Uvod

Uvod

Finansijske institucije, finansijski instrumenti, trita i tokovi danas, znatno se razlikuju od onoga to su bili nekada. Finansijsko trite sve vie poprima oblik elektronskog trita, s obzirom na dematerijalizovani nain prenosa informacija, kliring i saldiranje transakcija. Svakim novim danom postajemo deo globalnih tokova novca i kapitala. Veliki broj subjekata je preko Interneta doveo finansijsko poslovanje u svoju kuu, tako da ono ivi 24 sata, na svim geografskim podrujima, u milionima institucija i milijardama glava. Upravo zbog toga, finansijska pismenost je ne samo poeljan, ve i neophodan preduslov za sve privredne subjekte koji nastoje da svoje poslovanje obavljaju nesmetano i efikasno. Poslednjih nekoliko decenija ovog veka karakterie intezivan rast i razvoj finansijskih trita irom sveta, kako u pogledu broja i veliine, tako u pogledu vrednosti transakcija. Razvijenost finansijskih trita je neravnomerna i visoko korelisana sa ukupnim ekonomskim razvojem i distribucijom ekonomske moi i bogatstva u svetu.Finansijsko trite je ambijent u kome se emituju i prenose finansijska potraivanja i izraava i realizuje ponuda i tranja za finansijskim instrumentima . Ovo trite obuhvata kako organizacione institucije, tako i posredniku trgovinu i neposrednu razmenu hartija od vrednosti izmeu izdavaoca i investitora.Finansijsko trite je kljuni mehanizam prestrukturiranja preduzea i privrede. Istovremeno, ono predstavlja podlogu za promenu naina razmiljanja, kako unutar sektora privrede, tako i kod ostalih sektora: drave, stanovnitva i finansijskog sektora. Finansijsko trite predstavlja sistematski ureen skup odnosa kroz koji se sueljavaju ponuda i tranja finansijskih stredstava, formira cenu tih sredstava i ostvaruje njihovo alociranje iz suficitnih u deficitne sektore . Karakteristike razvijenih finansijskih sistema ine: dobra i meunarodno usklaena regulativa, brojni finansijski instrumenti, dobra povezanost izmeu uesnika, kao i velika efikasnost u mobilizaciji i alokaciji finansijskih resursa. Razvijenost navedenih faktora predstavlja bitan preduslov za optimalno korienje finansijskih resursa, ravnomeran ekonomski razvoj zemlje i realizaciju bitnih ekonomskih funkcija razvijene trine privrede. U zemljama u kojima ne funkcioniu pojedini njegovi segmenti finansijski sistem ostaje nerazvijen. Finansijske inovacije koje su poslednjih decenija nastajale i irile se u svetskim ekonomijama, menjale su nain upravljanja finansijama irom sveta. Ove promene uticale su na profile, oblike i nain rada finansijskih institucija, kao i na ubrzanu deregulaciju, konsolidaciju i internacionalizaciju njihovog poslovanja, jaanje konkurentnosti i veu upotrebu informacionih tehnologija. Menjanjem prirode i delokruga poslovanja finansijskih institucija, kreirano je novo poslovno okruenje sa izmenjenim znaajem i kanalima uticaja pojedinih institucija i instrumenata na razvoj savremenog finansijskog sistema. Imajui u vidu znaaj finansijskog sistema, veoma je bitno da svi njegovi elementi (finansijsko trite, finansijske institucije i finansijski instrumenti) budu koncipirani i ustrojeni na nain koji e pozitivno uticati na razvoj nacionalne privrede. Finansijsko trite u svakoj trinoj privredi ima izuzetan znaaj, mesto i ulogu. Nerazvijena finansijska trita uglavnom su svedena na banke i depozitno kreditne odnose. Razvijena finansijska trita sadre brojne finansijske institucije, instrumente, sofisticirane finansijske tehnike i sloene isprepletane finansijske tokove.

Drava kao organizator i regulator finansijskog trita i finansijskih institucija

1. Finansijsko trite i finansijske institucije

Privredni sistem odreuje ambijent u kome se jedna privreda razvija. Privredni sistem se definie kao ekonomski odnos kojim se reguliu tokovi reprodukcije. Ue posmatrano privredni sistem predstavlja skup institucija i mehanizma, kojima se relativno trajno, na dui rok regulie proces drutvene reprodukcije.Najznaajniji podsistem u okviru privrednog sistema je finansijski sistem. Finansijski sistem je integralni deo privrednog sistema, sastavljen od velikog broja manjih podsistema, i iji je prioritetan zadatak stvaranje uslova za neometan tok finansijskih sredstava u jednoj privredi .Razvijen finansijski sistem, kao sastavni deo privrednog sistema svake zemlje, neophodna je pretpostavka za postojanje razvijene trine privrede. Finansijski sistem obuhvata sve mehanizme, institucije i instrumente finansiranja potreba jedne privrede i drutva kako za kratkoronim, tako i dugoronim kapitalom, i kao takav, on treba da obezbedi nesmetani tok finansijskih sredstava izmeu razliitih privrednih subjekata. Vrei tu funkciju, finansijski sistem omoguava realizaciju mnogih ekonomskih funkcija koje su od vitalnog znaaja za jednu trinu ekonomiju.

