Tonči Surjan „Trofo“

Ulica 64 broj 30

20270 Vela Luka

PRIVARANTI

Komedija na veloluškom dijalektu

Vela Luka, 2016.

LICA:

ANTE – domaćin

MARA - žena mu

KATA – mat Antetu (gluha na jedno uho)

TINA - kćer (ima mladića)

PERE – mladić

IVAN - susjed (sve zna o prevarantima)

ANA - žena Ivanu

VIKTORIJA – službenica banke

GORDAN – službenik banke

INSPEKTOR - policijski inspektor

Vrijeme radnje : 2016.

Mjesto radnje : Događa se danas na škoju u malin mistu u kući jedne obitelji, a

može bilo di u Hrvatskoj

2016.

1.

Događa se danas u malom mjestu na otoku u kući u prostoriji koja je dnevni boravak i

trpezarija. Desno je stol s četiri stolice, a na njemu vrč s vodom i čašom. Lijevo su fotelja i

ormarić na kojemu su televizija, radio i telefon. Ravno po sredini su ulazna vrata, a desno od

njih prozor. Skroz desno su vrata za ostali dio kuće.

MARA : (dolazi iz kuće, nosi posudu s čajem, dvije šalice i stavlja na stol)

ANTE: (dolazi izvana, nosi torbu s kruhom i slomljeni kišobran) Mare, da vidiš kako

puše, ne možeš otvorit lumbrelu od vitra, a još i roska. Sva srića, hodi

san uz kuće pa nisan nakisnu. (stavi kišobran na mjesto)

MARA: A što si kupi?

ANTE: Kupi san kruh (pokazuje) i bi san na peškariju, misli san kupit malo ribe.

MARA: A što nisi?

ANTE: Ma, učinilo mi se da riba nin freška, oči su joj bile nikako mutne, a

prodavali su niki furešti. (stavi torbu s kruhom na stol)

MARA: To je sigurno riba iz leda, jer noćas nin bilo vrime za poć na ribe, boje

undar da je nisi kupi. A bit će se kogod i privari ?

ANTE: Ije, niki su je kupovali, ali jan mislin da se ti ne razumu dobro u ribu.

MARA: Lako biš se privari, ako nepoznaš frešku ribu. Nego, svarit ću jan danas

malo pošnja, sinoć san ga stavila kisnut u tećicu s vodun.

ANTE: Možeš.

MARA : Hoćeš li popit malo mažurane, je li ti to paše?

ANTE: Oli ima bojega čaja za ujutro, znaš da mi je to najdraže. Upali radijo da

čujemo prognozu.

MARA: (pali radio na polici. Čuju se vijesti)

„Građani su ponovno na udaru prevaranata – na kućna vrata Zagrepčana ovih

dana, zvone terenski predstavnici s lažnim iskaznicama Hrvatske

elektroprivrede i traže da im se omogući ulaz u stanove kako bi provjerili

vodove struje. Dok jedan zagovara drugi koristi priliku pod izlikom da mora u

wc, usput krade dokumente i kartice, a nakon što napuste stan podignu sav

novac iz računa žrtve. Policija savjetuje, naročito starije osobe da nikoga

nepoznatog ne puštaju u stan i da ne pokazuju dokumente nepoznatim osobama.

Ako vam nepoznati žele ući u stan odmah nazovite 192 upozoravaju iz policije.

Vremenska prognoza. Danas promjenjivo oblačno uz mogućnost kiše. Puhat će

jugo 20 do 30 čvorova, more 2 do 3. Malo hladnije.“

2.

ANTE : (gasi radio i gleda kroz prozor. Ovi put su pogodili prognozu, dobro su

rekli da će daž, naoblačilo se, a viš kako puše i polije more onamo po

rivi.

MARA: Neka te danas doma, imaš posla i u kući.

ANTE: Ma tako ću i učinit, malo ću sredit konobu. Nego, jesi li čula ono na

vijestima kako su se dosjetili privarit čejad.

MARA: Čula san, ali to je bilo u Zagrebu, odeka u nas tega nima.

KATA: (dolazi s štapom i sjede) Evo i mene. Jutros sam sva slomjena, a vrti me

kal sigurno će daž. (Mara uzme torbu s kruhom i odlazi u kuću)

ANTE : Danas neće bit lipo vrime, vidin jan odmah po tebi. Maja sedi na tvoje

misto (ona se pomakne na drugu stolicu). I što si se digla ovako rano, što nisi

još ležala.

KATA: Sinko moj, cilu noć san ležala, sve me boli od ležanja, biće na ovo

šiloko, a i tamo san u kamari sama, odeka mi je boje.

MARA: (vrati se, nosi šalicu, uljeva čaj i daje Kati) Evo ti malo.

KATA: Jesi li stavila cukara?

MARA Jesan, a nego, samo jedan ćukarin to ti je dosta.

KATA: Što nisi stavila dva, draže mi je kad je malo slaje.

MARA: Tako je reka likar, što manje cukara to boje (Zvoni telefon, javlja se Mara)

Halo, Ana tin si ... jesmo, jesmo digli smo se,.. kako ne, dojdite,

dojdite. (poklopi) Sad će doć Ivan i Ana pa ćemo zajedno popit čaj.

KATA: Mogla bi ga i ona kagod svarit, ona je isto malo gospoja,.. ali boje da

dojde tako ću čut kojugod novitad.

ANTE: (glasno) Što je maja, što sama sobun govoriš i odgovaraš?

KATA: Vidit ću jan tebe kad dojdeš u moja godišća, vidit ću kaki ćeš ti bit.

(glasno) I ne viči tako, zakrknut će mi uho. Na ovo uho čujin (pokazuje), a

na ovo ne čujin.

MARA: Sve mi se čini da jedan dan čuješ na jedno, a drugi na drugo uho.

KATA: Što si rekla što je bilo gluho?

3.

( Zvoni na vratima, dolaze Ana i Ivan, Ana nosi malo kolačića na pijatin, a Ivan novinu) ANA: Dobro van jutro susidi.

IVAN: Dobro jutro.

MARA : Dobro jutro. Ulizite, i zatvorite vrata jerbo huli.

KATA: Uteć će maška.

IVAN: Oli držite mašku u kući ?

MARA: Ma, to se tako reče, oli si zaboravi.

ANA : Čuli smo vonj od mažurane, pa san donila malo ovih kolačića, za cupat.

