Trg Republike

8/17/2019 Trg Republike

1/9

Uvod Autobiografija Vekovi Šetnja kroz Suboticu Trg Republike Održivost razvojaPrirodno geografski preduslovi Krugovi

Trg Republike

GLAVNI TRG,qualiter Circa Forum, St, Istvan ter ili Trgrepublike - danas.

Zabluda i grešaka u gradogradnji uvek je bilo i uvek će ih i biti, ipak, to je pitanje ocene nečijeg stručnog mišljenja, uz mogućuobjektivnos ipak nosi i u sebi subjektivnost, u onom smislu

" JA bih to bolje rešio."! Osvrćući se ka prošlosti, moguće je davati iocene za pojedine gradograditeljske zahvate njihov planera i ivizionara. Koliko su one osnovane, pitanje je tumačenja. Valjauvek imati na umu prohujale vekove i niz promena društveno-ekonoski, političkih i tehnoloških u minulim vremenima. Grad graditi

je dugotrajni i kontinuirani proces u njegovoj planskoj, a u zadnjevreme i pored planova - neplanskoj izgradnji ("tzv. Divljagradnja.".) Obično se za neke "promašaje" iz prošlosti u uređenjugradskih prostora pripisuje njegovim planerima, ali se zaboravi, dasu neretko oni izloženi pritisku gradske uprave - nalogodavca,kako bi svoju projektantsku viziju bili primorani izmeniti po ukusunadležnih. To se dešavalo u prošlosti, dešava se i danas i vajkadaće se i dešavati. Stoga je baš i nezhvalno "suditi" prethdnicima,arhitektama, urbanistima, kvalifikovanim gradograditeljima samanje ili više nadarenosti, ali i onim grado(raz )graditeljima -nadležnim kreatorima -nalogodavcima, iza čega se u osnovi ipakkrije njihovoih nedoskrivernih interesa -estetetskih ili finansijskih.I oni su ti koji su primorali planere da se odreknu ličnih, učivihtadašnjih i sadašnjih vizija u interesu nekih - viših,tj ličnih intersanalogodovca ". No, najmanje delimično svoje vizije uređenjaprostora - jer nije po NJIHOVOM !

ali jedno je ipak sigurno, ako se u početku osmišljavanja delagradskog prostora, do tad neizgrađenog, pogreši u samom početku,onda se u narednim periodima povlači greška za greškom. Menjajuse vremena, planeri -vizionari, kao i nalogodavci, a sve se to daočitati u stvarno izgrađenom prostoru ,kako imam običaj zvati :"nalicu grada" samo treba videti,pročitati i odgonetnutnuti - da ili ne !Jedan od takvih gradskih prostora je i GLAVNI TRG , danas nazivanTrg Repulike.

Od sredine XVIII veka, pa do danas na početku XXI veka,nekako se da zaključiti, možda i ne slučajno u proteklim vekovima- večito se početkom i krajem istih, stalno menjao i preuređivao.Tome su zasigurno doprinele i navedene promene ukupnogdešavanja društva u tim proteklim vekovima..Upravo, sada maja2006. godine, svedoci smo i to opet na samom početku veka, još

jedne sasvim očekivane promene. No, vratimo se unazad parvekova i pokušajmo na osnovu do sada raspoložive i poznatesačuvane arhivske dokumentacije, naparaviti jedan mali"kalidedoskop" dešvanja u njegovom planiranju ,izrastanju ikontinuiranom preoblikovanju. Mišljenja sam , da je taj GLAVNITRG, uistinu najbolje svedočanstvo u planersko-urbanističkom-arhitektonskom , prerastanju palanke u grad - današnji. Drugimrečima ovaj GLAVNI TRG jeste najgradskiji deo ovog grada-Subotice. Iz tih pobuda valja prohoditi kroz minule vekove -

rečju,orginalnim planovima njegovog večitog pruređivanja, ali i sačuvanim viuelnnim prezentaci razglednicama iz raznih periodanjegovih promena izgleda. Jedino tako dobijamo, uz malonostalgije i mašte, sveukupniju sliku o njegovom nastajanju,oblikovanju i preolikovanju u skladu sa zahtevima ondašnjih isadašnjih njegovih tvoraca u osmišljavnju tog - večito GLAVNOG

