Ugljeni hidrati - prehrambeni proizvodi.pdf

Ugljeni hidrati 4. razred gimnazije - opti i prirodno-matematiki smer

1

2014

UGLJENI HIDRATI Ugljeni hidrati su najrasprostranjenija jedinjenja u ivom svetu. Organska jedinjenja ugljenika, vodonika i kiseonika u kojima je odnos vodonika i

kiseonika 1:2 (otuda i naziv, postoje i jedinjenja gde odnos nije zadovoljen, a pripadaju ovoj klasi).

Drugi nazivi su saharidi ili eeri. Sintetizuju se iz ugljen-dioksida i vode.

6CO2 + 6H2O C6H12O6 + 6O2

Prema sloenosti, ugljeni hidrati se mogu podeliti u tri grupe:


2

2014

C OHH

C

C

CH2OH

H OH

O

H

1

2

3

4

D-eritroza

C HOH

C

CH2OH

O

HC OHH

C

CH2OH

O

H

1

2

3

D-gliceraldehidL-gliceraldehid

MONOSAHARIDI Monosaharidi su polihidroksilni aldehidi ili ketoni (ima aldo ili keto funkcionalnu grupu

i vie hidroksilnih grupa). Podela monosaharida:

1. Prema funkcionalnoj grupi 2. Prema broju C-atoma

ALDOZE

a) Aldotrioze predstavnik je gliceraldehid. Slui za odreivanje apsolutne konfiguracije bilo kog monosaharida koji sadri hiralni centar.

Svi oni monosaharidi koji imaju OH grupu na najudaljenijem C-atomu sa desne strane pripadaju D-seriji, a sa leve strane L-seriji (u prirodi su zastupljeniji monosaharidi D-serije). Takva jedinjenja koja se meusobno razlikuju po poloaju OH grupe na C-atomu koji je najudaljeniji od karbonilne grupe, nazivaju se enantiomeri. Takva jedinjenja imaju iste fiziko-hemijske karkteristike. b) Aldotetroze najpoznatija je D-eritroza (nastaje u procesu fotosinteze).

ALDOZE

KETOZE

TRIOZE

TETROZE

PENTOZE

HEKSOZE


3

2014

C OHH

C

C

C

H OH

O

H

CH2OH

H OH

C HHO

C

C

C

H OH

O

H

CH2OH

H OH

C OHH

C

C

C

HO H

O

H

CH2OH

H OH

D-riboza D-arabinoza D-ksiloza

C OHH

C

C

C

HO H

O

H

C

H OH

CH2OH

H OH

1

2

3

4

5

6

C OHH

C

C

C

HO H

O

H

C

HO H

CH2OH

H OH

C HHO

C

C

C

HO H

O

H

C

H OH

CH2OH

H OH

D-glukoza D-galaktoza D-manoza

CH2OH

C

CH2OH

O

1

2

3

CH2OH

C

C

O

C

H OH

CH2OH

H OH

CH2OH

C

C

O

C

HO H

CH2OH

H OH

1

2

3

4

5

1

2

3

4

5

6

CH2OH

C

C

O

C

HO H

C

H OH

CH2OH

H OH

c) Aldopentoze D-riboza ulazi u sastav ribonukleinskih kiselina D-arabinoza ulazi u sastav biljnih polisaharida D-ksiloza ulazi u sastav biljnih polisaharida

Epimeri su isti monosahridi koji se razlikuju po poloaju OH grupa na samo jednom asimetrinom C-atomu, ne raunajui onaj najudaljeniji koji odreuje konfiguraciju.

d) Aldoheksoze najrasprostranjenija je D-glukoza (dekstroza ili groani eer). Kao slobodna se nalazi u vou i u krvi kimenjaka, a kao vezana u oligo- ili polisaharidima. D-galaktoza nalazi se u disaharidu laktozi. D-manoza ulazi u sastav biljnih polisaharida.

