Udruèwe za dru{tvenu istoriju UDI-EUROCLIO Eustory ... · uzrasta od 15 do 19 godina koji sprovedu istraìvawe i napi{u rad na temu Se}awa na detiw-stvo. Istraìva~ki rad treba da

3HERODOT Specijalni broj

Udruèwe za dru{tvenu istoriju UDI-EUROCLIO u saradwi sa Eustory History Network

i Koerber-Stiftung iz Hamburga

O R G A N I Z U J E:NAGRADNI KONKURS

za u~enike sredwih {kola

SUSRETI S PRO[LO[]U

P O Z I V A M O

U~enike sredwih {kola da istraùju savremenu istoriju.Pravo u~e{}a na konkursu

ima svaki sredwo{kolac koji sprovede istraìvawe i napi{e rad na zadatu temu.

ZA [KOLSKU

2003/2004.

RASPISUJEMO

TEMU:

S E ] A W AN A

D E T I W S T V O

S E ] A W AN A

D E T I W S T V O


Udruèwe za dru{tvenu istoriju-EUROCLIO u saradwi sa

Eustory History Network i Koerber Stiftung iz Hamburga

Udruèwe za dru{tvenu istoriju UDI-EUROCLIO

O[ Kraq Petar Prvi (UDI-EUROCLIO), 11000 BEOGRAD, ul. Kraqa Petra

tel / faks: 011-637-882 ✱ e-mail: [email protected]

✱ Bojan Vu~kovi} ✱ [email protected] ✱

✱ Jelena Popovi} ✱ [email protected] ✱

PP RR II JJ AA VV AA

za u~e{}e na nagradnom konkursu za u~enike sredwih {kola:

SUSRETI S PRO[LO[]U

TEMA ZA [KOLSKU 2003/2004. GODINU:

SS EE ]] AA WW AA NN AA DD EE TT II WW SS TT VV OO

1. (Radni) naslov istraìva~kog rada

2. Podaci o autoru2.1. Ime i prezime u~enika2.2. Godina ro|ewa2.3. Adresa stanovawa2.4. Telefon

2.5. E-mail

3. Podaci o profesoru-mentoru3.1. Ime i prezime profesora3.2. [kola u kojoj radi3.3. Predmet koji predaje

4. Podaci o {koli4.1. Zvani~ni naziv {kole4.2. Adresa {kole4.3. Ime i prezime kontakt osobe4.4. Telefon {kole

4.5. E-mail

Mesto i datum: Potpis u~enika/u~enice

Potpis direktora {kole Potpis profesora-mentoraM.P.


1. Op{ta pravila

❏ Pravo u~e{}a na konkursu imaju redovni u~enici sredwih {kola sa teritorije Srbije,uzrasta od 15 do 19 godina koji sprovedu istraìvawe i napi{u rad na temu Se}awa na detiw-

stvo.

❏ Istraìva~ki rad treba da analizira jedan problem u okviru zadate teme. Tajproblem bi trebalo da bude vremenski, prostorno i saznajno blizak istraìva~u

(u~eniku), te stoga preporu~ujemo da se odabere ne{to iz novije lokalne pro{lo-

sti. Op{irnije o temi i problemima koji mogu biti obuhvaceni temom nalazi

se u daqem tekstu.

❏ Istraìva~ki rad mora biti utemeqen na podacima i zakqu~-cima dobijenim analizom istorijskih izvora. U ciqu sakupqawa izvo-

ra istraìva~ (u~enik) treba da koristi iskaze svedoka (usmeni iz-

vori) kao i usluge lokalnih institucija - arhiva, muzeja, bibliote-

ka (pisani izvori). Za potrebe istraìva~kog rada moè se kori-

stiti i istoriografska i druga nau~na literatura. Rad ne sme bi-

ti utemeqen iskqu~ivo na saznawima prikupqenim iz ovakvih

dela.

❏ Istraìva~ki rad treba da bude samostalno delojednog u~enika, izvedeno uz podr{ku predmetnog profesora-

mentora. Iako se radi o istorijskom istraìvawu, mentori

u~enika mogu biti i profesori drugih predmeta, npr. socio-

logije, psihologije…

❏ Istraìva~ki rad mora imati najmawe 15, a najvi{e25 strana teksta

❏ Rad mora biti koncipiran u skladu sa tehni~kimzahtevima datim u ta~ki 2.

❏ Rad mora da sadrì rezime na srpskom i na engle-skom jeziku

❏ Na konkursu mogu u~estvovati samo radovi koji nisuu~estvovali niti bili nagra|ivani na nekom drugom konkursu

❏ Maturski radovi u~enika zavr{nih razreda sredwih{kola takode mogu u~estvovati na nagradnom konkursu

2. Tehni~ki zahtevi

❏ Na naslovnoj strani istraìva~kog rada navesti naziv konkur-sa (Nagradni konkurs za u~enike sredwih {kola: Susreti s pro{lo{}u),

naziv istraìva~ke teme (Se}awa na detiwstvo), ime i prezime u~eni-

ka/u~enice i mesto i godinu (kalendarsku) izrade rada. Na narednoj strani, po-

red svih ovih podataka navesti jo{ i ime i prezime profesora-mentora i predmet

koji predaje, naziv {kole, kao i kontakt podatke: ta~nu adresu {kole, wen telefon-

ski broj i, po mogu}stvu, e-mail adresu. Na ovoj strani u~enik tako|e treba da navede de-

taqnije podatke o sebi: godinu ro|ewa, razred koji trenutno poha|a, li~nu kontakt-adresu i,

ukoliko èli, brojeve telefona.

❏ Na slede}oj strani navesti naziv konkursa (Nagradni konkurs za u~enike sredwih {kola:Susreti s pro{lo{}u), {kolsku godinu u kojoj je konkurs raspisan i naslov samog istraìva~kog

rada. Ovaj naslov odre|uje u~enik/u~enica uz saglasnost svog profesora-mentora. Naslov treba

da bude formulisan tako da ukazuje na specifi~an problem kojim se rad bavi.

PRAVILA KONKURSA

PR

AV

IL

A K

ON

KU

RS

A

❏ Nakon ove strane sledi sadràj, zatim uvod, razrada, zakqu~ak, (prilozi), spisak kori{-}enih izvora i literature, popis priloga i rezimei na srpskom i engleskom jeziku, koji ne bi

trebalo da budu kra}i od pola strane, niti duì od cele strane.

❏ Rad se predaje ukori~en, u tri primerka, u formatu A4

❏ Citirawe i navo|ewe izvora mora biti u skladu sa pravilima koja su detaqno razra|enau daqem tekstu

3. Prijavqivawe radova✍ Rok za prijavqivawe radova je 1. decembar 2003. godine

✍ Do tog datuma, na adresu organizatora treba poslati popuwenu prijavukoja se nalazi u ovom izdawu Herodota

4. Predaja radova✉ Krajwi rok za predaju radova je 2. april 2004. godine

✉ Na adresu organizatora, u navedenom roku, poslati 3 pri-merka rada

5. Nagrade✔ Svi u~esnici konkursa - i u~enici i profesori-mento-

ri - dobi}e diplomu kojom se potvr|uje wihovo u~e{}e.

✔ Za autore najboqih istraìva~kih radova predvi|e-ne su vredne nagrade.

✔ Troje najboqih u~enika u~estvova}e u letwim aka-demijama koje Eustoru Network i Koerber Stiftung svake godine

organizuju u Berlinu (po~etak avgusta) i jednoj od dràva

~lanica Eustoru Network (kraj septembra/po~etak oktobra).

✔ Jedan nastavnik }e tako|e u~estvovati u radu let-we akademije u Berlinu.

6. Organizatori i kontakt adrese✉ Prijave i radove slati na adresu:

O[ "Kraq Petar Prvi"

(za Udruèwe za dru{tvenu istoriju-EUROCLIO)

11000 BEOGRAD

ul. Kraqa Petra br. 7

sa naznakom SUSRETI S PRO[LO[]U

� Dodatne informacije moète dobiti od organizatora:BOJAN VU^KOVI] - [email protected] POPOVI] - [email protected]

� Kontakt telefon Udruèwa je 011-637-882, a e-mail adresa [email protected].