n kutak http://www.urbansu.rs/antin-gradopis/trg.php

9 5.8.2011 12:33


2/9

TRGA ovog grada

Pa, onda krenimo sa kazivanjem! O arheloškim brojnimlokalitetima i o tvrđavi ispod njenog podgrada formiran je i ovajTRG , biti će reči u nekom drugom kazivanju, obzirom da ih je biloiz raznih milenijuma, od kojih su mnogi i zataškani, i "pojeo ihmrak". -nažalost! No sasvim pouzdano i zasigurno možemo pratitiplanski dokumentovano razvoj GLAVNOG TRGA i njegovoformiranje počev od sredine XVIII veka pa do danas.

Prvi put ovaj vekovnotrgujući GLAVNI TRG, zvan urazličitim vekovima različitimimenima,ga jedva naziremo nakartografskom prikazu iz 1747godine, a tadašnji začetakbudućeg grada nazivaoTrgovište- Sent Marije, sa kojeg

je uvećan, detalj i budućegcentra grada. (označeno-krugom ).

Godine 1778. godinesačinjena je prvi detaljni prikazsame teritorije tadašnjeg grada.Isti

je toliko precizan,da se može uzmalo truda uporediti, sa svimkasnijm kartama grada, poćev odprve polovie XIX veka, pa sve dodanas. Na njemu se jasno ističuglavni putni pravci, položajotvorenih votokova i gradskih bara

Na ovoj karti grada jasno jeoznačen budući GLAVNI TRG -kao

potpuno neizgrađen prostor,presečen krivudvim vodotokom

,mostom i pored njega dermom, kao i kapelom Sv, Roka ( 1738) .Taj vodotok je sabirao vodu od Kaelebijskog jezera utucao u

Jasi baru , krivudao kao neke rezdelnica gradom,skupio vodu izVrbovog potoka i dalje3. nastavio krivudati "Mlakom", sve do ulivau nekadašnji Mali Palić, nekada zvanim "Šandorskom barom", koja

je bila povezana sa Palićkim jezerom. (Videti mikroreljefnekarekteristike) Preko otvorenog prostora sredinom trga vijugavodotok, sa mostom od prilike sredinom trga, a u pravcuSomborskog puta.( označeno ).Autor ovog plana bio je KarlLeopold Kovač.

Već 1782. godine susrećemose sa prvim regulacionim planom

,kojim se uspostavlja regulacijaGLAVNOG TRGA, ( Projectumqualiter Circa Forum... u prevodu -" kako će biti raspoređena praznazemljišta oko vašarišta u gradu M.Teresiopolis godine 1782. odsenatora Karla Leopolda Kovača ".) kojim tek treba da se formirabudući trg odnosno TRGOVIŠTE -

pijaca, koja će u središnjem delutrga ostati glavnom pijacom sve do

1912 odine, normalno samo u pijačne dane, a ne kao danas. (videti o pijacama).Bilo je predviđeno 21 parcela !

Ovim regulacionim planom zacrtan je i oblik današnjeg trga, samosu se objekti u protekla dva veka počeli vremenom menjati, da bizadobio današnji izgled, približno po zamisli njegovog autoramakar verovatno je i bio, tako potpisan,isti K.L.Kovač

Generalna postavka, ostala je konceptualno ista , ali realizacija


9 5.8.2011 12:33


3/9

ovog prvog plana regulacije GLAVNOG TRGA, ubrzo će se početisprovoditi , postupno, ali po nekim drugim reguleacinim planovimai drugačijim parcelacijama.

