Udru‘ewe za dru{tvenu istoriju€¦ · i sredwih {kola, kao i stru~waka iz oblasti pedagogije i psihologije). Kao svoje prioritete UDI-EUROCLIOje za 2001/2002 izdvojilo: 1. Osnivawe

Re~ urednika

Udruèwe za dru{tvenu istoriju - EUROCLIO odlu~ilo jeda izdaje informativni bilten za nastavnike osnovnih i sredwih{kola i svih zainteresovanih za nastavu istorije.

Odavno postoji potreba da se radi vi{e i druga~ije nastru~nom usavr{avawu nastavnika. Poku{a}emo da u okviru Reformeobrazovawa iskoristimo sve najboqe {to je odgovaraju}e zapoboq{awe nastave. Potrebno je podi}i kvalitet nastave, a time iugled i va`nost nastavnika. Prihvataju}i 3D, demokratizaciju, depo-litizaciju i decentralizaciju, otvoreni smo svojim ~lanovima zakompletnu razmenu iskustava.

Ukqu~uju}i se u svetske tokove moramo na na{ na~in prome-niti i stav prema ~asu i stav prema u~enicima. Potrebna je interkul-turalizacija, povezivawe sa drugima, ali ne samo sa Evropom nego i usamoj zemqi.

Prave}i ovakvu koncepciju udruèwa i wegovog glasila è-leli smo da pruìmo sve {to je do ovog trenutka dostupno i {tomoè da pomogne nastavniku da svome u~eniku da maksimalnistandard obrazovawa.

Usavr{avawe se normalno vr{i u dva vida:- Jedno, usko stru~no, sa upoznavawem novih dostignu}a u

istorijskoj nauci, preko literature i eventualno konkretnih seminara.- Drugo, prakti~no, kako postati savremen nastavnik spre-

man za profesionalni razvoj, u~enicima osnovne i sredwe {kole.Od ovog broja kre}emo sa iskustvima sa ve} odrànih semi-

nara, prikaza}emo scenarija ~asova za osnove i sredwe {kole.Upozna}emo vas sa utiscima na{ih kolega koji su boravili u ino-stranstvu i odatle doneli informacije o raznim evropskim siste-mima obrazovawa, institutima, uxbenicima..

Pozivamo kolege da nam budu dragi saradnici i prijateqii da svi imamo zajedni~ki ciq: uspeh i kvalitet.

Ivanka Markovi} O[ �1300 kaplara�

Beograd

3HERODOT br 1 2002.

Udruèwe za dru{tvenu istoriju UDI-EUROCLIO osnovano je kao nestrana~ko, nevladino i neprofitnouduèwe nastavnika istorije, ~iji je ciq da radi u korist poboq{awa nastave istorije u osnovnim isredwim {kolama i da, u saradwi sa Udruèwem za dru{tvenu istoriju i me|unarodnom organizacijom

EUROCLIO, radi u korist promena pristupa nastavi istorije.

Svoje ciqeve UDI-EUROCLIO planira da ostvaruje:

1. Odràvawem niza seminara za nastavnike istorije;2. [tampawem biltena koji }e biti distribuiran svim osnovnim i sredwim {kolama u Srbiji;3. Upoznavawem nastavnika istorije osnovnih i sredwih {kola sa najnovijim nau~nim i pedago{kim

dostignu}ima u Evropi;4. Prikupqawem nastavnih sredstava iz oblasti istorije iz celog sveta;5. Pokretawem posebnih projekata iz oblasti nastave istorije, uz angaòvawe stru~nih saradnika;6. Saradwom sa univerzitetima, institutima, stru~nim udruèwima i drugim organizacijama u zemqi

i inostranstvu koja se bave problemima nastave istorije.

Udruèwe UDI-EUROCLIO je zvani~no konstituisano na Osniva~koj skup{tini u Beogradu, 8. decembra2001. godine. Trenutno, UDI-EUROCLIO ima 154 ~lana.

UDI-EUROCLIO ima dva kopredsednika - jednog za osnovne {kole (Nenad @arkovi}, O{ "Kraq Petar I")i jednog za sredwe {kole (Bojan Vu~kovi}, XIII beogradska gimnazija).

Organi UDI-EUROCLIO su:

1. Upravni odbor (izvr{ni organ UDI-EUROCLIO koji se stara o sprovo|ewu ciqeva udruèwa koji suutvr|eni Statutom u odlukama Skup{tine);

2. Nadzorni odbor (kontroli{e rad UDI-EUROCLIO i o uo~enim nepravilnostima obave{tava Upravniodbor);

3. Programski savet (savetodavno telo sastavqeno od profesora Univerziteta, profesora osnovnihi sredwih {kola, kao i stru~waka iz oblasti pedagogije i psihologije).

Kao svoje prioritete UDI-EUROCLIO je za 2001/2002 izdvojilo:

1. Osnivawe podru`nice EUROCLIO za Srbiju (strukovno udruèwe nastavnika istorije). Planiranoje da se po Srbiji napravi mreà nastavnika istorije, ~iji bi centar bio u Beogradu, odakle bi se,uz pomo} regionalnih odbora, koordinirali zajedni~ki projekti UDI-EUROCLIO.

2. Teachers training program - niz seminara za nastavnike i profesore istorije, na kojima }e nastavnicibiti upoznati sa modernim pristupima nastavi istorije i obu~avani za kori{}ewe novih metoda una{im {kolama. Ovaj projekat po~eo je sa realizacijom u aprilu 2001. u Petnici, a planirano je dase sli~ni seminari odràvaju ~etiri puta godi{we (do sada je odràno pet teachers trainingseminara);

3. Planirano ja da se sa istori~arima sa Univerziteta i iz istorijskih instituta radi na izradipomo}nih nastavnih materijala, u ciqu modernizovawa nastave istorije;

4HERODOT br 1 2002.

Udruèwe za dru{tvenu istoriju -

EUROCL IO

EUROCL IO5

HERODOT br 1 2002.

4. [tampawe biltena (8-16 strana) ~etiri puta godi{we, koji bi se distribuirao svim osnovnim isredwim {kolama u Srbiji, u kome bi, na jednostavan i moderan na~in, nastavnici istorije biliupoznati sa najnovijim izve{tajima vezanim za rad UDI-EUROCLIO, linkovima za korisne Internetsajtove, kao i sa izborom ~lanaka i prikaza, koji bi mogli da se koriste u nastavi istorije.

Dosada{we delatnosti UDI-EUROCLIO (odràvawe osniva~ke skup{tine i ~etiri teachers trainingseminara u 2001/2002.) pomogao je Local Funds Programme ambasade Kraqevine Holandije u Beogradu.

Hronologija saradwe Udruèwa za dru{tvenu

istoriju i organizacije EUROCLIO

EUROCLIO je nevladina organizacija, osnovana 1993. na inicijativu Saveta Evrope. Ova organizacijaokupqa udruèwa nastavnika istorije iz cele Evrope. Trenutno, EUROCLIO ~ini oko 65000 nastavnikaistorije iz preko 40 zemaqa.

Glavni ciq organizacije EUROCLIO je da promovi{e nastavu istorije kao jedan od prioriteta usavremenom obrazovawu mladih. Da bi ispunila ove zahteve, EUROCLIO organizuje bilateralne imultilateralne projekte vezane za nastavu istorije. Ono {to se EUROCLIO naro~ito trudi da neguje, jesteshvatawe i razumevawe zna~aja Evrope i evropskog mi{qewa me|u ~lanovima ove organizacije.

Glavni ciqevi organizacije EUROCLIO su: podizawe kvaliteta nastave istorije (izrada nastavnihplanova, uxbenika, nastavnih materijala, odràvawe predavawa i radionica, predstavqawe izvora inastavnih materijala na svom sajtu), me|unarodna saradwa i {irewe EUROCLIO mreè (postizaweme|unarodne saradwe i me|usobnog razumevawa me|u nastavnicima istorije; organizovawe Godi{weskup{tine, {tampawe mese~nih i godi{wih izve{taja; me|unarodna razmena nastavnika istorije iorganizacija seminara, razmena informacija), profesionalizacija nastavnika istorije i wihovihudruèwa, ja~awe same organizacije EUROCLIO (ugled u svetu, pristup nacionalnim i internacionalnimorganizacijama i institucijama, prisutnost u medijima; pronalaèwe donatora i sponzora za projekte).

Udruèwe za dru{tvenu istoriju (UDI) sara|uje sa organizacijom EUROCLIO od 2000. godine, a u martu2001, na godi{woj skup{tini u Talinu, UDI je i zvani~no postalo pridruèni ~lan ove organizacije. Poslezvani~nog konstituisawa udruèwa nastavnika istorije Udruèwe za dru{tvenu istoriju- EUROCLIO, 8.decembra 2001, na godi{woj skup{tini u Pragu marta 2002. postali smo punopravni ~lanovi EUROCLIOorganizacije.

Radina Vu~eti}Institut za noviju

istoriju Srbije

6HERODOT br 1 2002.

