Tower kroz primer...35,0(5 5(â$9$1-$ /,1,-6.2* 126$ý$ 8 352*5$06.20 3$.(78 72:(5 8QRãHQMH SUYH SRPRüQH RVH YUãL VH ]DGDYDQMHP EURMQH YUHGQRVWL X NRPDQGQRM OLQLML 7LPH VH SRVWDYOMDQMD

APLIKATIVNI SOFTVER

TOWER KROZ PRIMER

mr Dušan Turina

Beograd

PRIMER REŠAVANJA LINIJSKOG NOSAČA U PROGRAMSKOM PAKETU TOWER

2

1 SADRŽAJ

1 SADRŽAJ ...................................................................................................................................... 2

2 PRIMER LINIJSKIH NOSAČA U PROGRAMSKOM PAKETU TOWER ............................... 3

2.1PRIMER LINIJSKOG NOSAČA U RAVNI ............................................................................... 3 2.1.1 Pokretanje programa Tower ............................................................................................. 3 2.1.2 Izgled ekrana .................................................................................................................... 3

2.2UNOS PODATAKA ..................................................................................................................... 6 2.2.1 Definisanje pomoćnih osa ................................................................................................ 6 2.2.2 Formiranje ravni crteža .................................................................................................... 8 2.2.3 Unošenje geometrije nosača .......................................................................................... 11 2.2.4 Definisanje oslonaca ...................................................................................................... 16 2.2.5 Definisanje slučajeva opterećenja .................................................................................. 20 2.2.6 Unos opterećenja ............................................................................................................ 22 2.2.7 Unos tačkastog opterećenja ............................................................................................ 23

2.3FORMIRANJE MREŽE KONAČNIH ELEMENATA ............................................................. 29 2.4PRORAČUN ............................................................................................................................... 30 2.5OBRADA REZULTATA PRORAČUNA ................................................................................. 30


3

2 PRIMER LINIJSKIH NOSAČA U PROGRAMSKOM PAKETU TOWER

2.1 PRIMER LINIJSKOG NOSAČA U RAVNI

Za dati nosač prikazan na Sl. 1 odrediti dijagrame presečnih sila usled dejstva:

1. Povremenog opterećenja 2. Temperaturne promene u osi označenih štapova t0=10 oC 3. Temperaturne razlike na označenom štapu Δt=15 oC 4. Pomeranja oslonca (1) za c=1cm

Sl. 1 Nosač u ravni

2.1.1 Pokretanje programa Tower

Program se pokreće iz „Start” menija izborom opcije Programs ->Radimpex->Tower6, odnosno All Programs ->Radimpex->Tower6, ili dvostrukim klikom levog tastera miša na ikonu koja se nalazi na Desktop-u:

Na ekranu će se ubrzo pojaviti ulazna maska, a zatim i sam izgled programa Tower.

2.1.2 Izgled ekrana

U svim modulima programa, izgled ekrana je isti, kao što se vidi na Sl. 2, podeljen na sledeće oblasti:

1. horizontalni meni (linija padajućih menija), 1 oblast ikona (toolbar), 2 statusnu liniju,


4

3 komandnu liniju, 4 oblast crteža i 5 listu nivoa

Sl. 2 Izgled ekrana

Oblast crteža se sastoji iz tri polja i to:

3D pogled Dispozicija 2D pogled

Prelazak iz jednog polja u drugo polje vrši se klikom na levi taster miša kada se kurzor nalazi u željenom polju.

U donjem levom uglu polja 3D pogled možemo videti je postavljen pravougli koordinatni sistem XYZ, kao što je prikazano na Sl. 3. Polje 3D pogled služi da prikaže trodimenzionalni model nosača koji rešavamo.


5

Sl. 3 Polje 3D pogled oblasti crteža

Polje Dispozicija služi za definisanje ravni u kojoj se nalaze vertikalni elementi konstrukcije, u našem slučaju ravan nosača. Početna ravan (Nivo) je X0Y, što je prikazano u donjem levom uglu, Sl. 4. X0Y ravan u prostoru predstavlja ravan ploče.

U polju Dispozicija vršimo promenu koordinatnih ravni.

