PreveoMarko MladenoviCopyright 1960 by Harper LeeTranslation copyright 2015 za srpsko izdanje, LAGUNANaslov originalaHarper LeeTo Kill a MockingbirdZa gospodina Lija i Alisu znak zahvalnosti za ljubav i panjuI advokati su, valjda, nekad bili deca.arls LemPRVI DEO1Kadajeimaonepunihtrinaestgodina,mojbratDemje gadnoslomiolakat.Kadmujeprelomzarastaoanjegovi strahovi da nikada nee igrati fudbal1 minuli, retko se opte-reivao svojom povredom. Leva ruka mu je bila malo kraa od desne; kada je stajao ili hodao, nadlanica mu je bila pod pravim uglom u odnosu na telo, a palac uporedan s bedrom. On to nije nimalo zarezivao, dok god je mogao da dodaje i ispucava loptu.Kada je prolo dovoljno godina da moemo da se osvrne-mo na njih, katkada smo pretresali dogaaje koji su pretho-dili njegovoj nezgodi. Ja tvrdim da je sve poelo od Juelovih, ali Dem, koji je bio etiri godine stariji od mene, govorio je da je poelo mnogo pre. Govorio je da je poelo onog leta kad nam je doao Dil,2 kad nas je Dil nadahnuo da izmami-mo Bua3 Radlija iz kue.1Rejeoamerikomfudbalu;zanogometseuAmericiutovreme verovatno nije ni znalo. (Prim. prev.)2 Dill, Miroija, verovatno kao: u svakoj orbi miroija. (Prim. prev.)3 Boo, verovatno od Bu!, uzvika kojim se neko plai. (Prim. prev.)Harper Li 10 Ja sam govorila da je, ako ve eli da ire sagleda stvar, zapravo poelo od Endrua Deksona.4 Da se general Dek-son nije prikrao plemenu Krik,5 Sajmon Fin nikada ne bi odveslao uzvodno rekom Alabamom, a da nije, gde bismo mi bili? Kako smo ve uveliko bili prerasli doba kada smo prepirke reavali pesnienjem, posavetovali bismo se s Ati-kusom. Na otac je govorio da smo oboje u pravu.Budui da smo junjaci, to to ni na jednoj strani u bici kod Hejstingsa6 nemamo zabeleenih predaka predstavlja-lojeizvorstidazanekelanovenaeporodice.Imalismo samo Sajmona Fina, trapera i apotekara iz Kornvola, iju je pobonost prevazilazio samo njegov tvrdiluk. U Engleskoj, Sajmonu je smetao progon onih koji su se zvali metodistima od strane njihove slobodoumnije brae, a poto je Sajmon sebe zvao metodistom, preao je Atlantik, stigao u Filadelfju, odande na Jamajku, pa odatle u Mobil7 i uzvodno rekom Sent Stivens. Pridravajui se pravil Dona Veslija8 o ogranie-nojupotrebireprikupoviniiprodaji,Sajmonjezgrnuo gomilu para bavei se medicinom, ali je u tom bogaenju bio 4 Endru Dekson (17671845), ameriki vojskovoa, politiar i drav-nik,najpoznatijipotometojebiosedmipredsednikSADiosniva dananje Demokratske stranke. (Prim. prev.)5 Godine 1812, kada je izbio rat izmeu SAD i Velike Britanije, redovna amerika vojska imala je previe obaveza da bi se uspeno suprotstavila indijanskim plemenima na zapadnoj granici. U jednom od njih pleme-nu Krik izbio je graanski rat izmeu probritanske i proamerike frak-cije,pasepreliousukobsamerikimdoseljenicima.Kaozapovednik policijskihsnaga,Deksonjeizvojevaovelikupobedu,naosnovukoje je pleme Krik itavu dananju Alabamu prepustilo SAD. (Prim. prev.)6 Bitka koja se odigrala 1066. godine i u kojoj su Normani skrili otpor anglosaksonskih snaga i osvojili Englesku. (Prim. prev.) 7 Morska luka u jugozapadnoj Alabami. (Prim. prev.)8DonVesli(17031791),engleskisvetenikiosnivametodizma. (Prim. prev.)Ubiti pticu rugalicu 11nesrean iz straha da ne doe u iskuenje da uini neto za ta zna da nije u slavu Boga, kao to je stavljanje na sebe zlatnog nakita i skupe odee. Tako je Sajmon, zaboravivi na naelo svog uitelja o posedovanju ljudske svojine, kupio tri roba i uz njihovu pomo osnovao domainstvo na obalama reke Alabame ezdesetak kilometara severno od Sent Stivensa.9 U Sent Stivens vratio se samo