Ubuntu Linux - Instalacija Koriscenje Primena

S

P

E

C

I

J

A

L

N

I

D

O

D

A

T

A

K

#128decembar 2006

Ubuntu Linuxinstalacija, korienje, primena

Ivan Jeli

PC SPECIJALNI DODATAK

ako je ve dugo prisutan na IT sceni, stvenim projektima. Zajednica se uskoro nala GNU/Linux operativni sistem (zato je pred raspadom dok je Stallman odbio da radi ovo pravilan naziv proitajte u narednom po na softveru koji bi bio neije vlasnitvo i koji ko glavlju) u poslednjih nekoliko godina poinje risnicima ne bi pruao pravo na deljenje i prila da se probija i na tritu radnih stanica i desktop goavanje. Krajem 1983. je najavio pokretanje raunara. Kvalitet proveren tokom godina obi sopstvenog projekta, a poetkom sledee godi tavanja na serverskom tritu u ne je napustio MIT i pot kombinaciji sa mogunostima ko puno se posvetio stvaranju je prua korisnicima, a koje pro slobodnog operativnog sis istiu iz njegove otvorene i slo tema pod nazivom GNU. bodne prirode, omoguio je da Sutinski principi na kojima je RMS insistirao ovaj operativni sistem zajedno sa ticali su se onoga to da masom aplikacija raznih name na postane opcija vredna razma nas nazivamo softverskim tranja. Pored toga to su GNU/ slobodama. Softver bi tre Linux i scena slobodnog softve balo da bude slobodan za ra generalno vrlo dinamini, pre upotrebu, prilagoavanje, neto vie od dve godine se poja Richard Stallman modifikaciju i redistribuci vila distribucija koja je napravi ju, jer je Stallman smatrao la pravu pometnju meu pretendentima za sta da je uskraivanje pomenutih sloboda neetiko tus najpopularnije. Baziran na Debian distribu i tetno po razvoj zajednice. U skladu sa ovim ciji, Ubuntu je nasledio sve njegove kvalitete i principima, operativni sistem GNU (rekurzivni vrlo brzo dospeo na tron kada je popularnost akronim za GNUs Not Unix) je trebalo razviti u pitanju. Takav trend je nastavljen i do danas, tako da bude kompatibilan sa Unixom. Sa tim a nova verzija sa oznakom 6.10 i kodnim ime ciljem je godinu kasnije osnovana i Fondacija nom Edgy Eft predstavlja nastavak puta kojim za slobodni softver (Free Software Foundation) je Ubuntu krenuo jo od prvog izdanja. koja je obezbeivala formalnopravni okvir za funkcionisanje GNU projekta. Krajem osamde Od ideje do cilja setih je objavljena i prva verzija GNU GPL licen Ono to veina korisnika raunara danas ce (GNU General Public Licence), koja je prua naziva Linuxom u stvari predstavlja komplek la pravnu zatitu projektima slobodnog softve snu celinu sastavljenu iz mnotva delova koji ra. GNU GPL, kao i licence koje su mu pretho funkcioniu zajedno. Cela ideja, zahvaljujui ko dile, poseduje pravni mehanizam za zatitu pra joj su se Linux kao kernel ali i kompletan GNU/ va na redistribuciju i modifikaciju softvera na Linux operativni sistem razvili u ono to danas zvan Copyleft. Drugim reima, radi se o pravi predstavljaju, roena je pre neto vie od dva lu koje podrazumeva da modifikovane verzije deset godina. Richard Stallman, alias RMS, je softvera moraju biti redistribuirane pod istim tokom sedamdesetih i poetkom osamdesetih uslovima kao i verzija nad kojom je vrena mo godina prolog veka radio u MITovoj labora difikacija. Na taj nain je osigurano da softver toriji za vetaku inteligenciju kao lan haker ostane slobodan. ske zajednice koja je tada tamo postojala i radi Poto je GNU zamiljen po ugledu na la na raznim projektima. No, poetkom osam Unix, koji je pak vlasniki softver, nije bilo mo desetih su lanovi tima u kojem je RMS radio gue koristiti njegove delove, ve su oni morali poeli da se suoavaju sa ogranienjima koja su biti napisani od nule (kompajler, debugger, bibli im onemoguavala prilagoavanje softvera sop oteke...). Do kraja osamdesetih zavreni su prak

I

2

PC

decembar 2006

Ubuntu Linux

tino svi delovi operativnog sistema izuzev ker nela. Programeri koji su radili na projektu su se odluili za napredan dizajn kernela (mikroker nel), to se pokazalo kao lo potez poto njegov razvoj nije tekao dovoljno brzo. Na sreu, 1991. godine je finski student Linus Torvalds zapoeo rad na kernelu Linux, inspirisan Minixom, de lom njegovog profesora. Tor valds se, uprkos velikim protivlje njima, odluio za jednostavniji dizajn (monolitiki kernel) pa se Linux vrlo brzo razvijao. Time je omogueno da se kernel u GNU sistemu dopuni Linuxom kako bi slobodni Unixoliki operativni sistem postao funkcionalan. Iako moe zvuati jednostavno, povezi vanje pominjanih komponenata u celinu nije lak posao. Pojedinci, grupe ili kompanije su za poinjali projekte koji su za cilj imali isporuiva nje funkcionalnog sistema zasnovanog na Linux kernelu i GNU softveru (otuda i GNU/Linux na ziv) pa su vrlo brzo nakon objavljivanja Linuxa poele da se pojavljuju prve distribucije. Smi sao distribucija se do danas nije promenio i one predstavljaju slobodni softver objedinjen u fun kcionalnu celinu pod odreenim imenom. Naj starije danas aktivne distribucije su Slackware i Debian. U prvoj polovini devedesetih su osno vane i prve kompanije koje su ostvarivale profit na slobodnom softveru, kao to su Cygnus, VA Systems i Red Hat. Pojam free software se u en gleskom jeziku moe protumaiti u kontekstu cene, to ipak nije tano. Srpski jezik, na sreu, nema tih problema, mada sreemo izjednaava nje slobodnog softvera sa besplatnim iako slo bodni softver moe imati cenu! ak i Stallman u GNU manifestu pominje naine za zaraiva nje novca na slobodnom softveru. Termin slo bodni softver (free software) se esto pogreno poistoveuje i sa terminom open source koji je u upotrebu uvela Open Source inicijativa (OSI). OSI naalost esto zanemaruje slobodu zarad tehnike superiornosti, usled ega dolazi do po grenog poistoveivanja termina.

Kako je popularnost GNU/Linuxa rasla, sve vie namenskih aplikacija je postajalo fun kcionalno, i neke kompanije su uvidele da je otvoreni model razvoja daleko bolja varijanta za njih, pa je Netscape otvorio svoj softverski pa ket iz kog je nastao projekat Mozilla, dok je naj moniji FLOSS (skraenica za Free/Liber/Open source softver) kancelarijski paket OpenOffice.org nastao na temelji ma SUNovog StarOfficea.

Ubuntu!Ukoliko bismo analitiki po smatrali noviju GNU/Linux istori ju, uoili bismo dva fenomena ko ja e u velikoj meri usmeriti nje gov dalji razvoj. Jedan je svakako veliki upliv IT giganata u FLOSS vode, u emu prednjae No vell, koji je kupio nemaki SuSE Linux, i IBM ko ji na sva vrata implementira i promovie GNU/ Linux (nekada su kruile i glasine o pokretanju IBMove distribucije). Google je takoe vrlo ak tivan kada je podrka za Linux u pitanju, a u jav nost je procurela informacija da se u njegovim kancelarijama koristi upravo ovaj OS, to govo ri o smeru u kojem se Google kree. Kako se na Mrei moe saznati, distribucija koju Google in terno koristi se zove Goobuntu, a to nas dovodi do drugog fenomena koji je uzburkao globalne IT tokove Ubuntu distribucije. Ubuntu je GNU/Linux distribucija zasnova na na Debianu, koji je oduvek vaio za sinonim stabilnosti i brzine. Problem je to Debian insis tira na vrlo visokom kriterijumu stabilnosti koji softver mora ispuniti da bi postao deo stabilne verzije distribucije. Takav princip je uslovljavao ukljuivanje zastarelih verzija programa u distri buciju, to za veinu korisnika nije prihvatljivo reenje. Debian se, pored stabilne, razvija u jo dve grane. Jedna je testing, iz koje softver posta je deo stabilnog izdanja nakon to dostigne opti malan nivo stabilnosti. Drugim reima, testing nakon odreenog vremena postaje stable. Dru ga je unstable (kodnog imena Sid) grana koja predstavlja mesto gde se nalaze vrlo svei i nesdecembar 2006 PC


tabilni paketi. Sistem izgraen iz unstable grane moe biti vrlo upotrebljiv, mada nikada niste si gurni da li e neto zakazati poto njegovi pake ti nisu dovoljno testirani. Ubuntu je pokrenula kompanija Cannoni cal, iji je vlasnik Junoafrikanac Mark Shuttel worth. Sistem nosi ime koje je preuzeto iz jezika plemena Zulu i znai humanost prema svima, dok je slogan Ubuntu sistema Linux za ljud ska bia, to bi trebalo da pokae da ovaj sistem nije ogranien na geek zajednicu te da ga mogu upotrebljavati svi korisnici raunara. Sredinom 2005. godine Shuttleworth i Cannonical su osni

vali Ubuntu fondaciju (sa poetnim kapitalom od 10 miliona dolara) koja bi trebalo da osigu ra finansijsku egzistenciju sistema i u sluaju da Cannonical prestane sa finansijskom podrkom distribucije. Prvo izdanje Ubuntua je objavlje no krajem oktobra 2004. godine sa oznakom 4.10 i kodnim imenom Warty Warthog. Tajna kvaliteta Ubuntua lei u injenici da ova distribucija poseduje upravo ono to je Debianu oduvek falilo stabilan i sve desk top sistem. Baziran je na paketima iz unstable grane Debiana i u prvom planu ima slobodno korienje i lakou upotrebe i instalacije. Ubun tu je ostao blizak i principima Debiana u po gledu korienja veinom slobodnog softvera, za razliku od drugih derivata poput Linspirea i Xandrosa koji se odlikuju vlasnikim inovaci jama. Kao bazino grafiko radno okruenje je

odabran GNOME, ali je ubrzo nakon objavljiva nja zapoet rad na drugim varijantama kao to su Kubuntu ili Xubuntu. Osnovnu (i jedinu) ra zliku izmeu ovih varijanti predstavljaju okru enja KDE i XFCE, dok su svi paketi korieni u njima dostupni na Ubuntu repozitorijumima (server ili serveri na kojima se nalazi softver, bi blioteke...). Vrlo je zanimljiva i Edubuntu vari janta u koju su ukljuene edukativne aplikacije. Pored grafikih okruenja, Ubuntu pred stavlja kompletan sistem koji podrazumeva apli kacije najrazliitijih namena kako bi bio u sta nju da odgovori na sve zadatke koje korisnik raunara moe imati. Prethodno izdanje je do nelo i grafiki instaler, pa se Ubuntu moe in stalirati vrlo lako pomou nekoliko klikova mi em. Pored x86 i AMD64 platformi, Ubuntu po drava i Mac (PowerPC) raunare, dok su na lis tu podranih od verzije 6.06 dodati i SUN Ul traSPARC procesori (Niagara). Ubuntu je i na poslovnom planu poeo da belei znaajne pomake. LPI (Linux Professional Institute) sertifikacija se obavlja i za ovu distri buciju, dok izdanje 6.06 nosi oznaku LTS (Long Term Support) i odlikuje se enterprise nivoom kvaliteta. Saradnja sa SUNom je takoe veliki korak napred, zajedno sa pomenutom odlukom Googlea da u svojim kancelarijama koristi mo difikovani Ubuntu. Zajednica korisnika Ubuntua je velika i umreena pomou lokalnih timova koji se zovu LoCo (skraenica za Local Community). Sistem je takoe vrlo dobro lokalizovan, pa praktino ne postoje ogranienja za njegovo korienje i rom planete. Podrka za na jezik je solidna, to u sutini nije zasluga distribucije, ve injenice da je dobar deo aplikacija ukljuenih u distribu ciju ve preveden na na jezik.

