Универзитет у Источном СарајевуСаобраћајни факултет

Добој

Одрживи развој насеља и заштита животне средине

Школска година 2011/2012Добој

САДРЖАЈ:

1. УВОД....................................................................................................................................32. ОДРЖИВИ РАЗВОЈ............................................................................................................4

2.1. Унутрашње ширење града............................................................................................4 2.2. Спољашње ширење града.............................................................................................53. РАЗЛИКЕ ИЗМЕЂУ ГЛОБАЛНОГ И РЕГИОНАЛНОГ „ОДРЖИВОГ РАЗВОЈА......74. СМЈЕРНИЦЕ ЗА ОДРЖИВО УРЕЂЕЊЕ ПРОСТОРА...................................................85. УНАПРЕЂЕЊЕ ОДРЖИВОГ РАЗВОЈА ЉУДСКИХ НАСЕЉА.................................10 5.1. Циљ везан за људска насеља.......................................................................................106. СМЈЕРНИЦЕ ЗА ОДРЖИВУ ИЗГРАДЊУ НАСЕЉА...................................................13 6.1. Садржај плана намјене површина.............................................................................13 6.2. Садржај плана за грађење..........................................................................................147. ОГРАНИЧЕЊЕ ПРОСТОРНОГ РАСТА НАСЕЉА.......................................................15 7.1. Флексибилно коришћење простора...........................................................................16 7.2. Мултифункционална структура насеља и мјешовите намјене.............................17 7.3. „Концентрисана децентрализација и визија централних мјеста..........................18 7.4. Одржива заштита природе и предјела.....................................................................19 7.5. Социјално уједначавање..............................................................................................20 7.6. Очување културног предјела......................................................................................208. КОРИШЋЕЊЕ ОБНОВЉИВИХ РЕСУРСА...................................................................21 8.1. Коришћење необновљивих ресурса.............................................................................219. ЗАШТИТА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ..................................................................................22 9.1. Очување капацитета животне средине...................................................................22 9.2. Заштита животне средине од прирпдних и антропогених утицаја.....................23 9.3. Угроженост животне средине на глобалном нивоу................................................24 9.4. Природна ограничења и услови за изградњу.............................................................2410. ЕКОЛОШКА ОДРЖИВОСТ ЖИВОТНОГ ПРОСТОРА.............................................2511. СМАЊИВАЊЕ ПОРОШЊЕ НЕОБНОВЉИВИХ РЕСУРСА.....................................2512. ПОВЕЗАНОСТ „ОДРЖИВОГ РАЗВОЈА“ И ЗАШТИТА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ. . .2613. ЗАКЉУЧАК.....................................................................................................................2714. ЛИТЕРАТУРА..................................................................................................................28

1. УВОД

Концепт “одрживог развоја” насеља рађао се постепено током друге половине 20. вијека, као одбрамбена реакција на неповољне посљедице урбаног и индустријског развоја, које су пријетиле да угрозе опстанак људи и мноштво врста.Појам “одрживост” настао је у Њемачкој у 19. вијеку и означава постојаност производње, скоро исте количине дрвета, током дужег времена. Одрживост представља

2

ограничавајући услов за кориштење појединачног обновљивог ресурса, које не може бити веће од његовог природног прираштаја. У 20. веку одрживост постаје основни

3

2. УНАПРЕЂЕЊЕ ОДРЖИВОГ РАЗВОЈА ЉУДСКИХ НАСЕЉА

5.1. Циљ везан за људска насеља

Свеобухватни циљ везан за људска насеља је побољшање социјалних и економских услова и квалитета животне средине у људским насељима, као и животних и радних услова свих људи, а посебно урбане и руралне сиротиње. Такво побољшање треба заснивати на техничким кооперативним активностима, партнерству између јавног, приватног и друштвеног сектора и учешћу у процесу доношења одлука појединих група у заједницама и посебних интересних група, као што су жене, домородачко становништво, стари и инвалиди.Овакав приступ треба да створи основни принцип националне стратегије по питању људских насеља. У развијању овакве стратегије државе ће морати да поставе приоритете између осам програмских подручја обрађених у овом поглављу (А,Б,Ц,Д,Е,Ф,Г.и Х.) у сагласности са својим националним плановима и циљевима, рачунајући на сопствене друштвене и културне способности. Штавише, државе ће морати да изврше одговарајуће припреме за посматрање утицаја примењених стратегија на маргинализоване и обесправљене групе, са посебним освртом на потребе жена.

