Tradicionalne teorije liderstva obuhvataju psihoanalitiki
pristup i ispitivanjanesvesnih motiva lidera kao i pristup koji se
koncentrie na idealizovanu slikusledbenika o mogunostima lidera i
kako oni mogu da utiu na njihove ivote.Stanje naeg srca, otvorenost
naih stavova, kvalitet naih sposobnosti,uverljivost naih iskustava,
daje vitalnost naem radnom iskustvu i smislu naegivota. To je ono
to je potrebno da bi konstruktivni lider mogao da postoji,
ikonstruktivno liderstvo kao sredstvo koje koristimo u ostvarivanju
naegpotencijala.
Koter je najznaajniji autor koji pravi jasnu razliku izmeu
menadmenta i liderstva.Po njemu se menadment odnosi na suoavanje sa
kompleksnou, a liderstvo nasuoavanje sa promenom.U istoj godini
kada i lanak, Koter publikuje knjigu Snaga za promenu, kako
seliderstvo razlikuje od menadmenta.Proces koji ini sutinu
menadmenta odvija se kroz faze:1.planiranje i
budetiranje2.organizovanje i obezbeivanje kadrova3.kontrola i
reavanje problemaZa liderstvo je vezana konstruktivna i
anticipativna promena, koja se ostvaruje putem:1. ustanovljavanja
smera2. povezivanje (koordinacije) ljudi3. motivacije i
inspiracijeOba su kompleksni sistem akcija, nijedan nije aspekt
drugoga.Liderstvo ima za rezultat korisne promene, a menadment
redovne rezultate, toomoguava efikasnost.Postavljanje smera u
liderstvu nema za rezultat plan, ve stvaranje vizije i
strategije.Povezivanje se u liderstvu odnosi na pridobijanje ljudi
da stanu iza vizije i setastrategija.Povezivanje se u liderstvu
odnosi na pridobijanje ljudi da stanu iza vizije i
setastrategija.Slika 3.Odnos vizije, strategije, planova i
budeta
Za uspeni transformacioni program potrebno je kako dobro
liderstvo tako i dobarmenadment (gornji desni kvadrat u matrici).
Ne treba kreirati promene u odsustvuliderstva i menadmenta (donji
levi kvadrat). Poto su lideri centralni za svakiozbiljan napor
promene, ponekad zakljuujemo da je transformacija
jednakoliderstvo.Simon smatra da su lideri najuspenijih skrivenih
ampiona podjednako jaki uliderstvu i profesionalizmu. Liderstvo i
profesionalni menadment ne smeju da budufaktori ili-ili ve se
moraju dopunjavati.
Od davnina pojam liderstva bio je skoncentrisan ka velikim
dravnicima, vojskovoama, misliocima itd; da bi sa razvojem drutva
pojam liderstva (voenja) poeo sve vie biti vezivan za organizacije
(ukljuujui i sportske), odnosno za ljude koji vode te organizacije,
budui da liderstvo kao fenomen, predstavlja vanu aktivnost
menadmenta savremenih (sportskih) organizacija.
Upravo zbog toga, ukoliko eli da bude uspena, savremena sportska
(ili bilo koja druga) organizacija mora imati aktivan i kreativan
menadment (lidere) na svim nivoima, koji e pored stalnog (celo
ivotnog) usavravanja svojih sposobnosti i vetina, i od saradnika
zahtevati stalno usavravanje njihovih sposobnosti i marljiv rad,
ali im i pomoi da to ostvare, kako bi daljim razvojem ljudskih,
materijalnih i drugih resursa, specifikacijom i evaluacijom ciljeva
pronali put ka lakem i efikasnijem ostvarivanju svojih i
organizacijskih ciljeva, a samim tim i ciljeva svojih
saradnika.
