u oblasti zdravlja mladih - koms.rs · oblasti zdravlja mladih i zdravih stilova života u Republici Srbiji. Posebno se osvrćemo na probleme mentalnog zdravlja, fizičke naktivnosti

Predlog praktične politike

u oblasti zdravlja mladih

Krovna organizacija mladih Srbije

Mart, 2013. godine

Predlog praktične politike u oblasti zdravlja mladih


2

Autori

Milena Stošić

Snežana Zarev

Aleksandra Milovanov

Jelena Milanović

Nikola Dunjić

Milica JevĎević

Tamara Marković

Specifičan doprinos

Ivan Topalović

Boris Radaković

Jovana Panović

Jana Vlajković

Marija Mitić

Emil Balavac

Profesor Predrag Đurić

Koordinatorka projekta i urednica

Tamara Marković

Članovi Radne grupe za zdravlje mladih

Aleksandra Ivanović, Savez samostalnih sindikata Srbije

Boris Radaković, SDPS

Marija Mitić, Volonterski centar Niš

Jovana Panović, Omladina JAZAS-a Jugozapadne Srbije

Jelena Milanović, Omladina JAZAS-a Kragujevac

Aleksandra Milovanov, Omladina JAZAS-a Novi Sad

Zoran Jović, Omladina JAZAS-a Požarevac

Goran Radisavljević, Timočki omladinski centar

Nikola Dunjić, Timočki omladinski centar

Aleksandar Stanimirović, SPS

Milica JevĎević, Student prodekan Stomatološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu

Jana Vlajković, Ministarstvo omladine i sporta

Vukašin Grozdanović, Krovna organizacija mladih Srbije

Milena Stošić, Krovna organizacija mladih Srbije

Emil Balavac, Krovna organizacija mladih Srbije

Facilitatori radne grupe za zdravlje mladih

Ivan Topalović i Snežana Zarev



3

Apstrakt

U ovoj praktičnoj politici Radna grupa Krovne organizacije mladih Srbije razmatra stanje u

oblasti zdravlja mladih i zdravih stilova života u Republici Srbiji. Posebno se osvrćemo na

probleme mentalnog zdravlja, fizičke naktivnosti i nepravilne ishrane, reproduktivnog zdravlja,

seksualno prenosivih infekcija i HIV-a, zlostavljanja, zanemarivanja i povreda, nudeći preporuke

za rešavanje istih. TakoĎe, posebno naglašavamo značaj primene usvojenih dokumenata, kao i

kontinuiranog monitoringa njihove implementacije i nezavisne evaluacije.

KljUČNE REČI: zdravlje, mladi, participacija, mentalno zdravlje, psihoterapija, porodica,

poremećaji, kriza, adolescencija, savetovanje, primena, revizija, evaluacija



4

O omladinskoj politici

Sve do osnivanja Ministarstva omladine i sporta 2007. godine, pitanjima mladih na nacionalnom

nivou nijedna institucija se nije sistemski bavila dugi niz godina.

Usvajanjem Nacionalne strategije za mlade (NSM) 2008. godine i Akcionog plana za

sprovoĎenje NSM-a za period 2009-2014 utrt je put sistemskom razvoju omladinske politike u

našoj zemlji, dok je usvajanjem Zakona o mladima 2011. godine načinjen veliki korak u

stvaranju uslova za podršku mladima u organizovanju, društvenom delovanju, razvoju i

ostvarivanju potencijala na ličnu i društvenu dobrobit.

Omladinska politika obuhvata i podrazumeva sve mere i aktivnosti državnih organa, ustanova,

udruženja i drugih subjekata koje su usmerene na poboljšanje i unapređivanje položaja mladih1.

U skladu sa standardima Sveta Evrope politike za mlade treba da budu zasnovane, izmeĎu

ostalog i na: univerzalnim vrednostima pluralističke demokratije i ljudskih prava;

meĎusektorskoj saradnji koja se sprovodi na lokalnom, regionalnom i nacionalnom nivou i

podsticanju mladih da budu nezavisni, da neguju osećaj za odgovornost i posvećenost

volonterskom radu, kao i da se aktivno uključe u društveni život, tako što će učestvovati

procesima donošenja odluka koje ih se tiču.

Omladinska politika ne bi trebalo da bude samo sredstvo za rešavanje problema već i važan

prostor u kome mladi mogu da deluju kao aktivni graĎani. Istovremeno, omladinska politika bi

trebalo da predstavlja izraz nadstranačkog, društvenog, strateškog razmišljanja o potrebama i

pravima mladih.

Krovna organizacije mladih Srbije i razvijanje politika za mlade

Krovna organizacija mladih Srbije (KOMS) je savez udruženja koji trenutno okuplja 68

organizacija članica (udruženja mladih i za mlade) sa čitave teritorije Republike Srbije. KOMS je

najviše nezavisno predstavničko telo mladih u Srbiji čija je misija da zastupa interese mladih

razvijajući partnerski odnos sa državom, meĎusektorsku i meĎunarodnu saradnju, podstičući

aktivno učešće mladih i organizacijski razvoj svojih članica.

Krovna organizacija mladih Srbije je za kratko vreme prepoznata kao jedan od najznačajnijih

nosilaca omladinske politike u Srbiji, kako od strane državnih institucija tako i od strane drugih

organizacija civilnog društva i fondacija, medija i javnosti uopšte.

U cilju razvoja politika za mlade uloge KOMS-a su da:

· Učestvuje u institucionalnim procesima donošenja odluka koje su od značaja za mlade, po

principu ko-manadžmenta

1 Zakon o mladima, član 2, "Sl. glasnik RS", br. 50/2011



5

· Analizira javne politike (zakone, strategije, budžete...) i daje amandmane na njih

· SaraĎuje sa srodnim inostranim organizacijama i zastupa mlade ljude u Srbiji na polju

meĎunarodne saradnje

· Podstiče saradnju javnih institucija sa mladima po principu ko-manadžmenta

· Bavi se javnim zagovaranjem na nacionalnom nivou

Predlozi praktičnih politika

Praktična politika podrazumeva „upotrebu vlasti ili političke moći u voĎenju javne politike, tj.

aktivnosti usmerenih ka rešavanju konkretnih problema ili unapreĎenju stanja u zajednici“ (Jang,

Kvin, 2002). Kada govorimo o omladinskoj politici, pored ove praktične dimenzije od suštinske

je važnosti i dimenzija osnaživanja i pune participacije mladih u ovom procesu, što je jedan

od osnovnih ciljeva KOMS-a.

Pisanje predloga praktičnih politika (policy papers) jeste segment obrazovanja o demokratiji, koji

osnažuje mlade da se izbore za bolji položaj, koji će im omogućiti da aktivno doprinesu

promenama u društvenim zajednicama u kojima žive.

Predlozi praktičnih politika u praksi država članica EU predstavljaju ključni metod i oruĎe u cilju

promocije otvorenijeg i transparentnijeg procesa donošenja odluka – dakle, namenjeni su

donosiocima odluka. Veća upotreba predloga praktičnih politika u komunikaciji izmeĎu

organizacija civilnog društva i državnih organa u procesu evropskih integracija može značajno

doprineti stvaranju predispozicija za kreiranje održivog institucionalnog okvira kojim se stvara

prostor za dijalog koji uključuje široku paletu mišljenja - što uz transparentost rada predstavlja

ključni element procesa donošenja odluka.

U cilju doprinošenja društvenim promenama čije će posledice biti poboljšanje sveukupnog

položaja mladih, KOMS je u okviru razvojnog projekta „Program izrade i promocije predloga

praktičnih politika i standardizacija brošura prioritetnih oblasti Nacionalne strategije za mlade”,

koji podržava Ministarstvo omladine i sporta, oformio tri radne grupe, koje su činili predstavnici

organizacija članica KOMS-a, predstavnici Saveta podmladaka političkih partija i Sveta mladih

članova sindikata u okviru KOMS-a, predstavnici Kancelarija za mlade, kao i predstavnici

Ministarstva omladine i sporta i drugih relevantnih institucija, sa ciljem da izrade tri predloga

praktične politike namenjene donosiocima odluka, u sledećim oblastima:

participacija mladih

zdravlje mladih

obrazovanje i zapošljavanje mladih.