PC

decembar 2006

Ubuntu Linux

Instalacijaedan od glavnih faktora koji je uticao na negativan trend prihvatanja GNU/ Linuxa meu raunarskim korisnicima jeste prilino komplikovan proces instalacije koji je nekada karakterisao ovaj operativni sistem. S obzirom da je veina potencijalnih kozumena ta GNU/Linuxa navikla na Microsoft Windows okruenje, pri susretu sa novim kernelom i svi me to on donosi neminovno nastaju problemi. Ovaj problem je prevazien prilino dav no, s obzirom da su user friendy distribucije do bile takvu etiketu upravo zbog instalacionog procesa koji bi trebalo da bude prihvatljiv i za najneiskusnije korisnike. Red Hat, Mandriva (Mandrake) i SuSE su najpoznatiji predstavni ci ove ekipe, mada sve ee i distribucije ko je se smatraju komplikovanim i konzervativnim omoguavaju korienje mia odmah nakon po kretanja instalacionog medija. Ipak, koliko god instalacioni proces bio kratak (neke distribucije se mogu instalirati sa svega par klikova miem), aren i prijateljski nastrojen, postoje stvari koje se nikada nee promeniti. Jednostavno se mora te direktno suoiti sa nekim problemima da bis te uspeli da ih reite.

J

ta morate da znateU sutini postoji jedna situacija koja mo e biti potencijalno kritina. Ukoliko se GNU/ Linux instalira na prazan hard disk, nekritiko kliktanje na next e dovesti do optimalne konfi guracije i instalacije sistema. Ta varijanta je ve oma jednostavna i verovatno laka nego kod os talih operativnih sistema. Problemi mogu nasta ti kada na hard disku na koji se instalira sistem postoje podaci i particije koje treba sauvati. Ko risnik mora da prepozna particiju koju ne sme da formatira kako bi znao gde da postavi parti ciju koju eli da formatira, to je za poetnika prevelik problem. Prolematiku je potrebno posmatrati od naj nieg nivoa. Poto se particije nalaze na hard

diskovima koji su putem odreenih grana (PA TA ili SATA) povezani na matinu plou, neop hodno je znati kako kernel posmatra sve to. Da kle, grane na koje se prikljuuju diskovi se dele na primarne i sekundarne ukoliko ih ima dve, dok se oznake analogno nastavljaju ako postoji vei broj grana. Na jednoj grani pak moemo imati dva ureaja koji se oznaavaju sa master i slave. U veini sluajeva, unutar raunara nema vie od dva hard diska, dok se najee koristi samo jedan disk. Oznaavanje diskova i particija se obav lja pomou kombinacija slova i brojeva. U za visnosti od tipa interfejsa, PATA diskovi e u oznaci imati slovo H, dok e SATA i SCSI imati S. Drugo slovo e u oba sluaja biti D, pa e bez obzira na granu i poziciju dampera SATA disk biti SD, a PATA HD. Sledei slovo u oznaci zavi si od povezivanja, a ureaji se reaju hijerarhij ski po engleskoj abecedi, redom po granama i dameprisanju. Dakle, master disk na prvoj gra ni e imati A (pa e mu oznaka biti HDA ukoli ko je PATA disk), slave na istoj grani B (HDB), master na dugoj grani C (HDC) i tako redom. U sluaju drugog interfejsa, sistem oznaavanja je isti, samo to e prvo slovo u oznaci diska bi ti karakteristino za interfejs. Ukoliko u kuitu postoje jedan hard disk i jedan optiki ureaj, u veini sluajeva e nositi oznake HDA i HDC. Znai, hard disk je povezan preko PATA inter fejsa kao master na prvoj grani, dok je optiki ureaj takoe master povezan na drugu granu. SATA diskovi, kojih ima sve vie i koji preuzi maju primat, e u veini sluajeva nositi oznaku SDA. Naravno, to ne mora biti tako, ve treba obratiti panju na informacije o prikljuenim ureajima koje se pojavljuju prilikom ukljuiva nja raunara. Na osnovu te informacije i opisanog naina oznaavanja hard diskova, lako moete za kljuiti kako e Linux prepoznati hard disk(ove) u raunaru. Podaci na diskovima su organizodecembar 2006 PC


vani pomou particija. Na Windowsu se one oznaavaju slovima abecede (C, D, E...), dok se na Linuxu to ini drugaije. Tanije, deo nazi va particije ini oznaka diska, a drugi deo broje vi. Po sadanjim standardima jedan hard disk moe imati najvie etiri primarne particije, a jednu primarnu je mogue koristi kao extend ed particiju koja sadri logike, ukoliko vam je potrebno vie od etiri particije na disku. Dru gim reima, tri primarne se zaista koriste kao takve, dok se jedna dalje deli na logike parti cije. Prilikom oznaavanja, primarne particije dobijaju brojeve od 1 do 5 dok su logike nu merisane od 5 pa navie. Dakle, prva primarna particija na PATA disku koji je prikljuen kao master na prvoj grani e imati oznaku HDA1: HD za PATA disk, A zato to je primary mas ter i 1 za prvu primarnu particiju. Analogno se oznaavaju i ostale particije u zavisnosti od ti pa i pozicije na disku. U realnoj situaciji e na veini raunara C: particija u Windowsu biti HDA1 u Linuxu, dok e D: biti HDA5 (prva lo gika), ukoliko se radi o PATA disku. Nije zgo reg ponoviti da na SATA disku to funkcionie na isti nain, s tim da je poetno slovo S. Lociranje postojeih particija i postavljanje novih je takoe potencijalno stresan i rizian posao. Najpoznatija alatka koja se u Windowsu koristi za ove namene jeste Partition Magic, ko ji moe da poslui za otkrivanje tipa postojeih particija i oslobaanje prostora za nove. Ne preporuuje se postavljanje particija za GNU/ Linux pomou ovog alata jer moe dovesti do problema. Alat iste namene, Gparted, koji se ko risti prilikom instalacije Ubuntua u grafikom reimu, je dovoljan jer omoguava manipulaci ju sa FAT32 i NTFS particijama, a u sutini vam je jedino to i potrebno. Za instalaciju GNU/Linuxa pa i Ubun tua su potrebne dve particije. Jedna slui za in stalaciju samog sistema dok druga obavlja fun kciju virtuelne memorije i naziva se swap. On po pravilu treba da bude dvostruko vei od ko liine RAMa, mada su zaista retke situacije ka da se virtuelna memorija koristi, naroito u pu

nom obimu. Poeljno je da particija na koju se Ubuntu instalira ima kapacitet od najmanje 3 GB, jer se pored osnovnog sistema instalira ve liki broj aplikacija raznih namena. Ovakva pos tavka nije i jedina. Mogue je definisati vie par ticija i montirati ih u razliitim direktorijumi ma, ali e o montiranju i hijerarhiji fajlova i di rektorijuma biti rei neto kasnije. Izbor fajl sistema takoe moe izazvati za bunu. Fajl sistemi koje GNU/Linux koristi su ReiserFS i EXT3. EXT3 predstavlja evoluciju starog dobrog EXT2 kome je dodat journal ing (mogunost beleenja promena fajl sistema u dnevnik journal) i verovatno predstavlja naj stabilniji dnevniki fajl sistem u ovoj grupi ko ju ine i ReiserFS, XFS ili JFS. ReiserFS prua neto bolje performanse i pokazao se kao vrlo dobro reenje za particije na kojima se smeta mnotvo manjih fajlova, pa se moe koristiti za instalaciju sistema. Kada je u pitanju skladite nje podataka, ReiserFS ume da pokae nestabil nost, naroito pri radu sa velikim fajlovima, pa stoga preporuujemo EXT3. Reiser4 sistem se tek razvija tako da ga za sada treba zaobilaziti. Biranje particija za instalaciju sistema je ujedno i jedini korak koji moe biti poguban po postojee podatke na disku i raunar uop te. Sve ostale stavke su po podrazumevanim podeavanjima optimalno upotrebljive i mogu se, to je najbitnije, naknadno popraviti ili po desiti. Naravno, pre instalacije se preporuuje bekap podataka jer se nikada ne zna kada neto moe krenuti naopako. Ni injenica da se auto ru teksta nikada nije desilo nita nepredvieno, ak i kada je koristio test izdanja distribucija, ne umanjuje znaaj bekapa.

Klik, klik i gotovoDapper (Ubuntu 6.06) je pored enterprise kvaliteta i jako dobrih karakteristika doneo ino vaciju za koju se moe rei da je Ubuntu siste mu najvie nedostajala. Pre ovog izdanja bilo je mogue instalirati sistem jedino iz konzol nog okruenja pomou Debian installera. Ru ku na srce, besomuno pritiskanje tastera Enter

PC

decembar 2006

Ubuntu Linux

je davalo pristojne rezultate u situaciji kada tre ba pregaziti ceo hard disk. Terminal, narav no, ne deluje privlano veini korisnika koji su navikli na grafiko okruenje, pa je potreba za klik instalacijom bila oigledna. Ubuntu je re io da krene putem koji je vrlo interesantan, jer omoguava isprobavanje sistema pre instalacije. Live disk je postao i instalacioni, pa se demon stracija sistema i njegova instalacija nalaze na je dnom mediju. Ovakav recept je uspeno popu larisalo nekoliko distribucija, meu kojima je i pionir Live GNU/Linuxa Knoppix. Stari me tod instalacije je i dalje dostupan, ali je za njega potrebno nabaviti drugi disk pod nazivom al ternate, dok se medij sa grafikom instalacijom naziva desktop. Dakle, da bi se najnoviji Ubuntu 6.10 insta lirao pomou grafikog okruenja potrebno je da imate desktop disk i podesite raunar da se podie sa optikog ureaja u kojem e se CD na laziti. Prilikom inicijalizacije diska treba odabra ti prvu opciju ili saekati da se sama aktivira na kon nekoliko sekundi. Ona e pokrenuti live sis tem koji e prepoznati sav hardver na raunaru i, u zavisnosti od snage raunara i kvaliteta op tikog ureaja i medija, nakon nekoliko deseti na sekundi na ekranu e se ukazati radno okru

enje GNOME zajedno sa aplikacijama ije su ikone smetene u meni. Ukoliko se jave proble mi sa inicijalizacijom grafikog okruenja treba upotrebiti drugu opciju u meniju (Start Ubun tu in safe graphics mode) koja e pokuati da po digne grafiku pomou VESA drajvera, to u go tovo 99% sluajeva daje rezultate. Tada se mo gu promeniti podeavanja jezika i tastature (pri tiskom na F2, odnosno F3) ili definisati rezolu cija (F4). Taster F5 je rezervisan za accessibili ty opcije namenjene ljudima sa naruenim ivo tnim funkcijama. Poto se operativni sistem uspeno inicija lizuje i radna povrina postane spremna za ko rienje, moete baciti pogled na mogunosti koje Ubuntu prua. Treba imati na umu da go vorimo o znatno slabijim performansama jer sistem funkcionie sa optikog medija. U ovom trenutku je bitna ikona Install koja se nalazi na radnoj povrini. Dvostruki klik na pomenutu ikonu po kree program za instalaciju Ubuntua u gra fikom modu, a treba u startu napomenuti da srpskog jezika, naalost, nema na spisku. Pr vi korak instalacije se upravo odnosi na izbor jezika. Sledei zadatak je izbor vremenske zo ne, odnosno lokacije. Potrebno je kliknuti na Evropu na mapi plane te nakon ega e ona bi ti uveana, a Beograd postati lako uoljiv. Po to je podeena lokaci ja sledi selekcija raspore da tastature, a dostupna su oba pisma koja se ko riste u srpskom jeziku. Naredni korak je vezan za definisanje korisnika sistema. O tome e biti rei neto kasnije, a za poetak treba znati da je potrebno uneti ime kori snika, username, lozinku i podesiti ime raunara. Poto je GNU/Linux pudecembar 2006 PC


nokrvni viekorisniki sistem, neophodno je ja sno definisati ko ta radi na sistemu i korisni ke valjano razdvojiti. Zato je unos lozinke koja e se, kako emo kasnije videti, koristiti za sve poslove na sistemu obavezan, odnosno ne mo e se izbei.

