Turisticki Svet 71 · april / maj 2015 TURISTIČKI SVET 7105 Izdavač: “Turistički Svet” d.o.o. - Beograd Član ALCO GROUP Direktor & glavni urednik:Ljiljana REBRONJA

TURISTIČKI SVET 7105april / maj 2015

www.turistickisvet-hotnews.com

Izdavač: “Turistički Svet” d.o.o. - BeogradČlan ALCO GROUP

Direktor & glavni urednik: Ljiljana REBRONJAUrednik: Biljana BOSNIĆRedakcija: Marija OBRADOVIĆ, NevenaVUČIĆ, Milica BIKIĆ, Ivana BANOVIĆ-ĐORĐEVIĆ, Radmila TAMINDŽIĆ Sekretar Redakcije: Marija IVANOVIĆPrevodi - engleski: Marija OBRADOVIĆLikovni urednik: Branka MRĐENDizajn naslovne strane: Siniša ŽIVKOVIĆ

SPECIJALNI PRILOG WELLNES & SPA SVET

Urednik: Jelena SIMIĆIzvršni urednik: Marija OBRADOVIĆDizajn: David SARAČ

Marketing: “Turistički Svet” d.o.o. - Beograd

Adresa redakcije: Beograd, Požeška 65 bTel.: +381 (11) 305-0-789Mob: +381 (63) 30-77-95turistickisvet.press@gmail.comwww.turistickisvet-hotnews.com

Časopis izlazi šest puta godišnje.Godišnja pretplata na “Turistički Svet”:30 evra (Srbija) - 60 evra (inostranstvo)Tekući račun: 205-6884-97

Štampa: SAVPO - Stara PazovaTel. +381 (22) 310-300, 310-305

ISSN 1451-2661

Časopis “Turistički Svet” je 21. avgusta 2002.upisan u Registar javnih glasila Republike Srbije,kao stručni časopis, pod rednim brojem 3394

CIP - Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије, Београд

338.48(497.11)

TURISTIČKI svet : prvi časopis zasavremeno hotelijerstvo & turizam / glavniurednik Ljiljana Rebronja. - God. 1, br. 1(2002)- . - Beograd : Turistički svet,2002- (Nova Pazova : Savpo). - 27 cm

DvomesečnoISSN 1451-2661 = Turistički svetCOBISS.SR-ID 137991436

April je u Beogradu. Sunce izvuklo pupoljke iz promrzlihgrančica i ljude iz domova. Sve miriše na proleće, čak i

ovaj broj Turističkog sveta - prvog časopisa za savremenohotelijerstvo & turizam u Srbiji, koji po ko zna koji put

zaljubljeno držim u rukama, srećna što se „rodio“ lep,zdrav i pametan, i što s ponosom mogu da ga pošaljem u

svet, uverena da će svako u njemu pronaći nešto što će ga,ako je to uopšte moguće, učiniti bar malo boljim.

Na čitavih stotinu strana, savremenog dizajna, ispričano je mnogo sjajnih priča o:neobičnim hotelima; dalekim atraktivnim turističkim destinacijama poput Kinena istoku ili El Kamina na zapadu, ili o Šapcu – po mnogo čemu Prvoj srpskojvaroši; o novom životu šabačkog hotela „Sloboda“; o studentima Beogradskog

univerziteta koji svojim idejama i delovanjem nastoje da pokrenu i menjaju svet; ohotelima koji su kao „Hyatt Regency Beograd“ obeležili i vreme i ljude; o

trendovima u hotelskom dizajnu; budućnosti hotelskog marketinga; o stilu iidentitetu o kojem je za časopis govorio čuveni stilista Ašok Murti... Saznaćete i

koji je hotel najstariji na svetu, kako možete da napišete sastav i postanete vlasnikhotela, a Wellnes & Spa Svet otvoriće vam nove sofisticirane prostore, poputhedonističkog raja u Provansi, “Izvora” u Bukovičkoj banji, kao i Karlovim

Varima, Montekatini Termama, mađarskoj banji Hajdusoboslo... Možda u novom broju Turističkog sveta nećete saznati ništa spektakularno novo,ali ćete sasvim sigurno otkriti da se svet ne završava u sledećoj ulici i da tolikočudesnih mesta čeka da s vama podeli svoju jedinstvenu energiju i emocije. Na

nama je tek toliko da učinimo da vas zasvrbe tabani, na vama - da „bacite kocku“! April je u Beogradu. Sve miriše na proleće, a leto tek dolazi... negde u drugoj

polovini juna... Kao i novi broj Turističkog sveta!

��

Reč urednika

Ilije Garašanina 24, 11000 Beograd+381 11 3236 530, +381 11 3241 319www.cebef.rs

Centar beogradskih festivala CEBEF Delatnost: priprema, organizovanje i realizacija koncerata umetničke muzike i mani-festacija u oblasti kulture od značaja za grad Beograd (FEST, BEMUS, BELEF,Beogradski festival dokumentarnog i kratkometražnog filma - BFDKF, Filmski festi-val u Sopotu – SOFEST), kao i drugih programa u oblasti kulture za potrebe GradaBeograda.

SADRžAJ

7106 TURISTIČKI SVET april / maj 2015

April / Maj 2015.Godina XIII, Broj 71

7108 Info servis

7112 Belgrade Backstage Hotel za mlade turističke „zvezde“

7120 Budućnost hotelskog marketinga

7126 Stilizovana igra klasičnih i savremenih ideja

7134 Dva veka građanske tradicije!

7140 Prepoznatljivi duh elitizma

7144 Mesto koje su zavoleli i gosti i Šapčani

7150 Hotel je moj drugi dom

7152 Po jutru se uspeh poznaje

7154 Wellbeing u fokusu menadžmenta

7156 U zatvorskoj ćeliji s 5 zvezdica!?

7162 Turisti široke ruke

7166 Decenija trajanja i rasta

7172 Info servis

7180 Zerona lasersko oblikovanje tela

7182 Njegovo mesto pod SPA suncem

7184 Tajna profitabilng SPA centra

7186 Za uživanje, potpunu relaksaciju i podmlađivanje

7190 Wellness vesti

7192 Ultimativni luksuz sa šarmom Provanse

7196 „Kulturna“ trka kroz Barselonu

7198 Tri profitabilne banjske priče na istom temelju

Fotografija na naslovnoj strani: Hotel “Sloboda” - Šabac

Hotel s „karakterom“, novi sinonim za luksuz

Ozeleneli krovovi, procvetali zidovi...

16

24

30

Hom Parviz, generalni direktor hotela "Hyatt Regency Beograd": Hotel koji je obeležio i vreme i ljude

april / maj 2015 TURISTIČKI SVET 7107


Wellness & Spa SVET

46

75

64

Zarazni duh El Kamina

Svaki tanjir priča svoju priču!

Dobro došli u Prvu varoš Srbije!

38

68

58

Pod Kapijom nebeskog mira

Stil je ogledalo ličnog identiteta


INFO SERVIS

Hotel “Radisson Blu Old Mill” dobio je,početkom februara, međunarodni

sertifikat Green Key, za aktivno učešće uočuvanju životne sredine, i tako zvaničnopostao prvi “eko hotel” u našoj zemlji. Inače,od 2010. Carlson Rezidor grupa, jedna odnajvećih u svetu, uspešno sarađuje saFondacijom za edukaciju za životnusredinu, međunarodnom humani tarnomorganizacijom, koja je zadužena za GreenKey sertifikaciju do 2018. godine. Čak 250hotela ove hotelske grupe poseduje GreenKey.Green Key je nevladin, neprofitan i u pot-punosti nezavisan program, koji promovišeodrživi turizam sa ciljem doprinošenja pre-venciji klimatskih promena. Za Green Keysertifikaciju zadužena je do 2018. godinemeđunarodna humanitarna organizacijaFondacija za edukaciju za životnu sredinu.Kako bi hoteli stekli pravo na Green Keysertifikat, prvo moraju da ispune niz uslova

u vezi sa očuvanjem životne sredine,obuhvatajući tako širok spektar kriterijuma,od ekoloških do pravnih zahteva, dostup-nosti akcionih planova, edukacije ikomunikacije.Tokom svečane ceremonije, direktor GreenKey projekta Finn Bolding Thomsen,predao je sertifikat Thomasu Swieci, gener-alnom direktoru hotela Radisson Blu OldMill Belgrade, ističući da je Green Keyjedna od najpriznatijih svetskih ekološkihoznaka u turističkoj industriji sa više od2.300 lokacija u 48 zemalja koje su sepriključile programu sertifikacije. “Kao globalna kompanija koja konstantno

raste i razvija se, fokusiramo se na principodržive ekonomije. Uvođenjem ekološkeoznake Green Key, potvrđujemo kompani-jin program odgovornog poslovanja ipravimo još jedan korak koji će pozitivnouticati na zaštitu životne sredine”, izjavio jeThomas Swieca.

Svečana dodela godišnjih priznanja Regionalne privredne komore Kragujevac za ostvarene rezultate u privređivanju za 2014. godinu održana je uprostorijama Komore 12. marta 2015. godine. Prema odluci Skupštine RPK, među nagrađenima su čak dve kompanije ALCO Group: Hotel „Izvor“

iz Aranđelovca i “Pionir” d.o.o. Paraćin. U prisustvu velikog broja privrednika, gostiju i medija, nagrade su uručene Draganu Todoroviću, direktoru“Hotela Izvor” i Radiši Nikoliću, direktoru “Pionira” iz Paraćina. Hotel „Izvor“, koji je zvanično proglašen najboljim hotelom na Balkanu, ponovo jedokazao vrhunski kvalitet, a brend “Pionir” svoju lidersku poziciju u konditorskoj industriji.

� �� !"�

��#� � �� $��%% �&��'��(��)

Za vreme otvaranja letnje turističke sezoneu Skadarliji, kao i u Jugoistočnoj Evropi,

SACEN International upriličiće dodelupriznanja “Zlatno turističko srce JugoistočneEvrope” najuspešnijima u turizmu iugostiteljstvu, u sklopu turističke akcije“Birajmo najuspešnije u turizmu JugoistočneEvrope 2014�. Priznanja će 25. aprila u 12h bitiuručena u restoranu “Šešir moj”.

Najbolji od najboljih u sledećim kate -gorijama su:

Grčka - najbolja turistička destinacija •Opatija - najbolje turističko mesto • VrnjačkaBanja - šampion banjskog turizma • BanjaLuka – šampion sportskog turizma • Beograd– šampion kulturnog turizma • Ohrid - šam-pion kontinentalnog turizma • Brzeće - šam-pion omladinskog turizma • Hotelskiedukativni centar Miločer - najbolji treningcentar u regionu • Koper - “Zlatna čašagostoljublja” • Hamid Hadžić - internacional-ni vitez kulinarstva • Bojan Pandurović, Beč, iMihailo Berček, Novi Sad - ličnosti godineturističkog novinarstva u regiji • “Mimoza -fest”, Herceg Novi - najbolja turistička mani-festacija. Specijalno priznanje biće uručenoGuči, za 55. godina trajanja u manifesta-cionom turizmu regiona i Nacionalnojasocijaciji turističkih agencija – YUTA za višeod 60 godina logis-tike agencijskomposlovanju. Nagradaza naj bolji restoranpri pašće skadarli-jskom restoranu“Šešir moj”.

�*�� %��#� �%�+�)



Kompanija “Špica” – jedan od vodećih ponuđača opreme, sistema i rešenja uhotelskoj industriji, organizovala je krajem marta u beogradskom hotelu

“Metropol Palace”, nakon Ljubljane i Zagreba, jedinstven “Špica Road Show”, nakom su domaćim hotelijerima i projektantima hotelskih sistema predstavljenenajnovije tehnološke inovacije za unapređenje poslovanja. Direktor “Špica Centra” u Beogradu Darko Korać, naglasio je da je to jedinstvenaprilika da se prisutni uživo upoznaju sa naprednim rešenjima koja “Špica” imple-mentira zajedno sa svojim partnerom “VingCard Elsafe”, vodećim proizvođačemopreme za kontrolu pristupa i štednju energije u hotelskoj industriji.U ime ove najpouzdanije norveške firme u sektoru bezbednosti i energetskeefikasnosti, domaćim hotelijerima predstavili su se Antonio Paladino i StefanNedelcu, koji su govorili o “Bluetooth” tehnologiji i programskom sistemu “SPG”koji omogućava otvaranje hotelskih soba korišćenjem mobilnih telefona, “loya -lty” program i internet rezervaciju. Kao primer navedeni su “Starwood” hoteli, ukojima VIP gosti, uz pomoć “SPG” aplikacije, za otvaranje vrata svojih sobakoriste pametni telefon. Rade Matijević iz “Špica Centra” prisutnima je predstavionovi koncept “Špica Time&Space” rešenja za upravljanje radnim vremenom uhotelima, zahvaljujući kojem je moguće planirati rad zaposlenih u zavisnosti odbroja gostiju, postići bolju radnu efikasnost, manje troškove, uz povećanje zado-voljstva i gostiju i zaposlenih. Najnovije trendove u oblasti bezbednosti u hote-lima, iskustva i tehnologije, otkrio je nezavisni konsultant risk menadžmentaJustin Bishop. A učesnici seminara mogli su da saznaju i kako hoteli, koji zavreme rekonstrukcije nisu uveli online sistem kontrole ulaza u hotelske sobe ilisistem štednje energije, mogu bez većih građevinskih radova i postavljanjakilometara kablova postići najviši nivo bezbednosti i energetske uštede.Posle Beograda, “Špica Road Show” održan je polovinom aprila u Budvi.

,��-��+��$ ��. /�

Za nepunih dva do tri meseca, Beograd će i zvanično dobiti jošjedan garni hotel sa 4 zvezdice, pod nazivom “Sterling”. Ovaj

hotelski objekat, smešten na Trošarini, već ima potpunu građevinskufizionomiju i u završnoj je fazi opremanja. Ukupna kvadraturaobjekta, sa pet spratova nad zemljom i dva ispod, veća je od 3.000kvm. Hotel će imati 26 luksuzno opremljenih, komfornih soba, kaoi 14 soba u depadansu, podeljenih u četiri nezavisne celine, koje ćese izdavati kao lux apartmani. Sobe su komforne, kreveti prostrani iudobni sa dušecima od memorijske pene, a u sastavu sobe je i minibar, TV, direktan telefon, a obezbeđen je i direktan pristup internetu. Veliki, zanimljivo rešen lobi bar u prizemlju prostire se na 350 kvm.Na donjem nivou je svečana, multifunkcionalna sala sa oko 80mesta, iz koje se izlazi u ograđenu letnju baštu. Hotel ima teretanu izatvoreni parking sa 35 mesta, a sa spoljne strane objekta ipanoramski lift. Prema rečima vlasnika, hotel “Sterling”, koji jenamenjen, pre svega, poslovnoj klijenteli, u potpunosti će zadovolja-vati visoke standarde kvaliteta opreme i usluge - u skladu s kategori-jom hotela.

0%� � ��&� 1��2�. ��1)

INFO SERVIS


Univerzitet Singidunum i TSC "Zlatar" iz Nove Varoši organizovali su takmičenje zaučenike srednjih turističkih škola iz Srbije, koje je podrazumevalo rešavanje studije

slučaja vezane za razvoj turizma na Zlataru. U finalu je učestvovalao čak 17 timova iz 10škola i ukupno 46 učenika.Žiri u sastavu prof. dr Jovan Popesku - redovni profesor Univerziteta Singidunum, IvanaNovaković - direktorka TSC "Zlatar", Aleksandar Šuša - TOS, Danijel Pavlović - asistentFTHM i Predrag Obradović - marketing i PR menadžer Univerziteta Singidunum, izabraoje najbolja kreativna rešenja i učeničke ideje za budući razvoj turizma na planini Zlatar i uopštini Nova Varoš.Prvo mesto osvojili su učenici Ugostiteljsko-turističke škole Niš, drugoplasirani su učeniciSrednje škole EPA iz Beograda, kao i tim Tehničke škole iz Knjaževca, dok su treće mestopodelili đaci Srednje škole"Branislav Nušić" iz Soko Banje i ekipa Srednje turističke školeNovi Beograd. Posebnu nagradu i priznanje dobila je Škola za ekonomiju, pravo i admini -straciju EPA iz Beograda kao škola sa najviše takmičara i timova. Nagrade su obezbedili Univerzitet Singidunum, TSC "Zlatar" - Nova Varoš i hotel "Zlatnik"- Zemun.

3�� +��#��$�� *��)

Novosagrađeni hotel “Lider S”, otvoren krajem oktobra 2014. godine, smešten je nanajekskluzivnijoj lokaciji u Vrnjačkoj Banji, uz centralni Vrnjački park i najpozantiji

wellness centar „Fons Romanus“.Svojom osobenošću, modernim stilom i poslovnim šarmom, u korak prati potrebe savre-menog poslovanja i kvaliteta turističkih usluga. Kategorisan je sa 3 zvezdice, a raspolaže sa23 luksuzno opremljene smeštajne jedinice (21 soba i 2 apartmana), ukupnog kapaciteta 46ležaja. Enterijer odgovara najvišim hotelskim standardima, s akcentom na funkcionalnosti i

�4��5�%�� 1�� &��

&� 1�� 6��7 ��6

Kompanija "Delta" planira da već useptembru, u bloku 20, između zgrade

"Delta Holdinga" i hotela "Hyatt", započeneizgradnju hotela "InterContinental", sa 220soba, luksuznim spa centrom, velikom banketdvoranom i nekoliko manjih konferencijskihsala. Realizacijom ovog projekta, čija je proce -njena vrednost oko 40 miliona evra, Beogradće dobiti još jedan svetski hotelski brend, aočekuje se da će u novom hotelu biti zaposleno170-180 novih radnika.

Prema rečima Živorada Vasića, generalnogdirektora Hoteli i poslovni prostor "Delta RealEstate", hotel "Crowne plaza" i novi hotel„InterContinental“ napraviće sinergiju, jer ćebiti različiti ne samo po izgledu, cenama i dr. -U "InterContinental" želimo da privučemoambasade, organizovaćemo eminentna ven -čanja, ciljaćemo na ljude koji žele da potrošenovac... "InterContinental Hotels Group" i"Delta" imaju potpisan menadžment ugovor na20 godina. Prošla, 2014. godina bila je prvaposlovna godina za beogradski hotel "Crowneplaza", koji posluje pod ovim hotelskim bren-dom, a u koji je "Delta Holding" uložio 40 mi -liona evra.

Izvor: eKapija



udobnosti. Svaka smeštajna jedinica ima terasu, prostranokupatilo i tuš kabinu, CATV, mini bar, klima uređaj i wi-fimrežu. Hotel ima i sopstveni parking, lift, restoran sa 70mesta i aperitiv bar. Hotel nudi uslugu na bazi švedskogstola, a postoji i odabrana à la carte ponuda.Konferencijska sala, koja upotpunjuje ponudu hotela“Lider S”, opremljena je najsavremenijim audio i videouređajima, a iz nje se pruža i najlepši pogled na panoramuVrnjačka Banje. Divan ambijent, ljubazno osoblje, mir, čistoća i osećajkućne atmosfere, preporučuju hotel „Lider S“ kao idealnomesto za odmor u Vrnjačkoj Banji.

“Apart Hotel K”*** otvoren je u novembru 2014. i nalazi se u neposrednoj blizinibeogradskog aerodroma “Nikola Tesla”. Svojim gostima nudi 8 luksuzno opremljenih

dvosobnih apartmana, prikladnih za sve tipove boravka, koji mogu da ugoste 2-4 osobe.Svi apartmani su opremljeni vrhunskim nameštajem, i u svakom se nalazi king size krevet,klima uređaj, brza bežična internet konekcija, ukusno opremljeno kupatilo, kompletnosređena kuhinja, LCD televizor, sef…Hotel ima salu za konferencije, kao i restoran od 120 mesta u kojem se služi veliki izbor jela,naročito tradicionalnih srpskih specijaliteta, kao i specijalitete kuće. Gostima ovog hotela na usluzi su sauna i fitness centar, opremljen najsavremenijom“TechnoGym” opremom – multifunkcionalnim spravama, slobodnim tegovima, kardioprogramom (trake za trčanje, bicikl…), fitnes loptama, spravama za istezanje tela.Hotel ima i podzemnu garažu sa obezbeđenim parkingom za goste, pod video nadzorom24h. Posebna pogodnost koju ovaj apart hotel nudi svojim klijentima je besplatan transferod i do beogradskog aerodroma.Ovaj objekat je “pet friendly” i jedan od retkih hotela u našoj zemlji koji svojim gostimaomogućava rentiranje mobilnih telefona sa karticom i dopunom po želji.

3�� 8�� 9�

�� %��:�1 ��%�� #��

Posetioci Zlatibora, Tare i Zlatara od juna će u pozna-tim hotelima i restoranima ovih turističkih

destinacija moći da uživaju u „planinskom doručku”. Mesne i mlečne prerađevine, proizvodi od voća, med,žitarice i lekovito bilje biće sastavni deo „planinskogdoručka” i nosiće žig kvaliteta, čiji će vlasnik bitiTuristička organizacija regije Zapadna Srbija.Autohtone specijalitete, karakteristične za ovo područje,od juna će premijerno imati priliku da probaju gostiopština Čajetina, Nova Varoš, Priboj, Prijepolje i Užice, ukojima će se služiti nekoliko planinskih doručaka –užički, zlatiborski, zlatarski itd. Pod kapom “planinskogdoručka” služiće se autentični specijaliteti poput čuvenekomplet lepinje, zlatiborskog kačamaka, heljdopite…Ovaj projekat sprovodi Regionalna razvojna agencijaZlatibor, a finansira USAID. Za identifikaciju tradi-cionalnih recepata bio je zadužen poznati gastronomNenad Gladić, široj javnosti poznat kao Lepi Brka, koji jeu sklopu projekta imao zadatak da vodi radionice salokalnim turističkim radnicima.Zahvaljujući “planinskom doručku”, po rečima IvanaVitorovića, izvršnog direktora kompanije “Mona HotelManagement”, povezaće se hotelijeri i lokalni proizvođačiautohtonih, zdravih proizvoda, a posetioci će moći dauživaju u hrani pripremljenoj po starim receptima, ali nanovi način.- Mi ništa novo nismo izmislili, samo smo nešto staro izaboravljeno pronašli, napravili moderno pakovanje,napravili nove recepture i to plasirali na jedan savremennačin. Sledeći cilj je prodaja svih tih lokalnih proizvoda usuvenir šopovima. Na taj način će turista imati priliku dai kod kuće degustira naše proizvode sa žigom “planinskidoručak”, koji će se, nadam se, naći i u ponudi ostalihturističkih centara, pa i Beograda – ističe Vitorović.


Šest studentkinja četvrte godine smeraTurizam i hotelijerstvo Ekonomskogfakulteta u Beogradu – Aleksandra

Albijanić, Katarina Vučak, Tamara Pavićević,Jovana Petrovski, Ivana Hodžić i IvanaČekrdžić, pobednice su ovogodišnjegMeđunarodnog studentskog takmičenja ASIC(Adria Student Innovation Contest), koje je ufebruaru održano u Zagrebu u sklopu „AdriaHotel Foruma“. Tema takmičenja bio je „Novihotelski koncept“, te su ove devojke osmislilejedinstven projekat nazvan „Belgrade BackstageHotel“, koji je osvojio najviše bodova na osnovuinovacije hotelskih proizvoda, razvoja teme,kreiranja marketing plana i finansijske analizeuspešnosti poslovanja. Pozvali smo pobedniceda vam iz prve ruke predstave ovaj zanimljivprojekat, koji bi vrlo lako mogao da „zaživi“ i upraksi.

RAĐANJE PROJEKTA

Ivana H: Sve je počelo sredinom novembrakada je asistent Igor Kovačević došao na čas iobavestio nas da je raspisan konkurs za ASICtakmičenje, rekavši da pobednici dobijajunagradno putovanje u Amsterdam. Nas šest,koje se inače i privatno družimo, odmah smoodlučile da se prijavimo za učešće, jer smo htele

da se angažujemo i van fakultetskih obaveza.Konkurs je bio raspisan na nivou celogfakulteta, međutim, na kraju je izbor pao na nas,s obzirom da studiramo na smeru Turizam ihotelijerstvo, pa su smatrali da smo mi najkom-petentnije u ovoj oblasti. Katarina: U početku nismo ni znale za šta smose prijavile. Tek smo se na zvaničnom sajtu„Adria Hotel Foruma“ informisale otakmičenju, i saznale da je tema bila „Novi

hotelski koncept“, koja podrazumeva inovaciju,marketing plan, finansijsku analizu... Svakastavka donosila je određeni procenat bodova. Aleksandra: Na početku smo lutale, tražećiideju, i na kraju smo se odlučile da to bude neštošto je nama blisko. Na ideju za „BelgradeBackstage Hotel“ došle smo tako što nam je biocilj da privučemo mlade turiste da bolje upoz-naju naš grad, s obzirom da oni ovde dolazeisključivo radi noćnog života. Hotel „Belgrade

POBEDNIČKI PROJEKAT NA MEĐUNARODNOM STUDENTSKOM TAKMIČENJU ASIC:

za mlade turističke „zvezde“Zamišljen kao mesto odmora i pripreme za lude gradske žurke, „Belgrade Backstage Hotel“ bio bi ste-cište mladih turista željnih dobrog provoda. Beograd bi bio njihova scena, a hotel – privatni bekste-jdž u kom bi imali tretman kao prave holivudske zvezde. Ovaj tematski hotel još uvek je samo idejniprojekat šest studentkinja Ekonomskog fakulteta u Beogradu, ali bi, sasavim sigurno, mogao uspešnoda se realizuje i u praksi.



Backstage“ bi, kao što i sam naziv kaže, bio nji-hovo mesto za pripemu za izlazak, ali i zaodmor posle izlaska, dok bi Beograd bio njiho-va pozornica. Hotel je tu da ih pripremi ipsihički i fizički na ono što ih čeka u Beogradu.

OSVAJANJE ZAGREBA

Jovana: Na takmičenje se prijavio 31 tim –ukupno 134 studenta sa 20 različitih fakulteta izregije. Od te 31 ekipe, 17 je poslalo rad, od kojihje nakon prvog eliminacionog kruga 6 ekipapozvano u finale u Zagreb na prezentovanjeradova. Ivana Č: Pre odlaska u Hrvatsku, trebalo je danapišemo rad u formi seminarskog. Kada smosaznale da idemo u Zagreb, trebalo je da od tognašeg rada od 22 strane napravimo kratkuprezentaciju od 15 minuta. Prethodno smo sedobro pripremile i uvežbale, i rad smo prezen-tovale u maloj sali pred žirijem. Tu je bio i našasistent Igor, koji nam je sve vreme bio ogromnapodrška. Kada smo kročile u salu i počele saprezentacijom, odjednom je sva trema nestala.Shvatile smo da smo to zaista profesionalnouradile. I komisija je bila vrlo zadovoljna,pozitivna energija se osećala u celoj prostoriji.Jovana: Mi smo prve predstavile naš rad, a ondasmo sačekale neka 2-3 sata na proglašenjepobednika. Kad smo saznale da smo to mi, po -be du smo proslavile sa još jednim takmičarskimtimom. Sutradan smo naš projekat prezentovalena samom početku „Adria Hotel Foruma“, na -kon čega je usledilo uručenje priznanja. Zagrebje zaista bio jedno izvanredno iskustvo.

HOTEL ZA MLADE U EPICENTRU ZABAVE

Ivana H: Koleginica Tamara Pavićević i ja imalesmo zadatak da izaberemo lokaciju hotela. Svihšest smo se složile da to bude Beograd, jer je tonaš teren i mi se tu najbolje snalazimo. A potomje trebalo naći konkretnu lokaciju u gradu, kojismo podelile na 4 zone. Prva zona su KnezMihailova i Kalemegdan – zone odmora išetnje, zatim Dorćol koji je hipstersko mesto uBeogradu, gde ljudi izlaze da bi bili viđeni.Zatim smo pomenule „Beograd na vodi“, jer jeto projekat čija je realizacija u planu, i četvrtuzonu – Savamalu, koja je centar zabave. Našhotel je zamišljen kao umetnički i hotel zabave,i samim tim što Beograd privlači turistebogatim noćnim životom, morao je i da budesmešten u centru zabave. Zato smo izabraleSavamalu, i to konkretno hotel „Bristol“, koji

bismo rekonstruisale kako bi poslužio našojnameni. Lokacija je odlična, jer se tu nalazeželeznička i autobuska stanica, udaljenost odaerodroma je 15 minuta, peške se brzo stiže docentra, a odlična je povezanost i sa ostalimdelovima grada. Jovana: Katarina i ja smo radile istraživanje otome koji bi turisti mogli da budu naša ciljnagrupa. Na kraju smo došle do zaključka da su tomladi ljudi između 25 i 35 godina, koji uBeograd dolaze zbog zabave i upoznavanja kul-turno-istorijskih znamenitosti. Platežno susposobni, nemaju decu i uglavnom dolaze uparovima ili sa prijateljima. Katarina: Onda smo te glavne segmente – mla -de parove koji dolaze zajedno, i one koji su sami,ali dolaze u društvu, podelili na neke podseg-mente u skladu sa njihovim interesovanjima.Imamo, recimo, hipstere koji će verovatnoizabrati Dorćol, ali i one goste koji izlaze nasplavove i u klubove. Treća vrsta gostiju suboemski tipovi koji žele da obiđu Skadarliju inaše tradicionalne kafane i restorane, a četvrtaoni koji žele da se kulturno uzdižu u Beogradu.Mi smo našom analizom došle do zaključka daposlovni ljudi najviše dolaze u Beograd.Međutim, taj segment je zasićen – imamomnogo hotela koji su namenjeni njima, i bašzato smo htele da iskoristimo taj noćni životBeograda i da se fokusiramo na ovaj segment.

