Tin Ujević

Tajanstva

soneti

I

Imanencija je ograničena, skučena, ali on pruža uho za tajne glasove – dosluh sa kosmičkim, skrivenim smislom (simbolizam)

Sukob u lirskom subjektu - „uplašen sobom“, uhodi misli, pitanja modernog subjekta (izgubljenost)

Nemogućnost identifikacije – „ne poznam ništa, a najmanje sebe“

II

Polazak iz imannecije – usred druma

Sukob u lirskom subjektu – strah od sopstvenih reči, misao da je sišao s uma, „čemu sva borba“

Motiv ljubljene žene – trubadurski topos neizmerne lepote i ljubav prema nepoznatoj, uzvišenoj dami

III

Trubadurski topos – robuje ženi, erotski naboj koji se sputava

Breme moga boga – ambivalncija – duhovno je cilj, ali put je težak i podrazumeva odricanja

IV

Topos starog mladića – iskustvo

Trubadurski topos - Naznaka erotizma, ali vraćanje na kurtoazni odnos; uzvišena žena - „uzvišena meta“, „više biće“

Sukob u lirskom subjektu – „nisam jednak, nisam ravan“, davi se u vrisku i kriku

Smenjivanje toposa – hipertrofiranje

Trubadurski toposi uvode elemente ljubavnog odnosa – koji podrazumeva

jačanje erotskog naboja, ali i odbacivanje istog i vraćanje u kurtoazni odnos. Takođe se pod trubadurskim elementima podrazumeva pojava uzvišene, nepoznate

(nedodirljive) drage kao „višeg bića“ i veličanje njene lepote pred kojom se lirski subjekat unužava i robuje joj.

Modernizam se otkriva u duhu lirskog subjekta –

otkriva se unutrašnja borba u njemu (niz pitanja o smislu i svrsi i mestu u svetu, na koja ne dobija odgovor, topos ludnice, strah od sebe i sopstvenih reči, gutanje suza, uhođenje sopstvenih misli),

nemogućnost pronalaženja sopstvenog identiteta (ne poznam ništa a najmanje sebe), dezintegrisanost (nisam jednak, nisam ravan). Lirsko ja se preliva u opšte osećanje sveta, postaje simbol svetske ljudske duše, ne izražava samo

sebe, već izražava svet kroz sebe - ekspresionistički (Ujević govori o tome u eseju Mrsko ja) Cilj je dostići duhovno – ali postoji ambivalencija – breme moga Boga

Dosluh sa simbolizmom na početku kada govori da se okreće od imanencije i sluša tajne glasove koji mu muzikom šapuću. Sonet je takođe odjek simbolističke poetike.

Duhovna klepsidra

soneti

I

Polazak iz imanencije, shavtanje imperativa religioznosti kao jarma (hristova krv koja kaplje na duševnu gotiku – umesto da njegova krv donosi spokoj, ona je krupna i teška i stvara nemir)

II

Prikaz imanencije odstustvom idealističkih toposa, bogotražiteljska nota je prisutna, ali Bog s ene odaziva.

III

Potpuno razaranje toposa idealizacije stvarnosti – ona je prazna, ništavna, crna, strašna, dosadna.

Evocira idealističke topose – zlatna sunca, pejzaže, skladne Lepote –sve je izgubljeno i sve je zamenila „štura java“ (suprotnost simbolizmu)

IV

Prikaz stvarnosti koja sve uništava, odsustvo Boga

V

Promena raspoloženja lirskog subjekta – on ipak iskušavanjem telesnog želi da dostigne duhovnost – pročišćenje kroz ljubav – ljubav kao čista vatra, vatra je simbol pročišćenja, prevazilazi iskušenja erotskih nagona. (veza bogotražiteljskih motiva i motiva telesne ljubavi)

VI

Svest o neophodnosti stradanja, pročišćenje kroz ljubavna iskušenja

Dinamika lirskog subjekta – u početku preovladava nihilistička i pesimistička misao o degradiranoj stvarnosti, koja je uništila svaki ideal i koja je personifikovano prikazana kao „kobna udovica“ koja sve uništva – ostaje samo „štura java“. Pesimistički stav potvrđuje odsustvo boga i shvatanje religioznog imperativa kao jarma (Hristova krv i duševna gotika). Nakon kulminacije pesimizma i svesti o izgubljenim vrednostima i veri, sledi nagla promena raspoloženja lirskog subjekta – neka nada ipak poigrava iza pesimističnih slika i on želi ipak da se pročisti, da dosegne duhovno, a put do duhovnog nalazi korz iskušenja erotskih nagona, kroz telesna iskušenja, na taj način se povezuju bogotražiteljski motivi i motivi telesne ljubavi. Ljubav je predstavljena kao vatra koja pročišćava dušu, preobražava i uzdiže u duhovne sfere i odvaja od telesnih angona (ja se otcepih od zamke hitrih i sramote bludnica).