1

2

TOTAL QUALITY MANAGEMENT (TQM)

QUALITY ASSURANCE(QA)

QUALITY CONTROL(QC)

INSPECTION(I)

Neprekidna poboljšanjaUčešće isporučilaca i kupacaObuhvata sve operacijeMerenje performansiTimski radUčestvuju svi zaposleni

Nezavisna ocenaInterni audit sist.Planiranje kvalit.Poslovnik, procedure, uputstvaTroškovi kvalitetaNeproizvodne operacijeFMEASPC

Završna kontrolaSortiranje/klasir.Korekt. mereIdentifikacija neusaglašenosti

PoslovnikRef. procesaAutokontr.Ispit. proizvodaOsnovno plani-ranje kvalitetaOsnovna SPCKontrola dokumenata

RAZVOJ PRISTUPA RAZVOJ PRISTUPA KVALITETU KVALITETU

3

MODEL TOTALNOG MODEL TOTALNOG UPRAVLJANJA Q-TQMUPRAVLJANJA Q-TQM

Shvatanje Q kao preduzetničkog zadatka Rukovodstvo preuzima donošenje odluka

za Q Princip “odozgo na dole” Orjentacija na potrošača-kupca Uključenje isporučioca Menadžment životne sredine Kvalitet društva

4

FILOZOFIJA Q TQM SE POSMATRA KAO DINAMIČKO

STREMLJENJE KA: ANALIZI POSTOJEĆE SITUACIJE U ORGANIZACIJI PRONALAŽENJU I OTKLANJANJU SLABIH MESTA I POBOLJŠAVANJU POSLOVANJA PREDUZEĆA

UZIMAJUĆI U OBZIR I ŽIVOTNU SREDINU SHVATANJE VREDNOSTI KVALITETA KAO

STRATEŠKOG FAKTORA KONKURENTSKE PREDNOSTI

5

NOSIOCI USPEHA U BORBI ZA KVALITET

Edvard Deming-statističar koji je uveo principe Q u Japanu i postavio osnove SCQ

Džozef Juran Išikava Taguči Filip Krosbi i Armand Fajgenbaum

6

FILOZOFIJA DEMINGA-14 PRINCIPA UPRAVLJANJA

KOMPANIJOM

1. Jasno sledljiv cilj preduzeća2. Nova filozofija poslovanja3. Prekinuti kontrole razvrstavanja4. Ne davati obaveznu prednost jeftinijem

predlogu5. Stalno usavršavanje sistema6. Osvajanje savremenih postupaka

obučavanja7. Obezbediti pravilno ponašanje rukovodstva

7

FILOZOFIJA DEMINGA-14 PRINCIPA UPRAVLJANJA

KOMPANIJOM

8. Otklanjanje atmosfere straha9. Uklanjanje barijera10. Izbegavanje predrasuda11. Ne postavljati stroge normative12. Obezbediti da izvršilac bude ponosan

na svoj rad13. Podsticati obučavanje14. Obaveze upravljanja preduzećem

8

LANČANA REAKCIJA PO DEMINGU NA POBOLJŠANJE

KVALITETA

Poboljšanje kvaliteta rezultata procesa

Povišenje produktivnosti Smanjenje troškova Sniženje cena Veće učešće na tržištu Učvršćenje pozicije na tržištu Obezbeđenje radnih mesta Povraćaj uloženih sredstava

9

OSNOVNE POSTAVKE KONCEPTA JURAN-a

Odgovornost za Q prvih ljudi u preduzeću Uspostavljeni odnosi Proizvođač-potrošač u

čitavom tehn. Lancu Stroga orjentacija na kupca Identifikacija zaposlenog sa preduzećem Svi moraju da govore istim jezikom

dohodka Strategija preduzeća sa orjentacijom na Q Primena Statističkih metoda kontrolisanja

kvalit. Uvođenje stalnih poboljšanja

10

OSNOVNE POSTAVKE FAJGENBAUM-ovog KONCEPTA

Q Središnja tačka-odgovornost menadžmenta Strategija menadžmenta-odgovornost za kvalitet Koncentracija pažnje na radnika Ocenjivanje radnika preko kvaliteta njegovog

rada Merenje kvaliteta praćenjem troškova Primena statističkih metoda Integracija po horizontali