1.1. Pojam finansijskih trita

Finansijska trita predstavljaju najznaajniji i najosetljiviji deo ukupnog ekonomskog i finansijskog sistema svake zemlje. Ona omoguavaju normalno i nesmetano funkcionisanje nacionalne ekonomije. Na njima se odraavaju sva zbivanja u realnim tokovima drutvene reprodukcije. Ona predstavljaju jedan od osnovnih postulata trine privrede. Finansijska trita se mogu posmatrati u irem i uem smislu. U irem smislu, finansijska trita postoje svuda gde se obavljaju finansijske transakcije. U literaturi se susreu razliite definicije finansijskih trita u uem smislu. U osnovi, sve ove definicije se svode na to da se pod finansijskim tritima podrazumevaju mesta na kojima se trguje finansijskim instrumentima, pa bi se finansijska trita mogla definisati kao organizovana mesta na kojima se susreu ponuda i tranja za razliitim oblicima finansijskih instrumenata (ili aktive). Preko finansijskih trita privredni subjekti dolaze do sredstava neophodnih za finansiranje svog poslovanja. Ona olakavaju povezivanje subjekata koji raspolau vikovima finansijskih sredstava i subjekata kojima nedostaju finansijska sredstava, odnosno povezuju dve znaajne makroekonomske kategorije - tednju i investicije. Na nivou nacionalne ekonomije ukupan obim tednje jednak je ukupnom obimu investicija u odreenom vremenskom periodu. Ova pojava se naziva tedno-investicioni ciklus. Finansijska trita su ambijent u kome se kreiraju i transferiu finansijska potraivanja (obaveze) i izraavaju i realizuju ponuda i tranja za finansijskim instrumentima. Preko finansijskih trita vri se alokacija akumulacije sa ciljem da se ona najefikasnije upotrebi u proizvodnji. Subjekti koji raspolau vikovima sredstava, putem kredita ili vlasnikih udela stavljaju ih na raspolaganje subjektima koji se bave proizvodnjom Na finansijskim tritima se finansijski instrumenti mogu pretvoriti u gotov novac, kada su njihovim vlasnicima potrebna likvidna sredstva. Na finansijskim tritima se nude i trae supstituti roba i usluga, kao to su: novac (domai i strani), hartije od vrednosti, potraivanja i sl. Na finansijskim tritima obavljaju se raznovrsni i mnogobrojni poslovi. Pojedini poslovi zavise od vrste finansijskog trita na kome se obavljaju ti poslovi, dok su neki poslovi jedinstveni za sve vrste finansijskih trita. Na finansijskim tritima pod uticajem ponude i tranje formira se cena finansijskih sredstava, odnosno, formira se stopa prinosa, ija visina utie na tokove alokacije kapitala i transfer resursa izmeu pojedinih privrednih sektora. Finansijska trita obavljaju i sledee funkcije: utvrivanje cena finansijskih instrumenata, smanjivanje transakcionih trokova i pruanje informacija uesnicima na tritu. Na finansijskim tritima se sueljavaju ponuda i tranja, ime se ostvaruje proces odreivanja cena finansijskih instrumenata. Ureena finansijska trita doprinose smanjenju trokova trgovine finansijskim instrumentima, to se postie preciznim pravilima trgovine, uproavanjem trgovine, reavanjem konflikata koji proizau iz trgovine i pruanjem garancija da e se izvriti zakljuene transakcije. Pruanjem informacija uesnicima o relevantnim podacima, finansijska trita vre informativnu funkciju. Mnoge odluke privrednih subjekata, a naroito investicione, zavise od informacija koje dobijaju sa finansijskih trita. Finansijska trita predstavljaju najznaajniji faktor ukupnog ekonomskog i privrednog sistema u zemljama sa razvijenom trinom privredom. Ona omoguavaju normalno odvijanje privrednih odnosa. Naa zemlja spada u red drava kod kojih se proces razvoja finansijskih trita nalazi tek na poetku, a to je jedan od razloga to se kod nas sporo izgrauje trina privreda.

1.1.1. Znaaj i uloga finansijskih trita

Finansijska trita su deo ekonomskog sistema. Na njih vre uticaj promene na tritu proizvoda i promene faktora proizvodnje. Takoe, finansijska trita vre povratni uticaj na trite proizvoda i faktore proizvodnje. Razvojem finansijskih trita poveava se ponuda finansijskih instrumenata, ime i drugi oblici aktive postaju predmet trinog valorizovanja. Finansijska trita imaju veliki znaaj za razvoj proizvodnje, poveanje drutvenog proizvoda i ostvarivanje akumulacije. Ona su postala neizbean faktor i ugaoni kamen otpoinjanja i zavravanja svih privrednih aktivnosti, bez obzira na vrste svojinskih odnosa u uslovima slobodne trine ekonomije robno-novanog karaktera.

Znaaj i uloga finansijskih trita mogu se posmatrati kroz sledee funkcije koje ova trita obavljaju:

a) Funkcija povezivanja. - Finansijska trita, kao organizovana mesta na kojima dolazi do susretanja ponude i tranje za razliitim oblicima finansijskih instrumenata, omoguavaju povezivanje investicionih subjekata, kojima nedostaju finansijska sredstva, i tednih subjekata, koji raspolau vikovima finansijskih sredstava.

b) Alokativna funkcija. - Finansijska trita omoguavaju alokaciju slobodnih finansijskih sredstava, usmeravanjem tokova finansijskih sredstava od onih subjekata koji raspolau vikovima sredstava ka onim subjektima kojima ta sredstva nedostaju.

v) Funkcija razvoja. - Finansijska trita doprinose privrednom razvoju, jer dovode do poveanja mobilnosti finansijskih sredstava.

g) Funkcija efikasnosti. - Preko finansijskih trita omoguava se efikasno korienje finansijskih sredstava jedne nacionalne ekonomije, ime se obezbeuje efikasnije poslovanje u privredi.

d) Funkcija odreivanja cene finansijskih sredstava. - Na finansijskim tritima se odreuju cene finansijskih sredstava, odnosno obrazuju se cene korienja finansijskih sredstava.