PR

AV

IL

A K

ON

KU

RS

A


1. Opis istraìva~ke teme

❍ Razmi{qaju}i o temi ovogodi{weg nagradnog konkursa imali smo u vidu pre svega onekojima je konkurs namewen: sredwo{kolce, uzrasta od 15 do 19 godina, radoznale, odva`ne i

spremne da se upuste u istraìvawe savremene srpske istorije. Pretpostavili smo da je za wih ovo

istraìvawe prvi poduhvat te vrste, pa smo, stoga, pomislili da bi bilo dobro ako bi prou~avali

ne{to {to im nije sasvim nepoznato, ne{to {to mogu da oslone na sopstveno iskustvo i uporede sa

sopstvenim na~inom ìvota. Sigurni smo da nema osobe na svetu koja se bar jednom nije zapitala

Kakvi su bili moji roditeqi, nastavnici, bake i dede, kada su bili deca? Da li je wima {kola bila

na prvom mestu? Kako su provodili slobodno vreme? Jesu li slu{ali muziku? êga su se igrali?

Pitawa ima mnogo, a odgovora, sigurno, mnogo, mnogo vi{e. îne se daleki i nepoznati, a zapravo, su

tu, veoma blizu, prakti~no svuda oko nas. Skriveni me|u uspomenama starijih generacija, bleduwa-

vim fotografijama i pra{wavim podrumima, strpqivo ~ekaju. Da zauvek nestanu u vremenu i pro-

storu? Ili, da ih neko otkrije, oìvi i sa~uva od zaborava?

Zbog svih onih koji èle da krenu na put u pro{lost i zavire u nepoznati de~iji svet, odlu-

~ili smo da ovogodi{wa tema na{eg konkursa bude Se}awa na detiwstvo.

❍ Detiwstvom nazivamo period od ro|ewa do de~a{tva, odnosno devoja{tva. Vremenski ok-vir tog ìvotnog razdobqa nije precizno odre|en, pa je u razli~itim kulturama, naro~ito u pro-

{losti, wegovo trajawe bilo razli~ito. U mnogim dru{tvima detiwstvo se zavr{avalo biolo{-

kim sazrevawem pojedinaca, odnosno dostizawem tzv. polne zrelosti, pa se, u vezi sa tim i u brak

stupalo veoma rano. U savremenom gra|anskom dru{tvu detiwstvo traje 18 godina, do tzv. gra|an-

skog punoletstva.

❍ Detiwstvo predstavqa glavnu odrednicu ovogodi{we istraìva~ke teme i trebalo bida bude u fokusu svakog istraìva~kog rada. Od u~enika se o~ekuje da ispitaju i predstave jedan

od mnogobrojnih aspekata ìvota dece u pro{losti. Uvode}i pojam se}awe u naslov istra-

ìva~ke teme èleli smo da ukaèmo upravo na to da istraìvawa treba da obuhvate uspomene

na ona detiwtva koja se u sada{wem trenutku smatraju pro{lo{}u. O~ekujemo, dakle, da istra-

ìvawa budu utemeqena na se}awima onih qudi koji vi{e nisu deca. To ne zna~i da ti qudi

treba da budu u sredi{tu pa`we istraìva~a. Ne èlimo biografije pojedinaca, ma kako zna-

~ajne i interesantne li~nosti oni bili. U ovom slu~aju, to bi bila proma{ena tema. @elimo da

ti pojedinci svojim uspomenama na period kada su bili deca pomognu istraìva~u da to doba re-

konstrui{e.

❍ Moglo bi se pomisliti da su mogu}nosti istraìvawa ovim bitno ograni~ene, jer jeistraìva~ upu}en samo na ìve svedoke. Wihova se}awa i spremnost da ih ispri~aju, mogu biti

i jesu, dragoceni izvor na{ih saznawa o detiwstvu u pro{losti. No, svakako, nisu jedini izvor.

Uspomene su ostale i iza onih koji odavno vi{e nisu me|u nama: u starim pismima, dokumentima,

SE]AWA NA DETIWSTVO

Opis istraìva~ke teme i mogu}ih pravaca istraìvawa


fotografijama, u se}awima wihovih potomaka… Tragova ima u starim novinama i ~asopisima, a

iu savremenoj nau~noj i kwièvnoj literaturi.

❍ Ima osnova da se zapitamo koliko daleku pro{lost istraùjemo. Ve} je re~eno da se radi osavremenoj istoriji, no to ipak nije dovoqno precizno odre|ewe ovog pojma. Ne èle}i da

opteretimo u~enike suvi{e te{kim zadatkom, za koji im nedostaju pre svega metodolo{ka, a i neka

usko specijalizovana znawa i ve{tine, odlu~ili smo da istraìva~ku temu vremenski ograni~imo

periodom od posledwa dva stole}a. To je period koji je relativno blizak u~enicima i o kojem postoji

veliki broj raznovrsnih istorijskih izvora, i to ne samo pisanih ve} i usmenih, {to je za nas bilo od

posebnog zna~aja. Ne o~ekujemo da istraìvawa obuhvate ceo period, ve} samo jedan wegov deo, pre

svega 20. vek, no o tome }e, kao uostalom i o konkretnoj temi istraìvawa, odlu~iti sam istraìva~.

2. Mogu}i pravci istraìvawa

❍ Detiwstvo je samo jedna od mnogih tema preko kojih se moè u~iti o ìvotu qudi upro{losti. Kao posebna tema, veoma je kompleksno i moglo bi se ra{~laniti na veliki broj mawih

tema, od kojih bi svaka mogla usmeriti istraìva~a u odre|enom pravcu.

❍ Detiwstvo je svet u kojem ìve deca. No, ta deca su u isto vreme prisutna i u svetu odras-lih, ba{ kao {to su i odrasli zna~ajne figure de~ijeg sveta. Odnos dece i odraslih u pro{losti

kao i u sada{wosti, veoma je interesantno pitawe koje istraìva~a uvodi u problem porodi~nih

odnosa i tradicionalnog vaspitavawa podmlatka. Kako su odrasli gledali na decu? Da li je isti

status imalo mu{ko i ènsko dete? [ta su roditeqi o~ekivali od dece? Da li se u pro{losti

zaista verovalo da je "batina iz raja iza{la", odnosno, da li su roditeqi batinom vaspitavali

decu? Da li su pokazivali ne`nost? Da li su dozvoqavali sebi da zapla~u pred decom?

❍ Zanimqivo bi bilo uporediti detiwstvo seoske i gradske dece. Po ~emu su se razliko-vala seoska i gradska deca, a po ~emu su bila sli~na? Da li su se sretala i, ako jesu, u kakvim

prilikama? Kakvo su mi{qewe imali jedni o drugima?

❍ Posebno istraìva~ko poqe mogle bi biti de~ije igre i igra~ke. I tu bi se moglo tragatiza sli~nostima i razlikama izme|u gradskih i seoskih igara, a mogle bi se dana{we de~ije igre

upore|ivati sa nekada{wim. Kakve su bile de~ije igra~ke? Od kog su materijala pravqene? Kako

su ih nabavqali? Ova i mnoga druga pitawa vezana za de~ije igre mogu nas odvesti do mnogo slo-

ènijeg problema: odnos slobodnog vremena (igra) i obaveza dece u pro{losti. Da li su deca u pro-

{losti imala vremena da se igraju? Kakve su bile wihove obaveze u porodici? Da li su deca iz

siroma{nih porodica morala da rade, kao i roditeqi? Da li je de~iji rad bio zabrawen zakonom?

❍ Tokom druge polovine 19. veka {kolovawe dece je u ve}ini evropskih zemaqa postalo zakonomregulisana obaveza. No, da li se zakon po{tovao, odnosno, da li su sva deca zaista i{la u {kolu? Kako

su izgledale {kole? [ta se u~ilo u {kolama? Koliko je trajalo {kolovawe? Kakve su bile metode

u~ewa i podu~avawa? Da li su deca bila ka`wavana i nagra|ivana? I ovde bi se moglo porediti

{kolovawe u gradskim i seoskim sredinama, ali isto tako i {kolovawe mu{ke i ènske dece.

❍ Zdravstveno stawe dece u pro{losti, tako|e, moè da bude zanimqiva istraìva~katema. Od ~ega su deca bolovala? îme su ih le~ili? Kolika je bila smrtnost dece? Da li su


Za potrebe ovog izdawa Herodota, fotografije su preuzete iz:

❏ Ristovi}, Milan; Stojanovi}, Dubravka,

Detiwstvo u pro{losti 19. i 20. vek. Pomo}ni nastavni materijal, Beograd, 2001.

❏ Mihajlovi}, Predrag, Cile; Mini}, Milomir,

Spomenar 1904-1914. Snimci kragujeva~kih fotoamatera, u:

http://www.rastko.org.yu/fotografija/kragujevacki_fotoamateri/index_c.html (28.8.2003.)❏ Mi smo Titovi, Tito je na{, Zagreb, 1975.

preduzimane preventivne mere kako bi se zdravstveno stawe najmla|ih poboq{alo? Istraìva~

bi se, tako|e, mogao pozabaviti i pitawima odràvawa li~ne higijene i de~ijom modom (na~in obla-

~ewa dece).