BEOGRAD JE VAŠA POZORNICA!Aleksandra: „Belgrade Backstage Hotel“ bio bijedini tematski hotel u Beogradu. Osmislile smokompletan dizajn i logo ovog hotela, koji biimao 63 sobe i svoj wellness & SPA centar. Njegove boje su jednostavne i efektne – crna, belai bordo. To su, u stvari, boje bekstejdža. Ideja je dataj motiv bekstejdža bude prisutan bukvalno odtemelja, pa sve do krova hotela. Najbitnije susobe, koje su zamišljene kao mali, privatni bek-stejdž svakog našeg gosta, u kom se on oseća pri-jatno i gde je atmosfera intimna i opuštena. Bilonam je jako bitno da svaki detalj bude što višepersonalizovan. Na primer, vrata sobe bi imalahologramsku pločicu, i kada gost ubaci ključ-kar-ticu, njegovo ime i prezime bi se prikazalo na tojpločici. Naši gosti treba da se osete kao zvezde.Mi smo tu da brinemo o njima, a oni su tu davladaju Beogradom tokom svog boravka. I nameštaj bi bio potpuno u maniru bekstejdža– imali bismo ogledala sa svetlima oko rama,

otvoreni koncept ormara sa metalnim okviri-ma, na zidovima pregrade za cipele i kompju-terizovane ramove na koje putem mobilnogtelefona možete postaviti vašu sliku ili videosnimke. U sobi bi se nalazio i poseban minibarsa pet različitih pregrada – ukoliko ste mamurniod sinoć, imate deo za detoksikaciju, ili akoželite da se zagrejete za noć, tu je odeljak sa ra -kijom, itd. U lobiju bi dominirao crveni tepih, koji odajeglamur i podseća na Holivud. Tu bi gosti bilidočekani uz rakiju i meze, kako bi se okrepiliposle puta. Iznad recepcije bi se nalazio velikivideo bim, gde bi se prikazivale fotografije ivideo snimci ljudi koji su ovde boravili. Poredcrvenog tepiha bile bi sofe i umetnički radovinaših dizajnera, koje bi zainteresovani gostimogli da kupe. Imali bismo i deo u lobiju koji bise zvao „Serbian corner“ u kom bi se prodavaliautentični srpski proizvodi i suveniri. Na vrhu hotela nalazio bi se restoran zaekskluzivne i svečane događaje. On bi imao i„infinity“ bazen, i po tome bismo takođe bilijedinstveni u Beogradu. Hotel bi imao i „Stagebar“ sa malom pozornicom, gde bi se održavalirazni događaji, počev od svirki domaćih bendo-va, preko „stand up“ komedija, pa do panela naekološke teme i slično, jer se deo koncepta bazi-ra na društvenoj odgovornosti i razvijenojekološkoj svesti, pa bismo tu organizovalirazličite seminare. Isto tako, gost bi dolazio u„Stage bar“ da se zagreje pred odlazak u noćniprovod.

READY, SET & GO OUT!Koncept je glavna stvar, i glasi: „Ready, Set & GoOut“. Deo „Ready“ odnosi se na fizičkupripremu za izlazak – hotel ima svoj „beauty“centar i šminkere, frizere i stiliste koji sudovoljno stručni da goste urede onako kako biželeli da izgledaju to veče. Potom sledi „Set“,odnosno, „set the mood“ – popravljanjeraspoloženja za izlazak. Za to će se pobrinuti naš„Stage bar“, gde se održavaju svirke i različitadruženja, ali i restoran na vrhu koji je neštoluksuznija varijanta. Treći deo je „Go Out“ –izađi, upoznaj Beograd. Na „Go Out“ koncept senadovezuje inovacija „Rent-a-friend“ –„iznajmi prijatelja“, koji će naše goste sprovestikroz Beograd onako kako to oni žele. Ideja je daodnos „konsijerža“ i našeg gosta zaista bude pri-jateljski, da to bude osoba koja je po


POBEDNIČKI PROJEKAT NA MEĐUNARODNOM STUDENTSKOM TAKMIČENJU ASIC:

interesovanjima i profesiji veoma slična gostu. Recimo, akonam dođu ljudi koje zanima umetnička strana Beograda,„rent-a-friend“ će biti neko ko se bavi umetnošću u Beogradu,pričaće im priče iz svog iskustva, pokazaće im sva skrivenamesta koja ne bi mogli drugačije da vide... Na tu priču senadovezuju i posebni paketi koji su takođe personalizovani.Ivana Č: Osmislile smo 5 različitih paketa koji su u skladu sainteresima naših gostiju. Jedan, koji je visokopersonalizovan,zove se The Genie - „duh koji ispunjava želje“, te podrazumevaudovoljavanje potrebama i željama naših gostiju. Za parovekoji žele da provedu romantičan odmor kreirale smo paketRomantic Experience, za avanturiste – Out of Your ComfortZone, a imamo i paket za sportiste, dok smo za one koji u našgrad dolaze samo zbog provoda pripremile Party Day&Nightpaket. Inovacija u ovom hotelu bila bi i „BBH“ aplikacija, koja osiminformacija o Beogradu i njegovom noćnom životu i klubovi-ma, može sadržati i usluge, kao što su mogućnost rezervisanjamesta u SPA centru ili poručivanja kafe, a sve to prekomobilnog telefona.

ISPLATIVOST I PRIMENJIVOST

Ivana Č: Naš zadatak je bio i da osmislimo kompletan mar-keting plan, koji obuhvata devet meseci pre otvaranja hotela,zatim veliko otvaranje i period nakon otvaranja hotela, kojitraje 3 godine. „Pre-opening“ u trajanju od 9 meseci, poreduspostavljanja kontakata sa lokalnim klubovima i stvaranjapartnerstava, podrazumeva i prisutnost na društvenimmrežama i promociju u većim gradovima regiona. Što se tiče samog velikog otvaranja, ono bi se odvijalo uekskluzivnom restoranu na vrhu našeg hotela, a pre togabismo pozvali novinare i blogere koji bi promovisali naš hotel.U periodu nakon otvaranja hotela, nastavili bismo sa svimovim dosadašnjim aktivnostima i dodali bismo eventualnoneke specijalne pakete. Jovana: Naš hotel pružao bi uslugu noćenja sa doručkom. Ašto se finansijskog aspekta tiče, investicija u hotel bi, po našimproračunima, iznosila oko 7,5 miliona evra, povraćajinvesticije bismo mogli očekivati posle 8 godina, a stabilizacijunovčanog toka nakon 2 godine poslovanja.

Six students at the Department for Tourism andHotel Management, Faculty of Economics in

Belgrade, are winners of this year's “Adria StudentInnovation Contest”, which was held in February in Zagrebwithin the "Adria Hotel Forum". The theme of the competi-tion was "The new hotel concept" and these girls devised aunique project called "Belgrade Backstage Hotel". Conceivedas a place of rest and preparation for crazy city parties, BBHwould be a meeting place for young tourists wanting for agood time. Belgrade would be their scene, a hotel – privatebackstage in which they would have treatment like realHollywood stars.

Stage Bar

Restoran

Soba

Katarina: Reakcije na ovaj naš projekat bile su pozitivne, iako još uvek nema intere-sanata koji bi ga primenili u praksi. To je i dalje samo studentska ideja, ali dobilesmo pohvalu od Marine Franolić, direktorke „Adria Hotel Foruma“, da naš projekati jeste pobedio zato što je ova investicija realna, primenjiva, i kad bi neko to želeo,otprilike bi sve izgledalo upravo onako kako smo i zamislile.

Biljana Bosnić


INTERVJU: HOM PARVIZ, GENERALNI DIREKTOR HOTELA "HYATT REGENCY BEOGRAD":

� �� :� ��

Hotel Hyatt Regency Beograd u 2015. obeležava veliki i važan jubilej: 25 godina kako je otvorio svoja vrata gostimaBeograda! Iako je bilo i uspona i padova, Hyatt Regency Beograd nastavio je da posluje profesionalno i uspešno, ostajućido danas prepoznatljivi simbol hotelske usluge s pet zvezdica. S Hyatt-om je, slažu se teoretičari, počela nova istorijahotelijerstva u Srbiji. Po prvi put, hotelijeri su se ozbiljno suočili sa sistemom u kojem dominira vrhunski profesionalizam,standardizacija usluga, radne procedure, bezuslovni kvalitet, obuke i redovni treninzi zaposlenih... Hyatt je vremenompostao svojevrsna škola hotelijerstva i to škola u kojoj su rasli najbolji kadrovi u našoj hotelskoj industriji. S njima jetokom godina i Hyatt rastao, menjao enterijer, uvodio brojne inovacije, unapređivao ponudu..., ali, kako ističe generalnimenadžer Hotela Hyatt Regency Beograd Hom Parviz, ostao zauvek posvećen pružanju prepoznatljivog standardausluge i zahvaljujući tome zaslužio da se nađe na 6. mestu na listi od 147 Hyatt Regency hotela u svetu!


�Poštovani gospodine Pa r viz,

sigurno da nije lako napraviti kratkurekapitulaciju četvrt veka uzbudljivog i sadržaj -nog života prvog hotela s pet zvezdica iz jednoguglednog međunarodnog lanca na našem tržištu,ali vas molim da nas podsetite na važnemomente u njegovoj istoriji, fokusirajući se nanajveće uspehe, važne događaje i ljude, promenei izazove... - ono što je, uz autentični standardkvaliteta kao konstantu, tokom godina doprineloprepoznatljivosti Hyatt-ovog brenda Regency uBeogradu. - Hyatt Regency Belgrade prvi je međunarodnihotelski brend koji je došao u Beograd pre 25godina. Prvi gosti primljeni su u završeni deohotela tokom održavanja Samita nesvrstanih uBeogradu 1989. godine. Nakon samita hotel jezatvoren kako bi se završila njegova izgradnja izvanično je otvoren u septembru 1990. godine.Svi zaposleni izabrani su među svršenim stu-dentima iz raznih oblasti, dok je hotelomupravljao Hyatt menadžment iz inostranstva. Toje bila sjajna priča o mladim ljudima koji uče odprofesionalaca u hotelskoj industriji, dok su se

s v istran ci iskreno vezaliza ljude iz Srbije i grad Beograd i biloim je žao kada su morali da odu. Mnogi stran-ci koji su radili u ovom beogradskom hotelu,kasnije su dostizali visoke pozicije u kompaniji,pa je ovaj hotel uvek imao posebnu vrednost zakorporaciju. Brojno osoblje iz lokalne sredinebilo je uključeno u internacionalno osobljeHyatt-a, a neki od njih su danas, nakon 25 godi -na, na veoma važnim pozicijama u kompaniji,tako da se obrazac ponavlja. Ponuda hotela irestorana u Beogradu se definitivno promenilana bolje nakon dolaska Hyatt-a i primene novihstandarda na ovom tržištu. Uprkos nekimveoma teškim momentima u zemlji, Hyattnikada nije razmišljao o napuštanju Beograda iiskreno je delio i tugu i radost sastanovništvom. Ukoliko je najvažnija energija,ovo je savršen primer kako ljudska posvećenosti komunikacija mogu da ukažu na ono što jeistinski najvažnije, a daleko je iznad profita.Priča o Hyatt-u i Beogradu je u osnovi veomaemotivna, kako je doživljavaju i naši gosti kojikažu da je najlepši Hyatt hotel onaj u Beogradu.

Za to definitivno nije zaslužan izgled zgrade,već usluga.

ŠESTI NA LISTI OD 147 HOTELA U SVETU! � Zanimljivo je da je od trenutka kada jekompanija Hyatt odlučila da u hotel u Beograduuđe po principu menadžment kontrakta, ostala jedo danas jedina strana hotelska kompanija uSrbiji koja posluje po tom principu. Šta su pred-nosti menadžment kontrakta s vaše tačke glediš-ta i da li su poslovni rezultati koje ostvaruje hotelu Beogradu zadovoljavajući za kompaniju? Štavidite kada uporedite rezultate pre 25 godina idanas? Kako se Hyatt Regency Beograd kotira naHyatt-ovoj rang listi?- Dozvolite mi da pitanje podelim u više segme-nata.Ovaj tip menadžment ugovora (ManagementContractual Agreement) omogućava kako vlas-niku tako i menadžment kompaniji da obezbe-de da se posao u hotelu obavlja profesionalno ida obe strane budu zaštićene i sigurne u svimposlovnim interesima.


INTERVJU: HOM PARVIZ, GENERALNI DIREKTOR HOTELA "HYATT REGENCY BEOGRAD":

Bilo je mnogo uspona i padova u proteklih 25godina, velikih uspeha i ponekih razočarenja.Ipak hotel je nastavio da posluje profesonalno iuspešno tokom tog perioda, i nameravamo daostanemo uspešni.Kada govorimo o promenama, bilo je mnoštvotransformacija. Tehnologija je postala jedan odnajvažnijih faktora, ali važno je da zapamtimoda tehnologija nema nikakvu vrednost bezčoveka koji je koristi!Inovacije i promene u F&B sektoru – dok semora priznati da možda više nismo lideri natržištu kada je reč o F&B konceptima, još uvekimamo reputaciju profesionalnog i pouzdanogpružaoca usluga. Mi nastavljamo da tražimonove načine da dostavimo nove modele i kon-cepte proizvoda. Naš program lojalnosti “Hyatt Gold Passport”

(Hyatt zlatni pasoš) porastao

je na neverovatan način, obezbeđujući da gostiHyatt-a ostanu naši gosti bez obzira u koji deosveta putuju.Veoma sam ponosan što sam deo ove organi-zacije koja je rangirana na 6. mestu od 147 HyattRegency hotela širom sveta na osnovu standar-da usluge koju pružamo gostima. Ovo jeizvanredno dostignuće za naš hotel u Beogradui ne bi moglo da bude ostvareno bezangažovanja naših posvećenih saradnika.Kada pružite gostu divno iskustvo, oni se iznova

vraćaju, a Hyatt brend nam omogućava da pri-dobijemo privrženost naših gostiju, kao nijedandrugi brend u ovoj industriji.

RASADNIK NAJBOLJIH HOTELSKIH KADROVA

� Ulaskom hotela Hyatt Regency u Beograd prečetvrt veka, u Srbiji je, slažu se teoretičari, počelanova istorija hotelijerstva. Po prvi put, hotelijeri uSrbiji suočili su se sa sistemom u kojem dominiravrhunski profesionalizam, standardizacija uslu-ga, radne procedure, bezuslovni kvalitet, obuke iredovni treninzi zaposlenih... Hyatt je vremenompostao svojevrsna škola hotelijerstva i to škola ukojoj su rasli najbolji kadrovi u hotelskoj indus-triji Srbije. Kakav je vaš stav o tome?- Svakim danom srećem uspešne poslovne ljudeu Beogradu, koji su u nekim fazama svojekarijere na neki način bili vezani za Hyatt. Nekisu proveli mnogo godina radeći u hotelu, drugi

su bili deo

programa obuke ili pripravnici, gde smo impomagli da donesu pravu odluku ili krenuodređenim poslovnim putem.Obuka naših saradnika ostaje značajan deo našeuspešne priče, jer bez obzira koliko je brza inter-net veza u našem hotelu ili koliko je sofisticiranaponuda, naše osoblje je to koje iskustva našihgostiju čine posebnim. Naša strast je da izađemo u susret potrebamasvih koji su na bilo koji način vezani zaorganizaciju, fokusirajući se na veću brigu,

wellness i što je moguće bolji životni balanstokom njihovog putovanja.

SUŠTINSKE PROMENE

�Već više od dvadeset godina ste u Hyatt-u i zatopravi čovek za pitanje: Šta to beogradski hotelizdvaja od drugih hotela u lancu? U čemu je, povama, danas njegova najveća vrednost, a u čemukonkurentska prednost? Šta se najviše promeniloza 25 godina, a šta je svih tih godina ostalo isto? - Imajte na umu da sam samo tri od ukupno 20godina u Hyatt-u proveo u Beogradu, stogamožda neću moći u potpunosti da odgovorimna ovo pitanje.Ovaj hotel ima bogatu istoriju i uz nju mnogopriča. On i dalje ima reputaciju da pružanajbolju uslugu i mnogi nas još uvek smatrajuza jedini pravi hotel sa pet zvezdica u ovomgradu, koji nudi gostima sve pogodnosti koje sugostima neophodne. A to su: prostorije zasastanke i događaje, fitness & spa centar saunutrašnjim bazenom, usluga sobara i perio -nice, prodavnica i kancelarija, usluge cvećara ijoš mnogo toga. Ako pogledamo hotel spolja, izgled zgradeostao je isti, ali je urađeno mnogo prepravki iulepšavanja enterijera. Hotel je okončao pro-gram renoviranja 164 hotelske sobe, 42apartmana različitih veličina, bazena i svihprostorija za događaje i sastanke. Pored svega toga, promenili smo i svoj stav. Sadasmo više okrenuti slušanju, a manje pričanju,odgovaramo više nego što postavljamo pitanja idopuštamo zaposlenima da preuzmu višeodgovornosti i da više istražuju. Za nas ovo jesuštinska promena.

USKORO NOVI LIFESTYLE BREND HYATT CENTRIC

�Kako vidite budućnost lanca Hyatt Regency naglobalnom nivou? Kakvi su aktuelni trendovi išta, u skladu s tim, predviđate za Hyatt RegencyBeograd? Šta bi, po vama, trebalo da seunapređuje ili možda menja? Kakvi su vašiplanovi u tom smislu? - Što se tiče statistike, Hyatt je otvorio 94 hotelaod početka 2013. do kraja 2014. godine, štopredstavlja 18% neto povećanja u veličinisistema. Otvorili smo četiri hotela od početkaove godine i očekujemo da otvorimo još 50hotela širom sveta u 2015. godini. U poslednih nekoliko godina Hyatt je neizmer-no poboljšao svoje prisustvo na globalnom

Restoran Focaccia



hotelskom tržištu. Sada imamo ukupno 9 bren-dova na šest kontinenata. Kompanijski portfoliosastoji se od 587 objekata u 50 zemalja.Uzbuđeni smo zbog pokretanja novog brendaHyatt Centric, lifestyle brenda koji će pružatipunu uslugu i nalaziće se u centrima najvećihsvetskih destinacija. Gledajući u budućnost,očekujemo da ostanemo snažni na većinitržišta, dok će u nekim oblastima to biti izazovusled specifičnih faktora na tim tržištima.Fokus naše kompanije takođe je napredovao.Stvaramo stategije na osnovu na principimaizgradnje poverljivih, originalnih i dugotrajnihodnosa.Više ne zapošljavamo i ne obučavamo novoosoblje, već stvaramo one koji će biti budućilideri. Stvaramo procese učenja koji ćeomogućiti ljudima da se fokusiraju svoje veš-tine, znanja i ponašanje koji su najvažniji. Što se tiče naših ciljeva na lokalnom nivou, saraznim hotelskim projektima koji se razvijaju uBeogradu, moramo i dalje da imamo najsavre-menije pristupe u ponudi naših proizvoda.

Beogradskohotelsko tržište se zasniva na

vrednostima percepcije novca, zato moramo daobezbedimo da plasiramo svoje proizvode katakvim klijentima bez kompromisa po pitanjuusluge koju nudimo. Nastavićemo sa projekti-ma renoviranja u 2015. i 2016. godini i to je po -zitivna poruka da naši vlasnici i dalje žele dainvestiraju u ovaj posao i održavanje hotela.Cilj naše kompanije je da budemo najpoželjnijibrend kod svih segmeta potrošača, uključujući inaše saradnike, goste i vlasnike.

TURISTIČKE ATRAKCIJE – SUŠTINA

REGIONALNE EKONOMIJE

� Pošto poslujete u Srbiji, sigurno dobro poz-najete i društveno-ekonomske prilike, a i našuhotelsku industriju i turizam. Dopada li vamse, pre svega, Srbija? U čemu je po vama njenpravi turistički potencijal, a na čemu trebaozbiljno da se radi? Šta biste u svoje ime i uime hotela koji vodite, poručili onima kojikreiraju strategiju tu rizma u Srbiji, a štasvojim kolegama?- Na ličnom planu, moja porodica i ja veoma

volimo Srbiju i Beograd i ono što oni imaju da

ponude.Odlično okruženje za decu,mnošto aktivnosti na otvorenom, gde svako go -di š nje doba pruža od sebe ono najbolje, pozi-tivne vibracije i blizina uzbudljivih malih i veli -kih atrakcija i gradova. Za mnoge destinacije, turističke atrakcije susuština regionalne ekonomije, koje kao motorpokreću zapošljavanje i ekonomski rast.Da bi zadržala postojeću turističku tražnju iprivukla novu, Srbija mora efikasno da primenisvoju strategiju turizma, kao i da podržineophodnu javnu infrastrukturu kako biosigurala buduće posete turista. Videli smo, kako se kroz partnerstva i savezerazvila nacionalna avio-industija u proteklimgodinama, stoga sigurno u tome leži mogućnostza istraživanja i razvoj. Sigurno mnogi od nas, kao hotelski lideri zastu-paju ovaj stav, ali rešenja su i dalje u rukamadržave koja u nekim segmetima treba da se poz-abavi ovom temom i dozvoli da ona postanedeo njenog glavnog strateškog plana.

Ljiljana Rebronja

Hotel Hyatt Regency Belgrade in 2015 marks a big and important jubilee: 25 years since opening itsdoors to Belgrade’s guests! Although there have been ups and downs, Hyatt Regency Belgrade has

continued to perform professionally and successfully, remaining even today a recognizable symbol of five starshotel service. With Hyatt, theorists agree, began new history of hospitality in Serbia. For the first time, hoteliersseriously faced with the system in which dominate top professionalism, service standards, work procedures,unconditional quality and staff trainings... Hyatt became a specific school of hospitality, school in which theygrew up best staff in our hotel industry. With them over the years Hyatt also grew up, changed interior, intro-duced a number of innovations, improved its offer..., but according to general manager at the Hotel HyattRegency Belgrade Hom Parviz, hotel remained focused on providing recognizable service standards and thanksto that it earned 6th place on the list of 147 Hyatt Regency hotels across the world!


DRUŠTVENE MREžE

Švedski The Nordic Light Hotel napravio je,krajem prošle godine, promo kampanju„Društvene mreže kao valuta“ u kojoj

osobama sa velikim brojem Facebook prijateljai Instagram pratilaca nudi boravak u hotelu posniženoj ceni, a onima sa više od 100.000 prati-laca na Instagramu i Facebook stranici, kao iviše od 2.000 Facebook prijatelja - besplatanboravak u trajanju od sedam dana. Zauzvrat,hotel očekuje promociju putem društvenihmreža, čime je, među prvima na svetu, na ovajnačin dao važnost online prisustvu na društve -nim mrežama. U brojnim svetskim medijimaobjavljeno je na stotine tekstova o ovoj kampanjiu kojoj je učestvovalo gotovo 200 ljudi. Ovakvi primeri dobre prakse u našoj zemlji suretki, iako prema podacima sajtaInternetworldstats.com za 2014. godinu u Srbijioko 65 % ljudi, tačnije 4,7 miliona, koristi inter-net, dok profil na Facebook-u ima gotovo 4 mi -liona ljudi. Moderne tehnologije utiču na svakuoblast našeg života, pa i na putovanja, odplaniranja uz pomoć interneta, pa do sumiranja

utisaka. Potreba korisnika društvenih mreža dao svom kretanju (putovanjima) obaveštavajuprijatelje, postavljaju fotografije i lične utiske,predstavlja izazov hotelskoj industriji da to nanajbolji mogući način iskoristi. Kroz zanimljivesadržaje putem društvenim mreža, hoteli moguda povećaju svoju atraktivnost, ojačaju brend iprivuku nove klijente.

NEDOVOLJNO ISKORIŠĆEN POTENCIJAL

Na koji način poznati beogradski hoteli koristedruštvene mreže istraživao je Petar D.Đorđević, autor bloga kakoprodatimarke -ting.com, pomoću besplatnog dostupnog mod-ula Simply Measured za analitiku konkurencijena mreži Facebook. Tom prilikom obradio jedeset beogradskih hotela sa najvećim brojemfanova, u dvonedeljnom periodu od 18. do 31.oktobra 2014. godine. - Beogradski hoteli najviše kategorije uglavnomsu prisutni na društvenim mrežama i svesni sunjihovog potencijala u marketinškoj promocijiponude. Ipak, broj društvenih mreža kojekoriste, način na koji ih koriste, broj korisnikakoji ih prate i njihova demografska strukturanisu u optimalnom stanju, pa samim tim nijeiskorišćen pun potencijal prisustva na dru -štvenim mrežama – kaže Petar D. Đorđević,ističući da su, što se hotela u prestonici tiče,hotel Crowne Plaza (35.550) i hotel Moskva(15.250) najozbiljniji i najangažovaniji u tomposlu.

Prema rečima Milice Šćepanović, PR i marke -ting menadžera hotela Moskva, društvenemreže na kojima su aktivni su Facebook,Twitter, Instagram i Pinterest.- Komunikacija sa ljudima putem društvenihmreža izuzetno je važna za naš hotel, budući dapored smeštaja imamo toliko sadržaja koje trebaiskomunicirati. Lepe fotografije i zanimljividogađaji uvek privuku pažnju i prikupe“lajkove”, pogotovo “slatki” postovi, jer svi volenaše kolače. Imamo sreću da hotel “Moskva”zauzima zaista posebno mesto u srcimaBeograđana, ali i ljudi širom regiona i trudimose da to na pravi način negujemo. Naročito namznači mogućnost dvosmerne razmeneinformacija, jer je veoma dragoceno čutimišljenje gosta – smatra Milica Šćepanović,dodajući da je hotel Moskva na Instagramujedna od najfotografisanijih građevina uBeogradu!

KOMPANIJE NA DRUŠTVENIMMREžAMADigital Safari, godišnje istraživanje o upotrebidruštvenih mreža u kompanijama u Srbijikoje je sprovela Agencija Executive Grouppokazalo je da više od 90% kompanija u Srbijikoristi online alate i društvene mreže u komu-nikaciji, dok 88% ispitanih komunikacijskihstručnjaka smatra da su društvene mreževažne za posao kojim se bave.

Potreba korisnika društvenihmreža da o svom kretanju (puto-vanjima) obaveštavaju prijatelje,postavljaju fotografije i ličneutiske na zid profila, predstavljaizazov hotelskoj industriji da tona najbolji mogući način isko-risti. Kroz zanimljive sadržajeputem društvenim mreža, hotelimogu da povećaju svojuatraktivnost, ojačaju brend iprivuku nove klijente.

&�� %�. ��%� 1��1�



VAžNA JE KOMUNIKACIJA!Prema rečima Nataše Pavlović Bujas, osnivačai direktora Agencije Blumen group iz Beograda,prisutnost na društvenim mrežama sama posebi na donosi ništa. Ona mora biti osmišljena iorganizovana u skladu sa celokupnomposlovnom strategijom. Za hotel ili bilo kojudrugu organizacionu formu važno je da čuje štakorisnici o njemu misle, a društvene mreže toomogućavaju i u skladu sa tim lakše je postavitiposlovnu politiku.

- Za društvene mreže je važnije da slušate, negoda govorite. Hotelijeri u našoj zemlji, uglavnom,ne komuniciraju sa svojim fanovima, već ihsamo informišu. Oni se retko trude da zaistanekoga “uvuku” u konverzaciju, čuju šta misli oodređenom pitanju i možda dovedu do toga daih taj fan preporuči. Naši hotelijeri ne razmišlja-ju, što bi se reklo, iz cipela svojih korisnika, većsamo o tome da predstave svoje kapacitete isvoje usluge. Ljudi koji prate vaš rad nadruštvenim mrežama očekuju sadržaje iz kojih

će nešto naučiti, koji će ih zabaviti i izdvojiti oddrugih. – izjavila je Nataša Pavlović Bujas.Hotel Mona Zlatibor na Zlatiboru imaimpozantnih 126.000 fanova na Facebookstranici koje su pridobili predanim idugogodišnjim radom na komunikaciji sagostima. - Iako smo prisutni na skoro svim društvenimmrežama (Twitter-u, LinkedIn-u, Flickr iYoutube kanalima), najviše smo se posvetiliFacebook-u, jer pored indirketnih, putem ovemreže možemo imati i dikrektne efekte, tj. vrši-mo prodaju smeštajnih kapaciteta – kaže IvanVitorović, izvršni direktor Mona HotelManagement-a, dodajući da održavajusistematičnu komunikaciju sa fanovima. -Svakog dana ostvarujemo interakciju sa fanovi-ma, a u tome nam pomažu i procedure kojeobavezuju naše prodajno osoblje da mora nasvako pitanje i komentar da odgovori u roku odnekoliko sati. Suština je da mora da postojivišesmerna komunikacija hotel-gost-prijateljigosta. Kod nas je svaki član stranice, pre svega,gost, bilo da je bivši ili budući, a gost je uvek naprvom mestu – napominje Ivan Vitorović.

POSVEĆENOST POVEĆAVA VIDLJIVOST

Community menadžeri hotela Izvor izAranđelovca veoma su predani svojim fanovi-ma na društvenim mrežama, što se ogleda uvelikoj aktivnosti i angažovanosti ljubiteljaovog hotela.