Seminari za stru~no usavr{avawe nastavnikaistorije u osnovnim i sredwim {kolamasprovode se kao zajedni~ki projekat Udruè-

wa za dru{tvenu istoriju - Euroclio, Istraìva~kestanice Petnica i Ministarstva prosvete i sportaRepublike Srbije. Do sada su realizovana ~etiriseminara:

1. od 6. do 8. aprila 2001, pod nazivomDru{tvena istorija u {koli (iskustva, mogu}nosti iproblemi)

2. od 22. do 24. juna 2001, pod nazivom Aktivnanastava istorije u {koli

3. od 9. do 11. novembra 2001, pod nazivomDru{tvena istorija i nastava

4. od 8. do 10. marta 2002, pod nazivomPoliti~ka istorija i aktivna nastava

5. od 10. do 12. maja 2002, pod nazivom Lokalnaistorija u nastavi.

Dosada{wi predava~i su bili iz nekolikorazli~itih struka, nau~nih institucija i dràva:

Istori~ari: sa Filozofskog fakulteta uGracu prof dr Karl Kazer i mr Danijela Grabe;profesor istorije i trener nastavnika iz DanskeBeni Kristensen; sa Filozofskog fakulteta uBeogradu prof dr Milan Ristovi}, doc. dr Mi-roslav Jovanovi} i doc. dr Dubravka Stojanovi}, izInstituta za noviju istoriju Srbije mr RadinaVu~eti} i iz Instituta za savremenu istoriju mrGoran Miloradovi}, koji je ujedno i koordinator zaseminare koje organizuje Udruèwe za dru{tvenuistoriju Euroclio. Van uè struke u~estvovali suistori~ar umetnosti, mr Dragan Bulatovi} saFilozofskog fakulteta u Beogradu i psiholozi izInstituta za psihologiju dr Ana Pe{ikan, Slo-bodanka Anti} i Vidosava Grahovac.

Jedan od na~ina da se nastava istorije oboga-ti i u~ini zanimqivijom je i rad na atipi~nim izvo-rima za dru{tvenu istoriju i obuka nastavnika zawihovu primenu u nastavi. Tako se na seminarimamoè saznati o mogu}nostima upotrebe karikaturakao istorijskog izvora i kao nastavnog sredstva ilio mogu}nostima upotrebe muzejskih zbirku unastravi istorije. Glavni deo programa je ra-dionica koju, po metodi aktivne nastave/u~ewa vodestru~waci iz Instituta za psihologiju. Do sada suodràna tri seminara gde su bili zajednonastavnici iz sredwih i osnovnih {kola, a u planuje da se ubudu}e vode posebni seminari za osnovnu,

a posebni za sredwu {kolu, koji bi biliprilago|eni potrebama nastave za razli~iteuzraste.

Do kraja godine bi}e jo{ tri seminara zanastavnike iz cele Srbije: u septembru, oktobru inovembru. Osim doma}ih stru~waka sa Instituta zapsihologiju deo programa (seminar u novembru)odrà}e i kolege iz Danske. Oni imaju jedno od naj-ja~ih stru~nih udruèwa u Evropi i veliko iskustvou ovoj vrsti rada, jer wihova organizacija postojive} 25 godina. Seminar }e voditi ~etvoro iskusnihtrenera, uz pomo} prevodioca.

Ali, pravi efekat }e se o~ekuje tek kada(ako?) zaìve seminari za dodatnu edukaciju nas-tavnika u regionalnim centrima. Takvi seminari bise lak{e organizovali i bili bi znatno jeftiniji,tako da bi ukupan broj nastavnika koji ih je poha|aomogao da bude znatno ve}i. Prva naznaka ovakvograzvoja ve} postoji: u planu je da se tokom 2002.godine odrè i ~etiri regionalna seminara, u ko-jima bi u~estvovali nastavnici uz {kola koje sugeografski blizu jedna drugoj.

Druga vrsta seminara koje Udruèwe orga-nizuje sa svojim partnerskim institucijama suorijentisani na sredwo{kolce. Takva praksa uPetnici postoji ve} 20 godina za razne druge nauke,a ovo je druga godina kako se organizuju i seminariza decu talentovanu za istoriju. Tu je vrlo va`nasaradwa nastavnika u sredwim {kolama saPetnicom i Udruèwem, jer oni nadarene |ake tre-ba da prepoznaju i upute ih da konkuri{u za Pet-ni~ki seminar. Prijave }e i ovog septembra, kao isvake godine, sti}i u sve sredwe {kole, a akoistorija ne bude posebno izdvojena kao istraì-va~ka grupa, ve} u sastavu grupe za antropologiju,nastavnik treba svejedno |aku da kaè da seprijavi za istoriju. Prijava }e tada sti}i u rukekomisiji koja bira polaznike za seminar istorije unarednoj godini.

Kao najboqi na~in da se |aci upoznaju sametodama dolaska do istorijskih znawa pokazalasu se wihova samostalna istraìvawa i pri-kupqawe se}awa u~esnika u nekim istorijskim de-{avawima. Radi se o istraìvawima iz dru{tveneistorije na lokalnom nivou, a najva`niji segmentrada je tzv. usmena ili oralna istorija. Takavmetod je dao dobre rezultate na |a~kim seminarimau Petnici, a ve} ga primewuju i pojedini nastav-

Seminari za nastavnike istorije

7HERODOT br 1 2002.

nici, daju}i |acima da maturske radove pi{u naosnovu intervjua sa starijim uku}anima ili poz-nanicima. U Petnici su im na raspolagawu ~etiritematske oblasti, u okviru kojih sami birajukonkretnu temu za rad:

1. Mali ~ovek i velika istorija. Zadatak jeistraìti na koji na~in je prose~an ~ovek doìveoneke va`ne doga|aje, pojave i procese u bliòjpro{losti.

2. Lokalni heroji. Polaze}i od naziva ulica,{kola, domova kulture i preduze}a, identifi-kovati mawe poznate li~nosti i doga|aje i utvrditi~ime su zasluìli da na taj na~in budu zapam}eni,ko je to predloìo, kada i za{to.

3. Informisawe i zabava. Istraìti, kadaje u odre|enu sredinu stigao prvi radio ilitelevizor i kako je izgledalo wegovo kori{}ewe.Kako su izgledale igranke? Da li je postojao bio-skop, pozori{te ili sportski klub? Kakvi su bilimodni trendovi? Da li je postojala lokalna{tampa?

4. Porodi~na istorija. Ciq je da se krozsudbinu jedne porodice, wen dru{tveni poloàj,kontakte sa okruèwem i promene koje je ona usledistorijskog procesa pretrpela okarakteri{eperiod i prostor na kome je boravila.

Poenta koncepta je u konkretnoj aktivnostisvakog u~enika ne samo na ~asu, nego i samostalno,oko neke konkretne teme. Do znawa kako se radi saizvorima oni stiù radom u samoj Petnici, kroz ana-

lizu izvora, ukr{tawe dobijenih podataka i pore-|ewe tako dobijenih rezultata. Ponekad je isto-rijski izvor film, ponekad fotografija, neki ~la-nak iz novina ili karikatura, pismo ili dokument,a obavezno i intervju.

Ako ne sve navedene oblike rada, a ono sva-kako najve}i deo, moè se primeniti i u redovnojnastavi istorije. To zavisi vi{e od inventivnostii voqe nastavnika nego od mogu}nosti i opremqeno-sti {kole. Naravno, najboqi rezultati se postiùkada se sami nastavnici prethodno obu~e metodomkoju posle primewuju na svoje u~enike, {to je i gla-vni ciq ove vrste organizovawa.

Goran Miloradovi}Institut za savremenu istoriju

Istraìva~ka stanica Petnica, novembar 2001.:

Seminar za nastavnike UDI-EUROCLIO

8HERODOT br 1 2002.

ISTORIJA U PETNICImaj 2002.

ISP jun 2001.:Seminar za nastavnike EUROCLIO

Alan Midgley radi kao ~lan Odbora za kvalifikacije i {kolske programe, ispitiva~ zamaturskeispite za Englesku, Vels i Severnu Irsku i Glavni ispitiva~ za maturske ispite u Man~esteru.

Alan Midgley working for the Qualifications and Curriculum Authority (Q. C. A. London) as a Scritineer ofA`level History in England, Wales and Northern Ireland and as Reviser and Chief Examiner for A. Q. A. (Manchester).

Imao sam veliko zadovoqstvo da od strane Udruèwa za dru{tvenu istoriju-EUROCLIO iz Beogradabudem pozvan da u~estvujem na seminaru za nastavnike istorije u Petnici, sa temom Lokalna istorija,gde sam 10. maja odrào radionicu. Profesori istorije koje sam tamo sreo, pokazali su se kao veliki

entuzijasti, verni ideji o zna~aju vrednosti nastave istorije. Oni su moj posao u~inili izuzetno lakim iprijatnim, pokazav{i voqu da sa mnom podele i prodiskutuju svoja iskustva vezana za rad sa u~enicima.