Sl. 4 Polje dispozicija oblasti crteža

Kada se unosi trodimenzionalni model nosača tada nosač unosimo u celosti, pa je potrebno voditi računa u kojoj se ravni nalazi određen element konstrukcije.

Polje 2D pogled služi za unos elemenata nosača, geometrije, oslonaca, optrerećenja, Sl. 5.

Sl. 5 Polje 2D pogled oblasti crteža


6

2.2 UNOS PODATAKA 2.2.1 Definisanje pomoćnih osa

Nosači u Statici konstrukcija najčešće se prikazuju u vertikalnoj X0Z ili YOZ ravni, sem u slučaju kada su to horizontalni spregovi protiv vetra i sl. Sopstvena težina elemenata nosača, stalno opterećenje, uvek deluje u vertikalnoj ravni, odnosno u pravcu Z-ose.

Početne predefinisane vrednosti u programskom paketu Tower su takve da u polju 2D pogled ravan crtanja je XOY. S obzirom da se ovde bavimo proračunom nosača u ravni, a kao što je predhodno rečeno potrebno je izvršiti promenu koordinatnog sistema u kome se nosač nalazi.

Primer je dat u globalnom koordinatnom sistemu X0Z. U daljem tekstu će biti date napomene u slučaju da je nosač u koordinatnom sistemu Y0Z.

Jedan od načina promene koordinatnog sistema je postavljanje pomoćnih osa, Sl. 6.

Aktiviranje komande Ose se vrši klikom (smatra se klik na levi taster miša) na ikonu koja se nalazi u oblasti ikona sa desne strane (2).

U poljima Dispozicija i 2D Pogled se pojavljuje isprekidana linija koja predstavlja položaj Referentne tačke.

Sl. 6 Izgled ekrana pri postavljanju ponoćnih osa

U komandnoj liniji (4) pojavljuje se opis komande Ose koja je upravo aktivirana:

Vertikalne Ose(Oznake/Pomeri/Brisanje/proMena/Ref.Osa/Gen/<krAj>/Drugi pravac):_


7

Unošenje prve pomoćne ose vrši se zadavanjem brojne vrednosti u komandnoj liniji 2.5. Time se postavljanja nova (prva) pomoćna osa koja je paralelna sa referentnom osom koja je paralelna Y-osi, koja prolazi kroz Referentnu tačku i čije je udaljenje u horizontalnom pravcu 2,5 metara. Ovakav način unošenja predstavlja unošenje u apsolutnim koordinatama.

Sledeća pomoćna vertikalna osa može da se postavi preko apsolutnih i/ili relativnih koordinata. Unos preko ralativnih koordinata se vrši tako što se sa tastature u komandnu liniju unese @5.65. Na taj način se postavlja nova paralelna pomoćna osa koja je u odnosu na prethodnu na rastojanju od 5,65 metara. Pošto je novo uneta osa od Referentne tačke udaljena 8,15 metara, unošenjem apsolutnog rastojanja od 8.15, bio bi dobijen isti rezultat.

U vrhu prozora 2D Pogled se vidi relativno rastojanje unetih pomoćnih osa, kao što je prikazano na Sl. 7.

Po završenom unosu pomoćnih linija potvrda, odnosno kraj unosa pomoćnih osa, se vrši ili tasterom ENTER, ili izborom opcije <krAj> iz komandne linije ili tasterom A sa tastature.

Ukoliko je napravljena greška pri unosu pomoćne ose klikom na opciju Brisanje u komandnoj liniji ili tastrerom B sa tastature izabere se pogrešno uneta osa i uz potvrdu izbriše.

Sl. 7 Izgled pomoćnih vertikalnih osa


8

NAPOMENA:

Ukoliko postoji više pomoćnih osa koje su na istom rastojanju možemo ih uneti na sledeći način:

On*R

Gde O može da bude @ ukoliko se radi o unosu relativnih koordinata, n broj paralelnih osa na istom (ekvidistantnom) rastojanju, R rastojanje (udaljenje) između pomoćnih osa.