KATA: (povremeno drži ruku na uhu da bolje čuje) Ma koji je to nos kad si čula vonj

iz druge kuće, ..ali daj, daj te kolačiće ode blizu mene. (Ana daje pijatin)

MARA: Sad ću donit i vama po šalicu. (stavi na stol dvije šalice i ulije čaj)

ANTE : Sedite di hoćete, .. (sjedu) Ive je li štogod nova, jesi li izahodi vanka

jutros?

KATA: Da znaš da i meni curi nos. (ispuhne nos u maramicu, a ostali je mrko pogledaju)

IVAN : Bi san vazest novinu, i odmah san se vrati, (ustane) nego jeste li slušali

vijesti ?

ANTE : Jesmo malo, ali prid kraj, a što je bilo ?

IVAN : (ljutito) Ma jeste li čuli kako su današnji privaranti izumili nove načine

za privarit čejad po kućama. Dojdu ti na vrata, kako da će ti štogod

prodat ili načinit, ukazat ili provjerit, undar iskoristu priliku i ukradu što

god možu.

ANTE: Što se čudiš, u nas se stalno vara i krade, pa to i nin nika velika novost, a

već smo se i navikli na to.

IVAN: (ljutito) Ma, kako možu pustit u kuću nepoznatu čejad, di in je pamet?

ANA: I to još kad su sami doma, Ive jesi li zaklopi kuću.

IVAN: (malo zastane) Jesan ne brini se i to dva puta. I još san provjeri je li

zatvorena punistra. Nego Ante, mene nikad ne bi onako privarili.

4.

ANA: Tako je, imaš pravo Ive, un van je jadno oprezan i obazriv, stalno se

okreće kad gre putin, a kad gremoća iz kuće, provjerava je li izgasi

letriku, je li zatvori punistre, je li zaklopi... digod se vrati i po dva puta.

KATA: To ga je ćapala skrloza.

IVAN: Nin mene ćapala skrloza, nego danas ima puno lupežih i privaranata i

vaja bit oprezan.

ANTE: A viš, meni nikad ne bi palo napamet kogagod privarit.

IVAN: Tebi ne bi, ali ima sve više onih, što samo mozgaju kako će kogagod

privarit.

KATA: Kad san jan bila mlaja tega nin bilo....

IVAN : U zadnjo vrime stalno po televiziji i radiju govoru, a i u novinama piše

kako varaju čejad. Ne možeš zamislit što sve možu izumit da te privaru,

vazmu solde ili štogod drugo.

ANTE: Ive ti si stvarno opterećen sotin.

IVAN: (sjede) Nisan opterećen, samo san oprezan da se to nebi meni dogodilo.

KATA: Jer imaš puno solad i imovine pa te je strah, a min nimamo tega puno,

pa smo mirni.

IVAN: Što to govoriš Kate, po tebi bi valalo ništa ne imat za bit miran, nin to

tako, vaja imat i bit miran.

ANA: Tako je Ive imaš pravo, min imamo jer je Ivan naviga, a puno tega su

nan ostavili moji i njegovi, i zemje i solad i kuću, take smo sriće.

KATA: Što si reka, što je bilo u te vriće?

ANA: Nisu bile vriće, i ne okreći glavu pa ćeš boje čut. (govori Antetu i Mari) Radi

te imovine kagod i po noći ne spimo.

ANTE: A što je još nova, tin se vrtiš po mistu više nego jan, je li štogod lipega.

IVAN: Evo čita san učera kako su jednega starega privarili..,

ANTE: Opet tin o privarama, ma ništo drugo san te pita.

5.

IVAN: (ustane) Čekaj, moran ti ovo reć, došli su mu doma, temu staremu, i

rekli da provjeravaju osobne dokumente za izbore, da in slučajno nin

proša rok. Čovik in je da dokumente, oni su ih slikali, valda s mobitelun

i kad su išlića digli su mu sve solde iz računa.

ANTE: Kako to?

IVAN: (sjede) Ne znan kako, ali su uspili. A ovi današnji privaranti ne varaju

samo stare, privarit će ti oni svakoga i one što znaju okolo interneta.

ANA: A viš ovi po butigama, najavu sniženje, recimo za ćikolatu, i kad je

kupiš vidiš da sad ta ćikolata piza 15 deka umisto 20.

KATA: Ije, isto pakovanje, a manje piza, i jan san se to obadala. I puno više

bude rizi nego ćikolate.

MARA: A što će ti ćikolata, ispast će ti zubi od nje.

KATA: Hoće,.. to smo užali reć dici kad je nismo mogli kupit.

ANTE: Zato se jan ne sjeća da san ji ćikolate kako mali.

IVAN: (poteže Anteta) Još ću van reć jednu, to je isto bilo u Zagrebu. Došla je

jedna ženska na vrata stana nikima i rekla da je iz banke i da provjerava

ispravnost novčanica koje držiš doma, je li in proša rok, je li još vridu...

ANTE: I undar.

IVAN: I undar in je prominila te tobože stare novčanice u nove novcate. A ti

novi soldi su bili falsi i tako su jednoj bidnoj ženi odnili 20 000 kuna.

Je li vidiš što sve znaju učinit.

ANTE: Ma kako su se to sjetili, od koga su to naučili?

IVAN: Da od koga, postoji ti skula za privarante, samo mi ne znamo di je. Oni

to stalno uču, studiraju kako će te privarit,... i uvik su isprid nas.

ANTE: Ma da tin to nas malo ne šujaš jutros, an?

IVAN: (uvrijeđen skoči) Ma kojo šujanje, je li ti jan sličin na čovika koji šuja, ili

kojega možeš šujat?

ANTE: Nin, imaš pravo, djeluješ ozbiljan i nisan tako misli...

MARA: Kako ćeš razlikovat undar pravu, poštenu čejad, od onih što te mislu

privarit? 6.

IVAN: Da kako. To nin teško, samo moraš pazit i promatrat.

MARA: Što ćemo promatrat?

IVAN: Najprvo, ako bi ti kogod nepoznat doša na vrata, dobro ga pogledaj od

glave do pete. Jan bi ih pozna odmah po faci jesu li pošteni ili štogod

mutu.

KATA: Mene je moj pokojni bi jedanput privari, .. reka je da gre na barku, a iša

je s klapu u komin..., tako se bi napi, kad je doša doma odma san mu po

faci vidila da ništo ni u redu.

IVAN: Zafrkavaj ti Kate, ma ovako ti je kako jan govorin, moraš ih znat

pripoznat.