Sada nastupa pravi posao. Nakon inicijali zacije alata za particionisanje korisniku se nude dve mogunosti. Jedna podrazumeva korienje celog diska, dok druga omoguava runo pode avanje particija. Ukoliko postoje podaci i ope rativni sistem(i) koje ne tre ba brisati, mora se koristi ti druga opcija. Nakon nje ne selekcije pokree se pro gram za manipulaciju par ticijama, pomou kojeg je mogue na slobodnom pros toru definisati nove partici je za Ubuntu ili osloboditi prostor promenom veliine ili brisanjem neke od posto jeih particija. Prikaz partici ja je slian kao kod Partition Magica, a boje vrlo jasno pokazuju koji fajl sistem se nalazi na kojoj particiji. Nji hove oznake su takoe oi gledne, pa treba da budete paljivi kada odreujete ta je za brisanje a ta za promenu veliine, jer ete uz valjano razumevanje materije vrlo teko po greiti. Dalje treba definisati kako e particije bi ti tretirane, odnosno koja e biti koriena za in stalaciju sistema, koje e biti montirane i gde. Prozor u kojem se obavlja ovaj deo posla je kon cipiran tako da se polja za selekciju particija i mesta gde e biti montirane nalaze u jednom

redu. Mount point particije koja je odabrana za instalaciju Ubuntua treba podesiti na /, dok za swap treba podesiti swap. Ako je obeleen checkbox koji se nalazi u desnom delu prozora to znai da se particija formatira, na ta takoe treba obratiti panju kada se u upotrebu stavlja neka particija na kojoj po daci moraju biti sauvani. U ovom trenutku tre ba skrenuti panju na pro blem koji se pojavio sa Edgyjevim (Ubuntu 6.10) installerom. Naime, ukoli ko se za instalaciju sistema koristi particija ko ja je napravljena ranije, ma kako bila podeena (bez obzira kako je obeleen checkbox format), u dnu prozora e se pojaviti poruka da ne posto ji root fajl sistem (No root file system). Problem

se reava vraanjem korak unazad te brisanjem i ponovnim kreiranjem particije na koju e sis tem biti instaliran, nakon ega e u sledeem ko raku ona biti automatski selektovana za formati ranje, a problematine poruke nee biti. Poto su particije odabrane i podeene, klik na forward dovodi do finalne etape gde se sumi raju svi podaci i podeavanja sa mogunou

8

PC

decembar 2006

Ubuntu Linux

odabira mesta instalacije GRUB boot loadera. Po defaultu se GRUB instalira u MBR hard dis ka, mada postoji mogunost njegove instalacije ak i na disketu. Pre klika na taster install valja jo jednom pogledati ta je podeeno. Instalaci ja traje u proseku desetak minuta, mada to vre me zavisi od vie faktora. Napredovanje insta lacije se prikazuje statusnom linijom ispod ko je se ispisuje naziv trenutne faze posla. Poto se posao zavri korisniku se nudi mogunost da restartuje raunar ili da nastavi sa upotrebom live diska. Kako to se da videti, instalacija Ubuntua je trivijalan posao ukoliko je sve jasno kada je manipulacija particijama u pitanju, a boot loader e nakon nje pronai sve operativne sisteme koji su instalirani i uredno ih smestiti u meni koji se pojav ljuje nakon pokretanja raunara.

stekao veoma dobru reputaciju. Prve korake tek stualne instalacije ine odabir jezika i raspore da tastature pri emu nema srpskog, ali je hrvat ski sasvim upotrebljiv u naem sluaju. Kada je raspored tastature u pitanju, installer nudi opci ju prepoznavanja (Detect keyboard layout?) ras poreda pomou upita tokom kojih od korisni ka trai da pritisne traene karaktere na tasta turi. Ipak, lake je odabrati No i runo odabra ti raspored sa liste. Nakon podeavanja tastatu re installer e detektovati hardver i uitati potre bne module kako bi se proces nastavio. Sledei korak je definicija imena raunara, nakon ega slede particije.

Tab, Enter...Ukoliko posedujete raunar sa ma nje od 192 MB memorije ili grafiki mod instalacije nije doneo rezultate, terminal je neminovno reenje. Iako na prvi pogled deluje frustrirajue, pro ces je i u tekstualnom reimu veoma je dnostavan iz prostog razloga to sistem veinu koraka podeava automatski, dok korisnik mo e izmeniti ono to mu se u tom izboru ne dopa da. Za ovaj metod instalacije je potrebno imati alternate disk koji pored ovakvog metoda insta lacije poseduje i dodatne pakete sa softverom, to moe biti od znaaja prilikom naknadne in stalacije programa. Pre nego to ponemo da se upoznaje mo sa tekstualnom instalacijom pomenuemo osnovne metode navigacije kroz ovaj vid insta lacije. Strelice se koriste za navigaciju unutar odreenog polja (recimo lista jezika), dok tas ter Tab omoguava prebacivanje selekcije na navigacione tastere (Next, Go Back). Akcija se potvruje pritiskom na Enter. Dakle, prosto kao pasulj. Ubuntu se u terminalu instalira pomou Debian installera koji je tokom godina na sceni

I u tekstualnom reimu je selekcija parti cija jedini kritini momenat, a i donekle je spe cifina. Kao i u grafikom modu, mogue je prepustiti installeru da automatski podesi ceo disk, a runi odabir particija naravno postoji kao izbor. Dijalog za pojedinanu selekciju sa dri listu particija, pa je potrebno najpre oda brati eljenu. Ukoliko treba kreirati particiju na slobodnom prostoru, takoe je potrebno oda brati taj prostor na listi i pritisnuti Enter, a po tom sledi izbor izmeu kreiranja nove partici je ili automatske konfiguracije slobodnog pros tora (ova opcija bi trebalo da napravi optimalni raspored particija na slobodnom prostoru). Sle dei koraci pri kreiranju su izbor veliine, tipa (primarna ili logika) i mesta gde e biti kreira na particija (poetak ili kraj diska, odnosno slo bodnog prostora). Sledei ekran je namenjendecembar 2006 PC


podeavanju particije, a taj dijalog se pojavlju je i ukoliko je particija ve postojala, pa je oda brana i pritisnut je Enter. Dakle, treba podesi ti fajl sistem na particiji (Use as) i taku mon tiranja (Mount point), a podeavanje se zavra va i uva opcijom Done setting up the partition. Kao to se moe videti, nije teko podesiti par ticije iako se radi o tekstualnom modu, pa se nakon tog kritinog momenta instalacija moe nastaviti izborom opcije Finish partitioning and write changes to disk. Korisniku e ponovo biti predoeno koje particije e biti formatirane, to je pravi trenutak za proveru i potvrdu radi da ljeg nastavka instalacije.

Poto su particije inicijalizovane i postav ljene, treba podesiti vremensku zonu i definisa ti korisniki nalog, to su krajnje trivijalni kora ci. Nakon ovoga, sistem e se instalirati a kori snik moe pratiti napredak instalacije pomou trake koja ilustruje tok procesa. Jedini bitan ko rak, poto se sistem instalira na selektovanu par ticiju, je podeavanje boot loadera, pri emu e podrazumevane postavke obezbediti njegovu instalaciju u MBR diska, dok e ostali operativ ni sistemi, ukljuujui i Windows, biti smeteni u meni. Iako nije toliko prihvatljiv za korisnike kao instalacija u grafikom reimu, ceo proces u terminalu se brzo i lako zavrava.

Radno okruenjeakon uspeno zavrenog instalaci onog procesa Ubuntu e se podii uz bootsplash ekran, koji je u novoj verziji estet ski unapreen, i pred korisnikom e se ukazati login menader. Podeeno korisniko ime i lo zinka su obavezni za prijavljivanje na sistem, na kon ega je Ubuntu spreman za upotrebu. Prijavljivanje na sistem je prva karakteristi ka GNU/Linuxa uopte, pa i Ubuntua. Naime, ovaj operativni sistem je potpuni viekorisniki sistem, to podrazumeva da su korisnici jasno odvojeni jedni od drugih sa precizno definisa nim dozvolama. To znai da se korisnikim na lozima moe vrlo lako upravljati, a svaki ima na raspolaganju svoj deo hard diska na kojem se nalaze lini fajlovi i podeavanja okruenja. Ovo pare prostora se naziva home direktori jum korisnika, nalazi se u direktorijumu /home i imenovano je po korisnikom imenu (na pri mer /home/ivan u sluaju autora teksta). Evo i ilustracije. Dva korisnika mogu koristiti jednu aplikaciju ali sa potpuno razliitim podeavanji ma jer se izvrni fajlovi i biblioteke potrebne za funkcionisanje aplikacije uvaju na odgovara juim mestima na sistemu, dok se dodaci (pl uginovi) za aplikaciju i lini fajlovi korisnika koji se tiu njegovih podeavanja nalaze u nje

N

govom home direktorijumu. Isto vai i za gra fika okruenja. Dakle, korisnici su gazde na svom pros toru, dok za bilo kakve akcije van njega mora ju biti ovlaeni od strane administratora. Na GNU/Linuxu se administrator naziva root kori snik i njegov home direktorijum nije smeten u /home, ve se nalazi u korenom direktorijumu i nosi naziv root (/root). Pogaate da root ima sva prava na sistemu i da moe da uradi bilo ta pa se zato koristi samo kada neto treba obaviti na samom operativnom sistemu. Za svakodnev ni rad se koristi obian korisniki nalog, koji se kreira tokom instalacije. Po podrazumevanim podeavanjima, obini korisnici mogu koristiti ureaje sa podacima, sav hardver, ali ne mogu instalirati aplikacije ili menjati konfiguracione fajlove operativnog sistema. Sve to radi root. Ra zdvajanje administratora od regularnih korisni ka je jako dobro po bezbednost, jer neko ko ni je administrator ne moe ozbiljno naruiti sta bilnost sistema. Tokom ivota GNU/Linuxa na desktop sce ni, pokazalo se da korienje dve lozinke (root i korisnika) predstavlja problem. Ubuntu po po drazumevanim podeavanjima ne definie root lozinku, ve se koristi sudo (superuser do). To

10

PC

decembar 2006

Ubuntu Linux

je program koji korisniku (ili grupi korisnika) prua neke ili sve administratorske privilegije. Naravno, to ne bi imalo smisla ukoliko bi ko risnici tek tako dobijali root privilegije. Prili kom svakog administratorskog posla, sudo od korisnika trai unos lozinke, pa tako korisnici ne moraju koristiti dve, ve samo jednu lozin ku. Ukratko, za ta god Ubuntu zatraio lozin ku, unosi se korisnika.

Gde je taPoto smo se dotakli osnova viekori snikog sistema kao takvog i predstavili ree nje za administriranje Ubuntu sistema, prelazi mo na fajl sistem hijerarhiju GNU/Linuxa. Ve smo govorili o home direktorijumima pa se na tome neemo zadravati. Osnovu fajl sistem hi jerarhije predstavlja koreni (root) direktorijum koji se oznaava sa / (sle, obina kosa crta). U startu treba otkloniti nedoumicu koja se tie home direktorijuma root korisnika i root (kore nog) direktorijuma. Dakle, root direktorijum se naziva koreni (/), dok se home direktorijum root korisnika (/root) naziva root home. Pogled na root direktorijum otkriva neko liko drugih, koji naravno imaju svoju adekva tnu namenu. Bin sadri sistemske izvrne faj love, dok boot slui za smetanje fajlova potre

bnih za podizanje siste ma, ukljuujui kernel i initrd sliku (image), a sadri i konfiguracione fajlove GRUB boot load era. U Dev direktoriju mu se nalaze svi fajlovi koji oznaavaju ureaje koji postoje na rauna ru. Treba napomenuti da je GNU/Linux kao Unixoliki sistem na sledio njegovu filozo fiju sve je fajl, pa se i ureaji tako predstavlja ju. Tako su, na primer, diskovi i particije sme teni u /dev/hda i /dev/hda1, dok je modem re cimo predstavljen kao /dev/modem. Etc je konfi guracioni centar sistema i u njemu se nalaze faj lovi ijim ureivanjem se podeavaju odreeni delovi operativnog sistema ili aplikacije. U direk torijumu lib se nalaze neke sistemske biblioteke, kao i moduli za kernel. Media i mnt su mesta u kojima se montiraju (mountuju) ureaji sa po dacima. Montiranje je pojam koji predstavlja prikazivanje sadraja nekog ureaja sa podaci ma u odreenom direktorijumu. Dakle, ukoliko je npr. particija hda5 montirana u direktoriju mu /mnt/D, podacima sa te particije e moi da se manipulie u okviru tog direktorijuma. Ilus tracije radi, ukoliko bi sadraj pomenute parti cije na Windowsu bio dostupan kao D znai da je ona montirana u direktorijum D, koji se nalazi u My Computeru. Home direktorijuma root korisnika (/root) smo se ve dotakli, dok su ostala dva interesantna direktorijuma usr i var. Usr sadri statike fajlove koji se koriste od stra ne korisnika na sistemu. U prevodu, tamo se nalaze izvrni fajlovi i biblioteke aplikacija koje su instalirane na sistem. Var je pak mesto koje sadri varijabilne fajlove poput logova, a pome nuta dva direktorijuma predstavljaju produkt odvajanja statikih od fajlova koji se tokom ra da sistema menjaju.decembar 2006 PC

11


Sve u svemu, korisnicima koji ne ele pre vie da se zavlae ispod haube e informacije iz prethodnog pasusa biti dovoljne. Home direkto rijum korisnika i take montiranja ureaja sa podacima predstavljaju mesta koja e najee biti koriena, a valja napomenuti da se izvrni fajlovi aplikacija nalaze u /usr/bin, osim sistem skih koji se nalaze u /bin ili /usr/sbin. Iako na prvi pogled deluje komplikovano, organizacija fajlova i direktorijuma je vrlo logina i, to je najbitnije, na nju ne treba obraati puno panje. Veini korisnika e biti sasvim dovoljno da zna ju koji direktorijum emu slui. Treba pomenu ti i da je mogue montirati posebne particije u / home/var ili /usr direktorijume i na taj nain po potrebi odvojiti podatke.