2.2.2 Formiranje ravni crteža

Kada se pokazivač (kurzor) nalazi na polju Dispozicija, desnim kliknom se pojavljuje padajući meni u kome biramo opciju Novi, prikazano na Sl. 8. U komandnoj liniji 4,Sl. 5, pojavljuje se opis komande Novi:

Prva tačka rama(<Kontura>/Prav./kRuž./ <Ofset>/krAj):_

Sl. 8 Prikaz padajućeg menija za definisanje Rama

Radi brže promene koordinatnog sistema moguće je aktivirati komandu za precizno biranje tačaka

OSNAP. Izbor se vrši pomoću ikone koja se nalazi u desnoj oblasti ikona 2,Sl. 5, ili prečicom pomoću funkcijskog tastera (F3). Klikom na početnu i klikom na krajnju tačku formiramo granice ravni crteža, a operaciju potvrđujemo desnim klikom ili pritiskom na taster ENTER, kao što je prikazano na Sl. 9.


9

Sl. 9 Formiranje granica ravni crteža

Po završenoj operaciji prozor Dispozicija će izgledati kao na Sl. 10. Strelica u dnu polja Dispozicija pokazuje smer gledanja na novopostavljenu ravan Rama H_1.

Smer gledanja se poklapa sa smerom pozitivnog smera Y-ose.

Sl. 10 Pogled odozgo na ravan crteža

Po završenoj operaciji ekran dobija izgled kao na Sl. 11. Polje 2D pogled dobija oznaku H_1, što predstavlja ime vertikalne ravni koja je definisana u polju Dispozicija. Pored toga promenjen je i koordinatni sistem u X0Z, kao što se vidi u donjem levom uglu polja 2D pogled. Ranije smo definisali i postavili vertikalne pomoćne ose.


10

Sl. 11 Izgled ekrana sa postavljenim vertikalnim osama

Sada prelazimo na unos pomoćnih horizontalnih osa. Da bi počeli unos potrebno je kliknuti na polje 2D pogled.

Klikom na ikonu (Ose) koja se nalazi u desnoj oblasti ikona 2, aktivira se komanda za unos pomoćnih osa. U komandnoj liniji 4 treba kliknuti na podkomandu Drugi pravac čime se prelazi na unos horozontalnih osa paralelnih X-osi. U komandnoj liniji se pojavljuje:

Horizontalne ose(Oznake/Pomeri/Brisanje/proMena/Ref.Osa/Gen/<krAj>/Drugi pravac):_

Postupak unošenja horizontalnih pomoćnih osa je indentičan postupku unošenja vertikalnih pomoćnih osa. S obzirom da je potrebno postaviti dve horizontalne pomoćne ose na međusobnom rastojanju od 2,5 metara, u komandnu liniju se unosi 2*2.5. Po završenom postavljanju pomoćnih horizontalnih i vertikalnih pomoćnih osa, a ujedno i promeni koordinatnog sistema prelazi se na definisanje elemenata nosača. Izgled ekrana sa nanešenim pomoćnim osama je prikazan na Sl. 12.


11

Sl. 12 Izgled ekrana sa postavljenim pomoćnim osama

2.2.3 Unošenje geometrije nosača

Izborom iz linije padajućih menija Konstrukcija/Greda Sl. 13 ili klikom na ikonu u komandnoj liniji se pojavljuje:

<_>Prva tačka grede(Kontura/Prav./kRuž./Ofset/<krAj>/Set):_

Sl. 13 Unos grede preko padajućeg menija


12

Klikom na opciju Set u komandnoj liniji pojavljuje se prozor prikazan na Sl. 14. On služi za unos osnovnih karakteristika elemenata nosača kao što su poprečni presek, vrsta materijala...

Sl. 14 Početni prozor za unos karakteristika grede

Klikom na dugme 3, Sl. 14 otvara se prozor u kome je moguća promena vrste materijala, data u tabeli na Sl. 15.

Sl. 15 Izbor vrste materijala


13

Klikom na dugme 2, Sl. 14, otvara se nov porozor, Sl. 16. U polju 1, Sl. 16, moguće je izabirati vrstu predefinisanog poprečnog preseka nosača. Po završetku izbora vrste poprečnog preseka u polju 2 se unose geometrijske karakteristike prikazane polju 5. Kada se završi unos dimenzija poprečnog preseka nosača klikom na 4 memoriše se željeni poprečni pesek.