Ovim prvim planom. zacrtane suseverna i zapadna regulacionalinija trga, a postojeći krivudavi vodotok usmeren je ka budućoj ulici, danas zvanoj Štrosmajerovaulica . Formirao je urbane blokove

i iste isparcelisao. E, tu kodformiranja urbanih blokova, kaoceline i to smaknute, iako je imaoprazan neizgrđen prostorprostor

mišljenja sam, da je tu napravljena i njegova PRVA GREŠKA itrajno nepopravljiva, a kod budućeg urbanog bloka omeđenogdanašnjim ulicama : 10 oktobra,Trg oktobarske revolucije ,Felegeijeve i Matka Vukovića, kao i narednog urbanog bloka :Glavni trg, današnja ulica Dimitrije Tucovića,Trg 29 Novembra iopet 10 Oktobra.kao moguća DRUGA GREŠKA. Zato sam togmišljenja što je isti planer K.L.Kovač,gotovo u potpunostineizgrađenom praznom prostoru zacrtao novom regulacijom ovadva urbana bloka, koji su potpuno prekinula prirodne vekovne

vodtokove. Ova konstatacija se posebno odnosi na PRVU GREŠKU-manji urbani blok. Današnjeg aspekta i organske planimetrij grada,možda je moglo i drugćije osmisliti logičke prave vekovne vodne isuvozemne putne poteze i formirti trg ili i trgove.

Jedna od suštinskih promena je i regulisanje prirodnog vodoka sasevera, koji je proticao kroz grad, te je stari most koji se nalaziona početku tzv. Rudić Ulice i to na starom Bajskom putu( ViaBajaensis) premestio na budući GLAVNI TRG "glavni trg otprilikegde je posle postavljen spomenik kako ga je nazvao ForumNuovum " , približno gde je 1816 izgraden spomenik Sv. Trojstva..

Nije na odmet spomenuti, pažlivom čitaocu i na planu označenatada već postojeća kapela Sv Roka na Somborskom putu i,kao

Nova ecrkva - današnja katedrala, koja je u to doba bila uizgradnji, kao i na mestu današnje gimnazije dvostruka suvača

Ne bih ja davao predlog, kao urbanista - arhitekta - " kako jemožda moglo biti i ovako" uistinu više nije ni bitno- prošlo je i višeod dva veka.! No,nije bilo tako, (mada imam ideju), a sada jeovako, zadobivši svoju patinu vekovnu i danas je zaštićeno kaourbanamorfološka celina, sa njenim adekvatnim fizičkim -izgrađenim strukturama nastalim od tada do danas. Jedinosvedočanstvo da je tamo bio prirodni vodotok pored tašnjegvašarišta,a prema ovoj ideji planski regulisan kasnijim planovima,

je spomenik Sv. Ivana Nepomuka, zaštitnika voda, koji su tu nalaziod kraja druge polovine XIX veka , ali je i dan danas uvek zakićensvežim cvećem ( nikad nisam uspeo videti osbu koja tamo redovno

donosi cveće , mada decenijama prolazim pored njega). Nekomožda nostalgično sećanje u čitavom ovom kazivanju je i tzv"Plava fontana", ali o njoj posembno u XX. Veku

Već 1786. godine izvesni, Samuel Pavai( samo tada se pominje uarhivskoj gradiu sa ovim planom ) , uradio je drugojačije veći urbani blok, novim planom regulacije i parcelacije istog prostora.Povod za njegovu izradu je kao i danas što se dešava uz mojesuvišno obrazloženje, nastao je u vezi nekog spora okoparcelcelacije i međa kod ovog većeg već formiranog urbanogbloka, kojim koriguje prethodni regulacioni plan i formirapravougani urbani blok, gotovo identičan sadašnjem. Na ovomregulacionom planu da se i uočiti da koriguje ušće otoke Jasibare uVrbov potok, iz čega sledi zaključak da to tada još i poredprethodnog plana ovaj vodotok je i dalje tekao slobodno i vijugaoovim prostorom prema nastajućem BUDUĆEM GLAVNOM TRGU.Nije nezanimljivo uočiti, da je ovaj veći urbani blok imaoplaniranih parcela.