Krovna organizacija mladih Srbije se bavi navedenim oblastima kao strateškim prioritetima,

kojima i Nacionalna strategija za mlade daje istu važnost. Stvaranje uslova za aktivnu

participaciju mladih predstavlja važan izazov posebno u društvima koja su na početku

uspostavljanja konsolidovane demokratije. Zdravlje mladih predstavlja višestruku vrednost i



6

osnovu za održivi razvoj svakog društva, koje zavisi od napora koji se ulaže da se ono očuva i

unapredi. Obrazovanje i zapošljavanje primarni su fokus svih inicijativa za proširenje

ostvarivosti ljudskih prava.

Pisanjem preporuka i zagovaranjem za njihovu implementaciju, mladi će postati samosvesni,

razviti sposobnost kritičkog razmišljanja i osećaj lične i društvene odgovornosti. Sa druge strane,

predlozi praktičnih politika su namenjeni donosiocima odluka od lokalnog, preko regionalnog do

nacionalnog nivoa, u čijoj su nadležnosti ove oblasti, a sa ciljem da se u budućnosti zagovara za

implementaciju najrelevantnijih preporuka iz predloga praktičnih politika.



7

Zdravlje mladih i zdravi stilovi života Prema definiciji Svetske zdravstvene organizacije (SZO) „zdravlje nije samo odsustvo bolesti

već i potpuno fizičko, psihičko i društveno blagostanje”, a poslednjih godina definicija je

proširena da bi uključila sposobnost da se vodi „društveno i ekonomski produktivan život”. U

tom smislu neophodno je da svaki pojedinac razmišlja da li svojim načinom života samo troši i

smanjuje rezerve zdravlja i da li dovoljno čini da očuva i unapreĎuje svoje zdravlje.

Zdravi stilovi života2 podrazumevaju sveukupan način života koji vodi boljem zdravlju. To je

izraz koji obuhvata skup navika i običaja na koji utiče, menja ga, podstiče ili ograničava

doživotni proces socijalizacije.

Mladi su u celom svetu prepoznati kao grupa od posebnog interesa u opštoj populaciji. Mladi

ljudi, po definiciji Ujedinjenih nacija (UN), predstavljaju budućnost i oni su najisplativija

dugoročna investicija jednog društva.

Strategija razvoja zdravlja mladih Republike Srbije (u daljem tekstu SRZM) (2007-2012) kao

najvažniji dokument koji se tiče zdravlja mladih, koji je Republika Srbija usvojila do 2012.

godine, kao ključna opredeljenja prepoznaje promociju zdravlja mladih i primarnu prevenciju,

kao i razvoj partnerskih odnosa i jačanje zakonske regulative. U Strategiji je istaknuta potreba da

se svim mladim ljudima obezbedi set zdravstvenih usluga koje su: “poverljive i kvalitetne,

zasnovane na potrebama mladih, a koje obavljaju motivisani, prijateljski raspoloženi i edukovani

zdravstveni radnici u bezbednom okruženju za mlade i u čijem planiranju, sprovoĎenju, praćenju

i ocenjivanju mladi imaju ključnu ulogu. Poseban naglasak stavljen je na savladavanje izazova za

zdravlje sa kojima se suočavaju mladi ljudi, koji su već u nepovoljnom društvenom i

ekonomskom položaju. Zajednički rad meĎu sektorima, koji su od značaja za zdravlje i razvoj

mladih, treba da bude put za stvaranje takve sredine u kojoj će svi mladi imati uslove za

obezbeĎenje fizičkog i mentalnog zdravlja, psihičkog i emocionalnog blagostanja, slobodu od

zlostavljanja i iskorišćavanja, kao i znanje i priliku da vode zdrav život”.

Prema poslednjim, a zastarelim istraživanjima3 koja su uraĎena kod nas od strane United Nations

International Children’s Emergency Fund (UNICEF), Svetske zdravstvene organizacije (SZO) i

United Nations Population Funda (UNFPA), koja se tiču opšteg zdravlja mladih, primetno je da

su generacije koje dolaze u povećanom riziku i da je iz generacije u generaciju zdravlje mladih

sve ugroženije. Rezultati ovih istraživanja ukazuju na to da su vodeći rizici po zdravlje mladih

sve veća zloupotreba duvana, alkohola, opojnih droga, visok nivo povreda (saobraćajni

traumatizam, zanemarivanja i zlostavljanja). TakoĎe, zdravstveno stanje mladih karakteriše i loše

2 PPT - Savremena zdravstvena zaštita, prof.dr. Momčilo Babić, Institut za socijalnu medicinu

3 Izveštaj o službama orijentisanim na potrebe mladih u Saveznoj Republici Jugoslaviji/Srbiji, Hilari Homans, Silvia

Koso za SZO/UNICEF/UNFPA, septembar, 2002 i UNICEF (2002): A Brave New Generation – Youth in Federal

Republic of Yugoslavia



8

mentalno zdravlje sa sve višom stopom poremećaja ponašanja, bolesti zavisnosti, depresije i

samoubistava, kao i niska stopa kontraceptivne zaštite sa sve većim porastom seksualno

prenosivih infekcija.

OPIS PROBLEMA

Tokom svog rada, analizirajući relevantna dokumenta, Radna grupa za zdravlje mladih formirana

od strane KOMS-a mapirala je više različitih problema u ovoj oblasti. Posebno se osvrćući na to

koji su problemi mapirani u SRZM4 (2007-2012), radna grupa se bavila sledećim problemima:

1. Problemi mentalnog zdravlja

2. Fizička neaktivnost i nepravilna ishrana

3. Problemi reproduktivnog zdravlja, seksualno prenosive infekcije i HIV

4. Zlostavljanje, zanemarivanje i povrede

Problemi mentalnog zdravlja

Mentalno zdravlje obuhvata ponašanje, mišljenje, govor, osećanje i raspoloženje lica, njegov

odnos prema sebi i drugima, i mentalni poremećaj, ako postoji. Ono predstavlja integralni deo

individualnog zdravlja i dobrobiti, kao i zdravlja i dobrobiti zajednice, njenog razvoja i obnove.

Kvalitetna zaštita mentalnog zdravlja je ljudsko pravo, a zaštita mentalnog zdravlja

predstavlja neophodan i značajan aspekt sveukupnog sistema zdravstvene zaštite, odnosno

javnog zdravlja5. SZO definiše mentalno zdravlje u pozitivnom kontekstu, kao stanje

blagostanja u kome svaki pojedinac ostvaruje svoj potencijal, može da se nosi sa normalnim

stresovima života, može da radi produktivno i plodonosno, i u stanju je da doprinosi svojoj

zajednici.

Investiranje u mentalno zdravlje je osnova za socijalni i ekonomski razvoj6. Ipak, bez obzira na

postojanje više nacionalnih i internacionalnih dokumenata čijih je Republika Srbija potpisnica,

koji predviĎaju prioritizaciju mentalnog zdravlja, kao i konkretne preporuke i aktivnosti -

implementacija istih u našoj zemlji je u najmanjem slučaju diskutabilna.

MeĎutim, svest mladih ljudi, ali i cele populacije u pogledu razvijenosti zdravstvene kulture i

odgovornosti prema sebi i široj zajednici, daleko je od zadovoljavajućeg nivoa, posebno u oblasti

mentalnog zdravlja, oko čega i postoji najviše predrasuda, stereotipa i nebrige. Paradoksalno,

4 Strategija razvoja zdravlja mladih u Republici Srbiji, Beograd Ministarstvo zdravlja, („Službeni glasnik RS”, br.

55/05, 71/05) mapira sledeće probleme zdravlja mladih: razvojno-psihološke, probleme reproduktivnog zdravlja,

seksualno prenosive infekcije, bolesti zavisnosti, zlostavljanje i zanemarivanje, povrede, fizičku neaktivnost i

nepravilnu ishranu 5 Zakon o javnom zdravlju. 2009: http://www.zakon.co.rs/zakon-o-javnom-zdravlju.html

6 Strategija razvoja zaštite mentalnog zdravlja. 2007: http:// www.zdravlje.gov.rs

http://www.zakon.co.rs/zakon-o-javnom-zdravlju.html


http://www.zdravlje.gov.rs/




9

ovo je upravo oblast u kojoj nebriga može imati dalekosežne posledice, kako fizičke, tako i

društvene. U prevenciju mentalnih bolesti se ulažu vrlo organičeni resursi, što može voditi

širokom spektru posledica, koje se ne tiču isključivo mentalnih poremećaja i psihopatologije,

bolesti zavisnosti, nasilja, već i komorbiditeta sa kardiovaskularnim i drugim oboljenjima.