PRVI TWITTER HOTELPrvi Twitter hotel otvoren je na Majorki i zove se SolWave House. Ovaj hotel omogućava gostima da seposluže snagom društvenih mreža kako bi unaprediliukupni doživljaj na odmoru.Otvoren je pre više od godinu dana, a svojim gostimaomogućava interakciju u krugu hotela. Zahvaljujućiposebnoj aplikaciji, “prikopčani” na hotelski wi-fi,gosti mogu deliti fotografije, slati privatne porukedrugim gostima, videti ko je sve online, gde susmešteni u krugu hotela, pa čak im slati i virtuelnepoljupce. U hotelu se služi i Twitter-om inspirisankoktel, a tu je i privatni Twitter Party Suite za najvišečetiri gosta. Gosti od posluge mogu zahtevati da imnapune minibar i to objavom poruke s hashtagom#FillMyFridge. Piće i hranu mogu poslati drugim go -stima u sobu ili pored bazena tvitujući@SolWaveHouse.


- Sve aktuelnosti, promocije i dešavanjaobavezno objavljujemo, pre svega na društve -nim mrežama i našem web sajtu, a zatim premamarketing strategiji i u ostalim medijima.Prisutni smo na Facebook-u (15.670 fanova),Twitter-u, Linkedin-u, a od skora i naInstagram-u. Svi naši fanovi su pravi, tj. lojalni izainteresovani za našu uslugu. Najviše je zado-voljnih gostiju koji žele da izraze zahvalnost zakvalitet usluge i podele pozitivne utiske saostalim korisnicima – ističe Vesna Vlatković,PR i marketing menadžer hotela. - Iskustvo je pokazalo da atraktivne fotografijeuz adekvatan komentar, poruku ili pitanje imaju

ubedljivo najveći broj "lajkova" i izazivaju inter-akciju sa fanovima. Fanovi, pozitivno reaguju ina objave povodom praznika, kao i na pro -mocije sa određenim popustima ili poklonima.Društveno smo odgovorni i često podržavamohumanitarne akcije koje neizostavno nailaze naveliki odjek i pozitivne reakcije. Kako bismozabavili naše pratioce i fanove organizujemo inagradne igre, ali one su primerenije Facebookstranici našeg aqua parka – naglašava VesnaVlatković.

STRUČNOST DONOSI PROFIT

Da bi nastup na društvenim mrežama bioefikasniji, potrebno je uložiti u dodatnu

promociju (plaćene reklame) i angažovanjestručnih lica ili agencija koje su specijalizovaneza ovu oblast. Prema rečima Petara D. Đorđevića, hotelima bise mnogo više isplatilo da angažuju profesio -nalce koji bi vodili njihove profile na društve -nim mrežama, umesto da sami eksperimentišu,jer igranje sa brendom i imidžom u online svetunije jeftino. - Misli se da je na društvenim mrežama svebesplatno i da to može svako da radi. Veliki brojcommunity menadžera otvara naloge nadruštvenim mrežama i nešto tamo pišu, a da ihpritom niko ne pita za realan rezultat i na kojinačin su povezani sa ciljevima koje treba ostva -riti. To dosta degradira te kanale komunikacijekoji mogu da budu od velike pomoći hotelijeri-ma da privuku i zadrže lojalne korisnike. Kaošto angažuju profesionalce u kuhinji, prodaji ilikada renoviraju svoje objekte, angažovanje pro-fesionalaca i u offline i online komunikaciji,koja je izuzetno važna za poslovanje hotela, tre-balo bi da bude obavezno i u hotelskoj industriji- zaključuje Nataša Pavlović Bujas.

Nevena Vučić

NAJČEŠĆE GREŠKEPrema istraživanju Petara D. Đorđevića, autora bloga kakoprodatimarketing.com, najčešće greške hotel-skog menadžmenta, kada su u pitanju društvene mreže su:1. Nedovoljno profesionalno uređivanje i vođenje kompanijskih / hotelskih profila, dinamika objava nije

odgovarajuća i često nisu dovoljno relevantne korisnicima da bi ih animirale na akciju u vidu lajkova,šerovanja sadržaja i komentarisanja.

2. Male grupe posetilaca čija demografska struktura nije uvek povoljna po hotel i ne odražava realnu slikuciljne grupe gostiju i posetilaca. Male grupe pratilaca često ne mogu da formiraju kritičnu masu zaviralni marketinški efekat, a što negde i jeste željeni zadatak društvenih mreža.

3. Nepraćenje konkurencije, njihovih objava i uspešnosi tih objava. Ovo je jako važno kako bismo znaliko je dobar, ko je loš i na koga se treba ugledati.

4. Hoteli često nemaju uvezane profile sa društvenih mreža sa svojim glavnim onlajn kanalom - web sait-om. Pored toga što to ne deluje profesionalno, dodatno može da umanji broj potencijalnih fanova.

5. Hoteli slabo ili nimalo ne koriste hashtag oznaku (# - tarabicu) i za divno čudo, relativno retko koristeveći broj društvenih mreža, već se fokusiraju prvenstveno na Facebook. To je šteta, imajući u viduindustriju koja je vrlo prijemčiva za Instagram ili Pinterest, na primer.

6. Iako je Facebook očekivano glavna društvena mreža, ne koriste se dovoljno custom made aplikacije.Društvene mreže se često shvataju kao jednosmerni kanal, a ne i mesto gde fanovi/pratioci mogu dapostave pitanje, ostave komentar i mesto gde bi trebalo da im se odgovori.

The Swedish Nordic Light Hotelmade at the end of last year, the

promo campaign "Social Networks as aCurrency" in which people with a large num-ber of Facebook friends and Instagram fol-lowers are offered a stay in a hotel at a dis-counted price, and to those with more than100,000 followers on Instagram andFacebook pages, as well as more than 2,000Facebook friends - free seven days long stay.In return, the hotel expects promotionthrough social networks, which is the first togive the importance of online presence onsocial networks in this way. The number ofinternational media published hundreds ofarticles on this campaign which was attendedby nearly 200 people.Such examples of good practice in our coun-try are rare, although according to the web-site Internetworldstats.com for 2014, inSerbia, about 65% of people, namely 4.7 mil-lion, use the Internet, while profiles onFacebook have nearly 4 million people. Theneeds of social networks users to informfriends about their travels, upload photos andpersonal impressions, is a challenge for hotelindustry to take the most out of that andincrease their attractiveness, reinforce thebrand and attract new clients.

Hotelska industrija je na putuvečitih promena, jer stalno izno-va dolaze klijenti koji imajudrugačija očekivanja pa i kada jedizajn u pitanju. I dok današnjihoteli na sve načine pokušavajuda drže korak s vremenom,sledeća generacija dizajneraneumorno razmišlja kako dastvori hotele koji će zadivitigoste.

Hotel industry is on a constant way of changes due to new custumersemerging on the market. Sucersfull hotel’s concepts don’t involve

fixed design solutions – what they need is a „caracter“. Trends in hotel designesare introducing atristic details, emphasizing natural environment, hotel roomsthat reduce stress and most of all hotel that is authentic.

Da biste osmislili hotel zanimljivog dizajna koji će se dopasti gostima, treba ne samo dapoznajete potrebe i želje tih gostiju, već i da imate smisla da to ostvarite sa stilom. Svakihotelski gost je individua za sebe, pa je i osmišljavanje dobrog koncepta dizajna veoma

delikatno. Ipak, postoje određene tajne uspešnog dizajniranja koje otkrivamo kod najboljihsvetskih hotela.Uspešni hotelski koncepti ne podrazumevaju već ustaljena dizajnerska rešenja. U takve hotelepotrebno je ugraditi „karakter“. Nekima može delovati preterano dekor u nedavno otvorenom„Kameha Grand“ hotelu u Bonu, u Nemačkoj, sa hodnicima u jarko crvenoj boji, ali ne možese osporiti da je holandski dizajner Marsel Vanders napravio prostor savremenog i modernogkaraktera, ukazujući na važnost dobrog dizajna: sposobnost da ostavi jak utisak, da podstičerazgovore i komentare. Dobar dizajn treba da „pogodi“ i natera klijente da reaguju — bilo dasu zadivljeni ili šokirani onim što vide.

HOTEL KAO UMETNIČKO DELO

Prezentacija različitih umetničkih dela u hotelima danas je gotovo očekivana. Lobi novog„CitizenM“ hotela u Njujorku po svom dizajnu podseća na veliku dnevnu sobu sa policama zaknjige, od poda do plafona ispunjene umetničkim delima i predmetima iz celog sveta.Umetničku crtu hotela upotpunjuju dela Endija Vorhola i Diado Morijame.


HOTEL s „karakterom“,novi sinonim za luksuz

Hotel CitizenM u Njujorku

AUTENTIČNI HOTELSKI DIZAJN

april / maj 2015

Odličan primer je i „Sheraton“ hotel u NjuOrleansu, gde je najnoviji „dodatak“ 100 godinastar „Steinway“ klavir, koji je oslikao umetnikDžorž Rodrigez, poznat po svojoj seriji slika saplavim psom. Hotelska grupa „Pestana“ u svomhotelu u Portugalu nudi 6 soba koje su kreiralilokalni umetnici, 7 apartmana sa posebnimumetničkim instalacijama i uslugu art konsi-jerža. Da i hotel može postati umetničko delo samopo sebi, potvrđuju neki hoteli čiji je dizajninspirisan lokalnim pričama i legendama. Takavje i hotel „Mira Moon“, otvoren prošle godine ublizini Hongkonga, koji „pripoveda“ bajku oboginji meseca Chang’er, koja je prema legendiproterana na mesec. Dizajneri enterijeraWanders i Yoo prikazali su priču kroz smelorazlivanje bele i crvene boje, slikama božura idrugih jesenjih motiva koji oslikavaju dobagodine kada se tradicionalno proslavlja ovastara kineska legenda.

INSPIRACIJA U PRIRODI

I prirodno okruženje hotela može biti inspiraci-ja za njegov dizajn. U okviru nacionalnog parka„Nui Chua“ u Vijetnamu, hotel „Amanoi“ dizaj -niran je tako da se prosto stapa sa okruženjem,sa 30 odvojenih paviljona i 5 vila koje odlikujukosi krovovi, vrata u vidu venecijanera, brodskipod i nameštaj u bojama zemlje i drveta. „Park Hyatt Maldives Hadahaa“ takođe koristiprednosti svog fascinantnog okruženja.Smešten u „Gaaf Alif Atoll“-u, među prirodnom

vegetacijom i na korak od Indijskog okeana,rizort uključuje 50 vila, od kojih je 14 postav -ljeno iznad površine vode. Dekoracija su pouzo ru na okruženje umetnička dela u vidu ko -ral nih oblika i police za knjige napravljene oddrveta sa Balija. Stvaranje prostora koji se nemože reprodukovati nigde drugde i koji možepo stojati samo u svomje dinstvenom okruženju- formula je za večitupro poznatljivost hotela.

KREATIVNOŠĆU PROTIV

STRESA

Bez obzira na uređenjehotela i njegov stil, gosti-ma je ipak najvažnijahotelska soba i njenaudobnost. Kako stressprečava kreativnost idobrostanje, u „CelestialDreamSuite“ apart-manima hotela„Loews Atlanta“i konceptom itehnologijomkoju koristesuprotstav -ljaju se uti -ca ju stresa.Ovo je jedinstvenhotelski koncept gde gosti ne morajuda idu u spa ili da napuštaju sobu dabi se relaksirali. Novi multisenzorni

apartman sadrži naslonjače za masiranje kojeočitavaju individualne anatomske tačke i u koji-ma, kad se aktiviraju, gosti mogu da uživaju umasaži, veliki kreveti blago vibriraju ljulju -škajući goste da bi lakše zaspali, a iznad krevetaje i „zvezdano nebo“. Složićete se da je tajna svih pomenutih hotela -autentičnost, a ono što se već uveliko prime -

ćuje je da je hotelska industrija postalapredvodnik modernih dizajnerskihrešenja. “Mađioničari” svoje profesije

kao što su Karim Rašid i MarselVanders razigrano rastežu

granicu između onog štoje moguće i onog što jeopšteprihvaćeno. Štaviše, hotelski dizajn jedo kazao da može uspe -šno da služi kreativnim

idejama i individual-nim trendovima, sjedne, a svojomfunk cionalnošću, sdru ge strane, i bu -

džetu – stvarajući atmo -sferu u kojoj se gosti dobro

osećaju. I upravo to je, slažuse znalci, i najvažniji princip u dizajni-

ranju hotela, pa nikada ne treba zanemaritičinjenicu da njegov uspeh u najvećoj meri zavisiupravo od – gostiju!

Marija Obradović

rešenjn a. “Mađkakk o što su

VaVV ng

TURISTIČKI SVET 7125

Hotel Kameha Grand u Bonu

TRENDOVI U DIZAJNU ENTERIJERA


Savremeni trendovi u dizajnu enterijeraponovo na tron vraćaju otmeni luksuz,detalje u jakim bojama, kreativnu recik-

lažu i raznovrsnost u dizajnu nameštaja i deko-racije enterijera. Trendovi u 2015. podra -zumevaju mešavinu klasičnih, retro i savre-menih dizajn ideja, tradicionalnih i novih mate -rijala, kao i sveže dekorativne boje, egzotičnemotive, dekoracije sa etno šarama, umetničkedetalje i iznenađujući spoj tekstura.

ELEGANCIJA I SOFISTICIRANOST

Moderni enterijeri, u kojima se savremene idejedizajna kombinuju sa zlatnim antikvitetima,somotom ili svilom, klesanim drvenim detalji-ma ili detaljima od industrijskih metala,izgledaju stilizovano, originalno i jedinstveno.Savremeni trendovi enterijera reflektuju želju zauspostavljanjem živopisnog i nezaboravnognačina stvaranja smelog i zanimljivog prostorakoji ima “personality”.

Zapravo, moderne ideje dizajna enterijera suelegantne i sofisticirane dok pokazuju više indi-vidualnosti, kreativnosti i inovacije. Jedinstvenkarakter i šarmantni detalji su važni trendovi nesamo u dekoraciji hotela, nego i stanova, kance-larija i javnih prostora.

OVALNI OBLICI I FUZIJA STILOVA

Mešanje starih i novih ideja u dizajnu enterijerai inkorporiranje različitih stilova u dekorhotelske sobe je ovogodišnji trend, koji odaje

Stilizovana igra klasičnihi savremenih ideja

Ovogodišnji trendovi u dizajnuenterijera su fascinantna meša -vina tradicionalnih materijala,oblika, printova i dekorativnihideja sa novim proizvodima ibogatim bojama koje, poputotiska slikarske četkice, osvet -ljavaju svet dizajna enterijera idekoracije, odražavajući mo -der ne ideje.

stilizovan, udoban i zanimljiv prostor za bo -ravak, spajajući staro i novo. Blago zakrivljenelinije, prirodni oblici i prirodne boje unutrašnjedekoracije sa zadivljujućim detaljima drama -tično menjaju dekor i dizajn enterijera.U modi je ovalan oblik, sa zaobljenim ivicama ifaltnama, koje su ponovo popularne. Boje jajeta,naročito bela i žuta zajedno, veoma su važne. Štose teksture tiče, ona je tačkasta, baš kao ljuskajajeta. Ovalni oblici su naročito zastupljeni ukuhinji i kupatilu.

PRIRODNI MATERIJALI

Prirodni materijali, kao što su drvo, kamen,staklo i metal dominiraju u modernim ente -rijerima. Naročito rustično drvo – belo ili uprirodnoj boji, uključujući i egzotične vrstedrveta, ali i metal u zlatnoj ili bronzanoj boji.Metali su mahom zastupljeni kao sastavni deomodernih stolova, stolica, sofa, kreveta i rasvete. U upotrebi su elegantni granit i luksuzni belimer mer, koji se izdvaja kao jedan od najspek-


takularnijih i najotmenijih trendova u ovojgodini. Prirodni elementi, baš kao i prirodne boje, organ-ski oblici i teksture predstavljaju ekološki aspekt udizajnu i dekoru. Mešavina drveta, metala, staklai kože, pletene korpe i tapacirani nameštaj,štrikani detalji i miks različitih tekstura delujuiznenađujuće i stilski. Patinirane površine drveta ineobični tekstili, egzotični dezeni i etno šare natkanini, kao i jarki, upečatljivi detalji, u kombi-naciji sa bledim tonovima presvlaka na sofama,posteljine i abažura na lampama – savremeni sutrendovi.

TRENDI BOJE

Prijatne prirodne boje sobe i nežni pastelisavršeno se uklapaju sa nijansama sive, svetlo crnei krem-belim tonovima.

TRENDOVI U DIZAJNU ENTERIJERA

Modern interior design trends 2015include classic, retro and contempo-

rary design ideas, traditional and new materi-als, fresh decorating colors, exotic motifs, ethnicdecoration patterns, artistic details and surprisingblend of textures. Modern interior design trendsare a fascinating blend of traditional materials,shapes, prints and decorating ideas with newproducts and rich room colors, which, like artis-tic brushstrokes, brighten the world of interiordesign and home decorating, reflecting modernideas.

TURISTIČKI SVET 7129


Hladne nijanse braon boje, u kombinaciji sanijansama granitno sive i sa naznakama zelenihnijansi stvaraju udoban, prirodom inspirisanenterijer. Senf žuta i boja sleza, čitav spektarljubičastih boja – od tamnih do svetlih nijansi,bogata plava i nijanse roze boje, takođe su utrendu.

ORGANSKI DIZAJN

Prostorije sa velikim prozorima i stakleni zidovi –inspirativni su trendovi enterijera u ovoj godini.Baš kao i zidovi prekriveni biljkama, staklenizidovi ispunjeni vodom, boje i dekorativne šare usobama inspirisane prirodom, jake šare na tkani -nama, cvetne tapete i živopisne boje ente rijera,koje unose prirodne teme u moderan dizajnenterijera, udružene sa svežim nijansama zeleneboje, tonovima svetlo sive, bež, crne i bele boje.

Cveće i biljke ovogodišnja su inspiracija zamoderno uređenje enterijera, pa se savetujedekoracija prostora cvećem i sobnim biljkama,uključujući i rešetkaste drvene ogradice kojedele prostorije umesto zidova.

PONOVNA UPOTREBA I RECIKLAžA

„Second hand“, odnosno, ponovno korišćenje ireciklaža su ogromni i inspirativni resursi koji semogu kombinovati sa savremenim nameštajem,što dodaje individualan i jedinstven „touch“modernom dizajnu enterijera.

SAVREMENO I RETRO

Uzbudljive i sveže kombinacije rustičnog i re -tro stila sa udobnim, otmenim i romantičnimidejama dizajna enterijera daju prelep, funk -ciona lan i primamljiv ambijent. Crni i beligeometrij ski printovi, posteri, crteži kredom iručno pisana slova ili čitave sentence na tamnoobojenom zidu – savremene su interpetacijedizajna enterijera i dekorativnih ideja, kojeretro stilu dodaju modernu vibraciju.

Biljana Bosnić


DIZAJN HOTELSKIH PARKOVA


Proleće je vreme koje asocira na buđenje prirode, a dizajnere svo-jim bojama i duhom inspiriše na korišćenje oblika i boja koje sumu svojstvene. Svežina mladog zelenog lišća i trave, specifičnezelene boje, kao i nežne boje i lepršavost prvog cveća iprocvetalog drveća zastupljene su u prirodnim, ali i gradskimpejzažima - izlozima, na garderobi, elementima enterijera i deko-raciji, kao i dvorištima, baštama. Proleće nas, takođe inspiriše nauređenje vrtova, i predstavlja idealno vreme za njegovo uređenje,sadnju i rezanje.




Mnogi hotelski objekti su poznati po svojim vrtovima. Nije retko dase u nazivu hotela nalazi i reč „park“ ili „garden“ (vrt).

Veoma je lep utisak zdanja hotela u zelenom, parkovskon okruženju.Parkovi i vrtovi mogu imati brojne funkcije uz hotelski objekat.Osnovna i najznačajnija je prostorno odvajanje objekta hotela, naročitosmeštajnog dela, od okruženja u kom se objekat nalazi. Ukoliko je ugradskom tkivu, uz prometnu saobraćajnicu ili u turističkim zonama sadosta buke, zelena tampon zona u vizuelnom i akustičnom smislu jeveoma poželjna. Ostale funkcije zavise od tipa hotela i sadržaja kojenudi. U vrtovima mogu biti smeštene prelepe bašte restorana i kafića,elementi za boravak i igru dece i kućnih ljubimaca, delovi spa centaranamenjeni opuštanju, uz mirujuće vode ili vodoskoke. Bašte se mogukoristiti i namenski, za razne ceremonije – bankete, prijeme, venčanja...U skladu sa tim rukovodstvo hotela odlučuje na koji način će ure -diti vrt ili baštu, naravno uz pomoć dizajnera i inženjerahortikulture. Ukoliko ne postoji stručna osoba ili tim zaprojektovanje i izvođenje radova u vrtu, rezultati mogu biti nega-tivni a sredstva uzaludno uložena. Vrt može izgledati neuredno, avegetacija neće rasti i postizati forme kakve očekujemo.

ISTAĆI PREDNOSTI, SAKRITI NEDOSTATKE

Dizajner će nam pomoći da se zelenilom istaknu pozitivni elementiobjekta i okruženja, a da se nedostaci sakriju. Stručnjak zahortikulturu treba da preporuči vrste biljaka u odnosu na njihovpoložaj u okruženju. I te kako je važno da li je biljka u južnom ilisevernom delu vrta, da li je posađena u senci zgrade ili drugevegetacije, ili se nalazi na sunčanom mestu. Inženjer takođe treba dapreporuči način zalivanja i održavanja tla. Iskustvo govori da je

najbolje koristiti biljke koje prirodno uspevaju u okruženju u komeih planiramo i ne zahtevaju specijalnu negu. Ovome možemododati cvetnice i sezonsko bilje, kako bi se obogatila forma i koloritvrta.Ukoliko hotel nema prostora za pravi vrt ili park, postoje brojnarešenja i načini kako da uvedemo elemente zelenila u objekat iokruženje. Neka od njih su veoma zanimljiva i privlačna.


DIZAJN HOTELSKIH PARKOVA

Spring is the time associated with the awakening of nature, anddesigners are inspired with its colors and spirit to use shapes and col-

ors that are attributed to it. The freshness of young green leaves and grass, spe-cific green color and delicate color and lightness of the first flowers and bloom-ing trees are present in the natural, but also urban landscapes - the shop win-dows, in the locker rooms, interior elements and decoration, as well as court-yards, gardens. Spring inspires us also for garden decoration, and is the idealtime for planning, planting and cutting.



Krovni vrtovi: Za ovaj tip vrta koriste se biljke nižeg i srednjeg rasta. Za njihovu sadnju i rast treba obezbe-diti debljinu substrata (humusne zemlje) od min. 50 cm. Ovakvi vrtovi su pravi dizajnerski izazov, aliprethodno treba proveriti da li naš objekat može da izdrži težinu zemlje i slojeva ispod zemlje. Potrebno jeosmisliti kako ćemo odvoditi vodu iz drenažnog sloja ispod biljaka. Potrebno je dobro izvesti hidroizolacijuzelenog krova, i obezbediti je šljunkom i slojem geotekstila, kako se ne bi desilo da korenje biljaka dovede donjenog oštećenja. Na taj način štitimo prostorije koje se nalaze ispod ravnog krova na kom se vrt nalazi. Oviambijenti se obično nalaze na krovnim terasama gradskih hotela i predstavljaju prave gradske oaze.Vertikalni vrtovi: Ovakvi vrtovi su veoma omiljeni kako u enterijeru, tako i u eksterijeru objekata. Unose osveženjeu prostor i oživljavaju ga, dok za dizajnera predstavljaju pravi izazov. Primeri su raznoliki: od brš ljana i raznih puza-vica, koje slobodno rastu po zidovima, do pravih zelenih skulptura i mozaika. I u ovom slučaju izbor biljaka, načinsadnje i održavanje sa zalivanjem je veoma važna stavka, kako bi vertikalno zeleno remek delo bujalo i poboljšavalokvalitet ambijenta. Često se vertikalni vrtovi nalaze u baštama i predbaštama hotela koji imaju malu površinu dvoriš-ta uz objekat, ali i u okviru krovnih bašti.

NAJZAHVALNIJE SLOBODNE KOMBINACIJE STILOVA

Vrtovi mogu biti sređeni na tradicionalan način, minimalistički, ili tako da podražavaju prirodno okruženje u štovećoj meri.Tradicionalno sređeni vrtovi imaju staze i platoe u geometrijskim ili amorfnim formama, sa elementima natkrivanja(senici), elementima vode u vidu vodoskoka i elementima osvetljenja, uz zelenilo. Zelenilo je obično šaroliko po vrstamai bojama, uredno oblikovano. Minimalistički vrtovi obično su sređeni u maniru ravnih linija, gde se zelenilo i popločanja međusobno prožimaju.Trava je uredno podšišana, kolorit i izbor biljnih vrsta su veoma svedeni i ograničeni na dve ili tri nijanse i vrste. Posebnoatraktivna kombinacija može se postići, ako se ovakav stil vrta postavi uz istorijsko zdanje hotela, kao kontrast, koji naneki način osavremenjuje i ističe objekat. Ovaj tip vrta je veoma zahvalan i za kombinaciju sa japanskim vrtovima, kojipodrazumevaju određene patuljaste forme drveća, kombinaciju trave i oblutaka kamenja kao pokrivača tla, i pre svega,mirujuće vode, ogledalske fontane.U poslednje vreme veoma su popularni vrtovi koji podražavaju vegetaciju u svom prirodnom stanju. Nikako se ne smepomisliti da ovakvo zelenilo zahteva najmanje nege. Naprotiv, potrebna mu je velika pažnja i planiranje, kako se ne bidobio utisak zaraslog i neodržavanog prostora. Karakteristično za ove forme vrta jeste veoma bujno zelenilo, saelementima iznenenađenja u vidu mini vodoskoka, kaveza sa pticama, skulptura.Najzahvalnije su slobodne kombinacije stilova i formi, kao i prisustvo biljnih vrsta koje cvetaju i bujaju u različitimvremenskim periodima. Tako će naš vrt biti promenljiv i zanimljiv u toku cele godine, kao i sam objekat hotela. Zakoji god tip uređenja vrta se odlučili, on će svakako u pozitivnom smislu uticati na dizajn objekta, njegovu uslugui bez sumnje će podići njegov kvalitet. dia. Ivana Banović Đorđević

ŠABAČKI VREMEPLOV

;��1��%��+��<


Zahvaljujući naprednim shvata njima obor-kneza Jevrema Obre novića,Šabac se tokom 19. veka razvija u „Prvu varoš Srbije“ i postaje centar

trgovine, zanatstva, kulture, kafana iboemštine. U priči koja sledi, saznaćete u

čemu je sve Šabac bio prvi, te zaštose ovaj grad naziva „Mali

Pariz“ i „Srpski Verden“, aŠ a p č a n i

„Čivijašima“...

Krsmanovića kuća na prvoj raskrsnici u SrbijiGospodar Jevremova ulica

Thanks to advanced understandings of cote-Prince (title similar to theMayor) Jevrem Obrenović, Šabac developed during the 19th century

into a "first borough in Serbia" and became the center of trade, crafts, culture, tav-erns and bohemian atmosphere, which is why it is called "Little Paris". This cityhad the first piano in Serbia, the first glass window, iron bed, the first fiacre, thefirst hospital, pharmacy, woman doctor and the X-ray machine, the first meteor-ological station and the first urban plan in Serbia. The development of the townwas stopped by the outbreak of the World War I, which caused Šabac immeasur-able damage and the terrible loss of life. Due to the great suffering in World WarI, Šabac is called "Serbian Verden".



Sledeće godine navršiće se puna dva vekaod dolaska u Šabac Jevrema Obrenovića,najmlađeg brata srpskog kneza Miloša

Obrenovića, koji ga je 1816. godine postavio zaobor-kneza Šabačke nahije. Za razliku od stari-jeg brata, Jevrem je bio pismen, napredan iproevropski orijentisan, te je tako uredio i svojuvaroš, kojom će upravljati do 1831. godine.Glavne ulice sekle su se pod pravim uglom,Šabac je među prvim gradovima u Srbijiobnovio škole, imao je svoje učitelje, lekare,apotekare... Zato se njegov boravak u Šapcu spravom naziva „Jevremovim zlatnim dobom“.

ŠABAČKE PRVINE

- U to vreme, reka Sava bila je granica izmeđuSrbije i Austro-Ugarske, te sve što je bilo vrednoi napredno u Austro-Ugarskoj, dolazilo je prvou Šabac. Tako je ovaj grad imao prvi klavir uSrbiji – koji je Jevrem kupio svojoj ćerki Anki,prvi stakleni prozor (do tad se umesto stakla naprozorima nalazila tzv. pendžerli hartija – prim.aut), prvi fijaker, gvozdeni krevet, prvu bolnicu,apoteku i ženu lekara, prvi rendgen aparat kojije doneo otac Stanislava Vinavera, prvu meteo-rološku stanicu i prvi urbanistički plan. Zbogtoga su Šabac i prozvali „Prva varoš Srbije“ –otkriva Dragojlo Lazić, direktor Turističkeorganizacije grada Šapca.Na prelazu iz 19. u 20. vek Šabac nastavlja da serazvija u svakom pogledu – postaje centartrgovine, zanatstva, kulture, ugostiteljstva,boemštine... U Šabac se, u to vreme, slivao savugledniji svet ondašnje Srbije. Ovaj grad na Savibio je najveći izvoznik suve šljive u Evropu, aizvozile su se i svinje, konji, goveda, čak i žir.Ova varoš je 1895. godine, po strukturi i kvan-titetu izvezenih proizvoda, bila na drugommestu u Srbiji, odmah iza Smedereva, a ispredBeograda. Šabac je, generalno, u to vremenapredovao mnogo brže u odnosu na sve drugegradove u Srbiji.