Tokom na{e radionice do{lo je do op{teg slagawa da je na{ najve}i zadatak da razmatramo metodekojima }emo nastavu istorije u~initi {to "li~nijom" i na taj na~in je pribliìti i li~nim iskustvima |aka,naravno u onoj meri u kojoj to dozvoqavaju teku}i nastavni programi. Tako|e smo se sloìli da se to moraraditi pa`qivo, tako da se ne izgubi op{ta slika i {iri smisao. Zato lokalnu istoriju treba shvatiti kaopro{irewe i oboga}ivawe "op{te" istorije, a ne kao posebno izdvojenu komponentu.

Tokom radionice, razmatrali smo slede}e metode, od kojih su neke ve} kori{}ene od straneprofesora koji su u~estvovali na seminaru:

1) zadatak da u~esnici istraùju datume ro|ewa svojih predaka, kao i porodi~nu istoriju, i darezultate svojih istraìvawa sme{taju u istoriju koju u~e u {koli, dakle u {iri kontekst.

2) razumevawe tehnika analize izvora, pri ~emu bi u~enici imali zadatak da ocene vrednost iverodostojnost izvora kojima su se sluìli (da postavqaju sebi pitawa, kao na primer: da li je osobakoja mi je to rekla/napisala bila u poziciji da zna ono {to je opisivala? da li je on/ona bio o~evidactog doga|aja? koji je bio ciq da mi to kaè/napi{e? koji je bio wen/wegov motiv da mi to kaè/napi{e?)

3) upotreba filmova kao istorijskih izvora, uz postavqawe pitawa "{ta se promenilo i za{to? {taje ostalo nepromeweno i za{to?"

4) pre predavawa odre|ene teme, treba je postaviti u moderan i(li) lokalni konktekst, {to omogu}avau~enicima da boqe razumeju smisao onoga {to izu~avaju i da boqe razumeju zna~aj te teme.

5) jedan od primera s radionice: istorija fudbala u Engleskoj, gde su sjediweni lokalni, dru{tveni,politi~ki, religijski i ekonomski istorijski aspekti.

6) razmatrawe tehnika koje mogu da se koriste u nastavi (izrada razli~itih {ema).7) razmatrawe metoda predstavqawa kontroverznih tema (primer: palestinsko pitawe; da li u~enici

podràvaju ili su protiv jedne od zara}enih strana? da li navijaju za jednu stranu ili su neutralni? Poslepredavawa kontroverzne lekcije ovu ve`bu treba ponoviti i videti da li je i za{to do{lo do promenemi{qewa).

Prilikom posete Beogradu i Petnici imao sam priliku da vidim i odli~ne radove srpskih |aka natemu lokalne istorije.

Ovom prilikom srda~no se zahvaqujem ~lanovima Udruèwa za dru{tvenu istoriju-EUROCLIO, koji suu~inili da moja poseta u Srbiji bude nezaboravna i puna prijatnih iznena|ewa. Alan Midgley

9HERODOT br 1 2002.

Predistorija Instituta ''Georg Ekart'' po~iweposle Prvog svetskog rata, kada je Dru{tvonaroda, u èqi da pomogne da se nikada vi{e ne

dogodi takva nesre}a, po~elo da se baviinternacionalnom revizijom uxbenika. Uloga uxbenika uoblikovawu pogleda na neprijateqa ocewena je {tetno.Posle Drugog svetskog rata, UNESCO je nastavio tajposao, a istori~ar Georg Ekart, iz Braun{vajga, dao novizamah ovim naporima - neprestano organizuju}ikonferencije o uxbenicima sa nema~kim susedima ipre|a{wim neprijateqima. Naro~ito je intezivna bilasaradwa sa Poqacima i Francuzima. Georg Ekart 1974.godine umire, a ve} naredne godine je osnovan institutkoji nosi wegovo ime. Nalazi se u Braun{vajgu, u divnojzgradi Vile fon Bilou.

Institut ''Georg Ekart'' ima jedinstvenu bi-blioteku u kojoj se nalazi oko 150 000 kwiga(uxbenici i dodatni nastavni materijali istorije izcelog sveta, ~asopisi, stru~na literatura). Insti-tut je postao evropski i svetski centar za prou~ava-we uxbenika istorije.

Problemi predrasuda i nacionalisti~kihose}awa u uxbenicima istorije, danas se, uglavnom,smatraju prevladanim, i u tom smislu Institut mewai svoju misiju. Danas je za u~enike bitnije ono {to uuxbenicima nije re~eno, ~itawe izme|u redova, ra-zvijawe kriti~kog odnosa prema pro~itanom. Zapisce uxbenika, nastavnike i u~enike, pojavili su senovi problemi koje bi trebalo savla|ivati i prila-go|avati ih nastavi: odnos prema okolini,migracije, globalni problemi ...

Gde se u svetu iznova pojave stari problemi,Institut poku{ava da pomogne da se konfliktiprevazi|u.

Institut je danas angaòvan u projektima

uporedne analize uxbenika, kao i stvarawuzajedni~kih uxbenika, izme|u Nema~ke i Francuske,Nema~ke i Poqske, Nema~ke i ~e{ke, Izraela i Pa-lestine. Ukqu~en je i u projekte: Evropa u uxbenici-ma, Dru{tva posle gra|anskih ratova, Migracije uuxbenicima, Obrazovawe o Holokaustu...

Do kraja ove godine (2002.), Institut dajestipendije samo za istori~are iz SRJ, po{to smokao dràva kasnije od ostalih ukqu~eni u Pakt zastabilnost Jugoisto~ne Evrope, a od narednegodine za sve zemqe ukqu~ene u Pakt (to zna~i da jestipendiju lak{e dobiti ove godine). Stipendije uiznosu od 1000 evra mese~no (1-3 meseca), uzpla}ene putne tro{kove, dodequju se piscimauxbenika, autorima iz oblasti dodatnog nastavnog

materijala, ~lanovima komisije za promenu planovai programa.

Uslovi za rad su izvanredni. U okviru biblio-teke nalazi se ~itaonica, izme|u rafova sa beskra-jnim nizovima uxbenika. Stipendistima su na raspo-lagawu i kompjuteri, a u stipendiju ulazi i hiqadufotokopija. Osobqe Instituta je veoma qubazno.

Direktor Instituta je prof. dr. VolfgangHepken.

Adresa Instituta: Georg Eckert Institut, CellerStrasse 3, D-38114 Braunschweig / Germany.

Telefon: ++49(0)531 590 99 0Fah: ++49(0)531 590 99 99 E - mail: [email protected] adresa za eventualno konkurisawe za

stipendiju: [email protected] (adresa dr. Sabine Rutar).Za dodatne informacije moète da se obratite

i autoru teksta (tel. 011 763-668).Bojan Vu~kovi}

XII Beogradska gimnazija

IIIINNNNSSSSTTTTIIIITTTTUUUUTTTT ''''''''GGGGEEEEOOOORRRRGGGG EEEEKKKKAAAARRRRTTTT''''''''

UUUU BBBBRRRRAAAAUUUUNNNN[[[[VVVVAAAAJJJJGGGGUUUU

10HERODOT br 1 2002.

Od 6.3. do 9.3.2002.god. u Noj{atelu jeorganizovan seminar o migracijama uEvropi, u organizaciji Saveta Evrope i

{vajcarske vlade. Seminar je organizovan uglavnomza nastavnike istorije, humane geografije iistorijske didaktike, ali je me|u u~esnicima biloi sociologa, kao i predstavnika ministarstavaprosvete. Na seminaru su u~estvovalipredstavnici: Austrije, [panije, Albanije,Jermenije, Bugarske, ê{ke, Hrvatske, Danske, Esto-nije, Gr~ke, Ma|arske, Litvanije, Malte, Moldavije,Turske, Portrugalije, Andore, Belgije, Francuske,Poqske, Makedonije, Rusije, Rumunije, Slovenije iJugoslavije.

Osnovni ciq seminara bio je da istraìrazvoj migracionih procesa u Evropi. Mnoge zemqesuo~ene su sa visokim stepenom emigracije, mnogeprimaju veliki broj migranata, a mnoge su uposledwe vreme postale i tranzitne zemqe,uglavnom prema zapadnoj Evropi. Mnoge zemqe, saranije visokim stepenom emigracije sada su zemqesa velikim prilivom migranata, a istovremeno su izemqe tranzita. Jugoslavija je dobar primer za to.Posledice ovakvih procesa su velike, i zamigrante i zemqe koje ih prihvataju. Ovo je svakakointerdisciplinarna tema, koja obuhvata saznawa izistorije, geografije, sociologije i psihologije, zatoje u~e{}e eksperata iz razli~itih oblasti bilopresudno za svestrano prou~avawe i razumevawe~itavog procesa. Na seminaru je pokrenuto nekolikozna~ajnih tema iz ove oblasti:

Imigracija u Evropi, razli~ita iskustva i perspektive

Na toj temi u~esnici su radili podeqeni utri grupe. Su{tina ~itave rasprave bila je urazmeni iskustava i informacija o migracijama urazli~itim evropskim zemqama. Mogla su se ~utirazli~ita iskustva i predlozi, ali su u~esnicizakqu~ili da su uzroci migracija zajedni~ki u svimzemqama. Najva`nije me|u wima su:

- kolonizacija i dekolonizacija Tre}eg sveta- etni~ke migracije (na primer: migracije Ne-

maca iz sredweevropskih i isto~noevropskih zema-qa u zapadnu Nema~ku nakon II svetskog rata, kao iemigracija Jevreja u Izrael)

- ekonomske migracije (ova vrsta migracijauti~e bitno i na migrante i na zemqe koje ihprimaju. Migranti dobijaju priliku da poboq{ajusvoj ìvotni standard, dok zapadnoevropske zamqedobijaju neophodnu radnu snagu)

- nasilna migracija, kao rezultat verskih,rasnih i nacionalnih sukoba, koja je postala najmo-derniji oblik migracija

- migracije, kao rezultat globalizacije(moderni nomadizam). Ovaj proces inspirisan jeunapre|ewem informati~kih tehnologija, sistemakomunikacija i saobra}aja.

