Uloga Igre u Pripremanju Dece Za Skolu

8/18/2019 Uloga Igre u Pripremanju Dece Za Skolu

1/68

Висока школа струковних студија за образовање васпитача

Гњилане-Бујановац

Улога игре у припремању деце за школу

(специјалистички рад)

Ментор:


2/68

евенка !кси" Улога игре у припремању деце за школу

Резиме:

#олазак у први разред основне школе велики је до$а%ај за целу породицу& у прво'

реду за буду"е$ првака& али и ње$ове родитее и чланове шире породицеа неки начин то је први велики корак на путу ка зрелости& онај у које' се потвр%ује сав труд& али и па*ња

који су до то$ тренутка уло*ени у васпитање детета+д тих првих дана у школи зависи

успешност ње$ово$ дае$ школовања& па $а 'о*е'о с'атрати пресудни' тренутко' зацели буду"и *ивот детета ,ато је вео'а ва*но посветити па*њу припре'и детета за

школу припре'и детета за полазак у школу значајну уло$у и'а и$ра& јер дете је најлакше

припре'ити за озбине буду"е задатке школе кроз и$ру.роз и$ру деца најбр*е и најте'еније усвајају нова знања& развијају се& показују

своју личност& вештине и способности& /ор'ирају одре%ене вредности& дру*е се& радују&

социјализују и припре'ају за школу 0ено'ен и$ре се још увек изучава& а резултати

истра*ивања увек бацају ново светло на њену суштину

ово' раду са$ледана је уло$а и$ре у припре'ању деце за школу

Кључни појмови: и$ра& уло$а и$ре& припре'а деце за школу

Abstr!t:

12342567 56 289 54;2 7439?96234@ ;A8==> 5; 3 74932 9B962 =4 289 C8=>9 3?5>@& D45?345>@ =4 E2E49 A83?D5=6;& FE2 85; D34962; 36< 9G296@ ?9?F94; H6 3 C3@ 52I; 3

74932 54;2 ;29D =6 289 4=3< 2= ?32E452@& =69 C85A8 3AJ6=C>9;= 289 3229625=6

2832 83< E625> 2896 F996 ?3< =4 ;A8==> D>3@; 36 5?D=42362 4=>9& F9A3E;9 289 A85>< 5; 289 93;59;2C3@ 2= D49D349 =4 3 ;945=E; E2E49 23;J; = 289 ;A8==> 284=E78 289 73?9

L84=E78 D>3@ A85>9>; 36< 3F5>5259; 2= =4? 3 A942356 B3>E9& ;=A53>5M9& 83DD@&;=A53>5M9< 36< D49D349< =4 ;A8==> L89 D896=?96=6 = 73?9; 349 ;25>> F9567 29;292; = 289 49;934A8 83; ;89< 69C >5782 =6 289 9;;96A9

H6 285; D3D94& 289 4=>9 = D>3@ 56 D49D34567 A85>

N9@ A=6A9D2;: D>3@& 4=>9 D>3@& D49D34567 A85>

O


3/68


САДРЖАЈ

РЕЗИМЕ............................................................................................................................... O

Abstract................................................................................................................................. OСадржај................................................................................................................................ P

УВОД....................................................................................................................................Q

I ТЕОРИЈСКО ОДРЕЂЕЕ И!РЕ................................................................................R H S +TГ!U,+В!+ VWXW .T+, UГTSS

H O #+YZ[U\!XW T!,В+]! .T+, UГTSO

H OS#овезаност и$ре са сазнајни' процесо'SPH OO#овезаност и$ре са е'оционални' развоје'SQ

H OP#овезаност и$ре са социјални' развоје'S^

H OQYидактичке и$ре и њихове позитивне странеS_ H P 0!.[+TU .+]U [UV ! UГTS`

H Q a+Г! UГTW #TU#TWМ!X YW\W ,! b.+aOO H ^ ВTZ[W YWV]Uc UГ!T!P^

H _ a+Г! +YT!Za+Г YWV]+] UГTUQd H _ ло$а васпитача у дечјој и$риQd

H _ ло$а родитеа у дечјој и$риQQ

II МЕТОДО"О#КИ ДЕО..............................................................................................$%

HH S #TWYМW[ U \Ue UZ[T!fUВ!X!Qg

HH O cU#+[W[Z.U +.ВUT UZ[T!fUВ!X!^d

HH P МW[+YW U [WcU.W UZ[T!fUВ!X!^S

HH Q #+#a!\U]! U ,+T!. UZ[T!fUВ!X!^S HH ^ Z[![UZ[UV.! +БT!Y! #+Y![!.!^S

III А&А"ИЗА И И&ТЕР'РЕТА(ИЈА РЕЗУ"ТАТА ИСТРАЖИВАА^P HHH S Tезултати упитника за васпитаче^P HHH O Tезултати упитника за родитее^`

,!.eV!._d

aитература_P#рилози_^

Uндекс пој'ова_`

P


4/68


УВОД

„Детињство је блажено доба игре-доба истинског стварања“ Марија Монтесори

U$ра и'а вео'а велики значај у *ивоту детета +на је основна активност детињства

и основни облик дечје стваралачке делатности& по'о"у које се дете свестрано развија&испоава сопствену личност& свој карактер& индивидуалне способности и склоности

и$ри& деца спонтано и креативно истра*ују своју околину& упознају и откривају свет који

их окру*ује& стичу и развијају одре%ене навике& $лу'е оно што 'исле и преузи'ају уло$е и раз'ишања дру$их и$ра доприноси целокупно' развоју и васпитању детета& 3 то значи

да се васпитни значај дечје и$ре 'о*е са$ледати кроз интелектуалну& /изичку& 'оралну&

радну и естетску ко'поненту +си' то$а& и$ра и'а значајно 'есто у развоју радних&

естетских& 'оралних& хи$ијенских& еколошких и дру$их знања& у'ења и навика и$разначајно доприноси и развоју еле'ентарних ор$анизационих способности и навика код

деце Битно је у и$ри бити стваралац& покретач& иницијатор активности U$ра припре'а

дете за са'осталан *ивот у касније доба #озитивно деловање и$ре на дечји развојоствари"е се тек онда ако је одре%ена и$ра при'ерена узрасту& полу& способности'а и

интересовањи'а детета

Yечја и$ра је ду$о (кроз различита теоријска схватања) третирана као забава& разонода и простор у ко'е деца треба да утроше вре'е док не до%у у вре'е обавеза и

ду*ности одраслих Zавре'ена схватања дечје и$ре $оворе да дечју и$ру уопште не треба

иденти/иковати са чисто' забаво' и некорисни' $убење' вре'ена и$ра је дечје

природно стање и основни облик дечје стваралачке делатности .роз и$ру деца најбр*е инајте'еније усвајају нова знања& развијају се& показују своју личност& вештине и

способности& /ор'ирају одре%ене вредности& дру*е се& радују и ту$ују #еда$ошки

класици: .о'енски& Tусо и 0ребел су први озбиније указали на дечју и$ру као природнуи основну активност детета& која је услов и показате правилно$ развоја детета у периоду

детињства и развоја човека уопште Yечја и$ра данас је прихва"ена као активност кроз