Sl. 16 Unos geometrijskih karakteristika poprečnog preseka grede

Po završenom unosu poprečnog preseka dobija se izgled prozora koji je prikazan na Sl. 17. Klikom na dugme OK vrši se njegovo memorisanje.

Sl. 17 Definisan poprečni presek grede


14

Ukoliko se nosač sastoji od štapova koji su različitih karakteristika (poprečnih preseka ili različitih materijala) tada se klikom na polje 4, Sl. 14, vrši dodavanje onoliko štapova sa svojim karakteristikama koliko ih ima, po prethodno objašnjenoj proceduri. U koloni Set polja 1 na Sl. 14 se pojavljuje onoliko preseka koliko je unešeno (memorisano). Treba imati u vidu da je i dalje aktivna komanda Greda.

Ako postoji više unetih poprečnih preseka, potrebno je izabrati odgovarajući Set za odgovarajuću gredu. klikom na broj Set-a kojim se definišu osobine prve grede koja se unosi. Strelica pored opcije Set ukazuje na to koji je trenutno aktivan (definisan). Klikom na dugme OK program nas vraća u prozor za crtanje geometrije nosača.

NAPOMENA:

Ukoliko je poprečni presek štapa složenog geometrijskog oblika, dobija se slaganjem više različitih poprečnih preseka koji su predefinisani u samom programu.

Ako se poprečni presek štapa sastoji iz polukruga čiji je prečnik jednak širini pravougaonika i pravougaonika, posle memorisanja pravougaonika vrši se operacija unošenja kruga koja je ista kao i kod pravougaonika. Na Sl. 14 u polju 3 se dobija izgled složenog preseka.

Sl. 18 Primer unosa složenog poprečnog preseka

Na Sl. 18 se vidi da je aktivirana nova opcija koja služi za podešavanje međusobnog položaja elemenata složenog poprečnog preseka i klikom na komandu Ravnanje dobija se prozor prikazan na Sl. 19.


15

Sl. 19 Ravnanje elemenata poprečnog preseka

Polje 1 služi za ravnanje elemenata složenog poprečnog preseka u odnosu na lokalnu osu štapa. Element koji se ravna je oivičen crvenom bojom, a nepromenjenom bojom je prikazan element u odnosu koji se vrši ravnanje, što je prikazano u polju 2. Po završetku ravnanja klikom na dugme OK se memoriše složen poprečni presek i vraća u prozor prikazan na Sl. 18.

Kada se izađe iz prozora za unos karakteristika štapa klikom miša i sa uključenom OSNAP komandom vrši se unošenje čvorova nosača, Sl. 20. Klikom na presečne tačke pomoćnih osa unosi se početna i krajnja tačka štapa. Unos štapova nosača preko čvorova može da se vrši kontinualno nastavljanjem naredne grede u odnosu na krajnji unešeni čvor predhodnog štapa, ili pojedinačnim unosom svakog štapa. Kontinualni unos se vrši ako je u čvoru nosača vezano najniše dva štapa.

Sl. 20 Prikaz unosa grede

Po završenom unosu čvorova nosača na ekranu u polju 2D pogled prikazane su konture nosača, Sl. 21.


16

Sl. 21 Izgled nosača u ravni

Brojevi ispod štapova predstavljaju osobine štapa koje su definisane opcijom Set.

NAPOMENA:

Ukoliko svi štapovi nosača imaju iste osobine broj ispod svih štapova će biti isti.

Ukoliko to nije slučaj klikom na ikonu i izborom štapa čije osobine želimo da promenimo pojavljuje se prozor kao na Sl. 14. Ukoliko je već memorisana osobina štapa klikom na ćeliju presek Set kolone polja 1, Sl. 14, i potvrdom na OK će se promeniti osobina označenog štapa. Ukoliko nije uneta osobina štapa operacija dodeljivanja osobina štapa je već objašnjena u predhodnom delu teksta.

Unos koordinata čvorova nosača može da se obavi i unosom preko komandne linije, preko koordinata bilo apsolutnih bilo relativnih preko početne i krajnje tačke.

2.2.4 Definisanje oslonaca

Po završenom unosu geometrije nosača na red dolazi postavljanje oslonaca na nosač. Izborom iz linije

padajućih menija Konstrukcija/Tačkasti oslonac, Sl. 22, ili klikom na ikonu uz uključenu opciju OSNAP klikom na mesto oslonca postavljamo ga na nosač.