KATA: Jan san ga odmah poznala, a kad je zinu i puhnu, tako je zapahata s

vinu, da san dva dana držala punistru otvorenu.

MARA: Ćapala ga je drofa.

ANTE: Muči maja neka čujemo ovu Ivanovu analizu. Ive, jan tako ne gledan

čejad.

IVAN: Ali to ti je najvažnije. Ako ti štogod nudu za učinit ili prodat, moraju ti

dobro objasnit što su došli.. i ukazat dokumente, da vidiš koji su i što

su,.. a ti njima ne smiš ukazat tvoje dokumente.

ANTE: To bi po tebi Ive, vajalo danas poć u skulu za naučit pripoznat one što te

mislu privarit.

IVAN: Da znaš da bi, jer su to maheri. (sjede)

ANTE: Ali nima take skule.

KATA: Moga bi Ivan organizirat seminar o temu i štogod zaradit. Njemu je

Drago govorit, a dragi su mu i soldi.

ANA: Kata ima pravo, moga biš razmislit o temu.

IVAN: Nisan razmišlja o temu, ali kad imaš solad, vaja znat kako ćeš ih trošit i

uložit, da biš zaradi. Solde ne vaja držat doma, samo vaja pazit da te ne

privaru.

KATA: Kad nimaš vele solad nin ti potriba ništa pazit.

7.

IVAN: (Naglo ustane) Sjeti san se još jednega slučaja. Čuli ste svi koliko je bilo

govora na televiziji kako varaju i na fakultetima, koliko je falsih

diplomi napisano, vara se na doktoratima, di god se okreneš usud

varaju, sami privaranti.

KATA: Pa se zaposlu s falsin diplomama, i ćapaju velike plaće, čuli smo o

temun.

IVAN : A viš što odeka piše: (pokazuje novinu na stolu i čita) Lažno se

predstavljajući kao doktor i nudeći besplatni pregled, nepoznata žena je

ukrala neutvrđenu količinu novca 90-godišnjakinji u Karlovcu...

KATA: (poskoči) To mi je godina.

IVAN: ... zbog čega policija opetovano upozorava građane, posebno one starije

dobi da ne budu lakovjerni prema nepoznatim osobama. An, što govoriš

na ovo?

ANTE: To bi policija morala pratit i kakogod zaštitit čejad.

IVAN: Kasno je Ante kad policija to dozna, već su oni utekli i te solde potrošili,

a da se to nebi dogodilo drugima o temu vaja čejadima na vrime

govorit.

KATA: I činit predstave poradi tega.

ANTE: Aaa, zato si se tin danas navi o privarantima, da biš i nas štogod nauči.

ANA: Uvik je dobro znat što se događa okolo nas.

IVAN: (ustane i hvata se za stražnjicu) Moran jedan čas poć doma, vratit ću se malo

kasnije (odlazi iz kuće).

ANA: Čekaj poć ću i jan, moran stavit robu prat. (govori Antetu i Mari) Vratit

ćemo se. (odlaze)

TINA: (Dolazi iz kuće, pospana, nosi mobitel) Dobro jutro. ( sede u fotelju)

MARA: Dobro jutro. Tina, hoćeš li ti štogod popit?

TINA: Neću sad ništa, pa ću malo kasnije. ( gleda mobitel i tipka)

MARA: Kad si noćas došla?

ANTE: Ćerce oli si bila vanka, ma di si bila po ovemun vrimenu?

TINA: Jo ćaja, kako da san stala vanka. Bili smo u Pereta.

MARA: To joj je mladić, neka ih.

8.

KATA: U moje doba nismo smili njaci gledat mladića prin ženidbe.

TINA: Muči baba ovo je drugo doba, evo i sad san razgovarala s njin priko

interneta.

ANTE: A što govori ti tvoj... kad će te se oženit.

TINA: O temu se danas ne govori.

ANTE: Imaš već 35 godišć, kad ćeš o temu govorit, moraš bit i tin oprezna,

moga bi te iskoristit, privarit i ostavit.

MARA: Ante jan misli da je tebe Ivan zaludi s privarantima, Pere je naš čovik,

neće je un privarit.

ANTE: Čekaj neka ga jan vidin, jan ću ga pitat što un misli.

PERE: (zazvoni na vratima i dolazi Pere) Dobar dan svima.

MARA i ANTE: Dobar dan, dobar dan i tebi.

MARA: (ustane prima njemu) Pere, a što hoće reć da si doša ovako rano?

PERE: Doša san po Tinu, tako smo se dogovorili, poć ćemo malo vanka....

ANTE: (malicijozno,ustane i pruža ruku Peretu) Dobro si doša, a taman san te hoti

ništo pitat.

PERE: (Rukuje se, malo preplašeno) A što to bara Ante?

ANTE: (drži Pereta za ruku i ne pušta, a on se pokušava izvuć) Gledan ja tebe, a gledan

i Tinu, reci tin meni....

TINA: (ustane) Tata fermaj, jerbo znan jan što ćeš ga tin pitat.

PERE: Pitajte slobodno, pitajte .

TINA: (poteže Pereta za drugu ruku i govori ocu) Pusti ga na miru, što si se doja

okolo njega, to je naš problem.

ANTE: Čekaj po malo, nisan ga još pita.

PERE: Koji problem, o čemu se radi.. (Tina ga vuče na jednu a Ante na drugu stranu)

MARA: (poteže Anteta za drugu ruku ) Pusti ga, možeš razgovarat i bez držanja.

9.

PERE: (uspije oslobodit ruku, Ante pade, Tina odvuče Pereta prema vratima) Uh.

TINA: (iz vrati) Doć ću malo kasnije, gremoća vanka. (odlazi)

MARA: (govori Antetu koji ustaje iz tla) A što ti je bilo, .. kako da nisi pravi. Što si

onako navali potezat, moga si bit malo finiji, kulturniji, malo

razgovarat, .. pitat.

KATA: Divjak, moga si mu ruku izgulit.

ANTE: (malo mu neugodno) Hoćeš reć da san bi grez. Samo san hoti znat hoće li

je oženit, da je ne bi privari, ništa drugo.

MARA: Vidin jan da te je zaludi Ivan, ćapa si njegov mot. Usud vidiš

privarante. Neće je privarit, znaš da je Pere stari mladić i čuva je kako

oči u glavi. Ovo mu je zadnja prilika.

