Tom Stendidž (Tom Standage): Jestiva istorija čovečanstva

5/23/2018 Tom Stendid (Tom Standage): Jestiva istorija ove anstva

Tom Stendid:JESTIVA ISTORIJA OVEANSTVA

Pon, 07/19/2010 - 21:00

Paori ive tee i krae od lovaca

Jedan antropolog je prelazak s bavljenja lovom i sakupljenjem na zemljoradnju opisaokao najveu greku u istoriji ljudskog roda. Dananji naunici koji su boravili meuopstalim grupama lovaca i skupljaa plodova ustanovili su da im ak i u ogranienimoblastima, gde su sad prinueni da ive, skupljanje hrane ispunjava samo mali procenatvremena mnogo manje nego to bi im trebalo da je proizvedu zemljoradnjom. BumaniKung iz Kalaharija, recimo, obino provode 12 do 19 asova skupljajui hranu, atanzanijski nomadi Hazda manje od 14. To im prua mnogo vremena za slobodneaktivnosti, zabavu i druenje. Kad ih je jedan istraiva pitao zaato njegov narod nijepreao na zemljoradnju, Buman mu je odogovorio: Zato da gajimo biljke, kad na svetuima toliko mongongo oraha? (Ovi plodovi, inae ine oko 50 odsto ishrane Kunga i ima

ih mnogo po divljim umarcima, ak i kad se nita ne radi da se razmnoe). U sutini,lovci i sakupljai rade dva dana nedeljno i imaju petodnevne vikende.Njihov ivot u prepoljoprivredno doba i u manje ogranienim sredinama verovatno je biojo ugodniji. Nekad se mislilo da je zemljoradnja ljude oslobodila od napornog rada iomoguila im vie vremena za bavljenje umetnou, razvijanje novih zanata itehnologija. Ali, ispostavilo se da je istina zapravo suprotna. Zemljoradnja jeproduktivnija jer daje vie hrane po jedinici povrine: grupa od 25 ljudi moe seizdraavati obraujui svega 25 jutara, to je mnogo manje od desetina jutara koje su imbile potrebne da se ishrane lovom i sakupljanjem plodova. Ali zemljoradnja je manjeproduktivna ako se meri koliinom hrane koja se dobije po satu rada. Drugim reima, toje mnogo tei posao.

Svakako bi taj napor vredeo ako ljudi vie ne bi morali strahovati od neuhranjenosti ilismrti od gladi. No izgleda da su lovci i skupljai zapravo bili mnogo zdraviji odnajranijih ratara, koji su imali manje raznovrsnu i uravnoteenu ishranu. Bumani jeduoko 75 vrsta divljih biljaka, umesto da se oslone na neki osnovnih useva. itariceobezbeuju pouzdane kalorije, ali nemaju sve sutinski znaajne hranjive sastojke.Zemljoradnici su zato bili nii od lovaca i sakupljaa. Prosena visina prastanovnikadananje Grke i Turske krajem poslednjeg ledenog doba, preko oko 14.000 godina, bilaje 175 cm za mukarce i 165 za ene. Oko 3000 p. n. e., posle prelaska za zemljoradnju,ona je pala na 160 za mukarce i 152 za ene. Tek u savremeno doba su ljudi ponovodostigli visinu drevnih lovaca i skupljaa, ali samo u najbogatijim delovima sveta.Dananji Grci i Turci su i dalje nii od svojih predaka iz kamenog doba.

Uz to, ratari su patili od bolesti koje su lovce i sakupljae retko ili nikada pogaale:rahitisa, skorbuta i anemije zbog nedostatka vitamina D, C, odnosno gvoa.Zemljoradnici su takoe bili podloniji infektivnim bolestima, kao to je guba,tuberkuloza i malarija, to je bila posledica sedelakog naina ivota. A zavisnost oditarica je imala i druge, specifine posledice: enski kosturi esto pokazuju tragoveartritinih zglobova i deformisanih nonih prstiju, kolena i krsta, to je povezano sasvakodnevnom upotrebom runog rvnja za mlevenje ita. Ratari su imali i kvarne zube,za razliku od lovaca i skupljaa, jer su se ugljeni hidrati u zemljoradnikoj ishrani


zasnovanoj na itaricama prilikom vakanja svodili na eere pomou enzima upljuvaki. Dokazi iz reke Ilinoj pokazuju da im se i proseni ivotni vek smanjio: s 26godina, koliko su u proseku iveli lovci i sakupljai, na 19 kod zemljoradnika.S obzirom na sve mane, zato su, pobogu, ljudi poeli da se bave zemljoradnjom? Kratakodgovor bio je da nisu shvatili ta se dogaa dok nije bilo prekasno.

A razlozi su objanjavani raznim teorijama. Stalno naseljavanje, koje se esto koristi kaoargument, ne vodi uvek ka zemljoradnji, jer do danas su opstale neke grupe lovaca iskupljaa, koje mogu dobiti vie hrane (ribe, morski plodovima, mali glodari) u svojojneposrednoj okolini nego od ratarstva, pa nemaju potrebu za velikim putovanjima. Istiese i da je rast populacije kao rezultat nastanjenosti bio jedan od inilaca koji su doprineliprelasku na zemljoradnju. Nomadski lovci i sakupljai morali su sve da nose sa sobomprilikom premetanja logora, ukljuujui i bebe. Tek kad dete bez tue pomoi moepeke da prelazi due razdaljine s tri ili etiri godine njegova majka moe darazmilja o drugom detetu. ene u nastanjenim zajednicama nemaju taj problem te stogamogu imati brojnije potomstvo. Zbog njega su, meutim, potrebne vee zalihe hrane itrajni prelazak na poljoprivredu. Mana ovakvog razmiljanja je u tome to se u nekim

delovima sveta gustina naseljenosti, izgleda, znatno poveavala tek posle prelaska nazemljoradnju, a ne pre njega.Ima jo mnogo teorija. Moda su se u nekim delovima sveta lovci i sakupljai okrenulizemljoradnji kad je proreena krupna divlja. Zemljoradnju je moda podstaklodrutveno nadmetanje suparnikih grupa u prireivanju najraskonijih gozbi. To moeobjasniti i zato su u nekim delovima sveta luksuzne vrste hrane kultivisane pre osnovnihnamirnica. Postoji ak i ideja da je sluajna fermentacija itarica i posledino otkrivanjepiva, bila podstrek za prelazak na zemljoradnju da zalihe tenog hleba ne bi presahle.

http://80.74.174.82/sr-lat/node/2190

Samo ene nisu zajednika imovinaUto, 07/20/2010 - 21:00

Spisak standardnih zanimanja iz praskozorja civilizacije pronaen je na malim glinenimtablicama uklesan karakteristinim klinastim slovima 3200 g. p. n. e. u Uruku (dananjemErehu), u Mesopotamiji, predelu gde su se pismenost i gradovi prvo pojavili. Unomenklaturi profesija zastupljenih u najveem gradu onog doba nabrojano je 129 stavki,a pri vrhu su, naravno, one najvanije: vrhovni sudija, gradonaelnik, mudrac,dvoranin, nadzornik glasnika...Prelazak s malih, ravnopravnou voenih sela na velike, drutveno raslojene metropole,

omoguila je sve intenzivnija poljoprivreda jer je deo populacije proizvodio vie hranenego to mu je bilo potrebno za ivot. Taj viak se mogao koristiti da se prehrane drugi,pa nisu vie svi morali da budu ratari. U Uruku se svega oko 80 odsto stanovnitva bavilozemljoradnjom, obraujui plodno tlo koje je u polupreniku od 16 kilometara opasivalograd. Viak proizvoda je prisvajala vladajua drutvena elita, prerasporeivala deo, a zasebe uzimala ostatak. Hranom uzrokovanog raslojavanja drutva nije bilo samo uMesopotamiju ve i u svim delovima sveta koji su prihvatili zemljoradnju.Lovci i sakupljai jesu morali da trae hranu samo dva dana nedeljno, ali ivotom im je


ipak upravljala hrana. Grupa je morala da se seli svakih nekoliko nedelja, kad izvorihrane u krugu privremene naseobine ponu da se iscrpljuju, i da nose sa sobom sve toimaju. A to je ograniavalo mogunost pojedinca da zgre materijalno bogatstvo.Moderni antropolozi su napravili popis celokupne imovine jedne porodice afrikih lovacai sakupljaa plodova i ustanovili da ona poseduje po jedan no i koplje, luk i strele, titnik

za zglob, mree, korpe, te po jednu teslu, zvidaljku, frulu, kastanjete, ealj, kai, eki ieir. (Malo je porodica u razvijenom svetu koje bi svu svoju imovinu mogli nabrojati ujednoj kratkoj reenici). A i ovi predmeti su bili zajedniko vlasnitvo, koje su svi delili.Umesto da svako nosi vlastiti no ili koplje, loginije je bilo da se inventar deli, potoneki ljudi mogu nositi druge stvari, recimo, mree ili lukove. Grupe su tako bilepokretljivije i imale vee anse da preive i postajale brojnije od onih u kojima supojedinci ljubomorno uvali svoju imovinu. Obavezno je bilo i deljenje hrane.I dananji lovci i sakupljai esto imaju pravilo da onaj ko donese hranu u logor mora daje podeli sa svakim ko zatrai. To obezbeuje da nee biti manjka hrane jer ako su svisebini, veina e vei deo vremena biti gladna. Neke grupe imaju jo sloenija praviladeobe, pa ak lovcu nije dozvoljeno da se poslui jelom od vlastitog plena. Zabranjeno je

bilo i prisvajanje neke povrine i izvora hrane na njoj.Lovci i sakupljai nisu ni pokuavali da prisvajaju statusno bogatstvo da bi poveali svojpresti. Zato da se mue, kad e takve premete morati da dele s drugima. Tek s pojavompoljoprivrede javljaju se i prve naznake imovine ili linog vlasnitva. Jedan antropolog jezabeleio da e Buman sve preduzeti da drugi ne budu ljubomorni na njega. Nikomenije stalo da dugo zadri neki naroito dobar no, ak i ako ga oajniki eli, jer e ondapostati predmet zavisti. Dok sam sedi i glanca finu otricu seiva, ue tihe glasoveostalih mukaraca iz grupe kako govore: Pogledaj ga, samo, kako se divi svom nou, dokmi nemamo nita. Uskoro e mu neko zatraiti no jer svi bi eleli da ga imaju i on e gadati. Bez te stroge kooperacije koju nareuje njihova kultura, Bumani ne bi moglipreiveti velike gladi i sue u Kalahariju.

Veoma su sumnjiavi lovci i sakupljai i prema samoreklami i pokuajima da se koddrugih stvori oseaj obaveze. Bumansko pleme Kung, recimo, veruje da idealan lovactreba da bude skroman i suzdran, pa po povratku iz lova mora umanjivati znaaj svojogpohoda, ak i ako ubije neku veliku ivotinju. Kad mukaraci odu po plen, pokazaerazoraaranost njegovom veliinom: ta, naterao si nas da doemo skroz ovamo po ovuvreu kostiju. Od lovca se oekuje da uestvuje u ovoj igri i ne uvredi se. Jedan odKunga je etnografu koji ih je izuavao objasnio: Kad neki mladi ubije mnogo mesa,pone sebe da smatra poglavicom ili vanim ovek, a za nas ostale misli da smo mu slugeili loiji od njega. Ovako mu ohladimo srce i nauimo ga blagosti.Dodatna komplikacija je to po tradiciji Kunga meso plena pripada vlasniku strele kojaga je ubila, a ne lovcu koji ju je odapeo. Ako, pak, dve ili vie strela obore plen, meso

pripada vlasniku prve. Poto ljudi rutinski razmenjuju strele, verovatnoa da e pojedinilovci skupljati poene jo je manja. Naroito veti su tako spreeni da grade ugled dajuiostalima velike koliine hrane i stvarajui kod njih obaveze prema njemu. Ba naprotiv:kad lovca neko vreme prati dobra srea, pa pribavi mnogo hrane, moe mu se desiti da nanekoliko nedelja prestane ii u lov da bi drugima dao priliku da se iskau i tako izbegaomogunost da se oni ljute na njega.Narod Kunga je izrazito ravnopravan i nema mnogo tolerancije prema aroganciji, krtosti


i rezervisanosti meu svojim pripadnicima. Kad kod svojih sunarodnika uoe takvoponaanje, imaju irok spektar sredstava za nametanje poniznosti da bi ujednaili ljude.