Prozori i oko njihNakon prijavljivanja na sistem, kao to smo videli, korisnik dobija radno okruenje. Ovde emo pomenuti jo jednu osobinu GNU/ Linuxa, koja se ogleda u slojevitosti sistema. Softver koji omoguava grafiku interpretaci ju je samo jedan server koji se po potrebi mo e iskljuiti, a na njemu dalje funkcioniu gra fiki sistemi koji se jo nazivaju i grafika okru enja. U prevodu, grafiki podsistem u tom smi slu funkcionie na istom principu kao i Web ser ver i moe se podeavati i restartovati bez ugro avanja rada operativnog sistema. argonski na zvan X, ovaj server se, u saradnji sa kernelom, brine za funkcionalnost hardvera potrebnog za rad u grafikom okruenju (grafika kartica, mi, tastatura...) i prua osnovu za korienje

GNU/Linuxa u grafikom okruenju. Takvo odvajanje ovog dela sistema, pored tehnolokih prednosti o kojima emo govoriti kasnije, omo guava nezavisno razvijanje razliitih grafikih okruenja. Pod pojmom grafiko okruenje podrazu mevamo sve ono to raunar ini grafiki fun kcionalnim u osnovnom smislu (radna povri na, panel, fajl menader, razni dodaci poput sis temske kasete ili apleta). Paralela sa Windows ili Mac operativnim sistemima nas dovodi do svima poznatog Windows desktopa, Windows Explorera, Start menija, odnosno Aquae na Macu. Na GNU/Linuxu pak postoji vie ova kvih okruenja koja poseduju sve elemente ko je ih ine potpuno upotrebljivim i lakim za ko rienje. Najpoznatija su GNOME i KDE, dok XFCE takoe sazreva u vrlo funkcionalno i mono okruenje. Ko eli jednostavnije ree nje, moe ga pronai u nekom od menadera prozora koji se od grafikih okruenja razliku ju pre svega po jednostavnosti i osobini da ima ju nizak ili nikakav stepen integracije elemena ta koji bi ih uinili okruenjem. Varijante Ubuntua sa razliitim grafikim radnim okruenjima su dobijale i razliite nazi ve. Tako se za obini Ubuntu podrazumeva da dolazi sa GNOME okruenjem, dok sa KDE okruenjem stie Kubuntu, a Xubuntu je zasno van na XFCEu. U skorije vreme se pojavio i Fluxbuntu koji se takoe od ostalih razlikuje sa mo po upotrebljenom okruenju. U daljem tek stu emo se pozabaviti pomenutim okruenji ma, a kreemo sa osnovnim.

12

PC

decembar 2006

Ubuntu Linux

Grafiko okruenje GNOMENOME okruenje je nastalo na teme ljima GNU grafike biblioteke GTK. Ona je inicijalno napravljena za potrebe progra ma za obradu slika GIMP. Projekat razvoja GNOMEa je pokrenut 1997. godine sa ciljem stvaranja alternative KDEu, ije su osnovne bi blioteke u to vreme bile vlasniki softver, a ime predstavlja akronim od GNU Network Object Model Environment. Ova skraenica je vreme nom izgubila na znaaju, pa se umesto GNO ME sve ee pie Gnome, iako se na zvaninoj prezentaciji jo koriste velika slova.

G

Prvi pogled na radnu povrinu Ubun tuovog GNOMEa otkriva radnu povrinu sa dva panela (panel je isto to i taskbar u Win dows svetu). To je ujedno i podrazumevana postavka okruenja. Na gornjem panelu se na laze meniji sa preicama ka aplikacijama, loka cijama na disku i administrativnim alatkama, izdvojene preice (quick launch), sistemska ka seta (system tray iz Windowsa), sat i ostali aple ti. Donji je rezervisan za prikazivanje aktivnih prozora (taskbar), preicu show desktop, kao i za preice ka kanti za smee (trash) i menade ru virtuelnih radnih povrina. Pojam virtuelnih radnih povri na je specifian za okruenja na Unixolikim sistemima pa zaslu uje krae objanjenje.

OrganizacijaPrilikom pokretanja vie aplikacija, radna povrina i aple ti sa aktivnim prozorima mo gu formirati prilinu guvu, to oteava rad i smanjuje produk tivnost. Virtuelne povrine omo guavaju bolju organizaciju, jer korisnik moe imati do 36 ra dnih povrina koje se mogu ko ristiti po potrebi, a najee ih je etiri sasvim dovoljno. Dakle, virtuelne povr ine omoguavaju bolji raspored aktiviranih programa, pa se recimo u jednom mogu dra ti office programi, u drugom pokretati audio re produkcija, a u treem postaviti igra za trenut ke oputanja. Neemo ni pominjati pogodnosti prilikom rada na nekom Web ili grafikom pro jektu. Premetanje prozora izmeu virtuelnih povrina je jednostavno i moe se obavljati na vie naina. Desnim klikom na prozor se moe odabrati opcija Move to another workspace, ali prevlaenje u menaderu radnih povrina ili na ziva prozora iz taskbara predstavlja jednostavdecembar 2006 PC

GNOME je tokom godina izrastao u vr lo ozbiljno, zaokrueno i funkcionalno okrue nje. Jedan od osnovnih principa koje projekat sledi je da bi okruenje trebalo da funkcioni e odmah, bez puno podeavanja. Pored upo trebljivosti, GNOME stavlja akcenat na dostu pnost (accessibility) i internacionalizaciju, kako bi bio to dostupniji svim korisnicima raunara na planeti. Kada se pogledaju iskustva korisni ka, dolazi se do informacije da je GNOME ne to tei za privikavanje ljudima koji migriraju sa Windowsa, dok je korisnicima Mac OS X sis tema neto prihvatljiviji.

1


niju varijantu. Iako takav koncept moe biti nov, nakon kraeg prila goavanja stvara odreenu vrstu za visnosti jer istinski poboljava orga nizaciju rada. Paneli su, dakle, po defaultu korektno podeeni, a desni klik na deo slobodne povrine otkriva me ni sa nekoliko bitnih opcija. Doda vanje preica ka aplikacijama se moe izvriti i prevlaenjem istih iz menija, ali se izborom opcije Add to panel dobija kompletan dijalog koji slui za smetanje eljenih ele menata u panel. Dodaci su razvrsta ni po kategorijama, dok su mogunosti izbora prilino velike, poevi od jednostavnih apleta poput praenja rada mree, sata, preko indika tora rasporeda tastature do napredne pretrage ili podsetnika. Postojanje panela i dodataka na njima pov lai pitanje njihovog podeavanja. Opcijama za podeavanja se pristupa klikom desnim tas terom mia, bilo da se radi o panelu ili dodaci ma. Izborom opcije Properties dobija se dijalog za podeavanje osnovnih osobina panela poput irine, pozadine, ponaanja (automatsko skriva nje ili proirivanje) i orijentacije. Pored gornje i donje ivice ekrana, paneli mogu biti locirani i sa strane, a mogu se i prevui bilo gde na ra dnu povrinu. Tu su i opcije koje omoguava ju postavljanje novih panela (New panel) ili bri sanje aktuelnog (Delete this panel). Do opcija za podeavanje elemenata na panelu se dolazi na isti nain (desni klik na element), a osnovne opcije su zajednike za sve: pomeranje (Move), uklanjanje (Remove from panel) i zakljuavanje (Lock) koje onemoguava pomeranje elementa. Ostale opcije su karakteristine za tip dodatka, pa e recimo sat imati opcije podeavanja pri kaza, ali i preicu ka alatu za globalno nameta nje vremena. Preicama ka omiljenim aplikacija ma se mogu menjati ikone, podeavati putanja do izvrnog fajla, dok se desnim klikom na kon trole zvuka moe odabrati opcija koja pokree

itav mikser. Neemo se zadravati na svim do dacima i elementima koji se mogu postaviti u panel, poto prethodni primeri dobro ilustruju princip funkcionisanja. Pored panela, odnosno njihove podrazu mevane konfiguracije, meniji u GNOMEu su takoe karakteristini. Tanije reeno, grupa od tri menija koja se naziva menu bar predstav lja tematski podeljene preice koje pomau ko risnicima da pokrenu aplikaciju koju ele, da odu na neku mrenu ili lokaciju na hard disku, odnosno pregledaju neki drugi medij sa podaci ma. Ovi meniji se mogu objediniti u jedan, ko ji se moe dodati u panel prema opisanom pos tupku, a u prozoru sa dodacima treba odabrati Main menu. Prvi meni u grupi nosi naziv Ap plications i lako je zakljuiti da sadri preice ka aplikacijama instaliranim na sistemu. Preice su grupisane po kategorijama pa je vrlo lako nai eljeni program. Sledei meni Places se brine o lokacijama razliitog tipa. Tu se nalaze preice ka home direktorijumu i desktopu, kao i ka omiljenim lokacijama korisnika. Ispod ove grupacije preica se nalaze Computer, o kom e biti rei kasnije, i CD/DVD Creator koji je inte grisan u podrazumevani fajl menader, a slui za narezivanje diskova. U ovom delu se pojav ljuju i izmenjivi diskovi, ako ih ima. Ka dnu me nija slede mrene lokacije, a klikom na Connect to Network je mogue podesiti mrenu konekci

1

PC

decembar 2006

Ubuntu Linux

ju (FTP, SSH, WebDAV, Windows shared direkto rijume). Na kraju menija se nalazi preica ka di jalogu za pretraivanje fajl sistema, koji koristi ovaj engine kada je Beagle ak tivan, a zatim sledi podme ni sa nedavno korienim dokumentima. Meni System je namenjen preicama ka administrativnim alatima, dokumentaciji i informaci jama o samom sistemu. Po dmeni Preferences sadri alate za podeavanje GNO MEa, dok Administration sadri preice ka grafikim alatima za podeavanje ita vog operativnog sistema.

GNOME desktopPoto smo se upozna li sa panelima i menijima, na redu je radna povrina. Desktopom u GNOMEu upravlja njegov podrazume vani fajl menader Nautilus. Na radnu povri nu je mogue smestiti direktorijume, preice ka programima, a tu se prikazuju i montirani izme njivi mediji. Pozadina se moe promeniti pu tem odgovarajue stavke u meniju dobijenom desnim klikom na povrinu ili alatkom za ovaj posao iz podmenija Preferences menija System. Nautilus je napredan fajl menader koji je tokom razvoja dostigao visok nivo upotreblji vosti. Njegovim prozorima se jednostavno ru kuje. Centralni deo je rezervisan za sadraj ak tuelne lokacije, dok se sa leve strane nalazi side bar kojem se namena moe menjati pomou menija na njegovom vrhu. Po deafultu je pode en da prikazuje lokacije iz menija Places, a omi ljena mesta na hard disku se lako dodaju prev laenjem iz centralnog dela prozora. Tako pos tavljene lokacije se prikazuju i u meniju Places. Putanja direktorijuma se moe prikazivati tek stualno ili pomou tastera, to se moe menja ti tasterom koji se nalazi pored address bara.