Kada je reč o stigmatiziciji, njene posledice se odražavaju i na smanjenje zapošljivosti osoba za

koje se veruje da su obolele od mentalnih poremećaja, izopštenost, te nemogućnost potpune i

adekvatne resocijalizacije i rehabilitacije.

Kako SZO procenjuje, skoro polovina mentalnih poremećaja počinje do 14. godine života, i

stoga je zaštita mentalnog zdravlja mladih posebno važna. Pored toga, depresija je jedan od

vodećih razloga onesposobljenosti ljudi širom sveta. TakoĎe, prema podacima Insituta za javno

zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović – Batut”, u Srbiji je prisutan porast poremećaja vezanih za

stres, depresiju, broj samoubistava, zloupotrebu psihoaktivnih supstanci7, psihosomatskih

poremećaja, delikvencije i nasilja itd.

Broj organizacija civilnog sektora koje se bave mentalnim zdravljem je mali, iako bi one mogle

biti značajan partner u ostvarenju ciljeva. Usko u vezi sa time je i nedovoljno investiranje u

mentalno zdravlje, što je i SZO prepoznala kao problem, te je i svoju poslednju kampanju u ovoj

oblasti označila kao apel za investiranjem.

Dodatni problem u postojećem sistemu je svakako i pitanje ljudskih resursa za čijim

kompetencijama i brojnošću postoji potreba u sistemu zdravstvene zaštite čiji se kvalitet može

često samo kvalitativno procenjivati, što je u velikoj meri onemogućeno ograničenim

kapacitetima profesionalaca u pomagačkim profesijama8. S tim u vezi, postoje i nedoumice i

meĎu opštom populacijom, ali često i u okviru samih pomagačkih profesija o načinima edukacije

i specijalizacije i uopšte domena delatnosti, što dodatno doprinosi konfuziji i nejasnoćama u vezi

sa zaštitom mentalnog zdravlja. Psihoterapija nije prepoznata na nacionalnom nivou kao

nezavisna profesija, niti postoje dokumenti koji regulišu ovu oblast rada, te samim tim ni ne ulazi

u domet obaveznog zdravstvenog osiguranja. Samim tim, kranji korisnik je izložen plodnom tlu

zloupotreba i nekompetentnosti, kao i ograničen mogućnostima da ostvari pravo na mentalno

zdravlje. Procenjuje se da u Srbiji ima tek oko 350 sertifikovanih psihoterapeuta, dok postoji

7 Posebna pažnju treba posvetiti bolestima zavisnosti, koje imaju hroničan tok, i dovode do teških poremećaja

psihičkog i telesnog zdravlja mladih, odnosno ugrožavaju ili zaustavljaju njihov normalan psiho-fizički razvoj.

Izrazito je ugrožena i njihova socijalna pozicija i pozicija njihovih porodica, a samim tim i bezbednost društva.

Podaci vezani za zloupotrebu droga, odnosno psihoaktivnih supstanci (PAS) i bolesti zavisnosti u Republici Srbiji su

nepotpuni. Sve češće do prvog uzimanja droge dolazi i u uzrastu od 11 do 13 godina. Inicijalne supstance su

najčešće duvan, alkohol, kanabinoidi, sedativi, pojedinačno ili u kombinaciji. Sve češće i opioidi predstavljaju

inicijalnu drogu (posebno kod devojaka), a u poslednje vreme i amfetamini. U adolescentnom periodu, najčešće se

zloupotrebljavaju duvan, alkohol, marihuana, sedativi, amfetamini (“speed” i “ekstazi”), heroin, neki psihofarmaci

(tramadol - Trodon, Sintradon, Moradol, Artane, Akineton i neki noviji antidepresivi). Isparljivi rastvarači (lepak,

bronza) sve reĎe se zloupotrebljavaju. 8 psiholozi, pedagozi, defektolozi, psihijatri, socijalni radnici, savetnici, psihoterapeuti itd.



10

potreba za oko 6 – 80009. Pored toga i Strategija razvoja zaštite mentalnog zdravlja govori o

tome da na 100 000 stanovnika dolazi tek 2.7 pshijatara i 2.3 psihologa, što govori u prilog

nedostatka ljudskih resursa u kvantitativnom smislu.

Medijske kampanje, koje bi mogle biti efektivne u smislu prevencije, odnosno smanjenja

stigmatizacije, informisanja i podizanja svesti, kao i motivacije ljudi, izostaju – posebno u smislu

kontinuirane edukacije. Kampanje kojih i ima su najčešće parcijalne, sporadične, često i

neadekvatno osmišljene. I pored toga što su deklarativno usmerene na afirmaciju "zdravih",

odnosno društveno prihvatljivih stilova života, čini se da su ipak orijentisane "protiv" odreĎenih

oblika ponašanja, dok afirmacija pozitivnih, kulturno senzitivnih alternativa i stvaranje

odgovarajućih preduslova "za", što čini suštinu promocije mentalnog zdravlja, uglavnom

izostaje.10

Pored toga, senzacionalističko i nepismeno izveštavanje o problemima mentalnog

zdravlja, koje često i nije naočigled vidljivo, dodatno doprinosi potkrepljenju stigmatizacije. U

vezi s tim, kampanje protiv stigmatizacije su retke, nasumične i nisu programski orijentisane, te

samim tim i nedovoljno učinkovite. Pored toga, stigmatizaciji doprinosi i postojeći sistem

podrške koji je neosavremenjen, nedovoljno dostupan, kao i nimalo prijateljski orijentisan prema

korisniku.

Fizička neaktivnost i nepravilna ishrana

Fizička neaktivnost i nepravilna ishrana predstavljaju zdravstvene izazove u 21. veku u Evropi,

posebno u siromašnim zemljama, u koje spada i Republika Srbija. Smanjena mogućnost i

nepostojanje sistemskog razvoja kulture upražnjavanja fizičkih aktivnosti na rekreativnom nivou,

kao i sve lakša dostupnost namirnica i proizvoda „brze hrane“ uzrokuju ozbiljne zdravstvene

probleme kako kod dece, tako i kod mladih, a na duži rok smanjuju kvalitet i dužinu njihovih

života. Prema podacima za 2006. godinu obraĎenim u Institutu za javno zdravlje „Dr Milan

Jovanović Batut” najznačajniji ili najrasprostraljeniji faktor rizika za zdravlje je fizička

neaktivnost u slobodno vreme (67,7%).

Način života savremenog čoveka u ekonomski razvijenim i srednje razvijenim državama sveta,

jedan od najznačajnijih spoljašnjih faktora rizika za nastanak i razvoj hroničnih nezaraznih

bolesti, koje su vodeći uzroci oboljevanja, onesposobljenosti i prevremenog umiranja

stanovništva u tim zemljama.

Ukoliko se fizičkoj neaktivnosti doda i nepravilna i neuravnotežena ishrana, to predstavlja faktor

rizika za nastanak mnogih somatskih i psihosomatskih bolesti.