17

Sl. 22 Izbor tačkastog oslonca u padajućem meniju

U komandnoj liniji se pojavljuje sledeće:

<_> Tačkasti oslonac (Izbor/Deselektovanje/<krAj>/Set):

Klikom na podkomandu Set otvara se sledeći prozor prikazan na Sl. 23. U polju 1 klikom na √ menjaju se granični uslovi oslanjanja (reakcije). Polje 2 služi za promenu krutosti oslonaca u pravcima koordinatnih osa. U polju 4 se nalaze podaci kojima se opisuju karakteristike stubova koji će eventualno biti generisani u proceduri generisanja vertikalnih elemenata. U polju 3 je prikazano koje smo reakcije postavili, odnosno ukinuli na mestu oslonca u globalnom koordinatnom sistemu. Položaj koordinatnog sistema je prikazan u donjem levom uglu polja 3.

Sl. 23 Unos karakteristika tačkastog oslonca


18

Da bi se lakše snašli koje reakcije treba ukinuti, a koje ne, klikom na dugme 2D u polju 3 menja se sl. što je prikazano na Sl. 24. Koordinatni sistem u kome se postavlja oslonac je onaj koji je definisan u prozoru Dispozicija. S obzirom da je koordinatni sistem u kome unosimo nosač X0Z reakcije koje bi trebalo da se pojave u slučaju nepokretnog oslonca su R1 i R3, pokretnog oslonca R3, a uklještenja su reakcije R1 i R3 i momenat uklještenja M2.

Klikom na dugme Dodaj u polju 5 mogu da se dodaju sve vrste oslonaca koje postoje na nosaču. Opcija Sa kopiranjem, ukoliko je potvrđena (√) iskopiraće osobine oslonca koji je u tom trenutku aktivan što je prikazano plavom bojom u vrsti Set u polju 1.

Po definisanju svih oslonaca klikom na dugme OK vraćamo se u prozor za crtanje, a aktivan oslonac se ubacuje na željeno mesto.

Na Sl. 24 u polju 1 Set-1 predstavlja nepokretan oslonac, Set-2 predstavlja pokretan oslonac, a Set-3 momenat uklještenja.

E

Sl. 24 Definisanje osnovnih vrsta oslonaca

Da bi uneli nepokretan oslonac u krajnjem levom kraju nosača potrebno je da bude aktivan Set-1 u polju 1, Sl. 24.

Ukoliko je aktivirana OSNAP komanda prostim klikom na krajnju tačku nosača čije su koordinate (0,2,5) unosimo nepokretan oslonac. Da bi uneli pokretan oslonac na desnom kraju nosača bira se Tačkasti oslonac, bira opcija Set iz komandne linije, aktivira oslonac Set-2 iz polja 1 i potvrđuje klikom nadugme OK. Sada preciznim pogađanjem obeležavamo položaj pokretnog oslonca. Na Sl. 25 prikazan je nosač po završenom unosu elemenata.


19

E

Sl. 25 Izgled nosača

NAPOMENA:

Ukoliko je u Dispoziciji postavljen koordinatni sistem Y0Z u koji se unosi nosač onda su reakcije koje bi trebalo da se pojave u slučaju:

– nepokretnog oslonca: R2 i R3, – pokretnog oslonca: R3 i – uklještenja: R2, R3 i M1.


20

2.2.5 Definisanje slučajeva opterećenja

Izborom iz linije padajućih menija biramo komandu Optrerećenje/Slučajevi opterećenja, Sl. 26.

Sl. 26 Izgled padajućeg menija za unos Slučajeva opterećenja

Po izboru slučajeva opterećenja pojavljuje se prozor prikazan na Sl. 27. Klikom na polje 1 moguć je unos imena optrerećenja. Ukoliko na nosač deluje više slučajeva (vrsta) optrerećenja klikom na dugme Dodaj dodaje se nov slučaj opterećenja i definiše njegovo ime u polju 1. Ovako definišemo broj slučajeva opterećenja koliko ih ukupno ima koliko deluje na nosač. Slučajevi optrerećenja koja se posebno računaju mogu biti stalno i povremeno, odnosno:

1. težina nosača 2. spoljašnje opterećenje 3. uticaj vetra 4. uticaj snega 5. temperaturna promena (u osi štapova) 6. temperaturna razlika 7. pomeranje oslonaca


21

Sl. 27 Prozor za unos slučajeva opterećenja

Prozor za unošenje slučajeva opterećenja po završetku unosa svih slučajeva koji deluju na naš nosač dobija oblik prikazan na Sl. 28.