11

POLITIKAPOLITIKA

MISIJAMISIJA

STRATEGIJASTRATEGIJA

PLANOVIPLANOVI

PEOCESNI OPERATIVNI

CILJEVI

PEOCESNI OPERATIVNI

CILJEVI

OPERATIVNI CILJEVI

OPERATIVNI CILJEVI

PEOCESNI OPERATIVNI

CILJEVI

PEOCESNI OPERATIVNI

CILJEVI

PERIODIČNO PREISPITIVANJEPERIODIČNO

PREISPITIVANJE

STRATEŠKO PREISPITIVANJE

STRATEŠKO PREISPITIVANJE

TEKUĆE PRAĆENJE I PREISPITIVANJE

TEKUĆE PRAĆENJE I PREISPITIVANJE

PROGRAM REALIZACIJEPROGRAM

REALIZACIJE

PROGRAM REALIZACIJEPROGRAM

REALIZACIJE

3…

POSTAVKA MENADŽMENTA POSTAVKA MENADŽMENTA U QMS-uU QMS-u

12

FORMULISANJE FUNKCIJE UPRAVLJANJA

ORGANIZACIJOM SVAKO PREDUZEĆE U OKVIRU STRATEŠKOG

PLANIRANJA ZA USPEŠNO UPRAVLJANJE POSLOVANJEM TREBA DA IMA DEFINISANE I USKLAĐENE SLEDEĆE ELEMENTE: VIZIJA MISIJA POLITIKA STRATEŠKI CILJEVI I TAKTIČKI CILJEVI-

PROGRAMI

13

Vizija Za nju se kaže da je:

Zvezda vodilja ka uspešnom poslovanju (Jobs) Organizaciono usmeravajuća sila koja kanališe energiju

zaposlenih u kompaniji u određenom smeru, jer se u toj meri obraća njihovom srcu i razumu

DA BI SE VIZIJA PRETVORILA U MISIJU-GLOBALNI ZADATAK NEOPHODNO JE DA BUDE SINTEZA:

OTVORENOSTI (Usmerena prema spolja ka stvarnim potrebama čoveka)

SPONTANOSTI (okrenuta ka unutra, sposobnost da se prihvate razne stvarne pozicije sa kojih se posmatra

SMISAO ZA REALNOST

14

PAŽNJA Vizionari su mnoge kompanije doveli

do propasti, jer nisu imali smisao za realnost ili ni su bili u stanju da svoje vizije prenesu na saradnike!

VIZIJA MORA BITI IZAZOV DA BUDETE BOLJI!

Preduzeće bez Vizije je kao čovek u mraku Najvažnija je kod ulaska u nove poslove i

kod osvajanja novih proizvoda, tržišta...

15

DEFINICIJA MISIJE Definiše se kao:

VODIČ ZA BUDUĆE AKCIJE KOMPANIJE, U PRAVCU KOJI JE DEFINISAN VIZIJOM, PRI ČEMU SE DEFINIŠU AKCIJE KOJE SE ODNOSE NA ODREĐENE:

PROIZVODE TRŽIŠTA TEHNOLOGIJEKOJI SU BITNI ZA POSLOVANJE

16

OSNOVNI ELEMENTI MISIJEOSNOVNI ELEMENTI MISIJE TREBA DA SE TEMELJE NA STANOVIŠTU:

NOVI PROIZVOD MOŽE DA ZADOVOLJI ZAHTEVE KUPACA

NOVI PROIZVOD MOŽE DA OBEZBEDI ZNAČAJNU KORIST PREDUZEĆU

NOVA TEHNOLOGIJA MOŽE DA OBEZBEDI PROIZVOD SA KONKURENTNOM CENOM, ZAHTEVANIM KVAKLITETOM I PRIHVATLJIVIM TROŠKOVIMA

SA NOVIM PROIZVODOM JE MOGUĆE STVORITI POZITIVAN IMIDŽ PREDUZEĆA

NOVI PROIZVOD ĆE BITI PRIHVAĆEN I OD STRANE ZAPOSLENIH

17

POLITIKA KVALITETA NAKON DEFINISANJA MISIJE

PREDUZEĆA, U OKVIRU STRATEŠKOG PLANIRANJA DEFINIŠU SE I: POLITIKA POSLOVNOG SISTEMA-

KORPORATIVNA, A ZATIM I FUNKCIONALNE

POLITIKE MEĐU KOJIMA JE I POLITIKA KVALITETA

18

Poslovna politika Politika kvaliteta Poslovnog sistema

predstavlja viziju realizacije strateških ciljeva koji se odnose na: Investicije, Proizvodni program Razvoj preduzeća, Kvalitet itd..

Donosi je i usvaja najviši organ upravljanja-Top menadžment

U sklopu Poslovne politike definišu se i funkcionalne politike među kojima je politika kvaliteta

19

Šta je Politika Q Predstavlja opšte namere i ciljeve preduzeća u pogledu

kvaliteta (ISO 8402) Jednom usvojena važi dok se ne koriguje ili odbaci Kod procesa koji se ponavljaju doprinosi automatizaciji

donošenja odluka i time smanjuje neusaglašenosti Utvrđujući Politiku kvaliteta najviši organ upravljanja

svoj uticaj i odgovornost širi na sve nivoe sistema upravljanja organizacijom

Politika Q je potreban ali ne i dovoljan element za vođenje konkretnih akcija na upravljanju kvalitetom