) Funkcija smanjenja trokova. - Finansijska trita omoguavaju smanjenje trokova spajanja subjekta koji eli da proda, sa subjektom koji eli da kupi odreeni finansijski instrument. Takoe, dolazi i do smanjenja trokova u vezi sa pribavljanjem odreenih informacija koje se mogu dobiti na finansijskim tritima.

e) Funkcija pouzdanosti. - Finansijska trita omoguavaju da se smanjuje rizik iz poslova koji se obavljaju na ovim tritima.

1.2. Finansijske institucije

Finansijsko trite predstavlja poseban institucionalizovan mehanizam u ijoj osnovi nalaze se finansijske institucije koje u razliitom stepenu interakcijom obezbeuju izvravanje funkcija trita i njegovu efikasnost. Njihova osnovna karakteristika je da transferisanje tednje od inicijalnog vlasnika do krajnjeg korisnika vre tako to same izdaju ili kreiraju finansijske instrumente, koje su potom predmet kupovine i prodaje, ime se transferie tednja . Usluge finansijskih institucija usmerene su ka povezivanju dve kategorije subjekata suficitnih i deficitnih. Funkcija povezivanja ponude i tranje za finansijskim instrumentima naziva se jo i funkcija finansijskog posredovanja, tj. intermedijacije.Ovu funkciju finansijske institucije obavljaju prikupljanjem akumulacije preko svojih kreditnih i finansijskih instrumenata i vre njihovo usmeravanje kreditiranjem ili kupovinom finansijskih zajmoprimaca.

Finansijske institucije vre sledee usluge: transformisanje finansijske aktive iz jednog oblika u drugi, razmenu finansijske aktive u korist svojih klijenata, pruanje pomoi u kreiranju novih oblika finansijskih instrumenata i pomoi pri njihovoj prodaji, pruanje savetodavnih i konsalting usluga, i vrenje poslova u vezi sa upravljanjem portfolio finansijske aktive.

Sve finansijske institucije se mogu klasifikovati na razliite naine.

Prema jednoj klasifikaciji finansijske institucije se dele na tri grupe: intermedijarne finansijske institucije, berze i pomone i specijalizovane finansijske institucije.

S obzirom da su intermedijarne finansijske institucije veoma brojne i da su neke od specifinog znaaja za funkcionisanje finansijskog sistema mogue ih je svrstati u dve velike grupe: bankarske finansijske institucije i nebankarske institucije. Intermedijarne finansijske institucije u tokovima finansijske tednje od suficitnih do deficitnih ekonomskih jedinica uestvuju tako to i one izdaju (kreiraju) odreene finansijske instrumente, koji su predmet kupovine i prodaje kojima se transferie finansijska tednja. Ove institucije su finansijski posrednici u punom smislu rei. Postoje razne vrste intermedijarnih finansijskih institucija. Najvanije su: 1) komercijalne banke, 2) tedionice, 3) tednokreditne zadruge, 4) osiguravajue kompanije, 5) penzioni fondovi i 6) finansijske kompanije i drugi institucionalni investitori.

Berze su druga specifina vrsta finansijskih institucija. One ne kreiraju svoje finansijske instrumente, ve su organizovana mesta za njihov promet

Pomone i specijalizovane finansijske institucije su finansijske institucije ija je osnovna karakteristika to je svaka od njih specijalizovana za odreenu vrstu aktivnosti u finansijskom trinom smislu.

Prema drugoj klasifikaciji finansijske institucije se dele na: centralna banka kao centralnu monetarno- finansijsku instituciju, depozitne institucije, nedepozitne institucije i posrednike institucije.

Prema treoj klasifikaciji, finansijske institucije se dele na: klasine (tradicionalne), institucionalni investitori i brokersko-dilerske institucije berzanski posrednici.

Finansijske institucije na kraju moemo klasifikovati u sledee grupe: a) centralna banka, b) depozitne institucije, v) nedepozitne institucije, g) berze i d) berzanski posrednici.

Finansijske institucije postaju osnov savremenog privreivanja. U dinaminoj privredi stalno dolazi do promene u strukturi finansijskih instrumenata i institucija. Pojavljuju se novi tipovi finansijskih institucija, kao i novi tipovi finansijskih instrumenata.

1.3. Infrastruktura finansijskog trita

Za efikasno i dobro funkcionisanje bilo kog procesa osnovna pretpostavka je kvalitetna infrastruktura, to se odnosi i na finansijsko trite. Analiza obuhvata najvanije trine uesnike i to: drava, centralna banka, poslovne banke, institucionalni investitori, berzanski posrednici i ostali uesnici.