Asimilacija ili integracija? Evropske integracione politikeNesporna je ~iwenica da je Evropa postala

imigracioni kontinent. Ovo je veoma osetqivatema, koja name}e dosta sloènih pitawa. U~esnicisu u okviru radnih grupa dosta vremena utro{ili upoku{aju da defini{u pojam integracije, kao irazliku izme|u integracije i asimilacije. Pred-stavnici svih zemaqa govorili su o iskustvima usvojim zemqama o tom pitawu, kao i o primenirazli~itih integracionih politika. Veoma korisneinformacije dobili smo na okruglom stolu, na kojemsu u~estvovali priznati stru~waci iz te oblasti:Rosita Fibi i \ani D'Amato iz {vajcarske i KalinRus iz Rumunije.

Razli~itost kultura i uloga nastave istorije

Imigracija znatno doprinosi stvarawumultikulturnog dru{tva u Evropi, uglavnom uvelikim gradovima. Imigranti sa sobom donosenove religije (Islam, Budizam, Hinduizam), novekulture, nove poglede na svet. Me|utim reakcija''starosedelaca'' je veoma ~esto neprijateqska, obi-~no dobija formu diskriminacije, i ponekad se iz-rodi u nasiqe. Imigracija, a naro~ito {kolovawedece imigranata, ima veoma zna~ajne efekte na{kolske sisteme. Prvi efekat je o~igledan, pove-}awe procenta imigrantske dece. Taj procenat je po-ve}an zna~ajno u posledwe vreme, naro~ito u za-padnoj Evropi. Ta ~iwenica kreira veoma ozbiqansocijalni problem: integraciju novoprido{le deceu {kolski sistem zemqe doma}ina. O ovom pitawuimali smo priliku da ~ujemo i veoma inspirativnurazmenu mi{qewa izme|u eksperata za to pitawe.

Seminar je bio veoma dobro organizovan,uslovi za rad i sme{taj su bili odli~ni, doma}ini subili veoma qubazni i potrudili su se da nam boravaku wihovom gradu ostane u nezaboravnom se}awu.

Aleksandar GlavnikMatemati~ka gimnazija

Izve{taj sa seminara u Noj{atelu, [[vvaajjccaarrsskkaa,, oodd 66--99..33..22000022

Biti migggg rrrr aaaa nnnn tttt uuuu

EEEE vvvv rrrr oooo pppp iiii

Uokviru Pakta za stabilnost u jugoisto~nojEvropi, u Budimpe{ti je od 8. do 10. novembraodràn regionalni seminar za nastavnike isto-

rije pod naslovom ''Izazovi za nastavnike istorije u21. veku u regionalnom kontekstu'', koji su zajedni~kiorganizovali Savet Evrope i Ministarstvoobrazovawa Ma|arske. Na skupu su u~estvovalinastavnici, prosvetni inspektori i ~lanovi udru`-ewa nastavnika istorije iz : Ma|arske, Rumunije,Moldavije, Bugarske, Turske, Albanije, Slovenije, Hr-vatske, BIH, Makedonije, Srbije i Crne Gore. Se-minar je odràn u hotelu Romai u Budimpe{ti.Predstavnici Srbije bili su mr Ale-ksandar Glavnik, profesor Matema-ti~ke gimnazije u Beogradu iBojan Vu~kovi}, profesor XIIIgimnazije u Beogradu. Pred-sedavao je Zoltan Zaran-di, prosvetni savetnik uMinistarstvu obrazo-vawa Ma|arske. Se-kretarijat Saveta Ev-rope zastupala jeAlison Kordvel, pre-dsednik EUROCLIA,a jedan od predava-~a bila je Joke vander Leeuw-Roord,dok je predsednikPakta za stabilnostbio Mir~ea Naidin izRumunije.

Osnovni ciqeviseminara bili su:

- ·razviti novipristup u nastavi istorije,u regionalnom kontekstu

- prou~iti kako se usredwim {kolama prou~avajukontraverzni i osetqivi doga|aji

- razgovor o stru~nom profilunastavnika istorije

- usvajawe nove strategije u nastavi istorije- sagledavawe primene za unapre|ivawe

nastave i primenu novih metodaDiskusija na seminaru bile je veoma uspe-

{na, razgovaralo se o svim problemima u nastaviistorije, a mogla su se ~uti iskustva iz raznih ze-maqa. Svakodnevno su odràvana plenarna zase-dawa, sa veoma interesantnim predavawima.Osim toga, u~esnici su bili podeqeni u tri grupe,koje su imale zadatak da sagledaju trenutno stawei da predloè mere za poboq{awe situacije poslede}im pitawima: primena novih metoda i te-hnologija u nastavi istorije, poloàj i statusnastavnika istorije, promene zastarelih planovai programa, promena uxbenika i ostalih nastavnihmaterijala, stru~no usavr{avawe nastavnika.

Jedinstven stav svih u~esnika seminara jepotreba da se usvoje i primene nove metode i pristupu nastavi istorije, koji podrazumevaju:

- aktivno u~ewe- multidisciplinarni pristup u nastavi istorije- postavqawe pitawa

- usavr{avawe ve{tine primene znawa- podsticawe kriti~kog mi{qewaU~esnici seminara su bili u prilici da sa-

slu{aju veoma korisno predavawe Roberta Stal-dinga, univerzitetskog profesora iz Velike Brita-nije, na temu: ''Podu~avawe evropske istorije 20.veka''. Osnovno pitawe, koje se name}e pred pro-fesora vi{e nije: {ta u~iti, nego kako u~iti. Evrop-ska istorija (a posebno istorija Balkana) prebogataje kontraverznim temama, koje su veoma osetqive zapodu~avawe. Zato je neophodno prona}i prave meha-

nizme za nepristrasno re{avawe svihspornih pitawa. Odgovornost pro-

fesora je jo{ ve}a, imaju}i uvidu uticaj medija na u~eni-

ke i mogu}nost wihovezloupotrebe.

Osnovna kara-kteristika nastave

istorije na Balka-nu je naglasak nanacionalnu isto-riju. Unutar na-cionalne isto-rije, naglasak jena gledi{teetni~kih ve}i-na, dok je veomamalo prostoraza etni~ke, lih-

gvisti~ke, verskemawine. U~enici

u {kolama dobijajuselektivna znawa iz

nacionalne istorije, ina taj na~in sti~u

iskrivqenu sliku istorije, koja se prenosi usvakodnevni ìvot i doprinosi produèwu trajawa is-torijske mitologije. Zbog toga je neophodno mnogo opre-znija interpretacija doga|aja, pogotovo iz blièpro{losti. Novi nastavni planovi i programi trebalobi da pomognu u~enicima da saznaju i razumeju svet ukojem ìve, i snage, pokrete i doga|aje koji su taj svetoblikovali. Aleksandar Glavnik

Matemati~ka gimnazija


Izve{tajsa seminara

za nastavnikeistorije odrànog

u Budimpe{tiod 8-10


Nastava istorije po meri

Svaka promena - pa i predstoje}a reforma{kolstva kod nas - uskome{a javnost ipostavi mnoga pitawa. Traè}i odgovore na

wih, ~esto poseèmo za iskustvima drugih:analiziramo ih kako bismo ih prilagodilisopstvenim potrebama ili kako bismo na tu|imgre{kama ne{to novo nau~ili. Radna posetaDanskoj (17-21.3.2002. godine) bila je prilika da seupoznamo sa obrazovnim sistemom ove zemqe i,posebno, sa nastavom istorije u danskimgimnazijama. O~ekivali smo {kolsku svakodnevicusasvim druga~iju od na{e i, iako su na{a o~ekivawagotovo u potpunosti bila ispuwena, ipak smo savelikim olak{awem konsta tovali da postoje iizvesne sli~nosti. Bez obzira na neuporedivo vi{istandard i tehni~ku opremqenost {kola, danskinastavnici istorije imaju iste dileme u pogledunastave i, naro~ito nastavnih metoda, koje postojei kod nas.

Za{to u~iti istoriju? Neka od pitawa o kojima se u danskoj stru~noj

javnosti jo{ uvek diskutuje su: Zbog ~ega deca trebada u~e istoriju u {kolama, {ta treba da u~e i nakoji na~in?