KETOZE

a) Ketotrioze b) Ketopentoze c) Ketoheksoze dihidroksiaceton D-ribuloza D-ksiluloza fruktoza


4

2014

R C

H

O

CH3OH R C OCH3

OH

H

ALDEHID ALKOHOL POLUACETAL

R C OCH3

OH

H

R C OCH3

OCH3

H

CH3OH

POLUACETAL ALKOHOL ACETAL

C OHH

C

C

C

HO H

C

H OH

CH2OH

H

OHH

O

C OHH

C

C

C

HO H

C

H OH

CH2OH

H

HHO

O

H

OH

H

OHH

OH

CH2OH

H

O

OH

H

H

OH

H

OHH

OH

CH2OH

H

O

H

OH6

5

4

3

2

1

C OHH

C

C

C

HO H

O

H

C

H OH

CH2OH

H OH

2

3

4

5

6

2

3

4

5

6

1

1

1

1

2

2

3

3

4

4

5

5

6

6

1

5

2

6

4

3C OHH

C

C

C

HO H

C

H

CH2OH

H

OHH

O

OH

C OHH

C

C

C

HO H

C

H

CH2OH

H

HHO

O

OH

3

4

6

2

5

1

O

OH

H

H

OHH

OH H

CH2OH

OH

H

1

23

4

5

6

6

5

4

3 2

1

O

OH

H

H

OHH

OH H

CH2OH

H

OH

H2O H2O

H2O H2O

D-glukoza

alfa-D-glukopiranoza

beta-D-glukopiranoza

alfa-D-glukofuranoza

beta-D-glukofuranoza

POLUACETALNI OBLICI KOD MONOSAHARIDA Monosaharidi su polihidroksilni aldehidi i ketoni, to znai da imaju aldehidnu ili keto

funkcionalnu grupu i vie hidroksilnih grupa. Usled rotacija molekula, kada se jedna OH grupa nae na pogodnoj udaljenosti od

aldehidne ili keto grupe, dolazi do reakcije izmeu ovih grupa pri emu nastaju ciklini poluacetali ili poluketali.

To se deava kod aldoheksoza i aldopentoza koji tada grade petolane (furanozne) ili

estolane (piranozne) prstenove. Prilikom ovih untramolekulskih reakcija, stvara se novi asimetrian centar na C-1

atomu, tj. postoje dve mogunosti za orijentaciju nastale poluacetalne hidroksilne grupe.

Poluacetalni obilci monosaharida koji se razlikuju samo po konfiguraciji na asimetrinom C-atomu koji nosi poluacetalnu hidroksilnu grupu, nazivaju se anomerni eeri ili anomeri.

Rastvaranjem glukoze u vodi nastaju 4 anomerna oblika alfa i beta furanozni i alfa i beta piranozni (ei).

Promena ugla rotacije sa prelaska alfa u beta i obrnuto, naziva se mutarotacija.