KATA: Moga si imat zeta bez ruke.

ANTE: Muči maja nisan tako jadno poteza.

KATA: Da san jan misto njega, više ne bi došla.

MARA: Kako misliš udat ćer, kad strašiš mladiće.

KATA: Nin čudo što se još nin udala. Zamisli da su tebe strašili kad si kako

mlad hodi u Mare.

ANTE: Ala, ala, fali san, samo mučite više, .. neće mu bit ništa, opet će un doć,

pa ću jan to izgladit.

(Zvoni na ulazu, dolaze Ivan i Ana, Ivan nosi još jednu novinu) IVAN: Ovo san usput išća jednu novinu od prošle setemane. Viš što odeka

piše...sad ću ti pročitat. (stavi novinu na stol i čita) ... U samo nekoliko

dana, privaranti su obmanuli odgovorne osobe u nekoliko poduzeća u

Varaždinskoj županiji, nudeći im građevinski materijal po povoljnijoj

cijeni od tržišne. Nakon što su oštećeni ugovorili i platili dogovorene

poslove, privaranti su nestali. Šteta se procjenjuje na oko 1.500.000

kuna. Je li vidiš. (tuče po novini)

ANTE: Zaludi si me s tin privarantima.

KATA: (Ivanu) Izlati je zeta poradi tebe, i sad ako dojde više u kuću.

IVAN: A što san mu jan kriv?

10.

(Zvoni na ulazu)

MARA: Naprid otvoreno je. (Dolaze bankar Gordan i bankarica Viktorija, dotjerani u posebnim odjelima, s fasciklama u ruci. Kad ih vidi Ante ustane i prilazi)

GORDAN: (mješa njemački i hrvatski) Dobar vam dan, guter tag, sie sind, jeste li

vi her Ante Dobri.

ANTE: Jesan, a koji ste vin i zašto pitate. (Ana se premjesti na drgu stolicu)

GORDAN: (Rukuje se s Antom) Mi smo iz englesko-njemačko-švicarske banke.

Čuli smo da ste vi puno dobar čovjek, ein guter man, a mi želimo

pomoći, hilfe, svim dobrim ljudima, gute leute.

ANTE: Fala van lipa, a kako ćete mi to vin pomoć? (Rukuje se i s Viktorijom)

VIKTORIJA: Sir Ante...

KATA: Gospojice, ne voli van un sira.

IVAN: Kate, to znači gospodin Ante.

KATA: (govori Antetu) Ovi sigurno ništo mutu kad te zovu gospodine.

ANTE: Muči maja neka čujemo što su došli.

IVAN: Najboje da ona greća tamo u kuću, jer će nas samo smetat.

KATA: Neću ne, trpi.

VIKTORIJA: (mješa engleski i hrvatski) Sir Ante, sad ste i vi u Jurop, pa vam

nudimo dionice ove naše banke. Tako se danas dodatno zarađuje u

Europi.

ANTE: Što će mi dionice, je li se s tin može kupit mesa i kruha.

VIKTORIJA: Gospodine, može se s tim puno toga kupit, samo to je dugoročno

ulaganje. Vi uložite vaš novac ili imovinu, banka to uloži dalje,

zarađuje na kamatama i vi onda dobijete dio prema onome što ste

uložili.

GORDAN: To su vam dugoročno velike zarade, great ergebniz,.. u euro.

IVAN: Čekaj, stani malo Ante, jan ću ovo najprvo provjerit (govori bankarima)

A da slučajno vin niste došli nas šujat i privarit ?

11.

VIKTORIJA: Kakva prevara gospodine. Nemojte nas vrijeđati. Pogledajte nas

dvoje, mi smo isto uložili, prošle godine,.. zaradili i sad putujemo

i nudimo drugima da naprave isto kao mi. U Jurop ima puno

mogućnosti i puno mani, koliko god hoćete, tu mač. Samo to treba

znat iskoristiti.

GORDAN: Mi vam ne radimo s onim sumnjivim američkim bankama nein,

nein. Mi smo ovdje u Europi u Engleskoj, Njemačkoj, Švicarskoj,

Austriji... (vadi iz fascikle i pokazuje mapu europe...)

VIKTORIJA: To su vam najbolje i najsigurnije banke na svijetu, a ova naša

banka se zove BritDoičŠvic. To vam je poznata europska banka.

IVAN: (govori Antetu) Znan jan da su Engleske, Njemačke i Švicarske

banke najboje na svitu. Još ako su zajedno to je još sigurnije.

ANTE: Tako govoru, to san i jan ču, ali se ne razumin u to.

IVAN: Neće inglezi, njemci, a još manje švicarci dozvolit da ih kogod privari.

ANA: Tako je Ive imaš pravo, a ne kako ove naše banke. (govori Antetu) Ako

digneš kredit u našu banku, oderu te zajedno s kamatama.

VIKTORIJA : Ubrzo ćemo otvoriti poslovnicu i u Zagrebu.

ANTE: Lipi moji drago mi je što ste mi to ponudili, ali jan van niman solad.

VIKTORIJA : Imate kuću, (pokazuje) možete dignut kredit ili založiti kuću.

ANTE : Kuću, neću založit kuću, to mi je kuća od starine, a još nisu ni karte

sređene.

GORDAN: Žao mi je propuštate veliku zaradu, great ergebniz.

IVAN: (malicijozno) A što ste rekli, koliko se može zaradit?

GORDAN: Može se zaraditi puno, viele, što više uložit više zaradit.

VIKTORIJA: Mi smo imali stan u Zagrebu, založili ga i nakon dvije godine

sada imamo još jedan stan, svake dvije godine zaradimo po jedan.

IVAN: Pomalo, pomalo, morate vin meni dobro to objasnit, da jan vidin

je li to tako. Najprvo mi ukažite vaše dokumente.

12.

G.i V. (Vade dokumente-iskaznicu, putovnicu, i daju Ivanu) Izvolite, evo vam

pogledajte sve što želite.

IVAN: (okreće gleda i čita) Gordan Pferd Deutcheland. Vi ste iz Njemačke.

GORDAN: Tako je, ja sam rođen u Njemačkoj, a Viktoriju sam upoznao u

Londonu.

IVAN: (gleda njezine dokumente) A vi ste Viktorija Marshal iz Londona.

VIKTORIJA : Jes, sir,.. gospodine..?

IVAN: Ivan, jan san Ivan. (Ivan pruža dokumente Ani) Pogledaj, izgledaju

originalni, novi.