❍ @ivot dece, ni danas, a ni u pro{losti, ne bismo smeli svoditi samo na igrawe, druèwesa vr{wacima, {kolske i ku}ne obaveze. Deca su, kao i odrasli, deo {ire dru{tvene zajednice i to

wen najrawiviji deo. Ratovi, ekonomske i politi~ke krize, epidemije i zarazne bolesti, kriminal

i druge dru{tvene devijacije odraàvaju se i na decu i ostavqaju duboke tragove u wihovom detiw-

stvu, vidqive ~ak i u kasnijim, zrelim godinama. Posebno istraìvawe moglo bi biti posve}eno de-

tiwstvu u ratu, tim pre {to su politi~ku istoriju 20. veka na ovim prostorima obeleìli brojni i

veoma razorni ratovi. Deca su u tim ratovima bila `rtve, ali i heroji. Ima li uop{te ikakve raz-

like izme|u ovih pojmova? Kakvo je wihovo zna~ewe, stvarno i simboli~ko? Smrt u ratu, ma kako su-

rovo zvu~alo, prirodna je pojava. No, kako je izgledalo ìveti u ratu, biti dete suo~eno sa neizo-

stavnim pratiocima svakog rata: bolestima, oskudicom u hrani, ode}i, skloni{tu, lekovima? Kakvo

je bilo detiwstvo ratne siro~adi? Kakvo je bilo detiwstvo izbeglica?

❍ Migracije stanovni{tva, bez obzira da li su posledica ratova ili ne, predstavqaju jo{jednu pojavu u kojoj su u~estvovala deca, a pred istraìva~em otvaraju ~itav niz novih pitawa.

Jedno od wih je pitawe identiteta novodoseqene dece. Kako su se ona uklapala u novu sredinu?

Da li su bila svesna promena? Kako su gledali druge i kako su drugi gledali wih? Da li su se tru-

dili da o~uvaju sopstveni identitet ili da prihvate novi? Kakav je bio stav wihovih porodica

prema tome?

❍ Ratovi i politi~ke krize ostavqaju za sobom brojne posledice. Mnoge od wih vremenomse mogu sanirati, no, mnoge ostaju trajno prisutne u vidu trauma i strahova od kojih pate genera-

cije. Strahovi nisu uvek i samo posledica ratova, wihovo izvori{te moè biti u nepoznatim po-

javama koje nas okruùju ili o kojima slu{amo. De~iji strahovi u pro{losti, tako|e bi mogli biti

predmet ne~ijeg istraìvawa.

❍ I u pro{losti su odrasli (zlo)upotrebqavali decu kako bi postigli neke svoje ciqeve.Decom se trgovalo, podsticana su na prostituciju, kra|u i druga kriminalna dela, kori{}ena su

~esto u propagandne i politi~ke svrhe, naro~ito u 20. veku. Za neke je to zna~ilo biti dete…

❍ Ovo su samo neki od mogu}ih pravaca istraìvawa detiwstva u pro{losti. Sigurni smoda ih ima jo{ i da }e istraìva~ima omogu}iti da se upoznaju sa jednom drugom, mawe poznatom

stranom istorije. Pored toga {to }e pro{iriti sopstvena znawa i vidike, uvereni smo da }e im

susret sa pro{lo{}u biti prijatan i veoma zabavan.


3. Kako se pristupa istraìva~kom radu

3.1. Koncept istraìva~kog rada

❍ Da bi se zapo~elo istorijsko istraìvawe, potrebno je, pre svega, precizno odreditipredmet istraìvawa, odnosno definisati problem koji }e biti istraìvan. Zbog toga se po~e-

tak istraìvawa svodi na izradu koncepta. Koncept je pouzdani oslonac istori~aru koji mu po-

maè da zapo~ne i privede kraju svoj rad. Bez dobrog koncepta istori~ar moè lako da skrene sa

teme i da se izgubi u vremenu i prostoru.

❍ [ta bi trebalo da sadrì koncept? Ovogodi{wa istraìva~ka tema: Se}awa na detiw-stvo veoma je {iroka i obuhvata brojne i veoma razli~ite elemente ìvota dece u pro{losti.

Zato }e istori~ar najpre razmisliti koji su to elementi. Zapisa}e svaku asocijaciju koja mu pad-

ne na pamet kada pomisli na detiwstvo. I ne}e se zaustavqati prebrzo, jer se najboqe ideje, po

pravilu, javqaju tek kasnije. Zanimqive ideje, naro~ito one kojih se sam, verovatno, ne bi setio,

a o kojima bi bilo interesantno saznati ne{to vi{e, mogao bi da na|e prelistavaju}i literaturu

koja se bavi decom i detiwstvom.

❍ Prvo pitawe na koje potom treba odgovoriti je [TA? [ta me od svega navedenog zanima,odnosno {ta bih mogao/mogla da istraùjem? Najboqe bi bilo da se odogovor na ovo pitawe for-

muli{e u obliku novog pitawa, npr: da li su u pro{losti deca mogla da zadovoqe svoje potrebe

ili su od malih nogu pripremana za preuzimawe odre|enih, polno definisanih, uloga odraslih?

Na taj na~in se poqe istraìvawa suàva, a istori~ar usmerava u odre|enom pravcu, ~ime se

eventualna skretawa sa teme svode na najmawu meru i, prakti~no, iskqu~uju. Ovako formulisano

pitawe moè da bude radni naslov istraìva~kog rada. Naslov rada ne bi trebalo da bude u

formi pitawa i treba nedvosmisleno da ukazuje na temu istraìvawa.

❍ Da bi se tema istraìvawa potpuno definisala potrebno je odrediti pojmove, kao ivremenski i prostorni okvir u kojem se odre|ena pojava posmatra. Npr: u na{em primeru, potre-

bno je bliè objasniti na koje se de~ije potrebe i na kakve uloge odraslih, u zavisnosti od pola

misli. Pomo} pri odre|ivawu pojmova mogu pruìti ud`benici istorije, psihologije i sociologi-

je, kao i druga stru~na literatura iz oblasti ovih i wima srodnih nau~nih disciplina. Vremenski

i prostorni okvir teme odre|en je prirodom ovog nagradnog konkursa i ~iwenicom da se u ulozi

istraìva~a nalaze sredwo{kolci. Opravdano strahujemo da wihov rad ne bi bio mogu} ukoliko

bi istraìvali vremenski veoma udaqene pojave i prostor koji je {iri od wihove lokalne sre-

dine. Smatramo, stoga, da istraìva~ki radovi treba da se odnose na lokalnu istoriju, pre svega

Metodolo{ko uputstvo za sprovo|eweistraìvawa i pisawe

istraìva~kog rada


20. veka. No, ipak je va`no naglasiti na kom geografskom prostoru i u kom vremenskom periodu se

prati navedena pojava. Istraìvawe moè da obuhvati samo jedan region, npr. podru~je op{tine

Ni{ i to u periodu od ~etiri decenije, npr. u prvoj polovini 20., do po~etka Drugog svetskog rata.

❍ Drugo pitawe na koje treba odgovoriti je ZA[TO? Za{to to istraùjem? îwenica da jeodre|ena tema ili problem predmet li~nog interesovawa veoma je va`na, ali nije dovoqna. Sa-

mim tim, ni odgovor Zato {to me to zanima, ne moè biti od naro~ite pomo}i pri izradi istra-

ìva~kog rada. Boqe bi bilo re}i da time èlimo ne{to da dokaèmo. Npr: @elimo da dokaèmo

da je u pro{losti poloàj deteta u porodici bio bitno druga~iji nego {to je danas i da se period

detiwstva ranije zavr{avao. Na ovaj na~in istori~ar-istraìva~ postavqa svoju hipotezu

(pretpostavku) koja ga usmerava u sakupqawu podataka i analizi istorijskih izvora.

❍ Tre}e pitawe je KAKO? Kako dokazati (ili opovrgnuti!) postavqenu hipotezu? Koji su topodaci, izvori, informacije kojima se postavqena hipoteza moè dokazati (opovrgnuti)? Kako

do}i do tih podataka, izvora, informacija…?

❉ Malo je dru{tvenih pojava koje se mogu opaziti golim okom ili izmeriti op{teprihva}enimmernim sredstvima. Utoliko je teè definisati i razumeti dru{tvene pojave i procese, pogotovo

one koji su se desili u pro{losti. Zato se istori~ar najpre mora zapitati koji su to pokazateqi

na osnovu kojih }e mo}i da proveri svoju pretpostavku. Npr. da bi dokazao gore postavqenu hipo-

tezu istori~ar }e analizirati de~ije igre, na~in odevawa dece, obaveze ~lanova porodice, pa i

dece i, naravno, odnose u porodici. Dobar pokazateq bi bili i podaci o uzrastu u kojem se obi~no

stupalo u brak.

