TRAVNJAŠTVO(nastavno poglavlje)

Stručni preddiplomski studij ZootehnikaModul: Osnove ratarstva i proizvodnjekrmnog biljaTematska cjelina: Osnove proizvodnje krmnog bilja

Ciljevi nastave

• Prepoznati značaj travnjaka u proizvodnji krme• Upoznati se s travnjačkim resursima u RH• Upoznati proizvodne karakteristike travnjaka• Upoznati čime je uvjetovana proizvodnost travnjaka

• Upoznati mjere za povećanje proizvodnosti• Upoznati mjere za racionalno korištenje travnjaka

Travnjački resursi u RH

• 830.000 ha trajnih travnjaka (vs. 100.000 ha krmnog bilja na oranicama); (1997.‐2004.) od čega je– 350.000 ha livada– 480.000 ha pašnjaka

• Koristi se 270.000 ha trajnih travnjaka, (2005.‐2006.) od čega je– 160.000 ha livada– 110.000 ha pašnjaka

Travnjački resursi – tipovi travnjaka

• Nizinsko – dolinski tip– Kvalitetna tla su pretvorena u oranice, a travnjaci su ostali na problematičnim tlima (najčešće s periodičnim plavljenjem)

– Lako im je povećati prinos i kvalitetu (gnojidba, njega, pravilno korištenje)

– Koriste se ispašom i košnjom–Mogu imati dobar floristički sastav– U tratini dominiraju trave, zatim zeljanice i najmanje je mahunarki

Travnjački resursi – tipovi travnjaka

• Brdski tip– Na 600 – 800 m nadmorske visine– Proizvodni potencijal niži od nizinsko‐dolinskih– Najčešće na kiselim tlima i tlima siromašnim hranivima

– Tijekom ljeta izloženi suši (ocjeditost terena)– Iskorištavaju se košnjom i ispašom– U tratini u većoj mjeri zastupljene loše trave, pa zeljanice i najmanje leguminoze.

Kemijska svojstva tla s travnjakaGlina – Topusko 2012.

uzorakdubin

a(cm)

pH (H2O

)

pH (KCl)

AL-P2O5mg

/100 g

AL-K2Omg

/100 g

org. tvar(%)

CaCO3(%)

Hymmol/100g

Nataša Priljeva (oranica) 0-30 6,54 5,61 26,6 34,4 3,11 2,95 -

Milena Radušević(travnjak s brijega) 0-30 5,84 4,46 1,0 8,8 2,13 - 4,38

Milena Radušević(travnjak iz doline) 0-30 6,12 5,00 1,4 9,3 2,99 - 3,72

Travnjački resursi – tipovi travnjaka

• Planinski tip– Na 800 do 2.400 m nadmorske visine– Na lošim, plitkim i erodiranim tlima– Znatno lošiji floristički sastav od prethodnih–Melioracije skoro nemoguće– Na većim visinama koriste se samo ispašom

Travnjački resursi – tipovi travnjaka

• Močvarni tip– Na nižim, zabarenim tlima– Floru čine hidrofilne biljne zajednice s lošom kvalitetom krme. Biljke su gorke i stoka ih slabo jede. U sastavu imaju otrovnih vrsta.

– Daju visoke prinose lošeg sijena–Melioracije (odvodnja) su složene i skupe– Na močvarnim staništima česti su nametnici domaćih životinja, poput metilja

Travnjački resursi – tipovi travnjaka

• Kamenjarski pašnjaci i suhi primorski travnjaci (775.000 ha, Statistički godišnjak 1997., cit. Rogošić, 2000.)– Na skeletnim, plitkim i erodiranim tlima– Vrlo malih prinosa biljne mase– U flori prevladavaju zeljanice i loše trave– Visok je udio aromatičnih (kadulja) i bodljikavih vrsta

Proizvodne karakteristike travnjaka

• Proizvodnost krme, izražena prinosom krme po jedinici površine (kg/m2, t/ha)

• Kvaliteta krme, izražena sadržajem hranjivih tvari (bjelančevine, ugljikohidrati, masti, vlakna) i njihovom probavljivošću (% iskoristivosti) te sadržajem antinutritivnih tvari

• Sezonalnost brzine porasta prinosa travnjaka

Proizvodne karakteristike travnjaka• Korištene livade – procijenjen prinos sijena 2,72 do 3,51 t/ha (2005.‐2006.)

• Korišteni pašnjaci – procijenjen prinos sijena 0,99 do 1,49 t/ha (2005.‐2006.)

• Za ukupne livadne površine procijenjena proizvodnost 0,97 do 1,73 t/ha sijena (1997.‐2003.)

• Za ukupne pašnjačke površine procijenjena proizvodnost 0,31 do 0,46 t/ha sijena (1997.‐2003.)

Proizvodne karakteristike travnjaka vs. oranice

• Korištene livade 2,72 – 3,51 t/ha sijena• Korišteni pašnjaci 0,99 – 1,49 t/ha sijena• Lucerna u istočnoj Hrvatskoj 10 – 14 t/ha sijena

• Silažni kukuruz u istočnoj Hrvatskoj 50 do 70 t/ha silažne mase, odnosno 16,5 do 23,1 t/ha suhe tvari

Proizvodne karakteristike travnjaka

• Sezonalnost prinosa krme (Irska, 1982.‐2009.)

Proizvodne karakteristike travnjaka

• Sezonalnost prinosa krme (SAD, Allen&Collins, 2003.)

Potrebe za voluminoznom krmom

Stado 100 krava – 544 kg tjel.mase – 5.900 lit.ml./kravi/god.Izvor: Kallenbach & Hancock (2010.)

Čime su uvjetovaneproizvodne karakteristike travnjaka?