ANA : Ije, ovo su pravi pečati, viš kako su veliki. (pokazuje svima i daje Antetu)

ANTE: (gleda i daje Ivanu) Neman ti ja pojma o dokumentima, niti ovo razumin.

IVAN: Kako ćeš razumit kad u ovemu piše na njemački, a ovemu na ingleški.

(okrene se bankarima i daje im dokumente) Nego, kad bi se min odlučili

uložit, je li možemo umisto njega (pokazuje na Anteta).

VIKTORIJA : Možete, svi možete uložiti, što više to bolje za vas.

IVAN: A kaki je postupak

VIKTORIJA: Jednostavan (izvadi ugovor na kojemu je prikačena i uplatnica) Mi vam

ponudimo uplatnicu i ugovor, koji je već potpisan od naše banke,

vi ga ispunite uz našu pomoć i čekate godinu dana za prvu zaradu.

Sve je jednostavno, u jurop ne kompliciraju puno. Jedan primjerak

ugovora ostane vama, a jedan nama.

IVAN: Pošteno. (Ivan i Ana gledaju zajedno ugovor) Što ćemo hoćemo li poć u to,

meni ovo izgleda u redu.

ANA: Zašto ovo piše na njemački, jan ovo ne razumin.

GORDAN: E, u tomu vam je sigurnost, na njemački vas nitko ne može prevariti,

oni imaju drugačije zakone, i veću zaštitu.

IVAN: (gleda G. i V. i govori Antetu, Ani i Mari, a oni klimaju glavom) ) Lipo su

obučeni, ne izgledaju loše...

VIKTORIJA : Ovo nam je odjeća od banke, evo ovdje i naš grb. (pokazuje) 13.

IVAN : I grb imaju, (opipa grb i oko njega koji se nalazi Viktoriji na odjelu s lijeve strane

grudi) ovo je pravi vez .

KATA: (štapom pokazuje na Ivana) Ma, ma viš kako joj pipa sisu.

ANA: (lupi Ivana po ruci) Makni to prstih iz tun. Ma viš tin njega kako je iskoristi

gužvu.

IVAN: Nisan uopće iša za tin, samo san gleda grb, da se uvjerin je li pravi.

KATA: I, jesi li se uvjeri, jesu li prave?

IVAN: Jan se ne mogu koncentrirat kad me Kata šuja, najboje da greća u kuću.

KATA: (ljutito ustaje i odlazi) Grinća, grinća ionako me zabolila glava od tebe

danas (ostane virit iza vrata)

IVAN: Ana, što tin misliš, hoćemo li poć u posal?

ANA: (malo ljuta, dvoumi se) Ne znan, tin odluči, .. još jedan put dobro promisli,...

jan san za ono što tin rečeš, tin se boje razumiš.

IVAN : Ma što se strašiš, viš da smo sve provjerili...an. (Ana sleže s ramenima,

neodlučna) Dobro, undar ću jan odlučit, gremo u posal. (govori bankarima)

Min bi mo uložili 50.000 eura, ali ako ćemo dobit do godišća još toliko.

ANTE: (skoči) 50.000 euri, oli imaš toliko,.. nikad u životu nisan vidi toliko

solad. Nikad nisi spomenu da imaš toliko solad.

MARA: (smiruje Anteta) Smiri se Ante, popij malo čaja, oli vode. (daje mu pit)

VIKTORIJA: Ne znam hoće te li do godine dobit još toliko, jer je to malo,

vi ste onda mali dioničar. To bi mogli dobit za.. dvije godine.

IVAN: Za dvi godine...(malo se misli), a undar nisam siguran hoće li mo...

GORDAN: Odmah ćemo vam sada dati potvrdu, odnosno mjenicu na sto tisuća,

hundertauzen eura, koje možete preuzeti u našoj banci na današnji

dan za dvije godine (pokazuje mjenicu).

IVAN: Sto tisuća euri. Da vidim mjenicu (uzima, gleda, okreće, pokazuje...) ije

prava je, viš ovi pečat, viš kako se providi (gleda je prema svijetlu, pokazuje

Antetu) ovo je kako ono reču vodeni pečat, ovo se ne može kopirat.

14.

ANA: Pokaži (uzima mjenicu, okreće, gleda, proba je kroz prste.. prstima stalo miče kako

da broji novac) Imaš pravo, koliko se jan razumin ovo je original.

IVAN: (Ani) Jan mislin da bi ovo bilo dobro iskoristit. Puno boje nego da nam

soldi stoju na naše banke.

ANA: Ako si tin dobro promisli, undar imaš pravo.

IVAN: (bankarima) Danu, što moramo ispunit.

VIKTORIJA: Najprvo moramo upisat vaše podatke u ugovor i ovu uplatnicu,

dajte nam osobnu i karticu za eure.

IVAN: Ne, ne, nećete vin dobit moje dokumente, jan ću to sam napisat, a vin se

malo tamo maknite.

GORDAN: Kein problem, nema problema . (malo se odmakne)

IVAN: (sjede, stavi ugovor na stol, gleda ugovor, vrti penkalu...zove Gordana) Ne

razumin dobro njemački di moran upisat broj osobne...

GORDAN: (priđe i pokazuje) Evo ovdje, hier, broj osobne, keine personliche,

ovdje ime i prezime, name, ovdje broj računa kontonumer, u eurima

i ovdje potpis, unterschrift, i ovdje na kraju još jedan potpis, a isto

tako i potpis na uplatnicu.

IVAN: Dojdi Ana, a vin se malo maknite. (Ana stane do njega, Ivan izvadi dokumente iz džepa, ispuni ugovor i uplatnicu, vrati svoje dokumente u džep.

Ugovor pruži prema Viktoriji. Gordan pruži ruku da uzme ugovor, ali mu je Ivan

odgurne i ugovor dade Viktoriji.) Evo mi smo sve ispunili na iznos od 50.000 eura koji će bit uplaćen na

račun vaše banke, evo tu smo potpisali, sve kako ste rekli (pokazuje).

VIKTORIJA : (Na brzinu pregledava dokument) Dobro, gud, tu je broj, iznos,

potpis,..izgleda sve u redu, sve okej.

IVAN: (uzme joj ugovor) E, a sada najprvo vin ispunite mjenicu na 100.000 euri

koje ću jan dobit i potpišite, pa ću van dat ugovor.

