PREDMET: TRANSPORT PUTNIKA I ROBE

SEMINARSKI RAD- TRANSPORT UGLJA -

-

Sadraj

1. Uvod....................................................................................................................................3 2. Ugalj,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,, ..............................................................................................5 3. Transport uglja.....................................................................................................................7 3.1.

Utovar uglja...................................................................................................................7 Prevoz ugalj..................................................................................................................9 Istovar uglja................................................................................................................10

3.2.

3.3.

Literatura.......................................................................................................................................11

2

1.

UVOD

Istorijska podela je jedna od vie podela saobraaja i razlikuje stare i mlade saobraajne grane, pri tome u mlade grane spadaju vazduni, cevni i drumski saobraaj. Ovakva podela se moe prihvatiti ako se misli na motorni drumski saobraaj koji se razvio posle ,,starih grana: eleznikog, pomorskog i renog saobraaja. Meutim ispravnije je smatrati da se vreme nastanka neke vrste saobraaja rauna od poetka korienja neke saobraajnice, a ne od uvoenja jednog pogona. Ovako cenjen drumski saobraaj spada u najstarije naine zadovoljavanja potreba u prevozu. Utabana staza, ravasta grana koju je vukao praistorijski ovek i tovarna ivotinja su prva3

saobraajna sredstva i saobraajnice. Teret je postajao vei pa je ideja o toku brzo zaivela u praksi. Oko 3250. godine p.n.e. u Mesopotamiji poinju upotrebu toka na kolicima. Zapreno drumsko vozilo i jahaa tovarna ivotinja bili su dugi niz vekova sve do dananjih dana vladajue prevozno sredstvo. Broj zaprenih vozila u veini zemalja prevazilazi broj motornih. Danas se zaprena vozila koriste u poljoprivredi naturalnog tipa, jer je prevazieno reenje zadovaoljavanja potreba u saobraaju. Za prvo vozilo bez zaprege smatraju se kola sa dva oveka koji su sedei u njima pokretali vozilo. Kasnije dolazi vozilo sa mehanizmom nalik asovnicima na katedralama. Posle prvog parnog vozila kapetana Kinjoa narednih 100 godina u veim gradovima sveta pojavljuju se razni tipovi koija koje su vie bile atrakcija nego prevozno sredstvo. Merdok je 1784. god. konstruisao prvi trotoka, 1786. god. Simington konstruie svoja kola na etiri toka. Engleski mehaniar i konstruktor lokomotiva Trevitik je u periodu od 1797. do 1808 predstavio vie parnih maina od kojih je jedna sa parnim kotlom mogla da savlada uspone do 20%. Dalje su se pojavljivala kola sa dvocilindrinim parnim kotlom, kola sa patentiranim poboljanjem tokova pri usponu. Velika prepreka daljem razvoju drumskih vozila bilo je obrtanje pogonskih tokova pri skretanju. Problem je delimino bio reen sa jednim pogonskim tokom, ali takva vozila je odlikovala mala nosivost. Pravo reenje je bio diferencijal, ureaj sastavljen od zupanika koji je omoguavao da se tokovi pri skretanju obru razliitim brzinama. Pronalaza ovog ureaja bio je Onezifor Peker 1827. god. Reenjem problema diferencijala krenulo se dalje. Ravel uvodi loenje parnog kotla naftom, postiu se brzine do 12 km/h, spore i teke dilianse zamenjuju se turistikim kolima iji sistem upravljanja vai i danas. Poev od 1881. god. eksperimentie se sa vozilima na elektrini pogon. Prvi pravi elektrini automobil smatra se vozilo na tri toka delo inenjera Truvea sa dva elekro motora kreui se brzinom do 12 km/h. Vie konstruktora u Evropi i Americi predstavljaju svoje modele koje je odlikovala velika teina baterija. Vozila na elektrini pogon su dala dobre rezultate u pogledu brzina, ali su imala manu jer su sa jednim punjenjem prelazila kratka rastojanja. Pojavom motora na benzin i naftu smanjilo se interesovanje za ovim vidom prevoza. Radovi na usavravanju elektro vozila poinju sa pokupljenjem nafte pa se trae alternativni pogoni tako da se u blioj budunosti oekuje masovnija primena. Razvoj drumskog saobraaja se zasniva na motorima sa unutranjim sagorevanjem (SUS), odnosno gasnim motorima. Prvi dvotaktni motor koji je radio na smeu petroleja i vazduha, a koji je palila elektrina varnica konstruisao je Etjen Lenoar 1859. god. a prvi etvorotaktni motor je konstruisao nemaki inenjer Oto pa se ovi motori i danas nazivaju OTO motori. Nakon vie usavravanja Dajmler je ugradio motor na bicikl i tako dobio prvi motocikl. Za razvoj drumskog saobraaja bitan je pronalazak pneumatika koji su prvo korieni za bicikle, a potom i za automobile (1900. god.) . Iste 1885. godine kada Dajmler prikazuje svoj motocikl i Karl Benc predstavlja svog trotokaa sa etvorotaktnim motorom. Bencu i Dajmleru se tokom poslednje decenije XIX veka prikljuuje nova grupa pronalazaa. Bili su to Viljem Majbah saradnik Dajmlera, Panard i Levasor koji prave vozila sa menjaima stepena prenosa i motor sa vie cilindara. Njima se pridruuju Arman Peo koji je konstruisao prvi motor sa rasporedom cilindara u obliku slova V i Luj Reno koji usavrava menja i koristi kardan te poinje proizvodnja trkakih automobila.4