коју се остварује свестрани развој детета

Буду"и да су и$ра и природно окру*ење нераздвојиви& отуда је ве"и део садр*ајанаставних пред'ета 'о$у"е најбое обрадити 'етодо' и$ре и$ри деца не'ају осе"ај

спутаности или на'етања& она их инспирише и подстиче да раз'ишају и доносезакучке& како би били бои& бр*и& спретнији и$ра је област коју су проучавали 'но$и

/илозо/и& педа$ози& психолози& социолози& антрополози& при че'у су& и поред извесних

разлика у схватању и$ре& сви недвосислено истакли њен значај за целокупни развој детета

#роучавање' развоја деце и тра*ење' адекватних 'етода& облика и средстававаспитно$ рада& уочен је низ карактеристика дечје и$ре Мо*е се закучити да се дечја

Q


5/68


и$ра разликује од и$ре одраслих& да зависи од те'па и специ/ичности развоја конкретно$

детета& да за њу ва*е неке заједничке карактеристике +бична и$ра јесте начин *ивота

детета као удско$ би"а& начин ко'уницирања са стварнош"у и уди'а& начин ње$овесоцијализације U$ра је за дете схватање и изра*авање стварности #итања везана за и$ру

и њено 'есто у *ивоту детета изучавају се у психоло$ији и педа$о$ији& а и у дру$и'

наука'а ово' раду дат је значајан напор да се са$леда уло$а и$ре у припре'ању деце за

школу

^


6/68


'р)* д+,

'ОЈМОВ&И И ТЕОРИЈСКИ 'РИСТУ' 'РО-"ЕМУ ИСТРАЖИВАА

_


7/68


I ТЕОРИЈСКО ОДРЕЂЕЕ И!РЕ

„ Дете се игра да се игра, а таква игра носи радост, кретњу, па и стварање самеигре по себи !гра има зна"ење #жив$ења и раста#, па према томе побу%ује интерес сви&

они& који с'ра%ују с' дететом и у"ествују у тој #игри живота# “ ола

U$ра је изванредно ко'плексна удска активност и 'о*е се пос'атрати из вишеаспеката0ено'ен и$ре се још увек изучава& а откри"а& и када бацају ново светло на њену

суштину најчеш"е чине сло*енији' пробле'е који се јавају у вези са њени'

одре%ење'+ко и$ре и'а још 'но$о несла$ања и противречних резултата истра*ивања(.а'енов& W SggR : O)

Yеца раних узраста кроз разноврсне и$ровне активности *еле да овладају своји'окру*ење'& а ти'е и инстру'енти'а властито$ развоја (h85>>5D;& OddP:SRd) периоду одтре"е $одине до поласка детета у школу оно свесно& про'ишено и сре"но осваја свет око

себе& iупијаi 'но$обројне и разноврсне утиске из своје околине& који $а подстичу на

активност #о речи'а ММонтесори& то је iбла*ено доба и$ре j доба истинско$ стварањаi

,ахваују"и стечени' искустви'а& развијају се& $раде и усавршавају дечије скривенеспособности

Yеца лако и брзо овладају своји' окру*ење' када је оно при'ерено њихови'

потреба'а и 'о$у"ности'а у с/ера'а развоја /изичких способности& интелектуално$потенцијала& социое'оционално$ понашања& ко'уникације и стваралаштва

#ра"ење' и ту'ачење' активности деце& М Монтесори и њени сарадници су

стварали сопствени едукативни 'етод& ус'ерен ка подстицању дечије$ развоја Zуштинаово$ 'етода је ор$анизовање средине у којој "е деца и'ати потпуну слободу да од

пону%ених одаберу она средства која *еле за своје активности

Буду"и да је и$ра знатно /лексибилнија и бое се уклапа у потребе и интересовања

деце& она и'а предност у односу на школски систе' рада Yидактичке и$ре пре све$аподстичу развој интелектуалних потенцијала деце& 'ада се одра*авају и на социјални

развој Мо$у бити и$ре са утвр%ени' правили'а& које пру*ају 'о$у"ност до$оварања и

уса$лашавања пре почетка или у току и$ре& а 'о$у подразу'евати и прила$о%авањеутвр%ених правила дечји' потреба'а и 'о$у"ности'а или њихово креирање Yечије

искуство и креативност доприносе варирању и$ара U$ра тако постаје учење на озбиан&

забаван и интересантан начин +на је при'еренији и атрактивнији начин учења за децу

предшколско$ узраста& али се врло успешно 'о*е користити у наставни' активности'а'ла%их разреда основне школе U$ра је основна дететова активност и$ри дете активно

ан$а*ује све своје 'о$у"ности те са задивују"о' си$урнош"у проналази оне и$ре којеантиципирају ње$ов психички и телесни развој .ао слојевита дечја творевина& и$ра носи

поруке о себи као продуктуk као екстернализација дечјих 'о$у"ности носи поруке о

развоју психичких /ункцијаk као део дечје субкултуре носи поруке о начину одрастања и

детињству које није са'о подручје социјализације и учења од одраслих не$о аутоно'насоциокултурна реалност са својо' властито' традицијо'& структуро' и /ункција'а& у

R


8/68


којој се деца јавају као са'освесни& активни субјекти Zто$а разу'иевање и$ре као

целовии /ено'ен захтева холистички или баре' интердисциплинарни приступ (Yуран

OddS:SQ) Брунер (SgR_& у: Yуран OddS: SQ)) с'атра да се /ено'ен и$ре не 'о*е потпуно и

непо$решиво обухватити једно' операционално' де/иницијо' Ве"ина аутора који се

баве и$ро'& а припадају различити' правци'а& задовоава се ти'е што покушаваодредити и успоставити својства за разликовање и$ре од осталих видова активности&

дају"и тако више или 'ање описно одре%ење и$ре (Yуран& OddS:SQ) Uпак& као основна

обеле*ја и$ре 'но$и аутори наводе следе"е: унутрашњу 'отивацију& /лексибилност&повезаност и$ре с позитивни' е'оција'а& ус'ереност на процес& а не на продукт и слично

Uви" (Sg`S) објашњава и$ру на следе"и начин: оси' то$а што је и$ра споашње

практично и са'остално понашање& и'а и дру$а обеле*јаk то су аутотеличност&

дивер$енција и експресивностU$ра је аутотелична активност ($рч ауто j са'& телос jци)& што значи да и'а

властите изворе 'отивације& да се изводи ради себе са'е& да је више ус'ерена на процес

не$о на резултат (aеонтјев Sg`S: исто) њој средства превладавају над циеви'а

Yивер$ентност (од лат одступати& удаавати се& разилазити се) се у и$ри изра*авау дететово' искушавању свих ње$ових способности при откривању различитих

'о$у"ности које се скривају у ствари'а& пред'ети'а& ситуација'а из ње$ове средине и$ри је дете стваралачко& инвентивно и /лексибилно& што су све обеле*ја дивер$ентно$

'ишења U$ра нуди бројна решења и свако је решење право& свака ко'бинација је

прихватива и 'о*е проду*ити и$ру (Yуран Sg``: OO)Матеји" (SgR`& у: Yуран& #лут& Митрови" Sg``:OO) на те'еу опсе*но$

проучавања извора оси' набројаних наводи и следе"а обеле*ја и$ре: активност& прете*но