jednom, da nae enu, i s njom je ustanovio lozu u kojoj su preovlaivale keri. Sajmon je doiveo zavidnu starost i umro bogat.Obiaj je bio da muki lanovi porodice ostaju na Sajmo-novom imanju, Finovom iskrcavalitu, i ive od pamuka. Imanje je bilo nezavisno: skromno u poreenju sa carstvima oko sebe, Iskrcavalite je ipak proizvodilo sve to je neop-hodno za odravanje ivota osim leda, peninog brana i odevnih predmeta, to su dopremali reni brodovi iz Mobila.NapreviranjaizmeuSeveraiJuga,kojasunjegove naslednikeliilasvegaosimzemlje,Sajmonbigledaos nemonim besom, ali tradicija ivljenja na toj zemlji ostala jeneprekinutadoksenijedobranozaloudvadesetivek, kada je moj otac Atikus Fin otiao u Montgomeri da ui pravo, a njegov mlai brat u Boston, da studira medicinu. Od Finovih, na Iskrcavalitu je ostala jedino njihova sestra Aleksandra:udalasezajednogpovuenogovekakojije vreme uglavnom provodio na reci tako to je leao u viseoj lealjci i pitao se ima li mu na parangalima10 ribe. Kada je zavriopravo,mojotacsevratiouMejkomipoeodase bavi advokaturom. Mejkom, tridesetak kilometara istono odFinovogiskrcavalita,biojesediteOkrugaMejkom. UAtikusovojkancelarijiuzgradisudabilojemaloega osimvealicezaeire,pljuvaonice,tablezaigrudamei 9 Grad na istoimenoj reci. (Prim. prev.)10Parangal,napravazaribolovuoblikudugakevrpcenakojojsuu malim razmacima na kraim uzicama privezane udice. (Prim. prev.)Harper Li 12neukaljanog zakonika Alabame. Prva dva njegova klijenta bilasuposlednjadvaovekaobeenauzatvoruOkruga Mejkom. Atikus ih je svesrdno savetovao da prihvate iro-kogrudost tuilatva, koje im je dozvolilo da priznaju krivicu za ubistvo bez predumiljaja i spasu ivu glavu, ali radilo se o Hejverfordovima, ije prezime u Okrugu Mejkom znai isto to i magarac. Hejverfordovi su smaknuli najugled-nijeg mejkomskog kovaa u nesporazumu koji je izbio zbog navodnog nepravednog zadravanja jedne kobile, bili su toli-ko nesmotreni da to uine u prisustvu tri svedoka, i uporno ostajali pri tome da je skot to i zasluio i da bolja odbrana nikomenijepotrebna.Tvrdoglavosuodricalikrivicuza ubistvospredumiljajem,teAtikuszasvojeklijentenije mogao da uradi bogzna ta osim da prisustvuje njihovom odlasku na onaj svet, a taj dogaaj je verovatno bio povod za snanu odvratnost koju je otac oseao prema upranjavanju krivinog prava.Prvih pet godina u Mejkomu, Atikus je najvie upranja-vao tednju; odonda pa narednih nekoliko godina, prihode jeulagaoubratovljevokolovanje.DonHejlFinjebio deset godina mlai od mog oca, i odluio je da studira medi-cinu u vreme kada nije bilo isplativo gajiti pamuk; ali kada je pomogao striki Deku,11 Atikus je pristojno zaraivao od prava. Voleo je Mejkom; u tom se okrugu i rodio i odrastao; poznavaojeljudeionisupoznavalinjega,azahvaljujui marljivosti Sajmona Fina, Atikus je, bilo krvlju ili brakom, bio povezan s bezmalo svim porodicama u gradu.Mejkom je bio star grad, ali kada sam ga ja poznavala, bio je umoran star grad. Po kinom vremenu ulice su se pretvarale 11 U engleskom, imena Don i Dek esto su sinonimi. (Prim. prev.)Ubiti pticu rugalicu 13u crvenu bljuzgavicu; plonici su bili obrasli travom, a zgra-da suda stajala otromboljena na trgu. Odnekud, tada je bilo toplije: crni psi su s mukom podnosili letnje dane; koate mazge upregnute u taljige terale su muve trzajima repova u sparnoj hladovini zimzelenih hrastova na trgu. Kruti oko-vratnicimukaracaklonulibidodevetujutru.enesuse kupale pre podneva i posle dremke u tri, a do sutona liile na meke ajne kolaie s glazurom od znoja i slatkog pude-ra.Ljudisusetadakretalipolako.Polakosuprelazilitrg, ulazili u