Mladi i pravilna ishrana „po pravilu” ne idu zajedno, posebno ukoliko porodica i društvo ne

insistiraju na tome da mladi usvoje ispravne navike. U periodu adolescencije mladi ispoljavaju

nezavisnost, posebno kada je u pitanju ishrana. U tom periodu u ishrani preovladava masna hrana

9 Savez društava psihoterapeuta Srbije: www.sdpt.org

10Milošević Lj. 2010. Televizija i promocija mentalnog zdravlja. Beograd: Filozofski fakultet, Odeljenje za

sociologiju

http://www.sdpt.org/

http://www.sdpt.org/



11

sa dosta soli i šećera, a nedovoljno biljnih vlakana. Sa druge strane, veliki je broj mladih

devojaka (uglavnom), koje su i pod uticajem medija koji potkrepljuju neuhranjenost kao ideal

lepote, u povećanom riziku od obolevanja od anoreksije i bulimije.

Anoreksija i bulimija, o kojima se neopravdano jako malo govori i zna, su najučestaliji

mentalno uslovljeni poremećaji ishrane. Iz tog razloga smatramo da je na ovom mestu

neophodno posvetiti im posebnu pažnju. Ova dva poremećaja predstavljaju ozbiljne i

kompleksne poremećaje psihološkog i fiziološkog funkcionisanja organizma. Bolest se javlja

obično kod mladih do 25 godina, pretežno u ženskoj populaciji (oko 95%).

Posledice mentalno uslovljenih poremećaja ishrane su ozbiljne i mnogobrojne. Pravovremeno

otkrivanje i dijagnostikovanje, uz kooperativnost obolelih, predstavljaju uslove za potpuni

oporavak na fizičkom i emocionalnom planu. Ranom detekcijom poremećaji ishrane se mogu

prevenirati, meĎutim kada uĎu u svoj hroničan tok tada je verovatnoća da se završe smrtnim

ishodom mnogo veća.

Roditelji i sama institucija porodice je vrlo marginalizovana, iako predstavlja ključ, u stvaranju

zdravih navika kod dece i mladih. Društvo u celini, šira javnost, ali posebno škole i univerziteti,

ne deluju koordinirano i sinhronizovano kada je ovaj problem u pitanju. Postoje pojedinačne

kampanje na nacionalnom nivou i ponegde na lokalnom, što svakako nije dovoljno, niti može da

dovede do vidiljive pozitivne promene u ovoj oblasti.

Problemi reproduktivnog zdravlja, seksualno prenosive infekcije i HIV

Definicija reproduktivnog zdravlja prema UNFPA glasi: „Reproduktivno zdravlje je stanje

fizičkog, mentalnog i socijalnog blagostanja, a ne samo odsustvo bolesti ili slabosti, koje je na

sve načine povezano sa reproduktivnim sistemom kao i njegovim funkcijama i procesima.”

Mladi ljudi ne poseduju dovoljno znanja o zaštiti reproduktivnog zdravlja i u seksualne odnose

stupaju jako rano i nespremno, što predstavlja rizik za povećanje broja maloletničkih trudnoća i

prekida trudnoća.

MeĎu studentima je seksualno aktivno tri četvrtine studenata i preko polovine studentkinja

uzrasta od 19 do 21 godine, dok je 29% mladih izmeĎu 15 i 19 godina je stupilo u seksualne

odnose.11

Kao problem su prepoznati abortusi kod mladih žena, a istraživanja pokazuju da je

40% mladih žena bilo trudno bar jednom, od kojih je 20% imalo jedan ili više abortusa.

U ruralnim predelima Srbije ne postoje odgovarajuće, a u mnogim mestima ne postoje uopšte

medicinske institucije koje bi se bavile kontrolom i poboljšavanjem reproduktivnog zdravlja.

Redovni pregledi su raritet za mlade iz ovih područja, što je dovelo da pada reproduktivnog

zdravlja kao i do povećanja polno prenosivih infekcija.

11

Strategija razvoja zdravlja mladih u Republici Srbiji, Beograd Ministarstvo zdravlja, 2006.



12

Upravo oni mladi koji su skloni rizičnijim ponašanjima imaju nisku percepciju rizika, što može

njihovo ponašanje učiniti još rizičnijim. Mladi koji uzimaju bilo koje psihoaktivne droge

(uključujući alkohol) skloniji su pod uticajem droga slučajnim i neplaniranim seksualnim

odnosima s gotovo nepoznatim partnerima, pri kojima se uglavnom ne koristi nikakva zaštita.

Podaci12

Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut” iz 2012. godine ukazuju da od

95 osoba inficiranih HIV-om, koje su registrovane u 2012. godini, 78 osoba je uzrasta od 20 do

49 godina, pri čemu je svaka treća osoba uzrasta od 20 do 29 godina, a registovane su i dve

osobe uzrasta od 15 do 19 godina.

Zlostavljanje, zanemarivanje i povrede

„Zloupotreba ili zlostavljanje deteta obuhvataju sve oblike fizičkog i/ili emocionalnog

zlostavljanja, seksualnu zloupotrebu, zanemarivanje ili nemaran postupak, kao i komercijalnu i

drugu eksploataciju, što dovodi do stvarnog ili potencijalnog narušavanja zdravlja deteta,

njegovog preživljavanja, razvoja ili dostojanstva u okviru odnosa koji uključuje odgovornost,

poverenje ili moć”, kaže se u opštoj definiciji SZO.

Objedinjeni podaci o učestalosti zlostavljanja ne postoje ni na nivou države niti na nivou

pojedinih sektora. Svaka institucija nezavisno od oblasti (zdravstvo, socijalni rad, policija,

sudstvo) koja se bavi zbrinjavanjem žrtava zlostavljanja ima svoje podatke.

Burna prošlost, obeležena vojnim sukobima i konfliktima, porastom siromaštva i hiperinflacije,

razaranjem sistema vrednosti, meĎunarodnom izolacijom i represijom, kao i svetska ekonomska

kriza učinili su se da se u Srbiji danas samo 5,5 % mladih oseća bezbednim. Kao rezultat svega

toga veliki broj mladih napušta zemlju u želji za bezbednijom zajednicom i sigurnijom

budućnošću. Upravo u tim nastojanjima za obezbeĎivanjem egzistencijalnih uslova za život,

mladi su česta meta raznih manipulacija.

Zlostavljanje i zanemarivanje koje je postalo socijalno vidljivije, predstavlja veliki društveni

problem koji pogaĎa mlade. Posebno se izdvajaju vulnerabilne grupe13

mladih (u hraniteljskim

porodicama, sa smanjenim mogućnostima, pripadnici Romske populacije, LGBT populacija i

dr.) kod kojih je povećan rizik od zlostavljanja, zanemarivanja i povreda.

Kvalitativno istraživanje nad ispitanicima uzrasta 10 do 19 godina u 7 opština ispitivalo je

opažanja i uverenja mladih o zlostavljanju, a rezultati su upućivali na to da je svako dete bar

jednom iskusilo zlostavljanje, da 50% dece trpi bar jednu vrstu zlostavljanja, dok 10% pripada

žrtvama više različitih formi zlostavljanja14

.

Poslednje istraživanje koje je sprovedeno na regionalnom nivou u devet zemalja, uključujući i

Srbiju pod nazivom „Balkanska epidemiološka studija o zlostavljanju i zanemarivanju dece“,

12

Epidemija HIV infekcije u Srbiji do novembra 2012. godine 13

videti http://www.yucom.org.rs/rest.php?idSek=4&idSubSek=100&tip=vestgalerija&status=prvi 14

Predstave i razmišljanja dece o zlostavljanju. Beograd: UNICEF Beograd; 2005

http://www.yucom.org.rs/rest.php?idSek=4&idSubSek=100&tip=vestgalerija&status=prvi



13

pokazalo je da je skoro 80% mladih uzrasta do 16 godina u Srbiji bar jednom u životu je

doživelo neku formu nasilja.

Mladi su zlostavljani najčešće unutar porodice, ali i u školi, na javnim mestima, u društvu

vršnjaka i u institucijama u koje se smeštaju osobe sa hendikepom ili mladi prestupnici. U

poslednjih deset godina u porstu je vršnjačko naslje (bullying) i nasilje u školama, kao i nasilje

na internetu. Istraživanja govore da je nasilje meĎu mladima u porastu, bez obzira da li se radi o

vršnjačkom nasilju, nasilju u adolescentskim vezama, nasilju u porodici, elektronskom nasilju ili

sistemsko-političkom nasilju. Zloupotreba novih tehnologija koja proizilazi iz neinformisanosti,

nepismenosti i needukovanosti korisnika potencijalno može doprineti porastu nasilja15

.