îni se da u danskoj javnosti postoji sagla-snost oko toga da istorija kao nastavni predmet do-prinosi izgradwi istorijske svesti kod pojedinca,i da to, s obzirom na va`nost o~uvawa nacionalnogidentiteta u savremenim politi~kim i ekonomskimkretawima, upravo i treba da bude osnovni ciqnastave istorije u {kolama.

No, u savremenom dru{tvu, {kola vi{e nemaono mesto koje je imala nekada, a ta ~iwenica im-plicira neophodnost promene wene uloge u celinii, posebno, nastavnih metoda. Ranije se verovalo dase istorijska svest formira iskqu~ivo u {koli,kroz nastavne sadràje pojedinih {kolskih pred-meta (istorija, materwi jezik i kwièvnost). Danassu istorijski sadràji, me|utim, na mnogo razli~i-tih na~ina dostupni mladima - pomenimo samo fil-

move (igrane, dokumentarne i crtane), TV, radio, po-zori{te, muziku, turizam, novine i ùrnale, poli-ti~ke, dru{tvene i religiozne pokrete i organi-zacije, internet, porodi~no nasle|e i dr. - tako daje nastava istorije tek jedan od mnogih ~inilacakoji uti~u na oblikovawe istorijske svesti.

Mi{qewe koje u Danskoj sti~e sve vi{epristalica je da se akcenat nastave istorije, stoga,treba pomeriti sa istorijskih sadràja i pre-usmeriti na metode dolaèwa do istorijskih saz-nawa. Kriti~nost, kao sastavni deo nau~ne isto-rijske metodologije, vrednost je koju {kolskisistem treba da neguje i razvija kod u~enika. Ovotim pre {to se podaci o pro{losti danas sve~e{}e i sve otvorenije (zlo)upotrebqavaju, i to unajrazli~itije svrhe.

Nastavnici istorijeOvako definisani ciqevi nastave istorije

podrazumevaju bitno druga~iju ulogu u~enika, ali inastavnika u procesu nastave. Zato se u Danskojvelika pa`wa poklawa stru~nom usavr{avawunastavnika.

Budu}i nastavnici istorije obavezni su da,po zavr{enom fakultetu, pro|u dvogodi{wuedukaciju pre nego {to se uop{te zaposle u nekoj od{kola. To vreme oni provode prisustvuju}i ~asovi-ma svog mentora, uz ~iju saglasnost i prisustvo isami odre|eno vreme izvode nastavu. Tokom te dvegodine, oni poha|aju i dva trodnevna stru~naseminara koja organizuje Ministarstvo obrazovawa,a vode nacionalni nadzornik za istoriju i dva dotri iskusnija nastavnika. Wihov je zadatak dau~esnike seminara upoznaju sa interaktivnimnastavnim metodama, i to:

- izlaù}i razli~ite teorijske koncepte, uzupu}ivawe na relevantnu literaturu i,

- pokazuju}i primere iz sopstvene nastavneprakse.

Svaki seminar koncipiran je tako da jeu~esnicima omogu}eno da poku{aju prakti~no da

DanacaDanaca


primene ne{to od onoga o ~emu se na seminarugovorilo. Dodatnu motivaciju za aktivno u~e{}e uradu seminara predstavqa ~iwenica da svakiu~esnik na kraju dobija potvrdu o poha|awu seminara,ali i preporuku nadzornika koja se, uz mi{qewementora, uzima u obzir prilikom zapo{qavawa.

Nastava istorije

Dansko Ministarstvo obrazovawa propisaloje okvirni plan i program nastave istorije kojinastavnike obavezuje da u toku tri godine, kolikotraje gimnazija, obrade tri velike vremenskeceline:

- razdobqe do 1750. godine,- razdobqe od 1750. do 1945. godine i,- razdobqe posle 1945. godine,i to redosledom koji sami odaberu. Nastavni-

ci su slobodni da za svako od tri razdobqa odabe-ru tri do ~etiri teme koje }e tokom te godine obra-|ivati (npr. prvo razdobqe moè se "pokriti" isto-rijom Vikinga, krsta{kim ratovima, geografskimotkri}ima i industrijskom revolucijom). Okvirnimplanom i programom, tako|e, jasno su definisaniciqevi nastave istorije, na~ini kojima se ticiqevi optimalno mogu posti}i, kao i na~iniprovere postignu}a u~enika i kvaliteta smogprocesa.

Jedinstveni uxbenici za svaki od trirazreda gimnazije ne postoje. Umesto toga u opticajuje veliki broj separata koji na 150-250 stranaobra|uju pojedina~ne teme. Svaka od tih kwigapropra}ena je zbirkama istorijskih izvora i

pomo}nog nastavnog materijala (karikature,fotografije, novinski tekstovi, odlomci izistoriografskih dela razli~itih autora�) koje sekoriste u nastavi uz odgovaraju}u kwigu, tj. uxbenik.

âs istorije: Prednosti i mane

Dobra strana danskog obrazovnog sistema ucelini, pa time i nastave istorije, svakako je sammetod rada. Dijalog o odre|enim temama uz kori-{}ewe istorijskih izvora (tekstova, fotografija,filma), seminarski radovi istraìva~kog tipa,grupni projekti koji zahtevaju visok stepen saradwekako me|u u~enicima angaòvanim oko projekta,tako i me|u nastavnicima razli~itih predmeta kojisu objediweni kroz temu samog projekta - sve tostvara veoma podsticajnu atmosferu u u~ionici idoprinosi razvijawu vi{ih nivoa znawa.

Sa druge strane, danski u~enici nemaju uvid utotalitet istorijskih zbivawa. Oni istoriju u~e "napar~e": umesto u {irinu, oni idu u dubinu, pri ~emu,istina, ~esto zalaze veoma duboko. Wihova jeprednost, svakako, {to tokom {kolovawa savladajutehniku kori{}ewa literature i dolaèwa dopodataka, {to se osposobe da izvode zakqu~ke i ar-gumentovano brane svoje stavove i {to se osposobe dasamostalno konstrui{u znawe. No, ~ini nam sesmisleno pitawe: moè li se sve to posti}i i beztolike, i tako proizvoqne redukcije sadràja. îninam se, tako|e, da moè. Ili, barem, da bi vredelo otome razmisliti.

Jelena Popovi}V Beogradska gimnazija

Udruèwe za dru{tvenu istoriju-EUROCLIO jena godi{woj skup{tini EUROCLIO u Pragu,marta 2002, stupilo u saradwu sa EUSTORY-

History Network for Young Europeans, me|unarodnommreòm nacionalnih udruèwa istori~ara inastavnika istorije, koja organizuju nezavisna tak-mi~ewa iz istorije. EUSTORY mreà je osnovanaseptembra 2001. godine, a weno sedi{te je u Ham-burgu, i ona deluje u okviru Körber fondacije. Tre-nutno je u EUSTORY mreù ukqu~eno 14 evropskihzemaqa (Belorusija, Bugarska, ê{ka, Estonija, Ne-ma~ka, Litvanija, Norve{ka, Poqska, Rumunija, Ru-sija, [kotska, Slovenija, Ukrajina i Vels), a planna{eg udruèwa je da postane punopravni ~lan oveorganizacije 2002/2003. godine.

Svaka ~lanica EUSTORY mreè organizujetakmi~ewe iz istorije za |ake sredwih {kola, kaoi metodolo{ke seminare za nastavnike i u~enike.Sprovode}i ideju "razoruàvawa" istorije,EUSTORY mreà potpomaè boqe me|usobnorazumevawe mladih u dana{woj Evropi.

Takmi~ewa iz istorije, u organizacijiEUSTORY mreè i nacionalnih udruèwa-~lanicapredstavqaju izazov i za nastavnike i za u~enike.Za nastavnike, zato {to imaju ulogu da vode |akekroz istraìvawe kao wihovi mentori, da ihohrabruju da porede usmene izvore sa pisanim i dasme{taju rezultate svojih istraìvawa u {irikontekst, a za u~enike zato {to u~e krozistraìvawe, fokusiraju}i se, prvenstveno, nalokalnu istoriju svakodnevnog ìvota, ulaze}i,mo`da po prvi put, u arhive i istraùju}i ubibliotekama, koriste}i porodi~ne izvore (pisma,dnevnici, fotografije..) ili intervjui{u}isvedoke. Ovaj vid istraìvawa omogu}avasagledavawe istorije iz razli~itih uglova i razu-mevawe korelacije izme|u "malih" individualnihìvota i "velike" politi~ke i ekonomske istorije.

\aci, pobednici takmi~ewa, dobijaju mogu}-nost u~estvovawa na me|unarodnim skupovima iletwim {kolama, a nastavnici - mentori mogu}nostu~e{}a na trening-seminarima.