okolne prodavnice i izlazili vukui noge, i sve radili polagano. Dan je trajao dvadeset etiri sata, ali se inilo da traje due. Nije bilo urbe, jer nije imalo ni kuda da se ode ni ta da se kupi, kao ni para kojim bi se kupilo; izvan gra-nica Okruga Mejkom nije imalo ta da se vidi. Meutim, za neke ljude bilo je to vreme neodreenog optimizma: Okrugu Mejkom nedavno je bilo reeno da nema od ega da strahuje osim od samog straha.12iveli smo u glavnoj stambenoj ulici u gradu Atikus, Dem i ja, zajedno s naom kuvaricom Kalpurnijom. Dem i ja smo bili zadovoljni svojim ocem: igrao se s nama, itao nam i ophodio se prema nama s utivom nepristrasnou.Kalpurnija je bila druga pria. Bila je kost i koa; bila je kratkovida; kiljila je; aka joj je bila iroka kao letva za kre-vet i dvaput tvra. Vazda me je izbacivala iz kuhinje, stalno mepitalazatonemogudaseponaamlepokaoDem znajui da je on stariji, i zvala me kui kada jo nisam bila spremna da se vratim. Nae bitke su bile junake i jedno-strane. Uvek je pobeivala Kalpurnija, ponajvie zbog toga 12uvenareenicakojujeizrekaoamerikipredsednikFrenklinD. Ruzvelt u svom inauguracionom govoru, 1933. Odnosi se na ekonom-sku krizu, koja se, po njegovim reima, moe prevazii dok god graani ne podlegnu panici. (Prim. prev.) Harper Li 14to bi Atikus uvek stao na njenu stranu. Bila je s nama jo otkada se Dem rodio, i otkako sam znala za sebe, oseala sam njeno ugnjetavako prisustvo. Majka nam je umrla kad mijebilodvegodine,takodanikadanisamosealadaje nema. Bila je od porodice Grejam iz Montgomerija; Atikus ju je upoznao kada su ga prvi put izabrali za dravnu zakono-davnu skuptinu. Tada je ve bio sredovean, a ona petnaest godinamlaaodnjega.Plodprvegodinenjihovogbraka biojeDem;posleetirigodinerodilasamseja,anakon jo dve, od iznenadnog sranog udara, majka nam je umrla. Rekli su da se radi o naslednoj bolesti. Nije mi nedostajala, ali mislim da Demu jeste. On je se seao jasno i ponekad bi usred neke igre duboko uzdahnuo, a zatim otiao da se igra sm iza garae. Kad je bio takav, znala sam da ne treba da mu dosaujem.KadasamimalanepunihestaDemnepunihdeset godina, nae letnje granice (unutar kojih smo mogli da uje-mo kada nas Kalpurnija doziva) bile su kua gospoe Hen-rijaLafajetaDjubouza,dvekuesevernoodnas,iimanje Radlijevih, tri kue juno. Nikada nismo padali u iskuenje da ih prekoraimo. U kui Radlijevih ivelo je jedno nepo-znato bie iji je puki opis bio dovoljan da nam utera strah u kosti pa da se danima lepo ponaamo; gospoa Djubouz je bila isto zlo.Tog leta doao nam je Dil.Ranojednogjutradoksmopoinjalidaseigramou dvoritu, Dem i ja zausmo neto u prvom komiluku, u kupusitu gospoice Rejel Hejverford. Otili smo do iane ogradedavidimodanijeteneterijerkapacolovkagos-poice Rejel bila je skotna a umesto toga zatekli nekoga kako sedi i gleda u nas. Tako sedei, nije bio mnogo vii od kupusa. Zurili smo u njega dok nije progovorio:Ubiti pticu rugalicu 15Zdravo.Zdravo i tebi, ljubazno ree Dem.Ja sam arls Bejker Haris, rekao je. Ja umem da itam.Pa ta?, kazala sam.Samo sam mislio da bi vas zanimalo da umem da itam. Ako imate neto to treba da s ita, mogu jaKoliko ima godina, upitao je Dem, etiri i po?Jo malo pa sedam.Epaondanijeniudo,ree Demcimnuvipalcem ka meni. Skaut ita otkako se rodila, a jo nije ni krenula u kolu. Ba si zakrljao za nekoga ko jo malo pa sedam.Malen sam, ali sam star, kae on.Dem mu skloni kosu s lica da ga bolje pogleda. Zato ne svrne kod nas, arlse Bejkeru Harise?, rekao je. Gospode, kakvog li imena!Ni udnije od tvog. Tetka Rejel kae da se zove De-remi Atikus Fin.Dem se natuti. Ja sam za svoje dovoljno