Dugo vremena proizvodnja vozila bila je zanatskog karaktera sve do osnivanja Fordove kompanije 1903. godine kada poinje industrijska proizvodnja. Legendarni model Ford T (1908 -1928) koji je bio proizveden u 15 miliona primeraka jo niko nije prevaziao. Radikalnima izmenama u proizvodnji ovaj model je bio jeftin, kvalitetan i dostupan irem krugu kupaca. Slino je tekao razvoj kamiona kod kojih se prednost davala prevozu raznih stvari kao i snazi motora, a ne brzini. Proces unapreenja autobusa je tekao slino. Prvo se razvio gradski, a zatim i meumesni. Specifino drumsko vozilo je trolejbus koji je imao napajanje izvan samog vozila. Njegova primena je poela tek kad je reen problem trole. Razvoj drumskih sredstava trai i poboljanje saobraajnica. Utabane staze menjaja kaldrma, kasnije makadam i na kraju savremene saobraajnice od asvalta. Uporedo sa razvojem puteva razvija se i izgradnja mostova, tunela i drugih putnih objekata i signalizacije.

2. UGALJUgalj je gorivi sediment. Sastoji se preteno od ostataka, odnosno produkta raspada biljaka, a nastao je od tresetita iz daleke prolosti. Proces pougljenjivanja ostvaruje se postepenim poveavanjem relativnog sadraja ugljika (C) uz istovremeno smanjivanje relativnog sadraja kiseonika (O2), azota (N2), vodonika (H2).

5

Slika 1.Ugalj Postoje razne metode za klasifikaciju prema poreklu, nameni, starosti, toplotnoj moi i drugim osobinama uglja. Prema klasifikaciji Ekonomske komisije OUN za Evropu postoji samo podela na kameni i mrki ugalj. Kameni ugalj ima gornja toplotnu mo, bez pepela, od 23,87 MJ/kg i vie. Ispod te granice su vrste mrkog uglja, gde se lignit takoe rauna u tu grupu. Meutim u nekim prikazima se odvojeno prikazuje i lignit gde se granica toplotne moi uglja vrednuje da je 12,5 MJ/kg. Lignit se odlikuje ouvanom drvenastom strukturom, bledo su mrke ili prljavo ute boje. Sadraj ugljenika je 60 do 65%, izuzetno do 70%, vodonika do 5,5% u suvoj materiji, kiseonika 25 do 30%, pepela 7 do 14% i vlage 40 do 50%. Toplotna vrednost iznosi od 6 do 12,5 MJ/kg, uz izvestan sadraj sumpora. Mrki ugalj se odlikuje slabije odranom drvenastom strukturom, mrke je do crne boje. Sadraj ugljenika je 65 do 80%, vodonika 3 do 5%, kiseonika 18 do 25%, pepela do 25%, isparljivih materija od 45 do 54%. Toplotna vrednost iznosi od 12,6 do 23,8 MJ/kg. Od kamenog uglja se razlikuje, to pored humusnih supstanci sadri i izvesnu koliinu humusnih kiselina.