Slika 1. Uesnici na finansijskom tritu

2. Drava uesnik i regulator na finansijskom tritu

Savremena shvatanja finansijskog trita u njegove uesnike ravnopravno ukljuuju dravu. Pred modernu dravu postavljen je zadatak da u realizaciji ekonomske i drugih parcijalnih politika koristi fini mehanizam trita i da bude odgovorna za funkcionisanje trita i njegov stalni razvoj, kao neizbenog preduslova za stabilan razvoj cele privrede.U regulativu spadaju zakonski propisi koji formatizuju kao zakonski okviri ili osnovi za podzakonske akte iz nadlenosti vladinih resora, drugih vladinih tela, drava i poludravnih agencija. U traenju optimalnih reenja da izbegne podregulisanost trita ili njegovu preveliku regulisanost, savremena drava je jedan od odgovora dala kroz pravne okvire kojima regulie transparentnost trita.Drava kao uesnik na finansijskom tritu ima posebno mesto i znaaj, to proistie iz njene specifine uloge u nacionalnoj ekonomiji uopte. Drava na tritu kapitala javlja se u ulozi: investitora, korisnika kapitala, regulatora i kontrolora.Druga specifinost uloge drave na ovom podruju je u njenoj mogunosti da napred navedene uloge koristi i kombinuje u realizaciji drugih funkcija, pre svega funkcije regulatora na tritu kapitala.Drava kao trini akter ima posebno naglaenu ulogu kod regulisanja finansijskog trita. Posmatrano sa aspekta drave regulacija finansijskog trita ima dva osnovna cilja :- odravanje konkurencije meu uesnicima i- zatita investitora od prevara i zloupotreba.Regulacija nema za cilj da se mea u delovanje trinog mehanizma, ve naprotiv cilj dobro osmiljene regulacije jeste da finansijsko trite uini efikasnijim,odnosno regulativom se ne spreavaju dnevne, ve krupnije fluktuacije.Drugi cilj regulacije finansijskih trita je zatita investitora od prevara i zloupotreba. Prevara je obino rezultat nedostatka informacija. Ove stvari se deavaju na finansijskim tritima zbog velikog broja uesnika na njemu. Dok pojedinci smatraju da se trini mehanizam sam stara o ovakvim problemima bez regulacije, praksa je pokazala da regulacija ima znaajnog efekta u spreavanju prevara. U ovim sluajevima regulacija se vri putem standardizacije predmeta trgovine, oblika trgovine i uesnika u trgovini. Pri tome, relevantne informacije koje se odnose na uesnike u trgovini i na predmet trgovine su od posebnog znaaja za donoenje odluka o kupoprodaji.Finansijsko trite, njegove institucije i instrumenti, ovakvo kakvo postoji i uspeno funkcionie u razvijenim zemljama, predstavlja modernu i otvorenu trinu privredu, pravnu dravu i stabilan politiki sistem.

2.1. Regulatorne funkcije drave u trinim institucijama

Drava ima monopol zakonodavne i izvrne vlasti. Zbog toga je ona u mogunosti da svojim merama i instrumentima ekonomske prinude obavlja regulatornu funkciju u sektoru funkcionisanja trinih institucija.Savremena drutva danas predstavljaju drutva institucija. U uem smislu, ekonomske i trine institucije predstavljaju pravno konstituisane ustanove pomou kojih se organizuje i odrava neka privreda. Iskustva razvijenih trinih privreda pokazuju da drava moe i treba da svojim regulatornim funkcijama koriguje neke ekonomske odnose izmeu ponude i tranje do kojih spontano dovodi funkcionisanje trita, a koji se ne uklapaju u makroekonomske prioritete i ciljeve razvoja nacionalne privrede. Na tritu kapitala drava ima najveu upravnu i izvrnu vlast. Ona donosi zakonsku regulativu u vezi sa tritem kapitala, osniva odgovarajue institucije, organe i komisije putem kojih, preteno instrumentima zatite, sprovodi svoju upravnu i izvrnu vlast.

Najvaniji dravni organi, institucije i komisije na tritu kapitala su:1) berzanski organi, 2) komisija za registraciju emisija hartija od vrednosti, i 3) komisija za dozvolu plasmana emisije na berzi efekata.

Kao uesnik na tritu kapitala, drava ima posebno mesto i znaaj. To su sledee uloge: 1) uloga kontrolora, 2) uloga investitora kapitala, 3) uloga korisnika kapitala, 4) regulatorna uloga, odnosno regulatorne funkcije.

Kontrolnu ulogu na tritu kapitala drava ostvaruje kroz preventivnu i naknadnu kontrolu ukupnih trinih odnosa i poslovnih transakcija.

Kontrolna uloga se sastoji iz: kontrole primene svih zakona i podzakonskih propisa koji reguliu poslovanje trita kapitala, kontrole i nadzora rada i funkcionisanja berze, kontrole portfelja hartija od vrednosti, odnosno depoa i to svih subjekata koji se po bilo kom osnovu nalaze u pridravanju hartija od vrednosti, i kontrole informacija svih vrsta i oblika koje se odnose na rad i funkcionisanje berze.

Regulatorne funkcije drave na tritu kapitala proizilaze iz dvostruke uloge koju ona ima kao investitor i kao korisnik kapitala. Kada je tranja vea od ponude, trite kapitala je uznemireno, skupo, prenapregnuto ili teko. Tada se drava javlja kao investitor kapitala i amortizuje negativne trine oscilacije. A kada je ponuda vea od tranje trite je jeftino, oputeno ili lako. Tada se drava na tritu kapitala javlja u ulozi korisnika kapitala. Na taj nain se obezbedjuje stabilnost u funkcionisanju trita kapitala.Od svih uesnika na tritu kapitala, drava sa svojim regulatornim funkcijama ima najvei znaaj. Od karaktera i stepena kvaliteta ostvarivanja regulatornih funkcija drave, zavisi uspenost ostvarivanja uloge ostalih uesnika.Regulatorne funkcije drave na tritu kapitala moraju da budu objektivne, neutralne, nezavisne, autonomne i efikasne. Svojom regulativom drava ne sme da stvara trino nelogian poslovni ambijent u kome e da bude omogueno ostvarivanje prava investitora (stav summa ius - summa iniuria - najvee pravo - najvea nepravda).Regulatorne funkcije na tritu kapitala drava ostvaruje primenjujui razne forme i oblike regulative.

Najvaniji oblici regulative su: 1) kvantitativno usmeravanje odredjenog dela ponude kapitala, 2) regulisanje pristupa na tritu kapitala selektivnim principima, 3) davanje raznih olakica, 4) subvencionisanje kamata, 5) davanje fiskalnih povlastica i beneficija, 6) davanje premija za pojedine oblike tednje, 7) zatita ulagaa i korisnika kapitala, itd.