❉ Znawa o pro{losti istori~ari crpu iz istorijskih izvora. Postoji mnogo vrsta istorij-skih izvora. To mogu biti predmeti koji su nastali u pro{losti i koje su qudi na razli~ite na~ine

upotrebqavali (materijalni ostaci), pisani tekstovi i usmena svedo~anstva. Neki od ovih izvora

nastali su namerno, zato {to su qudi èleli da budu}im pokolewima ostave trag o sebi i vremenu

u kojem su ìveli. Neki su, pak, nastali slu~ajno, kao posledica qudskih potreba u odre|enom

trenutku i na odre|enom prostoru. Od vrste i prirode istorijskog izvora zavisi i wegova vred-

nost. Zato istori~ar razli~itim istorijskim izvorima mora pristupati na razli~ite na~ine.

❉ Gde se nalaze istorijski izvori? I ovo tako|e zavisi od vrste istorijskog izvora.Predmeti iz bliè ili daqe pro{losti (name{taj, novac, ode}a, obu}a i nakit, oru|e, oru`je,

igra~ke…) danas se mogu na}i u muzejima, gde se ~uvaju i izlaù za publiku, ali i u privatnim

zaostav{tinama pojedinaca (npr. u ku}ama i stanovima, na tavanima, podrumima...). U galerijama

se nalaze umetni~ka dela iz razli~itih epoha, koja tako|e sadrè va`ne podatke o vremenu u

kojem su nastala. Ostaci qudskih naseqa, {kola, hramova itd. mogu se i danas na}i na mestima

na kojima su nastali, ali i u muzejima. Pisani izvori ~uvaju se u arhivima i bibliotekama. Ar-

hivi su ustanove u kojima se ~uvaju dokumenti nastali radom dràvnih slu`bi, razli~itih usta-

nova i organizacija, kao i istaknutih pojedinaca. Za razliku od arhiva u kojima se nalaze uglav-

nom neobjavqeni istorijski izvori, u bibliotekama se ~uvaju objavqeni izvori, tj. ona dela koja

su {tampana u velikom broju primeraka i koja su bila namewena ve}em broju ~italaca. U bibliote-


kama se tako|e mogu na}i i brojna dela o razli~itim temama iz istorije (istoriografska litera-

tura). Usmena svedo~anstva ìve u se}awima pojedinaca (li~ne uspomene) ili ~itavih naroda

(kolektivno se}awe: mitovi, legende, narodne pesme, obi~aji…)

❉ Kako razmi{qaju istori~ari? Kada prikupi istorijske izvore istori~ar ih najpre razvr-stava prema wihovim spoqnim karakteristikama (npr. prema mestu na kojem ih je prona{ao). Za-

tim ih sortira prema wihovoj va`nosti i pouzdanosti. Da bi to uradio, istori~ar mora da ustano-

vi ko je autor svakog izvora, kada i gde je svaki izvor nastao, kao i svrhu svakog izvora (za{to je

nastao i kome je bio namewen?).

❉ Pravi zadatak istori~ara je da utvrdi {ta se na osnovu istorijskih izvora moè pouzdanore}i o nekom doga|aju ili pojavi iz pro{losti. To zna~i da istori~ar treba pre svega da utvrdi

~iwenice. îwenice su odgovori na pitawa ko je, {ta, gde i kada ne{to u~inio, odnosno, {ta se,

kada i gde dogodilo, i to takvi odgovori koji se mogu proveriti i tako dokazati. Da bi utvrdio

~iwenice, istori~ar mora da prou~i veliki broj razli~itih istorijskih izvora, da ih uporedi i

na osnovu prikupqenih podataka odgovori na postavqena pitawa.

Tek kada utvrdi ~iwenice o nekom doga|aju ili pojavi iz pro{losti, istori~ar po~iwe da

traì odgovore na pitawa kako se i za{to ne{to dogodilo. Time on nastoji da protuma~i i

objasni odre|eni doga|aj ili pojavu iz pro{losti, odnosno da oìvi pro{lost. Bez ovih odgovora

pro{lost bi bila svedena na izolovane podatke, pa se, stoga upravo ova pitawa i smatraju najva`-

nijim pitawima za svakog istori~ara.

Tuma~ewa i obja{wewa istori~ara ~esto su zasnovana na wihovim pretpostavkama, a ne

samo na utvr|enim ~iwenicama. Vrlo ~esto istori~ari ne mogu ni da utvrde ba{ sve va`ne ~iwe-

nice o nekom doga|aju. To se de{ava zbog toga {to se o pro{lim vremenima nije sa~uvalo dovoqno

istorijskih izvora ili su oni jednostavno nepoznati istori~aru. [to je doga|aj ili pojava koja se

prou~ava blià istraìva~u (vremenski i/ili prostorno), to su i izgledi da se utvrde, protuma~e

i objasne ~iwenice ve}e. Ovo tim pre vaì za istraìva~e-po~etnike.

❉ Koje istraìva~ke metode postoje i kako ih izabrati? Istori~aru stoji na raspolagawu~itava paleta razli~itih istraìva~kih metoda:

- intervju

- anketa

- posmatrawe i analiza materijalnih ostataka

- analiza neobjavqenih izvora (arhivska gra|a: slu`beni podaci i dokumenti, memoarska

gra|a, pisma)

- analiza objavqenih izvora (istoriografska i druga nau~na literatura (monografije,

~lanci, rasprave), kwièvna dela, autobiografije, memoari, biografije…)

- analiza periodi~nih izdawa (novine, ~asopisi)

- analiza fotografija, video i tonskih zapisa

Istraìva~ke metode se me|usobno veoma razlikuju: svaka od wih donosi razli~ite in-

formacije, svaka je na svoj na~in dobra, ali svaka, isto tako ima, u ve}oj ili mawoj meri, ozbiq-

nih nedostataka. Zato istori~ari kombinuju razli~ite metode i upore|uju podatke koje su do-

bili kori{}ewem razli~itih metoda. Na taj na~in dobijaju potpuniju sliku pojave koju prou ~a-

vaju. Najvi{e informacija o detiwstvu u pro{losti moè se dobiti od starijih qudi, metodom

intervjua ili ankete, ali i analizom arhivske gra|e, porodi~nih fotografija i kwièvnih

dela.

Kada bira istraìva~ki metod, istori~ar vodi ra~una da izabere onaj metod kojim moè

prikupiti najvi{e informacija o pojavi koju prou~ava. Zbog prirode informacija koju razli~iti iz-

vori nude uvek je dobro kombinovati razli~ite metode. Preciznije re~eno, istraìvawe utemeqeno


samo na jednoj vrsti izvora i izvedeno upotrebom samo jedne metode, nije dobro istraìvawe. Rad

napisan samo na osnovu istoriografske i druge nau~ne literature ne prihvata se kao istraìva~-

ki rad.

Bez obzira kojim se metodom sluìo, istori~ar svoje izvore uvek ~ita sa odre|enim ciqem,

ne gube}i nikada iz vida predmet svog istraìvawa. I kada intervjui{e ili anketira svedoke,

on postavqa unapred smi{qena pitawa kako bi od svojih sagovornika dobio one informacije koje

su relevantne za pojavu koju prou~ava. Osim {to uvek treba da zna kakvu vrstu informacija traì,

istori~ar treba da odlu~i i o obimu traènih informacija. U slu~aju ankete i intervjua, to zna~i

da treba da odredi uzorak ispitanika. Taj broj ne treba da bude prevelik, jer bi se u tom slu~aju

istraìva~ mogao na}i u vremenskoj stisci, ali ni premali, jer se na osnovu malog broja odgovora

ne mogu izvesti pouzdani zakqu~ci. Tako|e, uzorak mora da odgovara potrebama istraìva~ke

teme: u zavisnosti od pojave koja se prou~ava, potrebno je unapred odrediti starosnu grupu ispi-

tanika, wihov pol, obrazovni nivo, socijalni status …

❍ Opredequju}i se za istraìva~ke metode, istori~ar u stvari razmi{qa o istorijskimizvorima potrebnim za wegovo istraìvawe. On procewuje wihovu pouzdanost i relevantnost za

prou~avanu pojavu i utvr|uje wihovu dostupnost.

3.2. Sakupqawe istorijskih izvora

❍ Tek kada napravi detaqan koncept istraìva~kog rada, istori~ar izlazi na teren kakobi sakupio potrebne istorijske izvore.