http://80.74.174.82/sr-lat/node/2295

VIP poglavice moraju da dele plenSre, 07/21/2010 - 19:32

Riard Borej Li, kanadski antropolog koji je iveo s grupom Kung Bumana tokomnekoliko terenskih istraivanja teko se ogreio o razvijen oseaj za demokratinostdomaina kada je pokuao da im se zahvali priredivi gozbu. Kupio je velikog debelogvola i iznenadio se to su Bumani poeli da ga ismevaju jer je odabrao ivotinju koja jeprevie stara, mrava i zato e biti tvrda za jelo. Naravno, ispostavilo se da je meso biloveoma ukusno, ali lovci i sakupljai raskone darove smatraju pokuajem da se drugimanametne kontrola, kupi politika podrka ili uzdigne vlastiti status, a sve je to protivno

njihovoj kulturi.Hrana odreuje strukturu drutva lovaca i sakupljaa i na druge naine. Prevelika grupabre iscrpi okolinu, zato su neophodne ee seobe i vee teritorije. Zato grupe varijajuod est i 12 lanova u podrujima s malo hrane do 25 i 50 gde su njeni izvori obilniji.Grupa se sastoji od jedne ili vie proirenih porodica, a zbog meusobnih brakova, veinaje u srodstvu. Uglavnom nemaju voe, mada neki ljudi osim tradicionalnih mukih ienskih zadataka, imaju odreene uloge kao to su isceljivanje, pravljenje oruja ilipregovori s drugim grupama. Ali niko nije potpuno specijalizovanan za jedan posao, nitimu specifine vetine daju vii drutveni status.Grupe odravaju meusobne saveze da bi obezbedili brane partnere i osigurale se odnestaice hrane. Ona koju to zadesi moe posetiti drugu s kojom je povezana brakom i s

njom podeliti deo hrane. Veliki gozbe se, pak, prireuju u doba kad je hrane u izobilju.Kad su Evropljani otkrili opstale grupe lovaca i sakupljaa u 18. veku, stvorili suromantiarsku sliku plemenitog divljaka koji ivi u nedirnutom Rajskom vrtu. DoktrinuMarksa i Engelsa je delimino inspirisao primitivni komunizam indijanskih zajednica,koje je opisao ameriki antropolog Luis H. Morgan. Ipak, ni ivot lovaca i sakupljaa nijeuvek bio idilian. edomorstvo je bio nain kontrolisanja obima stanovnitva, a uuobiajenim sukobima izmeu pojedinih grupa bilo je ak i kanibalizma.Meutim, kad su ljudi poeli da se trajno naseljavaju, lov i skupljanje plodova zamenilizemljoradnjom, drutveni mehanizmi razvijeni da suzbiju ovekove uroene tenje kahijerarhijskoj organizaciji (jasno uoljivi kod majmuna i drugih ivotinjskih vrsta) poelisu da se uruavaju. U selima se pojavljuju kue vee od ostalih, koje poseduju prestine

predmete kao to su retke koljke ili ukraene rezbarije, a ni grobovi nisu vie svi isti. Unaseljima kineskog basena Hubej u gornjem toku reke Jangce, gde je pririna kultivisanoko 4000 godina p. n. e. otkriveno je 208 humki, u samo nekoliko ima finih zagrobnihpredmeta, dok je u ostalima samo telo pokojnika. Slino je i u 128 grobova iz oko 5500 p.n. e. u Tel es-Savanu, danaanjem severnom Iraku, gde je u samo nekoliko pronaenizrezbareni alabaster, perle od retkih vrsta kamena i glineno posue.Vaan korak na putu od ravnopravnog sela do raslojenog grada bila je pojava vanihljudi koji preuzimaju kontrolu nad raspodelom vikova hrane i drugih dobara pa tako


okupljaju grupe podreenih ili sledbenika. Moda i ne iznenauje to sredstva ubeivanjanisu pretnje, ve velika dareljivost, najee hrane. U Melaneziji vaan ovek moeuzeti nekoliko ena da bi poveao raspoloive resurse: jedna obrauje batu, drugaskuplja drva, trea lovi ribu. Zatim paljivo rasporeuje proizvode, zaduujui drugeljude, koji moraju jo vie da mu vrate, to on onda daje drugima i time stvara jo vee

dunike. Taj proces podstie pojaanu proizvodnju hrane i na kraju dostie vrhunca uvelikim gozbama kada vaan ovek pokuava da izgradi ime. Poziva ljude ak i izdrugih sela, da bi ih doveo pod svoj uticaj. Suparnitvo meu vanim ljudima ubrzavaproces jer se oni nadmeu u tome ko e prirediti najbolje gozbe i zaduiti najvie ljudi.Znai li to da su vani ljudi bili bogati i lenji? Nikako. Vaan ovek ne sedi na svombogatstvu, ve mu je ono korisno samo ako ga razdeli. Ponekad su vani ljudi ak isiromaniji od svojih sledbenika. U eskimskim grupama severne Aljaske najuglednijikitolovaki kapetani odgovorni su za trampu s lovcima na irvase iz unutranjosti, teupravljaju raspodelom dobara u svojoj grupi. Ali poto moraju da daju sve to prime, nemogu da odbiju molbu za pomo. U Melaneziji, kako je zabeleio jedan istraiva, vaniljudi moraju da rade vie od ostalih da bi odrali svoje zalihe hrane. Ko tei ugledu, mora

naporno da radi danju i nou, prireuje velike gozbe i zgre poene.Ako neka porodica proizvede vie hrane, moe viak dati vanom oveku i oekivatikasnije protivuslugu kad, recimo, treba da zamene dotrajalu alatku ili kad ne budu imalidovoljne hrane. Uspean vaan ovek tako integrie privredu zajednice i upravlja njome,kristalie se kao njen voa, ali ne moe sledbenike primoravati ni na ta. U brazilskomnarodu Nabikvara, ako voa grupe nije dovoljno dareljiv i ne obezbeuje sledbenicimaono to im treba, oni e se prikljuiti drugoj grupi. Melanezijske voe koje nisu dovoljnodareljive ili pokuavaju da vei deo vika zadre za sebe mogu biti svrgnute ili akubijene.

http://80.74.174.82/sr-lat/node/2295

Cimet pod zatitom leteih zmija

et, 07/22/2010 - 21:00

Letee zmije, dinovske ptice grabljivice i krvolona stvorenja, sudei po starogrkimistoriarima, bili su samo neke od opasnosti koje su vrebale onoga ko bi pokuao da doedo zaina u egzotinim zemljama gde su rasli. Herodot je u 5. veku p. n. e. objanjavaoda skupljanje kasije, vrste cimeta, ukljuuje i oblaenje odela sastavljenog odneutavljene volujske koe koja pokriva sve osim oiju, jer samo ono titi od krilatihstvorenja nalik na imie, koji uasno cie.

Jo je udniji, tvrdio je otac istorije, bio nain skupljanja cimeta. Sasvim je nepoznatou kojoj zemlji rastu. Arabljani kau da suve tapie donose ogromne ptice, koje ih nosedo gnezda, sainjenih od blata, na najstrmijim planinskim liticama, uz koje se niko nemoe uspeti. Nain smiljen za skupljanje tapia cimeta je sledei. Ljudi iseku telesamrtvih volova u velike komadine i ostave ih na zemlji blizu gnezda. Onda pobegnu kudkoji, a ptice slete i odnesu meso u gnezda, koja su suvie slaba da izdre toliki teret ipadnu na zemlju. Ljudi izau i sakupe cimet, pa ga onda alju u druge zemlje.Grki filozof Teofrast je vek kasnije imao drugaiju verziju. Cimet, po onome to je uo,


raste u dubokim dolinama, gde ga uvaju zmije otrovnice. Jedini bezbedan nain da sedoe do cimeta je navlaenje zatitnih rukavica i cipela, a poto se on pokupi, ostavi setreina Suncu, koje e nagnati rtveni dar da bukne. Ima jo jedna pria o leteimzmijama koje uvaju drvee to raa tamjan. Po Herodotu, skupljai zaina mogu ihoterati jedino paljenjem stiraksa, aromatine smole, koja isputa oblake opojnog mirisa.

Piui u 1. veku nove ere, rimski filozof Plinije Stariji je prevrtao oima na takve prie.Tvrdio je da su te bajke izmislili Arabljani da bi podigli cenu svojoj robi. Tamjan potieiz Arabije, ali je postojbina cimeta ak u junoj Indiji i ri Lanki, odakle se brodovimaprenosio preko Indijskog okeana zajedno s biberom i drugim zainima. Ali arapskitrgovci koji su potom prenosili uvezenu robu, zajedno s domaim aromaticima, prekopustinje do Sredozemlja, u karavanima na kamilama, vie su voleli da pravo poreklosvoje neobine robe velom tajne sakriju od evropskih kupaca.Efekat je bio fantastian. Muterije irom Sredozemlja bile su spremne da planeneverovatne sume za zaine, najvie zbog njihovih egzotinih konotacija. A zaini samipo sebi nisu ni po emu vredni; to su uglavnom ekstrakti biljaka dobijenih iz zgusnutih iosuenih biljnih sokova, sekreta i smola, kore, semenje i osueni plodovi. Ali bili su na

ceni zbog neobinih mirisa i ukusa, koji su u mnogim sluajevima odbrambenimehanizmi biljaka od insekata ili gamadi. tavie, zaini su posve nepotrebni u ishrani.Zajedniko im je da su dugotrajni, lagani, teko ih je nai, i to samo na odreenimmestima. Zato su bili idealni za trgovinu na dugim razdaljinama, a to su dalje noeni,postajali su traeniji, egzotiniji i skuplji.Aleksandrijska tarifa, rimski dokument iz 5. veka, spisak je od 54 predmeta za carinjenje.Kao luksuzna roba, na koju se u najvanijoj mediteranskoj luci plaalo do 25 odstouvozne takse, tretirani su cimet, kasija, umbir, beli i indijski biber, kardamom, aloja ismirna, ali i lavovi, leoparadi, panteri, svila, slonovaa, kornjaevina, ali i indijskievnusi. Poto se samo retka, skupa i luksuzna roba posebno carinila, to je vailo i zazaine, ako bi ponuda neke porasla, a cena joj pala, ona je brisana sa spiska. Recimo,

biber je brzo postao uobiajen u Rimu zbog sve veeg uvoza iz Indije.Upadljiva upotreba zaina bila je i nain da se pokau bogatstvo, mo i dareljivost. Onisu davani kao poklon, zavetavani u testamentima s drugim vrednim predmetima, a nekadkorieni i kao valuta. U Evropi su verovatno Grci poeli da koriste zaine u kuhinji, doksu Rimljani tu ideju pozajmili, proirili i popularizovali. Kuvar po Apiciju, zbirka od 478rimskih recepata, zahtevao je obilne koliine stranih zaina, ukljuujui biber, umbir,koru cimeta, nard i kurkum, za, recimo, zainjenog noja. Stari kontinent se u srednjemveku bukvalno guio u zainima. Oni se u kuvarima pojavljuju u makar pola recepata, aponekad i u tri etvrtine. Meso i riba slueni su s dobro zainjenim sosovima, ukljuujuirazne kombinacije muskatnog oraia i cvreta, karanfilia i bibera.Ponekad se oduevljenje zainima objanjava time to su mogli prikriti ukus pokvarenog

mesa, jer ga je, navodno, bilo teko sauvati na due vreme. Ali takva upotreba zainabila bi vrlo udna, zbog njihove cene. Onaj ko je mogao priutiti zaine, svakako jemogao i kvalitetno meso. Sauvani su i brojni srednjovekovni zapisi o trgovcima koji sukanjeni jer su prodavali kvarno meso, to podriva ideju da je meso stalno bilo trulo, te daje kvarno bilo izuzetak, a ne pravilo.Pojedini drevni autoriteti su tvrdili da se umbir i cimet u mreama izvlae iz Nila, potoih je reka donela iz Raja, gde egzotine biljke rastu u izobilju. Pruali su i mistini ukus


raja u bednoj stvarnosti ovozemaljskog ivota, a korieni su i u balzamovanju i pripremipokojnika za zagrobni ivot.

http://80.74.174.82/sr-lat/node/2505

Mnogo skupo kotaju luksuz i ene

Pet, 07/23/2010 - 21:00

Na obali Crvenog mora pronaena je oko 120. g. p. n. e. nasukana laa na kojoj su svimornari, osim jednog, pomrli od gladi. Preivelom su dali hrane i vode i odveden je naegipatski dvor u Aleksandriji, gde je predstavljen kralju Ptolomeju VIII, poznatom i poimenu Fiskon, ili stomai, zbog znatnog obima struka. Ali, kako stranca niko nijerazumeo, vladar ga je poslao da malo naui grki, tada zvanini jezik Egipta. Ubrzo semornar vratio i objasnio da je iz Indije, a njegova je laa skrenula s putanje preko okeana.Poto je jedini morski put do Indije za koji se tada znalo u Egiptu bio onaj tik uz obalu