Glavna paleta sa alatkama sadri standardne tas tere Up, Back i Forward, pored kojih su prisutni i tasteri koji vode u Home direktorijum i loka ciju Computer. Ona bi trebalo da korisnicima olaka baratanje fajl sis temom i ureajima. Na ovoj lokaciji se nala ze prikazani svi ureaji sa podacima, zajedno sa linkom ka root direk torijumu koji je imeno van kao Filesystem. Dakle, Comput er bi trebalo da bude polazna taka za kre tanje kroz filesystem, mada se do roota do lazi jako lako. Sreom, Ubuntu ne spada u gru pu distribucija koje kri ju filesystem strukturu GNU/Linuxa, pa kori snici imaju mogunost da ga upoznaju i razumeju, to je jedini isprav an pristup. Nautilus poseduje proirenje za na rezivanje diskova, a verzija ukljuena u Ubun tu 6.10 predstavlja upotrebljivu alatku koju ne treba zanemariti. Takoe ne treba zanemariti ni mogunost nadogradnje Nautilusa pomou skriptova koji se mogu nai na Internetu. Sve u svemu, Nautilus je veoma lak za korienje, upo trebljiv je, a poseduje mogunost unapreenja performansi koje su i sada na nivou koji omo guava komforan rad. Kao i u svako grafiko okruenje, u GNO ME je integrisano sijaset aplikacija. Tu se pre svega misli na programe razliitih namena, po put Gedita za otvaranje tekstualnih datoteka ili Evincea za pregledanje PDF dokumenata. Za reprodukciju multimedijskih sadraja su zadu eni Totem (video) i Rythmbox (muzika). Narav no, druge aplikacije se veoma lako instaliraju, a podjednako jednostavno se menja i podrazume vana aplikacija za pojedini tip datoteka.decembar 2006 PC

1


Grafiko okruenje na Ubuntuu je vr lo lako za korienje. GNOME je mogue pri lagoavati sopstvenim potrebama, kako konfi guracijom njegovih elemenata tako i pomou mnotva tema koje potpuno menjaju vizuel ni identitet okruenja. Podrazumevani izgled Ubuntua je baziran na toplim bojama, nijansa ma narandaste i braon boje, dok je od strane ove distribucije razvijen i poseban GTK engine poznat pod imenom Ubuntulooks. Ovaj GTK engine, koji inae iscrtava ele mente poput tastera, je jedan od najboljih

na sceni jer daje atraktivan izgled okruenja. GNOME takoe sve vie koristi vektorsku gra fiku pa se u aktuelnoj verziji Ubuntua oslanja na Cairo vektorske biblioteke koje omoguava ju razliite grafike efekte u cilju poboljavanja funkcionalnosti i vizuelnog utiska okruenja. Ukratko reeno, GNOME je vrlo komforno, brzo i stabilno grafiko okruenje koje moe odgovoriti na sve zahteve modernih korisnika raunara, bilo da se radi o naprednim ili kori snicima koji se po prvi put sreu sa raunarom ili Ubuntuom.

1

PC

decembar 2006

Ubuntu Linux

Ubuntu + KDE = KubuntuDE ima izuzetno veli ku bazu korisnika, pa je neozbiljno praviti distribuci ju koja u svom sastavu nema ovo grafiko okruenje. Iako je Ubuntu startovao bez njega, vrlo brzo je dobio KDE u svom okrilju, a ta varijanta je jednos tavno nazvana Kubuntu. Ovo okruenje je nasta lo pre jedne decenije (ove go dine je proslavilo deseti roen dan) kao projekat koji je treba lo da obezbedi grafiko okrue nje jednostavno za upotrebu za Unixolike sisteme. Ime pred stavlja akronim od K Desktop Environment, a slovo K je odabrano zato to se nalazi odmah iza L od Linux. KDE je zasnovan na QT gra fikim bibliotekama i dugo je bio uzrok nesugla sica u GNU/Linux svetu zato to je QT, proizvod kompanije Trolltech, bio neslobodan softver. Ba zato je i nastao GNOME. Na sreu, QT je postepeno postao slobodan softver i 2000. go dine je konano objavljen pod GNU GPL licen com. KDE predstavlja potpuno grafiko okrue nje sa integrisanim aplikacijama i dodacima ko ji ga ine zaokruenom celinom. Iako je Ubun tu u nekoliko verzija pratio ciklus objavljivanja GNOMEa, Kubuntu je oduvek imao sveu ver ziju KDEa, pa Edgy Eft dolazi sa ovim okrue njem u verziji 3.5.5. Radno okruenje Kubuntua odie pre sve ga jednostavnou, zbog podrazumevane kon figuracije KDEa koju karakterie jedan panel na dnu ekrana. Ovakva postavka je bliska kori snicima Windowsa, pa je iskustvo u radu sa no vim korisnicima pokazalo da se znaajno lak e navikavaju na KDE nego na GNOME. Prija tnom radu doprinosi i radna povrina bazira na na plavoljubiastim nijansama. Analogija sa desktopom na Ubuntuu je potpuna, osim

K

injenice da se o njemu brine KDEov fajl me nader Konqueror.

Podesivost do krajaPanel u KDEu je neto komplikovaniji i popunjeniji nego u sluaju GNOMEa, najvi e zbog toga to je sve dodatke i proirenja po trebno smestiti u jedan panel. Podeavanje za poinje desnim klikom, ali su opcije za to dostu pne na vie naina. O kom god elementu da se radi, osim naziva aktivnih prozora u taskbaru, nakon desnog klika e se u meniju pojaviti po dmeni Panel. On dalje vodi do opcija za podea vanje samog panela. Izborom opcije Configure panel je mogue podeavati izgled i ponaanje panela. Treba primetiti da panel u KDEu pose duje znaajne mogunosti za konfiguraciju, ak i prevelike za pojedine korisnike. Dodavanje appleta je mogue preko dija loga koji se dobija klikom na adekvatnu opci ju, a prilikom dodavanja prikazuje se animacija sputanja appleta u panel. Preice ka aplikacija ma se dodaju iz podmenija koji prikazuje itav glavni meni, pa je lako odabrati eljenu aplika ciju. Uklanjanje appleta i preica se vri takoe iz podmenija koji se naziva Remove from pandecembar 2006 PC

1


el. Dakle, meni Panel je uvek dostupan, bez obzi ra na element koji je bio ispod kursora prilikom klika desnim tasterom mia. Svi elementi su ta koe veoma laki za podeavanje, pa se ponovo preporuuje upotreba desnog tastera mia. Me ni sa aplikacijama je smeten u donji levi ugao ekrana i veoma je prepoznatljiv, jer u sebi sadri logo KDEa. Preice ka aplikacijama su temat ski grupisane, a iz glavnog menija se pored njih mogu otvoriti dijalog za pretragu, Help i centar sa konfiguraciju okruenja i sistema. Naravno, tu su akcije poput odjave sa sistema, promene korisnika i zakljuavanja ekrana. Podeavanje okruenja Kubuntua je cen tralizovano u smislu postojanja jedinstvene apli kacije koja objedinjuje sve konfiguracione alate. System settings u Kubuntuu veoma podsea na aplikaciju iste namene u Mac OS X sistemu i ve oma pregledno prikazuje sva podeavanja koja se mogu obaviti. Pored samog okruenja, neko liko alata omoguava podeavanje hardvera de tektovanog na raunaru. Opcije su tematski gru pisane (Personal, Look & Feel, Network, Com puter administration), dok se klikom na taster Advanced u paleti alata dobija mogunost pode avanja sloenijih stvari poput login menade ra ili diskova i particija. Ukoliko je za neku ak ciju potrebno imati root privilegije, informacija

o tome e biti istaknuta, a korisnik tada mora kliknuti na taster pod nazivom Administrator mode na dnu ekrana. Treba pomenuti da je Kubuntu desktop mo gue podeavati do neverovatnih granica i da je istraivanje svih njegovih mogunosti prava avantura. Kao i u sluaju GNOMEa, izgled je mogue prilagoavati pomou tema kojih ima u izobilju na Internetu, a isto vai i za ikone. tavie, mogue je podeavati i boje u okviru je dne teme, kao i efekte poput fadea, providnos ti, animacija i senki menija ili prozora. Ovo je samo ilustracija kada je izgled u pitanju, pa je la ko zakljuiti koliko je tim koji razvija KDE oti ao daleko u pogledu mogunosti prilagoava nja okruenja.

Odline aplikacije za odlinu celinuKonqueror predstavlja posebnu poslasticu KDEa i Kubuntua. Iako je do sada pominjan kao fajl menader, on je puno vie od toga. Oslo njen na KHTML engine, Konqueror predstavlja i Web browser, a uz Safari (takoe je zasnovan na KHTMLu) je jedini koji valjano reava Acid2 CSS test. On obavlja sve akcije vezane za fajlove i direktorijume na desktopu, dok je meni koji se dobija desnim klikom na radnu povrinu izu zetno bogat opcijama. Preko njega se moe doi do opcija za podeavanje desktopa i odjavljivanje sa sistema. Konqueror je jako hitar pri radu sa fajl sistemom, a kretanje kroz njega je veoma brzo i glatko. Organizacija prozora Konquerora na Kubuntuu je kompaktna, pa se toolbar i address bar nalaze u jednom redu, dok je sa leve strane postavljen sidebar iji je sadraj izmenjiv pomou tastera sme tenih uz njegovu levu ivicu. Centralni deo prozora Konquer ora je rezervisan sa prikaz sadra ja, a program poseduje sjajnu mo gunost otvaranja tabova, slino Web browserima, koja vas oslobaa potre

18

PC

decembar 2006

Ubuntu Linux

be za novim prozorima i olakava rad. Kao i u Nautilusu, desnim klikom na fajl ili direktori jum moete izvesti akcije nad njim, menjati nje gova svojstva... Integracija Konquerora sa okru enjem i namenskim aplikacijama je prosto sjaj na, pa se npr. PDF dokumenti otvaraju u pro zoru fajl menadera jer se program te na mene u KDEu (KP DF) integrie u nje ga. Konqueror je bez sumnje najkvalitetni ja aplikacija te name ne na GNU/Linux i Unixolikim sistemi ma uopte. Po m i n j a n j e m KPDFa tek smo za grebali temu namen skih aplikacija u KDEu. Osim njega, KDE ima pod svo jom kapom nekoliko programskih paketa. Pored tekst editora i slinog sitnia, ne treba zanemariti ni pake te Kontact i Koffice. Prvi je skup aplikacija ko je omoguavaju upravljanje informacijama po put adresara, podsetnika, email klijenta, RSS agregatora ili organizatora. Pored podeavanja samog KDEa, nekoliko alata omoguava po deavanje hardvera detektovanog na raunaru, poput mree ili tampaa. Ove aplikacije su ve oma dobro integrisane u okruenje, dok o per formansama ne treba govoriti s obzirom da su sve one na domaem terenu, jer im KDE pred stavlja matino okruenje. Oblast Internet so ftvera pored Konquerora i Kontacta sadri pro grame za povezivanje na Internet, IM/IRC i Bit Torent klijente. Koffice sa druge strane predstav

lja celokupan office paket, proiren aplikacijama za obradu vektorskih i bitmapiranih slika i iz verzije u verziju postaje sve zreliji proizvod. Po drava ODF i MS Office formate, pa se svakako moe uzeti u obzir prilikom izbora kancelarij skog paketa.

Treba primetiti da je verzija KDEa ukljuena u Kubuntu 6.10 napredovala u pogle du performansi. Ovo okruenje je ranije bilo po znato po neto veim hardverskim zahtevima, no Kubuntu funkcionie jako dobro i na stari jim raunarima sa manje memorije. Kubuntu, sa stanovita grafikog okruenja, moe biti ve oma interesantan korisnicima koji se prvi put sreu sa GNU/Linuxom, a ne spadaju u grupu naprednih korisnika raunara. Interfejs je prija tan i prijateljski nastrojen, dok su podesivost i upotrebljivost okruenja na visokom nivou. Ru ku na srce, Ubuntu desktop je takoe jako prija tan, ali GNOME ponekad predstavlja previe drastinu promenu.

decembar 2006

PC

1


Jednostavno i brzoNOME i KDE su kompleksni sistemi koji zahvaljujui mnotvu razliitog softvera i servisa korisnicima omoguavaju puno toga. Kako bi sve funkcionisalo na pravi nain potrebni su hardverski resursi, to moe biti problem na starijim raunarima. Da ne bu de zabune, KDE i GNOME funkcioniu dobro i na Pentium 3 mainama, dok se pod starijim po drazumevaju maine sa Pentium 2 procesorima takta ispod 400 MHz. Reenje u takvim situacijama mogu bi ti window manageri koji se od radnih okru enja razlikuju po tome to obezbeuju samo osnovne mogunosti korienja grafikog in terfejsa. Dakle, ovakav softver omoguava ko rienje prozora, meni ja sa preicama i primi tivnog panela. Integrisa nih aplikacija, appleta i slinog nema, a ako ih ima nisu upakovani na taj nain. Postoji par sluajeva kada je teko precizno definisati da li se radi o WM ili gra fikim okruenjima, a meu najpoznatije spa daju XFCE i GNUStep. Ovoga puta emo se zadrati samo na XF CEu, poto je to okruenje dobro upakovano u Ubuntu, a iz istog razloga emo se osvrnuti i na Fluxbox koji predstavlja jako popularan win dow manager.