❍ Istori~ar-po~etnik }e svoje istraìvawe najlak{e sprovesti svojoj najbliòj okolini,odnosno u mestu ili regionu u kojem sam ìvi. Na taj na~in, u{tede}e sebi i vreme i novac. Ipak,

ne treba se zavaravati: istraìvawe lokalne istorije nije ni lak ni brz posao. Dobrog istori~a-

ra krase strpqivost, analiti~nost, sistemati~nost i predanost radu. I spremnost da sara|uje i

saslu{a druge qude. Kada ide u neku instituciju (muzej, arhiv, biblioteka…) ili od qudi traì

intervju, istori~ar se uvek predstavi i objasni kakvi su mu podaci potrebni i zbog ~ega. Tako|e,

dobro je da naglasi da }e dobijene podatke iskoristiti samo za potrebe svoga istraìvawa, od-

nosno da ih ne}e zloupotrebiti u neke druge svrhe.

❍ Po{to je sakupio istorijske izvore, istori~ar pristupa wihovoj analizi. Ciq te analizeje razdvajawe podataka o nekoj pojavi iz pro{losti od mi{qewa autora koji je o toj pojavi osta-

vio trag. Svaka fotografija, umetni~ko delo, svaki tekst, dokument ili usmeno svedo~ewe, pa

~ak i predmeti za svakodnevnu upotrebu koji su nastali kao plod qudske delatnosti, osim osnov-

nih informacija o nekom doga|aju, pojmu ili pojavi nose u sebi i svojevrsni pe~at onoga ko ih je

napravio ili koristio. Zbog toga istori~ar, kada analizira svoje izvore, osim osnovnih podataka

o izvoru (ko je autor, vreme i mesto nastanka), uvek nastoji da utvrdi i kome je taj izvor bio name-

wen i zbog ~ega je nastao. Ova pitawa pomaù istori~aru da otkrije namere autora istorijskih

izvora, odnosno wihovo mi{qewe.

❍ Istraùju}i neku pojavu ili doga|aj iz pro{losti, istori~ar se u ve}oj meri oslawa napodatke dobijene iz istorijskih izvora, nego na mi{qewa autora tih izvora. Iako mogu biti

predstavqena kao neoborive ~iwenice, mi{qewa autora istorijskih izvora su zapravo, mawe

ili vi{e subjektivna tuma~ewa pro{lih doga|aja ili pojava, te stoga istori~ar prema wima mora

biti veoma kriti~an. To ne zna~i da ih istori~ar apriori treba odbaciti kao neosnovana, ve}

samo da ih, kao uostalom i druge podatke iz izvora, treba veoma pa`qivo proveriti, kako bi

utvrdio wihovu verodostojnost.


Za pripremu ovog metodolo{kog uputstva

koristili smo ve} objavqene radove:

❏ Naumovi}, Slobodan; Jovanovi}, Miroslav, Childhood in South East Europe: Historical Perspectives on

Growing Up in the 19th and 20th Century, Belgrade-Gratz, 2001.❏ Pe{ikan-Avramovi}, Ana, Treba li deci istorija.

Psiholo{ki problemi nastave istorije u osnovnoj {koli, Beograd, 1997.

❏ Ristovi}, Milan; Stojanovi}, Dubravka, Detiwstvo u pro{losti 19. i 20. vek. Pomo}ni nastavni materijal, Beograd, 2001.

❏ [imunovi}-Be{lin, Biqana, Kako se pi{e istorija. Priru~nik za po~etnike, Novi Sad, 2001.

Zahvaqujemo se autorima ovih radova i prijateqima sa Filozofskog fakulteta,

Univerziteta u Beogradu, koji su nam stru~nim savetima u velikoj meri pomogli.

Organizatori nagradnog konkursa Susreti s pro{lo{}u

3.3. Interpretacija

❍ Interpretacija zna~i predstavqawe rezultata istraìvawa, odnosno predstavqawe,tuma~ewe i obja{wavawe podataka dobijenih analizom istorijskih izvora. Podaci se interpretiraju

kako bi se do{lo do odgovora na pitawa koja je istraìva~ postavio na po~etku (vidi poglavqe 3.1.

Koncept istraìva~kog rada). To je ciq interpretacije. Dakle, interpretacija je mogu}a tek nakon

{to su podaci sakupqeni i provereni, a ~iwenice utvr|ene.

❍ Pre nego {to se upusti u interpretaciju, istori~ar razvrstava sakupqene podatke i gru-pi{e ih u nekoliko grupa. Npr: provereni i dokazani podaci (~iwenice), neprovereni podaci,

mi{qewa svedoka i autora. Zatim svaku grupu podataka ure|uje prema kriterijumu sli~nih i pro-

tivre~nih odgovora, razdvajaju}i jedne od drugih i razmi{qaju}i o tome za{to su se pojavile raz-

like.

❍ Istori~ar zatim predstavqa rezultate svoga istraìvawa. To moè da uradi narazli~ite na~ine. Moè ih, npr. opisati svojim re~ima, a moè i citirati svoje izvore. Rezultati

se mogu predstaviti i grafi~ki, u formi tabele, grafikona i dr., {to je naro~ito dobar metod

kada treba predstaviti rezultate anketa i intervjua.

❍ Me|utim, nije dovoqno samo predstaviti rezultate istraìvawa. Treba utvrditi [TA tirezultati (podaci) zapravo GOVORE. Da li dokazuju hipotezu sa kojom se krenulo u istraìvawe

ili je opovrgavaju? Potrebno je, dakle, prokomentarisati rezultate, povezati podatke dobijene

istraìvawem i ispri~ati pri~u o doga|aju ili pojavi koja je bila predmet istraìvawa. Komen-

tari istori~ara su, neosporno, zasnovani na ~iwenicama do kojih je do{ao istraùju}i neku po-

javu, no oni, tako|e, sadrè i wegovo mi{qewe o toj pojavi. Pri~aju}i pri~u o pro{lim vremeni-

ma, istori~ar, pored ~iwenica, iznosi i sopstveno vi|ewe tih vremena i sopstvene zakqu~ke do

kojih je do{ao prou~avaju}i istorijske izvore. Pri tome, istori~ari vode ra~una o slede}em:

❍ Po{tuju princip objektivnosti. Zadatak istori~ara je da pro{lost prikaè onakvomkakva je zaista bila. Ne bi smeo da je ulep{ava, niti da je ruì - u oba slu~aja wegov bi prikaz

bio neistinit i tendenciozan, subjektivan, umesto realan i objektivan. Istori~ar ne sme da bude

pristrasan: ne sme da podràva jednu grupu qudi na ra~un druge ili drugih. Tako|e, pojave i do-

ga|aje iz pro{losti treba da sagledava iz razli~itih uglova, jer samo tako moè da stekne ce-

lovitu sliku o wima. U protivnom, wegovo }e vi|ewe pro{lih doga|aja i pojava biti jednostrano,

u kom slu~aju se o objektivnosti ne moè govoriti.

❍ Ne montiraju svoja istraìvawa. Kada interpretira rezultate istraìvawa, istori-~ar navodi sve podatke do kojih je do{ao, ne prikriva ni{ta, bez obzira {to neki podaci mo`da

ne idu u prilog wegovom li~nom mi{qewu. Svaki istori~ar èli da, istraùju}i neku pojavu ili

doga|aj iz pro{losti, dokaè sopstvenu pretpostavku (hipotezu) sa kojom je i krenuo u istraì-

vawe. No, moè se dogoditi da rezultati istraìvawa opovrgnu po~etnu hipotezu. U tom slu~aju,


ne bi trebalo mewati hipotezu - to bi bio svojevrsni falsifikat sopstvenog rada. Jednostavno,

kao zakqu~ak, treba re}i da se na osnovu prikupqenih dokaza po~etna pretpostavka ne moè do-

kazati.

❍ Prezentuju relevantne podatke. Dobar istori~ar svoj rad ne}e optere}ivati podacima,ma kako oni interesantni bili. Interesantne detaqe sa~uva}e za sebe i preneti ih drugima us-

menim putem, npr. na nekom predavawu ili u nekom, mawe zvani~nom razgovoru. No, kada pi{e rad

~iji je ciq predstavqawe rezultata sprovedenog istraìvawa, vodi}e ra~una da navede samo

one podatke koji su od zna~aja za to istraìvawe. To, naravno, ne zna~i da dobar istraìva~ki

rad mora da bude dosadan i nezanimqiv!