S obzirom da sport predstavlja tipian primer organizovanja
pojedinaca u grupe radi ostvarivanja pojedinanih i/ili
organizacionih (zajednikih) interesa i ciljeva, i da je liderstvo
sve vie prisutno u sportskim savezima, organizacijama, klubovima i
svim drugim oblicima sportskog ispoljavanja i upravljana (ili bar
tako trebalo da bude), sa ciljem da se kroz procese planiranja,
organizovanja, rukovoenja i kontrole efektivnije i efikasnije
koriste ogranieni resursi (ukljuujui i ovekovo slobodno vreme) u
uslovima promenljivog okruenja, u nastavku teksta, pokuaemo da blie
predstavimo, objasnimo i damo odovore na neka od pitanja vezanih za
fenomen liderstva...
ta je liderstvo?Liderstvo kao fenomen jo od davnina privlai
panju filozofa, politiara, sociologa i psihologa, a u novije vreme
i ekonomista i menadera, tako da ne treba da nas udi postojanje
znaajnog broja slinih i/ili istih, ali i potpuno razliitih teorija
koje pokuavaju da objasne ovu pojavu (fenomen). Pa tako danas
postoje teorije koje povezuju i objanjavaju liderstvo na osnovu
karakternih osobina linosti lidera, njegovog ponaanja, kao i na
osnovu okolnosti i stilova liderstva koje lider koristi.
Liderstvo je sposobnost uticaja na ponaanje ljudi radi
ostvarivanja organizacionih ciljeva i konkurentske
prednosti.Liderstvo (voenje) ukljuuje usmeravanje saradnika, i
uticanje na njihovo motivisanje, kako bi se obavili osnovni zadaci
(Dr. Slobodan Sv. ivoti).Vostvo (liderstvo) predstavlja
najznaajniju prednost svake uspene organizacije, izvor svakog
postignua i osnovu svakog uspenog ivota - Robin arma.Vostvo/
liderstvo predstavlja linu sposobnost menadera/ rukovodioca da
uspostavi neprisilnu mo nad drugima u organizaciji. Ova mo je delom
rezultat formalnog poloaja i autoriteta menadera, ali preteno
proistie iz njihove sposobnosti ubeivanja, pridobijanja i uticaja.
Uspeni menaderi/ lideri treba da budu u stanju da: 1) predvide
opasnosti i anse sa kojima se organizacija suoava, 2) otkriju i
primene uvid o onome to utie na sledbenike/ saradnike, i da slede
smisao za ispravne pravce aktivnosti (Aleksandar Rai, Neboja
Maksimovi).Kad je sutina vostva (liderstva) u pitanju, tu nisu u
pitanju neke vetine koje bi trebalo da primenjujemo s vremena na
vreme kako bi smo ostvarili kratkorone ciljeve; Liderstvo je pre
svega fenomen (proces) koji nam omoguava da pronaemo i izrazimo
najbolje sposobnosti i vetine u sebi i drugima; Proces uticaja
obino podrazumeva razvijanje motivacije u drugima, gde se lider
fokusira na pridobijanje pojedinaca na saradnju zarad dostizanja
zajednikog cilja (Vroom i Jago, 2007); Sadrina vostva/ liderstva
ogleda se kroz linu mo lidera u vidu pokretanja drugih da trae i da
poletno ostvaruju postavljene ciljeve; Jedna od kljunih stvari u
liderstvu predstavlja postojanje vizije, kao svojevrsne slike
eljene budunosti. Pored vizije liderstvo obuhvata/ podrazumeva i
motivisanje, komuniciranje, sposobnost timskog rada, odravanje i
unapreenje meuljudskih odnosa.Liderstvo je proces u kome pojedinac
utie na grupu pojedinaca zarad postizanja nekog zajednikog cilja
(Northouse, 2001).Liderstvo nema nikakve veze s tim ta dobijamo ili
gde se nalazimo, ono se odnosi na nain na koji obavljamo svoj posao
i kako se ponaamo prema drugima, odnosno kako ih motiviemo (Robin
arma).