5

2014

C OHH

C

C

C

H OH

O

H

CH2OH

H OH

1

2

3

4

5

5

4

3 2

1

O

OH

H

OH

HH

HOH2C

OH

H

C OHH

C

C

C

H OH

CH2OH

H

OHH

O3

4

2

5

1

1

5

2

4

3C OHH

C

C

C

H OH

CH2OH

H

HHO

O

O

OH

H

OH

HH

HOH2C

H

OH

1

23

4

5

5

4

3

1

1

5

2

4

3H

OH

H

OHOH

H

H

H

O

OH

H C OHH

C

C

C

OH

C

H OH

H

H

OHH

OH

2

2

C OHH

C

C

C

OH

C

H OH

H

H

HHO

OH

H

OH

H

OHOH

H

H

H

O

H

OH3

4

2

5

1

1

3

4

5

H2O H2O

H2O H2O

D-riboza

alfa-D-ribopiranoza

beta-D-ribopiranoza

alfa-D-ribofuranoza

beta-D-ribofuranoza

H2OH2O

H2OH2O

C O

CH2OH

C

C

HO H

C

H OH

CH2OH

H OH

1

2

3

4

5

6

C HHO

C

C

C

OH

C

H OH

H

H

OH

OH

CH2OH

H

OH

OH

HOH

H

H

H

O

OH

CH2OH3

4

5

1

1

34

5

6

2

2

2

2

6

5

4 3 1

1

5

4

3H

OH

OH

HOH

H

H

H

O

CH2OH

OH C HHO

C

C

C

OH

C

H OH

H

H

HO

OH

CH2OH

1

5

4

3C HHO

C

C

C

H OH

CH2OH

H

O

CH2OH

OH

O

H

HO

OH

HH

HOH2C

OH

CH2OH1

34

5

6

6

2

2

2

2

6

6

5

4 3

1O

H

HO

OH

HH

HOH2C

CH2OH

OH

C HHO

C

C

C

H OH

CH2OH

H

O

CH2OH

HO

3

4

5

1

D-fruktoza

alfa-D-fruktofuranoza

beta-D-fruktofuranoza

alfa-D-fruktopiranoza

beta-D-fruktopiranoza

Cikline strukture poluacetala su prikazane Hejvortovim perspektivnim formulama. I ketoheksoze i ketopentoze se u rastvoru takoe nalaze u ciklinim oblicima.


6

2014

C

C

H OH

CH2OH

H OH

C

C

HH

O

H

2-deoksi-riboza

H

OH

H

NH2H

OH

CH2OH

H

O

OH

H OH

H

H

NH2H

OH

CH2OH

H

O

OH

H

alfa-D-glukozamin alfa-D-galaktozamin

H

OH

H

NHCCH3H

OH

CH2OH

H

O

OH

H

O

OH

H

H

NHCCH3H

OH

CH2OH

H

O

OH

H

O

N-acetil-alfa-D-glukozamin N-acetil-alfa-D-galaktozamin

DEOKSI- I AMINO-EERI

Deoksi-eeri su monosaharidi kod kojih su jedna ili vie hidroksilnih grupa zamenjeni vodonikom.

Najpoznatija je 2-deoksi-D-riboza koja ulazi u sastav deoksiribonukleinskih kiselina. Amino-eeri su monosaharidi kod kojih je jedna hidroksilna grupa zamenjena amino

funkcijom. Najee su u piranoznom obliku. Najpoznatiji amino-eeri su D-glukozamin i D-galaktozamin, kao i njihovi N-acetil

derivati.


7

2014

D-glukoza

C OHH

C

C

C

HO H

O

H

C

H OH

CH2OH

H OH

O C OHH

C

C

C

HO H

O

OH

C

H OH

CH2OH

H OH

D-glukonska kiselina

+

- H2O

H2O

H

OH

H

OHH

OH

CH2OH

H

O

O

D-glukonolakton

FIZIKE I HEMIJSKE OSOBINE MONOSAHARIDA Fizike osobine monosaharida: vrste, kristalne supstance bele boje, po pravilu slatkog

ukusa, rastvaraju se u vodi, optiki su aktivne supstance sem dihidroksiacetona, nepostojani su na povienim temperaturama, svi obru ravan polarizovane svetlosti u desno, osim fruktoze.

VIDEO 1

OGLED 1 : RASTVORLJIVOST EERA U VODI Hemijske osobine monosaharida: Hemijske osobine monosaharida 1. Oksidacija pri oksidaciji aldehidne grupe, nastaju aldonske kiseline. Nalaze se u

obliku laktona.

Ozazonska reakcija

Oksidacija

Redukcija

Esterifikacija

Reakcija vrenja

Reakcija sa min. kis.

Stvaranje glikozida


8

2014

D-glukoza

C OHH

C

C

C

HO H

O

H

C

H OH

CH2OH

H OH

2 Cu(OH)2+ +2 Cu2O+


C OHH

C

C

C

HO H

O

OH

C

H OH

CH2OH

H OH

H2O

C OHH

C

C

C

HO H

O

H

C

H OH

CH2OH

H OH

D-glukoza

+ Ag(NH3)2OH

C OHH

C

C

C

HO H

O

OH

C

H OH

CH2OH

H OH


+ 2 Ag + 4 NH3 + H2O2

Mogu se oksidovati Felingovim, Tolensovim i Nilanderovim reagensom.