9 5.8.2011 12:33


4/9

I onda dođe 1790. godina,isto tako plan uređenja užeg delagrada od Gabrijela Vlašića, ( " ...Plan za novu regulaciju gradMarije Teresiopolis .... " ) koji sezapravo odnosi na prostoruređenja šireg centra grada saakcentom na Glavnom TRGU. Popitanju planske regulacije na

njemu su korigovana istočna regulaciona linija današnje uliceDimitrija Tucovića, odnosno zapadna ograda bašte Franjevačkogsamostana..

Nadalje, zacrtana je regulacija dana sssnje ulice Age Mamušića.Isto tako, važno je uočiti da je vodotog preko glavnog trga konačnovaljda regulisan, a na samom trgu središnja površina podeljena jena dva trapeza namenjena pijaci u tržnim danima. Oko"Curie"-ondašnje gradske kuće i gimnazije predviđen drvored.Jedan manje poznati detalj, danas, odmah pored Gradske kuće, aprema istoku, ( na danšnjem Trg slobode bio je postavljen STUBSRAMA- verovatno, obzirom da je to bilo ubičajeno kažnjavanjenakraju retardiranog feudalnog poretka XVIII, pratećeg dokumentanema, ali otom potom u nekom drugom kazivanju.

za koji su se lancima vezivali kažnjenici - javno, za opomenuostalim građanima. (O prekršajima i "kaštrigovanju", posebno ).Nije na odmet skrenuti pažnju i na zapis "Morass - močvara" , ali to

je jedan drugi vodotok, koji je tekao preko današnjeg Trga Žrtavaqfašizma, i presecao ul. Petra Drapšina.

Regulacioni plan čije granice je zacrtao još K.L.Kovač 1778. alisu ga istoričari - prvi Ištvan Ivanji,a kasnije i svi koji su koristilinjegove podatke, kao izvor u pričio gradu i protumačili greškom kao

PLAN GRADA što zapravo nijetačno (zabluda u istorijskomtumačenju ! ) Naime, ovaj kvadrat užeg centra grada zacrtao je KarloLeopold Kovač, još na onom prvomdetaljnom planu gradske teritorijeiz 1778 . godine, na kome se vidi

tadašnja ukupna veličina grada, a ovaj iz 1799 - štampani je samo replika prethodno zacrtane vizionarske ideje

K.L.Kovača,kojom se samo prostorno definiše gradski prostor budećeg najgradskijeg i danas dela grada , koji sad uz

minimalne prostorne grasnuce definišemo kao zašzicenu

zonu centra grada, a na kojem je oni,ad, danas nama delokomkraju XVIII veka trebalo izmiliti ga vizionarski, te započeti proces

pograđivanja grada.( O ovome pisano o planiranju budućeg grada u XVIII veku.)

Ovo dokumentovano kazivanje o jednom od najznačajnijih gradskihprostora i dan danas, -GLAVNOGTRGA, a sa izvesnim ponosomističem kao urbo-analitičar genezeGRADSKIH STRUKTURA započeto

je sa njegovim planskimosmišljavanjem, čak na kraju onogdavno prohujalog kraja XVIII veka,ipak se nije baš tako brzorealizovalo. ( iz tog perioda malo

je postjalo gradova, kako imam u šali kazati , a po onoj pesmi " Sone strane Dunava ". Uostalom GRAD GRADITI je dugotrajniproces u vremenu i prostoru . Da je to tako svedoče i dvenazovimo ih panorama ovog GLAVNOG TRGA u prvoj polovini XIXveka. Kako je to trjalo postupno i vremenski , svedoče i tri prikaza


9 5.8.2011 12:33


5/9

aksonometrijska iz istog perioda.

Cehoska povelja 1815 - LMađar- str34 I.Ištvan 1838 -str197

Ova dva prikaza , zapravo dočaravaju prethodno urbonističko planski regulisan prostor koji baš i ne liči na zamišljeno vizionarski od prije pola veka ! planski regulisana, a ponajmanje baš i ne ličevizuelno na centar grada i njegov GLAVNI TRG

I prošlo je vreme, slobodni prostorisu formirani u urbane blokove ipočeli su se planski izgradivatikontinuirano objekti u skladu satada važećim propisima za ovuteritoriju grada. Većina ih nosistilsko obeležje perifernog

klasicizma. O tome svedoči i ovajprikaz iz glavnog trga iz 1863.