Arabijskog poluostrva a arapski trgovci su ga drali samo za sebe, elei da sauvajumonopol za isplativu trgovinu s Indijom na mornarevu opasku o brzom i direktnomputu do Indije preko otvorenog okeana gledalo se s nevericom. Da dokae da govoriistinu, a i da sebi obezbedi put do kue, stranac se ponudio za vodia ekspedicije. Kralj sesloio i za vou postavio svog savetnika od poverenja, Grka Evdoksa, uvenog zbog svoginteresovanja za geografiju. On se posle mnogo meseci vratio s tovarom zaina i dragulja,koji je vladar zadrao za sebe. Evdoks je kasnije jo jednom otplovio za Indiju, na zahtevPtolomejeve supruge i naslednice Kleopatre III. Opsednut idejom da je mogue oplovitiAfriku, uputio se u Atlantski okean ne bi li oplovio kontinent, ali se o njemu vie nitanije ulo.Tako je u svom traktatu o geografiji zapisao grki filozof Strabon poetkom prvog veka

nove ere. No, i on je bio skeptian prema celoj prii: kako je indijski mornar preiveo, anjegovi drugovi nisu? Kako je tako brzo nauio grki? Meutim, ba u to vremeuspostavljena je direktna pomorska trgovina izmeu Crvenog mora i zapadne obaleIndije, a do tada su samo arapski i indijski moreplovci znali tajnu sezonskih vetrova, kojisu omoguivali brz prelazak preko okeana.Obim pomorske trgovine se poveao kad su rimski trgovci dobili direktan pristupCrvenom moru posle rimske aneksije Egipta 30. g. p. n. e. Rimska kontrola trgovineizmeu Crvenog mora i Indije zapeaena je pod carom Avgustom, koji je naredio napadna Aden, glavni trgovaki grad june Arabije, koji je sveden na najobinije selo. Vepoetkom prvog veka nove ere ak 120 rimskih brodova godinje je plovilo za Indiju dakupi crni biber, kostus i nard, ali i dragulje, kinesku svilu i egzotine ivotinje za ubijanje

u arenama irom imperije.Cimet i biber iz Indije noeni su na zapad sve do Britanije, a tamjan iz Arabije putovao naistok sve do Kine, meutim, brojni uesnici u ogromnoj trgovinskoj mrei nisu bili svesnitoga kolika je ona, niti odakle potie roba koju prodaju. Kao to su Grci mislili da indijskizaini, koji su do njih stizali preko arapskih trgovaca, potiu, zapravo, iz Arabije, tako suKinezi, izgleda, pretpostavljali da muskatni orai i karanfili dolaze s Malajskogpoluostrva, Sumatra i Jave, premda su to bili samo usputne luke iz njihove pravepostojbine na daljem istoku, Molukih ostrva.


Obim trgovine i novac potroen na uvoz egzotine robe izazivali su izvestan otpor uRimu. Smatrano je to rasipnitvom, koje se nije uklapalo u navodno tradicionalne rimskevrednosti skromnosti i tedljivosti, a uz to su velike koliine zlata i srebra odlazile naistok. Zato su Rimljani morali da nau nove izvore blaga, osvajanjem ili otvaranjemnovih rudnika. Ogoreni Plinije Stariji je pisao: Nijedne se godine ne desi da Indija ne

odvue manje od 55 miliona sesetrcija, aljui nam robu koju kupujemo po ceni sto putaveoj od poetne. Ukupan deficit Rima u trgovini s Istokom, zapisao je, godinje iznosi100.000 miliona sestercija, ili oko deset tona zlata, kad se kineska svila i druga fina robauraunaju zajedno sa zainima. Toliko nas kotaju na luksuz i nae ene, jadikovao jeon. Otvoreno je priznao da ga sasvim zbunjuje popularnost bibera. Zaprepaujue jekako je njegova upotreba postala toliko omiljena, jer kod neke hrane privlana jeslatkoa, kod nekih izgled, ali ni bobica ni plod bibera ne mogu ga preporuiti. Jedino jedopadljiv jak miris i zbog toga idemo u Indiju!I Tacit je bio zabrinut zbog rimske zavisnosti od rasipnikih trpeznih luksuzarija. Kadje to pisao krajem prvog veka nove ere, vrhunac rimske trgovine zainima ve je bioproao, a kako se carstvo smanjivalo, njegovo bogatstvo i sfera uticaja opadali u

narednim stoleima, shanuo je i direktan promet s Indijom, a arapski, indijski i presijskitrgovci postali su glavni snadbevai Mediterana. Ali zaini su nastavili da pristiu. Jedanrimski kuvar iz petog veka, Vinidarijevi odlomci, navodi vie od 50 trava, zaina ibiljnih ekstrakata pod naslovom Ukratko o zainima koji treba da budu u kui kako nitane bi bilo nedovoljno zainjeno, ukljuujui biber, umbir, kostus, nard, list cimeta ikaranfili. A kada je 408. Alarik, kralj Gota, osvojio Rim, zahtevao je otkup od 2.300kilograma zlata, 30.000 srebrnjaka, 4.000 svilenih odora, 3.000 komada tkanine i 1.400kilograma bibera. Uprkos uruavanju i rasparavanju drave, snadbevanje svilom iz Kinei indijskim biberom nije prekidano.Meutim, trgovinskim putevima nije prenoena samo roba. Po predanju, apostol Toma je52. na obalu Indije, dokle je doplovio na lai trgovaca zainima, doneo hrianstvo.

http://80.74.174.82/sr-lat/node/2611

Na brodu sa zainima doplovila i smrt

Sub, 07/24/2010 - 21:35

Opsada luke Kafa na Krimskom ostrvu poela je 1345. enovljanski trgovci kupili su je1266. od Zlatne horde, najzapadnijeg dela propalog Mongolskog carstva, pretvorivi ga usvoj najznaajniji trgovaki centar na Crnom moru, ali novi kan Dani-beg nijeodobravao upotrebu grada za trgovinu robovima i stalno je pokuavao da ga zauzme.

Taman kad je izgledalo da e u tome uspeti, njegovu armiju je napala strana kuga.Italijanski belenik Gabrijel de Musija je zapisao da je kan naredio da se zaraeni leevinatovare na katapultove i preko bedema ispale na grad. Uzalud su ih branitelji odmahbacali u more jer je kuga ve uzela maha. Ubrzo je vazduh postao kuan a bunarizatrovani, bolest se naglo rairila po gradu, te je malo stanovnika imalo dovoljno snageda pobegne. Ali oni koji su se dokopali brodova, poneli su kugu sa sobom na zapad.Crna smrt se brzo rairila po Sredozemlju, a do 1353. pokosila je, po nekim procenama,izmeu treine i polovine populacije Starog kontinenta. Nikakav lek nije mogao pomoi


obolelima. Ima podataka o onima koji su zazidani u vlastite kue da bi se spreilo irenjepoasti, ali i ljudima koji su naputali svoje porodice ne bi li izbegli zarazu. Medicinarisu predlagali razne udnovate mere predostronosti, koje su, po njima, smanjivale rizikod infekcije, savetujui, npr. debelim ljudima da ne sede na suncu, ali bilo je jo mnogozbunjujuih uputstava za ishranu. Doktori iz Pariza su savetovali izbegavanje povra,

kako ukieljenog, tako i sveeg, voe, osim ako se jede s vinom, a i uzdravanje odpiletine, paetine i prasetine. Maslinovo ulje je fatalno, upozoravali su.Osim dugog spiska hrane koju treba izbegavati, bilo je i one za koju se smatralo da titiod kuge, a glavni su bili zaini, sa svojim egzotinim, kvazimaginim svojstvima, jakimmirisima i dugom istorijom upotrebe u medicini. Francuski lekari su preporuivali da sepije orba zainjena biberom, umbirom i karanfiliem. Verovalo se da bolest izazivazaraeni vazduh, pa je ljudima savetovano da nose razne smese nainjene od bibera,ruinih latica i drugih aromatika, kad god nekud moraju da izlaze iz kue. Italijanskipisac ovani Bokao opisao je ljude koji su etali napolju, nosei u rukama cvee,miriljave travke ili razne zaine, koje su esto prinosili nosu. To je pomoglo da seprikrije smrad smrti i pokojnika, kao i da se, navodno, proisti vazduh. Don od

Eendena, predava Oksfordskog univerziteta, bio je uveren u to da mu je kombinacijatucanog cimeta, aloje, izmirne, afrana, mukatnog oraia i karanfilia pomogla dapreivi dok su ljudi oko njega umirali od kuge.Ali kao sredstvo prevencije zaraze, zaini su, zapravo, bili ne samo potpuno beskorisnive i delimino krivi to je kuga uopte stigla. Kuga, koja je, izgleda, potekla iz centralneAzije, doprla je do Kafe preko kopnenih trgovakih puteva, pre nego to su jeenovljanski brodovi sa zainima rairili po Evropi. Kad je primeena veza izmeutrgovine zainima i kuge, ve je bilo kasno. Jedan flamanski hroniar je zapisao da su ujanuaru 1348. tri galije uplovile u enovu, gonjene jakim vetrom s istoka, stranozaraene i prepune raznih zaina i drugih dragocenosti. Kada su enovljani to saznali ivideli da su uasno i nepovratno zarazili druge ljude, oterali su ih iz luke zapaljenim

strelama i raznim ratnim mainama poto se niko nije usuivao da ih dodirne, niti je ikomogao trgovati s njima jer, ako bi to uinio, zasigurno bi odmah umro. Tako su se oniratrkali od luke do luke. Kasnije, jedan francuski pisac je u Avinjonu zabeleio daljudi niti jedu, niti uopte dotiu zaine, jer srahuju da su moda skoro stigli saenovljanskih laa. A mnogo je puta primeeno da su se oni koji su jeli te novopristigleiznenada razboleli.Pad Konstantinopolja, kost u grlu Alaha 1453. i muslimanski monopol nad zainima,nagnao je evropske istraivae da trae radikalne nove pomorske putave ka istoku. PaoloToskaneli, ugledni italijanski astronom, u junu 1474. je portugalskom dvoru u Lisabonupismom predstavio svoju neobinu teoriju: da se od Evrope do Indije, zemlje zaina,najbre moe doi plovei na zapad, a ne juno i istono oko Afrike. I ne udite se kad

kaem da zaini rastu u zemljama na zapadu, iako obino kaemo na istoku.Preuzimajui mnogo toga iz izvetaja Marka Pola, usluno je priloio i nautiku kartukoja je pokazivala ostrva ipangu i Antiliju u okeanu na putu ka Kini, za koju je verovaoda lei 10.000 km zapadno od Evrope. Ta zemlja je bogatija od svih do sada otkrivenih,i ne samo to moe ozbezbediti veliku zaradu i mnoge dragocenosti ve u njoj imamnogo zlata, srebra, dragog kamenja i svih vrsta zaina u izobilju.Toskanelijev savet portugalski dvor je ignorisao, ali je Kristofor Kolumbro, enovljanskimornar koji je u to vreme iveo u Lisabonu, uo za to pismo i nabavio njegovu kopiju.


On je imao sreu to su kralj Ferdinand i kraljica Izabela od panije, koji su netomizvojevali pobedi na Granadi, poslednjem muslimanskom uporitu na Pirinejskompoluostrvu, odluili da ga podre. Kolumbo ih je moda privoleo time to je sugerisao dabi prihod od njegove, kako je naglasio komercijalne ekspedicije mogao finansiratipohod kojim bi se ponovo osvojio Jerusalim. Njemu je, pak, obeana desetina sveg

zlata, srebra, bisera, dragulja, zaina i druge robe, koju proizvede ili pribavi trampom ilikopanjem unutar granica tih predela.

http://80.74.174.82/sr-lat/node/2751

Kobna potraga za Eldoradom, zemljom cimeta

Ned, 07/25/2010 - 21:00

Sa tri broda krenuo je Kolumbo 6. septembra 1492. s Kanarskih ostrva na zapad i bioubeen da mu je bogatstvo u domaaju im je primetio kopno. U svom dnevniku vie

puta pominje zlato i zaine i opisuje pokuaje kako bi naveo lokalno stanovnitvo da mukae gde da ih nae. Dve nedelje po prispeu, poto je obiao nekoliko ostrva za koje jemislio da pripadaju grupi od 7.459, a po tvrdnjama Marka Pola, nalazila su se dalje odistone obale Kine, zapisao je: Danas sam poeleo da krenem na ostrvo Kubu, verujuida je bogato zainima. Tamo ih nije uspeo nai, ali su mu rekli da cimeta i zlata ima najugoistoku. U dnevniku je tvrdio da bez sumnje u ovim zemljama ima veoma velikakoliina zlata, dragog kamenja, bisera i bezbroj zaina. Na obali ostrva koje je nazvaoHistapanjola, umislio je da vidi polja sa hiljadama vrsta drvea, prepunih plodova, zakoje se veruje da su zaini i mukati.Poto je s domorocima komunicirao znakovima, mogao ih je tumaiti kako je hteo.Podjednako je bilo zgodno to je postojalo nekoliko uverljivih objanjenja zato nije

uspeo da pronae nikakve zaine. Moda je bilo pogreno godinje doba, njegovi ljudinisu poznavali ispravne tehnike branja i obrada i, naravno, Evropljani ionako nisu znalikako zaini izgledaju u prirodi. To to ne poznajem plodove ispunjave me tugomnajveom na svetu, jer vidim hiljade vrsta drvea, i svako je posebno po neemu, kao ihiljadu vrsta travki sa cvetovima, a nita od toga ne poznajem, vajkao se Kolumbo.Izgleda da ga je pratila i loa srea: jedan lan posade je tvrdio da je ubrao plod sa drvetamastike, ali, naalost, ispustio je uzorak, dok je drugi kazao kako je pronaao rabarbaru,no nije je mogao iskopati bez aova.Ekspedicija se vratila u paniju marta 1493. nosei sa sobom samo malu koliinu zlata,skupljenu trampom s lokalnim stanovnitvom, te uzorke biljaka za koju se verovalo da suzaini. Odmah po napornom putovanju Kolumbo je poslao panskom kraljevskom paru

Ferdinandu i Izabeli zvanino pismo (postalo je bestseler u celoj Evropi i doivelo 11izdanja ve do kraja godine), sa opisima egzotinih ostrva s visokim planinama,udnovatim pticama i vrstama voa, ali je optimistino tvrdio da na Hispanjoli imamnogo zaina i velikih rudnika zlata i drugih metala. Objasnio je da bi prenosbogatstava iz novih zemalja mogao da pone odmah: Smesta u njihovim velianstvimada poaljem koliko zatrae zaina i pamuka, mastike i aloje, a i robova, ljudi tooboavaju idole. I verujem da sam pronaao rabarbaru i cimet.I pored slavodobitnog tona njegovog pisma, na panskom dvoru su bila podeljena


miljenja o efektima Kolumbovog putovanja. Granice za koje je tvrdio da su cimet nisumirisale kako je trebalo i delovalo je kao da su se pokvarile pri povratku, a ni ostalidoneseni uzorci zaina nisu bili naroito impresivni. Meutim, poto je tvrdio da sepribliio izvoru zlata, omoguena mu je druga, mnogo vea ekspedicija, a ona je samoproduila pometnju oko pronalaska zaina.