А. ОБЕЗБЈЕЂИВАЊЕ АДЕКВАТНОГ СТАМБЕНОГ ПРОСТОРА

Циљеви

Обезбједити адекватни стамбени простор за убрзано растуће становништво и за тренутно обесправљену урбану и руралну сиротињу путем стварања услова за лакши приступ развоју и побољшању стамбеног питања.Активности(а) Предузети мјере да се кров над главом обезбједи сиромашним бескућницима, (међународна заједница и финансијске институције треба да предузму мјере да се подрже напори земаља у развоју);(б) Јачати националне стратегије везане за ово питање које се заснивају на принципима и препорукама садржаним у Глобалној стратегији за обезбеђивање крова над главом до 2000. године. Људи треба да буду заштићени законом против неправедног исељавања из њихових станова или са њихове земље;(ц) Подржати напоре сиротиње да себи обезбеди кров над главом, што се такође односи и на незапослене и групе без прихода, и то тако што би се усвојили и/или прилагодили постојећи прописи и правила;(д) Усвајати и примјењивати финансијске и стамбене планове и нове иновативне механизме који су прилагођени условима бескућника;(е) Подржавати и развијати стамбене стратегије које су компатибилне са животном средином;(ф) Формулисати и примјенити програме за смањење утицаја миграција село-град, тако што ће се побољшати животни услови у селу;(г) Развијати и примјењивати програме пресељавања који ће узети у обзир специфичне проблеме расељених лица у њиховим сопственим земљама;

4

(х) Документовати и пратити примјену националних стратегија по овом питању коришћењем и директива које је усвојила Комисија за људска насеља и индикатора стамбених перформанси, које су заједнички произвели Центар за људска насеља при УН и Свјетска банка;(и) Јачати билатералну и мултилатералну сарадњу, како би се подржала примјена националних стамбених стратегија у земљама у развоју;(ј) Израдити глобални извештај о напредовању у овој области на националном нивоу и о активностима подршке међународних организација и билатералних донатора као што се захтјева у Глобалној стратегији за обезбјеђивање крова над главом до 2000. године.Начини спровођења(а) Финансирање и процјена трошкова;Секретаријат конференције је процијенио да ће просјечни укупни годишњи трошак (1993-2000) примјене активности у овом програмском подручју износити око 75 милијарди долара, укључујући око 10 милијарди долара од међународне заједнице у виду субвенција или концесија.(б) Научна и технолошка средства;(ц) Унапређивање људских ресурса;(д) Институционално оспособљавање.

Б. УНАПРЕЂЕЊЕ УПРАВЉАЊА ЉУДСКИМ НАСЕЉИМА

Циљеви

Осигурати одрживо управљање свим градским насељима, посебно у земљама у развоју, како би се повећала њихова способност да побољшају услове живота становника, нарочито маргинализованих и обесправљених, те на тај начин доприњело постизању националнх економско-развојних циљева.Активности(а) Унаприједити урбано управљање путем доношења одговарајућих смјерница за просторно и урбанистичко планирање и њихову реализацију;(б) Развијати градске системе података;(ц) Подржавати развој мањих градова.Начини спровођења(а) Финансирање и процјена трошкова;Према процјенама Секретаријата конференције просјечни годишњи трошак (1993-2000) за реализацију ове активности износиће око 100 милијарди долара, укључујући око 15 милијарди долара од међународне заједнице.(б) Научна и технолошка средства;(ц) Унапређивање људских ресурса;(д) Институционално оспособљавање.

Ц. УНАПРЕЂЕЊЕ ОДРЖИВОГ ПЛАНИРАЊА И УПРАВЉАЊА ЗЕМЉИШТЕМ

Циљеви

Обезбједити земљиште за потребе развоја људских насеља адекватним планирањем и коришћењем земљишта, да би се осигурао приступ земљишту свим домаћинствима и, гдје је могуће, охрабрити колективно коришћење земљишта. Посебну пажњу треба посветити потребама жена и домородачког становништва.Активности