Očita je razlika u preoblikovanja palanke sa zvučnim nazivomSlobodni kraljevski grad. Sada već gotovo posle više od pola vekagradogradnje Subotica zadobiva gradski lik. Na neki način, pažljivoanalizirajući ovaj akvarel, uočljava se da je POZORIŠTE već izgrađeno, a svpjom velepnošću i monumentalnošću i dimenzijamadominira nad tadašnjom Gradskom kućom - varmeđom., ako seizuzme njen toranj, koji je bio i u funkciji požarne osmatračnice.

Ne potraju dugo, tačnije ,1878. godine,urađen plan za

kaldrmisanje GLAVNOG TRGA,te Somborskog i Segedinskog.Ovim planom Segedinski iSomborski put spojeni sudijagonalno.preko trga. Ovadijagonalna veza,dva putapresecala je trg ispred Sv.Trojstva ( 1816.god podignut).Taj put "dijagonalni prodor"ostao je sve do izgradnje sadatzv. Stare gradske kuće.

1878. Tot Šandor - planvizura oko 1880... prema

velikoj crkvi - put još nijeizveden i u pijačnim danima jetako izgledao

tako jedno vreme je totrajalo i dođe ponovo novaprekretnica vekova. Sada XIX uXX - novi milenijum. Pripremase planski rušenje Varmeđe istare Gimnazije, obzirom da jeveć nova izgrađena premadržavnom konkursu koji jedobio Ferenc Rajhl, zettadašnjeg gradonacelnika. Sveide planski svojim tokom.


9 5.8.2011 12:33


6/9

Godine 1908 pristupa seizgradnji sadašnje Gradske kućedovršene 1912. godine.Obzirom na njenumonumentalnost, velelepnost isasvim novi tada još nepriznatinapredni stil - secesiju, valjalo

je i ispred njene pročeonefasade urediti primereni park i

ukloniti vekovno tradicionalnu pijacu ! Već 1910 urađena sudva plana.Valja o svakom poneki komentar dati. Vrlo je

zanimljivo da su se oba ovaregulaciona plana realizovala-vizionarski, svaki u svojevreme, ali na različite načine ukontinuitetu izgradnje grad, a

prevashodno u urađenjuGLAVNOG TRGA i to u stvarnomfizičkom prostoru - neovisno odtoka promena svih uticajnih

faktora od te 1910 do danas. ustvarnom vifičkom gradskom-urbanom prostoru ! Prvi plan,tzv "Љugarut" ( čiji toponim idanas živi u komunikacijigrađana)čiji je autor uistinuvizionarski i u ideji je uistinuzaživio konceptualno čak poslepola veka je u danas stvarnomfizičko -urbanom prostoru i zovese Aleja Maršala Tita, nijerealizovan prema planu, alivizionarska ideja je ipaksprovedena. Kratko zamisao je

bila da se GLAVNI TRG povežekao parkovski uredeno šetalište,pravolinijski sa tada, pa i danasDudovom šumom. Čak jepredviđao i tramvajski krak odGLAVNOG TRGA do Dudovešume.Autor plana je Bedõ Géza, v.mérnök

Drugi plan regulacijke i uređenja trgova oko Gradske

kuće - Frankl Ištvan, glavni gr. Ing.

vizura sa trmvajem minli korzo1910

Ovaj plan je i sproveden i obatrga su tako i izvedena, s timda je pijaca sa glavnog trga, iondašnja riblja pijaca iza noveGradske kuće, objedinjena na

novu pijacu u današnjojštrosmajerovoj ulici.