G

dobro zaokruenu radnu celinu. Xubuntu je odlino reenje za vremene raunare kojima ova distribucija moe udahnuti novi ivot. Prijavljivanjem na XFCE se dobija okrue nje koje je jako slino GNOMEu zbog istog ras poreda panela na radnoj povrini. Prve aktiv nosti pokazuju jo veu slinost jer je XFCE za snovan na GTK bibliotekama. Dakle, paneli su postavljeni na gornju i donju ivicu ekrana, a po njima su rasporeeni elementi. Meni sa preica ma ka aplikacijama je smeten u levom uglu gor njeg panela. U desnom uglu se nalaze dodaci po put sata i sistemske kasete, dok je donji panel

XubuntuXFCE je nakon KDEa dobio svoju vari jantu Ubuntua koja je potpuno osmiljena u znaku ovog okruenja. Jako korisna karakteris tika XFCEa je mala hardverska zahtevnost uz

popunjen taskbarom, menaderom virtuelnih radnih povrina, kantom za smee i show desk top tasterom. XFCE znaajno podsea na GNOME, pa su mnogi principi rada slini. Desni klik na slo bodnu povrinu panela e omoguiti pristup po deavanjima i dijalogu za dodavanje elemenata na panel. Postoji poprilian spektar appleta ko ji se mogu postaviti na panel, dok je jako velika mana okruenja injenica da je svaku preicu ka

20

PC

decembar 2006

Ubuntu Linux

aplikaciji potrebno runo podeavati. Znai da prevlaenje nije mogue, a dijalog za dodavanje elemenata ne prua mogunosti kao npr. KDE. Radna povrina je opskrbljena fajl mena derom koji podsea na svog GNOME ekviva lenta i nosi ime Thunar. Ovaj program je nov za XFCE poto se prethodno reenje, XFFM, ni je najbolje pokazalo. Kao to je pomenuto, Thunar izgledom i koncepcijom podsea na Nautilus, dok je u izdanju ukljuenom u Xubuntu 6.10 do bio podrku za kantu za smee. Computer je ipak ostao karakte ristika GNOMEa, a Thunar ne poseduje ni pro irenja poput onog za narezivanje diskova niti mogunost automatizacije akcija skriptovima. Jednostavnost sa sobom povlai i dobre perfor manse, pa je Thunar izrazito brz, to je zgodno za raunare koji imaju manjak resursa. Mogunost prilagoavanja okruenja je na prilino visokom nivou, a alati za podeavanje parametara se nalaze u podmeniju Settings. Po to je zasnovan na GTKu, teme koje su dostu pne za GNOME rade i na XFCEu, pa je okru enje (izuzev okvira prozora) u tom pogledu po djednako prilagodljivo. Testovi Xubuntua u re alnom radu pokazuju da proseni raunar sa Pentium 2 procesorom na 300 MHz i 64 do 128 MB memorije funkcionie odlino sa ovom vari jantom Ubuntua. Naravno, robusnije aplikacije poput Open Officea e znatno usporiti rad, pa je poeljno korienje manje zahtevnih progra ma koje emo pomenuti kasnije.

Fluxbox je window manager nastao na te meljima projekta Blackbox. Radna povrina Fluxboxa je jednostavna, pa se desnim klikom na nju dobija meni sa preicama, dok je panel smeten u donji deo ekrana centralno pozicioni ran. Panel poseduje mogunost prikaza aktiv nih prozora, virtuelnih radnih povrina, sata i system traya. Ia ko spisak nije ma li sam panel jes te, a svi elemen ti su kompaktno sloeni. Nema gra fikog utiska na lik na GNOME, KDE ili XFCE ve je sve prikazano u tekstualnom obliku, dok se prozorima rukuje na uobiajen nain. IceWM je reenje slino Fluxboxu, s tim to postavkom podsea na starija izdanja Win dowsa (95 ili 98). Panel koji je smeten na dno ekrana poseduje taster iza kojeg se krije meni slian onom u Fluxboxu, a i ostale mogunosti su im zajednike. Ova koncepcija pogoduje ko risnicima koji migriraju sa Windowsa, a na ne kom starijem raunaru menjaju pominjane ver zije ovog sistema Ubuntuom. Mada, ruku na srce, Windows je i do dananjeg dana sauvao u osnovi istu koncepciju. Pomenuti menaderi su vrlo brzi, pa se Pentium 1 ili ak 486 raunari ponaaju vrlo hi tro u radu sa njima. Programi na raunarima ovakvih performansi takoe moraju biti birani tako da to manje optereuju sistem kako bi ce lina i u eksploataciji bila funkcionalna.

Ba laganoXFCE se nalazi na granici izmeu desktop environment i window manager reenja, mada vie naginje prvoj grupi. Druga grupa pak ima nekoliko predstavnika, a ovoga puta emo se do tai onih za koje se pokazalo da su najee ko rieni i dovoljno laki za prosenog korisnika.

Dezert za krajPre odreenog vremena su na Internet pro cureli video snimci ekrana jednog od develope ra novog uda koje je omoguavalo korienje X servera baziranog na OpenGLu, koji je koris tio snagu grafikog podsistema za niz raznih efe kata ili potpun rad u realnom vremenu, to je ta da bilo jako teko zamisliti. Kao i kod veinedecembar 2006 PC

21


projekata koji obeavaju, niko se nije nadao da emo blagodet svega toga moi uskoro da oseti mo, naroito ne na hardveru koji je ekonomski prihvatljiv veini korisnika raunara. Ipak, pre par meseci snovi su postali realnost. Ukoliko uzmemo X server sa OpenGL do datkom koji preko servera koristi resurse gra fike kartice kako bi se na radnoj povrini is crtavali razni efekti, dobijamo ono to danas predstavlja AIGLX. Ovaj projekat, delo fonda cije X.org i Fedora zajednice, omoguava GLX (OpenGL Extension to the X Window System) rendering za X server na osnovu resursa gra fikog podsistema. Drugim reima, korisnici X servera dobijaju mogunost hardverskog rende ringa pomou GLX ekstenzije. Na taj nain se Compizitnim window menaderima prua tlo za rad, a efekti koji se na kraju dobijaju jednos tavno ostavljaju bez rei. AIGLX nije jedini projekat ove vrste. XGL je neto ranije izaao na scenu, ali se od njega ra zlikuje po svojoj koncepciji. Dok AIGLX pred stavlja dodatak X.org servera, XGL je poseban X server. AIGLX je zbog svoje prirode ukljuen u X.org od verzije 7.1, dok je XGL potrebno na knadno instalirati. Trenutna prednost XGLa jeste njegova funkcionalnost na postojeim draj verima za nVidia kartice, jer je za AIGLX potre bno imati podrku drajvera za GLX_EXT_tex ture_from_pixmap. Stabilni nVidia drajveri ne poseduju ovu ekstenziju, dok ona postoji u beta izdanju drajvera serije 9. Instalacija i stavljanje AIGLXa u funkciju na Ubuntu 6.10 sistemu je izuzetno lako, poto je sam X.org zastupljen sa verzijom 7.1. To znai da je potrebno imati grafiki podsistem koji po drava pomenutu ekstenziju, a fajl /etc/X11/ xorg.conf mora sadrati odreene parametre. U delu Section Module neophodni redovi su:

Load "dri" Load "dbe" Load "glx"

dok u delu Section Device treba da stoji i red: Option XAANoOffscreenPixmaps Odeljak Section ServerLayout mora sa drati: Option AIGLX true, dok na dnu faj la treba da stoji:Section "DRI" Mode 0666 EndSection Section "Extensions" Option "Composite" "Enable" EndSection

Na kraju treba restartovati X server koman dom sudo /etc/init.d/gdm restart za korisnike GNOMEa i XFCEa, odnosno sudo /etc/init.d/ kdm restart za korisnike KDEa. Efekti koje AIGLX prua su jako interesan tni jer prvenstveno omoguavaju vrlo upeatlji vo radno okruenje sa elastinim prozorima, animiranim i providnim menijima (radi se o re alnoj providnosti), izmenama radnih povrina i tri dimenzije ili Expose efektom sa prozorima. Vrlo je bitno naglasiti da se sve deava u real nom vremenu pa e video reprodukcija biti vi dljiva u prozoru u kom se odvija bez obzira da li ga pomerate, menjate mu veliinu itd. Iako nekome sve ovo moe biti suvino, do bro je da postoji i da X server i GNU/Linux kao operativni sistem poseduju ovakve sposobnosti. Raduje injenica da za AIGLX nije potrebno ku povati novu grafiku karticu ili dokupljivati me moriju, ve e bez problema funkcionisati na maini sa najstarijom generacijom Pentium IV procesora i 256 MB memorije.

22

PC

decembar 2006

Ubuntu Linux

Primenaoto smo se veoma studiozno pozaba vili radnim okruenjem, pre svega u cilju to boljeg pribliavanja svih specifinosti itaocima i korisnicima koji se prvi put sreu sa Ubuntuom i GNU/Linuxom, prelazimo na programe, pri emu se neemo previe zadravati na njiho vim osobenostima, ve e akcenat bi ti na njihovoj nameni.

P

zentacija iz PowerPointa, osim kad je upotre bljen neki YUSCII font koji je potrebno imati i na Ubuntuu da bi tekst bio propisno prikazan. Na Base treba obratiti panju jer poseduje mo

OfficePriu o kancelarijskim paketi ma neizbeno poinjemo sa Open Office paketom, koji je izvesno naj kvalitetniji softver svoje vrste na ovoj platformi. Ubuntu 6.10 dolazi sa tre nutno najsveijom verzijom 2.0.4 ko ja donosi maksimum mogunosti i performansi koje ovaj paket moe da prui. Sastavljen je od nekoliko aplikacija ko je zaokruuju office celinu, a veoma je bitno na pomenuti da je serija 2 donela i program za rad sa bazama podataka Base. Novu seriju odliku je i Open Document Format koji je sada podra zumevani format zapisa podataka. OpenOffice vrlo dobro rukuje MS Office formatima, to je od velike vanosti poto je ta mogunost presu dna za lake usvajanje paketa. Otvaranje i uva nje u MS Office formatima funkcionie na viso kom nivou, i u baratanju tim formatima vrlo ret ko dolazi do problema. Writer i Calc predstavljaju programe za obradu teksta i rad sa tabelama. Interfejs ovih aplikacija je krajnje logian tako da i korisnici koji se prvi put sreu sa njima ne bi trebalo da imaju problema. Izuzetno su moni i svakako vredi potroiti vreme na upoznavanje sa njiho vim mogunostima. Ostali su podjednako la ki za korienje, dok je Impress vrlo pogodan za izradu prezentacija nalik onima iz Power Pointa. Bez problema otvara .ppt fajlove i do sada nismo uoavali probleme sa uvozom pre

gunost uvoza MS Access fajlova, a moe se i povezivati na veliki broj servera baza podata ka (MySQL, PosgreSQL). Ne treba zaboraviti ni injenicu da je Baseu potrebno jo optimizaci je i finalne dorade, iako ima veliki potencijal. GNOME poseduje i dve aplikacije koje za jedno nose naziv GNOME Office. To su Abi word za obradu teksta i Gnumeric za rad sa ta belama Abiword je podesan za manje poslove i jednostavne dokumente poto je jako brz i neza htevan kada su resursi u pitanju. Takoe pose duje podrku za uvoz i izvoz .doc fajlova, a isto vai za Gnumeric. Ova dva programa su pogo dna za starije i sporije raunare, naroito kada se koriste GTK1 varijante (starija verzija GTK biblioteka koja ima odline performanse na sla bijim raunarima). I KDE ima svog konja za trku. Paket Kof fice je veoma perspektivan i obuhvata irok spektar programa. Uz Edgy se dobija 1.5.2 ver zija koja iz ovog paketa izvlai apsolutni mak simum. Podrka za MS Office formate se podra zumeva, a Koffice pored standardnog spektradecembar 2006 PC

2


programa poseduje aplikacije za rad sa vektor skom i bitmapiranom grafikom (Krita i Kar bon). Krita izgledom podsea na Abode Photo shop, dok je Karbon jo uvek u razvoju i trenu tno ne nudi previe mogunosti. Koffice progra mi za rad sa bazama podataka su jako korisne i napredne aplikacije, pa na Kexi i Knodu treba posebno obratiti panju. Ukoliko je KDE podra zumevano okruenje, Kofficeu svakako treba pruiti ansu, jer poseduje puno mogunosti ko je u dosta sluajeva mogu biti sasvim dovoljne veini korisnika. to se groupware i PIM alata tie, Evolu tion i Kontact se nameu kvalitetom i lakoom korienja. Evolution 2.8 koji se isporuuje uz Ubuntu donosi mogunost prikaza u tri kolo ne, to e korisnicima Microsoft Outlooka zna tno olakati snalaenje. Kontact je pak skup apli kacija iz KDEa povezanih u celinu, pa se kao ta kav odlino integrie u okruenje.

