145

ANDRIJANA RISTIĆ

145

Muzej primenjene umetnosti, Beograd

UDK 316.75:7.01(497.1)”1945/1952”(046)

PREZENTACIJA UMETNIKA U ILUSTROVANOJ ŠTAMPI U

OKVIRU KULTURNE POLITIKE AGITPROPA 1945–1952

Sa­že­tak:­Na­čin­na­ko­ji­ su­umet­ni­ci­ i­nji­ho­vo­stva­ra­la­štvo­bi­li­ za­stu­plje­ni­u­ilu­stro­va­noj­štam­pi,­po­seb­no­pr­vom­po­sle­rat­nom­ilu­stro­va­nom­li­stu­Du­ga,­u­pe­ri­o­du­ob­no­ve­i­iz­grad­nje,­uka­zu­je­na­nji­ho­vu­pri­la­go­đe­nost zah te vi ma no ve kul tur ne po li ti ke pod kon tro lom Agit prop apa ra ta CK­KPJ.­Uka­za­no­je­na­mo­bi­li­za­tor­sku­ulo­gu­štam­pe­kao­isto­vre­me­nog­no­si­o­ca­vi­zu­el­nog­i­na­ra­tiv­nog­sa­dr­ža­ja,­po­tom­i­na­se­lek­tiv­nu­„upo­tre­bu“­umet­ni­ka,­umet­no­sti­i­kul­tu­re­uop­šte­u­na­gla­ša­va­nju­kon­ti­nu­i­te­ta­sa­ isto­rij­skom­pro­šlo­šću,­ so­vjet­skih­kul­tur­nih­uti­ca­ja­ i­ukup­nog­so­ci­ja­li­stič­kog­pre­o­bra­ža­ja.­Ana­li­zi­ra­ni­su­mo­ti­vi­ko­ji­su­uslo­vi­li­pred­sta­vlja­nje­od­re­đe­nih­ i­od­go­va­ra­ju­ćih­umet­nič­kih­ sa­dr­ža­ja­na­na­slov­nim­stra­na­ma­i­iden­ti­fi­ko­va­ne­su­po­ru­ke­ko­je­su­ove­pred­sta­ve­emi­to­va­le.­U­skla­du­sa­po­li­tič­kim­pro­me­na­ma,­pra­će­ne­su­pro­me­ne­u­štam­pi­od­kra­ja­če­tr­de­se­tih­go­di­na­20.­ve­ka,­ka­ko­u­kon­cep­ci­ji­ta­ko­i­u­iz­bo­ru­ilu­stro­va­nog­ma­te­ri­ja­la­kao­kon­cep­cij­ske­po­dr­ške.­Po­seb­no­je­is­tak­nu­to­sla­blje­nje­so­vjet­skog­kul­tur­nog­uti­ca­ja,­pro­me­ne­u­pre­zen­ta­ci­ji­umet­ni­ka­sa­vre­me­ni­ka­i­nji­ho­vo­de­li­mič­no­oslo­ba­đa­nje­od­pro­svet­no­pe­dagoške­

ulo­ge­pe­ri­o­da­so­ci­ja­li­stič­kog­re­a­li­zma.

Ključ­ne­re­či: ilu stro va na štam pa, Du ga, umet ni ci, Agit prop, kul tur na po li ti ka

Pr ve go di ne po za vr šet ku Dru gog svet skog ra ta bi le su ši rom sve ta go di ne ob no ve i iz grad nje, ali i pr ve go di ne hlad nog ra­ta. U me ri u ko joj je hlad ni rat pod ra zu me vao bor bu po li tič­kih, pod ra zu me vao je i bor bu kul tur nih ide o lo gi ja, u ko ji ma je umet nost ima la va žnu ulo gu. Ju go sla vi ja je po sle 1945. ušla u nov ob lik dru štve no­po li tič kog ure đe nja, u ko me je do bro vo­ljač ka iz grad nja po sta la je dan od sim bo la no ve dr ža ve, a kroz

146

ANDRIJANA RISTIĆ

so ci ja li stič ki re a li zam i no ve umet no sti i nje ne idej nosti.1 Ja­sno de fi ni sa ni zah te vi za idej no šću umet no sti do po čet ka pe­de se tih go di na iz no še ni su u dnev noj štam pi, u okvi ru npr. ru bri ke „Na ši za slu žni rad ni ci na po lju na u ke i kul tu re“, u dnev nom li stu Po li ti ka, ali i u spe ci ja li zo va nim gla si li ma i ča­so pi si ma, kao što su bi li npr. Fo­to­gra­fi­ja – ča so pis fo to a ma te­ra Ju go sla vi je,2 za tim Mla dost i Knji­žev­nost, ko ji su u svo jim uvod ni ci ma go vo ri li mno go o za da ci ma ko ji se sta vlja ju pred umet ni ke i nji ho vo stva ra la štvo, isto vre me no ja sno de fi ni šu ći

i sta vo ve Par ti je po tom pi ta nju.3

Pri god ni go vo ri Jo si pa Bro za Ti ta ta ko đe su na gla ša va li da knji­žev nost i kul tu ra uop šte (da kle i umet nost) ima ju zna čaj nu ulo gu u for mi ra nju pra vih so ci ja li stič kih gra đa na na še ze mlje. „Knji­žev ni ci i osta li kul tur ni rad ni ci mo ra ju na sto ja ti da čim du blje shva te su šti nu zbi va nja u da na šnjoj epo si, kva li ta tiv no da ju čim bo lji li te rar ni ob lik pro ce sa re vo lu ci o nar nog pre o bra ža ja na še so ci ja li stič ke ze mlje, da ver no po ka zu ju sve što je bi lo po zi tiv no u na šoj isto ri ji, da na sto je da u nji ho vim li te rar nim de li ma bu de za i sta ove ko ve če na nat čo ve čan ska bor ba na ših na ro da za svo ju