20

Realizacija Poslovne politike U cilju realizacije potrebno je pratiti i njeno

sprovođenje i u skladu sa rezultatima i novim zahtevima vršiti njenu korekciju, pa je potrebno pored definisanja Politike definisati i :

Nosioce sprovođenja politike Način sprovođenja Pravila Odgovornost za sprovođenje Preduzimanje mera za slučaj odstupanja od usvojene

Politike

21

Osnove za definisanje Politike

Utvrđuje se stepen prestiža proizvoda na tržištu

Definiše se stepen zadovoljstva zahteva potrošača

Određuje se oblik odnosa sa proizvođačem opreme

Utvrđuje se oblik veze sa potrošačima

Utvrđuje se oblik rukovođenja

22

DEFINISANJE POLITIKE KVALITETA PO FUNKCIJAMA POSLOVNOG SISTEMA

Obuhvata postupke i aktivnosti u skladu sa Krugom kvaliteta u svim radnim sistemima organizacije kako bi se realizovalo totalno upravljanje kvalitetom

Tako imamo: Politiku kvaliteta u Israživanju tržišta, Nabavci, Realizaciji, Prodaji, itd..

Sve Funkcionalne politike kvaliteta moraju da budu usaglašene sa generalnom politikom kvaliteta

23

IZJAVA O KVALITETU Generalni direktor daje Izjavu Q, koja

proističe iz definisane Politike kvaliteta Poslovnog sistema-organizacije

Data Izjava treba da bude kratka i jasna i namenjena je kupcima, klijentima, poslovnim partnerima i zaposlenima u preduzeću

U tekstu Izjave generalni direktor treba da pokaže da su on i njegovo preduzeće SVESNI ZNAČAJA KVALITETA

Ovaj akt, koji se daje na polovini, max jednoj stranici i uramljen stavlja na vidnom mestu u organizaciji, iako je deklerativan, predstavlja u prvom redu MORALNU ODGOVORNOST DIREKTORA KOJI JE POTPISAO, ALI I ZA PREDUZEĆE

24

DEFINISANJE CILJEVA Q DEFINISANJE CILJEVA Q POSLOVNOG SISTEMAPOSLOVNOG SISTEMA

Politika Q je potreban ali ne i dovoljan element za vođenje konkretnih akcija na upravljanju kvalitetom

Ciljevi Q Poslovnog sistema treba da budu jasno definisani za ključne elemente Sistema Q i daju se za određeni vremenski period

Najviše rukovodstvo prvo na osnovu Politike Q definiše opšte ciljeve Q koji imaju globalni karakter

25

GRUPISANJE OPŠTIH CILJEVA IMAMO DVE VRSTE OPŠTIH CILJEVA:

1. CILJEVI KOJIMA SE ISKAZUJE ZADOVOLJSTVO POSTOJEĆOM SITUACIJOM I USMERENI SU SAMO NA ODRŽAVANJE TAKVOG STANJA

2. CILJEVI KOJIMA SE POSTIŽE UNAPREĐENJE KVALITETA PROIZVODA I USLUGA, MOGU SE REALIZOVATI KONCEPCIJOM

SMANJENJA TROŠKOVA KONCEPCIJOM RAZVOJA

ZA NEKE OPŠTE CILJEVE POTREBNO JE DEFINISATI I SPECIJALNE CILJEVE

26

INSTRUKCIJE ZA DEFINISANJE CILJEVA Q Respektovanje Ugovora o zahtevima i

obavezama, koji se sklapa između Proizvođača i Potrošača

Poštovanje standarda i jasno definisane i usvojene politike Q

Ciljem se definiše: KO, KAKO,GDE i ZA KOJE VREME treba da uradi neki zadatak

Za definisanje nekih ciljeva, neophodan je čitav niz aktivnosti, koje se definišu donošenjem planova

27

OBAVEZE I DELOVANJE RUKOVODSTVA USREDSREĐENOST NA KORISNIKA POLITIKA KVALITETA PLANIRANJE ODGOVORNOSTI, OVLAŠŽENJA I

KOMUNIKACIJEpredstavnik rukovodstva

PREISPITIVANJE QMS-a

ODGOVORNOST RUKOVODSTVA

28

M1: DIJAGRAM AFINITETAM2: RELACIONI DIJAGRAMM3: DIJAGRAM STABLAM4: DIJAGRAM MATRICEM5: PORTOFILIOM6: MREŽNI PLANM7: PLAN ODLUČIVANJA O PROBLEMU

SEDAM ALATA MENADŽMENTA

29

Q 1: ZBIRNE LISTE GREŠAKA Q 2: HISTOGRAMIQ3: KONTROLNE KARTE KVALITETAQ4: PARETO ANALIZAQ5: KORELACIONI DIJAGRAMQ6: BRAINSTORMINGQ7: ISHIKAWA DIJAGRAM (UZROK-POSLEDICA)

SEDAM ALATA KVALITETA