Neke od tema dosada{wih takmi~ewa bile su:"Qudi i ìvotiwe u istoriji" (Nema~ka), "Svakodne-vni ìvot u Poqskoj 1945-1956", "Moja porodica u vr-tlogu istorije", "Rad u Poqskoj Narodnoj republici:

za sebe, za dru{tvo, za sistem?" (Poqska), "Istorijamoje {kole", "Istorija XX veka - sudbina ~ove~a-nstva" (Ukrajina), "ôvek u istoriji - Rusija u XX veku:Istorija porodice, ~ovek i vlast, ~ovek i rat, Pojedi-nac i okruèwe, ~ovek i wegov mikrokosmos" (Rusija),"Festivali i proslave", "Mladost i podizawe","Kuhiwa" (Slovenija), "Svakodnevni ìvot u Belo-rusiji", "Moji preci. Pri~a o porodici u XX veku"(Belorusija), "Modernizacija, inovacija, progres:Bugarska u Evropi" (Bugarska), "Sami protiv vlasti:opozicija protiv totalitarnog reìma 1948-1989"(ê{ka), "Dom i porodica u Estoniji u XX veku", "Es-tonska {kola", "Estonska Socijalisti~ka SovjetskaRepublika" (Estonija), "Istorija moje porodice"(Litvanija), "Qubav, na~ini zajedni~kog ìvota i po-rodica" (Norve{ka), "Detiwstvo i mladost uistoriji", "Transport i tehnologija" (Rumunija).

U dosada{wim EUSTORY takmi~ewimau~estvovalo je oko 40 000 |aka - mladih Evropqana.

Op{irnije informacije o EUSTORY mreìmoète na}i na Internet-sajtu www.eustory.org

Radina Vu~eti}Institut za noviju

istoriju Srbije


Ukoliko ste zainteresovani daUkoliko ste zainteresovani dapostanete ~lan Udruèwa za postanete ~lan Udruèwa za dru{tvenu istoriju - dru{tvenu istoriju - EuroclioEuroclio

potrebno je jedino da fotokopiratepotrebno je jedino da fotokopirateovu pristupnicu, popunite je iovu pristupnicu, popunite je i

po{aqete je na adresu: po{aqete je na adresu:

Miroslav Jovanovi}(za Udruèwa za dru{tvenu istoriju -

Euroclio)Filozofski fakultet

îka Qubina 18-2011000 Beograd

Time postajete punopravni ~lan Time postajete punopravni ~lan i bi}ete redovno pozivani i bi}ete redovno pozivani

da u~estvujete u svim da u~estvujete u svim aktivnostima Udruèwa.aktivnostima Udruèwa.

z

SARADWAUDI-EUROCLIO-EUSTORY


PRISTUPNICA2002

Ime i prezime, godina ro|ewa:

Mesto zaposlewa (ime i adresa {kole) i godine staà:

Adresa, telefon i email:

Znawe stranih jezika:

_____________________________________

potpis


Ciq ~asa:- pribliìti u~enicima vremenski i

prostorno udaqene sadràje nawima pristupa~an i zanimqiv na~in

- intelektualno i emotivno angaòva-we celog razreda

- usvajawe novih termina i razumeva-we pojmova koje oni ozna~avaju u pro-{losti i sada{wosti

Tip ~asa:- obrada novog gradiva

Potrebno vreme:- jedan {kolski ~as (45 minuta)

Materijal:- maketa praznog olimpijskog stadiona

koju je nastavnik ranije pripremio- komplet sli~ica za svaku grupu u~e-

nika (dato u prilogu)- karton, lepak, makaze i bojice za

svaku grupu u~enika

Tok ~asa:Ovaj ~as se odvija u nekoliko faza:- uvodna re~ nastavnika- podela u~enika u grupe- rad u grupama- integracija rezultata rada po

grupama

OLIMPIJSKE IGREPeti razred osnovne {kole

Prvi korak

Nastavnik ukratko uvodi decu u pri~u oOlimpijskim igrama:

Prve igre u Olimpiji odràne su 776. godinepne. Igre su bile zami{qene kao religioznasvetkovina pod geslom "Venac ili smrt". Va`na jebila pobeda, a drugo ili tre}e mesto nije biloniodkakve vrednosti. Na takmi~ewe u Olimpijudolazili su Grci iz svih krajeva, ratovi suprestajali i nastupilo bi jednomese~no primirje.Igre su trajale pet dana i na wima su mogliu~estvovati svi slobodni gra|ani, sem èna.Takmi~ili su se u tr~awu, rvawu, bacawu diska ikopqa i u trkama dvokolicama.

Pobednici su dobijali venac ispleten odmaslinovih gran~ica.

Igre su odràvane svake ~etvrte godine svedo 394. godine ne. Godine 426. rimski car TeodosijeII zabranio je odràvawe igara i naredio da serazore svi paganski oltari i svetili{ta.

Krajem XIX veka francuski baron Pjer deKuberten je u Parizu osnovao Me|unarodni olim-pijski komitet koji je odlu~io da se Olimpijskeigre ponovo uvedu u modernijem obliku. Prve sa-vremene Olimpijske igre odràne su 1896. godine uAtini. Atina }e ponovo biti doma}in Olimpijskihigara - 2004. godine.

Za ovaj uvod potrebno je 5 minuta.

Drugi korak

Nastavnik podeli u~enike u tri radne grupei podeli im materijal. Svaka grupa ima zadatak daisecka odgovaraju}e sli~ice, izlepi ih na karton ioboji, pri ~emu:

- prva grupa - se~e, lepi i boji likove takmi-~ara;

- druga grupa - gledali{te i sudije; - tre}a grupa - pravi stadion i program igara. Za ovaj korak potrebno je 5 minuta.

Tre}i korak:

U~enici zajedno rade na izradi materi-jala. Nastavnik ih obilazi, pomaè im da se orga-nizuju i kroz razgovor sa u~enicima upotpuwujewihova znawa o Olimpijskim igrama i ìvotustarih Grka.

Za ovaj korak potrebno je 20 minuta.

êtvrti korak:

Kada zavr{e svoje zadatke, sve grupe seokupqaju na odre|enom mestu u u~ionici (pose-ban sto) na kojem se ve} nalazi maketa praznogolimpijskog stadiona. Wihov zadatak je da nastadion postave svoje radove (gledali{te, su-dije, takmi~are...) Predstavnici grupa obja{wa-vaju na ~emu je grupa prethodno radila i svojeradove postavqaju na odre|eno mesto na stadi-onu. Tako se postepeno formira potpuna slikaolimpijskog stadiona na kome igre mogu dapo~nu.

Kada se kompletira maketa, moè se pri-rediti pravo "takmi~ewe" (po pravilima "ôve-~e ne quti se": odrede se igra~i koji svoje tak-mi~are pomeraju po i{partanim kvadrati}imastadiona u zavisnosti od dobijenog broja nakockici).

Nenad @arkovi}O[ "Kraq Petar I", Beograd


OLIMPIJSKE IGREOLIMPIJSKE IGRESTARE OLIMPIJSKE IGRE

Stari Grci su prvi uveli olimpijske igre. Bilo jeto pre vi{e od 2500 godina. Odràvane su u mestuzvanom Olimpija svake 4 godine, a u ~ast bogu Zevsu.

Neke od disciplina su vrlo bliske dana{wim -tr~awe, bacawe diska, boks, skok u daq, bacawe kopqa.Ostale discipline su bile jahawe, trka dvokolica, rvawe.

Iseci model Olimpijskih igara. Prvo na velikom listu papira nacrtaj pravougaonu stazu za stadioni dugu, tanku stazu za hipodrom. Na krajevima hipodroma trebalo bi postaviti stub oko koga bi se jaha~ii voza~i dvokolica okrenuli. Za ove stubove moète koristiti palidrvca pri~vr{}ena za papir.

Oboj figure sa naredne dve strane i iseci ih - moè{ precrtati ili sam nacrtati jo{ neke figure.Ise~ene figure rasporedi i zalepi na podlogu.

Ovo je plan Olimpije. Mnogezgrade su godinama dodavane - hra-movi oltari, kupatila, mesta gde suìveli atleti~ari, gde su sesastajali, ve`bali i takmi~ili. Toje bio gimnazium (sala za ve`bawe),hipodrom (za trke kowa i bojnihdvokolica) i stadion.

Pogledaj plan sa brojevima ipoku{aj da na|e{:

1. Zevsov hram

2. Stadion

3. Sudijske tribine

4. Gimnazium

5. Kupatila

6. Hipodrom

7. Start

Jedna od disciplina je bila �pankracija�-vrsta rvawa. Borba je trajala dok jedan odu~esnika ne prizna poraz. Na slici je trenerkoji se sprema da kazni jednog od rva~a zbogfaula - paku{aja da protivniku izdubi o~i.

Skok u daq se razlikuje od dana{weg.Atleti~ar je skakao iz mirnog stava - nije smeoda se zaleti. Drào je tegove u rukama, {to muje omogu}avalo da daqe dosko~i. Proverikoliko daleko bi ti mogao tako da sko~i{


OLIMPIJSKE IGREOLIMPIJSKE IGRE

PROGRAMIGARA

obuhvata

1. DAN

1. Na ulasku u stadiontakmi~ewe truba~a

2. Na stadionutrka pe{aka

3. prino{ewe `rtve na oltar

2. DAN

Na hipodromu1. trka dvokolica2. trka kowa

Na stadionu1. disk2. kopqe3. skok u daq4. trka pe{aka

3. DAN

Na stadionutr~awe

4. DAN

Na stadionutrka u oklopima

5. DAN

dodale nagradagozba i slavqe


OLIMPIJSKE IGREOLIMPIJSKE IGRE

HERODOT br 1 2002.