2.2. Regulisanje finansijskih trita

Najvaniji cilj koji treba postii regulisanjem finansijskih trita jeste jaanje poverenja u finansijska trita i uesnika na njima. Drava svojim propisima regulie funkcionisanje finansijskih trita i uesnika na njima, pri emu ona ima sledee funkcije: a) zatita uesnika na finansijskim tritima, b) odravanje makroekonomske stabilnosti, v) odravanje konkurentnosti i g) odravanje solventnosti finansijskih institucija.

a) Zatita uesnika na finansijskim tritima. - Regulisanjem finansijskih trita drava obavezuje uesnike na finansijskim tritima da javno objavljuju sve relevantne informacije. Takoe, obezbeuje se kanjavanje nedozvoljenih radnji na finansijskim tritima. Cilj je da se obezbedi zatita investitora, da ojaa meusobno poverenje, da se povea efikasnost funkcionisanja finansijskog sistema, kao i da se smanje mogunosti prevara i malverzacija.

b) Odravanje makroekonomske stabilnosti. - Regulisanjem finansijskih trita drava doprinosi stabilnosti privreivanja i ekonomskom razvoju.

v) Odravanje konkurentnosti. - Drava moe svojim merama da doprinosi postizanju odreenog nivoa konkurencije na pojedinim segmentima finansijskih trita. Ona moe da podstie to vii nivo konkurencije uesnika na finansijskim tritima. Drava takve mere preduzima kada nastoji da ojaa domae finansijske institucije otrom konkurencijom na domaem tritu i da im tako pomogne da obezbede vii nivo konkurentnosti radi opstanka na svetskim finansijskim tritima. Smatra se da su visoko konkurentna ona trita koja ispunjavaju sledee uslove: 1) da postoji veliki broj uesnika na tim finansijskim tritima, 2) da niko od uesnika na tim finansijskim tritima nema dominantnu ulogu, 3) da su uesnici na tim finansijskim tritima samostalni i nezavisni i 4) da su uslovi za ulazak na ta finansijska trita blagi i da zavise samo od stope prinosa.

g) Odravanje solventnosti finansijskih institucija. - Preko odravanja solventnosti finansijskih institucija (naroito banaka) obezbeuje se stabilnost finansijskog sistema, a samim tim i finansijskih trita. Ovo se postie preko mehanizama obaveznih rezervi, osiguranjem depozita, razliitim propisima i sl.

2.3. Razlozi i oblici regulative finansijskih trita

Razlozi ureivanja posebnog pravnog trita su dvojaki , prvi se sastoji u nunosti ureivanja stalnog, potenog i sreenog odvijanja trgovine, radi podsticanja privrednog rasta. Drugi je neophodnost spreavanja kriza (pre svega berzanskih krahova) na finansijskom tritu.

Pravni izvori se prema podruju mogu podeliti na nacionalne i meunarodne. Nacionalni vaze samo za podruja jedne drave.Kod nas je zastupljen ameriki sistem gde se finansijsko trite ureuje putem vie posebnih zakona od kojih se svaki odnosi na odreeno pitanje. U veini prava ipak postoje dva glavna zakona koji reguliu finansijsko trite: Zakon o hartijama od vrednosti koji ureuje primarno trite (vrednosne papire i njihovu emisiju) i Zakon o trgovini hartijama od vrednosti koji ureuje sekundarno finansijsko trite (preprodaja emitovanih vrednosnih papira) Zakon o berzama.

Zakon o hartijama od vrednosti je u naem pravnom sistemu poseban zakon, namenjen ureivanju samo serijskih hartija od vrednosti i njihove trgovine (primarne emisije i sekundarne prodaje). Serijske su one hartije koje se istovremeno emituju u veem broju i daju ista prava svojim imaocima. Po zakonu kod nas ima etiri vrste: 1) akcija, 2) obveznica, 3) zapis (dravni, blagajniki, komercijalni) i 4) sertifikat o depozitu.Zakon ureuje njihove definicije, vrste, sastavne delove, bitne elemente kao i emisiju i sekundarnu trgovinu. Osim klasinih ugovora o prodaji, nabrojanim hartijama moe da se trguje i posebnim ugovorima ije zakljuivanje smeju da organizuju samo berze u kotaciji to su tzv. finansijski derivati. Pod njima zakon podrazumeva "finansijski terminski ugovor" i "opcijski ugovor". Finansijski terminski ugovor moe da bude "fjuers ugovor" i "svop" ugovor.Zakon ureuje i nadzor nad poslovanjem serijskih hartija i taj posao poverava Komisiji za hartije od vrednosti zaduujui je da se stara o kvalitetu tih hartija, odrava finansijsku disciplinu u njihovoj trgovini i kontrolie lica koja njima posluju.

Zakon o berzama ureuje berze i berzanske posrednike kao posebne vrste subjekta naeg poslovno pravnog sistema i njihovo poslovanje. Njime se regulie osnivanje (sistem dravnog odobrenja), organizacioni oblik (akcionarsko drutvo), organi, opti akti i prestanak rada berzi i berzanskih posrednika. Takodje se ureuju uesnici u berzanskom poslovanju (brokeri) kao i kontrola tog poslovanja od strane Komisije.

Pored ova dva zakona imamo i dopunske zakone o finansijskom tritu koji se oslanjaju na opte izvore trgovinskog i graanskog prava:

2.3.1. Ostali domai izvori regulative

Pod ostalim domaim izvorima regulative se podrazumevaju Podzakonski akti

Podzakonske opte akte donose posebni nadzorni organi iskljuivo nadleni za ureivanje i kontrolu poslovanja vrednosnim papirima. Vlada je posebnom Uredbom obrazovala i uredila rad Komisije za hartije od vrednosti. Komisija je donela nekoliko znaajnih propisa:Pravilnik o obezbeivanju uslova za funkcionisanje finansijskih trita 1996. god. Osim uredbe o Komisiji Vlada je 2001 donela tri znaajne uredbe u vezi sa privatizacijom: 1) Uredba o prodaji kapitala i imovine javnim tenderom 2) Uredba o prodaji kapitala i imovine javnom aukcijom 3) Uredba o metodologiji za procenu vrednosti kapitala i imovine.