везана уз детињство& lнеискориштенаm активност& слободна и спонтана активност&

активност којој је основно начело задовоство& си'улирају"а активност и активност којасе појавује без одре%ене споашње ну*ности

.ајоа и Ма@јес (Sg`_) повезали су велики број различитих теоријских по$леда на

и$ру (од више од Sdd аутора) те детаније образло*или понашања која се јавају у дечјоји$ри #ре'а њи'а& 'о$у се разликовати два основна аспекта у истра*ивању концепта

и$ре: спознајни и а/ективни концепт и$ре #ија*е и 'но$и дру$и источноевропски аутори

често истичу спознајне аспекте понашања у и$ри& ставају"и прито' на$ласак на њиховозначење за социјалну адаптацију (при'ер Wлконин Sg`S) aев@ (SgR`& у .ајоа и Ма@јес&

исто: P_d) истиче више а/ективне по$леде на и$ру као што су: интринзична 'отивација&

интерна контрола и суспензија реалности

Uнтринзично понашање које се с'атра резултато' дететове властите одлуке aеви(SgR`& у .ајоа и Ма@јес& исто: P_S) одре%ује као потребу да се буде активан& а она долази

из са'е особе или проистиче из са'е активности зи'ају"и у обзир ње$ово 'ишење као

и 'ишење 'но$их дру$их - !ткинсон и Бирц (SgR`)& Берл@н (Sg_`)& Yеци (SgR^)& Wлис(SgRP) и др - о интринзичној 'отивацији& .ајоа и Ма@јес издвајају пет значајних

карактеристика и$ре [о су потреба за истра*ивање'& трајност понашања у и$ри&

интензитет понашања у и$ри& степен задовоства и$ро' и њено трајање#оја' lинтерне контролеm & који је развио Tотер (Sg__& у .ајоа и Ма@јес& исто: P_S)

'о$у"е је објаснити као ступањ до које$ дете контролише своје активности и њихове

последице Zлобода појединчеве акције у и$ри с једне стране и по'о" правила који'а се

и$ра контролише с дру$е стране& ва*ни су аспекти интерне контроле [е'ее' то$ описа

`


9/68


интерне контроле као и 'но$их дру$их из Wвропе и Z!Y-а& аутори .ајоа и Ма@јес издвајају

пет обиле*ја понашања у и$ри ва*них за интерну контролу: на'енски карактер

активности у и$риk постојање страте$ије и$реk во%ење и$реk постојање плана и$ре иискуство успеха

Zуспензија реалности објашњена је у односу на кучно обеле*је дјечје и$ре

lрадити као даm& lпретварати сеm& lза'ишатиm и$ри истовре'ено постоје стварност и'ашта [ако aеви $овори о од'аку од стварности као о $убењу стварно$а lјаm и

привре'ено' прихватању за'ишено$а lјаm Бухлер је (SgPd)& наводе .ајоа и Ма@јес& био

један од првих аутора који је описао тај lдвојниm однос који дете и'а пре'а околини утренутку и$ре: однос који је истовре'ено стваран и из'ишен ,а различите ауторе

(еј'анн& SgRSk cетзер SgROk #ија*е SgROk Ви$отски Sg__& у: .ајоа& Ма@јес& Sg`_)

дина'иза' из'ишања и активност представања чине кучан дио различитих

теоријских по$леда на и$ру .ајоа и сарадници& узи'ају"и у обзир та раз'ишања осуспензији реалности у и$ри& наводе следе"их пет аспеката: ниво креативности& степен

сло*ености& однос пре'а стварности& опсе$ из'ишања и дина'ику 'аштања (исто: P_S-

P_O)

,а обједињавање оних теоријских аспеката који су више ус'ерени на образло*ењаунутрашње психичке активности токо' и$ре& .ајоа и Ма@јес (Sg`_) узи'ају у обзир три

концепта које истичу #ија*е (SgRO) и 'но$и источноеуропски аутори (Wлконин Sg`d&Галперин Sg`d& Ви$отски Sg`S& Ментсцхинскаја SgRQ& #инскиј Sg`S&) као и неки аутори

из западне Wвропе (Ван #аререн Sg`S& .ин$'а Sg`S) [о су ови концепти: са'оре$улација&

'ентална активност и /лексибилностUзраз lса'оре$улацијаm значи да је појединчева активност последица оно$а што он

'исли и *ели #оја' супротан пој'у са'оре$улација јест lво%ење споаm Zа'оре$улација

значи да дете са'о одлучује о своји' активности'а& о њихово' планирању и остваривању

[ај су концепт .ајоа и сарадници (Sg`P) операционализовали уз по'о" следе"их атрибута:устрајање у одре%еној врсти и$ре& трајање од$оварају"е активности& концентрација&

решавање пробле'а у интеракцији с околино'& зани'ање за ци који треба пости"и&

непрекинутост и искуство резултата (у: .ајоа& Ма@јес Sg`_: P_O)Uзрази l'ентална активностm и lинтелектуална иницијативаm односе се на

ус'ереност ка спонтано' деловању без подстицаја са стране Yеца делују спонтано и

опонашају оно што су при'етила код одраслих& али уносе"и про'ене у своје и'итирање!ко је дете 'ентално активно& то значи да је ус'ерено пре'а околини тако да прати акцију

[ај поја' .ајоа и сарадници (Sg`P) операционализују по'о"у следе"их кате$орија:

подстицај& саставни приступ& креативност& варијације у еле'енти'а и$ре& пре$лед плана

и$ре& критично стајалиште и чување равноте*е на ступњу активности (у .ајоа и Ма@јес&исто)

l0лексибилностm представа структурни аспект и$ре који детету о'о$у"ује

пре'ош"ивање разноликости у којој се нашло& и то без учења нече$а ново$ Tазноликост се'о*е односити на врсту ситуације или на структуру акције .онтрола унутрашње$ $овора

ва*ан је услов за развој дечје /лексибилности Zпо'енути аутори операционализују

/лексибилност по'о"у следе"их делова: анализа пробле'а у и$ри& разноликост те'е и$ре&стабилност 'ишења& во%ење& контрола& транс/ер на дру$е ситуације а основу и$ре

психички потенцијали развијају /лексибилност као свој и'анентну квалитет (.ајоа&

Ма@јес Sg`_: P_P)

g


10/68


Tазличити приступи истра*ивању понашања у и$ри и њихово обједињавање& које

с'о изнели на начин како су то образло*или .ајоа и Ма@јес (Sg`_)& 'о$у бити& како и

аутори истичу& од велике ва*ности за практичаре lада'о сеm& ка*у .ајоа и Ма@јес& lданачин на који с'о ор$анизовали ин/ор'ације о ва*ности различитих аспеката понашања у

и$ри нуди цели низ приступа за пронала*ење решења практичних пробле'аm (исто: P_P)

Uзнесени по$леди о дечјој и$ри доказују да је у дететово' *ивоту и$ра врло ва*наактивност и$ри се пре'а Ви$отско' (SgRR: ^`) као у /окусу налазе све с'ернице дечје$

развоја ,а разлику од осталих практичних активности у детињству& одрасли детету дају