VIKTORIJA: (ispuni i potpiše mjenicu i dade Ivanu) Sto tisuća euro, evo,

izvolite, napisano i potpisano.

IVAN: (pregleda) E, tako sad je u redu. (daje joj ugovor)

15.

VIKTORIJA : Mi smo sada partneri, možemo se rukovati i poljubiti. (rukuje se s Ivanom i ljube se u obraze... Ivan malo zadrži Viktoriju u zagrljaju)

KATA: Ma viš tin njega, opet je iskoristi gužvu....i ćapa dva pera.

GORDAN: (daje Ivanu karticu) Evo vam broj mog mobitela, možete nazvat kad

hoćete, bilo što da vam treba u engleskoj, njemačkoj ili švicarskoj

vi se slobodno nama javite.

IVAN: (uzima karticu) Fala lipa, hoćemo.

VIKTORIJA : (daje Ivanu karticu) Sad ste i vi, kao i mi, suvlasnik velike europske

banke. Mi sada idemo, doviđenja svima.

ANTE i MARA: Doviđenja, doviđenja.

IVAN: Min ćemo vas ispratit do auta, dojdi Ana. (V.G.I. i A.odlaze ..)

ANTE: (hvata se rukama za glavu) Ma jeste li vidili ovo, razgovaraju o tisućama

euri kako da in je to sitniš. Mare stavi mi odeka još malo cukara.... (pokazuje šalicu)

KATA: I meni i meni. (drži šalicu i gura je prema Mari)

MARA: (stavi i Kati, ali se u zadnji čas sjeti) Tebi Kate ni potriba, tin ne smiš,.. ma

viš kako si brzo iskoristila momenat, an... Ante, kad ti jan ono reči da

je Ani boje nego meni, pa mi tin ne viruješ. Jesi li se sad uvjeri koliko

je njoj boje nego meni.

ANTE: Umorit ćeš me sotin, morala si mislit o temu kad si bila mlaja.

MARA: Ma kako ću, kad si me ćapa prin osamnaeste,.. i nisi molava, svaki dan

si nastoja i dohodi.

KATA: (radosno) A bila si mlada i lipa kako slika.

MARA: Oli san sad gruba, samo san malo starija, što mi fali. Fali mi malo

solad ili euri, ali što ću... Ma di san gledala kad san se udavala?

KATA: Meni se čini da jan znan di si tin tadar gledala.

MARA: Muči Kate mogla si ga tin štogod drugačije savjetovat, a ne samo

za fatigat. Je li viš da se danas može zaradit i na puno lakši način.

16.

KATA: Ante je bi sportaš, igra je balun kad je bi mlad, i ne može sve znat.

Mogu ti reć da je bi odličan, svih je uža driblat.

MARA: Ije, a danas svi driblaju njega, ..a najviše dribla sebe i nas. Do danas

ništa ni uštedi. Jan neznan kako banka izgleda iznutra, a kamoli kako

izgledaju euri.

ANTE: Nemoj tako Mare, ni sve tako slabo, imamo zdravja i ćer.

MARA: Ije od 35 godišć i još se nin udala.

KATA: Bome, još imate i mene.

MARA: Nemojte mi sada okrećat, jan govorim o soldima, o eurima koje nisa

nikad vidila. Da ih imamo, mogli smo poć koji dan po svitu kako što

gredu svi iz Evrope. Jesmo li sad u Evropi ili nismo.

(Vraćaju se Ivan i Ana, Ivan nosi veliku kovertu) ANA: (vesela i ushićeno) Išlića su. Da ste vidili samo kako auto vozu, velikanega

mercedesa s švicarskim tablicama.

IVAN: (Ani) Nisu švicarske nego njemačke. (Antetu i Mari) Ovako se fatiga, sve

su potvrde odeka, (pokazuje kovertu) a jan in nisa ukaza svoje

dokumente.

MARA: Je li to znači da ćeš za dvi godine zaradit 100.000 euri.

IVAN: A nego.

MARA: I nećeš ništa činit.

IVAN: Ne ništa, bome čuli ste i vidili, samo vaja znat kad ćeš i di uložit, a o

temun san van jutros govori.

MARA: Jan to ne mogu virovat.

ANTE: Ive, jesi li siguran što si učini?

IVAN: Da siguran, karta-kanta, to ti je važno, što san ti govori, črno na bilo s

pečatima i potpisima. Ovo mi je najsritniji dan do sad.

ANTE: Ije, to imaš pravo najvažnija je karta, ugovor, pečatirano i potpisano,

ma jan nisan siguran što si sve to potpisa.

MARA: (Ljutito) Neznaš tin ko ti glavu nosi, a kamo li potpisat ugovor.

17.

IVAN: Nemojte se svajat. Ovako ćemo, .. kad dobijin ove eure (pokazuje

kovertu) poć ćete s nama sedmicu dana na krstarenje. Zaslužili smo.

MARA I ANTE: (Gledaju se u čudu) Nin potriba da trošite solde na nas.

IVAN: Aa, nećemo tako, ovi su došli u vas, a min smo to iskoristili, red je da i

vin štogod dobijete.

ANTE: Neću jan tvojih solad, ne ne, fala ti lipa.

IVAN: Susid ne sekiraj se, bit će od čega kad ovo naplatimo.

ANA: Tako je Ive imaš pravo, dobro si se sjeti. (govori Ivanu) Viš koliko puti

dojdemo u vas...

KATA:Bome svaki dan.

ANA: (pogledaj Katu) ... digod štogod popit, izist, a ćakula, to više vridi nego sve

drugo, a i prvi ste nan susidi, red je da proslavimo.

MARA: Kako ćemo poć digod, kad mi bidni ni jezik nismo naučili. Hote vin

sami.

ANA: Ala pridomislit ćete se dok dojdu euri. Poć ćemo na Havaje. (Zvoni na vratima) MARA: Naprid otvoreno je. (Dolazi policijski inspektor Skok)

INSPEKTOR: Dobar dan.

ANTE: (ustane i prđe bliže) Dobar dan, a koji ste sad vin.

INSPEKTOR: Ja sam policijski inspektor Skok.

IVAN: (priđe Inspektoru) Najprvo vin nama pokažite dokumenat, da min vidimo

da ste inspektor.

INSPEKTOR: Izvolite. (pokazuje iskaznicu)

IVAN: ( Ivan gleda i potvrdi glavom) Ije, inspektor je. (vrati iskaznicu i sjede.)