U javnosti nije dovoljno razvijena svest o pitanju nasilja u porodici. Još uvek su doboko usaĎene

predstave o privatnosti i nedodirljivosti porodičnog života, kao partijarhalni porodični obrazac.

Kada je reč o vaspitanju dece, mišljenja psihologa su oprečna, meĎutim potpuno je izvesno da

ima (mladih) roditelja koji zloupotrebljavaju fizičku kaznu kao legitimnu vaspitnu meru

prevodeći je u zlostavljanje. Što se tiče partnerskih odnosa, iako deklarativno i sporadično

postoje mere protiv nasilja u porodici, koje je najčešće nasilje partnera nad partnerkom (i često

drugim članovima porodice) - ono se prečesto svodi na viktimizaciju u kojoj se žrtvi nasija

negira sposobnost donošenja odluka, odgovornosti i kontrole nad sopstvenim životom. Pored

toga sistemske mere borbe protiv ovog oblika nasilja su nedovoljno efektivne i ne ostvaruju

značajno poverenje u javnosti, iako je zakonska regulativa ureĎena. U prilog nasilju ne ide ni

medijska pokrivenost ove teme16

koja je često neadekvatna u smislu da potkrepljuje patrijarhalni

obrazac, da je prisutno senzacionalističko izveštavanje o ovim temema, pa i jačanje

stigmatizacije u smislu etiketiranja žrtve i relativizacije nasilja.

Korektivne mere pak, u ovom smislu nisu dovoljno razvijene i velika je verovatnoća

povratništva. Primer dobre prakse daju pojedini centri za socijalni rad17

, ali je ovaj pristup

suzbijanju nasilja svakako još uvek u začetku, posebno imajući na umu da je porodično nasilje

inkriminisano u Srbiji tek 2002. godine. TakoĎe, upućivanje na društveno koristan rad i uopšte

angažovanje civilnog sektora u ovom kontekstu nije praksa.

15

U Srbiji se sprovodi Program „Škola bez nasilja – ka sigurnom i podsticajnom okruženju za decu“ u 242 osnovne

i 9 srednjih škola. Program sprovodi UNICEF u saradnji sa Ministarstvom prosvete I NAUKE, Ministarstvom

zdravlja, Ministarstvom rada, zapošljavanja i socijalne politike, Savetom za prava deteta Vlade Republike Srbije,

Zavodom za unapreĎivanje obrazovanja i vaspitanja, a od školske 2008/09. godine i sa Ministarstvom unutrašnjih

poslova i Ministarstvom omladine i sporta. Osim ovog programa i veliki broj udruženja bavi problematikom

zlostavljanja, ali oni nemaju jedinstvenu bazu podataka. 16

http://www.womenngo.org.rs/images/zagovaranje/Jelena_Visnjic-Killing_me_softly-

medijsko_izvestavanje_o_zenama_zrtvama_nasilja.pdf 17

http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Dobrovoljna-terapija-za-porodicne-nasilnike.sr.html

http://www.danas.rs/danasrs/srbija/hronika/program_terapije_za_nasilnike_u_porodici.73.html?news_id=230479

http://www.womenngo.org.rs/images/zagovaranje/Jelena_Visnjic-Killing_me_softly-medijsko_izvestavanje_o_zenama_zrtvama_nasilja.pdf


http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Dobrovoljna-terapija-za-porodicne-nasilnike.sr.html

http://www.danas.rs/danasrs/srbija/hronika/program_terapije_za_nasilnike_u_porodici.73.html?news_id=230479



14

Nasilju i zlostavljanju se nažalost, kao i brojnim drugim temama, pristupa obično bez previše

ulaganja u preventivne mere koje obezbeĎuje adekvatan sistem vrednosti, informisanost i

emocionalna pismenost18

.

Više institucija sekundarnog i tercijarnog nivoa zdravstvene zaštite imaju specijalizovane timove

za zaštitu mladih od zlostavljanja i zanemarivanja, odnosno raspolažu stručnjacima koji su

edukovani za rad u ovoj oblasti. MeĎutim, koordinacija meĎu njima nije dovoljno strukturisana i

formalizovana.

Povrede mladih najčešće se dešavaju u saobraćaju. TakoĎe, povrede se dešavaju i u školi, kući,

sportskim terenima, na mestima okupljanja mladih, gde često izostaje adekvatno pružena prva

pomoć. Sve su češće povrede usled fizičkog zlostavljanja mladih, kako u porodici, tako i u školi i

na ulici, ali o njima ne postoje adekvatni podaci. U začetku su istraživanja koja se bave ovom

tematikom, a koja bi trebalo da pomognu sagledavanju realne sitaucije kad su u pitanju povrede

kod mladih.

Primetno je da je alkoholisanost uzrok velikog broja nesreća, naročito onih sa tragičnim

posledicama. Broj mladih koji voze pod uticajem alkohola i noću kada je smanjena vidljivost

veoma je veliki, a u takvim uslovima se teške nesreće najčešće i dešavaju.

Medijska pokrivenost ove teme u poslednjih nekoliko godina je na zavidnom nivou, ali se

najčešće o bezbednosti mladih ljudi priča kada doĎe do nekog problema i više se radi na sanaciji

posledica nego na prevenciji. Mediji i kada izveštavaju o narušavanju bezbednosti mladih

(povrede, zlostavljanje) to uglavnom rade na „bombastičan” način kako bi privukli veći broj

čitalaca i gledalaca nego što stvarno žele da pomognu u rešavanju problema. Često se dešava da

indetiteti mladih ljudi nisu skriveni, posebno kad se radi o maloletnim licima, pa možemo da

naĎemo i fotografije i naslove u kojima se otkriva indetitet mladih koji su žrtve nasilja u školi,

porodici, institucijama. Medijske kampanje usmerene ka mladima kao posebnoj populaciji ili

jednoj od osetljivih grupa nisu u dovoljnoj meri zastupljene. Uglavnom se mladi spominju

parcijalno, ako se uopšte u nekoj kampanji i spomenu. Najčešće kampanje koje obuhvataju celu

populaciju se odnose na bezbednost u saobraćaju ili na nasilje u porodici.

18

Na svakih 136 dana u Srbiji smrtno strada po jedan navijač, a ubijeni i napadači najčešće su stari izmeĎu 18 i 26

godina, pokazuje istraživanje Udruženja sportskih novinara Srbije, koje je u 2008. godini sprovedeno u saradnji sa

Ministarstvom za omladinu i sport



15

KRITIKA OPCIJA

Radna grupa za zdravlje mladih je analizirala sva relevantna, a dostupna dokumenta koja se tiču

zdravlja mladih u Republici Srbiji.

Nakon detaljne analize Akcionog plana za sprovoĎenje SRZM (2007-2012) možemo zaključiti

da većina aktivnosti koje su predložene za unapreĎenje zdravlja zaista jesu adekvatno

zamišljene, ali u relanosti je situacija takva da većina planiranih aktivnosti nije do kraja ili bar

nije transparentno prikazano da je sprovedena. Članovi Radne grupe za zdravlje mladih nisu

uspeli da doĎu do Izveštaja o sprovoĎenju Akcionog plana i same SRZM.

U SRZM (2007-2012) jedan od očekivanih specifičnih ishoda je donošenje i primenjivanje

lokalnih akcionih planova za razvoj i zdravlje mladih u najmanje 75% opština u Republici Srbiji.

Cilj ovih akcionih planova je unapreĎenje zdravlja mladih u lokalnim sredinama u Srbiji u skladu

sa nacionalnim akcionim planom koji prati strategiju. Lokalni akcioni planovi za razvoj i

zdravlje mladih na osnovu informacija koje imamo nisu usvojeni ni u jednoj opštini u Srbiji tako

da ne možemo da znamo koliko i na koji način su se opštine bavile problemom zdravlja mladih

uopšte, u skladu sa predlozima iz SRZM. Zdravlje mladih se kao deo akcionog plana spominje

samo u lokalnim akcionim planovima za mlade.