InternetKao sistem roen na svetskoj mrei, GNU/ Linux se na Internetu uvek osea kao kod kue, dok moderne distribucije, pa i Ubuntu, korisni cima omoguavaju lako korienje svih blago deti svetske mree. Firefox naravno postoji (ver zija 2.0), mada treba pomenuti da ga Kubuntu po defaultu ne instalira, ve za pretraivanje Weba preporuuje Konqueror, o kojem je bilo rei. Firefox se moe instalirati naknadno. Email klijenti su odlino zastu pljeni a izbor je zaista veliki. Pome nuti Evolution nudi ovu mogunost i jako je kvalitetna aplikacija. O Thunderbirdu se ve sve zna, a na Edgyju je zastupljena verzija 1.5.0.7. U KDE okruenju Kmail postoji kao opcija i vrlo je upotrebljiv. Ostali kli jenti poput Sylpheeda su prisutni u repozitorijumima, a pretragom dos tupnih aplikacija se mogu nai i dru gi programi. Internet komunikacija je ta koe pokrivena sa nekoliko referen

tnih programa. IRC klijenti poput Xchata ili Ksirca su na dohvat ruke, dok veina IM klije nata poseduje podrku za sve popularne proto kole. GAIM je dostupan u beta verziji, ali fun kcionie stabilno pa se i ne primeuje da nije u pitanju finalna verzija. Kopete, kao deo KDEa, sjajno obavlja posao, dok ljubitelji MSN video komunikacije mogu koristiti Amsn. Razgovara nje preko Interneta je na Ubuntuu po defualtu posao Ekigae koja je sada daleko laka za ko rienje, jer je dovoljno registrovati korisniki nalog na sajtu aplikacije i razgovor moe poeti. Ekiga poseduje i mogunost video komunikaci je. Skype se moe naknadno instalirati, a isti je sluaj i sa Gizmom. Wengo pak postoji i zaslu uje preporuku jer je slobodna aplikacija koja koristi slobodan protokol, za razliku od Skypea za koga ne znamo kako funkcionie, a ni na koji nain komunicira. P2P reenja omoguavaju korienje popu larnih protokola, pa se Gnutella ili BitTorent kli jenti mogu instalirati iz repozitorijuma. Java ta koe postoji, ukljuujui i Sunovo izdanje, pa programi poput Azureusa ili Frostwirea (slo bodni pandan Limewarea) funkcioniu. Tu su i aMule i Mldonkey, a treba rei da postoji koris tan Gnutella klijent GTKGnutella. Kad je re o FTP klijentima preporuuje mo Gftp, a za podeavanje dialup veze KPPP. Ostale namenske aplikacije poput RSS itaa postoje u izobilju a preporuujemo podrazu

2

PC

decembar 2006

Ubuntu Linux

mevana reenja koja se lako nalaze u menijima. Ukoliko ona pak ne zadovoljavaju potrebe kori snika, pretraga baze paketa e u veini sluajeva dati dovoljno alternativa. Podrka za Flash takoe postoji, a plugin za Firefox se moe instalirati klikom na neku animaciju tokom surfovanja Webom, pri emu e program pokrenuti installer koji e sa Inter neta preuzeti dodatak za Flash.

MultimedijaKada je audio/video reprodukcija u pita nju, odmah treba napomenuti da Ubuntu na kon instalacije ne podrava vlasnike formate usled potencijalnih problema sa patentima i li cencama. Dakle, MP3 ili DivX nee raditi out of the box, ali bez panike, sve se lako da podesiti. Wiki strane na Ubuntuovom sajtu sadre detaljno uputstvo za podeavanje po drke za vlasnike formate na adre si help.ubuntu.com/community/Re strictedFormats. Pre nego to krene mo u reavanje problema sa MP3 muzikom, preporuujemo OGG for mat koji je slobodan i u startu po dran na Ubuntuu. Konverziju je mogue obaviti npr. Soundconvert erom ili Audacityjem. Ista stvar vai i za video, poto Ubuntu u pot punosti podrava OGG Theora for mat, a konverzija u njega je najlak a pomou alatke ffmpeg2theora ko ja se mora koristiti u terminalu, ali je izuzetno jednostavna. Da bi GNOME apli kacije podrale vlasnike formate potrebno je instalirati pakete gstreamer0.10pluginsugly, gstreamer0.10ffmpeg, gstreamer0.10pluginsug lymultiverse i gstreamer0.10pitfdll. XMMS je vrlo korisna aplikacija koja ima podrku za MP3 i izgledom podsea na Wi namp. Podrka za WMV ili RealMedia forma te je mogua jedino uz pakovanje WIN32 ko deka koji se naalost ne nalaze u repozitoriju mima zbog problema sa licencama, ali se deb paket moe preuzeti komandom wget c http://

www.debianmultimedia.org/pool/main/w/ w32codecs/w32codecs_200606110.0_i386.deb i potom instalirati. Mplayer je program koji ta koe zasluuje preporuku jer je jako zgodan za reprodukciju DivX sadraja i prikazivanje titlo va. Xine je isto tako dobar izbor, a postoji i ne koliko programa koji su zasnovani na njemu. DVD reprodukcija je naravno mogua, dok je za kriptovane diskove potrebno instalirati pake te libdvdcss2 i libdvdread3. Sav posao se zavrava vrlo brzo, a pome nuta Web strana je korisna za konsultaciju. Ne treba zaboraviti da Ubuntu poseduje plug and play mogunosti, pa nije potrebna intervenci ja korisnika da bi se automatski reprodukovao ubaeni DVD. Saradnja za portabilnim audio plejerima je takoe odlina, a na listi mogunos ti se nalazi i podrka za iPod.

GrafikaTokom upoznavanja sa istorijom GNOME okruenja, pomenuli smo GTK biblioteke koje su prvenstveno nastale za potrebe aplikacije za obradu fotografija GIMP. GNU Image Manip ulation Program je od tada znatno evoluirao i danas predstavlja jednu od najkvalitetnijih apli kacija te namene na IT sceni. Interfejs GIMPa moe poetnicima delovati pomalo konfuzno, ali je dovoljno usvojiti rad sa menijima dostu pnim klikom desnim tasterom mia i orijenti sati se ka paleti sa alatima i radu sa slojevima.decembar 2006 PC

2


GIMP je vrlo moan i esto se moe naii na profesionalce kojima glavni nedostatak progra ma ne predstavlja problem. Naime, GIMP jo uvek ne poseduje dovoljno dobru podrku za CMYK, to ga dri podalje od profesionalne DTP primene. Rad sa vektorskom grafikom je u posle dnjih nekoliko godina postao prilino dobro pokriven, a lag na torti predstavlja objavljiva nje Xarae pod GPL licencom. Pored tog pro grama nikako ne treba zaboraviti Inkscape koji predstavlja najbolju aplikaciju ove namene. On se veoma brzo razvija i svaka verzija donosi no ve mogunosti, a programeri oba reenja su os tvarili saradnju koja bi trebalo da rezultuje jo monijim i pouzdanijim programom. Za te na mene postoji i ve pomenuta Krita, a DTP maj storima preporuujemo Scribus koji predstavlja trenutni maksimum koji GNU/Linux i Ubuntu mogu pruiti u pripremi za tampu.

EdukacijaAutori Ubuntua su na vreme uvideli znaaj edukativnih aplikacija. Ubuntu je veoma dobra platforma za upoznavanje najmlaih sa informa tikom. Posebno izdanje Edubuntu upravo ima za cilj da raunar pretvori u alatku korisnu i najmlaoj populaciji, pruajui im mogunost da slobodno dou do edukativnih aplikacija za informatiko ali i drugo obrazovanje. Edubuntu je baziran na GNOME okrue nju koje je prilagoeno deci, kako vizuelno tako

i izborom aplikacija. Na sistemu se nala zi kompletni KDE edukativni paket ko ji na vrlo prijateljski nain prua pomo u obradi materije iz razliitih oblasti. Pa ket KDEEdu je namenjen deci i mladi ma starosti od 3 do 18 godina, a sastav ljen je od programa vezanih za jezik, matematiku i nauku. Podrka za na je zik je takoe veoma dobra, pa se progra mi mogu koristiti i na srpskom. Pored ovog paketa, Edubuntu po seduje i odlinu aplikaciju GCompris koja predstavlja pravi edukativnoza bavni centar namenjen uenju kroz igru. Koris tan je i lak za upotrebu, a i potvreno se izuze tno dopada najmlaim korisnicima. Ciljna gru pa ovog paketa su deca starosti izmeu 3 i 10 godina, a pored jezika, matematike ili geogra fije, GCompris poseduje deo za uvoenje mali ana u svet raunara. Tu im se na njima prihva tljiv nain pribliava korienje mia, tastature i osnova rada na kompjuteru. Spisak mogunos ti ovog programa za sada sadri oko 100 stavki, dok se nove neprestano razvijaju. Tokom pripreme Edubuntua se mislilo i na kolske i sline mree u kojima bi sistem i aplikacije trebalo da funkcioniu, pa se ova ver zija sistema vrlo lako podeava kao terminal ser ver ili klijent. Ukoliko na sistemu imate ve in staliranu neku varijantu Ubuntu Linuxa, a e lite da isprobate pomenute aplikacije, instalaci jom metapaketa edubuntudesktop e sav softver Edubuntua biti instaliran automatski. Ukoliko pak ne elite da instalirate GNOME (koji se ta koe instalira automatski), za KDEEdu je po trebno instalirati paket kdeedu, a za GCompris paket gcompris. Ostali programi specifini za Edubuntu, poput paketa Tux4Kids (sadri TuxPaint, Tux Maths i TuxTyping), se takoe moe lako insta lirati, a nikako ne treba zaboraviti ni Schooltool koji predstavlja Web bazirani organizator kol skih aktivnosti. Sastoji se od klijenta i servera i prua velike mogunosti za planiranje i koordi naciju nastave preko Interneta.

2

PC

decembar 2006

Ubuntu Linux

Administracijaako je u dosta sluajeva Ubuntu potpuno funkcionalan odmah nakon instalacije, de ava se da odreeni hardver ne bude prepoznat, to iziskuje malo vie zahvata ispod haube.

I

Programi i paketiZa razliku od Debiana koji se distribuira na dvocifrenom broju CD medija, Ubuntu se isporuuje na samo jednom, to povlai odsus tvo odreenih programa koje treba instalirati naknadno. Instalacija softvera na Ubuntuu mo e biti neobina korisnicima koji su navikli da programe instaliraju pomou jednog .exe fajla. Kao i kod Linux distribucije na kojoj je ba ziran, softver na Ubuntuu se distribuira u obli ku binarnih paketa ija je standardna ekstenzi ja .deb. Poto je GNU/Linux poznat po tome da odreene aplikacije zavise od drugih ili su im potrebne odreene biblioteke kako bi fun kcionisale, sistem instaliranja softvera je neto drugaiji. Kompletan softver koji podrazumeva odnosni sistem i namenske aplikacije pakuje se i distribuira na razliite naine. Pored optikih medija, paketi su dostupni i na Ubuntu serveri ma na kojima su grupisani po vie kriterijuma, kako bi programi za manipulaciju znali kako da ih prepoznaju i koriste. Ovakvi serveri se naziva ju repozitorijumima. Da bi se programi iz repozitorijuma insta lirali potrebno je koristiti menader paketa, odnosno alate za njihovu instalaciju. U cilju to lakeg menadmenta paketa postoje i ita ve aplikacije koje krajnje pojednostavljuju ma nipulaciju softverom. Osnovni alat za manipu laciju .deb paketima je dpkg, mada se njegovo korienje ne preporuuje u svakodnevnom ra du. Bitno je znati da se komandom dpkg i insta liraju .deb paketi, sa dpkg r uklanjaju, a sa dpkg P se uklanjaju sa svim fajlovima vezanim za pa ket tj. aplikaciju. Ubuntu ima i jednostavan gra fiki interfejs za dpkg Gdebi koji e se pokre nuti ukoliko se .deb paket u grafikom okrue

nju. Korienje ovog alata nije preporuljivo jer se na taj nain instaliraju samo pojedinani pa keti bez eventualnih meuzavisnosti.