INSPEKTOR: Možda se čudite što sam došao, ali doznajem da

su kod vas jutros bili dvojica, muškarac i žena, što se

predstavljaju kao Viktorija i Gordan, jeste li ih vidjeli.

ANTE: Ije bili su odeka, ali su išlića, a zašto pitate.

INSPEKTOR: Već nekoliko dana pratimo i pokušavamo uhvatiti te prevarante... (Ivan i Ana skoče na noge)

18.

IVAN: Što ste rekli, koje pivarante?

INSPEKTOR: Oni se predstavljaju kao predstavnici BritDoičŠvic banke, a u

stvari su prevaranti. Ovog tjedna su već prevarili 15 ljudi, koji su

im dali novce i eure.

IVAN: Kako, nin to moguće...(Ivan se hvata za grudi i pade na tlo, svi skoče oko njega, mašu ga)

ANA: Johi meni Ive moj, što ti se dogodilo, jesi li se udri, johi meni Ive

moj...(maše rukama, sede na tlo i stavi mu glavu u krilo)

MARA: Johi meni što se dogodilo. Napij se malo vode, vode.. (nosi vrč s vodom, stavi prste u vrč i polijeva ga s vodom, to isto radi i Ana)

ANTE: (uzima novinu i maše ga) Ive, Ive, ne odgovara, hoćemo li zvat hitnu.

(uzima telefon) Koji je broj hitne. (Kata Ivanu štapom gura stopalo)

MARA: Evo ga, evo ga miče se, miče se.. još ću ga malo polit s vodun. (poljeva ga)

IVAN ( dolazi svijesti, mokar od polivanja vodom) Pomalo, pomalo, što van je, što se

dogodilo.

ANTE: Sedi, sedi odeka. (postave ga sjest u stolicu, svi ga mašu, Mara donese ručnik)

INSPEKTOR: (preplašen) Što je bilo gospodinu, je li sad dobro?

KATA: Un van je ugovori posal s tin bankarima.

INSPEKTOR: (iznenađen, pita Ivana) Ma je li to moguće, je li istina da su i vas

prevarili.

IVAN: Mene privarili, nemoguće, nemoguće ... (opet klone u stolici, svi ga mašu i

polijevaju, on se pribere) Dosta, je dosta je, ni mi ništa. (Svi se malo odmaknu, samo ga Ana ostane držat za ramena)

IVAN: Inspektore, min imamo ugovore i papire i to pečatirane, hoćete li

pogledat (pruža mu kovertu koja je bila na stolu).

INSPEKTOR: Ne moram gledat, nažalost ta banka ne postoji i svi koji su uložili

ostali su bez novca.

IVAN: Kako ostali bez novca, mi smo uložili eure, a ne novac.

19.

INSPEKTOR: To vam je sve isto, nego možete li mi opisati tko je dolazio i

kako su izgledali. (Mara stavi Ivanu mokru krpu na čelo)

IVAN: Bili su lipo obučeni, u odjelima banke...niko nebi promisli da su....

KATA: Gospodin inspektor, imali su lipe face, .. i lipe sise,.. pa nin bilo lako

znat jesu li privaranti.

MARA. Muči malo Kate. (pita inspektora) Zašto vin to niste prin doznali i javili

čejadima o tim privarantima.

INSPEKTOR: Gospođo, čim smo doznali odmah smo krenuli u akciju.

Ima puno prevarenih. Mi radimo sve što možemo. Današnja

situacija, nedostatak posla, želja za brzom zaradom i

nezaposlenost su raj za prevarante svih vrsta. Mi kao državni

službenici teško možemo pratit i zaštitit sve građane od prevara.

Prevaranti dolaze doma, varaju na sve moguće načine, koriste

ljudsku nevolju i lakomislenost za brzom zaradom.

ANA: A što će sada biti s našim eurima.

INSPEKTOR: Ako bude sreće pa ih uhvatimo na vrijeme možda nešto i

pronađemo. Nažalost poučeni dosadašnjim iskustvom, novce su

sigurno već potrošili. Žao mi je što vam se to dogodilo. Da ste

slušali naše preporuke putem radija ili novina, to se nebi

dogodilo. (daje karticu) Tu vam je moj broj, ako vam nešto

treba slobodno nazovite. Sad moram nastavit istragu, moramo ih

čim prije pronaći, doviđenja (odlazi).

ANTE: Doviđenja. (Svi su pokunjeni, Ana plače)

ANA: (kroz plač) Što nan se ovo dogodilo. Kake smo to min sriće da su nas

privarili.

ANTE: (osjećajno) E moj Ive, koliko si govori o privarantima, i bi si u pravu,

a naleti si na prave pravcate.

MARA: Ma kako su ono izveli, kako su bili uvjerljivi. Kako in je ono došlo

napamet?

KATA: Jan mislin Ive, da si tin ono potpisa radi one sisate, ona te je privarila.

IVAN: Nema veze to s njun, nisan poradi nje.

20.

KATA: Ne, ..a malo si je pipa i stiska, da jan nisa zinula nebiš se bi letera od

nje setemanu dan.

ANA: (kroz suze) Kata ima pravo.

IVAN: (tužno) Misli san da u poslu vaja malo zalojit, da ćemo pa dobit veći

postotak i više euri..

KATA: Zaloji si in tin dobro. Jan mislin da nema ništa od Havajih.

ANA: (Ivanu) Lipo san ti govorila da dobro promisliš prin nego greš u ti posal, a

tin meni da san strašiva.

IVAN: A što ću misli san da ćemo zaradit, da ono nisu privaranti, tako san

misli..

ANA: (ljutito) Ko zna što si sve misli da znaš, niko ti ništa nin smi reć. Izgubi si

sve solde što smo imali....i još si mi govori da muči, da se ovako

fatiga u evropi, čini si me ludun.

IVAN: Smiri se, nemoj se živcirat, zaradit ćemo još solad...

ANA: Zaradit ćeš tin štogod u glavu (uzme šalicu i polije Ivana) Daj to ovamo. (uzme štap Kati i pokušava tuć Ivana. Ivan bježi po pozornici, oko stola, ona za njim,

a za njom Ante i Mara.) Nesrićo jedna, dabili nesrićo, ... sad će me cilo misto

zafrkavat, kako iman glupega i naivnega muža... nesrićo, glupane, a

govori si da sve znaš o privarantima... dat ću ti jan s ovo šćapa po škinji,

nesrićo....