APSRZM je predvideo razvijanje jedinstvene baze podatka o zdravlju mladih na lokalnom i

nacionalnom nivou (1.2.2), što smatramo neophodnim. Ova jedinstvena baza podataka do sad

nije razvijena, a podaci su dostupni samo za pojedine probleme zdravlja mladih, najčešće

problem reproduktivnog zdravlja, polno prenosivih infekcija i bolesti zavisnosti.

Uzrok tome treba tražiti u nedostatku resursa (finasijskih, ljudskih) kao i u nerazumevanju

institucija sistema i zajednice o neophodonosti obezbeĎivanja tih resursa.

Kao prva i najvažnija stvar koja se može uočiti prilikom analize dokumenata (strategija, akcionih

planova, zakona, podzakonskih akata, pravilnika) koji tretiraju zdravlje i zdrave stilove života u

Republici Srbiji, je nepostojanje adekvatne sistemske brige i svest o međusobnoj uslovljenosti

ovih problema. To zapravo znači da u mnogim slučajevima nije sasvim jasno ko šta je u čijoj

nadležnosti i ko šta treba da finansira. Obaveze u oblasti razvoja i zdravlja mladih nisu

adekvatno definisane i ne postoji jasna “podela uloga” izmeĎu pojedinih nivoa zdravstvene

zaštite, kao ni izmeĎu drugih sektora.

Problemi mentalnog zdravlja

Kada je reč o brizi za mentalno zdravlje i investiranju u mentalni kapital meĎu mladima (a i

uopšte) karakteristično je poistivećivanje pojma mentalnog zdravlja sa ustaljenom stereotipnom

slikom vezanom za mentalne poremećaje, averzija i sveopšta neinformisanost. Shodno tome,

prevencija u oblasti mentalnog zdravlja je skrajnuta, a bavljenje domenom posledica ostaje po

svojoj prirodi stigmatizovano.



16

Sama Strategija razvoja zaštite mentalnog zdravlja zapravo mapira veliki broj nedostataka i

prepoznaje neke i od pomenutih problema. MeĎutim, pomaci u ovom smislu, ukoliko postoje,

nedovoljni su, a svakako su nedovoljno transparentni, da bi se efekat osetio u svakodnevnom

životu i u svesti mlade osobe.

Nacionalna komisija za mentalno zdravlje, pri Ministarstvu zdravlja, koja je i sačinila pomenutu

Strategiju, započela je odreĎene važne procese u ovoj oblasti.

Nacionalna strategija za mlade prepoznaje 8 oblasti koje se tiču zdravlja mladih, gde je mentalno

zdravlje sa jedne strane dotaknuto kroz oblast razvojno psihološke problematike, i sa druge

strane nedovoljno prepoznato kroz druge oblasti poput zanemarivanja i zlostavljanja, bolesti

zavisnosti, nepravilne ishrane, gde postoji jasan udeo psiholoških faktora. Akcioni plan za

sprovoĎenje NSM-a vrlo je detaljno razraĎen i predlaže konkretne aktivnosti, od kojih su kao i u

Strategiji razvoja zaštite mentalnog zdravlja, najvažnije ovde pomenute. MeĎutim, kao i u

slučaju Strategije, rezultati implementacije ovog plana nisu značajno vidljivi. Pored toga, u

okvirima koje se tiču nadležnosti organa mapiranih za implementaciju aktivnosti, saradnja sa

civilnim sektorom je nedovoljno prepoznata kao jedan od najvažnijih faktora. TakoĎe, mediji

uglavnom nisu mapirani kao partneri. Pored toga, Ministarstvo zdravlja, kao važan organ u ovoj

implementaciji, a i uopšte govoreći najvažniji organ kada je reč o zaštiti mentalnog zdravlja na

nacionalnom nivou, ne podržava nikakve inicijative koje bi mogle doći iz civilnog sektora u

ovom kontekstu.

Što se tiče izveštaja o srpovoĎenju APNSM-a za 2009. godinu, mentalno zdravlje se suštinski i

ne pominje tako da je nemoguće imati uvid u sprovoĎenje predviĎenih aktivnosti i konkretne

rezultate.

Na osnovu najsvežijeg izveštaja o sprovoĎenju APNSM-a (za 2010. godinu) usluge psihološkog

savetovanja i psihoterapije pružene su samo na teritoriji Novog Sada i to za mali broj direktnih

korisnika, što isto važi i za učeniske psiholoških radionica i treninga (N=117).

Program o prevenciji nasilja i samoubistava kod mladih sprovoĎen je samo za zdravstvene

radnike i saradnike u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, mada nije naznačena kvantitativna i

geografska pokrivenost, a kreirani priručnik na ovu temu ne može se naći kao slobodan resurs na

internetu, što može govoriti o netrasparentnosti i nedostizanju do šire ciljne grupe.

Na kraju, Republika Srbija nema zakon o mentalnom zdravlju, iako je nagoveštaja u ovom

pravcu bilo izgleda da ova tema nema prioritet na nacionalnom nivou

Fizička neaktvnost i nepravilna ishrana

Jedan od ciljeva Nacionalne strategije za mlade je i „čuvanje i unapreĎenje zdravlja mladih,

smanjivanje rizika i vodećih poremećaja i razvijanje zdravstvene zaštite prilagoĎene mladima”.

U NSM se navodi potreba postajanja sporta u lokalnim zajednicama i školama, što je pohvalno,

ali kao usamljeni cilj nedovoljno da se stekne preduslov za pospešivanje zdravih stilova života.



17

U Akcionom planu nacionalne strategiji za mlade se pored mnogobrojnih aktinosti za

sprovoĎenje ciljeva koji se tiču zdravlja mladih, ne navode konkretno aktivnosti kojima se

targetira nepravilna ishrana kao jedan od ključnih zdravstvenih problema i preduslova zdravog

života i načini njegovog rešavanja i prevencije.

U Akcionom planu politike za mlade u Vojvodini u čl. 3.1. fizička neaktivnost i čl. 3.2.

poremećaj ishrane se navode kao prepoznati problemi, ali u nastavku ovog akcionog plana pored

toga što su kroz tabele navedene konkretne mere unapreĎenja i načini rešavanja i suzbijanja ovih

pojava stiče se utisak da u Republici Srbiji ne postoji jasna standardizacija kvaliteta ili poseban

pravilnik koji bi služio da se na nivou cele republike prevencija, zaštita i unapreĎenje sprovodi

jednako i u svim delovima.

Što se konkretno tiče anoreksije i bulimije u Srbiji ne postoji sistemska strategija ili koherentan

sistem rada i aktivnosti na prevenciji i lečenju.

Problemi reproduktivnog zdravlja, seksualno prenosive infekcije i HIV

Problemi reproduktivnog zdravlja kod mladih su u velikoj meri prepoznati u analiziranim

dokumetima, što ocenjujemo kao vrlo pozitivnu činjenicu. Kao uzrok ovih problema navode se

nedovoljna podrška i briga od strane društva i porodice usled nedovoljne informisanosti i

nepostojanja zdravstvenog obrazovanja u školskom sistemu19

.

Nacionalna strategija za mlade navodi mnoga istaživanja koja se tiču seksualne aktivnosti mladih

u Srbiji, a koja pokazuju da je učestalost iste u porastu. Jedan od specifičnih ciljeva NSM

definisan je na sledeći način: „čuvati i unapreĎivati reprodutivno zdravlje mladih” kroz

standardizovane obuke i sertifikovane vršnjačke edukatore. MaĎutim, u Republici Srbiji ne

postoji jasna standardizacija kvaliteta, a ni odgovarajuća meĎusektorska saradnja sa tačnom

podelom uloga i odgovornosti izmeĎu nadležnih institucija.

APNSM definiše specifičan cilj 10.2. „Čuvati i unapreĎivati reproduktivno zdravlje mladih”.