veliki, kazao je. Tebi je ime due od tebe. Kladim se da je due za itavu stopu.Zovu me Dil, rekao je Dil, s mukom se provlaei ispod ograde.Lake ti je da je preskoi nego da se provlai ispod, rekoh. Okle si?Dil je bio iz Meridijana u Misisipiju; leto je provodio kod tetke, gospoice Rejel, a i ubudue e svako leto provoditi uMejkomu.PorodicamujepoticalaizOkrugaMejkom, amajkaradilazajednogfotografauMeridijanu;predala jenjegovuslikuzatakmienjeNajlepedeteiosvojilapet dolara. Pare je dala Dilu, koji je za njih dvadeset puta iao u bioskop.Harper Li 16Ovde nemamo nikakvih flmova, osim onih o Isusu to se tu i tamo prikazuju u zgradi suda, rekao je Dem. Jesi gledao ta dobro?Dil je gledao Drakulu, a to otkrovenje je nagnalo Dema da ga posmatra sa zametkom potovanja. Prepriaj nam, ree.Dil je bio retka pojava. Nosio je plavi laneni orts koji mu se zakopavao za koulju, a kosa mu je bila bela kao sneg i prianjala mu za glavu kao paje paperje; bio je godinu dana mlaiodmene,alisamjabilamnogovia.Doknamje priao tu staru priu, njegove plave oi sijale su i tamnele; smejao se neoekivano i veselo; neprestano je upkao za zvrk kose na sredini ela.Kada je Dil pretvorio Drakulu u prah, a Dem rekao da flm zvui bolje od knjige, upitah Dila gde mu je otac: Njega uopte nisi pominjao.Nemam ga.Je l umro?NijeE pa ako nije umro, onda ga ima, zar ne?Dil je pocrveneo, a Dem mi je rekao da utim, to je bio pouzdan znak da je Dil prouen i prihvaen. Nakon toga leto je proticalo u uobiajenom zadovoljstvu. Uobiajeno zado-voljstvojebilo:doterivanjenaekuicenadrvetu,kojaje leala izmeu dve divovske oenaice bliznakinje u dvoritu, galamljenjeiuvebavanjenaegspiskadramskihkomada zasnovanih na delima Olivera Optika13, Viktora Epltona14 i Edgara Rajsa Barouza. U tom pogledu, sva srea to smo 13PseudonimamerikogpiscaiakademikaVilijamaTejloraAdamsa (182297). (Prim. prev.)14 Pseudonim grupe pisaca poznate kao Stratemejerov knjievni sindi-kat, koji su, izmeu ostalog, iznedrili serijale dejih pustolovnih roma-naoTomuSvifuidetektivskihromanaoNensiDru,kaoiserijalo Roverovima. (Prim. prev.)Ubiti pticu rugalicu 17imaliDila.Onjeglumiokarakterneulogekojesudotada bilenametnutemenimajmunauTarzanu,gospodina Krebtrija u Roverovima i gospodina Dejmona u Tomu Svif-tu. Tako smo upoznali Dila kao kakvog depnog Merlina, kome je glava prepuna neobinih nauma, udnovatih enji i nastranih uobrazilja.Do kraja avgusta, meutim, repertoar nam je dozlogrdio odnebrojenihizvoenja,itadanamjeDilpredloioda izvuemo Bua Radlija iz kue.DilajeimanjeRadlijevihopinjavalo.Uprkosnaem upozoravanju i objanjavanju, privlailo ga je kao to mesec privlai vodu, ali samo do uline svetiljke na uglu, na bez-bednom odstojanju od kapije Radlijevih. Stajao bi tamo, s rukom oko debelog stuba, netremice gledao i pitao se.Imanje Radlijevih tralo je iza nae kue u otroj okuci. Idui na jug, ovek je gledao na njihov trem; plonik je skre-tao i pruao se pored parcele. Kua je bila niska, nekada bela, s dubokim prednjim tremom i zelenim prozorskim kapcima, ali odavno potamnela u boju kriljanosivog dvorita koje je okruuje. Preko strehe na verandi visila je indra, istrulila od kie; hrastovi su zaklanjali sunce. Ostaci ograde od letvica pijanosuuvalidvoriteispredkuebrisanodvorite koje se nikada nije brisalo metlom gde je raslo obilje divljeg sirka i zejeg duvana.U toj kui ivela je jedna zloudna sablast. Govorilo se da postoji, ali Dem i ja ga nikada nismo videli. Govorilo se da izlazi nou kada zae mesec i zaviruje u prozore. Kada biseusledhladnogtalasanekomesmrzleazaleje,biloje to zato to je on disao na njih. Svi kradomini sitni zloini