најве"у са'осталност управо у и$ри [ако се у њој оцртава слободни покрет& актуелни развој& стваралачка са'осталност& што значи да дете у и$ри lде'онстрираm своје

ко'петенције (Yуран OddS:S_^) l!ко и$ра о'о$у"ује да се 'одели понашања

транс/ор'ишу и да се појаве нови& који до сада још нису постојали& треба ло$ично

претпоставити да и$ра утиче и на развој психичких потенцијалаm (Марјанови" Sg`R:gQ)

#остоји велики број де"иниција појма игре& од којих издваја'о следе"е:

n iU$ре нису посебна врста активности 'е%у дру$и' активности'а& ве"

одре%ен начин понашања посебно карактеристичан за период детињстваi (#еда$ошкаенциклопедија S& Sg`g: O^_)

n iYечја и$ра је свесна стваралачка активност у којој се изра*ава одре%ени

однос личности пре'а ствари'а и појава'а стварностиi (#еда$ошки речник S& Sg_R: PQS)

.ада се пос'атрају разне де/иниције и$ре& лако је де/инисати и набројати и

основне карактеристике и$ре& као што је то учинио .а'енов:

n U$ра је добровона активност (и$рач у њу ступа добровоно и добровоно

се придр*ава одре%ених правила и$ре)k

n U$ра је слободна активност (и$ра је независна од захтева средине)k

n U$ра је просторно и вре'енски о$раничена активностk

n U$ра је неизвесна активност (неизвесна је по току и исходу)k

n U$ра је непродуктивна активност (процес и$ре је ва*нији од продукта и$ре)k

n U$ра је прописана активност (свака и$ра и'а одре%ене законитости и

правила)k

n U$ра је /иктивна активност (у односу на теку"и *ивот) (.а'енов& SggR: ^)

Sd


11/68


I . Ор/а0*1,)а0, 23+4+ 5р,1 */р2

литератури често наилази'о на констатацију да и$ра представа специ/ичан

начин учења предшколско$ детета овакви' ставови'а аутори иду толико далеко да и$рупореде са научни' истра*ивање'& за које с'атрају да представа њен проду*етак у

зрело' добу (K3796& SgR_k o=43@=69& OddQk h5AJ94567& SgRS) +вакву тврдњу поткрепују

чињеница'а да деца у и$ри експери'ентишу& поставају и решавају пробле'е наспеци/ичан& сврсисходан и себи својствен начин [и'е се дечија латентна искуства

систе'атизују и прерастају у сре%ено знање Uстиче се да је кроз и$ру 'о$у"е

транс/ор'исати различите обрасце дечије$ понашања и подстицати нове 'оделе& штодоприноси дае' развоју потенцијала Zвоји' изузетни' /ор'ативни' 'о$у"ности'а

и$ра подстиче развој дечијих способности и ствара предуслове за њихово усло*њавање на

старији' узрасти'а Yок се и$ра& дете истра*ује свет око себе и сопствене 'о$у"ности&

проналази и из'иша нове 'о$у"ности деловања у различити' ситуација'а а такав

начин& као што истиче bато& оно се pприпре'а за знатно каснију практичну активност&ве*бају"и нове /ункције које се сукцесивно појавују у току развојаq (пре'а: .а'енов&

Sg`g: _R)U$ра одре%ени' 'атеријали'а детету по'а*е да се касније бое сналази у

решавању сличних пробле'а Tазвијају"и посебне вештине и начине понашања& дете у

и$ри стиче искуства& открива& учи и ствара казују"и на значај и$ре за развој дечијихспособности& Валон (r3>>=6& Sg^g) на$лашава да је свака развојна /аза код детета

обеле*ена pексплозијо' активностиq& у који'а дете испробава све 'о$у"ности одре%ене

/ункције и на такав начин усло*њава своје способности

#олазе"и од индивидуалних особености& неопходно је па*иво одабирати инудити деци различите и$ре и и$рачке& кроз које се о$ледају вредности и систе' васпитања

(.а'енов& Sg`gk Монтесори& OddP)U$ра& дечији развој и васпитање су у ко'пле'ентарно' односу U$ра потпо'а*е иус'ерава дечији развој& индиректно васпитава и образује& а развојни потенцијали отварају

простор за нове и$ре Zто$а се не 'о*е зане'арити значај и$ре у ор$анизацији васпитно-

образовно$ рада с децо'& како у предшколској установи тако и у 'ла%и' разреди'аосновне школе

Zеда'десетих $одина прошло$а века /ранцуски аутори o9A832& s56A9>92 и N4=@ су

покушали да оспоре васпитно-образовне вредности дечије и$ре и њен едукативанкарактер& указују"и на њене о$раничене 'о$у"ности (.а'енов& Sg`g:_) +ни на$лашавају

да није 'о$у"е васпитавати децу кроз и$ру& јер је с'атрају бесцино' активнош"у и$ри

виде са'о разоноду и задовоство& а не и развој способности деце .ада се кроз и$ру

стичу знања& у'ења и навике& ови аутори је не с'атрају више и$ро' у право' с'ислу речи!нализирају"и поја' pедукативна и$раq& они покушавају да ука*у на ње$ову садр*ајну

контрадикторност Z'атрају да се и$ра суштински разликује од школских активности јер

за собо' не остава ништа& оси' по'енуто$ задовоства& док је дечије сазнање крајњи резултат школских активности и ве*бања Буду"и да и$ра подразу'ева слободу& с'атрају

да одрасли не треба да се ан$а*ују у и$ровни' активности'а деце Zлобода и спонтаност

дечије и$ре не дозвоавају 'ешање одраслих у ове активности и последично 'о$у даи'ају не$ативне е/екте на понашање деце Yидактичке и$ре су један такав при'ер Yеца

SS


12/68


следе $отова правила којих 'орају да се придр*авају и прито' не 'о$у да изразе своје

креативне потенцијале #о'енути при$овори при'ени и$ара у васпитно-образовно' раду

са децо' предшколско$ узраста су очи$ледно једнострани Z једне стране& при$овори сузасновани на традиционално' са$ледавању образовања као тешко$ рада Z дру$е стране&

ту'ачења основних својстава дечије и$ре нису потпуна Zвестрано са$ледавање избора&

припре'е& ор$анизације и евалуације дечијих и$ара и уло$е васпитача у њој& $овори уприло$ едукативно' карактеру и$ре

#оја' pдечије слободеq у васпитању не подразу'ева пасиван став васпитача или

родитеа& без надзора или ус'еравања деце у и$ри и у ко' случају не 'о*е'о тврдитида је деци на'етнута свака и$ра коју предла*е или нуди одрасла особа ло$а одрасло$ у

и$ри подразу'ева пре све$а ус'еравање& по'о" и подршку свако' детету& уз познавање

узрасних и психо/изичих развојних особености& у односу на које се одабирају и деци

предла*у активности #равилно од'ерене и ос'ишене дечије активности у адекватноприпре'ени' услови'а& уз подршку и подстицај одраслих& доприносе то'е да се деца

слободно& спонтано и креативно изра*авају +драсли интервенишу у току и$ре са'о онда

када деца то *еле или када процес и$ре то нала*е #одршка детету изазива интелектуално

