Površinski kop uglja Gračanica Gacko

8/12/2019 Površinski kop uglja Gračanica Gacko

http://slidepdf.com/reader/full/povrsinski-kop-uglja-gracanica-gacko 1/25

17. децембар 2012. године



ЗП Рудник и Термоелектрана „Гацко“ А.Д. Гацко послује у оквируМјешовитог холдинга Електропривреда РС (МХ ЕРС). Са максимално

оствареном производњом 1.540 GWh у 2010. години била је највећи

произвођач електричне енергије у Републици Српској.

Економски положај становништва, локалних структура власти и

друштвених дјелатности у директној су зависности од успјешности рада и

економске позиције Рудника и Термоелектране. Све остале производне иуслужне дјелатности у административној јединици Гацка имају миноран

значај на економски статус највећег броја радно способне популације.

Угаљ у Гатачком угљеном басену има лимитирано подручје примjене.

Скоро сва производња угља је у функцији рада ТЕ „Гацко“, а само мали дио

(30.000 t годишње) се пласира на тржиште. Из тих разлога развојнемогућности угљеног басена се морају посматрати у функцији обезбjеђења

рада постојећег и нових термоенергетских блокова.

УВОД





Терен је углавном равничарски. Басен је подијељен на четири

експлоатациона поља: Западно експлоатационо поље, Централноексплоатационо поље, Источно експлоатационо поље и Повлатна угљена

зона.

КАРАКТЕРИСТИКЕ ПОДРУЧЈА



Површински коп “Грачаница” налази се у завршној фази

експлоатације. Због потреба снабдјевања Термоелектране угљем у

току 2011-2012 године приступило се експлоатацији откривке и угља у

пољу “Ц” по ДРП експлоатације угља на дијелу поља “Ц” на ПК

“Грачаница” Гацко.

Истовремено су урађена Детаљна геолошка истраживањаЦентралног поља и обезбјеђана је пројектна документација за

измјештање ријеке Мушнице што ће обезбиједити подлоге за израду

Главног рударског пројекта ПК “Гацко”.

ИСТОРИЈАТ РУДНИКА

Први радови на експлоатацији угља у Гацку су почели 1954. године на

изданцима главног угљеног слоја, а 1982. године је пуштен у радрудник лигнита "Грачаница" са годишњим капацитетом од 1.800.000

тона угља и 3.200.000 м3 откривке, на простору Западног

експлоатационог поља. На ПК "Грачаница" је примјењена

континуална и дисконтинуална технологија рада којом су постигнути

задовољавајући резултати на производњи откривке и угља, што

сврстава Гатачки басен у један од највећих у Републици Српској.



Укупно откопане количине откривке износе 95.260.385 м3

Укупно откопане количине угља износе 47.835.149 т

Откопане количине откривке у 2012. години износе 4.224.030 м3

Откопане количине угља у 2012. години износе 1.740.417 т

ОСТВАРЕНА ПРОИЗВОДЊА



0

1,000,000

2,000,000

3,000,000

4,000,000

5,000,000

6,000,000

1 9 7 7 - 1 9 8 2

1 9 8 3

1 9 8 4

1 9 8 5

1 9 8 6

1 9 8 7

1 9 8 8

1 9 8 9

1 9 9 0

1 9 9 1

1 9 9 2

1 9 9 3

1 9 9 4

1 9 9 5

1 9 9 6

1 9 9 7

1 9 9 8

1 9 9 9

2 0 0 0

2 0 0 1

2 0 0 2

2 0 0 3

2 0 0 4

2 0 0 5

2 0 0 6

2 0 0 7

2 0 0 8

2 0 0 9

2 0 1 0

2 0 1 1

ј а н - н о в

2 0 1 2 .

Угаљ (t) Откривка (чм3)

Остварена производња на површинском копу Грачаница по годинама

Година Угаљ(t)Откривка

(чм3)

1977-1982 1.403.218 3.320.507

1983 867.483 1.031.011

1984 1.492.602 1.251.759

1985 1.350.932 1.837.609

1986 2.093.430 3.687.814

1987 2.056.020 2.332.891

1988 1.666.453 2.258.210

1989 1.418.561 3.577.063

1990 2.382.555 4.387.290

1991 1.885.578 3.795.035

1992 406.252 870.000

1993 395.763 714.000

1994 238.400 339.000

1995 60.850 193.200

1996 390.930 806.307

1997 1.140.846 3.780.004

1998 1.740.195 4.455.360

1999 1.741.607 3.564.028

2000 1.738.874 2.872.545

2001 1.933.664 3.492.369

2002 1.421.029 3.649.582

2003 1.980.196 2.589.103

2004 1.824.888 2.692.402

2005 2.025.488 4.672.677

2006 1.979.575 4.134.796

2007 1.524.362 4.213.734

2008 2.116.788 4.804.797

2009 2.119.642 5.629.417

2010 2.247.546 4.583.495

2011 2.451.005 5.500.350

јан-нов

2012. 1.740.417 4.224.030

УКУПНО 47.835.149 95.260.385

ОСТВАРЕНА ПРОИЗВОДЊА ПО ГОДИНАМА



ИНВЕСТИЦИЈЕ У 2012. ГОДИНИ

Нови комбиновани систем:

o Дробилица за јаловину капацитета 2000 тона/сат

o 4 транспортера ширине 1400 мм, укупне дужине 2160 м

Ревитализација постојећих континуалних система,

Геолошка истраживања,

Експропријација земљишта,

Хидраулични багер запремине кашике 6 м 3,

Главни пројекат објеката новог индустријског круга,

Главни пројекат измјештања ријеке Мушнице.



Набавка новог комбинованог система годишњег капацитета 3.000.000 м3/год

откривке, што представља половину досадашње производње. Вриједност

инвестиције је 19.000.000,00 КМ. Комбиновани систем се састоји од:

дробилице за јаловину HAZEMAG SB 1525 капацитета 2000 тона/час,

четири транспортера ширине 1400 мм, брзине 4,2 м/с и укупне дуж. 2160 м,

ревитализованог одлагача ОШ 1600.

ИНВЕСТИЦИЈЕ У 2012. ГОДИНИНабавка новог комбинованог система



ИНВЕСТИЦИЈЕ У 2012. ГОДИНИНабавка новог комбинованог система

Радом комбинованог система скраћен је камионски транспорт, чиме седиректно смањују трошкови транспорта (трошкови горива и мазива за камионе

и трошкови одржавања путева).



Покренута је ревитализација постојећих континуалних система. Вриједност

радова износи 36.000.000,00 КМ, а планирано вријеме за завршетка радова је1,5 година.

До краја 2012. године ће се реализовати око 13.000.000,00 КМ ове

инвестиције..

Ревитализација постојећих континуалних система








Обзиром да ови системи на ПК „Грачаница“ раде преко 30 година, њихова

ефикасност и поузданост је била на граници рентабилности. Набавна цијенанових континауалних система би износила око 140.000.000,00 КМ, а рок

испоруке је преко три године. Ревитализацијом постојећих континуалних

система и њиховим уласком у рад на пољу „Ц“ добиће се поуздана опрема на

откопавању откривке у наредном периоду, а њен годишњи капацитет ће бити нанивоу нове опреме.





Главни пројекат објеката новог индустријског круга


Развојем ПК Грачаница и почетком експлоатације на пољу "Ц" ситуација с

електро-машинским одржавањем рударске опреме,, додатно се усложњавала,

а поједине дијелове опреме није могуће одржавати у постојећим капацитетима

за одржавање.

Из тих разлога урађен је “Главни пројекат објеката новог индустријског

круга” (радионица за одржавање опреме, радионица за сервис и

подмазивање, ауто праоница, пумпа за гориво, итд.). Предрачунска вриједност

грађевинских радова по пројекту износи 14.000.000,00 КМ. Извођење радова

по пројекту планирано је почетком грађевинске сезоне у 2013. години, тако даће нови коп бити велико градилиште.



Главни пројекат објеката новог индустријског круга


Радионицу је обликована тако да задовољава будуће потребе Рудника за

одржавањем, те су комуникације и одређене просторије димензионисане за пријемопреме која ће се набављати и у будућности, односно предвиђена је опрема за

одржавање таквог технолошког нивоа и карактеристика, да се помоћу ње одржава

и нова, технолошки напреднија, опрема за експлоатацију.

Стратегија и организација одржавања је усклађена с важећом домаћом

регулативом, али и са европским стандардом за одржавање ЕН 13306.



Главни пројекат измјештања ријеке Мушнице


Основни разлог измјештања корита ријеке Мушнице у Гатачком пољу, је

стварање услова за несметану експлоатацију угља површинским коповим, а надијелу гатачког угљеног базена, који обухвата простор великог Гатачког поља

између ријеке Грачанице и пута Автовац-Требиње.





Израђен је Главни пројекат регулације корита ријеке Мушнице, чиме су

створени услови за њено измјештање из радне зоне површинског копа.Предрачунска вриједност радова је 19.000.000,00 КМ. Припремни радови по

овом пројекту планирани су у следећој години. Реализацијом овог пројекта

обезбијеђују се услови за правилан развој новог површинског копа и поуздано

снабдијевање термоелектране угљем у наредном периоду.





Измјештањем корита ријеке Мушнице у Великом гатачком пољу, омогућује се

формирање Сјеверног ободног канала, при чему би град Гацко добио сталанводоток. Формирање Сјеверног ободног канала, подразумијева да се дио вода

ријеке Мушнице захвати код насеља Автовац и сјеверним ободом Гатачког поља,

води кроз град Гацко до ТЕ Гацко, гдје би се Сјеверни ободни канал уливао у ријеку

Грачаницу.