• Sezonalnost prinosa krme na travnjacima uvjetovana je:– fenološkim fazama razvoja biljaka u travnjaku i– količini vlage u tlu– toplini

Čime su uvjetovaneproizvodne karakteristike travnjaka?

• Proizvodnost krme na travnjacima ovisi o mnogo čimbenika:– Tlo (kemijska i fizikalna svojstva, plodnost)– Klima i devijacije vremenskih prilika od klime– Položaj, nagib, nadmorska visina, ekspozicija– Floristički sastav travnjaka– Primijenjena agrotehnika– Izvedene melioracije

Čime su uvjetovaneproizvodne karakteristike travnjaka?

• Kvaliteta krme na travnjacima najviše ovisi o slijedećim čimbenicima:– Primijenjena agrotehnika, osobito termin košnje ili ispaše

– Floristički sastav travnjaka (Šoštarić‐Pisačić i Kovačević (1968.) opisali su krmnu vrijednost:• 98 vrsta trava• 46 vrsta leguminoza• 18 travolikih vrsta • 286 vrsta zeljanica

– Zastupljenih na trajnim travnjacima

Mjere za povećanje proizvodnosti• Meliorativne:

– Odvodnja na močvarim i nizinsko‐dolinskim travnjacima

– Navodnjavanje u razdoblju nedostatka vode u tlu– Uklanjanje kamenja i ravnanje tla– Meliorativna gnojidba – mineralna (P, K, Ca, Mg) i organska (oprez pri odlučivanju o meliorativnojgnojidbi na plitkim tlima)

– Meliorativna obrada tla – umjesto kalcizacije u situacijama kada je matični supstrat bogat s Ca (oprez na nagnutim terenima)

Mjere za povećanje proizvodnosti• Agrotehnika:

– Gnojidba s N, P i K podiže prinose i mijenja floristički sastav: N forsira trave, a P i K mahunarke. Prosječan kemijski sastav suhe tvari trava je 2,9‐3,5 % N; 0,2‐0,4 % P; 1,5‐2,9 % K, 0,4‐0,6 % Ca i 0,15‐0,2 % Mg.

– Gnojidba organskim gnojivima osobito povoljno utječe na floristički sastav smanjujući udio zeljanica, odn. korova. Preporučuje se obavljati pred zimu.

– Površinska obrada tla (drljanje, tanjuranje) prozračuje površinski sloj i povećava poželjnu mikrobiološku aktivnost tla, a proljetno valjanje ukorjenjuje biljke

– Usijavanje poželjnih vrsta trava i mahunarki– Zaštita od korova, poljskih glodavaca, pravilno korištenje

Korištenje travnjaka

• Ispašom• Košnjom• Kombinacija ispaše i košnje

Ispaša 

• Slobodna ispaša– stoka konzumira najkvalitetnije vrste trava tako da one s vremenom izumiru i bivaju potisnute od lošijih vrsta (degradacija travnjaka)

– Stoka slabije iskorištava biljnu masu travnjaka• Organizirana ispaša:

– Pregonska– Obročna– Kontinuirana

Pregonska ispaša• Travnjačke površine se podijele u ograđene pregone na kojima se stoka ciklički napasuje

• Napasivanje u jednom pregonu traje 2‐4 dana• Iskorištenje travne mase je bolje nego kod slobodne ispaše

• Pregon treba osigurati 50‐60 kg zelene mase po govedu dnevno

• Broj pregona=(dani regeneracije/dani napasivanja)+1      => oko 14 u kontinental.RH

• Pregoni koji se na napasuju, kose se za sijeno

Obročna ispaša

• Jedan pregon se napasuje samo jedan ili pola dana.

• Pašnjak se time najbolje iskorištava• Štete koje stoka načini gaženjem su minimalne• Zahtijeva instaliranje pomičnih ograda

Kontinuirana ispaša

• Tijekom pašne sezone provodi se samo jedno do dva premještanja stoke, na površine koje su ranije košene

• Svrha je manje uznemiravanje životinja kod premještanja i manji utrošak ljudskog rada

Kombinirana ispaša

• Više vrsta stoke se napasuje na jednom pašnjaku

• Travna masa se bolje iskorištava zbog različite preferencije biljnih vrsta i različite visine odgrizanja trave kod različitih vrsta stoke (goveda + ovce npr.)

Radovi na pašnjaku

• Priprema pašnjaka– Širina prilaza od staje do pašnjaka za 100 krava treba biti 20 do 30 m

– Svi pašnjaci trebaju imati ogradu– Svaki pašnjak treba imati pojilo kapaciteta 45 litara vode / govedu / dan

– Stoci je potrebno osigurati zasjenu kako bi se sklonila od sunca oko podneva

Radovi na pašnjaku

• Nakon ispaše:– Pokositi preostalu biljnu masu na 10 cm visine– Pokupiti balegu (da se izbjegne neravnomjeran porast i zagađenje travnjaka)

Vođenje ispaše• Početak ispaše se preporučuje kada su trave završile busanje i 

visoke su barem 20 cm, kako bi se izbjeglo oštećivanje travnjaka• Najveće iskorištenje travnjaka dobiva se kada je konzumirana masa 

jednaka dnevnom prirastu tratine• Ne dozvoliti stoci da “ogoli” travnjak => na vrijeme pregoniti je na 

novi pregon• Uskladiti proizvodnju krme s hranidbenim potrebama:

– proizvodni ciklus stoke uskladiti sa sezonskim karakterom proizvodnje krme)

– Navodnjavanjem povećati ljetnu proizvodnju krme– U travnjake usijati vrste s ljetnim porastom jačim nego kod domaćih 

trava (lucerna i termofilne trave: sudanska trava, Panicum virgatum L, Andropogon gerardi, Sorgastrum nutans L)