Kako vidimo iz izveštaja za sprovoĎenje APNSM za 2009. godinu najviše aktivnosti je

sprovedeno u cilju o promovisanja programa tercijarne prevencije PPI i HIV infekcije u

osetljivim grupama mladih, na lokalnom nivou, povećanja informisanosti mladih o polno

prenosivim infekcijama i njihovom lečenju i informisanja o mogućnostima prevencije neželjene

trudnoće i hroničnih poremećaja reproduktivnog zdravlja, kao i uslugama savetovališta za mlade

u ovim oblastima20

.

Kada je u pitanju sprovoĎenje aktivnosti koje se odnose na specifični cilj 10.2. u 2010. godinu

Ministrarstvo zdravlja je podržalo sledeće aktivnosti: „U cilju pružanja informacija mladićima i

devojkama o mogućnostima prevencije neželjenih trudnoća, prevencije hroničnih poremećaja

19

Akcioni plan politike za mlade u AP Vojvodini za period 2011-2014 20

Izveštaj o sprovoĎenju APNSM za 2009. godinu



18

reproduktivnog zdravlja (sterilitet, maligniteti), uslugama savetovališta za mlade pri domovima

zdravlja (aktivnost 10.2.1), kao i veštinama prevencije poremećaja seksualnog i reproduktivnog

zdravlja (aktivnost 10.2.2.), MZ je u 2010. godini sprovodilo „Program podsticanja raĎanja,

unapreĎenja reproduktivnog zdravlja i planiranja porodice“. TakoĎe, uvedeni su kondomati na

mesta na kojima se okupljaju mladi. U cilju promocije kondoma i metoda kontracepcije putem

socijalnog marketinga prilagoĎenog potrebama i pravima kako mladića tako i devojaka

(aktivnost 10.2.5), MZ je u 2010. godini sprovodilo program „UnapreĎenje nacionalnog

odgovora na HIV/AIDS“ (reklame i propaganda) u vrednosti od 2.610.000 dinara.”21

Dakle,

možemo da su sprovoĎene pretežno aktivnosti koje se bave promocijom.

U Akcionom planu politike za mlade u AP Vojvodini u čl. 2. je kao cilj postavljeno „čuvanje i

unapreĎivanje reproduktivnog zdravlja mladih kao i zaštita mladih od polno prenosivih infekcija

i HIV/AIDS-a”. SprovoĎenje ovog cilja osmišljeno je kroz brojne aktivnosti, kao što su programi

vršnjačke edukacije, promocija kontracepcije putem socijanih mreža uz kontinuiranu medijsku

kampanju itd. Za sve ove aktivnosti su kao nosioci aktivnosti navedena udruženja, obrazovne

ustanove, zdravstvene službe za mlade i Kancelarije za mlade. Tu uviĎamo ključni problem

nepostojanje jasne podele odgovornosti, kao i ko šta finansira, odnosno da ne postoji tačna

podela uloga izmeĎu vladinog i nevladinog sektora, kao i zdravstva i obrazovanja.

Zakon o zdravstvenoj zaštiti se odnosi na svakog graĎanina Republike Srbije, a konkretno se

nigde ne spominju mladi, te s toga možemo zaključiti da ovaj Zakon ne prepoznaje probleme

mladih. Prepoznata je diskriminacija osoba koje žive sa HIV/AIDS-om.

Zaključak je da ne postoji sistemsko odreĎivanje zaduženja, kao ni sektorska poveznost izmeĎu

nadležnih institucija zaduženih za rešavanje problema reproduktivnog zdravlja kod mladih.

TakoĎe, ne postoje novija istraživanja ni dokumenti na koja bismo se mogli osloniti u stvaranju

standardizacije raznih programa na koja se svi ovi akcioni planovi i strategije oslanjaju.

Zlostavljanje, zanemarivanje i povrede

Nakon analize dokumenata koji se konkretno tiču problema zlostavljanja, zanemarivanja i

povreda kod dece i mladih uočeno je da su istraživanja i podaci koji su korišćeni prilikom pisanja

pretežno zastareli i da ne oslikavaju realno stanje stvari. TakoĎe, veliki je problem nedostupnost

podataka o zlostavljanju, zanemarivanju i povredama mladih.

S obzirom da, kako smo već naveli, lokalni akcioni planovi za razvoj i zdravlje mladih nisu

usvojeni ni u jednoj opštini u Srbiji, ne možemo da znamo koliko i na koji način su se opštine

bavile problemom zlostavljanja, zanemarivanja i povreda mladih.

Jedna od predloženih aktivnosti u APSRZM je i „jačanje kapaciteta lokalne samouprave” (1.4.1),

a jedan od koraka je i „u školama i zdravstvenim ustanovama stvoriti sredinu koja je bezbedna

21

Izveštaj o sprovoĎenju APNSM za 2010. godinu



19

od zlostavljanja i koja prema mladima gaji razumevanje, brigu, nediskriminaciju i poštovanje

kroz: formiranje odbora mladih za sprečavanje zlostavljanja i nasilja, obrazovanje protokola za

ponašanje nastavnika i drugog školskog osoblja, osobe zaštitnika prava mladih pri školama. „ S

obzirom da nismo došli do izveštaja o sprovoĎenju, nemamo podatke da li su i u kojoj meri

sprovedene ove aktivnosti.

Što se tiče konkretno dela Povrede mladih one nisu toliko obuhvaćene aktivnostima u APSRZM,

čak se ni na jednom mestu ne spominje Ministarstvo unutrašnjih poslova kao jedan od nosilaca

aktivnosti ili saradnika, pored Ministrastva zdravlja, Ministarstva prosvete i sporta (kada je

pisana ova strategija, MOS nije postojao), Ministarstva pravde, i drugih. Ministarstvo

unutrašnjih poslova nije prepoznato kao jedan od glavnih nosilaca aktivnosti kada su u pitanju

povrede kod mladih zadobijene u saobraćajnim nesrećama i tučama (na utakmici, u gradu, školi).

U poslednjih nekoliko godina usvojena je Nacionalna strategija za prevenciju i zaštitu dece od

nasilja i nekoliko posebnih protokola koji se tiču zlostavljanja i zanemarivanja dece22

, ali se oni

uglavnom odnose na decu ili na mlade do 18 godina. Populacija od 18 do 30 godina nije

obuhvaćena ovim protokolima, što je sa jedne strane i razumljivo, s obzirom da su deca i mladi

do 18 godina najčešće žrtve zlostavljanja i zanemarivanja23

.

U NSM i APNSM (2009-2014) zlostavljanje, zenemarivanje i povrede kod mladih se nalaze u

delu Bezbednost mladih24

i prepoznati su kao jedan od gorućih problema koji je usko povezan sa

zdravljem mladih. Bezbednost mladih je razraĎena kroz 12 specifičnih ciljeva, za koje su u

Akcionom planu predložene aktivnosti, očekivani rezultati, pokazatelji ostvarenosti rezultata,

nadležnosti, rokovi, finansijska sredstva, način praćenja i vrednovanja primene Strategije kao i

mogućnosti njenog daljeg usavršavanja. Detaljnijom analizom izveštaja o sprovoĎenju APNSM

22

Opšti protokol za zaštitu dece od zlostavljanja i zanemarivanja, Posebni protokol za zaštitu dece i učenika od

nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja u obrazovno-vaspitnim ustanovama, Posebni protokol o postupanju policijskih

službenika u zaštiti maloletnih lica od zlostavljanja i zanemarivanja, Posebni protokol o postupanju pravosudnih

organa u zaštiti maloletnih lica od zlostavljanja i zanemarivanja, Posebni protokol za zaštitu dece u ustanovama

socijalne zaštite od zlostavljanja i zanemarivanja, Posebni protokol sistema zdravstvene zaštite za zaštitu dece od

zlostavljanja i zanemarivanja 23

Izveštaj zaštitnika graĎana Saše Jankovića "Zaštita dece od nasilja u školama" o postupanju osnovnih i srednjih

škola u Srbiji u prevenciji i zaštiti iz 2011. godine pokazuje da li i na koji način škole primenjuju obavezujuće

propise iz oblasti zaštite dece od nasilja, a zasnovan je na rezultatima istraživanja, koje su od marta do juna 2011.

godine, sprovela deca - članovi Panela mladih savetnika i podacima do kojih je ombudsman došao tokom kontrole

školskih ustanova. Izveštaj pokazuje da je stepen nasilja u školama i dalje zabrinjavajuće visok. Stepen

prepoznavanja nasilja u školama (naročito njegovih nefizičkih oblika) je nizak, odnosno minimiziranje i

opravdavanje nasilja je česta pojava. Mere koje se sprovode su stihijske, neplanske i neorganizovane, početni oblici

nasilja se najčešće ignorišu, a reakcije škola se najčešće svode na represivne mere prema učeniku izvršiocu nasilja.