Dijego Alvares anka, lekar Kolumbove flote, pisao je sa Hispanjole kui u Sevilju:Ima nekakavog drvea koje, mislim, raa muskatni orai, ali trenutno nema plodova.Video sam koren umbira, koji je jedan Indijanac vezao oko vrata. Ima i aloje: nisu odvrste koje smo dosad viali u naoj zemlji, ali ne sumnjam da imaju medicinsku vrednost.Ima i vrlo dobre mastike, kao i nekakve vrste cimeta, istina, ne tako finog kao onaj kojismo upoznali. Ne znam da li je to moda zato to ne znamo kada se sakuplja, ili modaova zemlja ne raa bolje. Niega od ovih zaina zapravo nije bilo, ali su panci arkoeleli da toga bude.Optuen je Kolumbo da loe upravlja kolonijama i njihov potencijal predstavlja u lanomsvetlu, pa je na kraju treeg putovanja u Madrid poslat u lancima, gde mu je oduzetazvuna titula guvernera. Posle etvrte, poslednje ekspedicije, umro je 1506. uveren da je

ipak stigao do Azije. Inae, u jednom trenutku naterao je sve svoje mornare da se zakunukako je Kuba vea od svih poznatih ostrva i vrlo je blizu Kine. Onome ko bi opovrgaonjegove tvrdnje pretili su velika novana kazna i odsecanje jezika.Oekivanja da se na amerikim kontinentima mogu pronai zaini nisu ugaena. Tako jepanski misionar u Novom svetu Bartolomeo de las Kasas 1518. smatrao da su novekolonije vrlo dobre za umbir, karanfili i biber. Konkvistador Ernan Kortes ponaao jemnogo zlata, otimajui ga od Acteka u Meksiku, ali se ak i on loe oseao jer udomovinu nije uspeo da poalje nimalo oraia ili karanfilia. Zato je u pismimapanskom kralju stalno obeavao da e s vremenom pronai put do zainskih ostrva.Konkvistador Gonsalo Pisao je, pak, proeljao amazonsku dunglu u kobnoj potrazi zalegendarnim Eldoradom, zemljom cimeta.

Ameriki kontinent je ostatku sveta ponudi svakojake nove namirnice, poput kukuruza,krompira, bundeve, okolade, paradjza, ananasa ili vanile, ali je Kolubo bio naroitoponosan na ljute papriice, za koje je tvrdio da su vrednije od bibera. Zabeleio je dadomoroci samo to jedu jer je vrlo zdravo i godinje se time moe natovariti 50karavela. Od bibera su bolje jer se mogu lako gajiti van mesta porekla, za razliku odveine zaina, pa su papriice za samo nekoliko decenija postale deo i azijske kuhinje.

http://80.74.174.82/sr-lat/node/2830

Kad se svaaju poglavice, gine admiral

Pon, 07/26/2010 - 21:00Portugalski kralj Manuel je u potrazi za zainima poslao etiri lae pod vostvom Vaskada Game, koji je obiao juni vrh Afrike i 1498. se ukotvio blizu Kalikuta. Kao to jeobiaj nalagao, na obalu je poslao izaslanika (obino je to bio kakav kriminalac iliizoptenik koga, smatralo se, nije bilo teta rtvovati) da uspostavi kontakt s lokalnimstanovnitvom. Indijci ga nisu razumeli, ve su ga odveli u kuu nekih muslimanskihtrgovaca iz Tunisa koji su tu iveli. Kakav vas je vrag ovde doveo? upitali su oveka,


koji je odgovorio: Doli smo da naemo hriane i zaine.Premda je u Kalikutu bilo zaina u izobilju, nije bilo hriana. Ali, Da Gama je je bioubeen da su lokalni hindusi zapravo hriani, koji padaju na kolena u svojimhramovima, a da su prikazi hinduistikih boginja i bogova devica Marija i hrianskisveci. Kralju Kalikuta se uopte nisu dopale drangulije koje su im ponudili Portugalci

kardinalske kape i bakarne posude, inae standardni predmeti za trampu s plemenimazapadne obale Afrike. Da Gama se vratio u Lisabon 1499. sa samo dva broda ipolovinom preivele posade, doneo vrlo malo bibera, cimeta, karanfilia i umbira, alidokazao da je mogue zaobii muslimansku zavesu i pribaviti zaine direktno iz Indije.Kralj je bio oduevljen i s mnogo pretencioznosti prozvao se Gospodarem Gvineje iOsvojenja, Plovidbe i Trgovine s Etiopijom, Arabijom, Persijom i Indijom. O tome jelikujui pismom obavestio i svoje glavne pomorske konkurente, Ferdinanda i Izabelu odpanije.Muslimani su se u lukama koje su drali u Indijskom okeanu trudili da to niimnametima privuku to vie trgovaca, smatrajui da im nije potrebno oruje da bi odravalired u poslovanju. Meutim, maleni Portugal je bio navikao na sredozemne obiaje, gde se

sila radi zatite pomorskih puteva, trgovine i kolonija koristila jo od grko-rimskogdoba.Uz to, nije eleo samo da uestvuje u trgovini po Indijskom okeanu ve i da dominira iorujem istisne muslimane. Ni est meseci nakon Da Gaminog povratka, 13 brodovabrodova pod komandom Pedra Alvaresa Kabrala, krenulo je u drugu ekspediciju kaIndiju. Dok su plovili Atlantikom, neoekivano su uoili nepoznato junoamerikokopno, te zauzeli Brazil u ime Portugala jo jedna neoekivana posledica potrege zazainima. Jedan brod se vratio u Lisabon da donese vest, dok su se ostali zaputili uKalikut i sukobi su odmah poeli. Kabral je zarobio neke muslimanske brodove i zapalioih dok je posada jo bila na njima, a potom, na uas lokalnog stanovnitva, posle dvadana i luku. U Koinu i Kananoru su, pak, zaplaeni mesni vladari, elei da izbegnu

slinu sudbinu, dozvolili Portugalcima da osnuju trgovake filijale po vie negopovoljnim uslovima.Kabralova flota, teko natovarena zainima, jula 1501. je s oduevenjem doekana uLisabonu i uasom u Veneciji. Uistinu, mletaki trgovci su u loem poloaju, zabeleioje jedan hroniar. Jer, osim to su Portugalci u Evropu doneli prvi veliki tovar zaina,zaobiavi muslimansku zavesu, poremetili su i isporuku preko Crvenog mora.Venecijanski brodovi su naredne godine otkrili da u mamelukim lukama Bejrut iAleksandrija mogu nai vrlo malo bibera, zbog ega mu je cena drastino skoila. Brojtrgovakih galija je s 13 pao na tri, a umesto da flotu alje dva puta godinje, kao do tada,Venecija ih je slala svake druge godine. inilo se da je grad-republika pred bankrotom.A ratobornost Portugalaca bila je sve vea na treem putovanju do Indije. Opustoili su

rub istone Afrike, iznuujui plen i danak, nasumino bombardovali gradove na obali nebi li naterali kljune da plaaju reket. Zauzvrat, luke i brodovi dobijali su zatitu, alisamo ako obeaju da nee ubudue trgovati s muslimanima. Osim toga, njihove je laeDa Gama potapao i pljakao, jednom prilikom koristei zarobljenike za vebanjesamostrela, dok je preostalima odsecao ruke, noseve i ui, aljui ih amcima na obalu ilispaljivao na jednom od vlastitih brodova. Najzad je postigao dogovor sa snadbevaimau Koinu i s tovarima zaina krenuo kui. Usput je potopio lokalnu flotu koja je poslatada se osveti, a pride je jo jednom bombama zasio Kalikut.


Jesu Portugalci pronali sam izvor zaina, ali njihov plan da muslimanima oduzmukontrolu nad snadbevanjem Evrope ipak je propao. Indijski okean je bio suvie veliki.Lisabonski dvor je upravljao s desetak odsto malabarske trgovine biberom i moda 75procenata izvoza zaina u Evropi, ali pokuaj da blokira muslimanske brodove bili susamo delimino uspeni. Ve 1560. koliina zaina koje su muslimanski trgovci

dopremali u Aleksandriju vratila se na preanji nivo.panija nije htela da zaostane pa je poslala u ekspediciju portugalskog moreplovcaFernanda Magelana, koji je pao u nemilost portuglaskog dvora pa se odrekaodravljanstva i ponudio svoje usluge dvoru u Madridu. Njegova flota se zaputila zapadnodo Pacifika, kroz prolaz danas poznat kao Magelanov, na najjunijem delu LatinskeAmerike. Sam admiral je ubijen na Filipinima 1521. jer se neoprezno umeao u svauizmeu dvojice lokalnih poglavica.

http://80.74.174.82/sr-lat/node/2872

Menhetn za sitni dobili Englezi

Uto, 07/27/2010 - 21:00Ekspedicija tragino stradalog Fernanda Magelana je nepobitno dokazala da je zemljaokrugla a okeani povezani, dok je 26 tona karanfilia, koje je u Sevilju 1522. na broduViktorija dovezao kapetan Huan Sebastijan Elkan pokrilo je sve trokove putovanja.Od panskog dvora je Elkano dobio plemiku titulu i grb ukraen tapiima cimeta,mukatnog oraia i karanfilia.Neto kasnije pomorske sile postaju Engleska i Holandija. Engleski istraiva FrensisDrejk proao je izmeu Molukih ostrva 1579. i primetio da raaju obilje karanfilia, tepribavismo za sebe koliko god smo hteli po iznimno niskoj ceni. Ovo putovanje

nadahnulo je nekoliko kasnijih ekspedicija njegovih zemljaka, ali su sve okonanefijaskom. Holanani su bili uspeniji. Neko vreme su bili distributeri portugalskih zainapo severnoj Evropi, ali kako su po ujedinjenju panije i Portugala izgubili tu privilegiju,reili su da se sami snadbevaju. Trgovci su se 1602. ujedinili u Holandsku istonoidijskiukompaniju i uspostavili redovne poiljke zaina s Jave, iskoristivi nesposobnostPortugala da upravlja prometom.Toliko su se tri godine kasnije direktori HIK-a osilili da su izbacili sa zainskih Bandskihi Molukih ostrva pance i Portugalce, oterali prispele engleske brodove i bezobzirnonametnuli svoj monopol. Proizvodnja karanfilia je bila koncentrisana na centralnimostrvima Ambon i Ceram, a da bi je jae kontrolisali, drevni gajevi karanfilievog drvetana drugim ostrvima su uniteni, berai masakrirani, a njihova naselja razorena.