Sl. 28 Definisanje slučajeva operećenja

Izlazak iz prozora i memorisanje slučajeva opterećenja se vrši klikom na dugme OK.

NAPOMENA:

Ukoliko želimo da u proračun uvrstimo i sopstvenu težinu nosača potrebno je da za taj slučaj ćelija g bude izabrana (√), Sl. 28.

Ukoliko je unet slučaj opterećenja, a kasnije se ne unese to opterećenje da deluje na nosač pri proračunu program će javiti grešku.


22

2.2.6 Unos opterećenja

Po povratku u radni prozor treba voditi računa koji je trenutno aktivan slučaj opterećenja.

Promena se vrši klikom na padajući meni iz horizontalne oblasti ikona, kao što je prikazano na Sl. 29.

Da bi se unele spoljašnje sile (podeljeno ili koncentrisano optrerećenje) potrebno je da bude aktivan slučaj opterećenja koje je definisano kao Povremeno opterećenje. Za dejstvo temperature na nosač, u zavisnosti da li na nosač deluje temperatura duž ose štapa, Temperaturna promena ili promena temperature po visini štapa, Temperaturna razlika. Za uticaj koji daje pomeranje oslonaca bira se slučaj Pomeranje oslonaca.

Sl. 29 Padajući meni u horizontalnoj oblasti ikona

Kao što je prikazano, pojavljuje se i slučaj opterećenja pod rednim brojem 0. Totalno optrećenje. Njegovim izborom ne može da se vrši unos opterećenja, već služi za prikaz svih unetih slučajeva optrećenja.

Bilo koje opterećenje unosimo izborom ili iz linije padajućih menija Opterećenje, Sl. 30.

Sl. 30 Padajući meni pri izboru opterećenja

NAPOMENA:

Uticaje ne treba međusobno mešati. Svaki slučaj opterećenja treba uneti tamo gde treba, na odgovarajuće mesto.


23

Povremeno opterećenje ne treba uneti kao slučaj opterećenja: Pomeranje oslonaca, Temperaturna promena ili Temperaturna razlika, i obratno.

2.2.6.1 Unos linijskog opterećenja

Izborom ili iz linije padajućih menija Opterećenje/Linijsko opterećenje ili klikom na ikonu u komandnoj liniji se pojavljuje:

Prva tačka linijskog opterećenja (Kontura/Prav./kRuž./Ofset/<krAj>):

Unosi se početna i krajnja tačka dejstva linijskog opterećenja. Po unosu dejstva linijskog opterećenja na štap dobija se prozor prikazan na Sl. 31. U polju 1 prvo se bira vrsta, a zatim unose intenziteti opterećenja u početnoj i krajnjoj tački. U polju 3 menja se pogled na nosač i time se lakše kontroliše da li je dobro unet smer i intenzitet. Ukoliko je pogrešno unet smer opterećenja u polju 2 se vrši korekcija. Po završenom unosu linijskog opterećenja na štap unos se memoriše klikom na dugme OK.

Sl. 31 Prozor za unos linijskog opterećenja

U slučaju da na više štapova nosača deluje linijsko opterećenje, na svaki štap pojedinačno se unosi linijsko opterećenje na gore prikazan način.

2.2.7 Unos tačkastog opterećenja

Izborom iz linije padajućih menija Opterećenje/Tačkasto opterećenje, Sl. 30, ili klikom na ikonu

u komandnoj liniji se pojavljuje:


24

Tačkasto opterećenje (Izbor/Deselektovanje/<krAj>):

Unos mesta dejstva tačkastog opterećenja je isti kao i kod unosa bilo koje tačke. Po izboru mesta dejstva otvara se novi prozor prikazan na Sl. 32. U polju 1 prvo se bira vrsta,a potom se unosi intenzitet opterećenja. U polju 3 se menja pogled na nosač. Ukoliko je pogrešno unet smer opterećenja u polju 2 se vrši korekcija. Po završenom unosu tačkastog opterećenja memoriše se klikom na OK.