slo bo du i za svo ju sve tli ju bu duć nost.”4

“Nat čo ve čan ska bor ba za sve tli ju bu duć nost” ote lo tvo re na je u pe ri o du ob no ve i iz grad nje spro vo đe njem Pr vog pe to go di šnjeg pla na (1947­1952), ko ji je po sta vlja ju ći pred umet ni ke no ve za­dat ke do veo do pri la go đa va nja umet no sti zah te vi ma vre me na. Umet nost je kao svo ji na na ro da mo ra la da od ra ža va, ob ja šnja­va i do ku men tu je stvar nost, for mom pri stu pač nom i la ko shva­tlji vom obič nom čo ve ku.5 Kraj nji cilj de la ko ja su is pu nja va la ove zah te ve je, po mi šlje nju Par ti je, bio da de lu ju isti ni to i uti ču na po di za nje dru štve no­po li tič ke i ide o lo ške sve sti “svih onih

ko ji su ih pro či ta li, ču li ili vi de li”.

Dnev na i ilu stro va na štam pa pred sta vlja le su u to vre me je di­ni ma sov ni me dij, kon glo me rat vi zu el nih i na ra tiv nih sa dr ža ja, ko ji su se me đu sob no do pu nja va li, omo gu ća va ju ći isto vre me no i či ta nje i gle da nje. To je bio raz log da štam pa do bi je zna čajnu

1 Me re nik L., Ide­o­lo­ški­mo­de­li:­srp­sko­sli­kar­stvo­1945­1968, Be o grad 2001, str. 11.

2 To kom pr vih go di na iz la že nja, ča so pis Fo­to­gra­fi­ja, kao zva nič no gla si lo Sa­ve za fo to i ki no a ma te ra Ju go sla vi je, po red prak tič nih čla na ka o sni ma nju i iz­ra di fo to gra fi ja, ve sti o iz lo žba ma ili krat kih na pi sa o zna čaj nim mo men ti ma iz isto ri je fo to gra fi je, re dov no je ob ja vlji vao i po je dan di rek tiv ni čla nak ko ji je is ti cao vas pit nu i pro pa gand nu ulo gu fo to gra fi je.

3 Di mić Lj., Agit­prop­ kul­tu­ra:­ agit­pro­pov­ska­ fa­za­ kul­tur­ne­ po­li­ti­ke­ u­ Sr­bi­ji­1945­1952, Be o grad 1988, str. 193.

4 Go vor Mar ša la Ti ta uoči no ve 1950. go di ne, Po li ti ka, 1. i 2. ja nu ar, Be o grad 1950, str. 1.

5 Di mić Lj., op. cit., str. 193.

147

ANDRIJANA RISTIĆ

ulo gu u ute me lji va nju i po pu la ri zo va nju no vog dru štve no­po­li tič kog ure đe nja. Isto vre me no je do pri no si la i učvr šći va nju po be da re vo lu ci je, što je bi la jed na od od li ka so ci ja li stič kog bor be nog re a li zma, pro is te klog iz no vih re vo lu ci o nar nih i na­sle đe nih isto rij skih okol no sti Ru si je i bolj še vič kih pro ce na isto­rij ske po tre be da što ši ri dru štve ni kru go vi pri hva te re vo lu ci o­nar ne te ko vi ne.6 Do 1949. go di ne, uti ca ji So vjet skog Sa ve za su u naj ve ćoj me ri od re đi va li mo del kul tur ne po li ti ke, ka ko nje­gov ide o lo ški ob lik ta ko i idej nu ori jen ta ci ju i na čin na ko ji je

or ga ni za ci o no bio po sta vljen.7

Osnov na pre o ku pa ci ja po sle rat ne ilu stro va ne štam pe, u go di na­ma ne po sred no po za vr šet ku Dru gog svet skog ra ta, usme re na je ka do ma ćem pod ne blju i sta nov ni štvu pa se ta ko na nje nim na slov nim stra na ma sre ću is klju či vo fo to gra fi je lju di i do ga đa­ja ak tu el ne sva ko dne vi ce, pri zo ri ko ji ma su se mo gli ostva ri ti raz li či ti idej ni uti ca ji. U mo ru bil te na raz li či tih od bo ra i par tij­skih or ga na, kao i ča so pi sa ko ji su se ga si li već po sle ne ko li ko bro je va, ra zno vr snim sa dr ža jem i re dov nim iz la že njem, is ti cao se ilu stro va ni list Du ga. Na na slov nim stra na ma ovog ča so pi­sa mo gu se ja sno iz dvo ji ti od re đe ne te me, pra ti ti ak tu el no sti, kao i pro me ne u na či nu pri ka zi va nja po je di nih mo ti va, zbog če­ga se sti če uti sak da je Du ga u ce li ni ilu stro va la pr ve go di ne

po za vr šet ku Dru gog svet skog ra ta.