„MALI PARIZ“Tu se trgovalo, ali i uživalo i „provodio dert“. Bioje to grad sa najviše kafana u celoj Kneževini iKraljevini Srbiji, koje su uvek bile pune gostiju.Zbog bogatog noćnog života, Šabac su prozvali„Mali Pariz“. U to vreme, veliku popularnostuživali su muzičari – čuveni Vasa StankovićAndolija, te popularni Cicvarići, koji su svirali ina kraljevom dvoru. Tada se u Šapcu s me -rakom pevalo: Beograde, uzalud ti hvala, kad jetebi, eto, Šabac glava.

Poznati glumac iz tog vremena DobricaMilutinović, koji je često gostovao u Šapcu,sećao se kafanskog života prve srpske varoši:„Kad je predstava u pozorištu, Šabac je sav tu,prestajalo je veselje, kocka. A posle se ludoveselilo. Ti su ljudi umeli tako fino, otmeno dase vesele. Njihovi lumperaji su odavali pravomalo gospodstvo. Novac se brzo zarađivao ibrzo trošio.“ Jer, Šapčani su više od svega volelisevdah, dert i kocku.- Kad su zabranili kocku, domišljati Šapčani susmislili kockanje u kocke šećera, i kome prvosleti mušica na kocku, on il’ dobije, ili izgubi,kako se dogovore. Tako da Šapčanima nikakonije moglo da se doskoči – kazuje Tamara Pejićiz Turističke organizacije grada Šapca.

ČIVIJAŠI

I baš zbog toga što im se nije moglo doskočiti,ali i zbog njihovog izuzetnog smisla za šalu,Šapčani se i dan-danas nazivaju „Čivijašima“.- Postoji više anegdota zbog čega Šapčane zovuČivijašima, ali je usvojena ona po kojoj jeŠapčanima „kumovao“ knez Mihailo Obre -nović. Naime, tokom jedne njegove poseteŠapcu, dok je bio u gradskoj upravi, neki dokonišabački mangupi dosete se da izvuku čiviju satočka njegovog fijakera. Kad je knez Mihailokrenuo za Beograd, već nakon stotinak metarazavršio je u šabačkoj prašini. Od tada Šapčane

zovu Čivijašima, što je postalo sinonim za šalu idoskočicu. Specifično je za Šapčane što znaju dase našale i na sopstveni račun, ali i na računvlasti. Zato i ne čudi što je čuvena manifestacija,šabačka „Čivijada“, koja se ove godine održavapo 47. put, u nekoliko navrata tokom vladavinekomunista bila zabranjivana – podseća direktorTurističke organizacije grada Šapca.

„SRPSKI VERDEN“Idilični uzlet ovog prosperitetnog grada,smeštenog na tromeđi Mačve, Pocerine iPosavotamnave, prekida Prvi svetski rat, koji jeŠapcu naneo nemerljivu materijalnu štetu iogromne ljudske žrtve. - Prošle godine je obeležen taj veliki, i u istovreme strašni jubilej – 100 godina od početka

ŠABAČKI VREMEPLOV


Prvog svetskog rata. Grad Šabac je preVelikog rata brojao oko 14.000 stanovnika, apo njegovom završetku, 1918. godine, jedvada je ostalo 7.000 živih Šapčana. Austrougarisu jako dobro znali da je Šabac bogat iprosperitetan grad, te ne čudi što je toliko

stradao. Grad je bio potpuno devastiran,uništen, opljačkan, a stanovni štvo raseljeno,poubijano i izmučeno. Šabac se veoma teškooporavio nakon ovog rata. Nažalost, ubrzo jeusledio i II svetski rat, koji je takođe doneovelika stradanja i razaranja – pripoveda

Tamara, a gospodin Lazić se nadovezuje: - Zbog velikog stradanja u I svetskom ratu,Šabac su prozvali „Srpski Verden“. Šabac je jedi-ni srpski grad koji je za herojstvo dobio triodlikovanja: Francuski ratni krst sa pal mom,Čehoslovački ratni krst i Karađorđevu zvezdu.

ŠABAC KROZ VREME U NARODNOM MUZEJUŠabac je prepoznatljiv i po svojim institucijama kulture, koje rado posećuju gosti ove varoši na Savi. Najreprezentativniji objekat svakako je Šabačkabiblioteka, smeštena u zgradi Vladičanskog dvora. Jedna je od najstarijih i najbogatije opremljenih biblioteka u Zapadnoj Srbiji. Pozorišni život u Šapcu ima dugu i bogatu tradiciju. Šabačko pozorište renovirano je pre nekoliko godina, a njegov glumački ansambl osvajač je broj -nih nagrada na festivalima u regionu. U Šapcu se nalazi i Međuopštinski istorijski arhiv, Kulturni centar i Narodni muzej, osnovan 1934. godine, u kojem će ove godine biti završena stalnapostavka o istoriji Šapca. Biće to jedna od najzanimljivijih i najmodernijih postavki u Srbiji, jer će posetiocima, korišćenjem modernih tehnologija,biti prikazan kompletan istorijat Šapca, od osnivanja do danas.

Krsmanovića kuća, crkva i Šapčani u noći

Krsmanovića kuća i Čivijaško kolo na Čivijadi

Plato kod hotela sa spomenikom Tri odlikovanja



Spomenik koji simbolizuje ova tri odlikovanjapodignut je u samom centru Šapca, u pešačkojzoni, kod Hotela „Sloboda“.

„ROMEO I JULIJA“O slavnoj istoriji ovog grada i njegove okoline,svedoče i Spomen kosturnica u crkvenoj portiizginulima u balkanskim ratovima i Prvom

svetskom ratu, te Spomen kosturnica uPrnjavoru – podignuta u znak sećanja na žrtveaustrougarskih zverstava u ovom mestu i izgi -nule ratnike tokom Velikog rata, kao iSpomenik cerskim junacima u Tekerišu, sa kos-turnicom u kojoj je sahranjeno oko 3.000srpskih i čeških vojnika.Navedena spomen-obeležja, kao svedocijunačke prošlosti, uključujući i Spomenik naMišaru – podignut u slavu pobede u Prvom

srpskom ustanku, ali i brojni obližnji manastiri– Petkovica, Radovašnica, Kaona, Čokešina,Krivaja... potvrđuju da Šabac ima značajanpotencijal za razvoj različitih vidova turizma.Jedna od zamnimljivih turističkih tura je i pose-ta „srpskoj Veroni“.- Nalik Šekspirovom „Romeu i Juliji“, Janko Ve -

selinović je iz narodnog kazivanja zapisao pričuo tragičnoj ljubavi Pavla i Đule. U znak sećanjana ovaj nesrećno nastradali par, meštani dvanjihova sela, Mrovska i Goločelo, želeli su da impodignu spomenik. Inicijativu su 2008. godinepodržali Turistička organizacija i grad Šabac, teje na mestu gde su se prvi put sreli, za voleli inastradali, podignut spomenik, koji mi danaszovemo „Ašikov grob“ – otkriva Tamara Pejić.Na ovom mestu su se oduvek okupljali

zaljubljeni, makar i krišom, a legenda kaže da jemalo koji par otišao sa „Ašikovog groba“, a dasvoju ljubav nije učvrstio i krunisao brakom.

U ŠABAC NA VAŠAR I BROJNE MANIFESTACIJE

Šabac je svoju turističku ponudu bazirao i naraznovrsnim manifestacijama, kojih se godišnjeorganizuje i više od dvadeset. Nadaleko čuveniŠabački vašar i dalje je mesto okupljanja gostijuiz cele Srbije, baš kao i „Čivijada“ – svojevrsnipraznik humora i satire, na kojoj se svakegodine bira predsednik Čivijaške republike. Od2008. godine, Šabac je i karnevalski grad,zahvaljujući „Čivijaškom karnevalu“. - Naš grad se može pohvaliti tradicionalnimmanifestacijama, koje postoje gotovo 50 godina.To su „Čivijada“, „Šabački plivački maraton“ iFestival cveća „Ruže Lipolista“. Šabački vašar jenajveća manifestacija ovakve vrste u zemlji, kojaje zadržala sve svoje tradicionalne sadržaje odpre 100 i više godina, uz redovnu inovacijusadržaja. Šapčani jako vole konje i konjičkisport, pa se na Šabačkom hipodromu održava ijedna od dve najveće trke u zemlji – Memorijalkralja Aleksandra, u okviru Šabačkih konjičkihsvečanosti. Šabac je domaćin i najvećeg moto-skupa, kad svakog četvrtog vikenda u maju,gradom prođe povorka od hiljadu motora izcelog regiona i Evrope – kaže Dragojlo Lazić,direktor TOŠ-a i dodaje da u Šapcu danas imapotencijala i za razvoj nautičkog, seoskog ilovnog turizma. A sa ponovnim otvaranjem„Slobode“ - najvećeg gradskog hotela u tomregionu, Šabac se vratio na listu gradova sozbiljnim potencijalom za razvoj i kongresnogturizma.

Biljana BosnićAutor novijih fotografija Šapca:

Jugoslav Radojević

„ŠIŠAVA“ ISIDORA I POZNATI ŠAPČANIJedan deo svog života, u Šapcu je provela naša književnica Isidora Sekulić, koja je predavala u Višoj ženskoj školi. Nije nikada uspela da se uklopi u šabački život i men-talitet, razlikovala se od ostalih žena i po oblačenju i krat koj kosi, zbog koje su je Šapčani prozvali „šišava“ Isi dora.U Šapcu se školovala i Mileva Marić Ajnštajn, a šabačku gimnaziju završio je i naš poznati geograf Jovan Cvijić. U ovom gradu, jedno vreme živeo je i radio književnikJanko Vese linović, inače rođeni Mačvanin, čije ime nosi jedna od najstarijih osnovnih škola u Šapcu. Naš veliki lekar i pisac Laza Lazarević bio je Šapčanin. Ostaće zabeleženo, da su Lazi Lazareviću njegov rodni grad, detinjstvo i gostionice na savskom pristaništu ostale dubokourezane u sećanje, jer su upravo ti prizori prepoznatljivi motivi u pripoveci „Prvi put sa ocem na jutrenje“. Poznati Šapčani su, između ostalih, i: dramski pisac DušanKovačević, glumci Branislav Lečić i mlada Nina Janković, stilista Ašok Murti, voditelj Ognjen Amidžić, te doajeni narodne muzike Šaban Šaulić, Ljuba Aličić i Hasan Dudić. Šabac je iznedrio i popularne sportiste, kao što su rukometaši čuvene generacije „Metalo plas tike“, koji su činili kompletnu reprezentaciju Jugoslavije u rukometu. Bilisu olimpijski, svetski i višestruki evropski prvaci. Iz Šapca je i košarkaš Aleksandar Rašić, ali i slavni fudbaleri, poput Vojkana Melića, Seleta Miloševića, Zorana Jelikića,Zo rana Bingulca, ali i dvojica repre zentativaca iz čuvenog Monte videa: Mikica Arsenijević – Balerina i Ivica Bek.

TVRĐAVA – MESTO GDE SE RODIO ŠABACJedna od važnijih turističkih znamenitosti Šapca je tvrđava, smeštena na desnoj obali Save. Ovo utvrđenjepodigli su 1470. godine Turci i nazvali ga Bejurdelen. Tokom istorije, tvrđava je nekoliko desetina putaprelazila iz turskih u austrougarske ruke, iz austrougarskih u srpske, i tako u nedogled, sve do 22. aprila 1867.godine, kada je Šabac oslobođen od Turaka. Taj datum se od 2015. godine, odlukom Gradskog veća, slavi kaoDan Šapca. - Vrlo je interesantno pomenuti znamenite ličnosti koje su učestvovale u stvaranju istorije našeg grada, kaošto su ugarski vojskovođa Matija Korvin, čuveni Grof Drakula, ali i Sulejman Veličanstveni, kojem je ovatvrđava bila izuzetno strateški važna, pa su je prozvali „sultanovo desno oko“. Mi volimo da kažemo da jetvrđava „Stari grad“ zapravo mesto gde se rodio Šabac – ističe Tamara Pejić iz TOŠ-a.

NEMANJA PAJIĆ, ZAMENIK GRADONAČELNIKA ŠAPCA:


; ��

Turizam je jedna od razvojnihšansi Šapca. Nadaleko je čuvenŠabački vašar, a tu su i Čivijada,Čivijaški karneval, Festival cveća“Ruže Lipolista” i mnoge drugemanifestacije. Otvaranjem Hotela„Sloboda“ grad je dobio noviimpuls, a davnašnji šabački san jesilazak grada na reku, pa ćemoučiniti sve što je u našoj moći dadoprinesemo njegovom ostva -renju – otkriva Nemanja Pajić,zamenik gradonačelnika Šapca.

• Kakva su vaša očekivanja od novootvorenogHotela "Sloboda"? Koliko će ovaj luksuzni objekatdoprineti unapređenju Šapca kao turističke ikongresne destinacije?- Naša očekivanja su velika i potpuno u skladusa onim što kao svoju poslovnu misiju iposlovnu politiku ima lanac „A Hoteli“. Svojimotvaranjem, Hotel „Sloboda“ ponovo je postaoomiljeno mesto okupljanja Šapčana i našihgostiju. Ovaj reprezentativni objekat privlačipažnju i izaziva veoma pozitivne komentarebrojnih gostiju, pa služi svima na ponos, zbogčega sam vrlo zahvalan grupaciji „A Hoteli“ igospodinu Aleksiću na izuzetnom predu -zetničkom duhu i doprinosu daljem razvoju oveoblasti. Elitni hotel, sa različitim sadržajima,

otvara nove mogućnosti, za koje smo u ranijemperiodu bili uskraćeni. Različita poslovnaudruženja i grupacije već su se uverili u svepogodnosti ovog objekta, održavajući svojestručne skupove ovde. Verujem da će taj aspektposlovanja i rada ovog hotela tek zaživeti, aŠabac je grad mogućnosti, koji ozbiljno planira ipromišlja svoj dalji razvoj, u koji se svakako upotpunosti uklapa i jedan ovako luksuzan ugo -stiteljski objekat.• Koliko grad Šabac ulaže u razvoj turizma i da lisu u planu neke nove investicije?- Turizam je, svakako, jedna od razvojnih šansigrada. Poslednjih godina učinjeno je dosta uovoj oblasti, pre svega kroz podršku grada orga-nizaciji brojnih manifestacija, po kojima smo

prepoznatljivi. Nadaleko je čuven Šabački vašar,a tu su i Čivijada, Čivijaški karneval, Festivalcveća “Ruže Lipolista”, Plivački maraton,Konjičke trke, Šabački letnji festival i brojnedruge manifestacije. Posebno bih istakao da ovemanifestacije imaju ne samo turistički, već iekonomski značaj, a dobro pozicioniranje naturističkoj mapi Srbije i duga tradicijaodržavanja – 20 godina, po mnogo čemujedinstvenog festivala cveća i skoro pola vekaČivijade, svrstavaju ih, verujem, i u mani -festacije od nacionalnog značaja. Podrškomovim manifestacijama turističku ponudučinimo atraktivnijom, što, uz izgradnju mo -dernog hotela i jačanje smeštajnih kapaciteta,doprinosi razvoju turizma. Šabac ima bogatu

��



kulturu i istoriju, a nadomak gradasu i mesta koja su određivala istori-ju Srbije – Mišar i Cer. Sve to, uzbrojne manastire u okolini grada –Petkovica, Čokešina, Ilinje, Rado -vašnica, Kaona – sasvim sigurnomože biti zanimljivo pose tiocima.Šabac ima svoj Park nauke, jedin-stven u ovom delu Evrope. Velikointeresovanje posetilaca dokaz jeda imamo potencijal i kada je upitanju razvoj obrazovnogturizma.

SILAZAK NA REKU

• Već neko vreme pominje se pro-jekat "Šabac – grad na Savi", usklopu kog je, između ostalog, plani-rana i izgradnja marine, hotela,sportskih terena...- Šabac nije u dovoljnoj meri isko-ristio prirodne prednosti, pre svegareku Savu. Poslednjih godinauređen je kompleks plaže „Starigrad“, izrađena su i planska doku-menta i Studija izvodljivosti zaizgradnju luke, marine i uređenjecelog kompleksa. Reč je o velikimprojektima koji zahtevaju značajnafinan sijska ulaganja, za koje traži-

mo par t nere. Rešenje je u nekojvrsti javno-privatnog partnerstva,za šta je neophodno uraditi jošmno go stvari – poput čišćenjaplovnog puta reke Save, što jeprojekat od regionalnog značaja iod velike važnosti za saradnju ze -ma lja u ovoj regiji, razvoj rečnogtransporta i turizma. Silazak gradana reku je šabački davnašnji san, paćemo učiniti sve što je u našoj moćida doprinesemo njegovom ost-varenju.• Šabac je prvi grad u Srbiji koji jejavnom ponudom emitovao obve z -ni ce namenjene finansiranju rekon s - tru k cije zatvorenog gradskog baze -na. Kada se očekuje završetak ra -dova? - Očekujemo da početkom junabazen počne da radi. Interesovanjeza emisiju municipalnih obvezni-ca, koje je bilo gotovo duplo većeod vrednosti emitovanih obvezni-ca, pokazuje da je ovo dobar načinda građani ulažu u izgradnjuinfrastrukture od javnog značaja ida je višestruko korisno. Izgradnjaovog sportskog objekta, u gradu

sporta, rukometnih „vanzemalja-ca“, svetski uspešnih i priznatihkajakaša i mnogih drugih sporti -sta, od velikog je značaja za grad,ali i za okruženje.

GRAD ZNANJA I OBRAZOVANJA

• U planu je i rekonstrukcija grad-skog trga...- To je veoma važan i obimanposao. Upravo u centru grada,nedaleko od mesta koje je spočetka 19. veka, po ugledu naevropske prestonice – ukrštanjemulica pod pravim uglom, uredioJevrem Obrenović, mi ćemo pros-tor obnoviti u skladu sa svim savre-menim standardima i potrebamagrađana. Svi poslovi oko tendera zauređenje gradskog trga bićerealizovani u ovoj godini, kadaćemo i početi njegovo uređenje.Tako ćemo biti dostojni još jednogvelikog jubileja: naredne godinenavršiće se dva veka od kada jeGospodar Jevrem, tadašnji obor -knez došao na čelo Šabačke nahije.Bilo je to zlatno doba u istorijigrada, vreme razvoja i procvatatrgovine, ali i kulture i doba

stvaranja nadaleko čuvenog boem -skog i čivijaškog duha, po kojemsmo poznati.• Kako vidite Šabac u narednomperiodu? - Nekad „Prva varoš Srbije“ i„Beogradu glava“, Šabac danasizrasta u moderan grad, koji daljirazvoj zasniva na pravom temelju –dobrom obrazovanju i znanju, asvoje šanse vidi, kako u privredi ipoljoprivredi, tako i u daljem raz -voju turizma i u ponudi razli čitihkulturnih sadržaja utemeljenih unašoj tradiciji, i savremenih, kojiizrastaju kao odgovor na potrebenašeg doba. Šabac ulaže u izgrad -nju vrtića i škola, odgovorno brineo okruženju – među prvima uSrbiji smo u saradnji sa SremskomMitrovicom izgradili regionalnusanitarnu deponiju, gradimo po -stro jenje za prečišćavanje otpadnihvoda, ulažemo u projekat ener-getske efikasno sti, vodimo odgo -vornu socijalnu politiku – a sve toje preduslov daljeg razvoja. Pritom,imajući u vidu da smo deo širegokruženja i da umnogome zavisi-mo i od ambijenta koji se stvara unašoj državi, verujem da opštemprosperitetu značajno doprinosi ijasno izabran evropski i reformskiput Srbije.Trudimo se da u svom radu uveksledimo i afirmišemo dobre pri -mere. Šabac će, zato, u narednompe riodu, kroz promociju već ura -đenog i uz plansku podršku novimprogramima, nastaviti dalje una -pređenje turističke ponude, što će,nadam se, biti dobra pozivnica jošvećem broju turista za dolazak u,kako mi to volimo da kažemo,“Prvu varoš Srbije”. Šabac – grad znanja, jasne vizije ibrojnih mogućnosti, dobar jedomaćin putniku namerniku ionom ko tek ima nameru da topostane. Dođite i uve rite se!

Biljana Bosnić

Tourism is one of the development opportunities of townŠabac. There is widely known Šabački fair and there are also

famous events: Čivijada, Čivijaški Carnival, Festival of Flowers "RužeLipolista" and many other. With the opening of Hotel "Sloboda" this townreceived a new impulse. A long-time dream of Šabac is to descent to theriver, so we will do everything in our power to contribute to the accom-plishment of that dream – reveals Nemanja Pajić, Deputy Mayor of Šabac.

Auto

r fot

ogra

fije:

Jugo

slav R

adoj

ević

VREMEPLOV: HOTEL „SLOBODA“, ŠABAC


Šabački hotel „Sloboda“, jedan od najsavremenijih i najlepših hotela u bivšoj Jugoslaviji, danas u punomsjaju otvara svoja vrata gostima kao ponosni član „A Hotela“ - prvog lanca luksuznih hotela u Srbiji. Saovim ekskluzivnim hotelskim zdanjem u čije se opremanje nije štedelo ni novca ni znanja, Šabac jedobio reprezentativni poslovni hotel sa četiri zvezdice, ali i mesto koje je već postalo sastavni deo živ-ota njegovih stanovnika, u kojem se održavaju mnogi važni skupovi, svadbe, a uskoro i maturske večeri.Tako će, po rečima Zorana Tošića, direktora „Slobode“, malo po malo, Hotel ponovo postati centarvećine dešavanja i svojim sofisticiranim enterijerom, neprikos-novenim kvalitetom usluge i profesionalizmom osoblja –davati „Prvoj srpskoj varoši“ onaj specifičan duh elitiz-ma i energiju po kojoj se nekada ovajgrad prepoznavao.

��


- Kada je 1. maja 1977. godine otvorenhotel „Sloboda“, bio je to hotel visokeB kategorije, jedan od najsavremenijihi najlepših hotela u bivšoj Jugoslaviji,

sa 105 soba, 156 ležaja, 86zaposlenih... Projektovao ga je Lale

Janjić, poznati šabački ijugoslovenski arhitekata, jedan

od projektanata Avalskogtornja. On je u 9 hiljada kvmbruto površine upakovaomnogo atraktivnog pro sto -

ra, između ostalog, gradsku kafanu saogromnim, neobičnim šankom koji jedominirao prostorom, što je za to vreme bilovrlo neobično. Mnogi poznati umetniciostavili su svoja dela na zidovima hotela. Isada je tu veliki mozaik Dragiše Marsenića,koji zahvata više od 64 kvm u kafe-poslastičarnici „Vremeplov“ – s ponosompriča Zoran Tošić, nekadašnji i sadašnjidirektor hotela „Sloboda“, ali pre svegaŠapčanin koji ovaj hotel poznaje možda ibolje od samog sebe.

DESET ZLATNIH GODINA, A ONDA - SUNOVRAT

Hotel je od samog početkaradio više nego dobro.

Privredaje cveta-la, spor -tisti be -

ležili neverovatne rezultate, ceo grad je bio uekspanziji. U prvoj godini, hotel je radio saprosečnom popunjenošću većom od 70% ipo tome bio gotovo jedinstven u bivšojJugoslaviji. Kuriozitet je da je najveću popu -njenost imao posle Titove smrti, kada su ljudidolazili masovno iz svih krajeva zemlje,posebno iz Slovenije i Hrvatske, da poseteTitov grob. Oni su odsedali u hotelu„Sloboda“, a onda putovali do Beograda ivraćali se u Šabac. - Sve je funkcionisalo do 1987. godine, aonda je zahvaljujući pogrešnoj poslovnojpolitici, ovaj neverovatno uspešan hoteldoživeo katastrofalan sunovrat, scenariokakav do tada nije viđen na ovim prostorima– kazuje Tošić. – Bilo je toliko mnogo gosti-ju, pritisak posla toliko veliki da su zaposleni,u nedostatku konkurencije, počeli sami dapodižu cene i tako prave selekciju gostiju. Već

1993. godine, kada sam jadošao u hotel, obje -

��.��

HOTEL „SLOBODA“ IZ UGLA MENADžERA:


kat bio potpuno prazan! Šta sve nismopokušali da ga ponovo pokrenemo: uvodilinove delatnosti da bismo uposlili višakzaposlenih, okrenuli se đačkim ekskurzija-ma, omladinskom turizmu, organizovalineke zanimljive događaje itd., ali sve je to bilonedovoljno da podigne posustalog diva.Očigledno, jednom srušenu reputaciju nijeviše bilo lako izgraditi, naročito kada seistovremeno urušava i privreda aobezvređuju sve tradicionalne vrednostizdravog građanskog društva.

NOVA ERA - S KOMPANIJOM ALCO GROUP

Posle bezmalo deset godina uporne borbe dase sistem ozdravi i podigne, 2002. godinedoneta je odluka o privatizaciji, a već 2003.hotel je izašao na aukcijsku prodaju i istogdana kada i hotel „Izvor“ – 31. jula 2003.godine, „Sloboda“ je postala sastavni deokompanije „Alco Group“. Hotel „Sloboda“ jeprodat za oko 500 hiljada evra, s obavezomkupca da u objekat investira 46 milionadinara. - Za hotel i sve nas od tada počinje nova era.Sa rekonstrukcijom hotela započeli smo ujunu 2005. godine i to nije bilo samokozmetičko sređivanje, već praktičnograđenje objekta iznova, pošto je odprethodnog ostala samo betonska konstruk-cija. Ukupno ulaganje u hotel je do sada oko15 miliona evra! Hotel sada ima 12.600 kvm

bruto površine i raspolaže sa 95 komfornih,luksuzno opremljenih smeštajnih jedinica(među kojima je 47 soba sa francuskimležajem i 3 predsednička apartmana). Svesobe su klimatizovane, opremljene bežičniminternetom, imaju mini bar i svu opremukoju podrazumeva kategorija 4 zvezdice,mada nivo usluge i kvalitet hotelskogproizvoda, po ocenama i Komisije za katego-rizaciju i gostiju, odgovara kategoriji više –ističe direktor Tošić i dodaje da je takvaodluka doneta iz praktičnih razloga, obziromda velike kompanije priznaju svojim ljudimatroškove smeštaja u hotelima sa maksimum4 zvezdice.

GRADSKI HOTEL ZA KONGRESNI TURIZAM

Hotel „Sloboda“, koji predstavlja jedan kom-pleksan, visokosofisticirani sistem, poredsmeštajnog dela, ima i nekoliko salarazličitih kvadratura i funkcionalnosti, sanajsavremenijom audio-vizuelnom opre-mom, pogodnih za organizaciju velikihdogađaja, koje mogu da prime ukupno višeod 900 učesnika. Zbog ovako ozbiljnih kon-gresnih i smeštajnih kapaciteta, logistike urestoranima, kuhinji, a uskoro i u SPA &wellness centru, ovaj poslovni gradski hotel

će se i zvanično specijalizovati za kongresniturizam.- Do juna ćemo završiti i SPA & wellnesscentar na dva nivoa, ukupne površine 800

kvm, sa okruglim bazenom, đakuzijem, trisaune, veselim tuševima, fitness salom, pros-torima za masažu... Sa drugog nivoa izlazićese na zelenu terasu od 400 kvm, sa tuševimai ležaljkama za sunčanje. Biće to prava oazaza odmor i opuštanje u samom centru grada,nešto što Šapčani nkada nisu imali i snestrpljenjem očekuju - ističe direktor Tošić,naglašavajući da će SPA & wellness centar uovom hotelu biti otvoren i za goste i zaŠapčane, jer „Sloboda“ je gradski hotel i nausluzi, pre svega, domicilnom stanovništvu.

ŠABAČKI AMBASADORI DOBRE USLUGE

Da su mnogi toga postali svesni, govoripodatak da su već sada s većinom šabačkihfirmi sklopljeni korporativni ugovori i oni,kao i Opština Šabac, usmeravaju svoje gosteka Hotelu. To je, s jedne strane, očigledan

Hotel Sloboda in Šabac, oneof the most modern and

most beautiful hotels in the formerYugoslavia, today in its full glory opensits doors to guests, as a proud memberof the "A Hoteli" - the first chain of lux-ury hotels in Serbia. With this exclusivehotel building, in which investors didn’tsave neither money nor knowledge,Šabac got a business four-star hotel, andalso a place that has already become anintegral part of its inhabitant’s lives,where are held various conferences,weddings, and soon prom nights. Thus,according to Zoran Tošić, director of„Sloboda“, step by step, the hotel willonce again become the centre of mostevents, and with its luxurious interior,high quality service and professionalstaff – will give to the „First Serbianborough“ a specific elite tone by which itwas once known.

Zoran Tošić, direktor hotela “Sloboda”


www.a-hotel-sloboda.com

dokaz da je ovaj objekat gradu bio i te kakopotreban, a s druge strane, da su Šapčaniprihvatili „Slobodu“ kao svoju. Da bi to takoi ostalo, u Hotelu vrlo vode računa o ce -

novnoj politici i trude se da budukonkurentni, da ne iskaču iz prihvatljivihokvira, a da pruže kvalitetniju uslugu negošto se očekuje.