poinjeni u Mejkomu bili su njegovih ruku delo. Jednom je grad bio u strahu zbog niza mranih nonih dogaaja: ljudi su pronalazili kokoi i kune ljubimce unakaene; premda je Harper Li 18krivac bio Ludi Adi, koji se posle izvesnog vremena udavio u Barkerovom viru, nespremni da odbace svoje prvobitne sumnje,ljudisuidaljegledaliuimanjeRadlijevih.Nou nijedan crnac nije hteo da proe pored imanja Radlijevih; presekao bi ulicu i preao na plonik preko puta pa zvidu-kao u hodu. Sa zadnjim delom placa Radlijevih graniilo se dvorite mejkomske kole; visoki pekani u kokojem dvori-tu Radlijevih otresali su svoje plodove u kolsko dvorite, ali deca te orahe nisu htela ni da pipnu: od Radlijevih oraha se umire. Loptica za bejzbol hitnuta u dvorite Radlijevih bila je izgubljena loptica i kraj rasprave.Muke te kue poele su mnogo godina pre nego to smo seDemijarodili.Radlijevi,dobrodolisvudaugradu, drali su se za sebe, a ta je sklonost u Mejkomu bila neopro-stiva. Nisu ili u crkvu, to je u Mejkomu bila glavna razo-noda, ve su se molili kod kue; gospoa Radli je retko, ako uopte, odlazila preko puta da sredinom jutra popije kafu s kominicama, a zacelo se nikada nije prikljuivala ni nekom misionarskom krugu. Svakog prepodneva u jedanaest i tri-deset gospodin Radli je peke iao u grad i vraao se tano u dvanaest, ponekad nosei mrku papirnu kesu u kojoj su, po pretpostavkama komiluka, bile namirnice za porodicu. NisamznalaodegastarigospodinRadliiviDemje govorio da kupuje pamuk, to je utiv izraz za dabaleba-renje ali gospodin Radli i njegova ena odvajkada su iveli tamo sa svoja dva sina.Nedeljom su kapci i vrata kue Radlijevih bili zatvoreni, tosetakoeprotivilomejkomskimobiajima:zatvorena vrata su znaila samo bolest i studen. Ba je nedelja bila dan zazvaninepopodnevneposete:enesunosilesteznike, mukarci sakoe, a deca cipele. Ali da se popnu stepenicama naulazuukuuRadlijevihunedeljnopopodneipoele Ubiti pticu rugalicu 19dobar dan bilo je neto to komije nikada nisu inile. Kua Radlijevih nije imala vrata s komarnikom. Jednom sam pita-la Atikusa je li ih ikada imala; Atikus je rekao da jeste, ali pre nego to sam se ja rodila.Sudei po legendi iz komiluka, kada je mlai Radlijev sin bio maloletan, upoznao se s nekima od Kaningamovih izStarogSaruma,ogromnogizbunjujuegplemenakoje senaselilousevernomdeluokruga,iosnovalisuneto najpriblinijebanditojeMejkomikadavideo.Radilisu malo ta, ali dovoljno da grad raspravlja o njima i javno ih upozorava s tri propovedaonice: gluvarili su kod brijanice; nedeljom su se vozili autobusom u Abotsvil i ili u bioskop; prisustvovali su igrankama u okrunom kockarskom paklu na obali reke, krmi i ribolovakom logoru Kap rose; ekspe-rimentisalisusviskijemkojisenezakonitoproizvodioi krio u rupama na panjevima. Niko u Mejkomu nije imao dovoljnopetljedakaegospodinuRadlijudamusesin spetljao s pogrenim drutvom.Jedne noi, u preteranoj provali ushienosti, momci su se vozili u rikverc oko trga u nekoj pozajmljenoj krntiji, suprot-stavili su se gospodinu Koneru, starom mejkomskom pan-duru, koji je pokuao da ih uhapsi, i zatvorili ga u sporednu zgradu suda. Grad je zakljuio da se neto mora preduzeti; gospodin Koner je rekao da ih poznaje sve do jednog i da mudunostireenostnalaudaihnepustidaseizvuku nekanjeno,pasumomciizalipredostavinskogsudiju podoptubamazapijanstvonajavnommestu,naruava-nje javnog reda i mira, fziki napad i prostako i skaredno izraavanje u prisustvu i na ui jedne ene. Sudija je upitao gospodina Konera zato je ukljuio tu poslednju optubu; gospodinKonerjerekaodasupsovalitolikoglasnodaje siguran da su ih ule sve ene u