Zabranjeno je gajenje drugih useva da bi lokalno stanovnitvo postalo zavisno u nabavcihrane. Nju su Holanani skupo prodavali, a karanfili kupovali jeftino. Kad jeproizvodnja karanfilia opala, HIK je naredio sadnju novog drvea, ali dok je onoporaslo, ponuda je prevazila potranju pa je uzgajivaima naloeno da stabla poseku.Usledili su ekonomski ciklusi uspona i pada, a Holanani su se muili da uravnoteeponudu i potranju plodova drvea to sporo raste i radnika koji nevoljno rade.Nekontrolisano gajenje karanfilia kanjavano je smru.Na Bandskim ostrvima, oblinjoj postojbini muskatnog oraia, Holanani su ubeivali


lokalne itelje da potpiu dokument kojim bi se obavezali na to da zaine prodaju samoHIK-u i nikom drugom. Moda zato to nisu pristali, oni su nastavili da prodaju svima, anaroito Englezima. Uz njihovu podrku starosedeoci su se pobunili i zbrisali grupu kojuje jedan holandski admiral poslao da pregovara. Usledila je odmazda i HIK je surovonametnuo svoj monopol nad zainima. Sela su spaljena, stanovnici pobijeni, oterani ili

prodavani kao robovi. Poglavicu su muili i obezglavili plaenici Kompanije, samurajidovedeni iz Japana, gde su Holanani bili jedini Evropljani kojima je bilo dozvoljno datrguju. Ostrva su potom podeljena na 68 parcela, izdavanih nekadanjim nametenicimaHIK-a, na kojima su radili robovi pod brutalnim uslovima. Pogubljivani su nanajrazliitije jezive nain za najmanje prestupe, ali proizvodnja i distribucija muskatnihoraia je ostala pod holandskom kontrolom.Englezi su pristali na to da napuste zainska ostrva 1624. i usredsredili se na ekonomskemogunosti Kine i Indije. Nakon mnogih anglo-holandskih ratova i mirovnih sporazuma,kao kompenzaciju, Englezi su za sitni dobili i jedno malo ostrvo u Severnoj Americipo imenu Menhetn, koje je danas srce Njujorka.Profit od zaina pomagao je finansiranju zlatnog doba Holandije 17. veka, koja je tada

prednjaila u trgovini, nauci i finansijskim inovacijama, a naglo obogaena trgovakaklasa bila je pokrovitelj umetnika, kakvi su bili Rembrant i Vermer. Ali na duge staze,pokazalo se da je monopol nad zainima manje vredan nego to se oekivalo. Garnizoni iratni brodovi potrebni za odbranu monopola bili su izuzetno skupi i nisu vraali uloenokad su cene zaina u Evropi ubrzo poele da dramatino padaju. Kako je razlogdelimino bila preobilna ponuda, Holanani su namentnuli vetaka ogranienja:spaljivali su ogromne koliine zaina na dokovima Amsterdama i poeli da ograniavajuuvoz iz Azije, pokuavajui da odre cene na visokom nivou. Ali kako je trgovinatekstilom postajala sve vanija, zaini su inili sve manji udeo u holandskoj zaradi: sa 75procenata 1620. na 23 svega 80 godina kasnije.Nie cene odraavale su se i na ozbiljniju promenu u trgovini zainima. Kad su raspreni

mitovi o njihovoj natprirodnoj postojbini, oni vie nisu delovali tako glamurozno: postalisu neto to se moe lako priutiti, ak i prizemno. Jako zainjena jela poela su se, unajboljem sluaju, smatrati staromodnim, ak dekadentnim, jer su se ukusi menjali inove, jednostavnije kuhinje ule su u modu u Evropi. Kao egzotini statusni simbolizaine su prevazili novi proizvodi, poput duvana, kafe i aja. Tuan kraj nekada silnetrgovine koja je promenila poimanje sveta.Jer, poto su bili idealni za dugotrajni transport, zaini su doveli do uspostavljanjeglobalnih trgovinskih mrea. Velike prevaljivane razdaljine bile su jedan od razloga zbogkojih su ljudi bili spremni da ih i basnoslovno plaaju.

http://80.74.174.82/sr-lat/node/3030

Krvavi eer

Sre, 07/28/2010 - 21:00Portret engleskog kralja arlsa II, naslikan oko 1675, nije, kao to izgleda, jednostavan.Monarh je prikazan u kaputu do kolena i kapri-pantalonama, dok stoji u raskonom vrtuvelike zgrade. Kraj njega su dva panijela, a u blizini klei Don Rouz, kraljevski vrtlar,


koji vladaru poklanja ananas. Simbolika deluje jasno. Tada je ananas bio izuzetno redak uEngleskoj jer se morao uvesti s Kariba, a retki su primerci prevaljivali put, a da se nepokvare. Bio je tako cenjen da su ga nazivali kraljevskim voem, a tu je konotacijupojaavala lisnata kruna koja ga krasi. U Engleskoj je veza izmeu ananasa i kraljevskemoi poticala jo od 1661, kad je arls dobio jedan ananas od udruenja odgajivaa i

trgovaca s Barbadosa, koji su eleli da on odobri cenu za njihov glavni izvozni proizvod eer. Tih godina je kralj primio vie od 10.000 molbi raznih interesnih grupa, ali jezbog darovanog ananasa, jednog od prvih vienih na Ostrvu, on izdvojio ba zahtevbarbadoskog udruenja.Ali ananas nije bio samo statusni simbol ve je podseao i na uspon Engleske kaopomorske trgovake sile, naroito njenu prevlast na Karibima. Da impresionirafrancuskog ambasadora arla Kolbera, arls mu je za veeru, prireenu njemu u ast,servirao i ananas. Da se vidi ko ima monopol nad tek ustanovljenim kolonijama. Kralju jebilo toliko stalo da ananasom demonstrira svoju i dravnu mo, pa ga je, umesto sluga,lino seckao i parad delio s vlastitog tanjira. Dodatno znaenje ima i sam pompezannaslov slike: Prvi ananas odgajen Engleskoj. Meutim, najverovatnije je on bio uvezen

kao mlada biljka i u novoj postojbini je samo porastao.A nesporni predvodnici u botanici krajem 17. veka bili su Holanani. eleli su darazumeju nove biljke da bi pronali lek za tropske bolesti koje su desetkovale njihovemornare, trgovce i koloniste, ali i novu poljoprivrednu robu, osim ve poznatih zaina, nakojoj e profitirati. Zato su osnivali botanike bate na Malabaru, Cejlonu i Javi, koje surazmenjivale uzorke sa slinim nadlenim ustanovama kod kue, u Amsterdamu iLajdenu.Sam Kolumbo je, pak, odgovoran za dve najstarije i najvanije razmene useva samerikim kontinentima. Stigavi na Kubu, poslao je dva oveka u unutranjost ostrva,za koje je verovao da je deo azijskog kopna, i oekivao da e oni nai veliki grad i tustupiti u kontakt s carem. Jedan od izaslanika je pomalo govorio arapski, za koji se

pretpostavljalo da neko na dvoru svakako zna. Posle itiri dana vratili su se ne naavi nigrad, ni cara, ali su videli brojne njive pod itaricom nalik na proso, koju Indijanci zovukukuruz. Vrlo je dobrog ukusa, kad se pripremi, peena ili samlevena, pa pretvorena ukau.Premda su evropski uenjaci najpre kukuruz smatrali botanikim kuriozitetom, lako suustanovili da je on veoma prikladan i vredan usev za mediteransku klimu. Nakon panijei Portugala, brzo se proirio po Srednjoj Evropi i obali zapadne Afrike, stigavi za manjeod pola veka ak do Kine. Razlog su njegove izuzetno poeljne osobine: dobro je rastaona tlu koje je previe vlano za prenicu, a previe suvo za pirina. Uz to je davao veiprinos od ostalih itarica, uz manje uloenog rada.Ako je kukuruz, koji je Kolumbo doneo na istok, bio blagoslov, eerna trska, koju je

odneo na zapad bila je zapravo kletva. Poto je u mladosti radio kao nabavlja zaenovljanske trgovce, Kolumbo je znao kako se gaji eer. Shvatio je da sunovootkrivene zemlje pogodne za proizvodnju ove unosne robe, pa je poneo eernutrsku na Hispanjolu. Kad ve nije pronaao zlato i zaine, bar e da pravi eer. Sobzirom na teak rad potreban za njegovu proizvodnju, trebalo je nai dovoljno ljudi,naravno. Ali, Kolumbo je posle prvog putovanja primetio da Indijanci nemaju oruja isasvim su goli. Samo im treba izdati nareenje da bi radili, sejali ili se bavili neimkorisnim.


eer i ropstvo ili su jedno s drugim vekovima. eerna trska potie s pacifikih ostrva,prvi put su je u Indiji videli stari Grci, a u Evropu su je doneli Arabljani i poeli da jenaveliko kultiviu u Sredozemlju u 12. veku, koristei robove iz istone Afrike.Evropljani su se navikli na ukus eera tokom krstakih ratova i oteli mnoge arapskeplantae, na kojima su uposlili sirijske i arapske robove. Na novookrivenom atlantskom

ostrvu Madeira Portugalci su ve oko polovine 15. veka postali najvei svetskiproizvoai eera, dovodei veliki broj crnih robova iz svojih baza na zapadnoj obaliAfrike. Prvo su ih otimali, a potom pristali da ih plaaju trgovcima roblja evropskomrobom. panci su poeli da prave eer na oblinjim Kanarskim ostrvima, koristei, opet,robove iz Afrike.Prva fabrika eera na Hispanjoli je otvorena tek 1503, Portugalci su poeli da gaproizvode u Brazilu gotovo u isto vreme, a Britanci, Francuzi i Holanani su osnovaliplantae na Karibima vek kasnije. Poto im je propao pokuaj da porobe lokalnostanovnitvo, najvie jer su podlegli bolestima Starog sveta na koje nisu bili imuni,kolonisti su poeli da uvoze robove direktno iz Afrike. Tokom etiri veka, oko 11 milionaih je prebaeno u Novi svet, ali ta brojka ne svedoi dovoljno o silini patnje jer je ak

polovina zarobljenih u unutranjosti Afrike umrla na putu do obale. Oko tri etvrtinepreivelih zaposleno je u proizvodnji eera.

http://80.74.174.82/sr-lat/node/3097

Krompir optuen za vetiarenje

et, 07/29/2010 - 21:00

Kad je francuska kraljica Marija Antoaneta ula da seljaci nemaju hleba za jelo, navodnoje izjavila: Nek jedu kolae. Po jednoj verziji prie, to rekla dok je gladna sirotinja

negodovala pred dvorskom kapijom, a po drugoj dok se u koiji vozila Parizom iprimetila da narod izgleda neuhranjeno. Ili, moda, kad je gladna rulja 1775. juriala naprestonike pekare i gotovo odloila krunisanje njenog mua Luja XVI. Zapravo, tareenica je verovatno samo jedan od mitova izmiljenih protiv ozloglaene vladarke, kojusu njeni politiki protivnici otpuivali za svakojaka preterivanja i raskalanost u periodupred Francusku revoluciju. Ona je, meutim, javno podrala kao nain ishrane siromanihkrompir, koji za sa zakanjenjem hvaljen kao udesna hrana iz Novog sveta.Evropljani su prvi put uli za krompir ak dva veka i po veka ranije, kad su panskikonkistadori zapoeli osvajanje carstva Inka, u ijoj je ishrani on bio glavna namirnica,pored kukuruza i pasulja. ak poslastica domorodaca. Nekoliko plodova poslato je uaniju, rairio se po evropskim botanikim batama, a potom sejan na zanemarljivo

malim parcelama.Ali zato krompir nije stekao, kao kukuruz, brzu i masovnu popularnost? Jer, vremenomse pokazalo da na peskovitom tlu severne Evrope on moe proizvesti dva do etiri putavie kalorija po jutru nego penica, ra ili ovas. Sazreva za tri-etiri meseca, dok jeitaricama potrebno deset, a moe se gajiti na gotovo svim vrstama tla. Problem je bio utome to su prvi doneti krompiri bili prilagoeni Andima, gde se duina dana ne menjamnogo tokom godine. Na Starom kontinentu, gde su razlike u duini dana mnogo vee,na poetku su prinosi bili vrlo mravi i botaniarima je trebalo nekoliko godina dok ne


odgoje sorte pogodne za novu klimu.Razlog za sumnju prema novom povru pronaleen je i u Bibliji, koja ne pominjekrompir, to je moda znailo da ga Bog nije stvorio za ljudsku ishranu, govorili su nekisvetenici. I njegov ruan, izoblien oblik je odbijao ljude. Travare, koji su tvrdili daizgled biljke odraava bolesti koje ta biljka moe izazvati ili izleiti, krompir je asocirao

na kvrgave ake leproznih, pa se proirilo verovanje da on izaziva gubu. Posebno su bilirigorozni, recimo, Burgundci, kojima je bilo izriito zabranjeno da koriste te krtole. Nalou reputaciju je uticalo i njegovo povezivanje s vetiarenjem i oboavanjem avola.Poetkom 16. veka krompir se uglavnom smatrao pogodnom stonom hranom, ali ljudi jetrebalo da mu pribegavaju tek kad nemaju nita drugo za jelo. Narednih godina jeli su gakao novotariju samo vrlo bogati jer su ga neki aristokratski vrtlari veoma cenili, ali i vrlosiromani: u ovom sloju postao je jedna od osnovnih namirnica najpre u Irskoj, a potom udelovima Engleske, Francuske, Holandije, Rajnske oblasti i Pruske. Tokom velikih gladisve vie ljudi je otkrivalo da on ipak nije tako uasan. I britansko Kraljevsko naunodrutvo je ukazivalo na to da je, u godinama kad je penica podbacila, prinos krompiraesto dobar.