❍ Korektno navode svoje izvore. Mi{qewe istori~ara uvek je utemeqeno na istorijskimizvorima i podacima koji se u wima nalaze. [ta vi{e, istori~ari se ~esto pozivaju na svoje

izvore kako bi to potvrdili. êsto citiraju svoje sagovornike, navode odlomke iz razli~itih

tekstova i dokumenata, prilaù fotografije itd. Ponekad prepri~avaju iskaze ili mi{qewa

drugih qudi. [ta god da rade, veoma je va`no da u odnosu prema svojim izvorima budu korektni,

da ne mewaju smisao i zna~ewe onoga o ~emu izvori govore i da ne preuzimaju tu|e re~i, predstav-

qaju}i ih kao svoje. Posebnu pa`wu treba obratiti na {iri kontekst u kojem se ne~ije re~i nala-

ze, jer ~esto, upravo kontekst odre|uje wihovo zna~ewe. (Op{irnije o pravilnom navo|ewu izvora

vidi u poglavqu 5. Uputstvo za upotrebu i navo|ewe izvora i literature).

❍ Ne vrednuju postupke i mi{qewa drugih. Zadatak istori~ara nije da utvrdi vaqanostne~ijeg postupka ili ta~nost ne~ijeg mi{qewa. Svako vreme i podnebqe ima svoje specifi~ne

norme pona{awa i svoja eti~ka pravila i bilo bi neumesno i pretenciozno ukoliko bismo se

smatrali pozvanima da o drugima sudimo. Istori~ar treba da razume i objasni postupke i mi{qe-

wa drugih qudi, ali to ne zna~i da on time procewuje jesu li oni bili u pravu ili ne.

3.4. Zakqu~ivawe

❍ Zavr{na etapa svakog istraìva~kog rada je izvo|ewe zakqu~aka o pojavi koja je bilapredmet istraìvawa. Izvode}i zakqu~ke, istori~ar se, u stvari, vra}a na po~etak svog rada,

odgovara na pitawe koje je sebi postavio i razmatra da li je svoju pretpostavku (hipotezu) opovr-

gao ili dokazao. Veoma je va`no da istori~ar pa`qivo razmotri {ta zaista moè da zakqu~i na

osnovu prikupqenih dokaza i da svoje zakqu~ke ne donosi prebrzo. Zakqu~ak mora da ima

pokri}e i potvrdu me|u dokazima prikupqenim analizom istorijskih izvora.

❍ Istori~ar treba da bude kriti~an i prema svojim dokazima: ni wih ne sme da prihvata"zdravo za gotovo". Npr. ako se 14 od 20 ispitanih svedoka slaè da je detiwstvo u pro{losti

trajalo kra}e nego danas, a 6 misli da je trajalo duè, istori~ar ne}e zakqu~iti da se period

detiwstva u pro{losti zaista zavr{avao ranije nego danas. U tom slu~aju on bi svoj zakqu~ak

zasnovao samo na mi{qewu ve}ine ispitanih svedoka, dok bi mi{qewe mawine jednostavno od-

bacio, kao da i ne postoji. Zakqu~ak, naprotiv, treba da obuhvati sve aspekte pojave koja je istra-

ìvana i sva mi{qewa koja o toj pojavi postoje, ma kako ona bila razli~ita, ~ak i protivre~na.

Uostalom, ni jedno dru{tvo nije ni bilo niti jeste satkano od qudi koji svi na isti na~in postu-

paju i na isti na~in misle.

❍ Zakqu~uju}i svoje istraìvawe istori~ar iznosi i svoje nedoumice, ukoliko ih ima. Npr.ukoliko je ne{to ostalo nerazja{weno, nave{}e {ta je to i objasniti za{to se time nije bavio /

bavila. Tako|e, ukaza}e na eventualna, nova pitawa koja su se tokom istraìvawa otvorila, na

mogu}e pravce daqeg razmi{qawa o temi itd.


4. Kako se pi{e istraìva~ki rad

❍ Radovi iz istorije se pi{u da bi ih neko ~itao i zato ve} svojim naslovom treba da privukupa`wu zainteresovanih ~italaca. Istori~ar sam daje naslov svom radu. Naslov ne treba da otkrije

mnogo, ali treba da ukaè na temu rada. Najboqe je ako naslov sadrì bliè odre|ewe osnovnih

pojmova na kojima je utemeqeno svako istorijsko istraìvawe: ~ovek, prostor, vreme, no to ne mora

uvek da bude ispo{tovano. Nije uvek lako smisliti adekvatan naslov rada. Zbog toga se, ~esto, taj

zadatak ostavqa za kraj. Ponekad je neophodan i podnaslov da bi tema rada bliè objasnila.

❍ Istraìva~ki radovi imaju odre|enu formu i jasnu strukturu. Pregledni su i podeqeni namawa, smislena poglavqa, tako da ~italac moè lako da se sna|e i odabere ono {to mu je potrebno,

ukoliko nema vremena da ~ita ceo rad. Nakon naslovne strane, sledi detaqan pregled sadràja

rada, sa svim naslovima i podnaslovima, kao i brojem po~etne stranice za svako od navedenih poglav-

qa i pasusa. Rad po~iwe uvodom - poglavqe koje ~itaoca uvodi u temu. Ovde istori~ar obrazlaè iz-

bor teme, obja{wava svoje pretpostavke i izbor istraìva~kih metoda. U uvodu istori~ar postavqa

pitawa koja su ga vodila tokom istraìvawa, ali ne daje odgovore (vidi poglavqe 3.1. Koncept istra-

ìva~kog rada). Glavni deo rada (razrada) sastoji se iz dva dela: predstavqawe rezultata istraì-

vawa i interpretacija podataka sakupqenih istraìvawem. O ovome je ranije ve} bilo re~i (vidi po-

glavqe 3.3. Interpretacija). Dok predstavqa i interpretira rezultate svog istraìvawa, istori~ar

u stvari opisuje pojavu koju je prou~avao. Nakon razrade sledi zakqu~ak (vidi poglavqe 3.4. Zakqu-

~ivawe). Istraìva~ki radovi su opremqeni napomenama (fusnotama) koje ~itaocima omogu}avaju

stalni uvid u izvore i literaturu koju je autor koristio (vi{e o tome vidi u poglavqu 5. Uputstvo za

upotrebu i navo|ewe izvora i literature). Ovo su tri najva`nije celine svakog istraìva~kog rada.

Svaka od wih moè da ima druga~iji naslov i svaka od wih, a naro~ito razrada, moè biti podeqena

na mawa ili ve}a poglavqa i pasuse, od kojih bi svaki trebalo da ima poseban naslov (podnaslov).

❍ Tekstualni deo rada prate prilozi (istorijske karte, fotografije, slike, dokumenti, ta-bele, grafikoni…). Prilozi mogu biti uklopqeni u tekst, u kom slu~aju ih ne treba ponovo prika-

zivati u posebnom poglavqu. Svaki prilog treba da ima redni broj i svoj naslov. Op{tim pravi-

lima konkursa odre|en je obim istraìva~kog rada (15-25 strana teksta). Napomiwemo da se to

odnosi samo na tekstualni deo. Ukoliko su prilozi uklopqeni u tekst, treba povesti ra~una da

se srazmerno tome uve}a broj strana. Rad se moè dopuniti i audio-vizuelnim snimcima.

❍ Na kraju istraìva~kog rada nalazi se Spisak kori{}enih izvora i literature i,nakon toga, popis priloga.

❍ Istraìva~ki rad zavr{ava se rezimeima na srpskom (rezime) i na engleskom jeziku(abstract). Rezimei predstavqaju kratak osvrt na predmet, ciqeve i rezultate istraìvawa i ne treba

da budu duì od jedne stranice (svaki).

❍ Nastavnik-mentor treba da prati svog u~enika i pomogne mu u izboru teme i izvo|ewu is-traìvawa. Rad, me|utim, treba da bude samostalno delo u~enika-istraìva~a, primereno wego-

vom/wenom uzrastu i mogu}nostima. No, tek kada mentor pro~ita rad i odobri ga, rad se moè uko-

ri~iti i poslati organizatorima na napred navedenu adresu.

5. Uputstvo za upotrebu i navo|ewe izvora i literature

❍ Ve} je re~eno da se mi{qewe istori~ara uvek zasniva na podacima dobijenim analizomistorijskih izvora. Istori~ar se ~esto poziva na istorijske izvore kako bi dokazao svoje tvrdwe

i mi{qewa. U tom ciqu on moè da upotrebi izvor na dva na~ina:

1. neposredno - kada preuzima ne~ije re~i i navodi ih u neizmewenom obliku (citirawe).

Tada je neophodno tu|e re~i staviti izme|u znakova navoda.

2. posredno - kada prepri~ava ne~ije re~i. Znaci navoda tada nisu potrebni, ali se smisao

i zna~ewe izvornog teksta ne sme promeniti.