2.4. Evropske bankarske i berzanske direktive

lanice EU su morale svoju nacionalnu regulativu da prilagode Direktivama Evropske unije.

A Pravni akti i propisi koji ine novo evropsko berzansko pravo mogu se podeliti u dve grupe:

I Direktive EU (inkorporirane u nacionalne zakone lanica EU) koje se odnose na podruje jedinstvenog regulisanja kretanja novca i kapitala i poslovanja privrednih subjekata na berzama EU:

Ovim direktivama bankarska delatnost je na nacionalnom nivou ograniena samo na kreditno-depozitnom tritu, dok je na svim ostalim finansijskim tritima (novca, deviza, kapitala) postala nadnacionalna i jedinstvena. Postignuto je izjednaavanje bankarske i brokersko-dilerske delatnosti.

II . Direktive EU na osnovu kojih se regulie procedura, nain i uslovi izdavanja dozvole za emitovanje hov., izradu i objavljivanje prospekta emisije kao i izdavanje dozvola za zvaninu i slobodnu berzansku trgovinu.

2.5. Regulative finansijskih trita u pojedinim zemljama

Najrazvijenija zemlja sa nesumnjivo najrazvijenijim finansijskim sistemom jesu Sjedinjene Amerike Drave.Regulativa ovog finansijskog sistema je stoga izuzetno kompleksna jer je i samo trite kompleksno. Ova regulativa je rezultat dugogodinje tradicije i iskustva steenih tokom velikog broja ekonomskih kriza i ostalih faktora. Do dvadesetih godina prolog veka nije postojalo organizovano regulisanje na federalnom nivou. Regulisanje poslovanja na finansijskim tritima bilo je preputeno berzama, ali i finansijskim institucijama. Eventualni sporovi reavani su putem suda. Berze su tada prve definisale pravila, procedure, prava i obaveze svojih lanova, a sva pravila su imala u sutini dve osnovne funkcije: obezbeivanje izvravanja obaveza lanova i omoguavanje promocije likvidnosti trita.

Sutina ovih pravila je pokuaj spreavanja prevara i malverzacija, a njihova najvea slabost je bila zanemarivanje ireg javnog interesa, voenje rauna o interesima lanova. Berze su bile su iroke i uoptene. Prekretnica u regulisanju finansijskih trita je bio krah Njujorke berze 1929. godine. Tada je, dolaskom na vlast, Ruzvelt izvrio radikalne promene u finansijskom sistemu, i to: Zabranio bankama da ulau svoj depozitni potencijal u akcije kompanije. Brokerske kue su morale da posluju novcem svojih klijenata uz najveu moguu panju. Uvedena je obavezna, zakonska regulativa da sve kompanije koje su javno emitovale akcije moraju i javno da objavljuju svoje finansijske izvetaje. Formirana je dravna agencija za primenu i kontrolu sprovoenja novih propisa. Ta komisija je Komisija za hartije od vrednosti SEC.

Pored SEC, bitno mesto u finansijskom sistemu SAD zauzima Komisija za trgovanja robnim fjuersima, CFCT, ali i brokerske kue.Na kraju se mora pomenuti velika uloga federalnih rezervi koja je veoma odgovorna za normalno funkcionisanje sistema u Americi.

Regulative u Velikoj BritanijiZakon kojim je stavljena kruna na finansijski sistem Velike Britanije je Zakon o finansijskim uslugama i tritima, koji je donet 2001. godine. Glavni ciljevi novog zakona bili su da se dostigne visok nivo zatite investitora uz minimalno uplitanje drave.U ranijim fazama ovaj sistem je nazivan Sistem klimanja i Namigivanja, ime su opisivani uesnici koji su trgovali putem mimike i gestova.Ono to je SEC u SAD, u Britaniji je SIB, tj. odbor za hartije od vrednosti i investicije. Ima ulogu centralnog tela, koje daje odobrenja za poslove bankarstva, investicionog bankarstva, emisiju HoV itd.U Velikoj Britaniji su neke od najpoznatijih organizacija sledee: Organ za line investicije, PIA Organ za HoV SFA Regulatorna organizacija za investicioni menadment, IMRO itd, a neki od zakona su:o Zakon o preduzeimao Zakon o bankarstvuo Zakon o spreavanju prevarao Krivini zakon itd.Nemaka regulativaU Nemakoj, jednoj od najrazvijenih zemalja, zvanini organi na berzi su duni da ocenjuju i odobravaju prospekte, koje emituju emitenti u vezi sa poslovima sa HoV. Preduzea svakih pola godine do jedne godine javno objavljuju izvetaje o poslovanju i finansijama, dok privatne firme moraju dobiti odobrenje i garancije od strane Centralne banke Bundesbank.Bundesbank je najvia monetarna vlast u Nemakoj sa ciljem ukljuivanja Nemake u sistem jedinstvene evropske valute, potom stabilnost domae valute, niske inflacija itd.U Nemakoj postoji 8 berzi, a najvea je u Frankfurtu. Tu je locirana i Evropska Centralna banka.Jako znaajno telo u Nemakoj je Odbor guvernera, koji se biraju iz redova firmi koje su ujedno i lanice berze. Odbor ima velika ovlaenja, a neka su: odobravanje lanstva na berzi autorizacija emisije HoV kontrola trgovanja itd.Ono to je SEC u Americi, u Nemakoj je formirano tek 1995. god i naziva se BAWe Federalna agencija za superviziju trgovanja hartijama od vrednosti.