Sl. 32 Prozor za unos tačkastog opterećenja

U slučaju da na nosač deluje više koncentrisanih sila, svaka se unosi na gore prikazan način.

Izgled nosača usled dejstva Povremenog opterećenja je dat na Sl. 33.


25

Sl. 33 Nosača pri dejstvu povremenog opterećenja

NAPOMENA:

Opterećenje mora da se zada tako da deluje na štap, bez obzira da li je linijsko ili tačkasto. Linijsko optererećenje mora da se unese tako da deluje direktno na štap. To znači da ukoliko imamo kos štap na koji dejuje vertikalno ili horizontalno podeljeno opterećenje, potrebno ga je pretvoriti u podeljeno opterećenje koje deluje u pravcu ose štapa i upravno na pravac ose štapa. Tačkasto opterećenje može da se unese OSNAP komandom samo u čvorovima nosača. Ukoliko deluje negde na štapu, unos je moguć preko apsolutnih ili relativnih koordinata ili deljenjem štapa na dva na mestu dejstva tačkastog opterećenja.

2.2.7.1 Unos temperature

Temperaturna promena

Potrebno je promeniti slučaj opterećenja kao što je prikazano na Sl. 29. Iz linije padajućih menija biramo komandu Opterećenje/Temperaturni uticaji u gredi što je prikazano na Sl. 34.


26

Sl. 34 Izbor temperaturnih uticaja iz padajućeg menija

U komandnoj liniji se pojavljuje sledeći skup podkomandi:

<0sel.>Temp.uticaji u gredi–Selektovanje(Sve/Prozor/pOligon/pResek/eXtras/Deselektovanje/<krAj>):

Vrši se selektovanje štapova u kojima se javlja Temperaturna promena. Po okončanom izboru štapova pojavljuje prozor prikazan na Sl. 35. Polje 1 koristi se za unos vrednosti temperaturne promene.

Sl. 35 Prozor za definisanje temperaturnih uticaja u gredi

Ukoliko je temperaturna promena u svakom od štapova različita postupak se ponavlja onoliko puta koliko ima različitih temperaturnih promena duž ose svakog od štapova. Po unešenoj temperaturnoj promeni na Sl. 36 dobijamo rezultat unosa.


27

Sl. 36 Prikaz temperaturne promene na nosaču

Temperaturna razlika

Prvo je potrebno promeniti slučaj opterećenja kao što je prikazano na Sl. 29.

Unos je identičan unosu temperaturnih promena, s tom razlikom što se u polje 2 sa Sl. 35, unosi vrednost temperaturne razlike. Posebnu pažnju treba obratiti duž koje ose poprečnog preseka štapa deluje temperaturna razlika, što je definisano je lokalnim koordinatnim sistemom svakog štapa pojedinačno. Najčešće se osa 2 poklapa sa pravcem visine nosača, pa je to i pravac dejstva temperaturne razlike. Sem toga treba voditi računa koja je ivica sa većom temperaturom u poprečnom preseku. Na Sl. 37 se dobija rezultat unosa uticaja temperaturne razlike.

Sl. 37 Prikaz temperaturne razlike na nosaču


28

2.2.7.2 Unos pomeranja oslonaca

Potrebno je promeniti slučaj opterećenja na pomeranje oslonaca kao što je prikazano na Sl. 29.

Potom iz linije padajućih menija biramo komandu Opterećenje/Pomeranje oslonaca u gredi što je prikazano na Sl. 38.

Sl. 38 Izbor pomeranja oslonaca iz padajućeg menija

U komandnoj liniji se pojavljuje sledeći skup podkomandi:

<0sel.>Pomeranje oslonaca–Selektovanje (Sve/Prozor/pOligon/ pResek/eXtras/Deselektovanje /<krAj>):

Vrši se izbor oslonca (selektovanje) u kom se dešava pomeranje. Po obavljenom selektovanju pojavljuje se prozor prikazan na Sl. 39. Pomeranje se zadaje vodeći računa o pozitivnom smeru pomeranja. Treba voditi računa o konvenciji o znaku. Pozitivni smerovi su dati na Sl. 39.