Timovi za zaštitu od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja nisu formirani u svim školama, a tamo gde jesu njihove

aktivnosti su često više nego skromne ili u potpunosti izostaju. Saradnja škola sa drugim ustanovama nedovoljna je i

neefikasna, a do nje uglavnom dolazi nakon što problem nasilja značajno eskalira. 24

najznačajnije izazove, rizike i pretnje po bezbednost mladih predstavljaju kriminal, nasilje i saobraćajne nezgode



20

za 2009. i 2010. godinu došli smo do zaključka da su aktvnosti koje se tiču bezbednosti mladih u

većoj meri sprovedene, ali da je vidljivost sprovedenih aktivnosti bila na niskom nivou.

PREPORUKE Preporuke do kojih je došla Radna grupa za zdravlje mladih prvenstveno su namenjene državnim

institucijama i donosiocima odluka na nacionalnom nivou (Ministarstvo omladine sporta,

Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo spoljne i unutrasnje trgovine i telekomunikacija, Ministarstvo

rada, zapošljavanja i socijalne politike, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Institut za javno

zdravlje Srbije - „Dr Milan Jovanović Batut”, Republički fond za zdravstveno osiguranje Srbije,

Kancelarija za ljudska i manjinska prava, Zaštitnik graĎana Republike Srbije, Republička

radiodifuzna agencija - Mediji), na pokrajinskom (Pokrajinski sekretarijat za sport i omladinu,

Pokrajinski sekretatijat za zdravstvo, socijalnu politiku i demografiju, Institut za javno zdravlje

Vojvodine) i lokalnom (Opštinske i Gradske uprave, Lokalne kancelarije za mlade, Zavod za

javno zdravlje, Zdravstveni centri, Univerziteti, Uprava za obrazovanje, Studentske poliklinike).

1. Sprovesti nezavisnu evaluaciju primene Strategije razvoja zdravlja mladih (2007-2012), kao i

Akcionog plana

2. Formirati telo za izradu nove Strategije razvoja zdravlja mladih za naredni petogodišnji period

uz obavezno konsultovanje i uključivanje predstavnika mladih (KOMS-a, udruženja mladih i za

mlade koja se konkretno bave problemima zdravlja mladih, kao i mladih eksperata)

3. Unaprediti sistem dostupnosti informacija o zdravlju mladih (postojećih istraživanja,

dokumenta)

4. Transparentno i blagovremeno izveštavati o implementaciji aktivnosti iz Akcionih planova od

strane nadležnih institucija (APSRZM i APNSM)

5. Sprovesti istraživanje o stanju zdravlja mladih na nacionalnom nivou, uz obavezno

uključivanje svih zainteresovanih aktera

6. Razviti jedinstvenu bazu podatka o zdravlju mladih na lokalnom, pokrajinskom i nacionalnom

nivou (kako je već predviĎeno APSRZM)

7. Pokrenuti proces izrade Lokalnih akcionih planova za razvoj i zdravlje mladih (kako je već

predviĎeno APSRZM) uz uključivanje mladih u izradu i sprovoĎenje istog

8. Izvršiti reviziju Akcionog plana za sprovoĎenje NSM-a u oblasti zdravlja mladih putem

evaluacije postojećih aktivnosti



21

9. Formirati radno telo koje bi se bavilo zakonskim prepoznavanjem psihoterapije kao nezavisne

profesije i standarda u vezi sa njom, a gde bi takoĎe odreĎen broj članova dolazio iz grupe

mladih profesionalaca25

10. Doneti zakon o mentalnom zdravlju u cilju zaštite mentalnog zdravlja, ostvarivanja prava na

zdravlje, osiguravanja od zloupotreba i podizanja standarda usluga

11. Vršiti senzibilizaciju tužilaca, sudija, centara za socijalni rad za rad sa mladim nasilnicima i

delikventima i senzibilizaciju organizacija civilnog društva za rad sa mladim nasilnicima i

delikventima

Zaključak

Imajući u vidu sve navedeno, smatramo da je neophodno povećati ulaganja u oblasti zdravlja

mladih i približavanja zdravih stilova života mladima, kako materijalna, tako i u vidu ljudskih

resursa.

Briga od zdravlju mladih u Republici Srbiji nije na zavidnom nivou, a situacija se može

poboljšati jedino zalaganjem i saradnjom svih zainteresovanih aktera, posebno donosilaca

odluka i organizacija civilnog društva. Neophodan je rad na prevenciji, a to se može postići

promocijom i približavanjem zdravih stilova života mladima.

U periodu koji dolazi, KOMS, kao najviše predstavničko telo mladih će čvrsto zagovarati za

usvajanje preporuka koje će omogućiti rešavanje problema kojima smo se bavili u ovom

predlogu praktične politike.

KOMS će se zalagati za pokretanje procesa izrade nacionalnog programa za zdrave stilove

života u saradnji sa releventnim državnim institucijama, eksperatima i predstavnicima

organizacija civilnog društva uz neizostavno korišćenje ICT u procesu promocije zdravlja

mladih.

25

Radno telo treba da bude sastavljeno od predstavnika Vlade (MZ, MOS,MP, MUP, MRSP, itd), OCD, institucija

koje se bave mladima (ZZJZ, socijalne ustanove, škole, fakulteti, itd). Poželjno je dobro da ga formiraju MZ i MOS)

Savez drustava psihoterapeuta Srbije vec ima draft zakona o psihoterapiji tako da bi njih trebalo ukljuciti kao

“nosioce” radne grupe



22

IZVORI

[1] Strategija razvoja zdravlja mladih u Republici Srbiji, „Službeni glasnik RS”, br. 55/05, 71/05

[2] Nacionalna strategija za mlade, “Službeni glasnik RS”, br. 55/05, 71/05-ispravka i 101/07

[3] Akcioni plan za sprovoĎenje Nacionalne strategije za mlade 2009 – 2014. godina

[4] Zakon o mladima,"Sl. glasnik RS", br. 50/2011

[5] Izveštaj o službama orijentisanim na potrebe mladih u Saveznoj Republici Jugoslaviji/Srbiji,

Hilari Homans, Silvia Koso za SZO/UNICEF/UNFPA, septembar, 2002

[6] A Brave New Generation – Youth in Federal Republic of Yugoslavia, UNICEF, 2002. godine

[7] Zakon o javnom zdravlju. 2009: http://www.zakon.co.rs/zakon-o-javnom-zdravlju.html

[8]Strategija razvoja zaštite mentalnog zdravlja. 2007: http:// www.zdravlje.gov.rs

[9] Predstave i razmišljanja dece o zlostavljanju. Beograd: UNICEF Beograd; 2005

[10] Akcioni plan politike za mlade u AP Vojvodini za period 2011-2014

[11] Izveštaj o sprovoĎenju APNSM za 2009. godinu

[12]Izveštaj o sprovoĎenju APNSM za 2010. godinu

[13]Izveštaj zaštitnika graĎana Saše Jankovića "Zaštita dece od nasilja u školama" o postupanju

osnovnih i srednjih škola u Srbiji u prevenciji i zaštiti iz 2011. godine


http://www.womenngo.org.rs/images/zagovaranje/Jelena_Visnjic-Killing_me_softly-

medijsko_izvestavanje_o_zenama_zrtvama_nasilja.pdf








Documents

u oblasti zdravlja mladih - koms.rs · oblasti zdravlja mladih i zdravih stilova života u Republici Srbiji. Posebno se osvrćemo na probleme mentalnog zdravlja, fizičke naktivnosti