Kad su 1740. usevi propali, Fridrih Veliki Pruski terao je svoje podanike da vie gajekrompir. Njegova vlada je delila uputstva za gajenje i besplatan krompir za setvu. URusiji su medicinski savetnici ubedili Katarinu Veliku da bi krompir mogao biti lek zaglad, a takav je bio stav i vlada eke i Ugarske. Ponekad je bila neophodna i sila, pa jeaustrijskim seljacima zapreeno sa 40 udaraca biem ako odbiju da ga prihvate.Jedna od prednosti krompira u ratno doba bila je to to je bio bezbedno skriven podzemljom. ak i kad bi vojska podigla logor na njivi, ratar ga je mogao kasnije povaditi.Tokom Sedmogodinjeg rata naunik Antoan-Ogisten Parmentje je bio bolniar ufrancuskoj vojsci. Proveo je tri godine u zarobljenitvu Prusa i uglavnom za jelo dobijaokrompir, pa je, zakljuivi da je on hranljiv i zdrav, postao njegov veliki pobornik ipromoter. Nakon jo jedne loe etve 1770, kad je ponuena nagrada za najbolji esej na

temu Namirnice koje mogu smanjiti nevolje gladi, Paramentje je pobedio s pohvalomkrompiru. Mada je i dalje bilo raireno uverenje da je krompir otrovan i izaziva bolesti,od Medicinskog fakulteta Sorbone dobio je potvrdu da je pogodan za ljudsku upotrebu.Da bi suzbio uvreeno sujeverje, morao je primeniti niz reklamnih trikova.Na banketu prireenom 1785. u ast roendana Luja XVI, Parmentje je kralju i kraljicipoklonio buket krompirovih cvetova, vladar je jedan zakaio za rever, a Marija Antoanetastavila venac u kosu. Na meniju je bilo i nekoliko jela s krompirom. Ona su, kao i noenjekrompirovog cveta, nakon toga postala popularna meu plemstvom. Da bi dokazaosvestranost krompira, Parmentje je i sam priredio nekoliko tematskih veera, a gost najednoj je bio i slavni ameriki dravnik i naunik Bendamin Frenklin. Ali koristio je ipoznavanje masovne psihologije. Krompir je zasadio na poljima malo izvan Pariza koja

mu je ustupio kralj i postavio naoruane straare. To je izazavalo znatno interesovanjelokalnih metana, koji su se pitali kakav to vredan usev zahteva tolike mere bezbednosti.Kad je rod sazreo, Parmentje je povukao strae, a stanovnici su revnosno uletelili u njivei pokrali krompir.

http://80.74.174.82/sr-lat/node/3228


Englezi se ugojili od pamunog platna

Pet, 07/30/2010 - 21:00

Kau da je kralj rekao nauniku Antoan-Ogistenu Parmentjeu, koji je uspeo da suzbije

nepoverenje prema krompiru i narod spasi velikih gladi: Francuska e vam jednog danazahvaljivati to ste pronali hleb za sirotinju. Ali tek se dosta godina kasnije, nakonFrancuske revolucije, tokom koje su Luj XVI i njegova supruga Marija Antoanetapogubljeni na giljotini, obistinilo vladarevo proroanstvo. Napoleon je 1802. ustanovioorden Legije asti i jedan od prvih dodelio Parmentjeu. Zbog promotivnih zasluga i danasnekoliko jela od krompira nose njegovo ime.Ser Frederik Iden, engleski pisac i istraiva, pisao je da je u Lankairu to redovno jelo usvakom obroku, osim doruka, na stolovima bogatih i siromanih, krompir modanajbolji primer siline ljudskog uivanja koji se moe nai. Krompir je slavljen kaonajvei blagoslov koji stvara tlo, udo prirode i najdragoceniji meu korenima.Posle loih etvi penice 1793. i 1794. londonski Tajms je ak poeo objavljivati

recepte za orbu od krompira i hleb s kukuruzom i krompirom. Radnici koji su sedovoljno obogatili i prebacili s crnog od rai, ovsa i jema na beli hleb, u teka vremenaradije su jeli krompir.kotski filozof i ekonomista Adam Smit je u pohvali krompiru proroki pisao: Ako ovajkoren ikad, u bilo kojem delu Evrope, postane uobiajen i omiljena hrana, kao to jepirina u nekim nacijama, te zauzme isti procenat obradive zemlje kao to je danaszauzimaju penica i druge itarice, ista koliina obradive zemlje hranie mnogo vei brojljudi i populacija e porasti.Velike i ovije boginje, grip, tifus i druge bolesti Starog sveta, od kojih su mnogo bileposledice bliskog kontakta ljudi sa svinjama, kravama i kokokama za koje se u Novomsvetu nije znalo, desetkovale su autohtono stanovnitvo amerikog kontinenta. Ono je do

1650. s oko verovatnih 50 miliona spalo na jedva osam. Meutim, u Kini je pojavakukuruza i krompira doprinela porastu stanovnitva sa 140 miliona 1650. na 400 milionadva veka kasnije. Poto se kukuruz mogao gajiti u podrujima i suvie suvim za pirina,poput padina koje se nisu mogle navodnjavati, poveao je zalihe hrane i omoguioljudima ivot na novim mestima.Novi usevi omoguili su i da se Evropa brojano uvea sa 103 miliona 1650. na 274 ve1850. Najdrastiniji primer je Irska. Krompir je omoguio da njena populacija od500.000 iz 1660. skoi na devet miliona 1840. Bez njega, cela zemlja je mogla proizvestipenice da ishrani tek pet miliona ljudi. Poto su bili uhranjeniji, Evropljani su postalizdraviji, otporniji na bolesti, stopa smrtnosti je pala a raanja rasla. Zahvaljujuikukuruzu, stanovnitvo panije i Italije se gotovo udvostruilo u 18. veku.

Meutim, poeli su se javljati znaci da evropska poljoprivredna produktivnost, pojaanazahvaljujui upotrebi novih agrotehnikih mera, nee moi da prati rast stanovnitva. Tajproblem, najuoljiviji u Engleskoj, elegantno je rezimirao ekonomista Tomas Maltus1798. u Ogledu o principima populacije: Sila populacije je beskrajno vea nego silazemlje da proizvede hranu za oveka. Jer, populacija, kad se ne kontrolie, poveava segeometrijski, a hrana samo aritmetiki. Zakonom prirode zbog kojeg je hrana neophodnaza ivot oveka, dejstva te dve sile moraju se odrati u ravnotei. To implicira snanu istalnu kontrolu populacije zbog tekoe ishrane. Ta tekoa se mora negde odraziti i


sigurno je dobro mora osetiti veliki deo oveanstva.Maltus je smatrao da se toj nedai, danas poznatoj kao maltuzijanska zamka ne moeumai. Ako joj se prui prilika, populacija e se udvostruiti na otprilike svakih 25godina, a onda opet udvostruiti nakon istog perioda. Ve tokom drugog periodaudvostraavanja, gde e nai hranu za zadovoljenje silnih potreba sve vie ljudi? Gde e

se pojaviti novo tlo?, pitao se Maltus i smatrao da je nagli rast populacije usevernoamerikim kolonijama bio mogusamo zato jer je tamonje stanovnitvo relativnomalobrojno u odnosu na obilje dostupnog zemljita.Ne vidim kako bi ovek mogao umai sili tog zakona koji vlada svom ivom prirodom.Nikakva izmatana jednakost i zemljine odredbe ne mogu ukloniti pritisak tog zakonamakar i na jedan vek. Zato je on neumitno protiv mogunosti postojanja bilo kakvogdrutva iji bi svi lanovi iveli lagodno, sreno i relativno bezbrino, ne brinui gde enai hranu za sebe i svoje porodice, pesimistian je bio Maltus, i predviao u budunostiumiranje od gladi i bede. Kao jednog od krivaca proglasio je krompir jer je doprineo rastupopulacije koji je daleko prevazilazio mogunost zaposlenja.Ipak, u Britaniji se nije desio ovako apokaliptian scenario. Ona se oslobodila stega

biolokog starog reima u kojem je sve poticalo od proizvoda zemlje. Umesto da gajivei deo svoje hrane, Maltusova domovina se usredsredila na proizvodnju industrijskerobe, pre svega pamunog platna, koju je u inostranstvu mogla zameniti za hranu. Tokom19. veka populacija se poveala vie od tri puta, ali je privreda rasla jo bre pa se iproseni ivotni standard poveavao. Teko je to Maltus mogao predvideti jer se nikadranije nita slino nije dogodilo.

http://80.74.174.82/sr-lat/node/3330

Vojvoda prokleo trulu krtolu

Sub, 07/31/2010 - 21:04

Katastrofa, koja se, istorijski gledano, morala dogoditi, zadesila je 1845. Irsku, inaerekordno zavisnu od krompira. Rod je bio lo i prethodnih godina, bar u nekim delovimazemlje, ali propast koju je izazvala dotad nepoznata bolest bila je epskih razmera. Biljkesu poele da venu, krtole pod zemljom trunule pa je rod na 2,5 miliona jutara uniten zasamo nekoliko dana. Gara, gljivica koja je te godine iz Novog sveta prvi put prelaAtlantik, uinila je da se plodovi izvaeni pre nego to se ona manifestovala, pokvarenarednih mesec dana.Razmerama unitenja nije bilo ravnih u Evropi jo od epidemije kuge. Rod je podbacio i

naredne godine, a glad bila sve vea jer su ratari odustajali od sadnje krompira. KvekerVilijam Foster, koji je posetio Irsku januara 1847, potreseno se seao ivota u jednomselu: Beda je bila mnogo gora nego to bih umeo opisati. Najednom me okruila ruljamukaraca i ena, vie nalik na izglednele pse nego ljudska bia. Njihova tela, pogledi ipovici su pokazivali da pate od strahovite agonije gladi. U jednoj kolibi su dva ispijenamukarca, uistinu spala na kost i kou, ispruena leala na vlanom podu, preslaba da sepomere. U drugoj je jedan mladi umirao od dizenterije. Njegova majka je sva zaloila daga odri u ivotu i nikad neu zaboraviti sa sudbinom pomireni ton kojim mi je rekao da


je jedini lek koji eli hrana.U Irskoj je oko milion ljudi umrlo od gladi ili bolesti koje su njena posledica. Jo milionje emigriralo, pre svega u SAD. Gara se rairila po Starom kontinentu i dva godinekrompir se nigde nije mogao nai.Britanski premijer ser Robert Pil se naao u nezgodnom poloaju. Reenje za katastrofu

je bila kupovina ita u inostranstvu, ali se u to vreme na uvezenu hranu plaala izuzetnovisoka carina, ime su domai proizvoai bili zazatieni od uvoza jeftinije hrane. Tzv.zakoni o kukuruzu bili su tema dugotrajne rasprave aristokrata zemljoposednika, koji suse zalagali za status kvo, dok su industrijalci inistirali na ukidanju ovih uredbi.Latifundisti su tvrdili da je bolje oslanjati se na domau penicu nego nepouzdanuuvoznu robu, i pretili da e zemljoradnici ostati bez posla, a zapravo ih je brinulo da ezbog konkurentnih stranih proizvoda morati da snize arendu najamnicima koji su imobraivali polja. Industrijalci su govorili da nije poteno da se cene penice i hlebavetaki odravaju na visokom nivou jer veina ljudi kupuje hranu, umesto da je gaji.Meutim, znali su i da bi ukidanje zakona smanjilo zahteve za poveanjem plata jer bihrana pojeftinila, a to ostavilo ljudima vie novca za industrijsku robu.