KATA: Ana Smiri se, .. i vrati mi šćap.

IVAN: (bježi po pozornici, pokušava se sakrit iza Antet i Mare) Nisan misli da su

privaranti, nisan zna...

ANA: (Prijeti Antetu i Mari, oni se prestraše) Makni te se. ( Nastavi proganjat Ivana )

Sad ćeš vidit što nisi zna o meni, nesrićo.. glupane.. (Ivan bježi kroz vrata

vanka, a Ana za njim) Sad ćeš vidit što jan znan.

MARA: (nekoliko trenutaka nastane tišina) Ma, je li ovo moguće, sve solde su

izgubili.

KATA: E, a činili su se pametni, da sve znaju.

ANTE: Muči maja nin in lako, a min se nećemo naslađivat. Vidili ste kaki su

ono bili maheri, dobota san i jan povirova u ono što su govorili.

MARA: Ma kako su bili uvjerljivi, pa se lipo obukli, dotjerali, parićali

dokumente... 21.

KATA: I stavili pečate, i to one od vode..

MARA: A jan san vikala na Anteta da je nesposoban .. oprosti mi nisan tako

mislila. (grli Anteta)

KATA: I kad ono reču da je u Evropi sve lipo i pošteno, da će nas oni naučit

kako boje živit.

MARA: Usud je svega, usud moraš bit oprezan i znat što činit.

KATA Čini malo, ali čini dobro, uvik je to govori moj pokojan i tako je bilo,

manje, a slaje. Sad bi jan išlaća leć, ali mi je ona šimija vazela šćap...

ANTE: Vratit će ti ga sutra.

KATA: Nisan sigurna, jadno je s njin mahala, slomit će ga.

TINA: (Dolaze Tina i Pere,Tina ga drži za ruku) Vratili smo se, samo ćaja nemoj činit

žrnale, jedva san ga nagovorila da opet dojde.

MARA: (ustane i stane blizu Anteta) Nemoj sad opet skočit, budi miran.

ANTE: Ma što van je, a samo san ga hoti ništo pitat.

PERE: Pitajte, pitajte.

ANTE: Samo san te hoti pitat, hoćeš li tin oženit moju Tinu.

PERE: Hoću moj bože, to san van reka kad san joj doša doma.

ANTE: Ma, sve si tin to lipo reka, ču san te jan dobro, ali je li tin znaš što se

danas sve događa, privaranata i privrenih ima na svaki kantunu.

PERE: Ije, ma jan nisan svak.

ANTE: A reci ti meni još ništo,..(približi mu se) nima seksa pri nego se oženite,

je li tako? (Peretu neugodno, vrpolji se, češe po glavi)

TINA: (brani Pereta) Muči tata, o čemu to govoriš, što si ga sada opet napa.

ANTE: Nisan ga napa, nego samo provjeravan što se događa, jerbo vin ništa ne

govorite.

MARA: Pusti dicu na miru, zaludila te je ona privara s Švic banku, koji ti je

bog smiri se malo.

22.

TINA: Je li to sve što si misli pitat?

ANTE: Pomalo, pomalo, nin mi još odgovori.

TINA: Jadno si kurijozan, gremoća min malo prošetat, vratit ćemo se kad se

smiriš.

MARA: Hote, ala hote. (Tina i Pere odlaze, govori Antetu) ... Ma jesi li ono

ozbiljno misli da se ne nesmu ticat pri nego se oženu.

ANTE: Ma nisan Mare, to se tako reče, oli san jan od učera.

MARA: I jan mislin, jerbo se sjećan tebe kad smo se ženili, stalno si me vuka u

mrak, stalno si misli na ludosti.

ANTE: Neka oni činu što znaju, ali ako je privari bit će svega.

MARA: Nemoj tako i meni je briga.

KATA: Kad san jan bila mlada, nismo smili poć s muškin prin nego te oženi.

MARA: Ovo tin ponovo misliš napumpat Anteta, an?

KATA: Bilo je svega i u moje doba, ali nin bilo privara kako danas. Cilu

setemanu samo razgovarate o lupežima i privarantima, a prin se

razgovaralo o zafrikancijama, kako štogod izist, popit, nasmijat se,

zakantat, kogagod zagrlit, pojubit,... jan ne znan kojo je ovo doba došlo.

ANTE: Prin nin bilo televizije, interneta, ni bilo solad bez solad, to ti je ono

soldi na karticu.. drugačije se razmišljalo, vrime čini svoju.

KATA: Grinća jan lipo leć, umorna san od ovakega dana, laku noć. (odlazi)

MARA: Laku noć.

ANTE: (sjedi za stolom okrenut publici, Mara do njega) Ne zna čovik što je boje,

imat ili ne imat. Ako imaš puno imovine i solad, to te promini, nima više

one mirnoće, ljudske topline... razmišljaš drugačije, hoti bi imat još, još,

još,... i temu nikad kraja. A opet ako imaš malo, a znaš da drugi imaju

više, to te muči, hoti biš i tin imat više, hoti biš i tin živit normalno.

A ovi današnji privaranti, što se ovo događa, varaju digod i kad god

možu. Svakoga varaju, bidne stare, one što imaju i nimaju solad,

bolesne, zdrave, pametne i učene, svi dojdu na red.

23.

MARA: Ludo doba, ludo doba, ne možeš živit normalno.

ANTE: Ispada da se danas razvija nika nova vrst fatige, industrija privaranata,

koji varaju i zarađuju isto kako da su išli fatigat u poduzeće. Kad san bi

mlaji učili su me da vaja bit pošten, da vaja fatigat ako ćeš imat, a danas

imaju oni što ne fatigaju. Di smo to min falili, an Mare. Je li nas vrime

prigazilo, kako min to razmišljamo, ili smo svi u društvu naivni,

zakazali, dozvolili da nas varaju, kradu,... ili to tako mora bit.

MARA: Ante moj, viš koja je ura, homoća se odmorit, homoća min dva u

posteju činit ono što nan niko ne može vazest.

ANTE: Ašto ćemo to činit?

MARA: Sanjat Ante, razgovarat i sanjat kako će nam bit boje.

ANTE: Homoća Mare, i da znaš,.. večeras mi se ne spi. (Ustane i pruži ruku Mari)

MARA: (iznenađena) Ne, je li, ee, undar odmah homoća leć. ( veselo učini mot prema

publici, uhvati ga za ruku, mahne i odlaze) Adijo van.

KRAJ

24.