To kom či ta vog pe ri o da ob no ve i iz grad nje, štam pa je, kao me­dij ski po sred nik iz me đu tvo ra ca no vog dru štve no­po li tič kog ure đe nja i pu bli ke, ko ja je ve li kim de lom i sa ma ak tiv no uče­stvo va la u iz grad nji, ima la do mi nant no mo bi li za tor sku ulo gu. Istu ulo gu ima la je i no va kul tur na po li ti ka, ko ja je bi ra la na či­ne na ko je će pred sta vlja ti umet ni ke i dru ge kul tur ne rad ni ke, uvek u skla du sa zah te vi ma ide o lo gi je i za da ci ma ko je je pred umet ni ke po sta vio Pr vi pe to go di šnji plan. Iako se, u pe ri o du o ko me je reč, ilu stro va na štam pa i sli kom i reč ju, u naj ve ćoj mo­gu ćoj me ri, te mat ski opre de lju je za „no ve lju de so ci ja li zma“, objek te in du stri ja li za ci je ili do ku men to va nje po li tič kih do go vo­ra, umet nič ki sa dr ža ji ko ji se kroz nju „pro vla če“ ta ko đe su po­ku šaj da se jed na dru ga či ja vr sta de lat no sti tre ti ra kao sa stav ni

deo ob no ve i iz grad nje.

Kult rud ni ka je, na pri mer, bio do dat no oja čan i pod sti can knji žev no šću tog vre me na. Po seb no su po et ska de la Du ša na Ma ti ća, Zo ra na Ma ši ća, Pre dra ga Pa la ve stre, Ta na si ja Mla­de no vi ća (ko ji je jed no vre me bio i ured nik Du ge) sa dr ža la him ne ra du, ro man tič no­re to rič ke evo ka ci je ra ta i opi se idi­lič nih pa sto ral nih pej za ža. Tre ba lo je da mla di pi sci pre va zi đu

6 Mi tro vić, A., An­ga­žo­va­no­i­le­po, Be o grad 1983, str. 107.7 Di mić, Lj., op. cit., str. 269.

148

ANDRIJANA RISTIĆ

nesklad iz me đu so ci ja li stič ke iz grad nje i umet nič kih do ku me­na ta ko ji o njoj go vo re, kao i da iz be ga va ju knji šku ide a li za­ci ju stvar no sti. Kao što je re žim po ku ša vao da ob li ku je, ka­ko za jed ni cu ta ko i po je din ca, knji žev nost je sa svo je stra ne

tre ba lo da ve li ča „no vog čo ve ka“.

S dru ge stra ne, po sto ja la je po tre ba za us po sta vlja njem kon ti­nu i te ta sa onim lič no sti ma i do ga đa ji ma iz srp ske ili ju go slo­ven ske pro šlo sti ko ji se ni su ko si li sa ak tu el nom ide o lo gi jom i nje nim po tre ba ma i ko ji su se mo gli sma tra ti „po zi tiv nim u na šoj isto ri ji“. Ta ko se lik i de lo Vu ka Ka ra dži ća, re for ma to­ra srp skog je zi ka, uklo pio u osnov ni za da tak Pr vog pe to go di­šnjeg pla na na po lju kul tu re, opi sme nja va nje u vi so kom pro­cen tu ne pi sme nog sta nov ni štva. Is ko re nji va nje ne pi sme no sti pred sta vlja lo je pri o ri tet no ve kul tur ne po li ti ke i te melj po di­za nja op šteg kul tur nog ni voa sta nov ni štva i ši re nja kru ga ko­ri sni ka kul tur nih vred no sti, što je sve tre ba lo da vo di ka br­žem eko nom skom i dru štve nom na pret ku ze mlje.8 Već 1947. po či nje se sa obe le ža va njem i prosla vlja njem ju bi le ja ve za nih

za srp ski je zik i knji žev nost.

Bi sta Vu ka Ka ra dži ća, rad va ja ra Pe tra Ubav ki ća (sli ka 1), bi­la je iz lo že na u okvi ru pro sla ve sto go di šnji ce „po be de na rod­nog je zi ka u srp skoj knji žev no sti i de mo krat skog du ha u srp­skoj kul tu ri,“ ka ko se na vo di u tek stu ob ja vlje nom u Du gi po­vo dom ovog ju bi le ja. Skulp tu ra pri ka zu je Vu ka Ka ra dži ća s pre kr šte nim ru ka ma oslo nje nim na knji ge. Knji ga, kao sim bol vi so ke kul tu re, pred sta vlja oslo nac re for ma to ru srp skog je zi­ka, kao što se i no va vlast osla nja la na do pri no se Vu ka Ka ra­dži ća je zi ku i knji žev no sti u spro vo đe nju sop stve nih kul tur nih

8 Di mić Lj., op. cit., str. 253.

Slika 1 Bista Vuka Karadžića, rad vajara Petra Ubavkića, Duga, br. 108, Beograd 1947.

149

ANDRIJANA RISTIĆ

re for mi, u ko ji ma je glav no me sto za u zi ma la pro sve ti telj ska ulo ga opi sme nja va nja sta nov ni štva.