Ishod svae iz prethodnih decenija u Parlamentu, koji su kontrolisali zemljoposednici,odredio je krompir. Mada se, kao i njegove politike kolege, zduno, protivio ruenjukukuruznog zakona, Pil je bio svestan toga da on moe oboriti njegovu vladu. Znao je ida bi privremeno ukidanje carina u Irskoj zbog gladi izazvalo nemire u drugim delovimaKraljevstva, koje bi i dalje plaalo vetaki visoke cene. Presudila je podrka ratnogheroja i pobednika nad Napoleonovom vojskom, ve ostarelog vojvode Velingtona, kojije 1846, mada nevoljno, ubedio zemljoposednike u Domu lordova da zarad stabilnostidrave, pristanu na ukidanje zakona zbog onog prokletog trulog krompira.Ukidanje carina otvorilo je vrata uvozu kukuruza iz Amerika, ali kako je on bio vrlo loeorganizovan, nije mnogo pomogao Irskoj. U drugoj polovini 19. veka skoio je i uvozpenice jer je izgradnja eleznice u SAD olakala prevoz iz Velike ravnice do istone,

atlantske obale. Do 1900. ak 80 odsto penice, osnovne britanske namirnice, uvozilo se,a radna snaga u poljoprivredi je opala na manje od procenta.Meutim, vie od politike, hrana je bila najrazornije oruje u istoriji ratovanja. Efikasnijaod maa, mitraljeza, tenka ili atomske bombe. Gladovanje unitava vojsku ee negobitka, a glad je surovija od maa, pisao je rimski strateg iz 4. veka Vegecije, i estocitirao maksimu: "Onaj ko ne daje hranu i ostale potreptine bie poraen bez borbe.Premda se ratovanje od drevnih vremena do Napoleona izuzetno promenilo, ostala suogranienja koje je nametala hrana. Vojnici su na leima mogli nositi zalihe za sveganekoliko dana; korienje tovarnih ivotinja i kola omoguilo bi vojsci da se izdanijesnadbe, ali je onda bila potrebna stona hrana, te je mobilnost vojske ispatala.Brojne reforme koje uveo Filip Makedonski, proirio je njegov sin Aleksandar Veliki,

stvorivi najbru i najlaku armiju. Porodice, sluge i ostala pratnja, kojih je ponekad bilokoliko i vojnika, svedeni su na apsolutni minimum, ime su se falange ratosiljaleogromne povorke sporih ljudi i kola. Od vojnika se zahtevalo da sami nose vlastituopremu i zalihe, dok je ostatak bio na tovarnim ivotinjama. Sve je to Aleksandru davaloveliku prednost i omoguilo da izvodi munjevite napade od Grke do Himalaja, koji sunjegove neprijatelje ispunjavale velikim strahom. Satibarzan, persijski satrap, zapanjenbrzinom Aleksandrovog kretanja, pobegao je u pratnji samo nekoliko konjanika. IUksijsci, jedno persijsko bransko pleme, povukli su se i pre prve arke.


http://80.74.174.82/sr-lat/node/3436

Pljaka po strogo utvrenim pravilima

Ned, 08/01/2010 - 21:02

Kroz istoriju su armije hranu za vojnike i stoku uzimale iz okoline tokom napredovanja.Mana tog, inae efikasnog naina snadbevanja, bilo je to kad bi trupe zastanu, brzoiscrple lokalne oblasti. Iskustveno pravilo Aleksandra Velikog, koje je vailo i unarednim vekovima, bilo je da vojska moe da trai hranu samo u krugu etvorodnevneudaljenosti od logora, jer tovarne ivotinje pojedu vlastiti teret za osam dana.Velike isporuke tokom pohoda najbolje su obavljali brodovi, jedini koji su u drevnomsvetu mogli da prevezu velike koliine hrane. To je nagonilo vojsku da deluju relativnobrzo reka i obala. Dok je Aleksandar osvajao zemlje oko Sredozemlja, mogao se oslanjatina flotu, pod uslovom da im pre toga luke obezbede peadinci. Oni su se, pak, dodatno

snadbevali usputnim otimainama gde god je to bilo mogue. Rimljani su logistikuvetinu podigli na novi nivo. Uspostavili su mreu puteva i magacina sa zalihama iromimperije. Legije su uvele i pravila upravljanja procesom otimanja hrane od lokalnogstanovnitva tokom pohoda.U jednom srednjovekovnom kineskom vojnom uputstvu pie: Pobediete sko okupirateneprijateljeva skladita, ambare i oduzmete mu prikupljene zalihe kako biste stalnohranili svoju vojsku. S druge strane, uklanjanje ili unitvanje sve hrane na putuosvajake vojske (tzv. politika spaljene zemlje) bio je odbrambeni nain upotrebe hrane.Tokom Drugog punskog rata Hanibal je, da bi ponizio Rimljane, nekoliko godina divljaopo Apeninskom poluostrvu. Da ga zaustavi Senat je izdao zvanino saoptenje dastanovnitvo koje ivi u oblastima kroz koje e Hanibal verovatno proi treba da napusti

svoje posede, poto pre toga spali kue i uniti svoje proizvode, kako on ne bi mogao daih koristi. Smicalica nije uspela, ali u drugim istorijskim prilikama je bila vrlo efikasna.Druga odbrambena taktika je bila spreavanje neprijatelju pristup opremi za pripremanjehrane. Kako bi odloili napredovanje panskih trupa 1636. francuskim vojskovoama jenaloeno da poalju sedam-osam jedinica upotpunjenih ljudima koji bi poruili svepenice i mlinove u oblasti koja se prostire od njihovih frontova sve blie doneprijatelja. Oteto ito nije se moglo pretvarati u hleb, pa su vojnici morali nekolikodana da logoruju, dok ne bi namestili prenosive pei.Vremenom su sistemi nabavke hrane za vojsku postajali sve sloeniji, jer se nainratovanja u Evropi 18. veka formalizovao, a rekvizicija i plaljka su smatranestaromodnim i necivilizovanim. Profesionalni soldati su oekivali platu i hranu, a ne da je

trae i otimaju. Sa armijama vezanim za unapred hranom popunjenim magacinima,munjeviti napadi i dugi marevi nisu dolazili u obzir. Jedan istoriar je ratove toga dobauporedio sa megdanom kornjaa.Teoretski je ameriku revoluciju (1775-1783) Britanija, tada najvea vojna i pomorskasila trebalo lako da ugui. Meutim, u praksi je snadbevanje armije koja je ratovali 5000kilometara daleko bilo izuzetno teko. Za 35.000 vojnika trebalo je 37 tona hrane dnevno(svakom po pola kila govedine, graak, hleb i rum), pride jo 57 tona za njihovih 4000konja. Na poetku su britanske vojskovoe oekivale da e ameriki lojalisti dozvoliti


vojski da uzima hranu u oblastima privreenim kralju, no koliine rekvirirane hrane suodbijale i dotadanje privrenike. Mnogi britanski vojnici, naviknuti na evropski,konvencionalniji nain ratovanja, nisu imali iskustva u traganju za hranom, a i smatrali suda im je to ispod asti. Trupe zatoene blizu luka zbog sigurnosti, zavisile su od isporukakoje su stizale preko Atlantika, i nisu mogle mnogo da prodru u unutranjost. Za

ekspedicije poslate da trae hranu morala se obezbediti zatita stotina vojnika, ali su oniupadali u zasede pobunjenika i Ujedinjeno kraljevstvo je u takvim okrajima izgubilovie ljudi nego u pravim bitkama.Nevoljni da se upute u unutranjost amerikog kontinenta, gde bi im napredovanjeodreivale koliine zaliha, Britanci su zakljuiti kako e morati da prikupe rezerve hraneza najmanje est meseci (idealno, za godinu dana) pre nego to organizuju opsenuofanzivu, a taj uspeh je ispunjen svega dva puta tokom osmogodinjeg rata. Zbognestaice zaliha oni nisu mogli da iskoriste svoju prednost i zadaju zavrni udaracpobunjenicima, stalno im omoguavajui da se nakon brojnih, pojedinanih porazareorganizuju.I amerike snage su imale problema sa zalihama, ali su na domaem terenu mogle da

pronau popune zalihe i trupe. Glavni komandant Dord Vaington je kasnije pisao:Nee nam verovati da je plan sile kakvu je Velika Britanija osam godina drala u ovojDravi mogla osujetiti daleko malobrojnija vojska, sainjena od ljudi koji ponekad behugotovo nasmrt izgladneli, uvek u ritama i bez plate. Adekvatna hrana je neophodan,premda ne i dovoljan, uslov za pobedu. Kako je to definisao vojvoda od Velingtona: Dabi ostvario svoje ciljeve mora se hraniti.Ve posle prvih osvajakih pohoda mladog oficira Napolenona Bonapartu su ushienizemljaci nazivali novim Aleksandrom Velikim. Od drugih vojskovoa svog dobarazlikovao se i minimalistikim pristupom logistici. Oslanjanje na usputno snadbevanjepoelo je iz nude, no brzo je fracuska vojska razvila organizovan sistem rekvizicije iskupljanja hrane.

http://80.74.174.82/sr-lat/node/3503

I za otimainu je potrebno iskustvo

Pon, 08/02/2010 - 21:00

Jednom od svojih generala Napoleon je objasnio: Zadatak komandanata je da pribavehranu s teritorija kroz koje prolaze. Grupe od osam do deset ljudi, pod vostvom kakvogkaplara ili narednika, rairile bi se na samo dan ili celu nedelju iza predvodnicanadolazee vojske i rekvirirale hranu s oblinjih sela i poseda. Plaali su je zlatom, ali

ee doznakom, koja se u teoriji mogla zameniti za novac kad se sukobi zavre. (Upraksi je, meutim, ostala uvreen izraz bezvredno kao doznaka). Ovaj metod sepokazao mnogo efikasniji od otimaina u prolosti, a francuski soldati su brzo postalistrunjaci da procene koliko hrane ima u nekoj oblasti i gde je sakrivena. Stanovnici susve zakopavali po umama i kuama. Ali posle duge pretrage, lupkajui kundacima ioslukujui, pronali smo svakojaku hranu po dobro kamufliranim skrovitima,zabeleio je jedan vojnik.Zato je francuska vojska bila izuzetno pokretna, trebalo joj je osam puta manje tereretnih


kola nego drugima tog doba, pa je mogla da napreduje i po 80 kilometara dnevno. To seodlino uklapalo u Napoleonovu strategiju, koja se moe saeti maksimom Razdvoj kadtrai hranu, grupii kad vodi bitku. A njen rezultat je zapanjujui niz pobeda.Napoleon, meutim, nije sasvim raskrstio s tradicionalnim sistemima nabavke hrane. Dokse spremao za pohod, naredio bi da se napune veliki magacini na prijateljskoj teritoriji, da

bi se obezbedile zalihe dok vojnici prelaze granicu. Oni su sa sobom nosili zalihe zanekoliko dana, obino hleb ili dvopek, da imaju ta jesti dok ne nau dovoljno hrane, ilije neprijatelj blizu, a francuske trupe grupisane.Najbolji primer je bitka kod Austerlica u jesen 1805. Napoleon je naredio gradovima duRajne da pripreme 500.000 sledovanja dvopeka. A Francuzi su bili sposobni da izvukuvelike koliine hrane ak i od malih varoi. Tako je nemaki Hajlbron sa svega 15.000stanovnika, dao ak 85.000 sledovanja hleba, 11 tona soli, 6.000 vrea ovsa, 2.500 litaravina, 3.600 buela sena i 800 slame, kao i stotinu kola da vojnici ponesu ono to nepojedu odmah. Hal je imao duplo itelja, ali je morao da isporui 70 volova, 2.000 litaravina i 100.000 bala sena i slame. Od koristi je bilo i to se pohod odvijao u vreme etve,kad je bilo vie zaliha nego u bilo koje drugo doba godine.

Napoleonov cilj je bio da porazi austrijsku vojsku u Podunavlju, pre nego to joj ruskapritekne u pomo. im je to uspeo kod Austerlica uvenim Ulmskim manevrom,krenuo je u poteru za Rusima. Poto je trebalo putovati kroz umovit predeo gde se nijemogla nai hrana, vojnicima je podeljeno osmodnevno sledovanje hleba i dvopeka, aliim je okupiran Be, zalihe su dopunjene. Za jednodnevne potrebe prestonici su oduzete33 tone hleba, 11 tona mesa, 90 tona ovsa, 125 tona sena i 375 kofa vina.Hrana je bila u osnovi Napoleonove najvee pobede (on sam je govorio da vojskamarira stomakom), ali je doprinela i njegovoj najveoj greci: napadu na Rusiju 1812.U Dancigu je skupio za 400.000 soldata i 50.000 konja hrane dovoljno za sedam nedelja,planirajui odluan pohod. Nadao borbi s ruskom armijom blizu granice i brzoj pobedi,ali nije oekivao da e morati da zae duboko u teritoriju Rusije.

A nevolje su poele gotovo odmah. Jaka kia je pretvorila ionako loe lokalne puteve ublatnjave movare u kojima su se teka kola natovarena hranom poela zaglavljivati,konji su lomili noge, a ljudi gubili izme. Peadija se kretala bre, neke grupe sunapredovale oko 110 kilometara za dva dana, ali onda postale odseene od zaliha. Kad suvojnici pojeli sledovanja koja su nosili, morali su da se usput snalaze. Meutim, okolinaje bila siromana, a mnogobrojni regruti nisu imali iskustva s inae efikasnim francuskimsistemom nalaenja i uzimanja hrane. Disciplina je razbijena i umesto paljive raspodelezalihe, dolo je do haotine otimaine. Nekoliko usputnih sela i latifundija je potpunoopustoeno, nije bilo dovoljno trave za napasanje konja, a usevi nisu bili dozreli za etvu.Prethodnica je ivela sasvim dobro, ali je ostatak vojske umirao od gladi, seao sekasnije jedan francuski general.