U svakom slu~aju, istori~ar }e napomenom (fusnotom) ukazati da je u odre|eni deo wegovog

teksta, posredno ili neposredno, umetnut odlomak iz nekog izvora. Napomene se obeleàvaju red-

nim brojevima koji se postavqaju ne{to iznad osnovnog teksta, nakon zavr{enog citata i zatvore-

nih navodnika ili po{to se zavr{i sa prepri~avawem izvornog teksta. Npr: "Deca su u pro{losti,

kao i u sada{wosti, ~esto bila izvr{ioci krivi~nih dela"1. U dnu iste stranice, pod istim red-

nim brojem, treba navesti podatke o izvoru iz kojeg je preuzet citat, i to: prezime, ime autora,

naslov (i podnaslov) dela, mesto, godinu izdawa, broj stranice, ukoliko se radi o objavqe-

nim izvorima. Npr: 1Ristovi}, Milan; Stojanovi}, Dubravka, Detiwstvo u pro{losti, 19. i 20. vek.

Pomo}ni nastavni materijal, Beograd, 2001, str. 39.

Napomene mogu sadràti i op{irnija obja{wewa nekih pojmova ili dodatne podatke o nekim

li~nostima ili doga|ajima. Ukoliko istori~ar smatra da bi takvi podaci opteretili osnovni tekst

wegovog rada i skrenuli pa`wu ~itaoca sa osnovnog toka misli, on ih moè staviti u napomenu.

Va`no je samo da rednim brojem obeleì mesto u tekstu gde bi se ti podaci mogli umetnuti. I u ovom

slu~aju u napomeni bi trebalo navesti podatke o izvoru na osnovu kojeg je taj tekst nastao.

❍ Istorijski izvori mogu biti objavqeni kao samostalna izdawa (kwige) ili kao tekstovi unovinama i ~asopisima. Ve} je re~eno {ta treba da sadrì napomena ukoliko se istori~ar poziva

na neku objavqenu kwigu. Me|utim, ako je izvor novinski tekst ili ~lanak objavqen u ~asopisu,

sadràj napomene je ne{to druga~iji. Tada je potrebno navesti: prezime, ime autora, naslov ~lanka

(teksta), naslov ~asopisa (novine), broj sveske (broj izdawa), mesto, godinu izdawa i stranicu.

❍ Neobjavqeni izvori (arhivska gra|a, usmena svedo~anstva dobijena intervjuom i/ili an-ketom) navode se na isti na~in. I na wih je, dakle, potrebno ukazati brojem, uz koji }e, kao napo-

mena, stajati bliì podaci o izvoru.

U slu~aju arhivske gra|e, potrebno je navesti arhiv, naziv fonda, broj fascikle ili ku-

tije, broj dokumenta, broj stranice. Npr. 4Arhiv Jugoslavije, fond: Ministarstvo unutra{wih

dela Kraqevine Jugoslavije (14), fascikla 17, dokument broj 45, str. 21.

Iskazi svedoka tako|e se obeleàvaju brojem, a u napomeni se navodi prezime, ime istra-

ìva~a (u~enika koji je razgovarao sa svedokom), ime i prezime svedoka kao i vreme i mesto

obavqenog razgovora. Npr. 5Petrovi}, Petar, Intervju sa Jovankom Broz, vo|en 12. maja 2003.

godine u Beogradu.

❍ Kada preuzima podatke sa interneta, istori~ar je, tako|e, duàn da navede podatke o svomizvoru. Tada u napomenu unosi prezime, ime autora, naziv dokumenta, naziv sajta, potpunu in-

ternet adresu i datum kada je dokument skinut sa te adrese. Npr. 7 Albright, Alan; Plotke, Jane, ThePeace Treaty of Versailles, u: "The World War I Document Archive", http://www.lib.byu.edu/~rdh/wwi/versailles.html,(23.06.1999).

❍ Napomene se, vrlo ~esto, nalaze na svakoj stranici rada, zauzimaju}i ne mali prostor (kaoi prilozi, ni one ne ulaze u propisani broj stranica!). No, to ne zna~i da napomene treba izbegavati.



Naprotiv. Napomene su veoma va`ne, jer omogu}avaju ~itaocima da provere navode autora i dodatno

pro{ire svoja saznawa.

❍ Ma kako raznovrsne izvore informacija koristili, istori~ari neke od wih koriste uve}oj, a neke u mawoj meri i ne retko se de{ava da se u napomenama jedan isti izvor vi{e puta po-

navqa. Sadràj napomena se moè skratiti kako bi se suvi{na ponavqawa izbegla. Navodimo ne-

koliko na~ina skra}ivawa sadràja napomena, na primeru objavqenog izvora (kwige) i arhivske

gra|e. Za navo|ewe ostalih vrsti izvora, skra}ewa se izvode po analogiji.

1. Ako u drugoj po redu napomeni istori~ar èli da se pozove na isti izvor kao i u prvoj na-

pomeni, kao sadràj te napomene jednostavno }e upisati: 2Isto.

Naravno, to vaì samo ukoliko se preuzeti tekst nalazi na istoj stranici kao i prethodni.

2. Ukoliko se iz istog izvora posredno ili neposredno preuzima tekst sa neke druge

stranice, onda bi sadràj napomene trebalo da izgleda ovako: 3Isto, str. 47

3. Ako posle nekoliko napomena u kojima se pozivao na razli~ite izvore, ponovo èli da se

pozove na isti izvor kao i u prvoj po redu napomeni, istori~ar }e u napomenu upisati ime (ili sa-

mo prvo slovo imena) i prezime autora, re~i navedeno delo (ili n.d.) i broj stranice. Npr: 6M.

Ristovi}, D. Stojanovi}, navedeno delo, str. 52. Ovakvo skra}ivawe moè se primeniti samo uko-

liko se kao izvor koristi samo jedno delo ovih autora. Ukoliko koristi ve}i broj dela istih

autora, istori~ar uvek, uz imena autora, mora navesti i naslov dela. Mesto i godinu izdawa mora

navesti samo kada prvi put navodi to delo.

❍ Na kraju svakog istraìva~kog rada nalazi se Spisak izvora i literature. Ovo je veomavaàn deo rada na osnovu kojeg ~itaoci mogu da procene wegovu vrednost: {to je duì spisak

izvora, to su i izgledi da se istraìvawem do{lo do novih saznawa i zakqu~aka ve}i, a time je

i rad vredniji. Obi~no se, upravo zbog toga, spisak kori{}enih izvora daje odvojeno od spiska

literature i to, po pravilu, pre wega.

❍ U okviru Spiska kori{}enih izvora najpre se navode neobjavqeni izvori (iskazi sve-doka, arhivska gra|a) i to na isti na~in kao {to se u napomenama ukazivalo na poreklo odre|enih

podataka. To zna~i da se navode potpuni podaci o izvoru, bez ikakvih skra}ivawa i bez broja stra-

nice, npr.

1. Petrovi}, Petar, Intervju sa Jovankom Broz, vo|en 12. maja 2003. godine u Beogradu

2. Arhiv Jugoslavije, fond: Ministarstvo unutra{wih dela Kraqevine Jugoslavije (14),

fascikla 17, dokument broj 45

Po{to se navedu svi neobjavqeni izvori koji su kori{}eni, navode se objavqeni izvori, a

nakon wih tekstovi iz {tampe, npr:

3. Ristovi}, Milan; Stojanovi}, Dubravka, Detiwstvo u pro{losti, 19. i 20. vek. Pomo}ni

nastavni materijal, Beograd, 2001

4. Vasilevski, Atanas, Ven~awe bez deveru{e, u: Politika br. 32186, Beograd, 2003.

❍ Literaturom nazivamo istoriografske i druge nau~ne radove u kojima su izloène proverenei dokazane ~iwenice. Nau~na dela mogu biti objavqena kao monografije (kwige) ili kao ~lanci u po-

sebnim izdawima nau~nih ~asopisa. Obi~no se u Spisku literature prvo navode monografije, a zatim

~lanci. Osim nau~nih radova, u literaturu spadaju i kwièvna dela (romani, pripovetke…), koja tako|e

mogu biti dragoceni izvor informacija o mnogim pojavama iz pro{losti. Spisak literature (biblio-

grafija) sastoji se od bibliografskih jedinica, koje sadrè osnovne podatke o tim delima. Npr:

1. prezime, ime autora, naslov kwige. podnaslov kwige (ukoliko ga ima), mesto, godina izdawa

2. prezime, ime autora, naslov ~lanka, naslov ~asopisa, broj sveske, mesto, godina izdawa,

prva-posledwa stranica ~lanka

Bibliografske jedinice naj~e{}e se navode prema azbu~nom redu prvog slova prezimena autora.

❍ Na samom kraju Spiska izvora i literature navode se podaci o internet prezentacijama,ukoliko su i one kori{}ene za prikupqawe informacija.