Dru ga zna čaj na lič nost, ko ja je na šla svo je me sto u us po sta vlja­nju kon ti nu i te ta s pro šlo šću, je Pe tar II Pe tro vić Nje goš. Ide je ustan ka, oslo bo đe nja i na rod ne ne za vi sno sti iz Gor skog vi jen ca pred sta vlja ju pan dan istim ide ja ma pri sut nim u na rod no o slo bo­di lač koj bor bi, a sa mim tim i sa stav ni deo pro sla va ju bi le ja ve­za nih za Dru gi svet ski rat. Nje go še va skulp tu ra u bron zi Sre te na Sto ja no vi ća na šla se me đu iz lo že nim de li ma gru pe sa mo stal nih li kov nih umet ni ka u Be o gra du, u okvi ru pro sla ve de se to go di­šnji ce na rod ne re vo lu ci je9(sli ka 2). Kao i u slu ča ju bi ste Vu ka Ka ra dži ća, osnov ni atri but Nje go ša je knji ga, naj ve ro vat ni je Gor ski vi je nac, na či je se ide je pod se ća lo ne sa mo u kon tek­stu na rod no o slo bo di lač ke bor be, već i dru gih usta na ka na ro­da, ka kav je bio onaj pro tiv Tu ra ka, pod vođ stvom Ka ra đor đa,

ko me je Nje goš i po sve tio svo je de lo.

U obe le ža va nji ma ju bi le ja ve za nih za ro đe nja i smr ti po zna tih knji žev ni ka is ti ču se ju bi le ji Đu re Jak ši ća, Bo re Stan ko vi ća, Đu­re Da ni či ća i Bran ka Ra di če vi ća. Od sa vre me nih pi sa ca, smrt Vla di mi ra Na zo ra 1949, obe le že na je pri god nim tek stom sa na­ve de nim za slu ga ma za na rod, dok fo to gra fi ju na ko ri ca ma ča so­pi sa ume sto le gen de pra ti in me mo ri am u ko me se pi sac po no vo is ti če kao „za slu žni na rod ni bo rac i ve li ki pe snik na ro da“. Fo­to gra fi ja pred sta vlja do po ja sni por tret u par ti zan skoj uni for mi, ko ja je za pra vo atri but ko ji knji žev ni ka de fi ni še u ulo zi va žni joj

od one ko ju je imao u knji žev no sti svog vre me na (sli ka 3).

9 „Lov ćen film“ je ta ko đe 1951. sni mio du go me tra žni igra ni film „Nje goš“, u čast sto go di šnji ce smr ti ovog ve li ka na.

Slika 2 Njegoš, rad vajara Sretena Stojanovića, Duga, br. 294, Beograd 1951.

150

ANDRIJANA RISTIĆ

Još je dan mo tiv po tre ban da se fo to gra fi je na ših umet ni ka na đu na na slov nim stra na ma Du ge bi lo je ukla pa nje nji ho vih umet­nič kih opre de lje nja u kli mu so ci ja li stič kog re a li zma, što je ujed­no bio i od go vor zah te vi ma vre me na. Va ja ri Đor đe Jo va no vić i To ma Ro san dić, sli kar i is tak nu ti po li ti čar Đor đe An dre je vić Kun, knji žev nik­re a li sta Bo ra Stan ko vić,10 mo za ik Mi la Mi lu­no vi ća iz Ju go slo ven skog po zo ri šta u Be o gra du, kao i ra do vi s te mom ob no ve i iz grad nje ili na rod no o slo bo di lač kog ra ta va­ja ra Loj za Do li na ra i An tu na Augu stin či ća, sre ću se na na slov­nim stra na ma to kom či ta ve 1951. U da le ko ma njoj me ri pri sut ni

10 Dru go iz da nje ro ma na Ne­či­sta­krv iza šlo je u iz da nju „Pro sve te“ već 1948. i po nje mu je A. Vu čo na pi sao sce na rio za igra ni film „Sof ka“, ta ko đe sni mljen 1948.

Slika 3 Vladimir Nazor, Duga, br. 203, Beograd 1949.

Slika 4 Detalj sa Spomenika palim Šumadincima, rad vajara Antuna Augustinčića, Duga, br. 311, Beograd 1951.

151

ANDRIJANA RISTIĆ

su i sta ri ji srp ski umet ni ci: Pa ja Jo va no vić, Uroš Pre dić, Ste­va To do ro vić i Đu ra Jak šić, či ja se de la re pro du ku ju u ve zi sa

obe le ža va njem ju bi le ja ro đe nja ili smr ti.

Spo me nik pa lim Šu ma din ci ma u Kra gu jev cu, rad An tu na Augu­stin či ća (sli ka 4), či ji je de talj ilu stro van na na slov noj stra ni Du ge, po dig nut je 1932. i po sve ćen pa li ma u ra to vi ma za oslo­bo đe nje od 1804. do 1918. Iako ni je eks pli cit no po sve ćen na rod­no o slo bo di lač koj bor bi u Dru gom svet skom ra tu, on pred sta vlja sim bol he roj ske bor be za slo bo du i kao ta kav on je uni ver za lan. Le gen da ko ja pra ti ovu fo to gra fi ju na zi va Kra gu je vac ne po ko re­nim gra dom bor cem, ko ji je ostao ve ran svo joj ve kov noj te žnji

za slo bo dom, ne ža le ći ni ka kvih žr ta va za nje no oču va nje.