VIDEO 2

OGLED 2 : BENEDIKTOVA REAKCIJA NA GLUKOZU

VIDEO 3

OGLED 3 : FELINGOVA REAKCIJA

VIDEO 4

OGLED 4 : NILANDEROVA REAKCIJA

VIDEO 5

OGLED 5 : TOLENSOVA REAKCIJA ( REAKCIJA SREBRNOG OGLEDALA )


9

2014

C OHH

C

C

C

HO H

O

H

C

H OH

CH2OH

H OH

D-glukoza

OC OHH

C

C

C

HO H

O

H

C

H OH

C

H OH

OH

O

D-glukuronska kiselina

D-glukarna kiselina

C OHH

C

C

C

HO H

O

OH

C

H OH

C

H OH

OH

O

O

D-glukoza

C OHH

C

C

C

HO H

O

H

C

H OH

CH2OH

H OH

CH2OH

C

C

O

C

HO H

C

H OH

CH2OH

H OH

C OHH

C

C

C

HO H

O

H

C

H OH

CH2OH

H OH

+

D-manoza

C HHO

C

C

C

HO H

O

H

C

H OH

CH2OH

H OH

D-glukozaD-fruktoza

Ako se aldehidna grupa blokira, moe se oksidovati primarna hidroksilna grupa i takve kiseline se nazivaju uronske kiseline.

Sa jaim oksidacionim sredstvima, moe se oksidovati i aldehidna i hidroksilna grupa pri emu nastaju polihidroksilne i polikarbonske kiseline.

Ketoze se ne mogu oksidovati blagim oksidacionim sredstvima. Meutim , ako se fruktoza nalazi u alkalnoj sredini, ona prelazi u glukozu i manozu te se zbog toga ne mogu oksidovati.


10

2014

D-glukoza

C OHH

C

C

C

HO H

O

H

C

H OH

CH2OH

H OH

+ H

C OHH

CH2OH

C

C

HO H

C

H OH

CH2OH

H OH

D-sorbitol

CH2OH

C

C

O

C

HO H

C

H OH

CH2OH

H OH

H+

C OHH

CH2OH

C

C

HO H

C

H OH

CH2OH

H OH

D-sorbitol D-manitolD-fruktoza

H

OH

H

OHH

OH

CH2OH

H

O

OH

H

+ P OHO

OH

OH

H

OH

H

OHH

OH

CH2OH

H

O

O

H

P O

OH

OH

glukoza glukoza-1-fosfat

+ H2O

H

OH

H

OHH

OH

CH2OH

H

O

OH

H

P OHO

OH

OH

+H

OH

H

OHH

OH

CH2

H

O

OH

H

O P O

OH

OH

H2O+

glukoza-6-fosfat

glukoza

2. Redukcija pri redukciji karboonilne grupe, nastaju eerni (polihidroksilni) alkoholi.

VIDEO 6

OGLED 6 : SANIVALOVA REAKCIJA ( DOKAZIVANJE FRUKTOZE ) 3. Esterifikacija Hidroksidne grupe monosaharida se mogu esterifikovti, pri emu

nastaju eerni estri. Reakcija izmeu piranoznih monosaharida i fosforne kiseline, moe se izvriti na prvom C-atomu, na estom C-atomu ili istovremeno i na prvom i na estom.


11

2014

glukoza

glukoza-1,6-difosfat

+ H2OH

OH

H

OHH

OH

CH2

H

O

O

H

P O

OH

OH

O P

OH

O

OH+ P OHO

OH

OH

H

OH

H

OHH

OH

CH2OH

H

O

OH

H

22

C OHH

C

C

C

HO H

O

H

C

H OH

CH2OH

H OH

D-glukoza

C6H5NHNH2

H2O-

C OHH

C

C

C

HO H

NNHC6H5

H

C

H OH

CH2OH

H OH

C6H5NHNH2C OH

C

C

C

HO H

NNHC6H5

H

C

H OH

CH2OH

H OH

+ NH3 + C6H5NH2

- H2O

C6H5NHNH2C NNHC6H5H

C

C

C

HO H

NNHC6H5

H

C

H OH

CH2OH

H OH

hidrazon

keto hidrazon

ozazoni

4. Ozazonska reakcija reakcija izmeu monosaharida i fenilhidrazina u slaboj kiseloj

sredini pri povienoj temperaturi pri emu nastaju ozazoni ute boje. Proces se odvija u tri faze:

a) Aldehidna grupa aldoze reaguje sa 1 molekulom fenilhidrazina i nastaje hidrazon. b) Reaguje OH grupa sa 2. C-atoma sa fenilhidrazinom i nastaje keto hidrazon pri emu

se izdvaja NH3 i anilin. c) Reaguje keto grupa i fenilhidrazin pri emu nastaje ozazon.