20

Polibije, Istorije I, VI kwiga, 27-32, Novi Sad 1988., str. 501-506

LOGOR RIMSKE VOJSKEPrvi razred gimnazije svih smerova

Ciq ~asa:- kriti~ka recepcija- kriti~ka konstrukcija (prevo|ewe sadràja u

drugi simboli~ki modalitet: tekst u grafi~ku{emu i obratno)

Tip ~asa:- obrada novog gradiva

Potrebno vreme:- dva {kolska ~asa (2 h 45 minuta)

Materijal:- odabrani delovi Polibijevih Istorija; tekst bi

trebalo skratiti i prilagoditi u~nicima, ali ne

i suvi{e pojednostaviti (dato u prilogu). Svaki u~enik treba da dobije svoj primerak teksta

- papiri za rad i olovke razli~itih boja za svakugrupu

Tok ~asa: Ovaj ~as se odvija u nekoliko faza:

- podela u~enika u grupe, podela materijala iobja{wewe radnog zadatka (5 minuta)

- rad u grupama (40 minuta)- izve{tavawe grupa (20 minuta)- diskusija o procesu rada (20 minuta)- doma}i zadatak (5 minuta)

Prvi korak:U~enike treba podeliti na ne-koliko grupa tako da u svakoj budenajvi{e po petoro dece. Ukolikoje odeqewe brojno, moè i {esto-ro). Grupe se mogu formirati tako{to bi svaki u~enik izvukao pa-piri} na kojem je napisano imejednog vojnog odreda rimske voj-ske, a zatim prona{ao ostale kojiimaju isti natpis.Na prethodnom ~asu nastavnik jepredavao o rimskoj vojsci (18.lekcija: Rimska osvajawa). Ukazaoda je o tome pisao Polibije i na~asu je ~itao odabrane deloveIstorija (VI kwiga, poglavqa 19-26). Da bi u~nici mogli da uradeovaj zadatak, neophodno je da imve} budu poznata zna~ewa pojedi-nih termina (hastati, trijariji,principi, manipuli, turme, eks-traordinariji�).Instrukcija za u~enike bi moglada glasi:Pred vama se nalaze odlomci izPolibijevog teksta Istorije u ko-jima je opisan logor rimske voj-ske. Va{ zadatak je da pa`qivopro~itate tekst i zatim, nacrtatelogor rimske vojske, onako kako gaje Polibije opisao. Zadatak nijemnogo teàk, ali nije ni lak izato }ete ga raditi u grupama.Imate ceo ~as da ovo uradite.

Drugi korak: rad u grupama:Nastavnik prati rad grupa i, popotrebi, pomaè u~enicima.Aktivnost sa prvog ~asa moè seu~enicima zadati i kao doma}i za-datak. U tom slu~aju, na ~asu bi se

samo diskutovalo, ~ime bi se i vre-me za ovaj zadatak umawilo za 50%.

Tre}i korak: izve{tavawegrupaU ovoj fazi svaka grupa bi tre-balo da predstavi svoj rad. Kakoto po pravilu traje prili~no dugo,nastavnik moè da ubrza proces,postavqaju}i celom odeqewuslede}a pitawa, a trude}i se da udiskusiju ukqu~i sve grupe:- Gde su, prema Polibijevomkazivawu, bile raspore|enerimske legije?- Na koji na~in su bile raspore-|ene?- Da li svi slaù da je bilo ovako? Eventualne razlike treba pro-diskutovati. Va`no je insisti-rati da u~enici svaku svoju tvrd-wu potkrepe argumentima iz tek-sta, tako {to }e glasno pro~itatiodgovaraju}i deo teksta.Na isti na~in traè se odgovoriza savezni~ke trupe, odredeekstraordinarija, {atore kon-zula, vojnih tribuna i prefekta(gde su bili raspore|eni, na kojina~in i da li se svi slaù da jebilo tako).Dok traje razgovor, nastavnik cr-

ta na tabli rimski logor. U~eni-ci rade isto to, svako za sebe.êtvrti korak: diskusija o procesu radaCiq ove faze ~asa je da u~eniciosete sopstvene saznajne procese,uo~e probleme na koje sunailazili i na~ine na koje su ihre{avali. Nastavnik postavqaslede}a pitawa:- Da li je te{ko raditi zajedno sadrugima, tj. u grupi? Za{to?- Kako ste podelili zaduèwa?- Opi{ite nam atmosferu koja jevladala u va{oj grupi - da li steimali vo|u, da li ste svi bilipodjednako aktivni�- Da li vam je zadatak bio teàk?Zbog ~ega?- [ta mislite o tekstu koji ste~itali? Da li ste sve mogli darazumete? [ta mislite da li bi selogor rimske vojske mogao opisatipodjednako precizno, ali najednostavniji i razumqivijina~in?

Peti korak: instrukcija zadoma}i zadatakKako su odgovori na posledwe pi-tawe, gotovo bez izuzetka pozi-tivni, u~enicima se za doma}i za-datak zadaje upravo da na osnovucrteà (skice rimskog logora) kojusvaki u~enik ima u svojoj svesci,opi{u logor i isprave sve mawka-vosti Polibijevog teksta. Nagla-{ava se da taj rad ne treba da budeduì od 2,5 strane A4 formata. Ove doma}e zadatke, uz utisak oaktivnosti u~enika na ~asovima,nastavnik moè oceniti.


27. poglavqe (str. 501-502)"Evo kako Rimqani podiù logor. Kada na|u

povoqan polo~aj, oni mesto koje nudi najboqi pregledokoline i najboqe mogu}nosti za izdavawe naredbinamene za podizawe konzulovog {atora. Tamo gde }epodi}i wegov {ator pobijaju zastavu", oko koje zatimizmere o obeleè prostor odre|ene povr{ine, takoda dobiju kvadrat. Taj prostor kvadratnog oblikanazivaju pretorij. "Du` jedne strane ovog kvadrata (...)raspore|uju rimske legije." Izme|u kvadrata i pro-stora namewenog legijama podiù se {atori vojnihtribuna. "Wihove {atore postavqaju u jednom nizu,uporedo sa prethodno odabranom stranom kvadrata.(...) Svojom zadwom stranom, {atori tribuna okrenutisu pomenutom kvadratu i gledaju ka spoqa{woj stranilogora, koju }emo sada i nadaqe zvati predwomstranom celog logora. Tribunski {atori su pod-jednako udaqeni jedan od drugog, i taj razmak izme|uwih je tako ude{en da se prostiru du` ~itavogprostora namewenog rimskim legijama."28. poglavqe (str. 502)

"Potom odmere stotinu stopa is-pred tribunskih {atora, pa od linije kojaome|uje ovaj prostor, uporedo sa {atori-ma tribuna po~iwu sa odre|ivawemmesta za svaku legiju. To rade ovako.Pomenutu liniju preseku po sredini dru-gom, pa od mesta wihovog spajawa, podpravim uglom na osnovnu liniju, po~iwuda re|aju {atore kowanika iz obeju legijajedne naspram drugih, tako da sporednalinija1 prolazi izme|u {atora. Postav-qawe {atora kowanika i pe{aka jesli~no jer cela povr{ina koju zauzimaju imanipuli i turme ima oblik ~etvorougla2 ".29. poglavqe (str. 502-503)

"Dakle, {atori kowanika po~iwu od sredinetribunskih {atora, te tako sa~iwavaju neku vrstuulice3 koja leì pod pravim uglom na ranije pomenu-tu liniju i prostor ispred tribunskih {atora - doi-sta, ~itav splet prolaza u logoru najvi{e li~i naulice u gradu, jer su ~itavom wihovom duìnom, i sjedne i s druge strane, sme{teni manipuli i turme.Iza kowanika su sme{teni trijariji obeju legija, uzsvaku turmu po jedan manipul. Wihov raspored jeisti kao raspored kowanika i {atori im sedodiruju, ali gledaju u suprotnom smeru4. (...) Nakontoga, na udaqenosti od 50 stopa sa obe strane,naspram trijarija podi~u {atore principa. Kako suovi {atori okrenuti pomenutom me|uprostoru od 50stopa, stvaraju se dve nove ulice koje polaze od istelinije kao ulica na koju izlaze kowanici, tj. od onekoja ome|uje prostor od 100 stopa ispred tribunskih{atora. (...) Iza principa i neposredno uz wih, a usmeru suprotnom od onoga u kome oni sami gledaju,nalaze se hastati."

30. poglavqe (str. 503-504)"Iza hastata odmere po 50 stopa, pa naspram wih

postavqaju savezni~ke kowanike", na isti na~in kao{to su postavqali {atore pojedinih odreda rimskelegije. "Savezni~ki pe{aci su le|ima okrenuti save-zni~koj kowici i gledaju ka palisadi i dvema bo~nimstranama logora. (...) Prave}i pomenuti rasporedrimskih i savezni~kih {atora5, izme|u petog i {estogmanipula i pete i {este turme, uvek ostavqaju prostorod 50 stopa, pa se tako stvara jo{ jedan prolaz (ulica)kroz ceo logor pod pravim uglom prema ulicama i para-lelan sa tribunskim {atorima".