Sl. 39 Prozor za definisanje pomeranja oslonca


29

Zadato pomeranje svakog oslonca na nosaču se zadaje na isti način.

2.3 FORMIRANJE MREŽE KONAČNIH ELEMENATA

Po završenom unosu nosača, oslonaca i opterećenja koje deluje na nosač prelazimo na formiranje mreže konačnih elemenata koje se postiže klikom na liniju padajućih menija gde biramo komandu Moduli/Formiranje mreže što je prikazano na Sl. 40.

Sl. 40 Izbor Formiranja mreže iz padajućeg menija

Po aktiviranju komande dobija se upozorenje prikazano na Sl. 41.

Sl. 41 Prozor upozorenja

Po obavljenom snimanju dobija se izgled ekrana prikazan na Sl. 42.

Sl. 42 Izgled ekrana posle formiranja mreže konačnih elemenata


30

2.4 PRORAČUN

Proračun se vrši klikom na liniju padajućih menija i izbora komande Moduli/Proračun, Sl. 43.

Sl. 43 Izbor proračuna iz padajućeg menija

Klikom na liniju padajućih menija Moduli/Proračun pojavljuje se novi prozor prikazan na Sl. 44. Da bi se obavio proračun potrebno je da u polju 1 bude izabrana opcija Teorija I. Proračun nosača se započinje potvrdom na dugme OK.

Sl. 44 Prozor za izbor vrste proračuna

U tom trenutku počinje proračun i određivanje presečnih sila i reakcija oslonaca nosača za sve slučajeve opterećenja koji deluju na nosač. Po završenom proračunu pojavljuje se prozor koji daje opšte obaveštenje o procesu proračuna, Sl. 45.

Sl. 45 Prozor obaveštenja

2.5 OBRADA REZULTATA PRORAČUNA

Modul za obradu rezultata omogućava analizu rezultata proračuna i pripremu grafičkih i tekstualnih izveštaja.

Rezultati proračuna se mogu dobiti za sve konstruktivne elemente i prikazuju se putem dijagrama presečnih sila, reakcija oslonaca...


31

Po ulazu u modul za obradu rezultata pogled na prozor je sličan kao u modulu za unos podataka, a razlika je u liniji padajućih menija i u oblasti ikona, Sl. 46.

Sl. 46 Prikaz po završenom proračunu

Iz linije padajućih menija Uticaji/Greda sa Sl. 47 ili klikom na ikonu iz horizontalne oblasti ikona dobijamo prikaz presečnih sila.


32

Sl. 47 Izbor uticaja u gredi iz padajućeg menija

Koji uticaj će biti prikazan zavisi koji uticaj je izabran, a to se vidi u horizontalnoj oblasti ikona, Sl. 48.

Sl. 48 Prikaz presečnih sila

U komandnoj liniji se pojavljuje:

<0 sel.> Izbor greda – Selektovanje (prIkaz/sakrivanje Uticaja/Presek/<krAj>):

Izborom podkomande prIkaz otvara se sledeći prozor, Sl. 49.

Sl. 49 Prozor za izbor prikaza uticaja u gredi


33

Izborom određenog uticaja biramo koji dijagrami presečnih sila će biti iscrtan.

Dijagram normalnih sila na nosaču se dobija izborom uticaja N1, dijagram transverzalnih sila izborom T2D i dijagram momenata M2D, Sl. 49.

NAPOMENA:

Odabir M2 će prikazati dijagram momenata koji se javljaju duž lokalne ose 2 svakog štapa nosača, a odabir M3 će prikazati dijagram momenata koji se javljaju duž lokalne ose 3 štapova.

Dijagrami presečnih sila su dati na Sl. 50.

N T

M

Sl. 50 Dijagrami presečnih sila

Documents

Tower kroz primer...35,0(5 5(â$9$1-$ /,1,-6.2* 126$ý$ 8 352*5$06.20 3$.(78 72:(5 8QRãHQMH SUYH SRPRüQH RVH YUãL VH ]DGDYDQMHP EURMQH YUHGQRVWL X NRPDQGQRM OLQLML 7LPH VH SRVWDYOMDQMD