Skulp tu re Vu ka Ka ra dži ća, Pe tra II Pe tro vi ća Nje go ša i Spo me­nik pa lim Šu ma din ci ma na sta li su u pe ri o du ko ji je pret ho dio us po sta vlja nju no vog dru štve no­po li tič kog ure đe nja, ali su za dr­ža li sta tus kul tur nog do bra i in ter pre ti ra ni su u sa gla sno sti sa no­vom ide o lo gi jom. Nji ho vo zna če nje i upo tre ba u si ste mu u ko me su na sta li osta ju u dru gom pla nu, dok im nji ho va pre zen ta ci ja u ilu stro va noj štam pi do de lju je ulo gu u stva ra nju no ve kul tur ne he ge mo ni je. Izo lo va nje umet nič kih de la iz nji ho vog ori gi nal nog kon tek sta ne ne gi ra nji hov osnov ni sim bo lič ni sa dr žaj, već se on

pri la go đa va no vom kon tek stu, do pu nju je tek stu al nim sa dr ža jem i ti me pre tva ra u in te gral nu po ru ku na me nje nu po sma tra ču. Mo­guć nost da po sma trač po gre šno in ter pre ti ra re pro duk ci ju umet­nič kog de la iz beg nu ta je ko ri šće njem tek sta, ko ji sim bo lič ni sa­dr žaj ovih umet nič kih de la po di že u ra van uni ver zal no va že ćeg i

pri men lji vog u no vom dru štve no­po li tič kom kon tek stu.

U pr vim go di na ma iz la že nja Du ge, do ma ći umet ni ci, sa vre me­ni ci, sko ro da ni su do bi ja li pro stor na na slov nim stra na ma, dok

Slika 5 Vera Pavlović, Duga, br. 127, Beograd 1948.

152

ANDRIJANA RISTIĆ

su op šir nim fo to re por ta ža ma i oba ve znim na slov nim stra na ma pro pra će na sva go sto va nja ru skih umet ni ka. Tek sre di nom 1947, oper ski pe va či Lju bi ša Jo va no vić i Na da Ka sa pić po ja vi će se na po sled njoj stra ni Du ge u sce ni iz ope re „Ote lo“, dok će se na ko­ri ca ma jed na do ma ća glu mi ca po ja vi ti pr vi put tek 1948. godine (sli ka 5). To će bi ti Ve ra Pa vlo vić kao Ja go da u fil mu „Ži vje će ovaj na rod“. Iako je te ma ti ka fil ma „Ži vje će ovaj na rod“ rat na, fo to gra fi ja Ve re Pa vlo vić ni na ko ji na čin na to ne uka zu je. Bez le gen de ko ja pra ti fo to gra fi ju, upu ću je na film i in di rekt no pre­no si po ru ku o žr tvi za oslo bo đe nje, ova fo to gra fi ja bi bi la tek pred sta va na sme ja ne de voj ke, dok je le gen da ta ko ja omo gu ća va

nje no iš či ta va nje u kon tek stu od u ze te bez bri žne mla do sti.

Pret po stav ka je da je po li tič ko za hla đe nje u od no si ma s Ru si jom do pri ne lo oslo ba đa nju do dat nog pro sto ra na na slov nim stra na­ma Du ge, ali je za ni mlji vo da se glum ci i pe va či ne po ja vlju ju kao is tak nu ti po je din ci jed ne pro fe si je, pod svo jim lič nim ime­nom, već is klju či vo u svo jim ulo ga ma u fil mu ili na po zor ni ci. Za raz li ku od na red nih de ce ni ja, ka da će na slov ne stra ne oku pi­ra ti zve zde, či je su fo to gra fi je oda bra ne na zah tev či ta la ca, scen­ski umet ni ci u pr vim po sle rat nim go di na ma de mon stri ra ju ak tu­el nu kul tur nu po li ti ku. U po je di nim slu ča je vi ma nji ho va ulo ga se mo že po sma tra ti ne sa mo kao film ska već i pe da go ška ulo ga pre no si o ca po ru ke is ka za ne u film skom sce na ri ju. Ta ko i fo to­gra fi ja Ve re Pa vlo vić pod se ća na pe riod na rod no o slo bo di lač ke

bor be i žr tvu za oslo bo đe nje ko ja se ne sme za bo ra vi ti.11

Pr vi ju go slo ven ski du go me tra žni igra ni fil mo vi „Sla vi ca“ i „Ži­vje će ovaj na rod“ sni mlje ni su 1947, „Be smrt na mla dost“ 1948. i sva tri su opi si va li do ga đa je iz Dru gog svet skog ra ta. Me đu­tim, stal no in si sti ra nje na pri ka zi va nju stvar no sti i ve li ča nju isto rij skog tre nut ka, u ko me je či ta vo sta nov ni štvo mo bi li sa no u ob no vi i iz grad nji ze mlje, uslo vi lo je po tre bu za sni ma njem igra nih fil mo va sa tom te mom, ta ko da je 1948. sni mljen „Ži­vot je naš“, pr vi igra ni film tog žan ra, za tim i „Pri ča o fa bri­ci“, 1949. Po čev ši od 1948, glu mi ce i glum ci iz do ma ćih igra­nih fil mo va po če li su sve če šće da se po ja vlju ju na na slov nim

stra na ma ilu stro va ne štam pe.12

Umet ni ci kao za slu žni po je din ci po či nju po ste pe no da se is ti ču na ko ri ca ma Du ge, po čev ši od 1951. Za raz li ku od pret hod nog pe ri o da, po zo ri šni i film ski umet ni ci po sle 1950. po ja vlju ju se i

11 Sce na rio za film “Ži vje će ovaj na rod” na pi sao je Bran ko Ćo pić, in spi ri san stvar nim do ga đa jem ko ji se od i grao u oko li ni Dr va ra 1943.