Razlika izmeu menadmenta i liderstvaU literaturi najee nailazimo
na dva stava u odnosu menadmenta i liderstva: Prema prvom,
liderstvo (vostvo) je ui fenomen od menadmenta, odnosno predstavlja
samo jednu od funkcija menadmenta (meu kojima su jo i: predvianje,
planiranje, organizovanje, voenje i kontrola); Prema drugom,
menadment i liderstvo predstavljaju dva potpuno razliita i
komplementarna fenomena koji imaju svoje specifine funkcije i
karakteristike.Pored ova dva navedena stava, u strunoj literaturi
esto se ukazuje na sledee razlike izmeu menadmenta i liderstva:
liderstvo se zasniva na odnosu uticaja, a menadment na osnovu
autoriteta; U liderstvu su zastupljeni lideri i sledbenici, a u
menadmentu menaderi i izvrioci; Menader nastoji da kontrolie ljude,
a lider da ih opunomoi da slobodnije ispolje svoje strune
sposobnosti...Menadment u svojoj osnovi ima potrebu za to
efikasnijim delovanjem, dok liderstvo podrazumeva sposobnost
jedinke da vodi druge ljude, odnosno da uticajem na njih obezbedi
da ga slede u ostvarivanju ciljeva (eljko Gmizovi).Grinberg na
sledei nain definie razliitosti ova dva fenomena, prema njemu
"liderstvo je proces u kome pojedinac svojim uticajem utie na
lanove grupe kako bi postigli utvrene ciljeve organizacije, dok
menadment obezbeuje ostvarenjje plana i reavanja problema putem
kontrole na osnovu autoriteta, odnosno "moi" koju njegova pozicija
ima u organizacionom sistemu.
Uzimajuci u obzir sve prethodno navedene razlike (prednosti i
mane) oba fenomena, moe se zakljuiti da u teoriji postoji izvesna
razlika izmeu liderstva i menadmenta, ali da se kroz praksu ta
razlika uglavnom gubi, kao i to da su za uspeh savremene (sportske)
organizacije podjednako potrebni i liderstvo i menadment, odnosno i
lideri u i menaderi.Liderstvo ne moe zameniti menadment, ono ga
nadopunjue (P. Kotler).
Znaaj liderstva Budui da savremene (sportske) organizacije
funkcioniu u promenljivim uslovima (trite, tehnologija,
zakonodavstvo i dr.), ni jedna organizaciona struktura nije
potpuna, poto se ne mogu unapred predvideti i isplanirati ba sve
aktivnosti i promene, tako da se liderstvo, u toj i takvoj
situaciji javlja kao neophodan proces koji ima zadatak da popuni
postojee praznine (Dr. Slobodan Sv. ivoti).Jedini nain da jedna
organizacija i ljudi u njoj ostvare uspeh u ovim vremenima
revolucionarnih promena, jeste da ponu da delaju u skladu sa
revolucionarno izmenjenim modelom vostva/ liderstva. A ovaj model
podrazumeva stvaranje okruenja i kulture u kojoj je potrebno da
svako pokae osobine voe/ lidera (Robin arma).Takodje, liderstvo se
javlja kao neophodan proces kada organizacija treba da se menja
iznutra (promena organizacione strukture i sl.), i/ili kad se
okruenje oko organizacije menja (uslovi poslovanja i sl.), i kada
treba odluno voditi proces promena.Svaka organizacija koja nastoji
da stvori voe/ lidere na svim nivoima lako e proi kroz promene
prouzrokovane nesigurnim vremenima (Robin arma).Svi mi u sebi imamo
osobine "skrivenog voe/ lidera" koji nastoji da se oslobodi i
ugleda svetlost dana. Svi mi posedujemo uroenu sposobnost da vodimo
(liderstva). Bilo ko, bilo gde na svetu moe istupiti i preuzeti
odgovornost za promene, pokazati koliko je izuzetan i iskazati
svoje liderske sposobnosti. Svako od nas poseduje potencijal da
bude voa/ lider, samo je potrebno da postanemo toga svesni (Robin
arma).
Izvor: Liderstvo u sportu - Osnove sportskog menadmenta -
Sportski menadment - Savremeni sport.com
http://www.savremenisport.com/menadzment-liderstvo-u-sportu.html