Хидраулични багер запремине кашике 6 м 3ИНВЕСТИЦИЈЕ У 2012. ГОДИНИ

Хидраулични багери кашикари ангажовани на производњи угља одрадили су

појединачно више од 35.000 мото часова. Због поузданог рада на производњи

угља извршена је набавка новог хидрауличног багера “KOMATSU PC 800LC-8EO”,снаге 370 kW и запремине кашике 6 м3.

Вриједност набавке је 1.099.000,00 КМ.



Рекултивација

ЗАШТИТА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

На ПК “Грачаница” посебна пажња се поклања рекултивацији деградираних

површина и заштити животне средине.У 2012. години рађено је на одржавању постојећих рекултивисаних површина

(дијелови Западног вањског одлагалишта, Вањсског одлагалишта Јасике и

површина између индустријског круга и главне путне саобраћајнице.

Из тих разлога плодно тло са простора поља “Ц” привремено се депонује како би

се на прави начин искористило кад се за то стекну услови.



Припрема за изградњу новог пепелишта – КАСЕТА III


Расположиви акумулациони простор на Касети II је цца 1.000.000 м3.

У току је тендерска процедура за набавку услуга “Израда пројекта Касете III”.Изрдом Касете III значајно ће се продужити вијек депоније у оквиру откопног

поља «А». Заједно са постојећим локацијама пепелишта формираће се једна

јединствена технолошка и локацијска цјелина на којој ће се одлагање изводити

без битнијих промјена у технологији, а истовремено ће бити обезбијеђено

лакше предузимање мјера на затварању и рекултивацији комплетне депоније.



Заштитни појас


Негативни ефекти рударских радова на животну средину и насеље (бука,

вибрације, прашина и др.) биће изражени обзиром да је насеље удаљено одгранице новог копа цца 150 до 200 метара.

Највећи проблем са аспекта система зелених површина и заштите

животне средине је недостатак заштитног појаса између рудника и самог

градског језгра Гацка.

Пошто ће се читаво насеље Гацко, у блиској будућности, наћи у

непосредној близини новог површинског копа, неопходно је формиратиадекватан заштитни појас између јужне границе насеља и сјеверне границе

површинског копа.

Заштитни појас треба да обезбједи максималну заштиту урбаног простора

и његових становника од штетних утицаја који се могу појавити у току

извођења рударских радова (прашина, бука, непријатан и деградиран

амбијент и сл.).



Стратешки циљеви развоја Гатачког угљеног басена су:

1. Континуитет експлоатације угља у Гатачком угљеном басену, и

после затварања површинског копа Грачаница,

2. Верификација стратегије развоја у смислу прецизног дефинисања

начина и динамике изградње нових и/или ревитализације постојећег

термоенергетског блока,

3. Изградња нових термоенергетских блокова,

4. Оптимално техно-економско искоришћење лежишта угља,

5. Свеобухватна анализа могућности коришћења пратећих минералних

сировина,

6. Привредни развој и обезбеђење социјалне стабилност у регији, које

се постиже проширењем производње, поузданим радом изапошљавањем нове радне снаге.

СТРАТЕШКИ ЦИЉЕВИ РАЗВОЈА ГАТАЧКОГ УГЉЕНОГ БАСЕНА



Ако се узме у обзир тренутна ситуација у Гатачком енергетском басену

листа приоритета, за остварење стратешких циљева, је:

Први приоритет је отварање површинског копа Гацко, како не би дошло

до прекида рада ТЕ Гацко 1,

Други приоритет је обезбјеђење финансијских средстава за развој

басена кроз деблокаду започетог процеса са стратешким партнером

или избор новог,

Трећи приоритет је доношење одлуке о изградњи нових

термоенергетских блокова.




Стратегија развоја Гатачког угљеног басена је практично дефинисана

кроз досадашњу студијску разраду, али је неопоходно постићи пунусагласност за њену реализацију између ЗП „Рудник и ТЕ Гацко“,

Електропривреде и Владе Републике Српске. У циљу праћења

реализације стратегије развоја басена, оцене успјешности, као и

промоције одговарајућих програма који ће бити доступни домаћим и

страним инвеститорима потребно је дефинисати и мјере и начин

контроле њене реализације.Експлоатација угља, изградња, коришћење и одржавање рударских

објеката, мора се вршити на начин којим се обезбјеђује оптимално техно-

економско искоришћење лежишта угља, како би се обезбиједила

конкурентност на тржишту електричне енергије. Недовољна истраженост

лежишта и измјештање ријеке „Мушнице“ су два основна разлога, која

захтијевају дуги временски период и динамички не усклађују израду„Главног рударског пројекта“ и почетак експлоатације, са потребама рада

термоелектране.


Documents

Površinski kop uglja Gračanica Gacko