узбу%ење у и$ри& боу концентрацију& ус'ереност на ци и развија способност заса'остално решавање пробле'а (Медоуз и .ешдан& пре'а .опас Вукашинови"& WOdd_:SRR

)

I 6. ',д78*9а4+ ра1),ја 5р,1 */р2

Yеца раних узраста кроз разноврсне и$ровне активности *еле да овладају своји'

окру*ење'& а ти'е и инстру'енти'а властито$ развоја (Монтесори& OddP&пре'а .опасВукашинови"& W Odd_:SRR) периоду од тре"е $одине до поласка детета у школу оно

свесно& про'ишено и сре"но осваја свет око себе& pупијаq 'но$обројне и разноврснеутиске из своје околине& који $а подстичу на активност ,ахваују"и стечени' искустви'а& развијају се& $раде и усавршавају дечије скривене способности ,ато је ово и период

pконструктивно$ усавршавањаq Yеца лако и брзо овладају своји' окру*ење' када је оно

при'ерено њихови' потреба'а и 'о$у"ности'а у с/ера'а развоја /изичких способности&интелектуалних потенцијала& социо-е'оционално$ понашања& ко'уникације и

стваралаштва Монтесоријева је деци нудила и$рачкеj'инијатурне пред'ете& којих до тада

није било& сличне они'а које у свакодневно' *ивоту користе одрасли& да би кроз и$руподстакла социјални развој у $рупи и развила интелектуалне способности Yеца су се са

одушевење' и$рала пред'ети'а и са'остално ор$анизовала и$ру +драсли'а су се

обра"ала за по'о" када су и' били потребни објашњење у вези са при'ено' одре%ених

пред'ета или потврда да се правилно њи'а слу*е U$ре су ду$о трајале& деца су билазадовона и обузета своји' обавеза'а у и$ри Xихова искуства и сазнања су се уве"авала

#ра"ење' и ту'ачење' активности деце& М Монтесори и њени сарадници су стварали

сопствени едукативни 'етод& ус'ерен ка подстицању дечије$ развоја Zуштина ово$ 'етода је ор$анизовање средине у којој "е деца и'ати потпуну слободу да од пону%ених одаберу

она средства која *еле за своје активности +вакав приступ истра*ивачи то$а вре'ена&

четрдесетих $одина прошло$а века& с'атрају pоткри"е' удске душеq& истичу"иедукативни значај и$ре

SO


13/68


I 6..',)+1а0,78 */р+ 7а 7а10ај0*: ра1),ј+:

а развој сазнања утичу активности 'о*даних хе'ис/ера& дечја и$ра& конкретна

активност а овај начин сазнање се проширује по оби'у и дубини +д основно$ значаја

за развој дететово$ сазнања јесте ње$ов ход +н оса'остаује дете& ослоба%а $а од по'о"иодраслих прилико' ње$ових покрета и истра*ивања околине cод проширује до'ен дечје

оријентационо - сазнајне активности и са' ње$ов почетак прати интелектуални напредак

Yете опа*а пред'ете и до$а%аје 'но$о више нерашчлањено& ди/узно и целовито& не$о

одрасли Yете није способно да прави разлике из'е%у /антазије и стварности нпр ко'ад

дрвета који' се дете и$ра за ње$а 'о*е бити вештица од које се одједно' уплаши& 'о*е

бити луткица коју воли

периоду 'ало$ детета почиње да се обликује прелаз просто$ опа*ања ка

пос'атрању #ос'атрање сједињује активност и 'ировање& будност и па*њу

#ос'атрање' почиње нови степен сазнајно$ продирања у свет стварности +ко $одине и

по& о'иена активност 'алишана састоји се у преношењу и пре'ештању свих 'о$у"ихствари са једно$ на дру$о$ 'есто U$рају"и се тако дете учи шта је простор

[е*ину пред'ета дете тако%е схвата кроз и$ру& тако што рукује њи'а& 'ери

пред'ете у руци& $о'ила један на дру$и& $ризе пред'ете и тако сазнаје ње$ове особине

#о'о"у активности у и$ри дете научи да броји +но радо броји када и'итира

старије& или код рит'изираних радова& нпр ако иде степеница'а [о је рит'ичка и$ра и

скоро да не'а никакве везе са 'исаони' бројање'

и$ри дете научи да прави разлику из'е%у ве"е$ и 'ање$& ду*е$ и кра"е$ Uскуства

до којих дете долази својо' активнош"у& услов су за успешно упоре%ивање& оцењивање и

закучивање

развоју целокупно$ осе"ања и опа*ања од основно$ је значаја дететова и$ра&

ње$ово слободно 'анипулисање пред'ети'а& акивности уопште& удру*еност са

интереси'а& потреба'а и искуство'

#а'"ење 'ало$ детета побу%ује најчеш"е асоцијација поводо' оно$ до$а%аја и

утиска који су осе"ајно сна*но истакнути [ро$одишње дете прича о одсутни' ствари'а и

до$а%аји'а& случајно или на'ерно представа себи оно што је одсутно [о се види и у

дечјој и$ри Yете се и$ра са пред'ети'а& *ивотиња'а& патуци'а који *иве једино у

ње$ови' представа'а и у ње$овој /антазији Машта се развија после дру$е $одине .од

детета 'ашта се јава као персони/икација (у и$ри дете раз$овара са пси'а& 'ачка'а&

пред'ети'а)& рукује разни' за'ишени' пред'ети'а (столица је за дете коњи"&

ауто'обил& воз)k и$ра се са из'ишени' дру$о' и у*ивава у разни' ситуација'а

Мо$у"ност детета да се више и$ра& при$одни' 'атеријали'а и и$рачка'а распирујење$ову 'ашту 0антазија о'о$у"ава да се дете и$ра& препушта активности'а& покрети'а

који не'ају никакве непосредне стварне основе

Yете се и$ра лопто' које ни$де не'а& јаше коња без и$де иче$а& са'о прави

од$оварају"е покрете Машта детета је све више стваралачка& што се 'о*е видети ње$ово'

и$ро' коцкица'а& штапи"и'а Zтваралачка 'ашта развија се уједно са $одина'а и у'ни'

развоје'

SP


14/68


15/68


користити !ли& потребне су и' и iи$рачке за 'иловањеi како их назива e Марјанови"

[о су разне лутке које представају уде и *ивотиње +не су за е'оционални развој

потребне свако' детету U$рачке за 'иловања ослоба%ају дете у е'отивно' по$леду и

с'ирују $а +но их носи са собо' чак и у постеу и уз њих се осе"а си$урније и$ри

уло$а дете се толико у*ивава у и$ру и оно је у њој потпуно присутно не са'о 'исаоно

ве" и е'отивно +но и'а осе"ај да се то у и$ри стварно до$а%а Yете зна како се 'орапонашати у неки' реални' околности'а& зна шта с'е и шта не с'е и$ри у*ива& јер зна

да се 'о*е друкчије понашати и чинити оно шта *ели и хо"е ,бо$ то$а се дечје уло$е

разликују од опонашања стварних уло$а или опонашања одраслих& јер у и$рање

различитих уло$а дете уноси своја искуства и до*ивава их [аква и$ра и'а велики значај

у е'отивно' растере"ењу и с'ирењу& као и интелектуално' развоју детета

Yетету "е и$ра 'но$о више значити ако се одрасли зани'ају за њу !ко је дете

осе"ајно& везано за родитее нор'ално прихвата правила и нор'е понашања !ко родите

при и$ри дете подстиче на е'отивно учеш"е развија се ње$ов целокупни 'отивацијски

систе'& а то је вео'а значајно за касније раздобе& јер је дете више 'отивисано за учење и

остале активности

I 6.