3. Ravnopravnost i zatita korisnika finansijskih usluga

Jedan od bitnih ekonomskih uslova za uspeno funkcionisanje finansijskog sistema je prisustvo zdrave konkurencije njegovih uesnika. Poetni uslov zdrave konkurencije je ravnopravnost uesnika. Meutim, njihova ekonomska ravnopravnost se praktino ne moe postii pa se u svim sistemima insistira na pravnoj ravnopravnosti.Meutim, ak i ovako usko definisana potpuna pravna ravnopravnost takoe nije primenjena. Naime, drava predstavlja apsolutno privilegovanog uesnika. Na primer, po naem zakonodavstvu, hartije koje emituje Republika Srbija mogu se javno emitovati i ukljuiti u berzansko trgovanje i bez dozvole Komisije za hartije od vrednosti, odnosno Beogradske berze. Takoe, obaveza izvetavanja za dravu ne vai, restrikcije u vanberzanskom trgovanju i drugo. Zato u komparativnom pravu fokus ravnopravnosti ostaje na ravnopravnom pravnom poloaju profesionalaca, tj. profesionalnih trgovaca i profesionalnih investitora, u pozitivnu diskriminaciju tzv. neukih investitora . Ova pozitivna pravna diskriminacija neukih investitora uvedena je kao protivtea njihovoj prirodnoj ekonomskoj podreenosti, izvedenoj iz nejednakog pristupa i sposobnosti obrade informacija. Oigledno je da je potreba za zatitom korisnika finansijskih usluga regulativni element neophodan za efikasno funkcionisanje finansijskog sistema. Zbog toga pravo ureuje niz vrlo delotvornih sredstava pojaane zatite, kojima se obezbeuje trajnost te zatite, uprkos suprotnom. delovanju ekonomskih zakonitosti. Sredstva zatite se mogu podeliti na statusno-pravna i trino-pravna. Statusno-pravnim sredstvima vana su u investicionom procesu i njima se titi jednak poloaj akcionara unutar emitenta i vlasnika dunikih hartija od vrednosti prema njihovom emitentu.Meutim, za problem zatite klijenata davalaca finansijskih usluga interesantnija su trino-pravna sredstva kojima se titi ravnopravnost korisnika usluga u odnosu na druge uesnike na tritu. Ova sredstva mogu biti opta ili posebna, koja ih tite u odreenoj, posebno osetljivoj trinoj situaciji. Sredstva mogu biti prethodna (preventivna), kojima se spreava povreda prava i ravnopravnosti, i naknadna (represivna), kojima se uklanja ve nastala povreda, sa ciljem uspostvljanja prethodnog stanja. U najznaajnija prethodna sredstva spadaju: 1) regulisanje, nadzor i disciplinovanje uesnika, 2) obavetavanje uesnika, 3) spreavanje sukoba interesa.

Naknadna sredstva se tiu odgovornosti uesnika za nezakonite radnje i tetu, koju protivpravno uine drugim uesnicima2.Pored razvijenog aparata i ponekad vrlo jasno datih nadlenosti regulativnim telima da tite ravnopravnost svih uesnika u finansijskom sistemu potpuno ispravljanje ekonomske (informacione) nejednakosti uesnika i dalje je teko dostian cilj.

3.1.. Komparativna praksa zatite klijenata

Potreba pojaane zatite klijenata izvedena je iz neophodnosti dobrog funkcionisanja finansijskog sistema i nekih osnovnih odrednica njegovog funkcionisanja, po kojima se sami nacionalni sistemi ne mogu znaajnije razlikovati. Zato postoji opravdanje za traganjem za najboljom praksom analizom postojeih iskustava.U Evropskoj uniji zatita korisnika usluga propisana je kao zadatak supervizije banaka u esnaest drava lanica, od toga u dvanaest drava ovaj zadatak je poveren organima nadlenim za superviziju ukupnog finansijskog sistema (banaka, finansijskih trita, penzionih fondova i osiguranja i dr.), a u etiri sluaja ovi poslovi su povereni centralnim bankama. Retki su sluajevi osnivanja posebnih organizacionih delova za ovu delatnost.U naem neposrednom okruenju sreemo razliita iskustva. Slovenija, kao ni Hrvatska, nemaju posebne organizacione delove za zatitu korisnika usluga finansijskog sektora. Meutim, Slovenija i Hrvatska de facto pruaju ove usluge u okviru redovnog delovanja centralnih banaka. U Sloveniji su ovi zadaci preneti u nadlenosti i nekih drugih agencija (Agencija za hartije od vrednosti i Agencija za nadzor osiguranja). U sluaju BiH, Bugarske ili Rumunije, stanje oformljenosti ovih funkcija je na vrlo niskom nivou. Nije ak ni institucionalno priznata potreba za njihovim regulisanjem.