Njegovo velianstvo APTJedan od najboljih sistema za baratanje paketima je Debianovo remekdelo APT. U osnovi, to je biblioteka na kojoj su izgraeni ala ti za manipulaciju paketima. Najpre sledi opis rada u terminalu, dok emo se kasnije pozabavi ti programima sa grafikim interfejsom. ak i ako vas rad u terminalu ne interesuje, pogledaj te i ovaj deo, jer je dobro imati informaciju o to me ta se i kako radi u shellu. Da bi se neki paket instalirao, APT koris ti spisak repozitorijuma koji se nalazi u fajlu / etc/apt/sources.list. Ubuntu u osnovi ima eti ri repozitorijuma koji su podeljeni po karak teru softvera i njihovoj podranosti od strane autora distribucije. Repozitorijum main sadri veinu softvera koji ini distribuciju i paketi u njemu predstavljaju slobodni softver. Restrict ed sadri neslobodni softver koji se moe dis tribuirati, pa je zato odvojen. Jedini izuzetak u mainu su odreeni fontovi i firmwarei, koji imaju neslobodne licence. Main i restricted su jedina dva repozitorijuma za koje autori Ubun tua daju podrku. Druga dva ine grupu repozi torijuma za koje se ne garantuje isporuka bezbe dnosnih popravki i updatea, ali se paketi bezdecembar 2006 PC

2


problema mogu koristiti. Universe sadri slobo dni, a multiverse neslobodni softver. Treba po menuti i Ubuntu backports koji predstavlja pro jekat portovanja novijih verzija aplikacija na ak tuelnu verziju Ubuntua. Dakle, fajl sources.list bi trebalo da sadri sledee redove kako bi sav softver koji postoji u repozitorijumima mogao biti instaliran:deb http://cs.archive.ubuntu.com/ubuntu/ edgy main restricted deb http://cs.archive.ubuntu.com/ubuntu/ edgy universe deb http://cs.archive.ubuntu.com/ubuntu/ edgy multiverse

drugi se koristi za pretraivanje baze paketa. Ko mandom aptcache search se vri pretraivanje baze po zadatom kriterijumu. Ukoliko nam je potreban neki alat za DTP moemo traiti ko mandom aptcache search dtp. Ispis u prozoru terminala e tada izgledati otprilike ovako:ivan@freedom:~$ aptcache search dtp libiec618830 reception and transmission for DV, MPEG2TS, and AMDTP using raw1394 libiec61883dev reception and transmission for DV, MPEG2TS, and AMDTP using raw1394 scribus Open Source Desktop Publishing bookview Tcl/Tk based NDTP(Network Dictionary Transfer Protocol) client epwutil Several utilities for EB (Electric Book)/EPWING ndtpd server for accessing CDROM books with NDTP raidutils Adaptec I2O hardware RAID management utilities scribusng Open Source Desktop Page Layout developmental branch yersinia Network vulnerabilities check software xaralx Heavyweight vector graphics, illustration and DTP Program

Naravno, update i bezbednosni repozitori jumi treba da budu dostupni, a repozitorijumi se jednostavno iskljuuju dodavanjem karakte ra # ispred linije. Treba pomenuti da multi verse poseduje neslobodne kodeke koje smo po minjali u prii o multimediji. Ukoliko ne postoji kvalitetna veza ka Inter netu, trebalo bi imati DVD izdanje Ubuntua jer ono sadri softver sa podranih repozitoriju ma. Pri ubacivanju DVDa sistem e upitati ko risnika da li eli da ga ubaci u bazu paketa, to e biti dovoljno za kasniju instala ciju sa njega. Ukoliko se to ne do godi, disk se moe dodati koman dom aptcdrom add kada e biti automatski upisan u sources.list. Poto su izvori paketa pravilo podeeni, potrebno je jo osveiti APT baze komandom aptget up date. Ukoliko sve ide preko Inter neta bie potrebno preuzimanje oko 4 MB podataka u paketima, dok prilikom upotrebe optikog medija sve tee jako brzo.

U terminaluDva najpopularnija alata (za rad iz shella) za instalaciju pro grama su aptget i aptcache. Ovaj

28

PC

decembar 2006

Ubuntu Linux

Kao to se vidi rezultat je donekle prihva tljiv poto su pronaeni svi paketi koji u opi su imaju DTP. Jo bolji rezultati se dobijaju ko rienjem komande grep, no isprobavanje os tavljamo radoznalijim korisnicima. Komanda aptcache show pokazuje detaljne informacije o paketu, to ponekad moe biti korisno. Aptget se koristi za instalaciju paketa, a ar gumenti install i remove imaju oiglednu name nu. Poto smo u primeru potraili neki DTP alat i izmeu ostalog u izlazu dobili: scribus Open Source Desktop Publishing, program emo insta lirati komandom aptget install scribus. Ako in stall zamenimo reju remove ukloniemo paket. Aptget je zgodan i za upgrade sistema pa se ko mandom aptget distupgrade moe vriti nado gradnja sistema na novu verziju ili jednostavno preuzimanje i instalacija novih verzija ve in staliranih aplikacija, naravno pod uslovom da su objavljeni novi paketi. Ukoliko neto krene naopako, komanda aptget f install moe rei ti problem, a pre svega je treba koristiti ako apt ne funkcionie kako va lja nakon nasilnog pre kida rada ili ukoliko je problem napravio po kuaj instalacije paketa koji nema sve meuza visnosti (setite se prie o DPKGu).

njihov opis. Za naprednije akcije sa paketima je potrebno koristiti sloenije alate koji pruaju vi e mogunosti od jednostavnog Add/Remove. Synaptic predstavlja najbolji grafiki fron tend za APT alate, a prilikom njegovog aktivi ranja ete morati da unesete korisniku lozin ku. Koncepcija prozora Synaptica je slina on oj kod njegovog jednostavnijeg roaka, s tim to je mogue menjati prikaz paketa tasterima koji se nalaze u dnu levog odeljka. Selekcija paketa sa spiska nudi nekoliko mogunosti: instalaciju, uklanjanje, nadogradnju, kompletno uklanjanje (purge) i reinstalaciju. Iznad spiska paketa se na lazi toolbar koji sadri par vrlo bitnih testera. Re load prua mogunost osveavanja baze paketa (update), dok Search omoguava pretragu. Glav ni meni takoe sadri nekoliko znaajnih opci ja, dok se funkcije update i search nalaze u meni ju Edit, kao i ona za dodavanje novog optikog medija u bazu Add CDROM. Opcija Settings/ Repositories prua mogunost ureivanja izvo ra paketa, pa nema potrebe za runim editova

APT na klikGrafiki alati su pogodniji za korienje jer imaju interfejs pre poznatljiv korisnicima koji ne ele da koriste terminal. Jednostavna instalacija i deinstalaci ja paketa se moe obav ljati alatom ija preica se nalazi u Applications meniju. Program ima vrlo jednostavan inter fejs: u levom delu ekrana se nalaze izlistane ka tegorije programa, a desni deo, horizontalno po deljen na dva prozora, sadri spisak programa i

njem fajla /etc/apt/sources.list. Na taj nain je upotreba terminala iskljuena a korisnik moe miem manipulisati paketima i aplikacijama. Na kon odabiranja programa, klik na taster Apply e primeniti sve to je pripremljeno.decembar 2006 PC

2


Za nadogradnju sistema iz grafikog okru enja se preporuuje Ubuntu Update Manager koji se nalazi u meniju System/Administration. Program automatski detektuje sve pakete koje treba nadograditi i korisniku prua izvetaj o tome. Menader se automatski pokree sa siste mom, prati stanje na repozitorijumima i auto matski obavetava korisnika kada su paketi za upgrade dostupni. Korisnici KDEa dobijaju Adept koji je po principu funkcionisanja slian Synapticu mada je Synaptic jo uvek najkomfor niji alat ove namene.

Drajveri, drajveri...Kada se pomene instalacija drajvera na GNU/Linuxu, prva asocijacija su softverski mo demi koji su odavno bili aduti protiv Linuxa. Ovaj nazovi hardver je prilino problematian za upotrebu, a nekoliko modela modema je veoma teko naterati da rade. Ovoga puta se neemo zadravati na samom procesu instalaci je drajvera, ve emo pokazati kako pripremiti teren za instalaciju, poto svaki drajver ima svo je specifinosti. Kako bi se drajver instalirao potrebno je imati kompajler i biblioteke instalirane na sis tem. Sve to je potrebno a tie se kompajle ra bie instalirano automatski instalacijom paketa binutils. Pored toga, potrebno je ima ti kernel hedere instalirane na sistemu. Da bi se oni instalirali potrebno je znati koja verzija kernela se koristi. Ta informacija se dobija ko mandom uname r. Ukoliko je izlaz te koman de 2.6.1710generic, instaliranjem paketa linuxheaders2.6.1710generic ete zadovolji

ti potrebe sa ovim bibliotekama. Nakon ovoga moete poeti instalaciju drajvera za modem, pri emu obavezno treba proitati sadraj fajlo va readme i/ili install koji sadre potpune infor macije o instalaciji drajvera. Pomenuti uslovi su potrebni i za instalaci ju ostalih drajvera, a pored modema korisnici esto instaliraju drajvere za grafike kartice, bi lo da se radi o ATI ili nVidia ipovima. Treba naglasiti da ovi drajveri postoje u okviru Ubun tua, pa je potrebno instalirati paket nvidiaglx koji e automatski povui sve ostale potrebne pakete. Za ATI kartice je potrebno instalirati pa ket xorgdriverfglrx, mada treba pomenuti da 3D i OpenGL podrku obezbeuju i slobodni DRI drajveri koji se automatski instaliraju i po deavaju sa sistemom. Ostatak problema sa drajverima se obino javlja sa wireless mrenim karticama, mada se instalacijom paketa linuxrestrictedmod ulesuname r, pri emu uname r treba zame niti izlazom ove komande kao kod instalacije kernel hedera, dobija puno novih modula, a sa mim tim i podrka za jo ureaja. Instalacija ovog paketa osposobljava npr. i Lucent LT soft verski modem. Cups server za tampanje se instalira sa sis temom i u veini sluajeva se prikljueni tam pa automatski detektuje ukoliko je podran. Treba imati u vidu da e Ubuntu prepoznati sav hardver koji moe uiniti funkcionalnim, a vr lo retko se deava da neki ureaj ne prepozna. U tom sluaju treba konsultovati dokumentaci ju ili neku online zajednicu u potrazi za ree njem problema.

0

PC

decembar 2006

Ubuntu Linux

Par rei za krajprethodnom tekstu smo pokuali da se dotaknemo svega to korisnici ma moe biti vano prilikom prvog susreta sa Ubuntuom. Veoma je bitno ozbiljno prouiti priu o hard diskovima i particijama, kako insta lacija ne bi donela vie tete nego koristi. Deo po sveen radnim okruenjima smo takoe detalj no obradili kako bi se novajlije to bolje snale i Ubuntu uinile produktivnom sredinom. Na kra ju je i menadment softvera, kao vrlo bitna tema, dobio svoj prostor, a ni smernice vezane za insta laciju dodatnih drajvera ne mogu da kode. Ono to do sada nije pominjano jeste ra dno iskustvo sa Ubuntuom. Korienje ove distribucije od njenog nastanka je donelo pu no iskustava, lepih ali i onih drugih koja su vr lo znaajna za donoenje valjanog zakljuka o oekivanjima vezanim za ovaj operativni sis tem. Ubuntu je sigurno reenje za brz, stabilan i sve desktop, a i korporativna primena, koja zahteva softver vrhunskog kvaliteta (u sluaju GNU/Linuxa to je dobro istestiran softver), je oblast u kojoj Ubuntu ima ta da pokae. U tom sluaju se preporuuje verzija 6.06 koja nosi eti ketu LTS (Long Term Support), to oznaava da kompanija Canonical za tu verziju prua po drku u dugom vremenskom periodu. Desktop korisnici mogu bez bojazni koristiti i noviju ver ziju 6.10. Ovaj tekst se bez problema moe pri meniti na obe verzije.

U

Aplikacije koje dolaze uz Ubuntu mogu po kriti veliki deo korisnikih potreba. Treba imati na umu i to da je Ubuntu potpuno legalan i da ne postoje pravne ili neke druge prepreke za nje govo korienje u bilo koje svrhe. Kvalitet ree nja koja se uz njega dobijaju, zajedno sa malim trokovima, mogu initi interesantnu kombina ciju u poslovnom okruenju. Zahvaljujui preduzimljivosti korisnika ove distribucije, u naoj sredini je osnovan i zva nini lokalni tim (LoCo) Ubuntua za Srbiju, iju prezentaciju moete videti na adresi www. ubunturs.org. Pored osnovnih informacija na naem jeziku, tim je kao prvi projekat pokrenuo forum koji prua mogunost svim zainteresova nim korisnicima da se informiu, potrae ree nje problema i ukljue se u zajednicu. Budue aktivnosti tima e se ticati projekata vezanih za edukaciju i upoznavanje javnosti sa Ubun tuom, dok su svi korisnici raunara pozvani da se prikljue zajednici i na svom raunaru osete blagodeti Ubuntua i slobodnog softvera. Nastupajua verzija 7.04 (The Feisty Fawn) bi trebalo da donese jo bolju podrku za har dver, bolje multimedijalne sposobnosti, a nada mo se i da e

Documents

Ubuntu Linux - Instalacija Koriscenje Primena