Mejkomu. Sudija je doneo Harper Li 20odlukudamomkepoaljeudravnuindustrijskukolu, kuda su se mladii katkada slali tek da im se obezbede hrana i pristojan krov nad glavom: nisu ih poslali u zatvor i nisu ih obrukali. Meutim, gospodin Radli je smatrao da jesu. Ako sudija oslobodi Artura, gospodin Radli e se pobrinuti za to da Artur ne pravi nikakve dalje neprilike. Znajui da je re gospodina Radlija jemstvo, sudija je drage volje tako i uinio.Ostali momci su pohaali industrijsku kolu i dobili naj-boljesrednjeobrazovanjekojeseudravimoglodobiti; jedan od njih kasnije je zavrio mainski fakultet, tako to je usput radio i plaao kolarinu. Vrata kue Radlijevih nisu bila zatvorena samo nedeljom ve i ostalih dana, a sina gos-podina Radlija niko nije video narednih petnaest godina.Ali doao je jedan dan, koga se Dem jedva seao, kada je Bua Radlija ulo i videlo nekoliko ljudi, ali ne i Dem. Rekao je da Atikus nikada ne govori mnogo o Radlijevima: kada bi ga Dem ispitivao, Atikus bi mu samo odgovorio da gleda svoja posla i pusti Radlijeve da gledaju svoja, da imaju pravo na to; ali kada se to dogodilo, Dem je rekao da je Atikus zavrteo glavom i kazao: Mm, mm, mm.Zato je Dem najvie informacija pribavio od gospoice Stefani Kroford, najvee svaalice u kraju, koja je rekla da znasveotome.PoreimagospoiceStefani,Bujesedeo u dnevnoj sobi i isecao neke lanke iz Mejkom tribjuna da ih zalepi u svoj album. U sobu je uao njegov otac. Dok je gospodin Radli prolazio, Bu je zario svom roditelju makaze u nogu, izvukao ih, obrisao o pantalone i nastavio da radi to to je radio.Gospoa Radli je istrala na ulicu vritei da e ih Artur sve pobiti, ali kada je stigao erif, zatekao je Bua kako i dalje sedi u dnevnoj sobi i vadi iseke iz Tribjuna. Tada je imao trideset tri godine.Ubiti pticu rugalicu 21Gospoica Stefani je rekla da je, kada su mu ukazali na to da bi Buu mogla da pomogne jedna sezona u Taskalusi, starigospodinRadlirekaodanijedanRadlineeiiniu kakvu ludaru. Bu nije lud, samo je povremeno napet. U redu je zatvoriti ga, priznao je gospodin Radli, ali je zahtevao da se Bu ni za ta ne tereti: on nije prestupnik. erif nije imao srca da ga utamnii s crncima, pa su ga zatvorili u podrumu zgrade suda.Buov povratak kui iz podruma bio je maglovit u De-movompamenju.GospoicaStefaniKrofordreklajeda sunekilanovigradskogvearekligospodinuRadlijuda e, ukoliko ne pusti Bua da se vrati, ovaj umreti od plesni i vlage. Uostalom, Bu ne moe doveka da ivi od velikodu-nosti okruga.Niko nije znao kakvim se vidom zastraivanja gospodin Radli slui da bi zadrao Bua u kui, ali Dem je kontao da ga gospodin Radli uglavnom dri lancima vezanog za poste-lju. Atikus je govorio da u pitanju nije nita slino, i da ima drugih naina da se neko pretvori u duha.Seanje bi mi oivelo kada god bih videla da je gospoa Radli, dodue tek s vremena na vreme, otvorila ulazna vrata, otila do ivice trema i zalila svoje kane. Ali zato smo Dem ijasvakogdanavialigospodinaRadlijakakoideugrad i vraa se. Bio je to mrav ilav ovek s bezbojnim oima, toliko bezbojnim da nisu odbijale svetlost. Jagodice su mu bile otre, a usta iroka, s tankom gornjom i punom donjom usnom. Gospoica Stefani Kroford govorila je da je toliko potendaBiblijupriznajekaojedinizakon,imismojoj verovali, poto je dranje gospodina Radlija bilo pravo kao nabija za puku.Nikada nam se nije obraao. Kada je prolazio, pogledali bismo u zemlju i rekli: Dobro jutro, gospodine, a on bi se Harper Li 22nakaljaoumestoodgovora.StarijisingospodinaRadlija iveo je u Pensakoli; dolazio je kui za Boi i bio je jedan od retkih koje smo viali da ulaze na njihovo