I ketoze reaguju sa fenilhidrazinom samo je sledei redosled:

a) Prvo reaguje keto grupa (sa 2. C-atoma) sa jednim molekulom fenil-hidrazina. b) Primarna -OH grupa (sa 1. C-atomom) pri emu nastaje aldehidna grupa. c) Aldehidna grupa reaguje sa 3. molekulom fenilhidrazina i nastaje ozazon.


12

2014

H

OH

H

OHH

OH

CH2OH

H

O

OH

H

+ CH3OHH2O-

H

OH

H

OHH

OH

CH2OH

H

O

OCH3

H

H

OH

H

OHH

OH

CH2OH

H

O

H

OH- H2O

CH3OH+

H

OH

H

OHH

OH

CH2OH

H

O

H

OCH3

-D-glukopiranoza -metl-D-glukozid

-D-glukopiranoza -metl-D-glukozid

C OHH

C

C

C

HO H

O

H

C

H OH

CH2OH

H OH

D-glukoza

O

C

O

H

ccHCl

3H2O-

furfuralD-riboza

C OHH

C

C

C

H OH

O

H

CH2OH

H OH

- 3H2O

ccHCl

O

C

O

H

HOH2C

5-hidroksimetilfurfural

5. Stvaranje glikozida monosaharidi u poluacetalnom obliku reguju sa alkoholima i grade acetale koji daju glikozide, a veza se naziva glikozidna. Grade se dva glikozida u zavisnosti od poloaja OH grupe na anomernom C-atomu.

6. Reakcije sa mineralnim kiselinama koncentrovana hlorovodonina i sumporna

kiselina reaguju sa monosaharidima i daju nezasien ciklini aldehid furfural ili derivate furfurala.

VIDEO 7

OGLED 7 : DEHIDRATACIJA EERA

VIDEO 8 OGLED 8 : MOLIOVA REAKCIJA


13

2014

C6H12O6 2 C2H5OH + 2 CO2

C6H12O6 2 CH3 CH COOH

OH

7. Reakcije vrenja monosaharidi podleu reakcijama vrenja.

a) Alkoholno vrenje -

VIDEO 9

OGLED 9 : ALKOHOLNO VRENJE EERA

b) Mleno vrenje


14

2014

-D-glukopiranoza

H

OH

H

OHH

OH

CH2OH

H

O

OH

H H

OH

H

OHH

OH

CH2OH

H

O

OH

H

-D-glukopiranoza

+

H

H

OHH

OH

CH2OH

H

O

OH

HH

OH

H

OHH

OH

CH2OH

H

O H

O

1 4

MALTOZA

(1 4) glikozidna veza

- H2O

-D-glukopiranoza

HOH

HOHH

OH

CH2OHH O

HOH

-D-glukopiranoza

HOH

HOHH

OH

CH2OHH O

HOH

+ -H2OH

HOHH

OH

CH2OHH O

HOHH

OHHOHH

OH

CH2OHH O

HO1 4

CELOBIOZA(1 4) glikozidna veza

OH

H

H

OHH

OH

CH2OH

H

O

H

OH

-D-galaktopiranoza

H2O-+

-D-glukopiranoza

H

OH

H

OHH

OH

CH2OH

H

O

OH

H

(1 4) glikozidna veza

H

H

OHH

OH

CH2OH

H

O

OH

HOH

H

H

OHH

OH

CH2OH

H

O

H

O1 4

LAKTOZA

OLIGOSAHARIDI

Ugljeni hidrati koji se sastoji od 2 do 10 molekula monosaharida. Najrasprostranjeniji oligosaharidi su disaharidi- ugljeni hidrati od 2 molekula

monosaharida. Predstavnici disaharida su: maltoza, laktoza, celobioza i saharoza. Maltoza (skrobni eer) nalazi se uglavnom u sladu; nastaje hidrolizom skroba;

sastavljena je od dva molekula alfa-D-glukopiranoze koji su vezani alfa(14) glikozidnom vezom; redukujui disaharid.