Savezni~kim manipulima i turmama komandujuprefekti. Wihove {atore Rimqani su podizali uistoj liniji sa {atorima vojnih tribuna, bo~no odwih, vode}i ra~una da se {atori prefekta prostirudu` celog prostora namewenog savezni~kih trupama.31. poglavqe (str. 504-505)

"Prostor iza tribunskih {atora, levo od preto-rija koriste kao trg (forum), a desno od pretorija sme-

{ten je kvestorij sa rezervama koje se uwemu nalaze. Sa obe strane tribunskih {a-tora, mawe-vi{e pod pravim uglom na pos-ledwi od wih, nalaze se kowanici odabra-ni me|u ekstraordinarijima i dobrovoqci,koji na pohod polaze da budu na usluzi kon-zulima. Wihovi {atori se pruàju du` bo~-nih strana logora, i jedni su okrenuti kve-storiju, a drugi trgu. Po pravilu, ove trupesu i u logoru i na mar{u uz konzula, (...) pazena wega i na kvestora i usluùju ih. Le|a uzle|a sa wima, okrenuti palisadi, nalaze sepe{aci koji obavqaju du`nost sli~nu wiho-voj. Iza ovih pe{aka i kowanika imamo

prolaz {irok 100 stopa, paralelan sa tribunskim {ato-rima, koji sa zadwe strane trga, pretorija i kvestorijaprolazi kroz ceo logor. Sa wegove druge strane sme{tenisu {atori savezni~kih kowanika ekstraordinarijaokrenuti trgu, pretoriju i kvestoriju. Izme|u ovih {a-tora, preko puta samog pretorija, ostavqa se prolaz od 50stopa koji vodi do zadwe strane logora i le~i pod pravimuglom na pomenuti prolaz {irok 100 stopa. Le|a uz le|asa kowanicima postavqaju {atore odabranih savezni~-kih pe{aka, tako da su okrenuti palisadi i zadwoj stranicelog logora. Prazan prostor koji ostaje uz ove {atoredu` bo~nih strana logora daje se strancima i saveznici-ma koji su do{li odre|enim povodom."32. poglavqe (str. 506)

"Ako se sve ~etiri legije i oba konzula nalazeu istom logoru, treba samo zamisliti dve vojskeulogorene na opisani na~in, okrenute jedna drugoj le-|ima i spojene {atorima ekstraordinarija, za kojesam rekao da gledaju ka zadwoj strani logora. Tada jelogor pravougaonog oblika i povr{ina mu je dvo-struko ve}a no ranije". Jelena Popovi}

V Beogradska gimnazija

1 Sporedna linija je ona linija koja pod pravim uglom deli napola liniju povu~enu ispred tribunskih {atora, a paralelno sawima.2 Ivice ~etvorougla ~ine: glavna linija povu~ena ispred tri-bunskih {atora, sporedna linija koja se~e tu glavnu liniju,predwa strana celog logora i bo~na strana celog logora.

3 Ova ulica u stvari odvaja dve legije koje se nalaze pod komandomjednog konzula, tako da se s jedne strane ulice nalaze {atori kowa-nika jedne legije, a preko puta wih - {atori kowanika druge legije.4 [atori kowanika gledaju na pomenutu ulicu.5 U svaki {ator Rimqani su sme{tali po jedan manipul,odnosno po jednu turmu.

LOGOR RIMSKE VOJSKEPRILOG: Polibije, Istorije I, VI kwiga, 27-32, Novi Sad 1988., str. 501-506

HERODOT br 1 2002.

22

http://www.eurocliohistory.org/Sajt organizacije EURO-

CLIO, na kome se mogu na}i os-novni podaci o samoj organiza-ciji, wenim ciqevima, projek-tima, ~lanovima, konferenci-jama, kao i spisak nastavnih materijala koji mogubiti kori{}eni u nastavi istorije.

http://www.eustory.org/Sajt EUSTORY mreè, koja obuhvata 14

evropskih zemaqa koje u~estvuju u programutakmi~ewa u~enika istorije sredwih {kola upisawu eseja (op{irnije na strani...)

http://www.womeninworldhistory.comSajt o izvorima i informacijama vezanim za

ènska iskustva u svetskoj istoriji. Sa ovog sajta se da-qe mogu pretraìvati "@ene vladari" i "@ene heroji"kao i link za dràwe nastave, kojim su obuhva}enimaterijali za 10 ~asova posve}enih istoriji èna..

http://timelines.ws/Sajt koji nudi niz hronolo{kih tabela od 1000.

do 2002. godine, uz mogu}nost pretraìvawa po zemqa-ma, poznatim li~nostima, odre|enim oblastima...

http://www.fordham.edu/halsall/sbook.htmlSajt koji nudi obiqe izvora za op{tu istoriju

sredweg veka, ukqu~uju}i i mape, ilustracije, vodi~kroz 200 filmova sa sredwevekovnom tematikom...

http://www.fordham.edu/halsall/mod/modsbook.htmlOdli~an sajt za istoriju novog veka i savre-

menu istoriju - od "rane moderne Evrope", preko re-volucija, XIX veka i savremene istorije.

http://www.emporia.edu/socsci/journal/link_wld.htmOvaj sajt nudi pregled linkova koji mogu biti

korisni nastavnicima istorije, ukqu~uju}i i one zasvetsku istoriju, ameri~ku istoriju, istoriju Evrope,vojnu istoriju, istoriju nauke i tehnologije, istorijuholokausta, porodi~nu i lokalnu istoriju, uz obiqemapa i ostalih izvora za nastavu istorije

http://www.hartford-hwp.com/archives/28/index.htmlLinkovi za dru{tvenu istoriju (dokumenti za

dru{tvene klase u teoriji i istoriji, dokumenti zaistoriju èna i polova, dokumenti za istoriju "rasa",rasizma, istoriju etni~kih odnosa, istoriju deti-wstva i mladosti, istoriju zdravqa i ishrane...)

http://www.eun.orgEuropean Schoolnet - u ovaj sajt je ukqu~eno 20 ev-

ropskih ministarstava prosvete. Ovde se mogu na}i iz-vori, novosti i prakti~ni primeri za nastavu istorije.

http://www.schoolshistory.org.uk/Jedan od sajtova britanskih

nastavnika istorije, koji sadrì izvore, kvizove,slike i karikature koje mogu biti kori}eni u nastaviistorije.

http://www.spartacus.schoolnet.co.uk/Jo{ jedan odli~an britanski sajt koji nudi daqe

pretraìvawe istorije od XVIII do XX veka, kao i odli-~an link za "Online History Lessons" gde se nude gotovi mo-deli ~asova na odre|ene teme, kao i niz mapa i hrono-lo{kih tabela za period 1914-1945 ("History Timelines").

http://www.dalton.org/groups/Rome/index.htmlOdli~an sajt za istoriju Rima, koji nudi

pregled po slede}im oblastima: kwièvnost, vojska,politika, arheologija, op{ta istorija Rima, religija,filozofija, uz niz mapa vezanih za istoriju Rima.

- UNESCO: www.unesco.org/

- Council of Europe (Savet Evrope): www.coe.int/

- The Council of Europe's project Learning andTeaching about the History of Europe in the 20th Centuryin secondary schools (Savet Evrope za nastavnike is-torije o istoriji 20-og veka u sredwim {kolama):http://culture.coe.int/hist20

- Euroclio:www.euroclio.com

- German Institute for International PedagogicalResearch (Nema~ki institut za internacionalnapedago{ka istraìvawa): www.dipl.de

- French Association of History and GeographyTeachers (Francuska asocijacija za nastavnikeistorije i geografije): www.aphg.asso.fr

- Center for Democracy and Reconciliation inSoutheast Europe (Centar za demokratiju iizmirewje u jugoisto~noj Evropi): www.cdsee.org

- Task Force on Edukation and Youth/TheGrazProcess (Du`nost snaga za edukaciju mladih):www.see-educoop.net

- Kulturkontakt: www.kulturkontakt.org.at

- Körber Foundation: www.stiftung.koerber.de

- Fondazione Giovanni Agnelli: www.fga.it

Udruèwe za dru{tvenu istoriju - Euroclio ima razvijenu izdava~ku delatnost. Ovo je osma godinakako izlazi Godi{wak za dru{tvenu istoriju, a objavili smo i tri zbornika na engleskom jeziku sa te-mema iz dru{tvene istorije i ~etiri monografije. Ipak, za nastavnike istorije je svakako najzanimqivi-ja istorijska ~itanka Detiwstvo u pro{losti, koja je objavqena na 10 jezika: srpskom, engleskom, bugar-skom, turskom, ma|arskom, albanskom, hrvatskom, slovena~kom, makedonskom i bosanskom.

KORISNILLIINNKKOOVVII

Documents

Udru‘ewe za dru{tvenu istoriju€¦ · i sredwih {kola, kao i stru~waka iz oblasti pedagogije i psihologije). Kao svoje prioritete UDI-EUROCLIOje za 2001/2002 izdvojilo: 1. Osnivawe