imanje ili izlaze odatle. Od onog dana kada je gospodin Radli odveo Artura kui, ljudi su govorili da je ta kua umrla.Ali osvanuo je dan kada nam je Atikus rekao da e nas odrati od batina budemo li dizali ikakvu buku u dvoritu i zaduio Kalpurniju da ispuni to obeanje u njegovom odsu-stvubudelinasuladasmoizucnuli.GospodinRadlije bio na samrti.Nije mu se urilo da umre. S obe strane parcele Radlijevih ulica je bila prepreena drvenim kozliima, plonik je bio zastrtslamom,asaobraajsepreusmeravaousporednu ulicu.Kadgodihjeobilazio,doktorRenoldsjeparkirao kola ispred nae kue i peice odlazio kod Radlijevih. Dem i ja smo se danima unjali po dvoritu. Konano su kozlii odneseni, a mi smo stajali na prednjem tremu i gledali kada jegospodinRadlikrenuonaposlednjeputovanjepored nae kue.OdenajzlobnijiovekkomejeBogikadaudahnuo ivot,promrmljalajeKalpurnijaizamiljenopljunulau dvorite. Pogledali smo je s iznenaenjem, poto je Kalpur-nija retko iznosila opaske na raun belaca.Kada je gospodin Radli umro, komiluk je pomislio da e Bu izai, ali ekalo ga je novo iznenaenje: Buov stariji brat vratio se iz Pensakole i zauzeo mesto gospodina Radlija. Jedinarazlikaizmeunjegainjegovogocabilajeugodi-nama. Dem je govorio da i gospodin Nejtan Radli kupuje pamuk.Meutim,gospodinNejtanbinamotpozdravio kada bismo mu poeleli dobro jutro, a katkada smo ga viali i kako se vraa iz grada s nekim asopisom u ruci.Ubiti pticu rugalicu 23to smo vie priali Dilu o Radlijevima, to su ga oni vie zanimali, due je stajao i grlio ulinu svetiljku na uglu i vie se pitao. Pitam se ta li radi tamo unutra, mumlao je. Kao da e svakog asa promoliti glavu kroz vrata.Dem je rekao: Izlazi on, kad je mrkli mrak. Gospoica Stefani Kroford je rekla da se jednom probudila usred noi i videla ga kako gleda kroz prozor pravo u nju rekla je da mu je glava liila na lobanju koja gleda u nju. Zar se nikada nisi probudio nou i uo ga, Dile? Hoda ovako Dem je vukao noge po ljunku. Zato misli da se gospoica Rejel noutakovrstozakljuava?estoujutruvidimnjegove tragoveunaemdvoritu,ajednenoiuosamgakako grebe po vratima s komarnikom na zadnjem ulazu, ali otiao je dok je Atikus stigao.Pitam se kako izgleda?, ree Dil.Dem je razlono opisivao Bua: sudei po tragovima, Bu je visok oko dva metra; hrani se sirovim vevericama i svim makama kojih se doepa, zbog ega su mu ruke umrljane od krvi kada neku ivotinju pojede sirovu, nikada ne moe da spere krv. Preko lica prua mu se dugaak neravan oi-ljak;tozubatoimautojeitrulo;oisumuizbuljenei uglavnom mu vise bale.Aj pokuamo da ga izvuemo iz kue, rekao je Dil. Voleo bih da vidim kako izgleda. Dem je rekao da Dil, ako eli da pogine, treba samo da se popne i pokuca na ulazna vrata.Prvi na upad odigrao se samo zato to se Dil opkladio sa Demom u jednog Sivog duha15 naspram dva Toma Svifa da Dem nee dospeti nita dalje od kapije Radlijevih. Dem nikada u ivotu nije odbio izazov.15 Jedan iz serije dejih pustolovnih romana popularnih u Americi dva-desetih i tridesetih. (Prim. prev.)Harper Li 24Dem se premiljao tri dana. Reklo bi se da mu je draa bila ast od glave, poto ga je Dil lako iscrpao: Ne sme, rekaojeDil,prvogdana.Smem,alineuizpotovanja, reeDem.SutradanjeDilkazao:Nesmedakroiu njihovo dvorite ak ni palcem na nozi. Dem je rekao da kontadasme,dajeprolazioporedimanjaRadlijevihkad god je iao u kolu i vraao se kui.Uvek trkom, rekoh ja.No treeg dana Dil ga je nagovorio, kada ree Demu da se ljudi u Meridijanu svakako ne plae toliko koliko ljudi u Mej-komu, da prestravljenije ljude od Mejkomaca nikada nije video.To je ve nagnalo Dema da besno odmarira do