Celobioza disaharid nastao hidrolizom celuloze; sastavljena je od dva molekula beta-

D-glukopiranoze koji su vezani beta(14) glikozidnom vezom; redukujui disaharid.

Laktoza (mleni eer) nalazi se u mleku sisara; sastavlenja je od beta-D-

galaktopiranoze i alfa-D-glukopiranoze koji su vezani beta(14) glikozidnom vezom; redukujui disaharid.


15

2014

VIDEO 10

OGLED 10 : IZOLOVANJE LAKTOZE IZ MLEKA Saharoza (inverzni eer) dobija se industrijski iz eerne repe ili trske; sastoji se od

alfa-D-glukopiranoze i beta-D-fruktofuranoze koji su vezani alfa(12) trehaloznom vezom; neredukujui disaharid ( ne redukuje Felingov i Tolensov reagens ), zato to nema slobodnu poluacetalnu grupu te ne moe da redukuje jone metala.

Saharoza obre ravan polarizovane svetlosti u desno. Kada se izvri njena hidroliza, tada prelazi u glukozu i fruktozu, gde glukoza obre polarizovanu svetlost u desno, a fruktoza za vie u levo, pa je ukupno obrtanje svetlosti u levo to se naziva inverzija, a nastao eer inverzni eer.

VIDEO 11

OGLED 11 : HIDROLIZA SAHAROZE ( INVERZIJA SAHAROZE )

-D-glukopiranoza

H

OH

H

OHH

OH

CH2OH

H

O

OH

H

+

O

H

HO

OH

HH

HOH2C

CH2OH

OH

-D-fruktofuranoza

H2O-

O

H

HO

OH

HH

HOH2C

CH2OH

O

H

OH

H

OHH

OH

CH2OH

H

O H

SAHAROZA

1

(1 2) trehalozna veza

2

VIDEO 12

OGLED 12 : DOBIJANJE KALCIJUM-SAHARATA


16

2014

41

H

H

OHH

OH

CH2OH

H

O H

O

H

H

OHH

OH

CH2OH

H

O H

O

41

H

H

OHH

OH

CH2OH

H

O H

O

H

H

OHH

OH

CH2OH

H

O H

1 4

n

POLISAHARIDI Ugljeni hidrati sastavljeni vie od 10 do nekoliko hiljada monosaharida, sastavljeni

glikozidnim vezama. Prema sastavu se dele na:

1. Homopolisaharide sastavljeni iz istih molekula (skrob, celuloza, glikogen...) 2. Heteropolisaharidi sastavljeni iz razliitih molekula monosaharida.

Prema biolokoj funkciji, dele se na: 1. Rezervne polisaharide 2. Strukturne polisaharide

Skrob biljni rezervni polisaharid, sastavljen od alfa-D-glukopiranoze koji su vezani

alfa(14) glikozidnim vezama u osnovnim nizovima, a boni niz za osnovni niz, vezan je alfa(16) glikozidnom vezom. Sastoji se iz: 1. amiloze (linearan molekul od 200 do 300 glukoznih jedinica, meusobno

povezanih alfa(14) glikozidnom vezom; rastvara se u vodi i sa jodom daje intenzivno plavu boju),

2. amilopektina (molekul ravaste strukture, koji pored osnovnog niza ima i boni niz koji je za osnovni vezan alfa(16) glikozidnom vezom, ne rastvara se u vodi i ne reaguje sa jodom).

Skrob podlee hidrolizi i daje dekstrine.

VIDEO 13

OGLED 13 : PRIPREMANJE RASTVORA SKROBA

VIDEO 14

OGLED 14 : HIDROLIZA SKROBA

VIDEO 15

OGLED 15 : DOKAZIVANJE SKROBA JODOM U NAMIRNICAMA Glavni izvori skroba za ishranu ljudi i ivotinja su penica, krompir, pirina i kukuruz.