16/68


Yо дру$е $одине дете воли да се са'о и$ра Zоцијални односи нису на то' степену развоја

да би се дете и$рало у пару Zарадња и интеракцијски односи још увек не постоје ,а дете

преко две $одине карактеристично је да се и$ра у присуству дру$е деце& али не и са њи'а

тре"ој $одини се јава садр*ај и карактер општења детета са уди'а из околине

и са свето' у целини #осле тре"е и у четвртој $одини дете се и$ра у $рупи а ово'

узрасту децу треба учити да поштују правила Групе су сталније #равила понашањадобијају својства 'оралних нор'и и постају ре$улатор понашања

друштвени' и$ра'а развијају се и социјална осе"ања& си'патија& наклоност&

обзирност и$ри дете се уверава да 'у је дру$ потребан ради изво%ења извесних и$ара&

заједно са своји' дру$ови'а се радује U$ра је ва*на за развој врлина Yете у и$ри

навикава да се савла%ује& да поштује и води рачуна о дру$и' чланови'а $рупе у којој се

и$ра& у'е да се потчини када је то у интересу колектива [и'е се дете оспособава за

социјални *ивот без ко$а се не 'о*е за'ислити савре'ено друштво

Tазне друштвене и$ре (до'ине& то'бола& карте& човече не ути се& 'онопол)

навикавају дете да се придр*ава правила и$ре - /ор'алних или из'ишених& захтевају од

ње$а сарадњу са вршњаци'а или са одрасли'а& што је нарочито значајно са социјално$становишта развоја ње$ове личности

,а социјално учеш"е деце у и$ри неопходни су ус'ерење и подстицај Yеца

прешколско$ узраста се брзо засите појединих активности која почињу да их за'арају

+драсли треба да прила$оде садр*ај и$ре дечји' способности'а и потреба'а да би

њихово учеш"е у /ор'ирању дечје личности било успешно

,ахваују"и социјални' контакти'а у и$ри& дете се ослоба%а е$оцентричности&

појавује се и ло$ичко раз'ишање

#оред спонтаних и$ара& за социо-е'оционални и 'орални развој деце користе се и

разне врсте ус'ерених& односно дидактичких и$ара и и$роликих активности (.а'енов& W

Oddg:QS)

I 6.$. Д*да58*35+ */р+ * 4*=,)+ >,1*8*)0+ 78ра0+

Yидактичке и$ре& су такве и$ре& код којих је основна карактеристика да су

подре%ене неки' специјални' васпитно - образовни' задаци'а који су унапред

поставени& а који се 'о$у односити на интелектуални развој& развој психо'оторике&

дисциплине& социјално - 'оралних особина или уопште социјализације детета& по

'ишењу ! Y Yобуд (наводи [рнавац& SgRg: ^P)

,а успешно укучивање и$ре у васпитно - образовни процес& васпитач или учите

треба да познаје њене развојне 'о$у"ности U$ре и и$рачке најбое је понудити деци у

одре%ено' систе'у& како би се 'енталне радње које садр*е у своји' правили'а сталноусавршавале и добијале у општости& а деца напредовала у развоју

#ред iсаставачи'аi дидактичких и$ара појавују се следе"а питања:

j које садр*аје треба одабрати да се на најпосреднији начин подстичу предви%ене

интелектуалне активностиk

j како распоредити садр*аје да би спонтано ус'ерили децу за вршење интелектуалних

операција на све виши' нивои'аk

S_


17/68


j како учинити ове активности при'ерени' деци различитих способности и искустваk

пре'а .а'енову (SggR: O^)

#ошто дидактичке и$ре у$лавно' из'ишају одрасли пред њи'а су одре%ени

захтеви који су поставени како би се систе' дидактичких и$ара ус'ерио ка сво'

основно' циу - развоју опште 'енталне способности детета ,ахтеви полазе од то$а да се

дидактички' и$ра'а: j садр*ај и интелектуалне операције дају као повезане серије што доводи до систе'а

интелектуалних операцијаk

j да се 'енталне радње& подстицане код деце стално усавршавајуk

j давати предност операција'а које код деце о'о$у"ују експери'ентисање& тра$ање&

$решење& различите прилазе у пронала*ењу решења& штоостварује један од основних

задатакаk из$ра%ивање дечје$ поверења у сопствене 'о$у"ности и ослања се на сопствене

'о$у"ности и ло$икуk

j свако' ученику у и$ри треба о'о$у"ити да iпревазилази са'о$ себе за $лавуi& да и$ра

iвучеi ње$ов развој (.а'енов& SggR: `_)k

j да се не зане'ари а/ективни еле'ент и$ре& који је услов да се пости$не *еена'отивација и покрене дечја 'исаоk

j да подстичу дечју иницијативу за ори$инални' приступи'а решењу пробле'аk

j да $решке у и$ри буду из$овор сазнања и подстицај на тра$ање за е/икаснији'

решењи'аk

j да код деце развијају осетивост за пробле'е и спре'ност да нове пробле'е решавају у

оквиру ве" стечено$ искуства

Uзбор и$ара и редослед њихове при'ене зависи од дететових интелектуалних и

осе"ајниох потреба& образовања и сазнања које је стекло

Yидактичке и$ре стварају позитивне услове за при'ену различитих знања& по'а*у

интелектуални развој& делују на развој психо'оторике& дисциплине +ве и$ре и'ају и

е'оционалну вредност& јер буде позитивне е'оције и стварају опти'истичко располо*ење

код деце& иако понекад до*иве неуспех у и$ри дидактички' и$ра'а деца улазе у активне

односе са дру$о' децо' и одрасли'а чи'е проширују своје социјално искуство

#остоје по .а'енову (Oddg:QS) читави про$ра'и у који'а се кроз и$ру остварујупро$ра'и lсоцијално$ васпитањаm& чији је ци да се по'о$не деци да се бое разу'еју

'е%у собо' и дру$и' уди'а& да се утиче на развој њихове са'осталности и са'освести&

као и да и' се по'о$не да развију позитивну слику о себи и из$ра%ују свој идентитетњих спадају:

!гре опуштања: путе' којих се деца уче да контролишу своје покрете& укучују у

и$ру без устезања& осе"ају се слободна и радују се

!гре разумевања: развој чулне осетивости& распознавање и разу'евање $естова&

уочавање и процењивање ту%е$ др*ања и про'ена у ње'у !гре у којима се користе разни знаци : унапре%ивање различитих 'о$у"ности

изра*авања& препознавања&подра*авања и вербално$ описивања $естова&

представање $естови'а !гре за&ва$ују(и којима деца упознају себе: развијање сензибилитета и позитивно$

идентитета код деце& уз кори$овање не$ативно$ идентитета

SR


18/68


!гре у којима се деца оспособ$авају да превазилазе разо"арења и пропусте:

схватање да 'но$е *ее не 'о$у да се испуне& развој са'оконтроле& вое и др !гре толеранције: упу"ивање деце да све није за свако$ исто& односно да постоје и

супротности& ускла%ивање разлика у 'ишењи'а и упу"ивање на покушаје да

превазилазе напете ситуације

!гре које садрже заједни"ки рад и помо(, односно кооперацију: развијање схватањао корисности и задовоству збо$ заједничко$ рада и и$ре& спре'ност за

укучивање у њих и потчињавање сопствених интереса интереси'а $рупе&

схватање потребе да се по'о$не дру$и'а !гре за успостав$ање позитивне комуникације: развој различитих начина

'е%усобно$ споразу'евања& реа$овања на дискретне начине као што су 'и'ика&

по$лед& интонација $овора и др !гре слушања и разумевања други&: упу"ивање деце да буду па*иви слушаоци& да

разликују различита осе"ања и саосе"ају се са дру$и'а !гре решавања кон)ликата: обезбе%ивање ат'ос/ере са што 'ање кон/ликтних

ситуација& тра$ање за решењи'а кон/ликата и по'о" у ово' разрешавању

I


19/68


очекивања и напетост +си' правила& у дидактички' и$ра'а постоји и задатак& који и$рачи

'орају да реше што бр*е& бое& тачније +туда& у називу 'но$их дидактичких и$ара налазе

се захтеви попут: прона%и& изабери& пове*и& утврди& запази& покушај у дидактички'и$ра'а& облици и садр*аји су прете*но дири$овани од стране васпитача или

учитеаk 'е%ути'& ва*но је да се пости$не то да деца прихвате дидактичку и$ру& а не да

она буде на'етнута Yидактичке и$ре и'ају еле'енте учења& који се подударају с и$ро',а'исао и$ре обично и'а облик задатка који треба решити& уз придр*авање одре%ених

правила& како би се успешно решио задатак и обавила и$ра

Yидактичка и$ра и'а и резултат& који деци причињава радост у и$ри& а васпитачи'а'о*е да слу*и као показате степена развоја детета у дидактичкој и$ри није при'арна

забава& ве" упоран (и успешан) облик решавања пробле'а и$ре& тј задатка Yидактичка

и$ра проверава искуство и стечено знање& нуди ново знање& развија способности& побу%ује

на так'ичење са дру$и'а& али и на так'ичење са са'и' собо'Zавре'ена настава& којој је ци свестрано развијање личности детета& и$ру

прихвата као 'отивацију и покретачку активност и$ра у настави је била и раније

заступена у наставној пракси& али јој се сада даје посебан значај јер су постали видни

сви њени потенцијали Миркови" ка*е да и$ра у настави обезбе%ује свестрани развојличности детета и да је дете субјекат у наставно' процесу [ако%е& истиче да је социјално-

педа$ошки значај и$ре велики за развијање и испоавање 'аште& развијање 'ишења&стваралачких способности& навика понашања у социјалној $рупи& пру*а 'о$у"ност

испоавања особина појединца и и'а дија$ностичку и терапеутску /ункцију (Миркови"&

OddR:PQ)свакој дидактичкој и$ри 'о$у"е је разликовати: њен ци и задатке који'а се тај

ци пости*е& средства и правила која ре$улишу ток и$ре и резултатло$а васпитача у

ор$анизацији дидактичке и$ре је: да одреди најпо$одније вре'е за дидактичку и$ру и

уклопи је у ре*и' дана& да одреди простор за и$ру (радна соба& двориште)& да одреди броји$рача (цела васпитна $рупа& 'ање $рупе или поједина деца)& да изабере или изради

потребан дидактички 'атеријал (и$рачке& слике& пред'ети)& да пре почетка и$ре припре'и

децу& уз објашњење правила и$ре& да се са' васпитач припре'и за и$ру& после и$ре&васпитач треба да анализира шта је остварено од планирано$& да ли су деца и$ру

прихватила& да ли је и$ра деци зани'ива и сл значај дечје и$ре у васпитно-образовно'

процесуи$ра је пут или начин на који деца упознају свет који их окру*ује и стичунеопходна сазнања Yете у и$ри подра*ава одрасле& &&истински радиm и тако се учи раду и

радни' активности'а Yете ради и$рају"и се& и и$ра се раде"и (!ркин Sg^S).роз и$ру

дете стиче 'но$е вештине: оно врши упоре%ивање& одабир& класи/икацију и ти'е развија

своје 'исаоне способности& развија и задовоава своју радозналост& опа*ање&пос'атрање& развија па*њу и па'"ење и$ра доприноси ве*бању резоновања&

оштроу'ности& довитивости& одлучивању& значајна је и за развој чула (вида& слуха&

додира 'ириса& укуса) и 'оторике .роз и$ру& дете учи да пред'ете разликује по боји&ду*ини& просторни' односи'а и$ра је пресудна и за правовре'ени развој насле%ених

диспозиција& представа увод у рад одраслих& начин упознавања споно$ света& и за децу

је и$ра учење& рад и озбина /ор'а васпитања (Yошен-Yобуд& SgRR),а интелектуално васпитање је значајна чињеница да дете у и$ри ула*е известан

напор& а и$ра без напора& без активне делатности детета j није плодотворна у дечјој и$ри

је стално присутно изра*авање& сакупање& сазнавање& откривање& задовоство& учење&

рад U$ра детету о'о$у"ава да експери'ентише и проверава своје способности& а да& при

Sg


20/68


то'е& не 'ора да при'и пуну од$оворност за своје поступке Yете кроз и$ру сазнаје и о

са'о'е себи& своји' способности'а и 'о$у"ности'а& а упознаје и дру$е особе .роз и$ру

дете развија $овор као социјалну појаву у и$ри& деца& уз по'о" 'аште& остварују своје*ее& до*ивавају успех& радост& прву а/ир'ацију& али& исто тако& кроз и$ру& деца се

ослоба%ају страха& /рустрација и е'оционалне напетости .роз и$ру с дру$о' децо'& дете

учи да дели& да при'а и даје& да сара%ује и да се укучи у $рупу Zпонтана& колективнаи$ра предшколске деце и слободна и$ра ван врти"а или школе о'о$у"авају прве праве&

нена'етнуте социјалне контакте .роз и$ру се ве*ба воа детета ,а то су нарочито

по$одне &&и$ре са правили'аm& које о'о$у"авају да се дете испои онакво какво је& да учида буде бое& да буде кооперативно& социјализовано

,а дете је ва*но да се и$ра са вршњаци'а и$рају"и се најчеш"е са'о или с

одрасли'а& дете 'о*е постати себично& са'оуверено и до'инирају"е Yете се кроз и$ру

прихвата различитих& 'но$обројних уло$а и тако ве*ба различите /ор'е друштвено$понашања Yете кроз и$ру сазнаје шта $рупа с'атра за исправно& а шта за по$решно !ко

хо"е да остане у и$ри& дете 'ора да научи да буде поштено& добар дру$& да не крши

правила& да $уби без утње& да влада собо' и своји' е'оција'а Yете кроз и$ру учи да

поштује правила: ко када почиње& на који начин или знак почиње и$ра& ко шта ради& коликоду$о траје и$ра& на који начин завршава и$ра и сл и$ре су значајне и за развој и не$овање