12 Ire na Ko le sar (“Sla vi ca”, 1947), Ve ra Pa vlo vić (“Ži vje će ovaj na rod”, 1947), Ma ri ja Cr no bo ri (“Sof ka”, 1948. i “Pri ča o fa bri ci”, 1949), ba le ri na So nja Kastl (“Za sta va”, 1949), Dra go mir Fel ba (“Bar ba Žva ne”, 1949) po ja vlji va li su se na na slov nim stra na ma Du ge u isto vre me ka da su ovi fil mo vi bi li deo bi o skop skog re per to a ra.

153

ANDRIJANA RISTIĆ

van svo jih pred sta va, kao in di vi due u no voj ulo zi da obra zu ju, ali i za ba ve, što po tvr đu je sve ve ći broj ko me di ja na po zo ri šnom re per to a ru, kao i sni ma nje pr vih fil mo va u tom žan ru. Po seb­no me sto za u zi ma ba let ski an sambl Na rod nog po zo ri šta u Be o­gradu, ko ji je 1950. po sta vio pred sta vu „Ba la da o jed noj sred­njo ve kov noj lju ba vi“, Fra na Lot ke13 (sli ka 6). Nat pis na na slov­

noj stra ni iden ti fi ku je fo to gra fi ju kao sce nu iz ba le ta, ali poza di­na ne uka zu je na sce no gra fi ju ili bi lo ko ji dru gi ele me nat ko ji bi par ba let skih umet ni ka po ve zao sa sce nom. Iz to ga se mo že za­klju či ti da su umet ni ci po zi ra li fo to gra fu u scen skim kosti mi ma,

ve o ma ras ko šnim za ono vre me op šte osku di ce.

Uspeh na ših umet ni ka u ino stran stvu sva ka ko je bio mo tiv da se nji ho ve fo to gra fi je na đu na na slov nim stra na ma ilu stro va ne štam pe, a zna čaj nu no vi nu u štam pi pred sta vlja ju i in ter vjui sa ak tu el nim glum ci ma i ba let skim umet ni ci ma. Je dan od pr vih in ter vjua (1952) bio je upra vo in ter vju s pri ma ba le ri nom Mi­rom Sa nji nom, ko joj je uka za na po seb na pa žnja na kon pr vog ve ćeg go sto va nja ba let skog an sam bla Na rod nog po zo ri šta u Edin bur gu. Ne ko li ko me se ci ka sni je, na slov na stra na i in ter vju će bi ti po sve će ni sli ka ru Pe tru Lu bar di, ali opet za hva lju ju ći

uspe hu nje go ve iz lo žbe u Pa ri zu.

Do 1949. u štam pi će se če sto sre ta ti re pro duk ci je umet nič kih de la so vjet skih sli ka ra, s te ma ma ve za nim za do ga đa je iz Ok to­bar ske re vo lu ci je, pro gla še nje so vjet ske vla sti i to me slič no, ko­ji ma su ta ko đe obe le ža va ni od go va ra ju ći ju bi le ji. To je, ujedno,

13 To kom 1951, ba let ski an sambl Na rod nog po zo ri šta je go sto vao sa ovom i još dve ba let ske pred sta ve do ma ćih kom po zi to ra: „Ohrid skom le gen dom“ Ste va na Hri sti ća i „Li ci tar skim sr cem“ Kre ši mi ra Ba ra no vi ća na Bri tan skom fe sti va lu u Edin bur gu.

Slika 6 Mira Sanjina, Iz baleta „Balada o jednoj srednjovekovnoj ljubavi“, Duga, br. 262, Beograd 1950.

154

ANDRIJANA RISTIĆ

i pre lom na go di na u kul tur noj po li ti ci, ko ja je do ta da bi la od re­đe na cen tra li zo va nom dr žav nom upra vom, po tre ba ma ob no ve i iz grad nje i so vjet skim kul tur nim uti ca jem.14 Ne po sred no po sle po be de so ci ja li stič ke re vo lu ci je i za vr šet ka Dru gog svet skog ra­ta, kul tur ni uti caj So vjet skog Sa ve za bio je do mi nan tan i ši rio se, iz me đu osta log, i pu tem štam pe i ča so pi sa, di stri bu i ra nih pre ko Dru štva za kul tur nu sa rad nju „Ju go sla vi ja­SSSR“, ko je je po­sto ja lo do sre di ne 1949. U or ga ni za ci ji ovog dru štva odr ža na su mno ga pre da va nja op šte o bra zov nog i sa znaj nog ka rak te ra, ko ja su ima la i pro pa gand no dej stvo u bor bi za no ve sa dr ža­je u kul tur nom ži vo tu. Na taj na čin, ona su uti ca la na re per to­

ar po zo ri šta i bi o sko pa, mu zič ko stva ra la štvo, knji žev nost, ali i sa dr žaj štam pe. Štam pa i ča so pi si su re dov no ob ja vlji va li knji­žev ne pri lo ge so vjet skih auto ra, ko ji su ima li di rek tiv no zna če­nje, dok je je dan broj li sto va imao stal ne ru bri ke o pri vred nom

i kul tur nom ži vo tu So vjet skog Sa ve za.15

To kom 1948, u štam pi se po ja vlju ju pr ve po zi tiv ne ve sti iz za­pad nog sve ta, ko je su se od no si le na do stig nu ća iz obla sti na u­ke i teh ni ke, dok 1949, u vre me ja kih pri ti sa ka In for mbi roa, u po se tu Ju go sla vi ji do la ze i ugled ni fran cu ski in te lek tu al ci. Već 1950, na na slov noj stra ni Du ge na ći će se pa no ram ska sli ka Lu vra, pr vi sa dr žaj po re klom sa Za pa da (sli ka 7). Iako ne u tral­na, ova fo to gra fi ja je ipak ozna ča va la ve li ku pro me nu u oda­bi ru sa dr ža ja za na slov nu stra nu, dok je, s dru ge stra ne, sim­bo lič no na ja vi la bo ga ti ji umet nič ki ži vot. Ob na vlja nje kultur nih