Deo strukture amilaze


17

2014

41

H

H

OHH

OH

CH2OH

H

O

H

O

H

H

OHH

OH

CH2OH

H

O

H

O 41

H

H

OHH

OH

CH2OH

H

O

H

O

H

H

OHH

OH

CH2OH

H

O

H

1 4

n

Glikogen ivotinjski rezervni homopolisaharid sastavljen od velikog broja (nekoliko desetina hiljada) ostataka alfa-D-glukoze. Po strukturi slian amilopektinu, samo to je jo razgranatiji. Njegovom hidrolizom nastaje glukoza. Nalazi se u jetri i skeletnim miiima.

Celuloza strukturni polisaharid koji uestvuje u izgradnji elijskih struktura; sastavljen je od velikog broja molekula beta-D-glukopiranoze vezani beta(14) glikozidnim vezama. Nerastvorna je u vodi, rastvara se u vajcvarevom reagensu. Poto u molekulu ima slobodne OH grupe, mogu se esterifikovati sa azotnom i siretnom kiselinom. Celuloza je glavni sastojak elijskih zidova biljaka; drvo sadri 50% celuloze, a pamuk 100%.

Deo strukture celuloze

VIDEO 16

OGLED 16 : DOKAZIVANJE REDUKUJUIH EERA OD NEREDUKUJUIH

VIDEO 17

OGLED 17 : CRNA MAMBA ( PRAVLENJE ZMIJE )

DOBIJANJE CELULOZE I PROIZVODNJA HARTIJE * Ove dve nastavne jedinice se rade informativno, putem seminarskih radova koje uenici individualno rade. Predstavie se preko Power Point prezentacije ili preko panoa. Grupe sadre po 5 uenika.


18

2014

UGLJENI HIDRATI pitanja i zadaci 1. Definicija ugljenih hidrata. 2. Podela ugljenih hidrata prema sloenosti. 3. ta su monosaharidi? 4. Podela monosaharida prema broju C-atoma. 5. Strukturnim formulama napisati predstavnike svih aldoza i ketoza. 6. Fisherovim formulama napisati predstavnike svih aldoza i ketoza. 7. Definicija epimera sa primerom. 8. Definicija enantiomera sa primerom. 9. ta je hiralan centar ( asimetrian C-atom )? 10. Hejvortovim formulama predstaviti cikline oblike D-glukoze. 11. Hejvortovim formulama predstaviti cikline oblike D-riboze. 12. Hejvortovim formulama predstaviti cikline oblike D-fruktoze. 13. ta su anomeri i dati primer. 14. ta je mutarotacija i zbog ega se javlja? 15. ta su deoksi-eeri? 16. Napisati predstavnike deoksi-eera. 17. ta su amino-eeri? 18. Napisati predstavnike amino-eera. 19. Napisati fizike osobine monosaharida. 20. Oksidacija monosaharida. 21. Redukcija monosaharida. 22. Esterifikacija monosaharida. 23. Ozazonska reakcija monosaharida. 24. Stvaranje glikozida i glikozidne veze. 25. Reakcija sa mineralnim kiselinama. 26. Vrste vrenja i napisati reakcije. 27. ta su oligosaharidi? 28. ta su disaharidi? 29. Maltoza ( struktura, mesto nalaenja, sastav, vrsta disaharida ). 30. Laktoza ( struktura, mesto nalaenja, sastav, vrsta disaharida ). 31. Celobioza ( struktura, mesto nalaenja, sastav, vrsta disaharida ). 32. Saharoza ( struktura, mesto nalaenja, sastav, vrsta disaharida ). ta je inverzija? 33. Pojam redukujueg eera. 34. ta su polisaharidi? 35. Podela polisaharida prema sastavu. 36. Podela polisaharida prema bilokoj funkciji. 37. Skrob ( struktura, vrsta, sastav, funkcija, primena ). 38. Glikogen ( struktura, vrsta, sastav, funkcija, primena ). 39. Celuloza ( struktura, vrsta, sastav, funkcija, primena ). 40. Dobijanje celuloze i proizvodnja hartije. Referati: 1. Dijabetes

Documents

Ugljeni hidrati - prehrambeni proizvodi.pdf