- Šapčani nam to vraćaju tako što se okuplja-ju u Hotelu, zakazuju sastanke u lobiju ili„Vremeplovu“ i uživaju u kafi, najboljimkolačima u gradu ili žitu sa šlagom, omil-jenoj trendi poslastici svih generacija. Jednostrašno iskustvo iz prošlosti opominje nas dabiti hotelijer znači, pre svega, biti ambasadordobre usluge i – prvi među jednakima –podseća Tošić.

STECIŠTE POSLOVNE I INTELEKTUALNE ELITE

Sa otvaranjem hotela „Sloboda“, re pre -zentativnog hotelskog zdanja sa četirizvezdice, u čije se opremanje nije štedelo ninovca ni znanja, Šabac je dobio mesto koje jeveć postalo sastavni deo života njegovihstanovnika. U „Slobodi“ se već održavajurazni skupovi, svadbe, a uskoro i maturskevečeri. Tako će, malo po malo, hotel ponovopostati centar većine dešavanja, i svojimsofisticiranim enterijerom, neprikosnove -nim kvalitetom usluge i profesionalizmomosoblja – davati „Prvoj srpskoj varoši“ onajspecifičan duh elitizma i energiju po kojoj senekada ovaj grad prepoznavao. Uz za -nimljive kulturne programe, animir muzikusa klavira u lobiju hotela, čajanke i drugatematska druženja kakva se već organizuju uHotelu, „Sloboda“ će ponovo postati stecišteposlovne i intelektualne elite, ali i kultnomesto nekih novih generacija koje će u„Vremeplovu“ započinjati svoju priču.

- I zaista, „Vremeplov“ je posle mnogo godi-na naprosto oživeo: u njemu se čuje žagor,devojački smeh, miriše na dobru kafu i svežekolače, baš kao nekad – primećuje direktorTošić, sećajući se „Slobodinih“ najboljih go -dina. – Sa našim hotelom i grad je sadanekako dobio krila, dobio nadu da „čekanjeGodoa“ ne mora biti ni beskonačno, nibesmisleno. Jer, Šabac je po svim parametri-ma, vrlo perspektivan grad. Kako nijeverovatno da će hotel „Sloboda“ u narednimdecenijama dobiti konkurenciju u bližojokolini, sve predispozicije za uspešno poslo-vanje su realno – na našoj strani!

Ljiljana RebronjaFoto: Siniša Živković

MNOŠTVO OGLEDALA NAGLAŠAVA I UMNOžAVA LUKSUZOd stare Slobode, čiji je enterijer karakterisalo dosta tamnih drvenih površina, današnja„Sloboda“ se izdvaja svojim vanvremenskim luksuzom. Enterijer je otvoren i svetao, i nosi u sebideo istorijskog nasleđa ovog dela Srema, koji je nekada bio u sastavu moćne rimske imperije. Zatosu velike slike rimskih gradova, njihove bogate arhitekture, zajedno sa svetlim mermernim zid-nim oblogama, glavna dekoracija na zidovima prizemlja ovog hotela, koje upotpunjuju skulpturei biste rimskih imperatora rođenih na našem području. Dominiraju neutralne boje - krem i bela,koje su pojačavane kontrastnom crnom i jarko žutom. U enterijeru je korišćeno dosta ogledala,čime se naglašava i umnožava luksuz. Prostorom stepenica koje vode od prizemlja do međusprata, kao i celim prostorom međuspratadominira luster visine 5,5 m, sačinjen iz velikog broja kristala, nanizanih celom njegovomdužinom, koji čudesno prelamaju svetlo. Upravo taj raskošni element enterijera simbolizujesuštinu ove hotelske priče, kojom dominiraju: luksuz, kvalitet i moć. Pored lustera, dominantan element korišćen za oblaganje stepenica i delova poda i zidova je iprošarani kamen – travertin, koji daje karakter i upečatljiv ton čitavom prostoru, baš kao štokombinacija crnog i krem mermera daje osnovni karakter enterijeru restorana. Najzanimljiviji, dominantni deo enterijera spa centra je oslikana kupola iznad kružnog bazena,sa centralnom lanternom sa vitražem, kroz koju dopire lateralno svetlo koje doprinosiopuštajućoj atmosferi SPA & wellness centra.

M. Savić / B. Gošović

HOTEL „SLOBODA“ IZ UGLA MENADžERA:

Mesto koje su zavoleli i gosti i ŠapčaniTek što je svečano otvoren u februaru ove godine,ekskluzivni šabački hotel „Sloboda“, nosilac četirievropske zvezdice, već je, prema rečima mladihhotelskih menadžera Radeta Aleksića, AneStanojević i Zorana Vukovića, pridobio simpatije igostiju i Šapčana. Vođeni novinarskomradoznalošću, zamolili smo ih da nas provedu krozovo sofisticirano hotelsko zdanje. Prenosimo vamono što smo saznali, uz preporuku da hotel„Slobodu“, treba videti i doživeti.

Tri mlada menadžera (sleva nadesno): Zoran Vuković, Ana Stanojević i Rade Aleksić


Pre nego što gost i kroči u raskošni holhotela „Sloboda“ u Šapcu, na vratimaga dočeka ljubazno osoblje, koje će se

pobrinuti za njegov prtljag, a potom sledisusret sa recepcionerima, koji će mu od srca,uz osmeh poželeti dobrodošlicu i uručitiključ-karticu – ulaznicu za neponovljivoiskustvo koje pruža „Sloboda“.

- U našem hotelu radi šest recepcionera, u trismene. U stalnom smo kontaktu sahotelskim domaćinstvom i F&B sektorom,kako bismo gostima pružili što ugodnijiboravak, ali i sve neophodne informacije ohotelu i samom Šapcu. Veoma se trudimo dagost odavde ode zadovoljan i da nam seponovo vrati – ističe Rade Aleksić, šef recep-cije.

KNJIGA PUNA UTISAKA

Da im to polazi za rukom, potvrđuje i knjigautisaka, koja je puna pozitivnih komentaragostiju, mahom poslovnih ljudi, što i ne čudi,jer je, kako saznajemo od menadžerke F&Bsektora Ane Stanojević, „Sloboda“ većuveliko domaćin brojnih poslovnih sastana-ka, konferencija, proslava i banketa.

Njegov kongresni centar trenutno čine multi-funkcionalne sale „Kristal 1“ i Kristal 2“, kojese mogu spojiti u jednu veliku salu kapacite-

ta 800 mesta, kao i kongresna sala „Cer“površine 200 m2, te sala za sastanke -„Boardroom“ sa 30 mesta.

- Sala „Cer“ izlazi na veliku terasu od 500 m2,sa koje se pruža pogled na ceo grad. Na terasije moguće organizovati različite događaje, pačak i venčanja – tvrdi Ana, i otkriva da setrenutno završava još jedna manja sala -„Meetingroom“, za oko 15 osoba. - Ova sala

će biti pogodna za VIP goste koji žele intimu,imaće svoj minibar, a na poziv će se služitikafa i bezalkoholna pića – otkriva F&Bmenadžerka, pod čijim nadzorom su i „A“restoran na međuspratu, kao i Lobby bar ikafe-poslastičarnica „Vremeplov“ u prizem -lju hotela.

KULTNO MESTO – „VREMEPLOV“Šef kuhinje Zoran Vuković ističe da je, poredraznovrsnog švedskog stola u pansionskom

restoranu, gostima na raspolaganju i à lacarte ponuda sa nacionalnim i internacional-nim specijalitetima, od kojih, kako sepokazalo, dame najviše naručuju losos, agospoda ramstek.

Mesto koje je Šapčanima već priraslo za srce,svakako je otmeni Lobby bar sa ukusnimsnack zalogajima i raznovrsnim kafama ikoktelima, baš kao i kafe-poslastičarnica„Vremeplov“, kultno mesto Šapčana svih ge -neracija, u kojoj gosti mogu da probajuukupno 22 vrste kolača!

- Naši kolači postali su pravi brend. Omiljenaposlastica Šapčana je žito sa šlagom, a traženisu i kremasto-čokoladna torta „Sloboda“ ipopularni cheese cake sa prelivom odpomorandže ili šumskog voća – otkriva šefkuhinje.

Saznajemo da je u planu i uvođenjenedeljnog branča u hotelskom restoranu, baškao i proširenje bašte Lobby bara, koja ćemoći da primi oko 100 osoba. OtvaranjemSPA & Wellness centra, koji će se prostiratina dva sprata, ponuda ovog otmenog hotela usrcu Šapca – biće zaokružena.

B. Bosnić

Attractive four star hotel“Sloboda” Sabac was officially

opened in February 2015. Friendly hotelmanager guided us through the renovatedbuilding with 95 accommodation units.This hotel operates within the first Serbianchain of luxury hotel “A Hotels”.

www.a-hotel-sloboda.com

ASHOK MURTY, STILISTA


�� 1�� # 1��

Ovo je priča o stilu, kiču, luksuzu,trendovima i brendingu, o domovi-ni i otadžbini – bivšoj Jugoslaviji isavremenoj Indiji; jednom rečju,priča o identitetu, koju nampripoveda naš najpoznatiji stilistaAshok Murty.

This story is about style, kitsch, lux-ury, trends and branding, the home-

land and the fatherland - the formerYugoslavia and contemporary India; in aword, the story of identity, which tells us ourmost famous stylist Ashok Murty.



Ja nisam pobornik teze da se ljudi rađaju sastilom. Stil je nešto što se gradi. Može senaučiti, ali ne i kupiti. Najveći problem je što

ljudi misle da se stil dobija posedovanjemodređene količine firmirane robe. To nije stil. Stilje refleksija onoga što se dešava unutar vas, isamo je manifestacija vaše ličnosti. Ako nemateoko čega da pakujete svoju priču, onda i nematestila – započinje razgovor za „Turistički Svet“vodeći stilista javne scene Srbije Ashok Murty.A gde nema stila, često je prisutan kič, kojiodređeni teoretičari definišu kao „pravo nasreću“, ili, poput našeg sagovornika, kao –„potrebu za slatkim“.- Mislim da je ta nekakva potreba za preteranosladunjavim i lakim konceptima, u stvari, kič.Znate da vam je od toga loše i da to ne bi treba-lo da radite, ali ponekad vam je prosto potrebno.Ja kič ne ograničavam samo na estetiku, on možeda se prepozna u svim oblicima života. Mi,ustvari, živimo u kič vremenu. Zatrpani smo sasvih strana lošim informacijama, tako da čestoposežemo za kičem kao najlakšim odgovoromna depresivno stanje u kom se nalazimo. A tonije dobro – konstatuje Murty, koji je arhitektapo obrazovanju, a esteta po opredeljenju.Zato ga pitamo – kako u dizajnu nekog otmenoghotelskog enterijera razaznati granicu izmeđuluksuza i kiča?

LUKSUZ JE VANVREMENSKI!- Biću vrlo jasan: luksuzna torba je bilo koja oddve Hermès torbe, koje se zovu „Kelly“ i „Birkin“,i koje se u dizajnu ne menjaju već četvrtu ili petudeceniju. Luksuz, zapravo, podrazumeva van-vremenski dizajn i vrhunski kvalitet. To isto važii u dizajnu enterijera, koji je danas postao mnogobliži modi i scenografiji, nego arhitekturi.Arhitektura je generalno imala ideju da ostavinekakvo dublje značenje. Ako pogledate enteri-jere iz perioda „art nouveau“ i secesije, poputHofmanovih radova ili Ota Vagnera, uočićete dasu to večni koncepti. Ili ako odete u Barselonu ipogledate neke od Gaudijevih dela, shvatićete dasu to i dalje fenomenalni koncepti. Međutim,danas se i u arhitekturi trendovi jako brzomenjaju – ističe Ashok, i otkriva koji se todomaći hoteli, po njegovom mišljenju, mogusmatrati luksuznim.- Postoji jedan kompleks društava koja sebedoživljavaju siromašnim. I onda kad dobijemopriliku da uradimo nešto što bi trebalo da bude

luksuzno, mi u tom preterivanju i trpanju svegadolazimo do kiča. Proizvesti osećaj luksuza jeizuzetno skup sport. Jedan od najlepših hotel-skih enterijera u ovom trenutku u Beogradu jesigurno enterijer hotela „Square Nine“, oprem -ljen u „shabby chic“ fazonu. Enterijer ovoghotela izgleda kao da je pokupljen u „secondhand“-u, a užasno je skup! S druge strane, sadima te hotel „Radisson Blu Old Mill“, čiji je ente -ri jer potpuno suprotan od onog u „Square Ni -ne“-u. Enterijer je radio biro „Graft“ iz Nemačke.Sticajem okolnosti, sarađivao sam sa ovim stu-diom i imao priliku da ispratim kompletanrazvoj tog hotela. Iako su različiti, i jedan i drugihotel su relevantni za vreme u kom živimo i rele -vantni su za pozitivno vrednovanje u estetici. Ukrajnjoj liniji, vrlo su autentični, što je jako bitno– da imate prepoznatljiv znak u svom enterijerukoji će jasno poslati poruku o tome kakvu vrstuusluge nudite – kazuje ovaj stručnjak za lepo,koji je, zahvaljujući uspešnoj karijeri u svetumode, dugoj dve decenije, imao priliku da prisu -stvuje snimanjima modnih editorijala u brojnimhotelskim zdanjima u Beogradu.

POVRATAK PEDESETIH

- Imao sam priliku da zavirim i u neke sporednehotelske prostorije, koje su mi mnogo inspira-tivnije i zanimljivije nego one glavne. Inače, kadasam počeo da se bavim modom, centralno me -sto okupljanja bio je „Hyatt Regency Bel grade“,koji je tada bio najnoviji i najluksuzniji hotel ugradu. Ne postoji verovatno nijedan hotel uBeogradu luksuznijeg tipa, a da nisam bio unjemu, ali najveći utisak na mene ostavili su ljudikoji rade u tim hotelima – naglašava ovaj modniguru, dok nam otkriva koji su trendovi u enteri-jeru aktuelni.- Poenta je u visokoj ekološkoj svesti, pa je utrendu „reclaimed wood“ - reciklirano drvo. Ak -tuel no je i mešanje starog i novog, odnosno,kombinovanje modernih enterijera u starimgrađevinama, i obrnuto – da u vrlo modernojpostavci imate elemente rađene od starognameštaja. Evidentan je i veliki povratak belog uenterijere, ali i mode iz 50-ih godina prošlogveka, o čemu svedoči i aktuelna serija „Ljudi saMenhetna“. To su neki trendovi koji bi kod nasmogli vrlo lako da se realizuju - da uz malonapora kreirate svoj originalni enterijer – kazujeAshok Murty, koji se u poslednje vreme svemanje bavi stajlingom, a sve više brend menadž-mentom i brend komunikacijom.

BITI DRUGAČIJI OD DRUGIH

Naime, on je brend menadžer kompanije„Movem Fashion“ i predavač na „Accademia delLusso“ na predmetima Fashion editing (modnistajling) i Branding. - Uporno se borim da „osvestim“ moje studenteda je danas talenat, odnosno, originalnost,nažalost, najmanje bitna stavka sa kojom ulaziteu igru zvanu "modna industrija". Najvažnije jeprepoznavanje mehanizama kako se pravi robnamarka, kako se ona pakuje, kako ćete da komu-nicirate sa tržištem... odnosno, prepoznavanjealata i zakonitosti tržišta. Danas imate sve višezanimanja u modnoj industriji. Nekada jeKristijan Dior bio gospodar svog brenda i svojbrend menadžer. Danas je to nemoguće.Pozicioniranje jednog brenda na tržištu je ozbi -ljan posao. Stvari se više ne dešavaju popodrazumevanom obrascu, vama više ni jakoime, niti jak brend, nisu garancija da ćete bitiuspešni – zapaža naš sagovornik, koji je još utinejdžerskim danima odlučio da bude„drugačiji od drugih“.- S obzirom da sam rastao u jednoj relativnomaloj sredini, jako dugo sam se trudio da seuklopim. Ali, to je bilo nemoguće, ako ni zbogčeg drugog, a onda zbog činjenice što mi je otacIndus. Međutim, u meni se u nekom momentujavio taj nekakav čudan otpor, kad sam poželeoda izađem iz mase. Napravio sam taj simboličniiskorak, odlučivši da budem drugačiji i po tomešto ću se drugačije oblačiti. U srednjoj školi, mojidrugovi nosili su džins, a ja – očeva odela – kazu-je Murty, koji u svojoj kolekciji poseduje oko1.000 kravata!- Ako pogledate mušku modu, kravate su vrloindikativne za promene u modi, i ja ih u tomsmislu volim, jer nekako mi odaju utisak konti-nuiteta. Meni je moda davno prestala da budestvar konzumacije. Moda mi pruža mogućnostda istražujem neke svoje granice i preispitujemneke svoje vrednosti, ona je mesto gde mogu dase igram i ispitujem svoje slobode – otkriva našcenjeni stilista, koji je rođen u Šapcu, u mešovi -tom braku Srpkinje i Indijca.

ŠABAC I POTRAGA ZA IDENTITETOM

- Moj rodni grad je, na žalost, poput mnogihdrugih gradova sličnog profila, svoju sudbinuvezao za jedan projekat koji se zvao Hemijskaindustrija „Zorka“, i kada je taj projekat propao,dovedena je u pitanje egzistencija polovinestanovništva ovog grada. Drugi problem Šapca


je što živi uljuljkan u staroj slavi. Tačno je da jeŠabac polagao na kulturu, imao je prvi klavir,prvu bolnicu, prvo staklo na prozoru... Mislim,sve je to dosta zanimljivo anegdotski, do trenutkakad shvatite da se sve to dešavalo pre dva veka. Umeđuvremenu je mnogo vode proteklo Savom, ito više nije nešto na čemu vi možete da graditesopstveni identitet. Ja u Šapcu vidim ogromanpotencijal, ali on mora prvo da odgo vori napitanje „šta sam ja?“. Evidentno je da ćete tamo idanas naići na ljubazne i učtive ljude i jako seradujem što to još uvek postoji u mom Šapcu –iskren je Murty, koji je, u potrazi za ličnim iden-titetom, u tinejdžerskim danima odlučio da poprvi put poseti svoju otadžbinu - Indiju.- Moj prvi susret sa Indijom bio je u onom stadi-jumu mog života kada sam jako želeo da negdeapsolutno pripadam, i tako ublažim konfuziju ukojoj sam se nalazio. U tom trenutku, ja sam svojidentitet vezivao za ovo podneblje. Kad to imatena umu, jasno vam je da je moj prvi susret saIndijom bio vrlo buran. Izuzev rodbine, sve uIndiji izazivalo je kod mene veliki otpor. Ja samdete koje je odraslo u Jugoslaviji, koja je bila tadaozbiljan deo Evrope, i bio mi je potpuno stranindijski mentalitet. Sad me je sramota, ali izgra-dio sam gomilu predrasuda prema indijskomdruštvu. Tradicionalna indijska i srpska po -rodica funkcionišu po vrlo sličnim mehanizmi-ma, i tu je bilo najmanje problema. Smetala mi jeprljavština, prezasićenost svakog prostoramasom ljudi koji nemaju nikakav koncept o tzv.

“ličnom prostoru” i taj nemaran odnos premasvemu. Izbegavao sam da odlazim tamo, sve domojih kasnih dvadesetih godina, kad je opetpočelo da me intrigira to moje indijsko poreklo.Međutim, tad je bilo kasno – tih '90-ih godina izSrbije se nigde nije moglo putovati. Osećao samkrivicu i žal, jer sam mislio da sam prokockaošansu koja se zove Indija i da ću zauvek biti nekoko je ostao autsajder u svojoj otadžbini – prisećase Ashok.

INDIJA – LJUBAV NA DRUGI POGLED

Međutim, druga šansa je došla nenadano ineočekivano. - Verujem da svako ima nekoga u životu komože temeljno da mu promeni poglede na život,samo moramo biti dovoljno mudri i srećni daprepoznamo tu osobu. U mom slučaju, to je bila,sada već moja prijateljica, gospođa NengčaLovum – tadašnja ambasadorka Indije uBeogradu. Ona me je bukvalno dve godinepripremala za ponovni susret sa Indijom. Nakraju je svoj plan sprovela u delo. Kada samotputovao tamo, zatekao sam jednu sasvimnovu, drugačiju Indiju – zemlju apsolutno okre -nutu ka budućnosti. Imaju oni i dalje neke svojeprobleme, poput tih velikih kastinskih razlika, alioni ogromnim koracima idu u budućnost, sapunom verom u nju. To je taj neki optimizamkog se sećam iz svog vremena odrastanja uJugoslaviji, kada ste svako jutro bili svesni davam se život pomerio napred. Za razliku od naskoji i dalje imamo vrlo mnogo problema sa sop-

stvenim identitetom, Indija je zemlja koja jesvesna svih svojih identiteta pojedinačno, kao isvog kolektivnog identiteta. Tamo ljudi imajujasniju predstavu o svom nasleđu, i znaju kakoda ga konstruktivno prenesu u budućnost –otkriva naš poznati stilista, koji kao dobarprimer spoja tradicionalnog i modernog, navodiatraktivni "Heritage Hotel" u Radžastanu.- Ceo Radžastan, koji je sada hit destinacija uIndiji, sastavljen je od čitavog niza gradića-drža-va, koji imaju veliki respekt prema tradiciji inečemu što je nasleđeno. Međutim, sada sepojavila jedna generacija mladih ljudi, školo-vanih u inostranstvu, koji se podjednako dobroosećaju i u Monte Karlu, Njujorku, Londonu, alii u “njihovom” selu u Radžastanu. Kada je jedantakav mladi gospodin, inače bankar po zani-manju, došao u rodno mesto na svoje venčanje utradicionalnoj porodičnoj palati, bio je zgranut ukako se lošem stanju nalazi ta palata, ali i celoselo, koje se borilo sa posledicama suše. Sazvao jeporodično veće, i saopštio svoju ideju – datradicionalnu porodičnu palatu pretvori u hotel.Sproveo je vodu, struju, kanalizaciju i uposliocelo selo. Danas je to spektakularni "HeritageHotel" – autentična i impozantna luksuznagrađevina u Radžastanu, sa pogledom na prele-po jezero, usred pustinje – zaključuje svoju pričunaš sagovornik, koji je, poput ovog mladogbankara iz Indije, na pravi način uspeo da utkasopstveni identitet u jedinstven stil, po kom jenadaleko prepoznatljiv.

Biljana Bosnić


INTERVJU: ZDENKA GAJOVIĆ, HOTEL „MOSKVA“, BEOGRAD

Raditi više od četvrt veka bez prekida u jednojfirmi i to na veoma odgovornim pozicijama,znači: ili da je kuća uspešna i stabilna ili da jezaposleni kvalitetan kadar, posvećen poslu ilojalan firmi u kojoj radi. U slučaju ZdenkeGajović, menadžera hotelskog domaćinstvaHotela „Moskva“, istina je i jedno i drugo. Ovaenergična, vredna i naočita žena, već 27 godinana svoj osobeni način doprinosi uspešnostiposlovanja elitnog beogradskog hotela, koji jene samo simbol stoletnog trajanja, već i prepo -znatljivo visokih standarda kvaliteta hotelskeusluge. Za taj kvalitet i zadovoljstvo gostiju,odgovorno je u najvećem procentu, šta god komislio, upravo hotelsko domaćinstvo, a u slučaju„Moskve“, pre svega menadžer tog odeljenjaZdenka Gajović, kojoj je krajem prošle godine spravom pripalo i najveće priznanje u njenoj pro-fesiji: Menadžer godine 2014. u kategoriji„menadžer hotelskog do ma ćinstva“. Bio je todobar povod da popričamo, pre svega o toj za -nimljivoj ali odgovornoj poziciji u hotelu, nakojoj, kako iskustvo govori, mogu da opstanusamo istinski zaljubljenici u posao i ljude.

• Koliko ste godina, u stvari, na čeluDomaćinstva hotela „Moskva“? Kakvo je vašeprethodno iskustvo?- Nikada neću zaboraviti taj osećaj: 1988. godi-na je, imam 19 godina, dolazim sa studija Višeekonomske škole u Novom Sadu, stojim ispredimpozantnog zdanja hotela „Moskva“. I uzbu -đena sam, i plašim se, jer to će biti moje prvoradno mesto! Energična, a istovremeno i stidlji-va, svoj sam posao uvek obavljala posvećeno iodgovorno. Najpre sam bila pripravnik urestoranu, zatim šef restoranske smene, pamenadžer restorana, da bi mi gotovo dvadeset

godina kasnije bila predložena pozicijamenadžera hotelskog domaćinstva, na mojeveliko zadovoljstvo.

I ODGOVORNOST I IZAZOV

• Šta za Vas znači rad u Domaćinstvu, naročitou hotelu „Moskva“? U čemu je lepota vašeg posla,a šta su izazovi i teškoće? - Preuzimanje tog odgovornog zvanja domaćicehotela, i to ovakvog hotela, za mene je bio velikiizazov. Ali verovala sam u sebe i nekako znalada ja to umem i mogu. Hotelu je u tom trenutkupredstojalo veliko renoviranje, što je značiloogroman posao, ali bili smo spremni – i moj tim

i ja. „Moskva“ je vrlo zahtevna za održavanje:visoki plafoni, stilski nameštaj, vuneni tepisi,parket, mermer ... Standardi koji nisu svaki-dašnji u savremenom hotelijerstvu i traženaročitu pažnju i negu. A upravo to gostu pružanesvakidašnji ugođaj. Odgovornost je velika.Kao da čuvate neko umetničko delo. Ali u tomei jeste čarolija: kada imate ovakav istorijski hotel,pravo je zadovoljstvo brinuti o njemu. • Kako biste predstavili svoje odeljenje i ljude? - Moj tim je moja snaga. Važno je sačuvatineophodan autoritet, ali kroz dobar primer,pravičan pristup i razumevanje. Trudim se da

� �� 1��

dobrom organizacijom sve postignemo i da ipak svi budemo zadovoljni. Gostpre svih nas. Zato svoj tim učim da bude odgovoran i otvoren. Dobrakomunikacija je ključna. Greške su normalne, dešavaju se i najboljima, ali se svelakše i brže reši ako smo iskreni i uljudni. • Šta je za vas kao menadžera najvažnije? Čime se u poslu rukovodite? Koja jeformula uspešnog menadžera iz vašeg ugla? - Ponoviću: dobra i otvorena komunikacija, posvećenost, ali i suptilnost - osećajda vaš tim ipak radi često težak fizički posao. U svom poslu rukovodim sečinjenicom da ne radim sa mašinama, već s ljudima, kao i da nije važno kojimse poslom bavite. Važno je da ga obavljate najbolje što umete. I da svojimzaposlenima prvo vi budete dobar primer. • Šta se očekuje od menadžera hotelskog domaćinstva hotela „Moskva“?- Sa visoke četiri zvezdice hotel gostu mora da ponudi adekvatnu uslugu.

Besprekorna čistoća se podrazumeva, usluga više se očekuje, a sve to postiže sedobrom organizacijom procesa rada, pravilnim rasporedom osoblja, angažo-vanjem prema obimu posla. Pritom, izuzetno je važan odabir kvalitetnihmaterijala tekstilnog i frotirskog programa, jer treba razmišljati unapred idugoročno. • Gde je mesto unapređenja znanja, praćenja trendova i potreba gostiju,uvođenja novih standarda...?- Uvek ima prostora za unapređenje. Osluškujemo primedbe gosta, pratimoaktuelne svetske trendove u hotelijerstvu, prilagođavamo ih ambijentu i kon-ceptu našeg hotela. Putovanja, seminari, sajmovi, obilasci hotela, ali i internet –toliko je načina za informisanje, kada ima volje.

ZADOVOLJNA I ISPUNJENA

• Da li ste zadovoljni kao poslovna žena? Ima li nešto što još niste ostvarili?- I danas kad dolazim na posao osećam onaj isti entuzijazam kao i prvog dana.I to mi je dokaz da je sve baš kako treba. Ja sam uz ovaj hotel odrasla i on je mojdrugi dom, pa se prema tom domaćinstvu ophodim jednako kao i prema svom- najbolje što umem. Sa puno ljubavi, vešto, ekonomično i sa osmehom. Dakle,odgovor je DA. Zadovoljna sam i ispunjena poslovna žena, supruga i majkatroje divne dece. • Šta biste poručili mladim ljudima koji tek ulaze u hotelski posao? - Nadam se najpre da su ovaj poziv odabrali iz ljubavi, jer smatram da je toosnovno. Nadgradnja je i stručno obrazovanje, ali i rad na sebi na svimnivoima. Razumevanje, jer vaše kolege su i vaša snaga, a zajedno ste deo sis-tema koji se zove hotel. A u hotelu svi zajedno rade s jednim ciljem: da gostbude zadovoljan, odnosno - prezadovoljan! Lj. Rebronja

Na temeljima stare vile “Luvr – Minjon” iz dvadesetih godinaprošlog veka, u Vrnjačkoj Banji, tačnije na obronku Centralnog

banjskog parka, u blizini izvora Tople vode i Zamka “Belimarković”,izgrađena je prelepa Vila “Minjon” koja svojom arhitekturom ističe ičuva trajne vrednosti banjskog neimarstva, i vraća sjaj mondenskekraljevske banje. Nova vila zadržala je duh vremena i predstavlja spojtradicionalnog, arhaičnog i modernog, ekskluzivnog ambijenta saenterijerom i eksterijerom u nijansama čokolade, bele kafe, vanile ipeperminta. Osam luksuznih soba opremljenih unikatnim elementi-ma po najvišim standardima, uz vrhunsku uslugu, gostima pružakraljevski osećaj. Jer, u Vili “Minjon” gosti nisu samo dobrodošli, već iveoma posebni. A biti poseban, neobičan, inovativan, to su i osnovekoncepta novootvorenog slow food restorana Vile “Minjon”. - Želja nam je da gosti koji uživaju u odmoru i relaksaciji u Banji, u Vili“Minjon” otkriju svoju mirnu oazu u kojoj će u opuštenoj atmosferiuživati u slow food kuhinji. Želimo da naši gosti osete sve divne aromei specijalne kombinacije, da u lepom ambijentu uživaju u rafiniranimukusima” - poručuju iz Vile “Minjon”.Sažimajući prošlost, sadašnjost i budućnost, Vila “Minjon” posetiocupruža jedinstvenu priliku da zaustavljen u vremenu - oseti trajanje! Otom jedinstvenom doživljaju boravka u “Minjonu” možda najboljegovori citat iz “Knjige utisaka”: “Ja se vraćam u Rusiju, ali svoje srceostavljam u Vili “Minjon”! M.St.J.