Napoleon je oekivao da e bogatija zemlja oko Smolenska i Moskve moi da muobezbedi hranu pa je nastavio dalje, ali su Rusi, povlaei se, pustoili okolinu iunitavali zalihe. Francuska armija se poela osipati kako su ljudi, oslabljeni glau,poeli poboljevati. Jedan ruski oficir je zabeleio: Putevi su bili posuti leinama konja,prepuni bolesnika i zaostalih vojnika. Sve smo zarobljenike paljivo ispitivali o hrani iustanovili da su ve u okolini Vitebska konji dobijali samo travu, a ljudi, umesto hleba,brano od kojeg su morali kuvati orbu. I pre prve borbe, nakon svega pet nedeljapohoda, Napoleonova vojska je izgubila 130.000 vojnika i 80.000 konja. Pobeda kod


Smolenska nije nita odluila jer su Rusi prethodno unitili sve zalihe hrane u gradu.Mnogo krvavija bitka kod Borodina zavrena je ruskim povlaenjem, to je Francuzimaostavilo otvoren put ka prestonici.S preostalih 120.000 vojnika Napoleon je uao u praznu Moskvu, bez vlasti koje biorganizovale sakupljanje hrane za vojsku. Podmetnuti poari unitili su tri etvrtine grada

i mnoga skladita hrane, a da bi spreili gaenje, stranovnici su unitili i vatrogasnuopremu.

http://80.74.174.82/sr-lat/node/3590

Konzerve na stolu britanskog kralja

Uto, 08/03/2010 - 21:00

Zauzimanje Moskve bilo je prazna pobeda. Napoleon je oekivao da Rusi kapituliraju ipreklinju za mir, ali je ve nakon mesec da shvatio da oni nemaju nameru da to uine.

Vojska se poela povlaiti s hiljadama kola prepunih plena, ali to blago se nije moglojesti. Disciplina je skrhana, vojska je pretvorena u razuzdanu, dronjavu gomilu, koja jemislila samo na vlastiti opstanak. Ako bih u imi sreo nekog s veknom hleba, nateraobih ga da mi da pola, a ako ne da, ubio bih ga i uzeo sve, pisao je jedan francuski vojnik.Desetkovani glau, bili su primorani da jedu pse i konje. One koji bi zaostali, divljaki sunapadali Kozaci i do smrti muili seljaci. Glau naetu francusku vojsku ruska zima jesamo dokusurila. Na istok je Napoleon poveo 450.000 soldata, a vratio se sa svega25.000.Inae, pokuavajui da popravi ishranu vojnika i mornara tokom pohoda, francuska vladaje jo 1795. ponudila nagradu onome ko bude razvio nov nain uvanja hrane. Uslov jebio da se tako dobijena hrana mora jeftino proizvoditi, lako prenositi, a imati bolji ukus i

vie hranjivih sastojaka nego ona uvana pomou postojeih metoda. Usoljavanje,suenje i dimljenje, koji su vekovima korieni, to nisu uspevali, dok su se novije tehnikepokazale skupim i nepouzdanim.Otac hemije, irski naunik Robert Bojl, razvijao je vakuumsku pumpu, a smatrajui daraspadanje hrane zavisi od prisustva vazduha, pokuao je (neuspeno) da je sauva upraznim teglama. Francuski fiziar Deni Papen stavljao je, pak, hranu u boce, koje bipotom zapeatio i zagrebao. To je, izgleda, mnogo bolje funkcionisalo, ali se hrana i daljeponekad kvarila. U to vreme ljudi nisu razumeli mehanizam raspadanja, mada su mnogiverovali u teoriju spontanog stvaranja, poteklu u staroj Grkoj, gde se smatralo da selarve nekako stvaraju od raspadnutog mesa, a mievi od hrpe trulog ita.Na francuskom konkursu nije pobedio naunik, ve vrstan kuvar Nikola Aper, rodom iz

ampanje. Njegov otac je bio hotelijer i sluio u brojnim plemikim kuhinjama, pre negoto je 1781. otvorio poslastiarnicu u Parizu. U tom poslu upoznao je upotebu eera uouvanju voa, pa se pitao moe li tako sauvati i druge namirnice. Poeo je daeksperimentie sa skladitenjem hrane u zapeaene boce ampanjca. Pre nego to jepoeo da prodaje svoju konzerviranu hranu, impresionirao je predstavnike francuskemornarice, koji su zapisali u svom izvetaju: orba u bocama je dobra, orba s kuvanomgovedinom u drugoj boci vrlo dobra, premda malo slaba, a sama govedina vrlo jestiva.Pasulj i graak, s mesom i bez mesa, imaju sveinu i ukus svee ubranog povra. Sam


Aper nije imao pojma zato njegov metod funkcionie i tek je decenijama kasnijefrancuski hemiar Luj Paster konano ustanovio da raspadanje izazivaju mikrobi, koji semogu unititi toplotom.Proirile su se vesti o Aperovim proizvodima i oni su poeli da se prodaju u Parizu kaoluksuzna roba, pa je u svojoj fabrici ubrzo zaposlio 40 ena, koje su pripremale hranu,

stavljala boce umotane u platnene vree ako puknu, pa ih potom kuvale u ogromnimkazanima.Aperu je 1810. s pravom pripala vladina nagrada od 12.000 franaka pod uslovom da uknjizi objavi sve detalje svoga metoda da bi se on mogao primenjivati irom zemlje.Pristao je da ga ne patentira u Francuskoj, a samo tri meseca nakon tampanja njegoveknjige, londonski biznismen Piter Djurand je zatitio engleski patent tehnikekonzerviranja, koja je bila u principu identina Aperovoj. Prodao ga je za hiljadu funtiinenjeru Brajanu Donkinu, a on je potom osnovao kompaniju s dva partnera koja su sebavila metalskom industrijom. Umesto boca, firma je za uvanje hrane koristila kanistereod gvoa obloene limom. Djurand je priznao da mu je izum preneo izvesni stranac idugo se pretpostavljalo da je prosto ukrao Aperovu ideju. Skorija istraivanja, meutim,

pokazuju da je u Engleskoj moda radio po nalogu Apera, koji ak boravio u Londonu1814, verovatno da uzme svoj deo zarade. Do tada je britanska mornarica ve isprobalanovu konzerviranu hranu, a uzorci su ak predstavljeni i kraljevskoj porodici. Aper seipak vratio iz Londona praznih ruku izgleda da su ga engleski partneri prevarili, a tekoje mogao da ih raskrinka jer je pokuao da profitira prodajui izum neprijateljskoj dravi.Umesto toga, se Aper usredsredio na usavravanje procesa i snadbevanje francuskevojske i mornarice. Njima je prodavao hranu u limenkama, a obinim graanima i dalje ustaklenim bocama. Jedan francuski istraiva, koji je poneo konzerve na trogodinjeputovanje, bio je ushien izumom jer je njime potpuno reio problem ishrane svojihmornara. Konzervirana hrana je omoguila vojsci da se veliki broj porcija unapredpripremi i uskladiti, dugo uva i prebaci do soldata bez rizika od kvarenja. Izjednaila je

i sezonske varijacije u dostupnosti hrane, pa su se ofanzive mogle nastavljati i zimi. Nekivojnici su bili naoruani limenkama i u, po Napoleona fatalnoj bici kod Vaterloa 1815,nosile su ih engleske i francuske trupe u Krimskom ratu, kao i pripadnici armije Unije uAmerikom graanskom ratu.Najranije konzerve su morale da se otvaraju ekiem, dletom ili pomou bajoneta jer suse otvarai pojavili tek pola veka kasnije, kad su limenke postale popularne i meucivilima

http://80.74.174.82/sr-lat/node/3721

Tuga gladnog Juga

Sre, 08/04/2010 - 21:00

Za razliku od vojnika, civili su konzerve dugo tretirali kao novitet, ak i luksuz. NaVelikoj izlobi u Londonu 1851. bombastino su reklamirane limenke u kojima suouvani svea govedina, ovetina i teletina, mleko, kremovi i puding, argarepa, graak,repa, cvekla, dinstane peurke i drugo povre, losos, bakalar, ostriga, vahnje i druge ribe.Istim procesom su ouvane unke za upotrebu u Indiji i Kini, tako da mogu trajati u


svakoj klimi i neogranieno dugo.Ali limenke nisu dugo ostale luksuz. Velika vojna potranja nagnala je izumitelje dasmisli maineriju za automatizaciju procesa peaenja konzervi, a otkriveno je i dadodavanje kalcijum-hlorida vodi die taku kljuanja i skrauje vreme kuvanja. UAmerici je proizvodnja skoila s pet miliona na 30 izmeu 1860. i 1870. Kako je u

Britaniji ba u to vreme izbila bolest goveda, stanovnitvo je bilo primorano na to da seokrene konzerviranoj govedini uvezenoj iz Australije i June Amerike.Osim konzervi, vojnu logistiku je transformisala i eleznica jer je omoguila transportvojske, hrane i municije munjevitom brzinom. Kad je 1861. poeo graanski rat, SAD suimale 48.000 kilometara pruge, vie nego svi ostali delovi sveta zajedno. Ali vie od dvetreine je prolazilo kroz vie industrijalizovane drave Unije, to je Severu davalo osetnuprednost u snadbevanju vojnika. Strategija Unije je bila da kompletno blokirasecesionistike predele Konfederacije i tu izazove nestaicu hrane i ekonomski krah.Izmeu 1861. i 1863. cene nekih osnovnih namirnica poveane su sedam puta, izazvavinerede u nekoliko junjakih gradova u kojima je gnevna rulja napadala i pljakalapiljarnice i skladita. Zbog oskudice, osmiljavane su svakojake inovantne zamene, a

vojnici i civili su bili primorani na to da jedu sve ega se doepaju. Jedan soldatKonfederacije pisao je eni: Nekim danima jedemo jabuke, sirove, kuvane i peene,nekad mladi kukuruz, a nekad nita.Kada je 1864. postavljen za komandanta armije Unije, Julisiz Grant je smislio da, osimbitkama, rat okona i slamanjem morala Juga, napadima na njegove agrarne oblasti ipresecanjem eleznikih veza da bi jo vie pogorao nestaicu. Generalu ermanu jenareeno da zae u neprijateljsku teritoriju koliko god moe i nanese to vee teteratnim zalihama, a da ne bi vukao prevelike zalihe, razaslao je instrukciju: Vojska enesputano uzimati hranu iz okoline tokom mara. Svaki brigadni komandir organizovaedobru i dovoljnu grupu za nalaenje hrane, pod vostvom jednog ili vie diskretnihoficira, koji e sakupljati u blizini puta kojim se ide, sve vrste kukuruza, stone hrane,

mesa, povra, brana i ta god je jo potrebno. Sve vreme se treba truditi da u kolimauvaju makar desetodnevne zalihe hrane za vojnike i trodnevne za ivotinje. Vojnici nesmeju ulaziti u domove stanovnika, niti neovlaeno na njihove posede.Ovaj pohod, jedan od poslednjih i najefikasnijih u Graanskom ratu, izuzetan je (neki birekli i ozloglaen) primer upotrebe hrane kao oruja. Mar je poeo u novembru, kad suambari bili puni ita, stone hrane i pamuka. Svaki odred slao bi po jednu grupulenjivaca da nae hranu. Pola bi peke, a vratila se s punim kolima, gonei pride istoku pred sobom. Rairile su se i opustoile okolinu slobodno se sluei sveomovetinom, slaninom, uretinom, piletinom, kukuruznim branom i krompirom, izmeuostalog. Osim neophodnih zaliha, vojnici Unije su klali svinje, ovce i ivinu, palili ipljakali mnoge kue, uprkos nareenju da to ne ine. Naloeno im je da unite mlinove,

ambare i maine za ienje pamuka samo ako naiu na otpor. erman je u memoarimapisao da se traenje hrane pretvorilo u optu otimainu. Pored mene je proao jedanvojnik sa unkom na musketi, teglom melase pod mikom i velikim komadom saa uruci, koje je jeo. Kad je uhvatio moj pogled, tiho je rekao svom drugu: Samo se i vislobodno snalazite. erman je tvrdio da se ne slae s takvom bahatou, ali se tokomrata hvalio da e Dordija zbog njega zakukati.Trupe Unije smiljali su i sloene trikove da onesposobe pruge na jugu zagrevali bi inei obavijali ih oko stabala pa se, osim stanovnika Dordije, ni armija vie nije mogla


snadbevati eleznicom. Unitavale su i junjaku privredu oslobaanjem crnih robova,koji su ih potom u hiljadama pratili u pohodu.ermanov mar je irio strah i pometnju i jer se nije znalo njegovo odredite. Kad seispostavilo da je to Savana, vojska Konfederacije nije mogla da se pregrupie i zaustaviga. Pokuaji vlasti da organizuju odbranu metodom spaljivanja zemlje (Sklonite svoje

crnce, konje, stoku i hranu, a spalite sve to ne moete poneti) propali su, dezertiranja supostala alarmantno esta zbog skrhanog morala. Po dolasku u Savanu, erman je izvestiokomandu da je pokupio kukuruz i stonu hranu u oblasti od pedeset kilometara na obelinije napredovanja, te krompir, goveda, krmae, ovce i ivinu, odveo vie od 10.000konja i mula, kao i bezbroj robova. Procenjujem da je teta nainjena dravi Dordiji injenim vojnim resursima bar sto miliona dolara, od ega 20 ide nama u korist, dok jeostatak isto unitenje".Vojska i vlada Konfederacije su ubrzo ka

Documents

Tom Stendidž (Tom Standage): Jestiva istorija čovečanstva