14 Di mić Lj., op. cit., str. 272.15 Me đu na rod ni ugo vo ri ko je je Ju go sla vi ja sklo pi la sa ze mlja ma na rod ne de­

mo kra ti je oba ve zi va li su je i na kul tur nu sa rad nju, ali je ona, do pre ki da uslo­vlje nog Re zo lu ci jom In for mbi roa, u svo joj su šti ni za dr ža la do mi nan tan so­vjet ski uti caj.

Slika 7 Luvr, Duga, br. 263, Beograd 1950.

155

ANDRIJANA RISTIĆ

veza sa Fran cu skom obe le že no je i iz lo žbom no vi je fran cu ske li kov ne umet no sti u Na rod nom mu ze ju u Be o gra du, što je bio tek po če tak odr ža va nja ni za go stu ju ćih iz lo žbi po re klom iz za pad ne Evro pe i SAD. Okre ta nje ju go slo ven ske spolj ne po­li ti ke pre ma ze mlja ma za pad ne Evro pe i SAD bi lo je oče ki­va ni epi log zva nič nog po li tič kog ras ki da sa In for mbi ro om,

SSSR­om i ze mlja ma Is toč nog blo ka.

Pe riod ju go slo ven ske isto ri je od 1945. do 1952. go di ne obe le­ži la je do mi na ci ja Ko mu ni stič ke par ti je Ju go sla vi je, od no sno Po lit bi roa nje nog cen tral nog ko mi te ta, nad svim seg men ti ma dru štve nog ži vo ta.16 Na sa mom kra ju 1948, Ko mi tet za kul tu ru i umet nost pri Agit prop apa ra tu je uki nut, i ma da to ni je zna či lo i uki da nje dr žav ne kon tro le, ipak je mo glo da uti če na po pu stlji­vi ji od nos pre ma štam pi. CK KPJ je već kra jem 1949. do neo od lu ku da se u jed nom bro ju pred u ze ća uve de sa mo u pra vlja nje, što je po lo vi nom 1950, oza ko nje no od lu kom Na rod ne skup šti ne FNRJ.17 Pro me ne u na či nu ru ko vo đe nja i fi nan si ra nja, okre ta nje ka no vim umet nič kim prav ci ma, ži va kul tur na sa rad nja, raz me­na ide ja sa sve tom i no vi od nos pre ma kul tur nom na sle đu od re­di li su 1951. kao po če tak no ve kul tur ne po li ti ke u či jim pr vim

da ni ma po la ko ne sta je i apa rat za agi ta ci ju i pro pa gan du.18

Kul tur na po li ti ka od 1945. do 1952. pod ra zu me va la je dru štve­nu ko ri snost umet nič kog stva ra la štva i an ga žo va nje umet ni ka u sva ko dnev noj bor bi za le gi ti mi za ci ju no vog dru štve no­po li­tič kog ure đe nja i po di za nje obra zov nog i op šte kul tur nog ni voa sta nov ni štva. Kao svo ji na na ro da, umet nost je mo ra la bi ti pri la­go đe na zah te vi ma vre me na i „so ci ja li stič ki idej na“. Spe ci fi čan kon tekst u ko me su fo to gra fi je umet ni ka ili nji ho vih de la sni­mlje ne i pu bli ko va ne u štam pi, a po seb no na na slov nim stra na­ma, či ni ih ne po u zda nim sve do čan stvom o nji ho vim stvar nim,

to jest lič nim umet nič kim opre de lje nji ma.

To kom pe ri o da ob no ve i iz grad nje, ilu stro va na štam pa je tre ti ra­na kao sred stvo agi ta ci je sa osnov nom ulo gom vas pi ta va nja ma­sa u so ci ja li stič kom du hu i mo bi li za ci je u ostva ri va nju od go va­ra ju ćih ci lje va. Te me ko je se u ovom pe ri o du pro fi li šu re zul tat su po li tič kog dik ta ta, a nji ho vo re pro du ko va nje pred sta vlja je dan od mo de la emi to va nja ma sov nih po ru ka. Iste po ru ke su u ovom pe ri o du pre no še ne i pu tem fil ma i po li tič kog pla ka ta, ko ji je ta­ko đe na di rek tan na čin po zi vao na uče šće u rad nim ak ci ja ma,

16 Hof man I., Ko mi tet za kul tu ru i umet nost pri Vla di FNRJ (usta no va i nje na ar hiv ska gra đa), Ar hiv, br. 1, Be o grad 2001, str. 42.