�� =�#��%��+��

Zdenka Gajović, a hotel housekeeping manager at the HotelMoskva, for 27 years contributes in her own way to the business

success of the elite Belgrade’s hotel, which is not only a symbol of hundredyears long life, but also recognizable high standards of quality hotel service.Whatever people may think, for that quality and guest satisfaction the mostresponsible is housekeeping department, and in the case of Moskva, especial-ly the manager of that department Zdenka Gajović, who was given last yearthe greatest recognition in her profession: Manager of the Year 2014 in the cat-egory "Hotel Housekeeping Manager". It was a good occasion to talk primari-ly about that interesting and responsible position in the hotel, in which, asexperience shows, can survive only true lovers of that job and people.

Po jutru se USPEH poznaje

JUTARNJA RUTINA USPEŠNIH

Gotovo smo sigurni da postoji vezaizmeđu poslovne efikasnosti i jutarnjihrituala koji one najuspešnije dovode u

formu s kojom lakše ostvaruju svoje ciljeve.Vođeni novinarskom radoznalošću, zamolili smonekoliko uspešnih poslovnih ljudi da nam otkrijudetalje koji čine njihovu jutarnju rutinu, kakobismo razumeli da li je i na koji način dobrimjutarnjim navikama moguće kreirati uspeh, ima ligeneralnih pravila ili se najvažnije krije u - detalji-ma? I evo šta kažu Thomas Swieca – generalnidirektor hotela "Radisson Blue Old Mill" uBeogradu, Nada Momirović – vlasnica modnekuće Mona, Nataša Pavlović Bujas – osnivač idirektorka agencije "Blumen", i Peđa Filipović –vlasnik i predavač u Wellness akademiji„Professional“, poznat kao utemeljivač selfnesskoncepta „Upoznaj samoga sebe“, spiritusmovens Art masaže - novog pravca u wellness &spa filozofiji itd.

RANI POČETAK DANA?Da biste uopšte imali uslova za jutarnju rutinumorate, pre svega, imati dovoljno vremena daustanete malo pre drugih. Da li verujete u narodnuizreku: Ko rano rani...?Thomas Swieca: Ne, svakako ne. Ali ko rano rani,moći će da uživa u izlasku sunca, svežem jutarjemvaduhu, tišini i manjoj gužvi u saobraćaju.

Nada Momirović: Ja sam noćni tip, ali ako treba,mogu da poranim. Sve pripreme za posao radimuveče, čak i noću dok “spavam“ ako mi padne napamet neka ideja, jednostavno upalim svetlo izapišem to u notes koji redovno stoji na momnoćnom ormariću. „Prvi ljudi“ su pokretači poslai moraju imati inicijalnu snagu da svako jutrostave u pogon menadžersku mašineriju.Nataša Pavlović Bujas: Verujem. Verujemuopšteno u narodne izreke, jer sam imala mnogoprilika da se uverim u njihovu istinitost. Nisamuvek bila ranoranilac. Godine su donele tupotrebu da dan započnem u miru, svojim rituali-ma, što zaista podrazumeva luksuz koji se danaszove „imati dovoljno vremena“.Peđa Filipović: Ništa lepše nego kada se uhvatitepod ruku sa jutrom i zakoračite u dan, i kada tajisti početak šetnje podelite sa voljenom osobom.Volim da ustajem rano i uživam u svakom stak-lencetu kaleidoskopa zvanom jutro.

ISHRANA?Doručak je svima važan bez obzira kakvim seposlom bave. Da li i vi vodite računa o tome štajedete za doručak? Birate li zdravu hranu? U kojojmeri izbor hrane ujutru utiče na vaš radni elantokom dana? Thomas Swieca: Često mi se desi da u toku danazaboravim da treba da jedem. Obično

doručkujem neki grčki jogurt sa svežimvoćem i jednim ili dva kapućina.Veoma sam izbirljiv kad je hlebu pitanju, ali ako pro -nađem neki koji mi sedopadne, volim dapojedem jednu kri -šku sa domaćim dže -mom.Nada Momirović: Hrana kodmene ne igra neku važnu ulogu. Ne -mam vremena i ne mislim na doručak, iakoznam da je to pogrešno. Jednostavno, jutarnjebuđenje sa kafom je nešto bez čega se ne može.Paralelno, idu pripreme za posao, fizičke ali ipsihičke, davanje naloga telefonom za nešto štone trpi odlaganje, ali i davanje naloga za rad ukući. Imam pomoć u kući do vikenda, ali svakikućni posao ipak prođe kroz moju glavu,nabavka, šta za ručak – večeru, šta je prioritet...Nataša Pavlović Bujas: Doručak ne preskačem,on je deo mog jutarnjeg rituala. Vodim računa štajedem, ali dozvoljavam sebi taj luksuz da i neštood „nezdrave“ hrane završi u mom tanjiru.Uglavnom biram zdravu hranu i pratim trendoveu ishrani, pa svoje obroke, u skladu sa najnovijimtrendovima, usklađujem sa pravilima hronoishrane kad god sam u mogućnosti.

Za poslovne ljude svaki je dan šansa za nove radne pobede - povećanje prodaje i profita, uštede,unapređenja, inspirativne projekte, ponekad nepredvidive i često neverovatne poslovne obrte. Kažu da sepo jutru dan poznaje, odnosno da prvi korak u našoj jutarnjoj rutini može da odredi kako ćemo iskoristitisvoj potencijal i mogućnosti koje nam se pružaju u danu koji je pred nama.

Thomas Swieca Nada Momirović Nataša Pavlović Bujas Peđa Filipović



Peđa Filipo -vić: Moja is -

hra na pre po -ručena je i ba -lan sirana shod-

no poslu kojimse bavim, godi -

na ma, energet-skom i zdravstve -

nom stanju od stranedr Zorana Mančića, spec i -

jaliste istočnjačke medicine.Jutro počinjem sa par gutljaja

mešavine čaja od petrovca, kore nara,podubice i trave ruso. Nakon toga uživam u

svom kranči musliju sa dodatim kuvanim pro-som, kašikom mlevene plazme i naravno sve topreliveno vrelom vodom. Ovakav obrok daje mičistu prepodnevnu energiju i osećaj umivenog telaiznutra. Smatram da je izbor hrane kao goriva naših ćelijaizuzetno važan.

PRIPREMA ZA RADNI DAN?Poznato je da um i telo treba pripemiti za naporekojima će biti izloženi tokom radnog dana. Kako

se vi pripremate? Da li praktikujetee jutarnjugimnastiku ili neki drugi sport? Možda imate

neki drugi način da se razbudite?T h o m a s

S w i e c a :Trčim maraton

skoro dva puta go -dišnje. Zato mi je važno da

ostanem fit. Jutarnji džoging mipomaže da izbistrim glavu, pronađem rešenja izadržim smirenost u najstresnijim situacijama. Nada Momirović: Jedini način buđenja je kafa.Za sve drugo je potrebno vreme koje nemam.Nataša Pavlović Bujas: Spavam dobro i budim selako, uglavnom naspavana, tako da mi je jutarnjakafa dovoljna za razbuđivanje. Nisam baš aktivnisportista, pogotovo mi to ne prija u jutarnjimčasovima. Tada sam sklonija da u miru pogledamvesti, pristigle mejlove i pripremim se za radneobaveze.Peđa Filipović: Izuzetno mi prija kada se po -zdravim sa suncem i uradim par joga asana vežbi.Osluškujem telo, um i dušu i prepustim se disa nju

i razgibavanju, istezanju koje mi najviše prija.Nakon vežbanja volim da pevušim i obojim dannekom lepom pesmom.

RAVNOTEžA?Da li biste nešto promenili u svojoj jutarnjoj rutini?Imate li vremena da pre odlaska na posao prošetatepsa, na miru popijete kafu, provedete vreme saporodicom, pročitate novine... ili vam je jedinamisao da kuću napustite što pre da ne zakasnite? Thomas Swieca: Uvek nađem vremena zadoručak i prelistavanje novina kako bi bio dobroinformisan. Vreme ujutru koje provedem kodkuće pomaže mi da se u mislima odvojim odposla. Često moram da proveravam i odgovaramna mejlove uveče kasno, dok sam kod kuće. Zatose trudim da ujutro ostavim neko vreme za sebeda pronađem balans i da ne zaboravim šta jekancelarija, a šta kuća.Nada Momirović: Sve bih promenila i promenićuonog trenutka kad smanjim obaveze. Jutarnjepijenje kafe i čitanje novina je ritual koji upraž -njavam nedeljom, a volela bih da to bude svakogdana. Jutarnje šetnje bile bi divan deo mogsvakodnevnog života, ali kad...? Odlazak u nekifitness klub, za sada je misaona imenica. Danas

imam samo jedinu misao: da što prenapustim kuću i stignem na posao,

stavim u pogon ono što se odmene očekuje. Tipično

menadžerski.Nataša Pavlović Bujas:

Jutarnje pripreme su za mene vrlo važne. Retkoizlazim iz kuće u trku i svoje porodične i radneobaveze raspoređujem u skladu sa tom svojomnavikom. Volim da jutro provedem i sa porodi-com, da razmenimo informacije i planove za danpred nama. Peđa Filipović: Obično se organizujem tako daustanem bar dva sata pre izlaska iz kuće. Tadamogu da se sa mirom posvetim jutarnjem ritualuhigijene, vežbanju, laganom ispijanju kafe nakondoručka, kao i dogovorima vezanim za dan. Akose dogodi da pravo iz kreveta sednem za volan iodjurim u obaveze, ceo dan nisam baš sav svoj i tomi ne prija, te sa punim srcem uvek gledam da sedobro organizijem.

NAJVAžNIJE!Koju svoju jutarnju naviku smatrate najvažnijom?Ili su vam sve podjednako bitne? Koji redosledsledite? Kad iskrsne neka obaveza, kojih navika senajlakše odričete: doručka, jutarnjeg fitness-a ili

smatrate da ne treba praviti ustupke, već ustati jošmalo ranije?Thomas Swieca: Ponekad se desi da se ujutruuspavam. Tada naravno moram da žurim ipreskočim trčanje, doručak i novine, ali nikad neodustajem od kapućina! Volim da taj kratki trenu-tak iskoristim da se smirim i dam oproštajnipoljubac svojoj ženi.Nada Momirović: San mi je najvažniji, on meokrepi ili, kako ja kažem, resetuje. Posle dobrogsna sve mogu i sve stižem. Zbog obaveza koje neiskrsavaju nego su sveprisutne, sve stavljam udrugi plan, svega se odričem. To je sudbina ženekoja se bavi biznisom. Možda neko pomisli da bitu dobra organizacija pomogla, ali ona dovodi dotoga da preuzimate sve više obaveza, ili u sve težimprilikama morate više da radite za veći i boljiučinak.Nataša Pavlović Bujas: Najvažnijom svojomnavikom, u stvari, smatram blagovremeni odlazakna spavanje, kad god je to moguće. Odmoranorganizam ima volje i energije da se posveti svemuu toku dana i daleko lakše podnosi svaki napor.Kad iskrsne neka obaveza uvek bi se odrekla togfitnessa, koga i inače ne upražnjavam, a kafa bibila poslednja na tom spisku. Ustupke bi svakakotrebalo izbegavati, pogotovo ako remete našedobre navike.

Peđa Filipović: Od svih navika ili stila življenja umom životu najvažnija je zahvalnost. Za zdrav ijoš jedan lep dan koji je preda mnom, zahvalnostsebi, kada se sretnem sa svojim očima u ogledalui ljubav koja tada teče iz centra ka spoljašnjemsvetu, onda punoća u grudima zbog ljudi kojevolim, koji me vole, za koje se pomolim da sudobro i zdravo. Zahvalnost velikom Neimaruuniverzuma za datu mogućnost kontinuiranespoznaje sebe i rad na sebi u punom zdravlju, uzsve znakove pored puta koje mi, kao i ostalimakoji znaju da ih čitaju, mudro postavlja...

Marija Obradović

Every day is an opportunity togrow your business revenues and

profits, and every day begins with morning– the first step you take, setting you on thepath to seizing and maximizing youropportunities. There seems to be a linkbetween peak performance and the morn-ing rituals, and to prove that we interviewedsome successful business man and womenabout their morning habits.


THERESA CHANDLER - ZAYA NURAI ISLAND RESORT, ABU DHABI:

Wellbeing��> ��%��:��

- Studirala sam hotelijerstvo u Holandiji, apotom se preselila u Dubai. Zaposlila sam sekao pripravnik u sektoru korporativnih ljud-skih resursa u hotelu Grand Hyatt Dubai, odak-le sam stigla do ranga HR menadžera, pre negošto sam se preselila u Pariz. Nakon par godina,ponovo sam se vratila u Dubai kao direktorljudskih resursa u hotelu The Palace Down -town, pre nego što sam otvorila svoju trenersku

kompaniju My Direction (Moj pra -vac). Početkom 2014. pri -

klju čila sam se

rizor tu Zaya Nurai Island, fokusiranom napružanje personalizovane usluge po visokimstandardima luksuza kreiranim u UAE.

BRIGA O SVAKOM ZAJANCU

• Koja su vaša glavna zaduženja u hotelu?- Kao direktor za wellbe-

ing zaposlenih, mojposao uklju čuje

pri premanje iodržavanjeličnih i profe-sionalnih

p l a n o -va razvoja za svo osoblje, a zadužena sam i zarazvoj korporativnih wellness programa zazaposlene. Lični i profesionalni razvojzaposlenih je nešto do čega je nama u Zayarizortu izuzetno stalo. Bavim se, takođe, inter-nom komunikacijom u okviru rizorta, starajućise da svaki Zajanac (član tima) bude obavešten

Vođeni filozofijom Cesar-a Ritz-a, jednog od najvećih inajuspešnijih hotelijera u istoriji hotelske industrije, datreba brinuti o svojim zaposlenima kako bi oni brinuli ogostima hotela, vlasnici velikih hotelskih brendova u svo-jim hotelima zapošljavaju i menadžere za wellbeing(blagostanje), čiji je prevashodni zadatak da vode računao osoblju hotela. Theresa Chandler, koja je direktor zawellbeing zaposlenih u rizortuZaya Nurai Island (jednom odnajluksuznijih odredišta uAbu Dabiju), ističe da je

vođenje računa o osoblju jedan od prioriteta kompanije i istovremeno jedna od njenihličnih i profesionalnih aspiracija. Zanimalo nas je šta je, u stvari, njen posao, ne bi li saznali višeo poziciji koju pokriva i efektima njenih aktivnosti. I evo šta smo saznali.

Theresa Chandler, treća s leva


ne samo o svim mesečnim aktivnostima ukojima može da učestvuje, već i o programimaprakse, kao i dodelom priznanja i nagrada.• Šta vas je posebno zainteresovalo za ovu vrstuposla?Oduvek su me privlačili sport, psihologija, kaoi istraživanja o tome kako održavanje zdravogtela i duha zaista menja nečiji život. Isuvišečesto podcenjujemo sopstvenu snagu i zaglib -ljujemo se u svojim životima, zaboravljajućilična usmerenja i ciljeve.• Koji je vaš glavni cilj kao direktora za wellbeingzaposlenih?- Moj osnovni cilj je wellbeing i lični razvoj svihZajanaca – ne samo na nivou hotela, već i nanivou čitave korporacije. Radim sa svimosobljem da bih im pomogla u njihovim ličnimizazovima, kao na primer: kako da se bolje

ophode prema deci, kako da se nose sateškim porodičnim situacijama, kako

da prevaziđu strahove itd.Viđam mnogo ljudi

sa vrlomalo samopouz-danja, jer su ih ranijeko lege ili neki dru -gi ljudi poniža -vali, i sada višene veruju u sebe.Moja uloga je dapomognem našim zaposlenima daotkriju ko su i da im pomognem da postanuosobe kakve zaista žele da budu.

PODSTICAJ ZA LIČNI RAZVOJ

• Kakva je uloga prakse i programa dodele priz-nanja u vašoj firmi?- Prakse i programi priznanja su izuzetno važni.Studenti na praksi su obično pri kraju studija ipuni su novih i svežih ideja o čitavoj industriji.Sa njima je zaista zanimljivo raditi i od njih seuvek nešto nauči. Priznanja su jedan od prvih

koraka u pomoći zaposlenima da se osećajudobro i da bolje rade svoj deo posla. Mi uvekpodstičemo zaposlene da se razvijaju. Naprimer, svi mi imamo po 15 američkih dolaramesečno za kupovinu knjiga na Amazonu. Evojoš jednog primera: ako zaposleni osvojinagradu i odluči da taj novac investira u ličnirazvoj ili neki kurs, osvojena svota se duplirakako bi zaposleni dobio dodatni podstrek!• Šta su vaši ciljevi u narednih 12 meseci?- Trenutno radim sa Internacionalnom školomhotelskog menadžmenta „Les Roches“ da bihrazvila naš pripravnički program, kao i satimom firme na poboljšanju wellness programaza celu kompaniju. U hotelu trenutno radim narazvoju odeljenja za wellbeing po sektorima,koji bi održavali wellness programe čak i kad janisam u hotelu.

Priredla: Milica Bikić

Led by the philosophy of CesarRitz, one of the largest and most

successful hoteliers in the history of thehotel industry, that one should take careof employees so that they took care ofhotel guests, owners of major hotelbrands in their hotels hire managers forwellbeing (welfare), whose main task isto take care of the hotel staff. TheresaChandler, director of the general wellbe-ing of employees works within the resortZaya Nurai Island in Abu Dhabi andpoints out that taking care of the staff isone of her personal and professionalaspirations. We wanted to know what infact is her job, so you could learn moreabout the effects of her activities. Andhere's what we found out.

NEOBIČNI HOTELI SVETA

Internet sajt za pretragu hotela, Trivago, napravio je listu najneobičnijihhotela širom sveta. Od najčudesnijih lokacija – kišnih šuma, snežneLaponije, slane ravnice i pećine, do neobičnih prostora – zatvora,aviona, arene i crkve, zajedničko svim ovim hotelima je jedinstveno ineponovljivo iskustvo koje pružaju svojim gostima.

U zatvorskoj ćeliji s zvezdica!?5

Priredila: Marija Obradović

Cappadocia Cave Suites

Hotel Martin’s Patershof

Ariau Amazon Towers

Palacio de Sal

Kakslau ttanen

Malmaison Oxford

Quinta Real Zacatecas

Jumbo Stay Hostel“



HOTEL MALMAISON - OKSFORD, VELIKA BRITANIJA

Za one koji imaju nesvakidašnju želju da prenoće uzatvorskoj ćeliji, ali da ne budu lišeni luksuza i kom-fora, hotel „Malmaison Oxford“ nudi jedinstvenorešenje. Nekadašnji viktorijanski zatvor, a sada bou-tique hotel nudi ekskluzivne i luksuzne „ćelije“ -savremene hotelske sobe, sa udobnim krevetima,plazma televizorima, modernim tuševima i kvalitet-nom hotelskom kozmetikom. Arhitekte koje suradile na hotelu Malmaison trudile su se da hotel za -drži originalne karakteristike dok u isto vreme pružamoderan i elegantan ambijent. „Zatvorski“ hodniciukrašeni su crvenim tepisima, a u restoranu se nalazioriginalno metalno stepenište. Cena noćenje iznosi135 evra za standardnu sobu i 300 evra za apartman.

JUMBO STAY HOSTEL - STOKHOLM, ŠVEDSKA

Gosti neobičnog hotela „Jumbo Stay Hostel“ u Švedskoj imaju priliku da prespavaju u avionu Boing747, koji su prethodno koristile avio kompanije „Pan Am“ i „Singapore Airlines“, a nalazi se nanapuštenoj pisti na stokholmskom aerodromu. Na mestu gde je nekada bio kokpit, sada se nalaziapartman sa panoramskim pogledom na aerodrom. Mnogi originalni delovi ovog poznatog avionasu i dalje netaknuti, uključujući kontrole u kokpitu i znakove za izlaze u slučaju opasnosti. U svakojsobi nalazi se televizor sa ravnim ekranom i besplatan Wi-Fi, a café koji radi non-stop nudi pića igrickalice. Cene noćenja u soba za više ljudi iznosi 60 evra, u privatnim sobama 150 evra, a u kokpitapartmanu 230 evra.

IGLO SELO KAKSLAUTTANEN - LAPONIJA, FINSKA

Snežno seoce iz postojbine Deda Mraza, „Kakslau -ttanen“ otkriva svojim gostima ono najlepše štoLaponija ima: irvase, haskije, hotele od leda i severnusvetlost. Gosti mogu da biraju između odsedanja uindividualnim planinskim kućicama, tradicionalnimigloima ili futurističkim igloima od stakla. Ono počemu se noćenje u snežnom staklenom iglu razlikujeod bilo čega sličnog je noćenje na ledu sa neometa nimpogledom na zvezdano nebo i polarnu svetlost.Tokom dana, gosti hotela mogu da uživaju u vožnjimotornim sankama ili onim koje vuku haskiji iliirvasi, ali i u pecanju u ledu i šetnji snežnim stazamauz pratnju vodiča. A kada padne noć, gostima su naraspolaganju mnogobrojni sadržaji, kao što su snežnakapela, „ice bar“, najveća na svetu parna sauna i snežnirestoran. Cena noćenja se razlikuje od godišnjeg doba.Cena kabina preko leta, kreće se od 100 do 300 evra,dok zimi najniža cena iznosi 300 evra, a tokomBožićnih praznika za stakleni iglo gosti moraju da iz -dvoje i do 1500 evra.

CAPPADOCIA CAVE SUITES - TURSKA

„Cappadocia Cave Suites“ je jedinstven hotel kojisvojim gostima pruža mogućnost da odsednu upravim pećinama iz perioda Hetitskog, Rimskog iVizantijskog carstva. Pećine su pažljivo preobraćene uindividualno dekorisane hotelske sobe, uz korišćenjelokalnog ručno obrađenog kamena. Gosti uživaju u 36luksuznih i modernih soba i apartmana, sa besplat-nim Wi-Fi, mini frižiderima, aparatima za čaj i kafu.Ukusni turski doručak i večera sa naglaskom nalokalnu hranu dostupni su u prostranom restoranu upećini. Tokom dana, gosti mogu da uživaju u pogleduna neobično prirodno okruženje sa mnogobrojnihterasa. Cena noćenja u sobama pećinama iznosi 50evra, a za apartman treba dnevno izdvojiti 130 evra.

PALACIO DE SAL - UYUNI, BOLIVIJA

Salar de Uyuni, najveća ravnica na svetu čija je površina prekrivenasolju nalazi se u Boliviji, a njenu jedinstvenost dopunjuje i neobičanraritet graditeljstva – hotel „Palacio de Sal“ (u prevodu slana palata)napravljen u potpunosti od soli, koji osim 30 soba ima bar, restorani spa centar. Odsedanje u hotelu u kome je čak i nameštaj (od zido-va do kreveta) napravljen od milion blokova poznatog začina,unapred asocira da ćete odatle otići žedni, a isto tako male su šanseda gladnom gostu bude posluženo neslano jelo – pre svega zato štoje restoranski meni tematski posvećen glavnom građevinskommaterijalu u ovom hotelu. Ipak, ako želite da se uverite da su stolovii stolice zaista napravljeni od blokova kompresovane soli, neće vambiti lako da to izvedete, jer je degustacija (lizanje) nameštaja strogozabranjena. Za opuštenje tu su saune i parna kupatila, i naravno,slane kupke. Noćenje u Palacio del Sal košta u proseku 130 evra.

QUINTA REAL - ZACATECAS, MEKSIKO

„Quinta Real Zacatecas“ je hotel sa petzvezdica izgrađen na tribinama poznatogstadiona San Pedro gde su se održavaleborbe bikova u meksičkom graduZakatekas. Na ovom stadionu, koji jeizgrađen u 19. veku, održana je poslednjaborba 1975. godine, nakon čega jepreuređen u hotel. „Quinta Real“ zadržao jesve karakteristike i lepotu originalnog ringaza borbu bikova, dok gostima nudi vrhun-sku uslugu u elegantnom okruženju. Hotelima ukupno 49 prostranih apartmana,dekorisanih u klasičnom kolonijalnom stilusa originalnim zidnim ilustracijama.Restoran „La Plaza“ ukrašen je cvećem ivisokim plafonom sa koga visi spektakularniluster. Cena noćenja iznosi 100 evra.

ARIAU AMAZON TOWERS, MANAUS, BRAZIL

„Ariau Amazon Towers“ nalazi se na jednoj odnajatraktivnijih lokacija - u srcu amazonske kišnešume u Brazilu, na ušću reke Rio Negro u Anavil -hanas arhipelagu. Ovaj jedinstveni hotel pružagostima iskustvo boravka u neobičnom prirod-nom okuženju kišne šume, sa više od 9 kilometaranatkrivenih staza za šetnju i sobama u krošnjamadrveća na visini od 33 metra. Uprkos svom ne -svakidašnjem položaju, hotel ima modernesadržaje, kao što su brzi internet, fitness centar,konferencijska sala i perionica veša. „AriauAmazon Towers“ ima čak četiri bara, dvarestorana i dva bazena u visini krošnji. Razni ti -povi soba imaju i privatne balkone sa zadi v -ljujućim pogledom na kišne šume. Pa, ako jeverovati znalcima, cena od 500 evra za noćenje uovom hotelu - prava je sitnica.

HOTEL MARTIN’S PATERSHOF - MECHELEN, BELGIJA

Hotel Martin’s Patershof je nekadašnja prelepa crkva koja datira sa kraja 19. veka, sa visokimplafonima, lučnim prolazima i ukrašena ornamentima. Mnogi od ukrasa u crkvi, kao što su mozaicii vitraži dodati su posle II svetskog rata, i još uvek stoje netaknuti. Uprkos godinama i burnoj istoriji,ovaj hotel sa četiri zvezdice u potpunosti je modernizovan, a sobe su sa ukusom dekorisane da pružegostima odmor i prijatan ambijent, sa udobnim krevetima, besplatnim Wi-Fi, aparatima za čaj i kafu,bademantilima i papučama. Bar se nalazi na autentičnom i neobičnom mestu gde je nekada stajaohor, a cena noćenja iznosi u proseku oko 120 evra.

Hotel indus-try is on a

constant way of changesdue to new custumersemerging on the market.Sucersfull hotel’s con-cepts don’t involve fixeddesign solutions – whatthey need is a „caracter“.Trends in hotel designesare introducing atristicdetails, emphasizingnatural environment,hotel rooms that reducestress and most of allhotel that is authentic.

Početkom 20. veka kada sujednog misionara upitalida kaže nešto o Kini, on

je odgovorio „Vi se ne smeteosloniti na moje tvrdnje jer samKinu napustio ima već tri mese-ca, tako da ono što ja govorim oKini i njenom narodu može bitizastarela stvar.“ Jedna od osnov -nih karakteristika Kine i njenogstanovništava je stalna i nepre -stana promena.U ovoj zemlji na DalekomIstoku, kao i u njenom glavnomgradu Pekingu (na kineskomBejđing – severna prestonica),prisutne su svakodnevne i mno-gobrojne promene. Grade senove moderne zgrade, obnavlja-ju se stari istorijski kompleksi ispomenici. Kinezi sunarod koji se izu -zetno lako i brzopr i l a g o đ av anovim pri-likama itrendovi-m a .

Peking kao jedna od svetskihmetropola je pravi primer toga.