ugla, gdejestaoinasloniosenaulinusvetiljku,paposma-trao kako kapija sumanuto landara na arki kune izrade. Nadamsedatijedoprlodomozgadaenasubitisve dojednog,DileHarise,rekaojeDemkadasmomuse pridruili. Nemoj mene da krivi kad ti iskopa oi. Ovo je poelo od tebe, ne zaboravi.I dalje ne sme, strpljivo je promrmljao Dil.Dem je eleo da jednom zasvagda stavi Dilu do znanja da se ne plai niega: Samo ne mogu da smislim kako da ga izmamimo a da nas ne uvati. Osim toga, Dem mora da misli na svoju mlau sestru.Kada je to rekao, znala sam da se plai. Dem je morao da misli na svoju mlau sestru onda kad sam ga ikala da skoi s vrha kue: Ako poginem, ta e biti s tobom?, upitao je. Onda je skoio i doekao se nepovreen, a oseaj odgovor-nosti ga je napustio dok se nije suoio s imanjem Radlijevih.Odustae od izazova?, upita Dil. Jer ako hoe, ondaDile,oovomemoradaserazmisli,rekaojeDem. Pustimemalodarazmislimtojekaokadahoeda izmami kornjauUbiti pticu rugalicu 25Kako se to radi?, upitao je Dil.Kresne ibicu ispod nje.Rekla sam Demu da u ga tuiti Atikusu bude li zapalio kuu Radlijevih. Dil je rekao da je pakosno kresnuti ibicu ispod kornjae.Nijepakosno,samojeubedinijekaodajebaciu vatru, proguna Dem.Otkud zna da joj ibica ne nanosi bol?Kornjae nemaju oseaje, klipane, ree Dem.Jesi li ti nekada bio kornjaa, a?Leba ti, Dile! Pusti me da razmislim kontam da mo da ga gaamo kamenomDem je stajao i mozgao toliko dugo da mu je Dil uinio blag ustupak: Neu rei da si odustao od izazova i tram-piemo se za Sivog duha ako samo prie i pipne kuu.Dem se razgali. Pipnem kuu, to je sve?Dil klimnu glavom.Si siguran da je to sve? Neu da vie neto drugo im se vrnem.Da,tojesve,rekaojeDil.Verovatnoeizaidate pojurikadtevidiudvoritu,aondaemoSkautijada skoimo na njega i neemo mu dati da mrdne dok mu ne kaemo da ga neemo povrediti.Napustili smo ugao, preli bonu ulicu koja je ila ispred kue Radlijevih i zaustavili se na kapiji.Idi sad, ta eka?, ree Dil. Skaut i ja smo tik iza tebe.Idem, rekao je Dem, ne pouruj me.Otiao je do ugla parcele, pa se vratio, prouavajui taj jednostavan teren kao da odreuje kako da najbolje izvede ulazak, mrtei se i eui se po glavi.Onda sam mu se ja podrugljivo iskreveljila.Harper Li 26Dem naglo otvori kapiju i otra do zida kue, pljesnu po njemu dlanom i protra mimo nas ne ekajui da vidi je li mu prepad uspeo. Dil i ja smo mu bili za petama. Dokopavi se sigurnosti naeg trema, zadihani, osvrnuli smo se.Starakuajebilaista,srozanaiiznurena,ali,doksmo buljili niz ulicu, uinilo nam se da se pomerio jedan unu-tranjiprozorskikapak.Brzo.Biojetoneznatan,gotovo nevidljiv pokret, i kuom je opet zavladao mir.2.Dilnasjenapustiopoetkomseptembra,dabisevratio uMeridijan.Ispratilismoganaautobusupetsatiibila sam bedna bez njega dok se nisam setila da za nedelju dana kreemukolu.Nikadaseuivotuniemunisamtoliko radovala. Zimski sati su me zaticali u kuici na drvetu, koja je gledala na kolsko dvorite, odakle sam pijunirala gomile dece kroz teleskop s dva stepena uveanja koji mi je Dem poklonio, uila njihove igre, pratila Demovu crvenu jaknu kroz krivudave krugove igre murke i potajno delila njihove neuspehe i male pobede. udela sam da im se pridruim.Dem se udostojio da me prvog dana povede u kolu, to je zadatak koji obino obavlja jedan od roditelja, ali Atikus je rekao da e Demu biti drago da mi pokae gde mi je ui-onica. Mislim da je u toj nagodbi i neto novca promenilo vlasnika, poto sam, dok smo kasom zalazili za ugao pored imanja Radlijevih, ula neuobiajeno zveckanje u Demo-vim depovima. Na obodu kolskog dvorita usporili smo i nastavili hodom, a Dem se pobrinuo da mi objasni da mu