Kameni ugalj se deli na vie podgrupa. Kriterijum za klasifikaciju je koliina isparljivih supstanci. Antracit ima 4 do 7% isparljivih supstanci, poluantracit 8 do 12%, mravi kameni ugalj 12 do 18%, masni kameni ugalj 18 do 35%, gasni kameni ugalj 33 do 38% i gasnoplameni kameni ugalj sa 37 do 45% isparljivih supstanci. Sadre ugljenika 80 do 98%, pepela 0,5 do 40%, kiseonika oko 5%, vodonika oko 5%, a toplotna mo se kree od 25 do 36 MJ/kg.

6

3. TRANSPORT UGLJA

Transport uglja je proces koji se najee vri trakama unutar samog rudnika do sistema za separaciju ili eljeznicom od rudnika do potroaa ali je takoe zastupljen transport uglja drumskim teretnim prevoznim sredstvima gde je neophodno.Kao to je sluaj transporta do domainstva. Transport uglja je proces koji se sastoji od utovara uglja,prevoza i istovara uglja.

7

3.1 .

Utovar uglja

Ugalj se tretira kao rasuti materijali pa se njegova transport,utovat i istovar vri kao transport rasutih materijala u rinfuznom stanju.Rasuti materijali po svom stanju diktiraju uslove transporta i nain na kojim se njima manipulie.Zbog svoga secifinog sastava i razloga to se transportuju u nepromenjenom obliku oni se mogu transportovati jedino u ogromnim nepropusnim sanducima i posudama.Takoe i manipulacija njima tojest njihov utovar i nain istovara diktiraju njihovo stanje.Poto se radi komadnom tertu ija granulacija varira za utvoar ovih materijala koriste se razne vrste Bagera i Ultova. Na nekim utovarnim terminalima za utovar se koriste i trakasti transporteri,ovo je sluaj kod seperacija uglja,gde se trenutno separisani ugalj odmah utovara jednom trakom u kamione koji se nalaze ispod nje. Isti postupak se koristi i za vagone jer utovar u njih bagerima bi bio previe spor i nebi bio ekonomian,pa se koriste transporteri kontinuiranog transporta kao to su trakasti transporteri.Kod utovara direktno sa deponije unutar rudnika koriste se razne vrste bagera i ultova ree nekih drugih vrsta maina. Bageri i ultovi imaju kaike odreenih gabarita i zapremine kojima se lako zahvata rasuti teret,i zatim se utvoara u kamione.Takoe ovim se mainama vri premetanje rasutih tereta u skladitima.

Bager je teka radna maina koja je namijenjena za rad u tekim uslovima,kao to su otkrivke ugljenokopova,ljunkarama i zemljanim radovima. Zavisno od zapremine utovarne kaike bageri su podeljeni po kapacitetu utovara,zavisno od veliine kaike.Zavisno od vrste materijala utovara zavisi i postavka kaike tako postoji eona kaika koja slui iskljuivo za utovar i ugaona kaika za iskope rasutih tereta (rudnik).Svi bageri su preteno na sistemu goriva ili struje zavisno od mjesta djelovanja.Bageri se kreu preteno na gusjenicama pa se uglavno koriste na kopovima,postoje manji bageri koji se kreu na tokovima,manje snage i gabarit.