SPOJ DREVNE I MODERNE KINE

U samom centru grada nalazi sejedan od najvećih gradskihtrgova na celom svetu Tjenan -men, u prevodu Kapijanebeskog mira. Na tom neve ro -vatno prostranom i impozant-nom mestu istovremeno možestati oko milion ljudi. Sa tog trgaMao Cetung se 1. oktobra 1949.godine obratio milionima Kine -za i proglasio početak NarodneRepublike Kine. Na njemu se idanas vijori kineska zastava kaoprepoznatljiv nacionalni simbol.Na Trgu se nalazi i mauzolejMao Cetunga, jedne od najzna -čajnih ličnosti moderne kineskeistorije. Sa jedne strane trganalazi se Nacionalni muzej, kojičuva najraznovrsniju zbirku

predmeta iz najranijih pe -rioda kineske istorije. Sa

trga se može ući uZabranjeni grad, ali iu najstariju trgo -vačku ulicu Pe -kinga Ćjen men(pred nja vrata ili

kapija). Ćjen -

men je ulica u kojoj je očuvanstari izgled sa početka 20. veka,ali sa obnovljenim i restaurira -nim zgradama i radnjama. Da -nas je ovo ulica suvenira u kojojse mogu kupiti najraznovrsnijipredmeti poput čvorova zasreću, obeleživača za knjige,amajlija od žada i drugih sitnica. Nasuprot ove ulice, koja pred-stavlja drevnu Kinu, u Pekingudanas možete prošetati i novompešačkom zonom i glavnomulicom grada - Vangfuđing(Bunar prinčeve palate). Novapešačka zona izgrađena je uzapadnom stilu i poput evrop-skih metropola sakuplja pro-davnice najpoznatijih svetskihbrendova. Ali odmah iza uglanalazi se i ulica sa tradicional-nim kineskim zgradama i ma -lim radnjama u kojima se mogukupiti suveniri ili probati nekiod poznatih specijaliteta kine -ske kuhinje. Ulica Vangfuđingpredstavlja savršen primer spojadrevne i moderne Kine.

ZABRANJENI GRAD

Na ulazu u Zabranjeni gradnalazi se ogroman portret MaoCetunga, sa kojeg Mao gleda u

Pod KAPIJOMnebeskog mira

PUTOPIS: PEKING

Kinezi su narod sadrugačijim običajima iverovanjima; sa svojomjedinstvenom filozofijom;sa svojim specifičnimshvatanjima morala ietike; sa svojim idejama oživotu i radu, ukratko –jedan potpuno drugi svetkoji živi tamo daleko naistoku. Ovaj narod u sebičuva i neguje posebnuenergiju i snagu. I kao štoje jedan pisac jednomdavno rekao: „Kinezi sunarod čija budućnost gledau večnost“. A Peking – gradu kom su isprepleteniprošlost, sadašnjost i bu -dućnost, u kom se „ne znagde se završava stvarnost,a gde počinje bajka“!

pravcu Tjenanmena i sablagonaklonošću posmatra svojesunarodnike, turiste i putnikenamernike koji dolaze da ga posete.Ova epohalna kineska građevina, ipored toga što je obnavljana više putakroz istoriju, zadržala je svoj tradi-cionalni izgled i dušu. Na samom ulazuu Zabranjeni grad nalaze se velika teškavrata sa zlatnim poluloptama koje suravnomerno raspoređene. Ima ih podevet u svakom redu, jer je za Kinezebroj devet srećan broj. Zabranjeni grad predstavlja komplekspalata, dvorana, odaja, dvorišta i vrtova.Samo car i njegova pratnja, evnusi idržavni činovnici, mogli su da uđu iborave u njemu dok je za običan narodto bilo zabranjeno, te otuda i potiče nje-govo ime. Konkubine i sluge nisu smeleda napuštaju grad bez posebne dozvole.U prednjem delu održavane susvečanosti i parade, dok su uunutrašnjim dvorištima živeli članovicarske porodice. Na krovu carske palatekao statusni simbol stoji devet zmajeva.Raznovrsni predmeti i figure koji su dodanas sačuvani označavali suhijerarhiju na dvoru i moć vladara.Među mnogobrojnim palatama izdva-jaju se Dvorana najviše harmonije,Dvorana potpune harmonije i Dvoranaočuvanja harmonije. Car se u dvorana-ma molio i prinosio žrtve za boljitakcarstva. Danas su neke palate pretvorene umuzeje u kojima je pored raznihsačuvanih predmeta iz vremenaimperijalističke Kine moguće videti ipoklone koje su carevi za vreme svojevladavine dobijali od stranih vladara. UZabranjenom gradu drveće i cvećenalazi se u prelepom carskom vrtu,uređenom u klasičnom kineskom stilu.Carski vrt je na kraju svih palata i odaja.Razlog za tako nešto možemo potražitiu kineskim simbolima, odnosnokineskom pismu. Kineski karakter zapospanost i umor piše se kaopravougaonik u čijoj sredini je simbolza drvo - � na kineskom kun. Da se

Zabranjeni grad

Tjenanmen nacionalni dan

\Stara letnja palata

Tjenanmen

PUTOPIS: PEKING

carska svita i podanici ne bi odmarali i dremalipo dvorištima u toku radnog vremena, arhitek-te su predložile da se carski vrt napravi nasamom kraju ovog monumentalnog kompleksa.U carskom vrtu se nalaze stabla drveća koje jestaro i po nekoliko stotina godina, ali i mladicebambusa i prelepog cveća koje ga svakogproleća oboji i osveži novim nijansama. U bašti,koja je oaza mira i spokoja, čovek zaboravljaužurbanost modernog vremena i prepušta seuživanju i sanjarenju.

SVETSKO ČUDO STVORENO LJUDSKOM RUKOM

Pekinžani posebno vole da uživaju u hladoviniparka poznatijeg kao Hram Neba (na kineskomTjen Tan). Hram Neba se nalazi na juguPekinga, on je jedan od najznačajnijih i najvećihhramova u Kini. Po površini veći je odZabranjenog grada. Kinezi su verovali da je carSin Neba i da zemljom vlada u ime nebeskogcara. Nekada su carevi u Hramu Neba odavalipočast bogovima neba, prinosili žrtve i molili seza dobru i obimnu žetvu. Danas semože uživati u lepoti Hrama kružnogbrega, Imperatorskom nebeskomsvodu i Dvorani bogoslužbe za dobarrod. U parku Hrama Neba takođe se

nalazi drveće koje već vekovi-ma ponosno

prkosi hladnim pekinškim zimama i veomatoplim letima.Neizostavna stanica svih koji dođu u Peking je iČang Č'ng, odnosno, Veliki kineski zid, koji jejedino svetsko čudo koje je stvorila ljudska ruka.Teško je zamisliti da se taj zid koji je dug oko7.000 kilometara, poput zmije uvija po planin-skim vencima, strmim predelima i pustinji. Usvom vijuganju ponegde se susreće i spaja sanebom. On pruža neobičan osećaj veličine itajanstvenosti istovremeno. Izgradnja Velikogkineskog zida trajala je nekoliko stotina godina,pri njegovom građenju prinete su mnoge žrtve –stradao je veliki broj Kineza. Već dugi niz veko-va te zidine i kule odolevaju vremenu i ponosnočuvaju istoriju kineskog naroda. Da bi se moglarazumeti ta grandioznost i lepota, treba se naćipored i ispod samog zida, prošetati njegovimstrmim i ravnim bedemima, sedeti na kuli i uži-vati u njegovim linijama i obrisima koji senaziru u daljini. Sa zida se pruža predivanpogled – polja pirinča, šume, reke i jezera – sveu savršenom redu i na svom mestu, kao da ih jeneko četkicom nacrtao na platnu i oživeo.

KAO DA JE VREME STALO

Peking, mesto na kom se

susreću tradicija i moderno u svakom pogledumože parirati svetskim metropolama. Ovaj gradi pored brzog razvoja i napretka, i daljedostojanstveno čuva svoje stare ulice, parkove ipalate. Najstarije ulice u kojima se i dan danasmože osetiti duh drevnog Pekinga poznate sukao Hutonzi (na kineskom Hutung). Uzanekrivudave uličice, kuće načičkane jedna uzdrugu, crvena vrata, zidovi koji zaklanjajudvorišta i život starih Pekinžana, privlačesvojom mističnošću i posebnošću. Prolazećikroz ove uličice možete naleteti na vozače rikšikoji se nude da vas povezu u obilazak, a gazdemalih i neuglednih restorana ljubazno će vamponuditi najukusniju činiju pirinčanihrezanaca. U ovim delovima grada kao da vremestaje i odoleva modernoj trci i žurbi.

Parkovi su poput divnih slika koji se skrivaju iza„kineskih zidova“ i masivnih crvenih vrata.Stara letnja palata (na kineskomJuenmingjuan), predstavlja nekadašnji carskivrt prestonice. U ovoj palati korišćena jekombinacija različitih stilova, ona je savršenspoj kineske i zapadne arhitekture. Ovaj vrt nadvrtovima bio je mesto gde su se carevi odmar-ali od letnje žege. U 18. veku Stara letnja pala-

The Chinese are people with different customs and beliefs; with unique philos-ophy; with specific conceptions of moral and ethics; with their own ideas about

life and work – in one word, a whole other world that lives far away on the east. Thisnation also preserves and nurtures a special energy and strength. And as one writer oncesaid long time ago, "The Chinese are people whose future looks into eternity." And Beijingis the city in which are intertwined past, present and future, in which "one does not knowwhere reality ends and where begins a fairy tale!"

ta je bila poznata i širom Evrope, i u velikoj merije uticala na evropske vrtove tog perioda.Sredinom 19. veka britanska i francuska vojskasu spalile i uništile palatu, tako da se danasmogu videti samo ruševine i ostaci nekadavelelepne građevine. Malo dalje u pravcuseverozapada nalazi se Letnja palata (nakineskom Jih'juan). Letnja palata je jedan odnajvećih parkova u Pekingu, oko tri četvrtineovog predivnog parka zauzima jezeroKunming. U Letnjoj palati pored velikog pros-transtva i jezera može se uživati i u PaviljonuBudinog mirisa, koji je otvaran samo dva putamesečno da bi se carevi molili u njemu. Uzasvođenom prolazu (hodniku), koji je dugačakskoro 800 metara, nalazi se oko 8.000 različitihslika, na kojima su prikazane biljke i pejzažiovog prelepog kompleksa. Jezero Kunming,nastalo proširivanjem prirodnog jezera, imasedam mostova i mnoštvo mesta na kojima se

posetioci mogu odmarati i pecati.

MOSTOVI – SIMBOL SKLADA I LEPOTE

Šetajući gradom i parkovima, po svojoj lepoti igracioznosti naročito se izdvajaju mostovi kojisu svuda prisutni. Peking u svojim kutcimaverno skriva i čuva drvene mostove crvene iplave boje, kao i bele mermerne mostoveukrašene raznovrsnim figurama i ornamenti-ma. Ovi mostovi su primer savršenog sklada ilepote tradicionalne kineske arhitekture. Most Marka Pola (na kineskom Lugou ćjao),nalazi se u jugozapadnom delu Pekinga. Poznatiitalijanski putopisac Marko Polo u svomdnevniku opisuje ovaj most sledećim rečima„Preko reke nalazi se veoma dobar kameni most,toliko dobar zaista, da ima svega nekoliko sličnihu celom svetu“. Zahvaljujući njegovom opisu,most postaje poznat Evropljanima, koji mu idaju ime Most Marka Pola. Most je napravljenod belog mermera, a njegovu ogradu ukrašava-

ju isklesane figure lavova, od kojih kažu danijedna nije ista. Poznat je i po tome što je u nje-govoj blizini 1937. godine ispaljen prvi metakotpora japanskoj agresiji. U blizini mostasagrađen je i Memorijalni Muzej anti-japanskograta. U Muzeju je prikazano stradanje kineskognaroda u periodu Drugog svetskog rata.Kinezi su narod sa drugačijim običajima iverovanjima; sa svojom jedinstvenomfilozofijom; sa svojim specifičnim shvatanjimamorala i etike; sa svojim idejama o životu i radu,ukratko – jedan potpuno drugi svet koji živitamo daleko na istoku. Ovaj narod u sebi čuva ineguje posebnu energiju i snagu. I kao što jejedan pisac jednom davno rekao: „Kinezi sunarod čija budućnost gleda u večnost“. A Peking– grad u kom su isprepleteni prošlost, sadašnjosti budućnost, u kom se „ne zna gde se završavastvarnost, a gde počinje bajka“!

Jelena Despotović


KAKO PRIVUĆI KINESKE PUTNIKE?

Do nedavno, na kineskom emitivnomturističkom tržištu dominantan seg-ment bila su grupna organizovana

putovanja, dok je individualnih turističkihputovanja bilo značajno manje. Taj trend sepolako menja u korist individualnih putnika,koji, iako vole da troše više novca, čini se da neznaju gde da ga potroše. Naime, ovaj tip turistane zna mnogo o ponudi hotela širom sveta, jeroni nisu dovoljno zastupljeni niti promovisanina kineskom tržištu. To bi hotelijeri svakakotrebalo da iskoriste i na vreme zauzmu svojupoziciju kreiranjem usluga koje su Chinesefriendly i implementacijom strategija koje ćeprivući Kineze.

KINESKE DRUŠTVENE MREžE

Kinezi masovno koriste društvene mreže, pa jepromocija nekog hotela ili destinacije putemtih kanala najefikasnija i najmoćnija. Blizu 40odsto svih odluka o kupovinama u Kini nasta-ju direktno kao rezultat uticaja društvenihmreža, a njihovo korišćenje u marketinškesvrhe višestruko će se isplatiti. Istraživanje izEngleske pokazuje da nijedan od više od 100hotela u centru Londona nema profil na naj-važnijoj društvenoj medijskoj platformi zakomuniciranje WeChat (sličan poznatojWhatsApp aplikaciji), a možda je još manje

poznato da prisustvo na poznatim društevnimmrežama kao što su Facebook i Tweeter nećeimati veliku promotivnu moć, jer su u Kiniupravo popularne društvene mreže na kojimaje zabranjeno da se priključuju stranci: Sina

Weibo (slično Tweeter-u), Renren (sličnoFacebook-u), Tencent i Douban. Zato je važno izgraditi hotelske internet stra -nice na mandarinskom jeziku. Naravno, serveriu Kini neće prepoznati web sajtove koji dolazesa naših servera, ali dobar web programer tumože da bude od velike pomoći. Postoji

mogućnost da se svaki sajt optimizuje zaefikasniju internet pretragu i registrujeodgovarajući domen unutar „kineskog zida“.Naravno, nije neophodno da imate sve stranicena sajtu prevedene na mandarinski jezik kako

biste privukli kineske turiste. Naglašavanje rele -vantnih ponuda i isticanje srdačne dobro -došlice su ključni faktori. Optimizacija internetpretraživača od strane profesionalca stvorićevam značajnu prednost, pa je investiranje utom smeru dugotrajan proces koji se, s drugestrane, brzo isplati.

Da biste imali jasnu sliku o značaju i vred-nosti kineskih turista, treba samo uzeti uobzir da je kinesko emitivno turističkotržište zapravo najveće na svetu!Statistika beleži 100 miliona inostranihposeta kineskih državljana godišnje, aprognoze govore da će taj broj u nared-nim godinama porasti sa procvatomsrednje klase. Zato je, čini se, krajnjevreme da se još uvek nespremni hotelijeripripreme da na efikasan način privuku iugoste putnike sa Dalekog istoka.

?��%��



SRDAČAN DOČEK

Efikasna priprema za dolazak kineskih gostiju ujedan hotel ne mora da podrazumeva da osobljeuči mandarinski jezik. Za početak možetepostavite znak za dobrodošlicu na mandarin-skom, i pozdravljati goste na njihovom mater -njem jeziku, kao vid uvažavanja, pa je dobroznati nekoliko fraza, na primer “ni hao” – što uprevodu znači “zdravo.” Naravno, učenjenapamet nekoliko fraza na man darinskomjeziku koje će turistima biti simpatične, nijedovoljno, jer je reč o sasvim drugačijoj kulturi,pa se preporučuje edukacija osoblja o kineskimnavikama, običajima i “nepisanim” pravilima

ponašanja. U kineskoj kulturi brojevi imajuveliku simboliku. Tako se 4 smatra nesrećnim, a8 srećnim brojem. Ne treba ni pominjati kakvabi reakcija bila da kineski turista na recepcijidobije ključ od sobe 404... Kako bi premostili jezičku barijeru izmeđuosoblja i gostiju, svakako je poželjno da imatepolice sa brošurama i menijima na mandarin-skom jeziku, ali još bolja ideja je elektronskabrošura – fiksiran tablet ili touch screen uređajsa sadržajem na mandarinskom, koji lako može

da se menja, dopunjuje i unapređuje. Doda -vanje China Union Pay (CUP) opreme za opcijeplaćanja kineskim kreditnim karticama, gostiće veoma ceniti, jer im to omogućava daplaćaju direktno sa svojih računa i uštede keš zadruge kupovine. Nema sumnje da priprema za kineske gostetraži vreme i napor, ali s obzirom na njihovubrojnost i sklonosti ka trošenju novca, svakitrud koji se bude uložo, svakako će se isplatiti.

Marija Obradović

U cilju unapređenja sveobuhvatne i objedinjene turističke ponude namenjene kineskom tržištu, početkom prošle godine osnovan je Koordinacioni cen-tar za saradnju u oblasti turizma između Narodne Republike Kine i 16 zemalja Centralne i Istočne Evrope (CEE). Koordinacioni centar, sa sedištem uBudimpešti, funkcioniše u okviru Nacionalne turističke organizacije Mađarske. Tokom 2015. godine, koja je proglašena za „Godinu turizma NR Kine i zemalja Centralne i Istočne Evrope (CEE)“, planirano je mnogo aktivnosti,među kojima i osnivanje instituta koji bi se bavio problematikom turizma, organizovanje poslovnih radionica, kao i susreta sa partnerima iz NR Kine. Prema rečima predstavnika, najvažniji zadatak Koordinacionog centra je da region postane atraktivna destinacija za turiste iz NR Kine. Zato je

neophodno ukloniti birokratske prepreke koje još uvekpostoje oko izdavanja viza, a pravila u tom postupku mora-ju biti izmenjena.Statistike su obećavajuće: broj turista iz NR Kine koji suizabrali zemlje CEE kao njihovo prvo odredište, tokom2013. godine porastao je za 11 odsto na godišnjem nivou, asamo u Mađarskoj, turisti iz NR Kine imali su 140.000noćenja. Cilj je povećanje broja posetilaca na 3,8 miliona unarednim godinama. Prošle godine broj turista iz NR Kineu svetu dostigao je 59 miliona, od toga je Evropu posetilooko 7,5 miliona, a zemlje CEE 2,5 miliona.

EVROPSKA POZIVNICA KINESKIM TURISTIMA

Chinese long haul tourists arethe largest high spending con-

sumer group in the world. Chinese travelmarket is in fact the largest in the world.Because there is little awareness of hoteloptions among Chinese visitors it pro-vides a chance to establish particularproperties as hotel of choice by: engagingin Chinese social media, having a goodMandarin website, investing in SEO,installing brochures and menus inMandarin at a hotel and adding a ChinaUnion Pay credit card facility.


BEOGRAĐANKA NA HODOČAŠĆU U ŠPANIJI

Tri puta je Margita Baštinac, sredovečna dama bez sportskog iskustva prepešačila, oko 800 kilo-metara preko Prineja do grada Santiago de Kompostela, putem trasiranim još u 8. veku kojim su išliDante, Franjo Asiški i mnogi poznati i nepoznati hodočasnici. Iskustva koja je stekla donela su joj

ogromnu radost, a istovremeno ipriliku da intenzivno koristi tehnikeSilva metoda, koje već petnaestakgodina prenosi drugima. Uspela jeda proživi ono o čemu govori.

*��.��

Postoji izreka: “Ako želiš da sretneš Isusa – idiu Jerusalim, ako želiš da sretneš Svetog Petra– idi u Rim, a ako želiš da sretneš sebe – idi u

Santiago”. Na trećem velikom hrišćanskomhodočašću u Španiji, Beograđanka Margita Baštinactri puta je srela sebe: 2012, 2013. i 2014. godineprepešačila je nekih 800 kilometara čuvenog puta ElKamino de Santiago, trasiranog još u 8. veku. Kažeda su joj ta iskustva donela ogromnu radost, aistovremeno i priliku da intenzivno koristi tehnikeSilva metoda, koje već petnaestak godina prenosidrugima. Uspela je da proživi ono o čemu govori.

PUT KOJIM SE REĐE IDE...Ova sredovečna dama, potpuno nevična bilokakvom sportu, ni sama ne zna kako se to zarazila,šta ju je tačno iz kompjuterske stolice prvi putodvuklo na El Kamino i zašto se to ponavlja svakegodine iznova. Religiozni razlozi svakako nisu, akaže da nisu ni za 90 odsto ljudi koje je tamo srela.Misli da su na njenu odluku uticala dva momenta:film “Put” Emilia Esteveza i školjka, simbol ovoghodočašća, koju joj je poklonio prijatelj. Kada ga jemolila da povede i nju, odgovorio je da to ne dolaziu obzir, jer čovek na taj put treba da ide sam. - Znala sam da je to Put kojim su prošli mnogi:Franjo Asiški, Dante, kraljevi, kraljice... zamišljalasam kaldrmu, magarce, zavežljaje, krpe na nogama– priča Margita. – Mnogo sam čitala o Kaminu,kada je nastao, kako je nastao, da su ljudi pre-vashodno išli zbog isceljenja, ali sam ipak mislila daje lud svako ko prepešači 800 kilometara i da tomora da bude neki religiozni fanatizam.



Daleko od toga da je fanatik ili da o sebi misli da je luda. Naprotiv, Margitaprofesionalno predaje tehniku Silva metode, nešto što bi se moglo nazvatimentalnom higijenom kojom se postiže relaksacija, poboljšanje pamćenja ikoncentracije, uz istovremenu eliminaciju stresa. Iskustvo Kamina joj je do -nelo ogromnu radost, jer je uspela da proživi ono o čemu govori drugima.

“BON KAMINO, PERGERINO!”-To fizičko hodanje je toliko zdravo i dobro, sve ti fercera – priča trostrukahodočasnica – Istovremeno uživaš i u samoći i u susretima sa ljudima izcelog sveta koji većinom spadaju u bolji deo čovečanstva, a i ti si bolji negoinače. Koliko god puta da se sretnemo tokom dana, uvek jedni drugimapoželimo “Bon Kamino!”, a svako je presrećan kad mu se neko obrati sa“Bon Kamino, pergerino!”, što znači hodočasnik, a ne turigrino, što seodnosi na one koji ovaj put malo prevaljuju peške, malo autobusom, malotaksijem. Najčešće prepešače poslednjih sto kilometara do Santiaga, jer jeto dovoljno da bi se dobila zvanična potvrda o hodočašću – Kompostela.Oni se prepoznaju izdaleka, na njima je sve novo, miriše, dernjaju se kao dasu na izletu, dok smo mi znojavi, prašnjavi i utišani, poštujemo Put kojinam donosi toliko radosti.Do Santiaga može da se stigne iz više pravaca, a Margita je odabrala onajkoji počinje u Pirinejima, u francuskom mestu San Žan Pje-d-Port i prekoPirineja vodi u Španiju, pa preko Pamplone, Burgosa, Leona, Astorge iPonferade do katedrale u gradu Santiago de Kompostela. Iz dana u dannovi putevi, nova svratišta, novi ljudi, nova mesta. Bilo je dužih etapa gdedesetak kilometara nema naseljenih mesta, avetinjskih gradova samo odfasada koje dočaravaju Kamino iz prethodnih vekova, mesta bez prodavni-ca, svratišta u kojima su svi kreveti bili zauzeti, pa hajde do sledećeg…

NA KRAJU ZEMLJE – POTPUNA NIRVANA

Ova tri hodočašća za Margitu su bila tri različita iskustva. Prvi put je išlakrajem juna po temperaturi koja je nekad prelazila i 40 stepeni. Ponela jevišak stvari kojih se usput oslobađala, patila je od nedostatka kondicije,žuljeva, plikova, hronične upale mišića i tetiva. Trebalo joj je 37 dana. Drugiput je pošla krajem maja, bilo je hladno, hladno, hladno, kiša, kiša, kiša,teška kabanica na njoj, svuda mokro, morala je mnogo brže da hoda kakobi se zagrejala, tako da je taj Kamino prešla za svega 30 dana. Treći put jeponovo krenula krajem juna, vreme je bilo mnogo umerenije nego prviput, već je imala iskustva, sretala je mnoge zanimljive ljude koje je ranijeupoznala, tako da joj je “baš bio merak”. Ovoga puta je hodočašće trajalo 34dana, ali je ona išla dalje od Santiaga, skroz na sever do okeana, do mestaFinistere, u prevodu Kraj zemlje.

- Kad stigneš na odredište, osećaj je neopisiv, potpuni mir. Santiago jeveliki, lep grad, ali je tu interesantan samo taj trg koji ima duh Kamina,sve ostalo je trgovina, turizam. I kod svetionika u Fnistereu, gde su seljudi u vekovima presvlačili i u vreme kuge palili staru odeću da bi sevratili kao novi ljudi, obuzme te potpuna nirvana, pogleda zakovanog zazalazak sunca.

Radmila Tamindžić

Margita Baštinac, a middle-aged lady without any sports experi-ence walked three times about 800 kilometers across Pyrenees to

the city of Santiago de Compostela, through the roadmap from the 8th cen-tury pursued by Dante, Francis of Assisi, and many other famous andunknown pilgrims. The experience she acquired brought her great joy, andalso the opportunity to extensively use the techniques of Silva Method,which for fifteen years she transfers to others. She managed to live out whathe was talking about.

PRENOĆIŠTA I SA80 KREVETAPrenoćišta ili albergei,priča hodočasnica, imajuboksova sa po dva ili početiri kreveta, ima i sobasa 18, jedna hala sa pre -gra dama je imala čak 80kreveta. Kupatila su zaje -dni čka, ali je uglav nomčisto, može čovek da seoku pa, da opere i osušiveš. Svetlo se gasi u 22h,dok je napolju još dan,zaključavaju se vrata i nas-taje tišina.


JUBILEJ HOTELA „SUČEVIĆ“ – BEOGRAD

When you go from Belgrade to Avala, at the foot of the only Belgrade’s mountain, by the intersection of Avala’s and roundaboutroad, for ten years at the same place, wide open gate of Hotel Sučević welcomes guests. This once a modest two stars hotel build-

ing with a capacity of 12 rooms and two suites, a restaurant, and later with attractive ethno restaurant in which, for the unique gastronom-ic offer and its undisputed quality, people always come deliberately, never by accident – for years almost doubled. During the decade ofinvesting in the family business and hard work of the owner Milan Sučević, his family and staff, today within the Hotel Sučević are also agarden restaurant with 150 seats and a modern, luxurious hotel building with 14 rooms and two apartments – garni hotel Sučević , catego-rized with four stars.

;�+�� %��


Kada se od Beograda krene put Avale, usamom podnožju jedine beogradskeplanine, uz raskrsnicu avalskog i

kružnog puta, već deset godina na istom mestu,širom otvorene kapije goste dočekuje Hotel„Sučević“. Ovo nekada skromno hotelsko zda njesa dve zvez dice, kapaciteta 12 soba i dva apart-mana, sa i tada atraktivnim etno restoranom ukoji se, zbog jedinstvene gastronomske ponude injenog nespornog kvaliteta, dolazilo uveknamerno, nikad slučajno, godinama se gotovoudvostručilo, uz pomoć kredita od Fonda zarazvoj. Tokom decenije investiranja u po ro di čniposao i vrednog rada vlasnika Milana Su čevića,njegove porodice i zaposlenih, u sastavu Hotela„Sučević“ danas je i bašta sa 150 mesta i još jedansavremeni, luksuzno opremljeni hotelski objekatsa 14 soba i dva aparmana – garni hotel„Sučević“, kategorisan sa četiri zvezdice. Za deset godina predanog rada, koje su za vlas-nika proletele kao tren od trenutka kada je ušaou ugostiteljstvo, ozbiljno rešen da ostvari san kojije kao momčić sanjao u rodnoj Lici - gabarithotela „Sučević“ gotovo su udvostručeni.Pokazalo se da je iskustvo koje je stekao radeći urestoranima, udruženo sa talentom i veštinomproizvodnje domaće pršute, kulena, pečenice,pancete..., kao i rakije i vina, koja se iz generacijeu generaciju prenosila u njegovoj porodici - bilonajbolji kapital s kojim je Milan Sučević započeosvoj posao ugostitelja.

POD BRENDOM„SUČEVIĆ“- Ja sam od početka imao jasnu zamisao kako totreba da izgleda i svoj program od kojeg nikadanisam odustajao. Kao mladi savezni fudbalskisudija i kao direktor hrvatskog predstavništvafirme “Kristal” iz Zaječara, tada druge po veličiniu svetu, mnogo sam putovao i pamtio ono što mise dopadalo, stvarajući sopstvenu zamisao o

autentičnom etno restoranu, sa na cio nalnomkuhinjom i kvalitetnim domaćim proiz vodima,koju sam, sa zadovoljstvom mogu reći, i realizo-vao baš onako kako sam želeo – kazuje MilanSučević, dodajući da je prepoznatljivosti Hotela„Sučević“ i u međunarodnim okvirimadoprinela upravo ta prvoklasna ponuda hranestandardnog kvaliteta - od domaćih suho mes -natih đakonija do specijaliteta srpske kuhinje,poslastica “iz bakine kuhinje“ i deset vrsta vina irakija iz sopstvene proizvodnje.Da je proizvodni program pod brendom„Sučević“ nešto po čemu se već prepoznaje ihotel „Sučević“, ali i Beograd i Srbija – svedočegosti iz čitave Evrope, koji prvi put dođu najčešćepreko rezervacionog sistema booking.com, aonda nastave da dolaze sami, uvek u društvunovih prijatelja kojima žele da pokažu toneverovatno mesto pod no Avale, gde se usred„ruže balkanskih vetro va“ osećaju autentičnimirisi i ukusi Srbije, gde se najbolje - i jede i pijei odmara. I druži – jer ovde dolaze gosti sa svihstrana, a u poslednje vreme, kaže Milan, za divnočudo, najviše Slovenci, Hrvati, Makedonci,Bosanci, Bugari, Rumuni... Kada je pre deset godina počeo posao, MilanSučević je kao dobar strateg znao da biznis ima

šanse da uspe samo ako je njegov temelj uporodici. Zato je i sina i ćerku uključivao u svefaze posla i pažljivo ih usmeravao da stiču znanjakoja će njegov projekat produžiti, unaprediti iuvećati. Danas ćerka Maša, koja je diplomiraniekonomista turizma, vodi recepciju, a sin Luka,koji već odavno „studira“ kod svog oca, uskorozavršava i Fakultet za turistički i hotelskimenadžment na Univerzitetu Singidunum,zahvaljujući dobrom temelju koji je dobio ubeogradskoj Ugostiteljsko-turističkoj školi.