3.2. Domaa praksa

Domai sistem regulacije finansijskog sektora, slino dominantom anglo-saksonskom sistemu regulacije, izvrio je podelu regulativnih nadlenosti izmeu Komisije za hartije od vrednosti, u ijoj je nadlenosti emisija i trgovina hartijama od vrednosti (trite kapitala), i Narodne banke Srbije, u ijoj je regulativnoj nadlenosti nadzor i kontrola veine finansijskih posrednika (izuzev brokersko-dilerskih drutava, organizatora trita i specijalizovanih institucija). Na taj nain, regulacija tzv. Finansijskih usluga najveim delom spada u nadlenosti Narodne banke Srbije. Ciljevi postupanja oba regulativna tela u velikom meri se poklapaju. Zatita investitora i emitenata hartija od vrednosti velikim delom je ugraena u nove zakone: Zakon o preuzimanju i Zakon o investicionim fondovima, ijim odredbama se tite interesi manjinskih akcionara i interesi investitora.Regulacija finansijskih usluga je preneta u nadlenost regulativnim telima inae zaduenim za nadzor i kontrolu (superviziju) davalaca finansijskih usluga. Razlog za to lei u injenici da je meu ciljevima supervizije, a to je uspostavljanje i odravanje sigurnog i stabilnog finansijskog sistema radi odravanja poverenja javnosti i zatite interesa korisnika usluga finansijskih institucija, direktno ukljuen cilj zatite korisnika usluga. U tom pogleduakcije koje se u domaem finansijskom sistemu preduzimaju na regulisanju ovog segmenta odnosa u finansijskom sektoru su potpuno u skladu sa progresivnom regulativnom praksom. Vodei regulator u finansijskom sektoru Srbije je Narodna banka Srbije, odnosno, njeno organizacioni deo za kontrolu.

U okviru ovog dela funkcioniu: Sektor za kontrolu i nadzor poslovanja banaka i drugih finansijskih organizacija, Sektor za nadzor poslovanja davalaca finansijskog lizinga, Sektor za poslove nadzora nad obavljanjem delatnosti osiguranja Sektor za nadzor drutava za upravljanje dobrovoljnim penzionim fondovima, i Centar za zatitu korisnika finansijskih usluga i kontrolu trita nad obavljanjem tih usluga.

Kao to vidimo, Narodna banka Srbije oformila je poseban organizacioni deo u okviru svoje funkcije nadzora i kontrole, kome se poveravaju nadlenosti u zatiti korisnika finansijskih usluga. Meutim, i pre stvaranja posebnog organizacionog dela Narodna banka Srbije dala je izvesne rezultate u oblasti zatite interesa korisnika usluga.

Z A K LJ U A K

Privredni sistem odreuje ambijent u kome se jedna privreda razvija. Privredni sistem se definie kao ekonomski odnos kojim se reguliu tokovi reprodukcije. Ue posmatrano privredni sistem predstavlja skup institucija i mehanizma, kojima se relativno trajno, na dui rok regulie proces drutvene reprodukcije.

Najznaajniji podsistem u okviru privrednog sistema je finansijski sistem. Finansijski sistem je integralni deo privrednog sistema, sastavljen od velikog broja manjih podsistema, i iji je prioritetan zadatak stvaranje uslova za neometan tok finansijskih sredstava u jednoj privredi.

Savremena shvatanja finansijskog trita u njegove uesnike ravnopravno ukljuuju dravu. Pred modernu dravu postavljen je zadatak da u realizaciji ekonomske i drugih parcijalnih politika koristi fini mehanizam trita i da bude odgovorna za funkcionisanje trita i njegov stalni razvoj, kao neizbenog preduslova za stabilan razvoj cele privrede.

Drava ima monopol zakonodavne i izvrne vlasti. Zbog toga je ona u mogunosti da svojim merama i instrumentima ekonomske prinude obavlja regulatornu funkciju u sektoru funkcionisanja trinih institucija.

Iskustva razvijenih trinih privreda pokazuju da drava moe i treba da svojim regulatornim funkcijama koriguje neke ekonomske odnose izmeu ponude i tranje do kojih spontano dovodi funkcionisanje trita, a koji se ne uklapaju u makroekonomske prioritete i ciljeve razvoja nacionalne privrede.

Na tritu kapitala drava ima najveu upravnu i izvrnu vlast. Ona donosi zakonsku regulativu u vezi sa tritem kapitala, osniva odgovarajue institucije, organe i komisije putem kojih, preteno instrumentima zatite, sprovodi svoju upravnu i izvrnu vlast.

Najvaniji cilj koji treba postii regulisanjem finansijskih trita jeste jaanje poverenja u finansijska trita i uesnika na njima. Drava svojim propisima regulie funkcionisanje finansijskih trita i uesnika na njima, pri emu ona ima sledee funkcije: a) zatita uesnika na finansijskim tritima, b) odravanje makroekonomske stabilnosti, v) odravanje konkurentnosti i g) odravanje solventnosti finansijskih institucija.

Domai sistem regulacije finansijskog sektora, slino dominantom anglo-saksonskom sistemu regulacije, izvrio je podelu regulativnih nadlenosti izmeu Komisije za hartije od vrednosti, u ijoj je nadlenosti emisija i trgovina hartijama od vrednosti (trite kapitala), i Narodne banke Srbije, u ijoj je regulativnoj nadlenosti nadzor i kontrola veine finansijskih posrednika (izuzev brokersko-dilerskih drutava, organizatora trita i specijalizovanih institucija). Na taj nain, regulacija tzv. Finansijskih usluga najveim delom spada u nadlenosti Narodne banke Srbije.

LITERATURA

1. Prof. dr Milenko Deletovi, Finansijska trita i instrumenti, Beoprint Petrovi, Beograd 2008.g2. Prof. dr Aleksandar ivkovi - Prof. dr Milenko Deletovi Prof. dr Petar Bojovi, Monetarne finansije, igoja tampa, Beograd 2008.g.3. Prof. dr Milenko Deletovi - Prof. dr Aleksandar ivkovi Prof. dr Petar Bojovi, Bankarski menadment, igoja tampa, Beograd 2008.g.4. Prof. dr. Vojin Bjelica, Bankarstvo teorija i praksa, Stilos Novi Sad 2001. godine;5. Prof. dr Borko Krsti Doc dr Sran Marinkovi, Zatita klijenata u sektoru finansijskih usluga, Ni 2007.