9 5.8.2011 12:33


7/9

Maketa konkusrsnog rešenja70-tih godina XX veka zauređenje centra grada

požarni bazen

plava fontana

novo rešenje

Nije, normalno tu kraj kazivanja,setimo se iz uvoda pošetci i krajevivekovima se uvek nešto menjajuna ovo GLAVNOM TRGU. Tako uprvoj polovini XX veka, trasa

tramvaja koja je vodila od MalogBajmoka, preko trga i korzoom pasve do željezničke stanice,postalala je tesna za mnoga kola ifijakere,tramvaje i pešake, a tek

za pešake i tek poneki auto viđenijih uglednika grada ili varoši.Tada se došlo na novu ideju da se tramvajska pruga izmesti udanašnju štrosmajerovu ulicu. O čemu ima i beležka u lokalnojštampi. Tako se i zdesilo , po drugi put, pijaca izmeštena (po običjugradskom u kontinuitetu , o tom posebno !). I tramvaj prođje tomulicom. Ne zadugo, po ustaljenom gradskom kontiuniranomobičaju, željnih stalo boljih i umnijih gradograditeljskih poriva,konačno se i ova pruga ukinula , tačno aprila 1974 godine XXveka.. Tavorili su tako ružičnjaci, rđale šine, a tzv "žuta kocka

klinker, polako propadala.. Trajalo je to tako desetak godina i ondau jubilarnih 1945-1985 uradi se delimično pešačka zona zaštićenogcentra grada, i štrosmajerova dobi ovaj izgled -današnji! Omogućim njenim korekcijama za sad se svašta razmišlja. Odmnogih ideja kako sa prošlost ne vratiti nego ispraviti i primeriti


9 5.8.2011 12:33


8/9

sadašnjosti i budućnosti, jedna od ideja bila je(i ostala) pustitiasocijativni vodotok sa mostovima susretanaja , ljubavi i čekanja,a i nedeljnim paviljonom ispred Muzičke škole za podnevni koncert- onako građanimama za dušu i uživanje. Po nekima bilo bi tovišestruko blagouogodno, oko i uhu građanina, obzirom da čitavapešačka zona ovde upravo nije dorečena u smislu njenogzaokruženja kao celine. Ovo je samo jedna od ideja sa samog kraja XX veka, a na početku trećeg milenijuma. Zagovornici oveideje imaju dva dosta argumetovana odgovora, na kontra pitanja.Prvi je da je ovde odvajkada tekla voda sredinnom rada, a drugada je taj urbani potez deo celine čiste pešačke zone kao celine

Nekako sam mišljenja posle svega izrečenog i razmišljanja da ćeovaj KRUŽNI TOK, KONAČNO ZATVORITI KRUG SVIH TIHVEKOVNIH IZMENA,KOREKCIJA I PRILAGOĐAVANJU VREMENA IRAZNIH ZAHTEVA; ALI MOŽDA I HTENJA KA BOLJITKU - POSLEČITAVA PROTEKLA DVA VEKA.

I na kraju jedne od ovih priča ili kazivanja o GRADU koja će još

uslediti, ni danas mi nije jasno kako je Subotica, moglaadministrativno izgubiti status G R A D A godine .........., kada jeposle Trijanonskog sporazuma 1919 bila treći grad unovoformiranoj tadašnjoj Jugoslaviji, a još 1779. godine ? Tigradovi na teritorije današnje Republike Srbije, bezomalovažavanja, bili su daleko u svom razvoju i izgledu, u odnosuna moj GRAD. ! Skoro uzimam sebi slobodu, da konstujem još

jednu grešku , sada u Prostornom planirunju, koje nesumnjivo pomeni ima svoje neke društveno- ekonomske i političkekonotacije.Uostalom, to je moja lična prosudba , ali možda i nisamu pravu ! Uostalom, za volju nekome, ko ne deli moje mišljenje,administrativno ga je i dobio onomad od carice Marije Terezije. Sve

je podložno promenama. No u osnovi, ako ćemo baš se zamisliti,

moglo bi se ovo kazivanje i završiti recimo ovko : uvek nas zanima prošlost, pomalo okrećemo glavu od ovakvo

neizvesne sadašnjosti,( možda nam je lakše), ali ipak gledamou budućnost gradogradnje ovog grada.


9 5.8.2011 12:33


9/9


Documents

Trg Republike