UVEK MOžE I VIŠE I BOLJE

- Ja sam od onih koji misle da uvek može i više ibolje. Kritičan sam i prema drugima i premasebi, a moja deca to najbolje osećaju. Upravo tastalna težnja ka savršenstvu i potreba da sestvara, unapređuje, dorađuje... udružena savelikim, napornim radom – suština je mojeposlovne i životne filozofije – ističe MilanSučević, potpuno uveren da se i u najtežimvremenima posao može unapređivati, moždasporije ili s malo manje uspeha, ali mora da po -stoji kontinuitet. U deceniji koja je sada već iza njega, trajanje iuporan, kontinuirani rast – definišu trud koji seprepoznaje u svakom segmenu kompleksa Hotel„Sučević“. Lični pečat vlasnika, koji je svoj životposvetio stvaranju jednog uspešnog autorskogmodela ugostiteljstva, oseća se danas u svemu: uambijentu, atmosferi, izboru hrane i pića,kvalitetu, ali i sjajnoj usluzi, higijeni... A sutra?- Sigurno je da ćemo dobre stvari, poput ovedobitne kombinacije koju je moj otac postavio,zadržati, i potruditi se da posao maksimalno pro -širimo i unapredimo – odgovara Luka Sučević. –Ako bude mogućnosti da proširimo kapacitete,možda jednog dana nikne i neki novi objekat nanekom drugom mestu. Nikad se ne zna. Ali, vizi-ja mog oca i brend koji je napravio – ostaće zau-vek zvezda vodilja našeg porodičnog posla.

Ljiljana Rebronja

+381 11 390 7777, 390 7771, 390 8115+381 11 390 7487 (fax)

[email protected]


EDEN 2015: TURIZAM I LOKALNA GASTRONOMIJA

Pojedine destina -cije svoju gastro -no miju ne pred -stav ljaju samo je li -ma u jelovniku,ne go i pri čama onji ma. Za promo -ci ju jed ne gastro -nomske destinaci-je važni su recepti,razne publikacije,ponu da značajnihlokal nih kulinar -skih ala ta i proiz -voda u su ve nir ni -cama, naj različitijevideo pre zenta ci -je, pri sutnost kuli-narskih sadržajana internet strani-cama de stinacija,baš kao i kulinar -ske mani festacije –otkriva slovenačkiekspert za gastro -nomiju prof. drJanez Bogataj.

pričasvojupriču!SVAKI TANJIR


Slovenija je još uvek jedina zemlja u Evropskoj Uniji koja izdaje poš-tanske marke na temu projekta EDEN (European Destinations ofExcelleNce). Ove godine, na njima će se naći hrana, jer je aktuelna

tema ovog programa „Turizam i lokalna gastronomija“. Tim povodom, ovažnosti gastronomije i kulinarstva za razvoj određene turističke desti-nacije razgovaramo sa EDEN ambasadorom za Sloveniju prof. drJanezom Bogatajem.� Možete li nam reći nešto više o EDEN projektu i njegovimefektima na razvoj turizma u Sloveniji?- Evropska komisija je 2006. godine počela da razvija pro-jekat EDEN. Njegov temeljni zadatak je usmeren kaodrživom modelu razvoja turizma u Evropi. Topodrazumeva poštovanje prirodnog razvoja i, pre svega,uravnoteženje turističke ponude. Naglasak je na nerazvi-jenim destinacijama, koje tako prave ravnotežu velikimevropskim i svetskim turističkim atrakcijama, koje suprešle gornju granicu posećenosti, razvile brojne uticajena kulturno i prirodno nasleđe i dosegle najrazličitijeoblike turističke agresivnosti. Zahvaljujući uspešnompočetku projekta EDEN, u okviru kojeg se u pojedinimdržavama bira pobednička destinacija na određenu zadatutemu, destinacije su se počele povezivati i u EDEN mrežu,što je veoma pozitivan oblik organizovanja, koji se temelji nameđusobnoj saradnji i uspešnoj promociji. Zahvaljujući ovomprojektu, u svim EDEN destinacijama u Sloveniji povećao sebroj stranih turista.

NEDOVOLJNO POZNAVANJE GASTRONOMSKOG BOGATSTVA

� Ovogodišnja tema EDEN-a je "Turizam i lokalna gastronomija".Na koje sve načine određena destinacija može da se predstavi krozgastronomiju? Šta savetujete, i kako to Slovenija čini?- Sadašnja evropska i svetska kulinarika i gastronomija netemelje se samo na nekim priznatim pojmovima, kao što sunpr. francuska, italijanska ili španska kuhinja. Mi danas go -vorimo, kako u gastronomiji, tako i u turizmu, o različitostilokalnih i regionalnih kultura, koje čine neprocenjiv deo uzajedničkom svetskom i evropskom gastronomskom imidžu iponudi. Međutim, mnoge kulutre, zbog „agresivnosti“ prvih, ostajuu potpunoj anonimnosti ili se temelje na različitim stereotipnim pred-stavama. Kroz kulinarstvo i gastronomiju savremeni turisti danas mogu upoznatiradne dane i praznike, oblike privrede, društvenih odnosa i duhovnekreativnosti pojedinaca, porodica, grupa, lokalnog i regionalnogstanovništva, itd. Ipak, velika prepreka je što mi svo to prehrambenobogastvo, koje ne čine samo tradicionalna jela, nego i moderna,uključujući i inovativni i kreativni rad, ni ne poznajemo, a kamoli da gastrateški uključujemo u planiranje turističkih sadržaja! Tema ovogodišnjeg EDEN takmičenja je veoma aktuelna, zato što sukulinarstvo i gastronomija jedan od glavnih svetskih turističkih motiva:ljudi danas putuju, pored ostalog i zato da bi upoznali različite vrstehrane. Zato je najbitnije ponuditi im lokalnu i regionalnu hranu, i to tako

što će svaki tanjir imati neku svoju priču! Naime, pojedine destinacijesvoju gastronomiju ne predstavljaju samo jelima u jelovniku, nego ipričama o njima. To znači da je gastronomija upletena u stil života. Zapromociju jedne gastronomske destinacije važni su recepti, različitepublikacije, ponuda značajnih lokalnih kulinarskih alata i proizvoda usuvenirnicama, najrazličitije video pre zentacije, prisutnost kulinarskih

sadržaja na internet stranicama destinaci-ja... Izuzetno su važne kulinarskepriredbe, ali ne samo u oblikuraznih „jada“, kao što su npr.Kupusijada, Kobasicijada, Piti -ja da, Gi ba nicijada... Priredbemo raju omogućavati nepo -sredne kontakte izmeđuposetilaca i određenogjela, kao i sve ono što

podrazumevamo pod pojmomdoprinosa kvalitetnom životu. Po -

slovica kaže: „Jedemo da bismo živeli, ane živimo da bismo samo jeli“!

GASTRONOMSKA PIRAMIDA SLOVENIJE

� Kako izabrati autentična i reprezentativna jela koja će biti "ambasadori"neke destinacije? Koje kriterijume koristiti? Poznato nam je da ste vi bili deotima koji je 2006. godine učestvovao na izradi Strategije gastronomijeSlovenije...- Vaša informacija je tačna. U Sloveniji smo 2006. godine napraviliStrategiju gastronomije Slovenije. To je podrazumevalo izradu čvrstogsistema, koji nam sada omogućava sistematičnost u prepoznavanju kuli-narstva i gastronomije Slovenije, kao i načine kako ih uključiti u turističkadogađanja. Napravili smo neku vrstu kulinarske banke Slovenije,odnosno, piramidu gastronomije, u čijem podnožju su zastupljena svajela svih vremena, svih društvenih grupa u zemlji. U srednjem delupiramide smo od mnoštva podataka i jela iz donjeg dela piramidenapravili neki sistem, red. Tako smo Sloveniju podelili u 24 gastronomske



EDEN 2015: TURIZAM I LOKALNA GASTRONOMIJA

ZASLUžNI PROFESORLJUBLJANSKOG UNIVERZITETADr Janez Bogataj je penzionisani redovni profesor Filozofskog fakultetaUniverziteta u Ljubljani, Odeljenje za etnologiju i kulturnu antropologi-ju. Tokom bogate karijere, radio je na istraživanjima u oblastigastronomije i kulinarstva, ručnih radova, kulturnog nasleđa, turizma,ruralnog turizma, poslovnih i protokolarnih poklona, humora, običaja, idr. Njegova bibliografija broji više od 1.800 dela. Autor je i koautor 55knjižnih izdanja, mnogobrojnih istraživačkih projekata, međunarodnihpublikacija i elaborata iz navedenih oblasti. Dugo godina predavao je naOdeljenju za dizajn Akademije likovnih umetnosti u Ljubljani i naFakultetu za studije turizma u Portorožu. Predavao je i u Slovačkoj,Argentini, SAD, Hrvatskoj, Srbiji, Australiji... i pripremao izložbe ručnihradova u Sloveniji, Minhenu, Beču, Los Anđelesu i Tokiju. Koautor jeStrategije gastronomije Slovenije, te autor kulinarskih piramida zaSloveniju i pojedine slovenačke regije. Od 2007. je EDEN ambasador zaSloveniju. Pet njegovih knjiga dobilo je ugledne međunarodne nagrade„Gourmand World Cookbook“. Godine 2011. Univerzitet u Ljubljanidodelio mu je naziv „Zaslužnog profesora“.

EDEN SRBIJAProjekat Evropske komisije „Izuzetne destinacije Evrope“ (EDEN) pro-moviše održive modele razvoja turizma. Njegova svrha je povećanjevidljivosti manje razvijenih destinacija, celogodišnja turistička ponuda,rasterećenje poznatih destinacija, razmena dobrih praksi širom Evrope iumrežavanje nagrađenih destinacija. EDEN mreža broji više od 200 članica, a Srbija se pridružila tek prošlegodine, kada su u okviru teme „Nematerijalno kulturno dobro“, odukupno 40 prijava, izabrane srpske destinacije bile Knjaževac, Kovačica,Topola, Zlatar i Kučevo. Svake druge godine bira se tema i dodeljuju se sredstva za promocijuizabranih destinacija. Konkurs za prijavu destinacija u Srbiji otvoren jetokom aprila i maja, a nagrade će dobiti pobednička i dve pratećedestinacije. Projekat će se finansirati iz sredstava Turističke organizacijeSrbije.

Some destinations present their gastronomy not onlywith dishes on the menu, but also with stories about them.

For the promotion of a gastronomy destination are importantrecipes, various publications, offer of significant local culinarytools and products in souvenir shops, various video presentations,and the presence of culinary content on destination’s web pages...There are also extremely important culinary events, which have toallow direct contact between visitors and certain meals, and allwhat we mean by the term contribution to quality life – revealsSlovenian expert on gastronomy PhD. Janez Bogataj, HonoraryProfessor University of Ljubljana.


regije. Radi se o koncentraciji pojedinihlokalno i regionalno značajnih jela, namirnicai pića, koja omogućavaju određenost pojedineregije. Za vrh piramide smo izabrali samo 4značajne grupe jela, koje su nam sada temelj zaprepo znatljivost Slovenije. Kao što po pizzi itesteninama prepoznajemo Italiju, po kavijaruRusiju, ili po kupusu, kobasici i pivu Nemačku,tako i za Sloveniju imamo određen izbor, kogse sada dosledno držimo i upotrebljavamo gaza različite promotivne i druge potrebe. Takovrh naše piramide odražava osnovnu karakte -ristiku slovenačke teritorije – to je simbiozanjene alpske, mediteranske, centralne i pa non -ske regije. Gastronomiju Slovenije u alpskompodručju predstavlja kranjska kobasica sa kise-lim zeljem i repom, u mediteranskom kraju –moderno interpretirana jela od sardina i dag -nji, u središnjem delu Slovenije – pehtranovapotica i sirovi štruklji (knedle), a u panonskojregiji – ritualni hleb (pogača) i prekmurskagibanica. Uz sve to idu i autohtona vina i ostalabezalkoholna i žestoka pića. Kada sam 2007.prvi put objavio knjigu „Okusiti Slovenijo“(Probati Sloveniju), za naslovnu stranu smoodabrali određen imidž naše kulinarske pre-poznatljivosti. Naravno, taj proces mora bitidosledno izvođen i treba da shvatimo da uspehnije moguće postići preko noći, nego kroz dužiperiod. Najgore je da se ta prepoznatljivostmenja stalno ili da izmišljamo nešto po sop-stvenim afinitetima. Bavljenje kulinarstvom igastronomijom podrazumeva stručan rad itrud.

LOKALNO KULINARSKO NASLEĐE

� Koji su to aktuelni trendovi u kulinarstvu?- Aktuelni trendovi idu u smeru doslednog uzi-manja u obzir kulinarstva i gastronomije nalokalnom i regionalnom nivou. To podrazume-va i proizvodnju namirnica, a ne samo jela.Sledeći bitan trend je usklađenost sa održivim iprirodnim razvojem. I treći trend, koji jeveoma važan: vraćanje staroj „mudrosti“ishrane u skladu s godišnjim dobom. Vrlo jevažno poznavanje kulinarskog i gastronom -skog kulturnog nasleđa, ali ne u smislu nekog„muzeja“ ishrane ili kulinarskog „realityshow“-a, nego kao temeljno poznavanje izlaznetačke za svako inovativno kreiranje modernihjela, koja još uvek imaju svoj identitet, tj.lokalnu ili regionalnu prepoznatljivost.

� Šta biste poručili kolegama iz Srbije, kako dana najreprezentativniji način predstave svojugastronomsku, a ujedno i turističku ponudu?- Srbija je na dobrom putu i ima odličnepočetne tačke – predstavljaju se neka značajnajela u pojedinim regijama. Takođe, proizvodnjanamirnica, uključujući aktivnu poljoprivredu,omogućava odličnu polaznu tačku zasistematičan i usmeren pristup. Jako sam seobradovao kada su mi kolege iz Srbije pokazaledva odlična prospekta. Prvi je „Soulfood“ sasjajnim naslovom, koji reflektuje značajprehrane i srpske duše u životu Srbije, a drugije „Organicfood“ sa odličnom fotografijom nanaslovnici, koja je školski primer kako trebausmeravati to područje u sadašnjosti. Radujeme da u oba kataloga, pored namirnica, jela ipića, predstavljate i neke kulinarske priredbe imuzejske zbirke. Izvesno je da i vas čeka najvišeposla na „ubeđivanju“ ugostitelja da sa svimtim srpskim bogatstvom počnu oblikovati kuli-narsku prepoznatljivost Srbije. To se posebnoodnosi na restorane u gradovima, i još više nahotelske restorane. Mislim da imate odličanpotencijal u oblasti turizma u selima, gde jeupravo susret sa lokalnim kulturama u oblastiishrane - temeljni sadržaj turističke ponude.Generalno, mislim da biste morali dosledno dagradite izbor najreprezentativnijih jela Srbije,nalik onome što mi radimo u Sloveniji.

Biljana BosnićPrevod sa slovenačkog:

Verica Leskovar


INFO SERVIS

HOTEL „JELE-JEžEVICA“

Na padinama Maljena i Povlena, u podnožjuDivčibara, u Velikoj Ježevici, na temeljima

čuvene porodične „Jelića“ kafane iz '30-ih godi-

na prošlog veka, podignut je hotel „Jele-Ježevica“. Kada je pre 15 godina počeo s radom,bio je prvi hotel sa tri zvezdice u istoriji Srbije u

ruralnoj sredini.- Hotel je podignut namestu već postojećeg ugo -stiteljskog objekta, čuvenekafane koju je držao mojsvekar Miodrag Jelić. Tu sedanas nalazi hotelski re -storan sa 70 mesta i zastak -ljena terasa koja može daprimi 50 gostiju – otkrivavlasnica hotela MilisavkaMica Jelić, koja je svoj radnivek provela u beogradskojagenciji „Inex turist“.

Udaljen od Beograda 145 km i ušuškan međuvisokim četinarima, hotel svojim gostimapruža bezbrižan odmor, toplinu porodičnogdoma, osveženje i relaksaciju. Shodno tradicijisrpskih domaćina, ovde se gosti dočekuju uzpogaču i nacionalna pića, a tokom boravkasluže isključivo domaćim specijalitetima. Hotel ima 8 apartmana, od kojih je jedannamenjen mladencima koji odluče da baš ovdeprovedu medeni mesec. U sklopu hotela je i 20dvokrevetnih soba, u koje se, uključujući apart-mane, može udobno smestiti 50-60 osoba.Hotel ima sopstvenu biblioteku, a ono što gačini posebnim je velika letnja bašta sa pogle-dom na panoramu Ježevice – njene šumovitepejzaže, zelena brda i kristalno nebo.U sklopu hotela je bazen, ali i multi funk -

cionalni sportski tereni, čime je ovaj objekatpostao nezaobilazno mesto za sportiste,rekreativce i đake. Hotel ima i svoju teretanu,bilijar salu, sto za stoni tenis, saunu i đakuzi.Gostima je na raspolaganju i dobro opremljenakonferencijska sala. Bežični internet dostupan jeu celom hotelu. U dvorištu hotela, koje krasi porodični voćnjak,nalazi se i etno-kuća sa stalnom izložbenompostavkom narodnih rukotvorina: vezeneposteljine, tkanih ćilima, narodne nošnje,devojačke spreme... čime ovaj hotel, smešten naputu Divčibare-Požega, na svoj način doprinosiočuvanju srpske tradicije i gostoprimstva.

B. Bosnić

Sastav od 200 reči i uplatnica na 125 dolara je sve što je potrebno da bistepostali ponosni vlasnik luksuznog hotela-pansiona u Novoj Engleskoj,

na severoistoku SAD, tvrdi sadašnja vlasnica koja je na ovaj način, pre višeod dve decenije, stekla ovaj ugostiteljski objekat.Više od 20 godina, Dženis Sejdž je vodila hotel “Center Lovell Inn”, udržavi Mejn, ali danas, 68-godišnja Sejdž namerava da ode u penziju ispremna je da “za malo spisateljskog dara i dolara“, prepusti nekom

drugom brigu o hotelu, čija se vrednost na tržištu procenjuje na miliondolara.- Da li ste ikada sanjali da postanete vlasnik hotela i restorana u NovojEngleskoj? Ovo bi mogla da bude vaša šansa! – napisala je uskoro bivšavlasnica na vebsajtu hotela.- Godine 1993, tadašnji vlasnik hotela organizovao je književni konkursna kom sam pobedila. Nakon 22 uspešne godine, vreme je da se penzio -

@�� 1�%��%� 1�1 %� ��%��

3��%�%�� %��%��. ��<



nišem. Sada bih želela da nekom drugomispunim san. Učesnici konkursa imajupriliku da do 21. maja pošalju svoj sastavna temu “Zašto želim da posedujem ivodim hotel na selu” – napisala je Sejdž.Hotel-pansion “Center Lovell”, koji senalazi u Belim planinama, omiljenoj des-tinaciji turista tokom leta, otićiće onomko napiše najbolji sastav. Sejdž je na

sličan način dobila hotel: napisala je esejna istu temu i uplatila 100 dolara.Sejdž očekuje da dobije oko 7.500 sastavai ostvari zaradu od 937.000 dolara, što jenešto manje od tržišne vrednosti hotela.Posebna komisija će odabrati 20 finalista,a ime pobednika će biti objavljeno 21.maja.

Izvor: Tanjug

Sudeći po Ginisovoj knjizi rekorda, „naj -stariji hotel na svetu“ nalazi se u Hajakavi

u Japanu, a otvoren je davne 705. godine.Tokom istorije duže od jednog milenijuma,ugostio je brojne važne ličnosti, uključujućišogune i japanske careve. Zanimljivo je da sutokom svih ovih godina hotelom upravljale52 generacije ljudi iz iste porodice, kao i da jezadržao svoj tradicionalni izgled.Reč je o hotelu “Nishiyama Onsen Keiunkan”smeštenom u najstarijoj banji na svetu.Zahvaljujući činjenici da je hotel podignut naizvorima termalne vode, njegovi gosti mogu

da uživaju u brojnim bazenima na otvo -renom ili unutar hotela. Pritom, svaki odovih bazena gostima je dostupan 24 satadnevno. Sva voda koja se koristi na tuševima

i slavinama u hotelskim sobama, kao i ucelom hotelu, upravo je ova topla i čistaizvorska voda, koja se ne greje niti tretira nabilo koji veštački način. Sudeći po “Trip Advisor“-u, ovaj hotel nudisavršen smeštaj, izvrsnu hranu i udobankonak, a ocena gotovo nikada nije ispodčetvorke. Hotel ima 35 apartmana uređenih ujapanskom minimalističkom stilu. Cenasmeštaja je oko 269 američkih dolara za noć,a u cenu je uračunato i korišćenje brojnihbazena s termalnom vodom.

Hrana je odlična, bazirana na lokalnimnamirnicama – ribi i povrću. Ovde nemašvedskog stola, već se jela gostima donose usobu i služe u nizu – jelo po jelo.

Osoblje hotela je vrlo ljubazno a usluga zauzor, pa bi hotelijeri mogli mnogo toga danauče od zvanično najstarijeg hotela nasvetu.

3��%��. ��%�� %��!�A! �1 ��<

INFO SERVIS


Usrcu Vračara nalazi se design hotel „Crystal“ sa četiri zvezdice,jedan od retkih hotela sa velikim brojem stalnih gostiju, što

najbolje svedoči o kvalitetu njegove usluge i smeštaja.Moderan, a topao, kolorističan, a ipak sveden, ovaj hotel je u početku bionamenjen poslovnim gostima. Ipak, zahvaljujući svojoj sofisticiranojatmosferi, energiji i šarmu, hotel je privukao i druge tipove individual-nih gostiju, i pretenduje da postane stalno mesto odmora za sve one kojižele da uživaju.Hotel „Crystal“ može da zadovolji potrebe gostiju sa najvišim zahtevi-ma, poslovnih putnika i hedonista koji traže savršen spoj komfora i nes-vakidašnjeg inspirativnog stila hotelskog prostora. U sastavu hotela je 35luksuznih soba, 9 moderno dizajniranih apartmana, dve konferencijskesale, sala za sastanke i garaža.U martu je otvoren i „Crystal“ restoran, sa inventivnom i bogatomgastronomskom ponudom, za čiji kvalitet i vizuelni identitet odgovaramlad i kreativni tim kuvara.Tokom letnjih meseci moguće je organizovati različite vrste događaja nakrovu hotela, odakle se pruža veličanstven pogled na Hram Sv. Save i ceoBeograd, što ovaj hotel čini uistinu posebnim.

www.crystalhotel.rs

� ��% >�%��+�� %>��1��

Dizajnerka Lidija Bersani kreirala je prvu luksuznu belo-zlatnujahtu dugu 80 metara namenjenu samo ženama. Jahta je

ukrašena kristalima, zlatom, krznom i cvećem.

Brod nazvan “Belle”, što znači “Lepotica”, ima glatke linije, cvetneuzorke i veliku količinu bleštavog stakla i kristala. Jahta jeromantična i topla. Dominira bela, boja slonove kosti i zlatna.

Enterijer je vrlo bogat i udoban, a u šest luksuznih kabina može daspava 12 gostiju. Glavna kabina ima okrugli krevet s baldahinom,privatnu terasu, debele zavese i skupoceni tepih. Na palubi je šank,mesto za večeru i oprema za živu muziku, a može se uživati i uhidromasažnom bazenu, sauni i ledenim fontanama. Unutar jahtenalazi se i fitnes klub, đakuzi, biblioteka s kaminom, kozmetičkisalon, disko klub i bioskopska sala, kao i nekoliko barova. Svaka odpet paluba ima svoj deo za opuštanje i sunčanje, a s jedne na drugupalubu vode stepenice i lift. Na vrhu jahte nalazi se heliodrom za –zlatni helikopter. - Još uvek nemamo konačnu cenu. Ideja je bila dase sagradi najluksuznija jahta na svetu i sigurno neće biti jeftina -kazala je Bersani.

Izvor: Kurir

B�.��:��5��%��%��%��



Doc. dr Snežana Milićević

Gradite ili renovirate hotel, spa wellness centar, poslovnu zgradu ili caffe-restoran!?

Na pravom ste mestu.

Sve su to prostori čije opremanje željno iščekujemo kako bismo vam pomogli.

vam nudi novi model opremanja!

Oprema renomiranih evropskih proizvođača:

nameštaj, zavese i dekori, posteljina, peškiri, bademantili, dušeci,

jorgani, jastuci, stolnjaci, nadstolnjaci, salvete, radne uniforme,

sefovi, mini barovi, kolica za sobarice, hotelska i spa kozmetika...

SRBIJA: La Dorica doo, 11000 Beograd, Mirče Aceva 25, tel/fax: +381 11 3975 718mob: +381 69 38-37-790, mail: [email protected], www.ladorica.rs

CRNA GORA: La Dorica doo, 85000 Bar, Bulevar 24. Novembra br. 12, tel/fax: +382 30 314 135mob: +382 67 316 133, mob: +382 67 926 3712, mail: [email protected], www.ladorica.rs

La Dorica doowww.ladorica.rs

PROJEKTOVANJE, OPREMANJE, KONSALTING



www.vrnjcispa.rs





�� !� ��"�#��$�� %�� &��

'� '��


� �� %��+� �8� � ��)� =� �� 1� ��+�� %��.. �� !C�� :��1 �� =��%� �� %� ��1�� +�� %��#� ��%�� #��1 %��%��=� ��%��%��+�� % >�%��+��. ��% ��1 ��%�� %�+�� &�� #�� %�� % � %�� =�� >�%� �� %��1 �� % �� . ��#��1 �� %�� D .��1 %�� %��=�� .��1 %��1 ��<�?�� %�� %�%�� %�1�� %��:�� 8� EF��%%� +�� # � � +�� 1 %�� .�� %�� . ��%��.�� %�� #�� 1�� %��.��%�:��=��#�� %� ��%� � � ��

�� !��"��#��$��%��%��&��"��&'(�)�*��+!��%��

��*��"��,��-�"�� !./�� &'(�)�*��$��.!��.+%��$��%��

��)�� +,---�*.��0��$��&'()�*��&�"��.�!!!

� � ��

��%��1��2��%��%

"��34�5��"��%��$��

��6�3�7!89:4�;��"��6�3�7!8:

4�5�� "��6��:��6�3�7<89:4�=��"��67+89:4��67>89:4�&�� "�� $�� "��6�3� 289:4�&��"��6�3� 289:

=�� %� �� "�� %��$�� ?

%��"��%��,��$��"��"�� "�� $��

�� @"�� $��?��

��

�� A�$��

��"��

��

;��,��"��$��3��"��-��%��?��"�� -�� "�� "��%��%��?��?��"�� &'(� )*�� "�� B� ��"�� !��

/�0� � ��,��"��"��&'(�)�*��34�C��"��"��%�&'(��$��

4� '�� "�� '��$��-��$��%��"��

4�D��-��

4�C�� "�� %� �� "��%��"��

4�E��"��$��

4�5��$��%��%��%��-��

��-��"��-��1��3��"��&��"��"��

��(�� '�)*��$��

1)��(��(�0�(�*�� )��(�� B��&'(�)�*��%��0�� !..��"��.7��$��>��/��5��F��.+��$��./�� +� �� &�� %� ��%� ��$��F��"��$��?�� $�� F�� %�� -��$��F��#��$��$"��=��$��?��$��2!��$��$��<!��;��"��3�#��$��=��$��D��?��$��A��G��?��D��6��D��:��<!��$�?��-��$��"��5��%H�� 5��%H� �� "�� %��?��$�� %� �� $�� $�� "��-��B�&'(�)�*�� $�� %�� %��I��'��

�� ?� ;�J�K�=H�K?9��6<!��:��D��?��F��"��"��$��B��9��. ��%��$��&��$��"��%��'��%��?�� $�� B�� "�� %� �� /� �� 3��K��1��?��

'��$��$��"��?��"��?��$��%� �-�� "��%� �� &'(� )� G�� %��

L��&'()*�� ?��F��$��%��-��&��&'(��

��

��3��


�� 0��%"��-�(��?�%��-��%��-��K?��H�%�� &��"�� "��>�H�� %��#%�� %�� %�� -�� M� �� M�� K��

G��%� �� "�� K�� H�(��%��+!�!!!��%��%��?��%��%?��%��%��%��-�D��-��H��G%��%��-� !�!!!��H��#%�H�G��-��

G��%� %��%�� -�� --��#%��&'()*��&��"��H��"��%��"��"��-��#%��?-��H��N��G��%� �� %��H��G��%� �%�� %��K��&��"��'��-��H��%��?��%��-��K��?��H��-��











Documents

Turisticki Svet 71 · april / maj 2015 TURISTIČKI SVET 7105 Izdavač: “Turistički Svet” d.o.o. - Beograd Član ALCO GROUP Direktor & glavni urednik:Ljiljana REBRONJA