6. Ocewivawe radova

❍ Istraìva~ke radove u~enika ~ita}e i ocewivati ìrisastavqen od istori~ara koji rade na Filozofskom fakultetu

Beogradskog univerziteta, Odsek za istoriju, u muzejima, bibliotekama

i arhivima i kao profesori istorije u sredwim {kolama {irom

Srbije.

❍ Proces ocewivawa ima dve faze, odnosno dva kruga~itawa. U drugi krug u}i }e 30% radova od kojih }e ~lanovi

ìrija odabrati najboqe. Organizatori }e svaki rad obeleìti

{ifrom, tako da ~lanovi ìrija ne}e raspolagati podacima o

autoru, wegovom / wenom profesoru-mentoru, {koli… Svaki

rad ~ita}e najmawe dva ~lana ìrija.

❍ Kriterijumi za ocewivawe unapred su odre|eni iveoma precizno definisani. @iri }e u obzir uzimati ceo rad

- dakle, i wegovu spoqa{wost (tehni~ku ure|enost, odnosno

meru u kojoj su ispuweni tehni~ki zahtevi dati u ta~ki 2, Pra-

vila konkursa) i wegovu unutra{wost, odnosno sam sadràj

(na~in na koji je definisan problem, tj. predmet istraìvawa,

izbor i upotreba metoda, interpretacija i zakqu~ivawe).

7. Nagrade

❍ Svi u~esnici konkursa dobi}e sertifikate kojipotvr|uju wihovo u~e{}e. Za autore najboqih radova obezbe|ene

su vredne nagrade, kao i mogu}nost u~e{}a na letwim akademijama

u inostranstvu koje organizuje Eustory Network i Koerber Stiftung iz

Hamburga. U~esnici letwih akademija bi}e odabrani na osnovu rezul-

tata pokazanih na nagradnom konkursu, ali i na osnovu znawa jednog

stranog jezika (engleski ili nema~ki). Jedan nastavnik }e tako|e u~estvo-

vati u radu letwe akademije.


OC

EWI

VA

WE

RA

DO

VA

I N

AGR

AD

E

Ocewivawe radova i nagrade

HERODOT Specijalni broj

20

☛ Arijes, Filip, Vekovi detiwstva, Beograd, 1989.

☛ Ristovi}, Milan; Stojanovi}, Dubravka, Detiwstvo u pro{losti, 19. i 20. vek. pomo}ni nastavni materijal, Beograd, 2001.

☛ Todorova, Maria, Balkan Family Strusture and the European Pattern: Demographicdevelopments in Ottoman Bulgaria, Washington D.C. 1993.

☛ Wall, Richard (Ed.), Family forms ih historic Europe, Cambridge 1983.☛ Harevan, Tamara (Ed.), Transitions: The Family and the Life Course in Historical

Perspective, New York, 1978.☛ Halpern, Joel, "Life Course: A Balkan Perspective", in: Current Perspectives on Aging and

the Life Cycle, 2, 1986, pp. 211-235.☛ Campbel, J, Honour, Familu and Patronage, Oxford, 1964.☛ Kon, I. S., Dete i kultura, Beograd, 1991.

☛ Kondi}, K, Deca u ratu i izbegli{tvu, Psihologija izbegli{tva, Beograd, 1997.

☛ Kora}, N, Prisustvo rata u svakodnevnim aktivnostima i preokupacijama decemla|eg uzrasta, Psiholo{ka istraìvawa 6, Beograd, 1997.

☛ Paunovi}, P., Materinstvo i deca u verovawima kod naroda Timoka, Razvitak 6,Zaje~ar 1968.

☛ Kazer, K., Porodica i srodstvo na Balkanu, Beograd 2002.

☛ Naumovi}, S., Jovanovi}, M., Childhood in South East Europe, Belgrade-Graz, 2001.☛ Areìna O., Mala deca u velikom gradu, Beograd S.A

☛ Petrovi}, A., Deca u shvatawu na{eg naroda, Beograd, 1940.

☛ Petrovi}, N., De~iji jadi, Beograd 1879.

☛ Tomanovi}-Mihajlovi}, S., Detiwstvo u istoriji: izme|u ideje i prakse, u:Sociologija 2, Beograd, 1996.

☛ Trebje{anin, @., Predstave o detetu u srpskoj kulturi, Beograd, 1991.

☛ Kapor-Stanulovi}, N., Na putu ka odraslosti, Beograd, 1988.

☛ Pajfer, M., Bu|ewe Ofelije, Beograd, 1997.

☛ Jovanovi}, V; Jovanovi}, M., Iza zatvorenih vrata. Seksualni problemi mladih,Gorwi Milanovac, 1991.

☛ Pawol, M., Slava moga oca, Beograd 1993.

☛ Pawol, M., Vreme tajni, Beograd, 1993.

☛ Pawol, M., Dvorac moje majke, Beograd 1993.

☛ Miodragovi}, J., Narodna pedagogija u Srba ili kako na{ narod podiè porod svoj,Beograd 1914.

Preporu~ena literatura


Preporu~ena literatura

☛ Te{i}, V., Moralno vaspitawe u {kolama Srbije, Beograd, 1974.

☛ Mijatovi}, C., Obrazovawe ènskiwa i ènsko pitawe u Srbiji, Beograd, 1907.

☛ Divac, Z., Transformacija seoske porodice u savremenim uslovima, u: Zbornikradova etnografskog instituta, kwiga 17-18, Beograd, 1985.

☛ Jovanovi}, \., Materinska qubav, Javna predavawa, Beograd, 1892.

☛ Pauni}, D; \or|evi}, M., Tri sile pritisle Srbiju, Beograd, 1985.

☛ Trgov~evi}, Q., [kolovawe srpske omladine u emigraciji 1916-1918, u: Istorijski~asopis XLII-XLIII (1995-1996), Beograd, 1997.

☛ Dragi}, M., Verovawa kod Ju`nih Slovena u oblasti ro|ewa i zdravqa kod malogdeteta, Beograd, 1940.

☛ Ka~avenda-Radi}, N., Obrazovawe i slobodno vreme, Beograd, 1989.

☛ Kondi}, K., Deca u ratu i izbegli{tvu, u: Psihologija izbegli{tva, Beograd, 1997.

☛ Matavuq, S., Iz beogradskog ìvota, Beograd, 1948.

☛ Miju{kovi}, M., Qubav, brak i porodica u na{im narodnim poslovicama,Beograd,1973.

☛ Mladenovi}, U., Stereotipne ènske i mu{ke uloge pola, u: Pred{kolsko dete 3,Beograd 1984.

☛ Ogwenovi}, V., De~ije shvatawe rata, u: Psiholo{ka istraìvawa 6, Beograd, 1994.

☛ Pedesetogodi{wica dru{tva za vaspitawe i zaptitu dece 1880-1930, Beograd,1930.

☛ Petrovi}, M., Svakodnevni ìvot u gradu i roditeqstvo, Beograd, 1994.

☛ Ristovi}, M., Dug povratak ku}i: Deca izbeglice iz Gr~ke i Jugoslavije 1948-1960,Beograd, 1998.

☛ Rosandi}, R., Deca i masovna kultura, Beograd, 1973.

☛ Rot, N; Havelka, N, Nacionalna vezanost i vrednosti kod sredwo{kolskeomladine, Beograd, 1973.

☛ Skerli}, J., Za ènsko obrazovawe, u: Sabrana dela, kwiga 7, Beograd, 1964.

☛ Te{i}, V., Moralno vaspitawe u {kolama Srbije, Beograd, 1974.

☛ Trebje{anin, @., Slika deteta i razvoja li~nosti u srpskim narodnimposlovicama, Beograd, 1986.

☛ Trebje{anin, @., Zna~aj kosovskog mita za socijalizaciju u srpskoj patrijarhalnojkulturi, u: Etnolo{ke sveske 10, Beograd, 1989.

☛ Zdravqe {kolske dece, Beograd, 1995.

☛ Ze~evi}, S., Verovawa i obi~aji o ro|ewu, u: Glasnik etnografskog Muzeja 42,Beograd, 1978.

HERODOT Specijalni broj

22

PRISTUPNICA

2003

Ime i prezime, godina ro|ewa:

Mesto zaposlewa (ime i adresa {kole) i godine staà:

Adresa, telefon i e-mail:

Znawe stranih jezika:

_____________________________________

potpis

Po{aqite na adresu:

O[ "KRAQ PETAR PRVI"(za Udruèwe za dru{tvenu istoriju -

Euroclio)

Kraqa Petra 7, 11000 Beograd

Documents

Udruèwe za dru{tvenu istoriju UDI-EUROCLIO Eustory ... · uzrasta od 15 do 19 godina koji sprovedu istraìvawe i napi{u rad na temu Se}awa na detiw-stvo. Istraìva~ki rad treba da