основних 'оралних е'оција: патриотиз'а& човекоуба& толеранције& пле'енитости&по*ртвованости& правичности& саосе"ајности& дру*еубивости& ува*авања различитости

Tазвијање естетских потреба& интересовања& навика& естетско$ укуса и

стваралаштва није 'о$у"е без е'отивне про*ивености кроз и$ру Yечја и$ра је блискау'етности& јер у дечјој и$ри и'а стваралаштва& ори$иналности& непоновивости&

и'а$инације естетско васпитање се у и$ри остварује у јединству с остали': лепота је у

покрету& у $овору& у изради и$рачака& у до*ивавању бајке& приче& пес'е& 'узике& у

изво%ењу одре%ене представе& уло$е и сл у области естетско$ васпитања постоје триосновна задатка на предшколско' узрасту: дати знање и оспособити децу да разликују

естетски вредно од естетски ру*но$& не$овати и развијати естетски укус и развијати

естетско стваралаштво код децеU$ра је за /изички развој и /изичко васпитање детета неза'енива и свестрана јер&

кроз и$ру& дете стиче координацију покрета (бацање лопте& трчање)& развија 'оторику

(покретне и$ре& и$ре на чисто' ваздуху& зи'ске)& усавршава /ину 'оторику шаке& прстију(сла$ање 'озаика& цртање& вајање)& развија 'иши"е и јача опште здраве у /изичко' и

здравствено' с'ислу ва*ан је утицај природних /актора: сунце& вода& ваздух ,начај и$ре

за /изичко васпитање је изра*ен и у чињеници да постоји 'е%усобна условеност из'е%у

/изичко$ и психичко$ развоја (Бо$осавеви"-bикјаков& t \вјети"анин& Z OdSO: QP).роз и$ру деца спознају споашњи свет& околину и рад уди у и$ри се развијају

чула и ствара се основа за учење U$ра тра*и 'исаоне и радне напоре .акво је дете у

и$ри& такво "е обично бити када порасте *ада се говори о деци до поласка у школу, игра сестав$а у центар пажње као основни принцип и облик рада са децом & пре'а оној познатој

сентенцији по Гросу да се и$ро' дете припре'а за рад& или још бое (по !ркину): Yете

ради и учи и$рају"и се а и$ра се раде"и и уче"иU$ре деце јаслено$ узраста (до три $одине *ивота) посебно се проучавају у дечјој

психоло$ији са разних аспеката па и у вези са појаво' и развоје' $овора деце то$а узраста&

али у склопу целокупно$ психо/изичко$ развоја детета до навршене тре"е $одине *ивота

]ош у току првих 'есеци *ивота појавују се тзв практичне и$ре које свој врхунац

Od


21/68


дости*у токо' прве $одине *ивота [око' дру$е $одине *ивота детета појавују се

конструктивне и си'боличке и$ре [о су тзв /ункционалне и$ре у првој и дру$ој $одини

када се дете са'о и$ра Uз'е%у дру$е и тре"е $одине преовла%ује тзв упоредна и$ра u свако се дете и$ра посебно& али упоредо са дру$и' детето' 0ункционалне и$ре& а

нарочито упоредне& пра"ене су са'о$оворо' детета

#осле тре"е $одине пове"ава се интересовање за и$ру у $рупи& али на то тек требадете да се навикне ако није боравило у јаслица'а Zада почињу тзв и$ре 'аште које се

дае изводе све до поласка у школу (па и та'о) [о су оне познате и$ре pкобаја$иq& како их

деца зову U$рају се чланова породице& продавнице& поштара& шо/ера и др [о су различите и$ре& воде се раз$овори у зависности од то$а које дете какву уло$у за'иша

(и'а) Васпитач подсе"а& ус'ерава& 'ора да је присутан јер често настају сукоби и сва%е

eубинска ка*е да се тро$одишње дете још увек не у'е да и$ра: оно се не ра%а са

вештино' и$рања па $а 'ора'о то'е учити& као и све'у дру$о' ! то ради'о првенствено$оворо'& објашњавање'& де'онстрирање'

U$ра се као облик ор$анизације дечје 7а:,78а;0+ д+;а80,78* о/ор'ује тек од

четири до пет $одина ]ер и после четврте $одине деца се радо и$рају у $рупа'а& али су то

још неразвијене и$ре па је наша интервенција ту потребна .арактеристично је да се сада једна иста и$ра понава& јер просечно вре'е бавења једно' и$рачко' код пето$одишњака

износи око SO&_ 'инута па се& касније поновена& иста и$ра продубује нови'еле'енти'а Yеца 'е%усобно $оворе у и$ри& питају васпитача а и он њих

Zтарије узрасте карактеришу тзв р+9+>9*ј75+ и$ре: пос'атрање слика и дру$их

особа кад цртају-'оделирају& слушање прича и песа'а& $ледање /ил'ова и позоришнихпредстава и тзв 78)ара;а35+ и$ре: цртање& $ра%ење& обрада пластелина или неко$ дру$о$

'атеријала& причање& певање& саставање слика из делова& а све то& наравно& пропра"ено

$оворо'& јер деца раз'ењују 'е%усобна знања о поједини' пред'ети'а и$рања и о

до$а%аји'а из *ивота ]ош на средње' узрасту и$ре постају делатност која је пропра"енаос'ишени' $оворо' уз радњу (и$ру) а на старије' узрасту $овор добија још ве"у уло$у у

и$ри& јер је укучен у планирање и$ре& у реплике и питања која деца поставају& у оцене

поступака ово$ или оно$ јунака и$ре итд#сихолози покушавају да на основу и$ре детета& и $овора при то'& утврде и дечју

интели$енцију

.ад се $овори о и$ри и $овору детета до поласка у школу& треба разликовати $овор уи$ри детета од $оворне (језичке) и$ре Говор у и$ри шири је поја' [о је $овор детета у

и$ри уопште а $оворна (језичка) и$ра јесте у*и поја' [о је један од више различитих

,@;*5а рада на развоју $овора: S $оворна и$ра& O $оворна ве*ба (путе' и$ре& наравно)& P

$оворно стваралаштво& Q $овор у и$ра'а по уло$а'а& ^ прославе и празници& _ слободнеактивности и слободне и$ре& R јутарње активности и ` дру$и $оворни контакти васпитача

и деце Zваки од вих ,@;*5а рада на развоју $овора и'а своје врсте и подврсте& што треба

посебно изучавати и у пракси при'ењивати!лександра Марјанови" (Sg`R) утврдила је да је $овор у и$ри детета процентуално

заступен овако у следе"и' /ункција'а: S на 'ла%е' узрасту: у /ункцији изра*авања

QRv& у /ункцији приказивања као и'еновања Sv и као и'еновања пред'ета SS&`^v& O насредње' узрасту: у /ункцији приказивања RPv а приповедања SRv& P на старије'

узрасту: у /ункцији приказивања `Ov а приповедања SRv +ве податке требало би и'ати

у виду прилико' запа*ања (или испитивања) /ункције $овора деце и њихово$ језичко$

тања& као и прилико' подстицања деце на и$ре

OS


22/68

евенка !кси" Улога �

Documents

Uloga Igre u Pripremanju Dece Za Skolu