17 Pe tra no vić B., KPJ­ u­ bor­bi­ za­ iz­grad­nju­ so­ci­ja­li­zma­ 1945­1952, Be o grad 1965, str. 23­26.

18 Di mić Lj., op. cit., str. 272.

156

ANDRIJANA RISTIĆ

u ostva ri va nju Pe to go di šnjeg pla na i, ge ne ral no, u po li tič kom, eko nom skom i kul tur nom pre o bra ža ju ze mlje.19

Dru štve na „upo tre ba“ umet no sti bi la je sa stav ni deo ide o lo gi­je KPJ, či ja je kon cep ci ja bi la za sno va na na is ku stvi ma Par ti je ste če nim u pe ri o du iz me đu dva svet ska ra ta i za vre me na rod­no o slo bo di lač ke bor be, kao i na objek tiv nim po tre ba ma ko je je na me ta la kul tur na za o sta lost na sle đe na iz pro šlo sti. S dru ge stra ne, sva ki uti caj Za pa da bio je u ovom ra nom so ci ja li stič kom

pe ri o du sma tran de lom po li tič ke pro pa gan de.

Su kob sa In for mbi ro om na go ve stio je no vo raz do blje u kul tur­noj po li ti ci Par ti je i po tra gu za no vim idej nim osno va ma kul­tu re, što se po seb no is ta klo na Tre ćem ple nu mu CK KPJ, u de cem bru 1949. Na pu šta nje so ci ja li stič kog re a li zma, pro me ne u na stav nim pla no vi ma i pro gra mi ma, iz ra že ni ja pre vo di lač­ka de lat nost i ta ko da lje, zna či li su uno še nje no vih di men zi ja u kul tur ni ži vot i di rekt no su prot sta vlja nje do ta da do mi nant nom so vjet skom kul tur nom uti ca ju. Po čet kom pe de se tih go di na po­či nje da se raz vi ja no vi kul tur ni mo del, ko ji je u ve li koj me ri pod ra zu me vao ne ga ci ju sve ga po re klom iz So vjet skog Sa ve za i po ste pe no pri hva ta nje za pad nih uti ca ja, što je po no vo po tvr di lo

do mi na ci ju po li ti ke u kul tur nom ži vo tu.

LITERATURA:

Me re nik L., Ide­o­lo­ški­mo­de­li­:­srp­sko­sli­kar­stvo­1945­1968, Be o grad 2001.

Di mić Lj., Agit­prop­kul­tu­ra­:­agit­pro­pov­ska­fa­za­kul­tur­ne­po­li­ti­ke­u­Sr­bi­ji­1945­1952, Be o grad 1988.

Hof man I., Ko mi tet za kul tu ru i umet nost pri Vla di FNRJ (usta no va i nje na ar hiv ska gra đa), Ar hiv, br. 1, Be o grad 2001.

Pe tra no vić B., KPJ­u­bor­bi­za­iz­grad­nju­so­ci­ja­li­zma­1945­1952, Be o­grad 1965.

Isa ko vić S., Be­o­grad­ski­po­li­tič­ki­pla­kat­44­1974, Be o grad 1974.

An dri ja na Ri stićBe o grad Mu se um of Ap plied Art

PRE SEN TA TION OF AR TISTS IN IL LU STRA TED PRESS IN THE AGIT PROP CUL TU RAL PO LICY

Ab stract

Af ter the Se cond World War and in the pe riod of re con struc tion, re qu­ests for ar tists and the ir art, as well as vi ews of the Com mu nist Party on the is sue, we re very pre sent in the Yugo slav press. Art, as a pro perty of

19 Isa ko vić S., Be­o­grad­ski­po­li­tič­ki­pla­kat­44­1974, Be o grad 1974, str. 6.

157

ANDRIJANA RISTIĆ

the pe o ple had to be adap ted to the de mands of ti me and sho uld re flect, ex pla in and do cu ment re a lity, in the form ac ces si ble and easily com pre­hen si ble to the or di nary man. Only in this way art was con si de red to be a fa irly and in flu en ca ble ac tor in the ra i se of so cio­po li ti cal and ide o lo­gi cal con sci o u sness. Press as a mass me di um, which in clu des nar ra ti ve and vi sual con tent, was an ideal car ri er of ide o lo gi cal mes sa ges. Ar tists and cul tu ral wor kers and the ir art we re pre sen ted in the press in ac cor­dan ce with the cul tu ral po licy of the pe riod of re con struc tion and tasks the First Fi ve­Year Plan set to the ar tists. To urs of Rus sian ar tists fol­lo wed the pu bli ca tion of pho to­re por ta ge in the press, and co ver pa ges of ten pre sen ted pa in tings of the So vi et ar tists re pre sen ting the the mes from the Oc to ber Re vo lu tion. In the early post war years, sho wing of the lo cal ac tors was con di ti o ned by the ir film and edu ca ti o nal ro le ac­cor ding to the cur rent cul tu ral po licy. The con flict with the Co min form dec li ned the So vi et cul tu ral in flu en ce, which then do mi na ted. Mo ti ves for pre sen ta tion of the ar tist as de ser ving in di vi du als we re the ir suc ces­ses abroad and matching of the ir ar ti stic cho i ces in a cli ma te of so ci a list re a lism. The pa no ra mic pho to of the Lo u vre on the co ver pa ge of Du ga ma ga zi ne in 1950th symbo li cally marks the be gin ning of cul tu ral and ar ti stic co o pe ra tion with the co un tri es of the We stern Euro pe and the

U.S., an no un cing a new cul tu ral po licy.

Key­wor­ds:­Illus­tr­ated­p­ress,­Duga,­artists,­Agitprop,­cultural­policy