8

Slika 2 . Bager na utovaru Ult je radna maina sa utovarnom eonom kaikom koja za razliku od bagera koji mogu utovarati rasuti teret i vriti njegovo iskopavanje mogu samo vriti utovar rasutih tereta ili prenos ili premetanje rasutih tereta u krugu deponije rastresitih materije.Njegova primena je uglavnom na deponijama rastresitih tereta gde vri uglavnom utovar.Manje je snage i gabarita u odnosu na bagere jer je obino toka (kree se pomou tokova),to ga opredeljuje da se esto koristi u skladitima.Veoma je korisna i pokretljiva maina.Vrlo se lako transportuje pomou kamiona ili se kree slobodno sa svojim tokovima.

Slika 3.Ult sa pomonom kaikom

3.2.Prevoz uglja

Prevoz uglja diktira njihovo stanje kao i njihova granulacija.Za prevoz ovih tereta koriste se razne vrste kamiona koji imaju sposobnost samoistovara tojest kipanja rasutog materijala.Njihov tovarni prostor je tako konstuisan za lak utovar uglja,tojest otvoren je sa gornje9

strane,oni imaju kao poklopac na prikolici zatitinu ceradu koja prekriva rasuti teret sa gornje strane i nedozvoljava prosipanje tereta,koji zbog zvojih karakteristika usled kretanja kamiona i strujanja vazduha mogu se prosipati odnosno rasprivati. U rudnicima gde se transport vri unutar zatvorenog kruga preduzea,ovo ne predstavlja problem ali na javnim putevima ugalj koji se prevozi,a da nije pokriven moe dovesti do opasnih situacija usled prosipanaja pa je zakonski regulisano da ovakvi tereti moraju biti pokriveni sa gornje strane. Kamioni kiperi ili kamioni samoistovarivai (tipping lorry) najee su koriena prevozna sredstva za prevoz rasutih materijala. To su vozila sa ojaanom voznom konstrukcijom, na kojoj se nalazi posebno oblikovan, takoe ojaan, sanduk za prevoz rastresitih materijala. Sanduk se nesmetano prazni (samoistovara) dizanjem unazad ili u stranu. Prave se uglavnom serijski u fabrikama u kojima se proizvode vozila i kamioni druge namene. Konstrukcija ovih kamiona dozvoljava njihovo korienje u javnom saobraaju.

Slika 4.Kamion kiper Minidamperi (mini-haulers) mali su, robusni damperi za prevoz raznih graevinskih materijala unutar gradilita. Umesto pneumatika mogu imati gusenice. Kada su uslovi na gradilitu specifini, a ekonomski je opravdano i isplativo, mogu se upotrebiti i minidamperi sa daljinskim upravljanjem. Zglobni damperi (articuled dump truck) jesu graevinska transportna vozila sa radnim i konstruktivnim karakteristikama velikih dampera u pogledu snage. Koriste se za prevoz rastresitih materijala u tekim uslovima na gradilitu. Deo vozne konstrukcije dampera, ispod sanduka, zglobno je vezan s prednjim delom koji nosi motor i kabinu vozaa. Mogu biti sa dve osovine (prednja ispod motora i kabine, zadnja ispod sanduka) ili tri osovine (jedna napred ispod motora i kabine, a dve pozadi ispod sanduka). Zglobna veza, kao i pogon na svim osovinama, omoguava damperu veliku prilagodljivost raznim podlogama po kojima se kree (blato, neravnine, brazde, nagibi). Oni se mogu koristiti na javnim putevima, jer poseduju gabaritne mere kamiona kipera.10

Slika 5.Mini Damper

3.3.Istovar uglja

Istovar uglja se vri iskljuivo istresanjem rasutog tereta ,zavisno od mogunosti od prevoznog sredstva istresanje se vri unazada ili na bok.Ovo je mogue zahvaljujui tome to je omogoueno podizanje sanduka prikolice u visinu zahvaljujui hidrulinoj dizalici koja se nalazi u sklopu kamiona.Veina kamiona kipera je osposobljeno da istresa teret na stranu i unazada ali postoje i takvi koji vre istresanje samo unazada (Mali damperi).

LITERATURA:1. Dr Perica Gojkovi ,Dr Ratko uri doc. : Transportne osobine robe

2. www.eft-stanari.net

11