5

(а) Изградити информациони систем земљишних ресурса у којем би земљиште било класификовано по бонитету и где би била идентификована подручја склона елементарним непогодама или она која су посебно осјетљива, како би се предузеле посебне заштитне мјере;(б) Створити, гдје је то могуће, ефикасно и доступно тржиште земљиштем и унаприједити катастар земљишта и процедуру трансакција земљишта; (ц) Развијати пореске стимулансе и мјере контроле коришћења земљишта, укључујући просторно планирање;(д) Подстицати партнерство између јавног, приватног и друштвеног сектора;(е) Јачати праксу заштите земљишта у постојећим градским и сеоским насељима;(ф) Развијати и подржавати примену унапређеног просторног планирања које на одговарајући начин планира пољопривредно земљиште, индустријске зоне, трасе инфраструктуре, развој градова, зелене површине, заштићена подручја, итд;(г) Унапређивати разумијевање оних који одлучују, да стихијски развој насеља, посебно у подручјима са осјетљивом животном средином, доводи до негативних ефеката у свим областима;(х) Израдити националне планове о руковању земљишним ресурсима на основу података информационог система;(и) Глобално координирати активности на међународном нивоу везаних за руковођење земљишним ресурсима, уз јачање разних билатералних и мултилатералних агенција и програма, као што су УНДП, ФАО, Свјетска банка, Регионалне развојне банке, друге заинтересоване организације и УНДП /World Bank/Habitat Urban Management Programe.Начини спровођења(а) Финансирање и процјена трошкова;Према процјенама Секретаријата конференције просечни годишњи трошак (1993-2000) за реализацију ове активности износиће око 3 милијарде долара укључујући око 300 милиона долара од међународне заједнице.(б) Научна и технолошка средства;(ц) Унапређивање људских ресурса;(д) Институционално оспособљавање.

3. СМЈЕРНИЦЕ ЗА ОДРЖИВУ ИЗГРАДЊУ НАСЕЉА

Задатак планирања за управљање грађењем је усмјеравање коришћења грађевинског земљишта.Планови за управљање грађењем су: “план намјене површина” (припремни план) и “план за изградњу” (обавезујући план).

6

Планови за управљање грађењем сагласни су са плановима за уређење простора.Планови за управљање грађењем, нарочито, садрже:а) захтјеве са здравим и безбједним стамбеним и радним условима;б) стамбене потребе становништва;в) социјалне и културне потребе, нарочито потребе породица, младих и старих људи и хендикепираних особа;г) потребе образовања, здравствене заштите, одмора, спорта и рекреације;д) потребе саобраћајног повезивања и комуналног опремања насеља;ђ) значај и стратегију привредног развоја;е) одржавање, обнову и даљи развој градских четврти, као и обликовање ликанасеља и предела;ж)заштиту и његу споменика културе, као и дијелова насеља од историјског, умјетничког или урбанистичког значаја;з) потребе за богослужењем од стране цркве;и) изузетно коришћење пољопривредног земљишта и за друге намјене;ј) значај одбране и заштите од елементарних непогода и природних катастрофа.

6.1. Садржај плана намјене површина

У плану намјене површина нарочито се приказују:а) површине за грађење, у оквиру грађевинског рејона насеља, према општем начину њиховог грађевинског коришћења и површине за грађење у зонама изван грађевинског рејона насеља, према посебном начину њиховог грађевинског коришћења;б) опремање подручја објектима за снабдјевање добрима и услугама а нарочито, грађевинским постројењима и уређајима, који служе свима; школама и црквама и површинама за одмор, рекреацију и игру дјеце;в) површине за међунасељски саобраћај, као и за главне насељске саобраћајнице;г) површине за постројења за снабдјевање водом, енергентима, струјом, збрињавање отпадака, сакупљање и одвођење отпадних вода, као и површине за главне цјевоводе комуналних система;д) зелене површине (паркови, мали вртови, простори за спорт, игру, камповање, купалишта, гробља);ђ) површине за ограничено коришћење или за примјену мјера против штетних дејстава на животну средину;е) водене површине; пристаништа; површине за водопривреду; површине које треба држати слободним у интересу заштите од великих вода и уређења отицања вода;ж) површине за пољопривреду и шуме;з) површине за насипање, ископе или за добијање камена, земље и минералних сировина;и) површине на којима су потребне мјере заштите и њега земљишта, природе и предјела;ј) површине које захтевају код изградње, посебне припреме због спољних дејстава или посебне грађевинске мјере против природних сила;к) површине испод којих је рудник или које ће се користити за ископ минералних сировина;л) површине за грађевинско коришћење, које су значајно оптерећене материјама

7