(The KWD Monitoring System/)Baseline Report · Web viewOvo se radi korišćenjem plana monitoringa. Plan sadrži informacije u vezi izvora verifikacije, intervala prikupljanja podataka,

Opštinski ekonomski razvoj u istočnoj Srbiji

POČETNI MONITORING IZVEŠTAJ

oktobar/novembar 2013 godine

Pripremili stručnjaci za monitoring i evaluaciju: Nataša Ristić i Oliver Načevski

Joint program between Switzerland and

Germany implemented by GIZ

1

Sadržaj

Lista skraćenica 3

1. Rezime 4

2. Kratak pregled metodologije 6

3. Rezime početne ankete: Snežna pahulja monitoringa 7

4. Rezultati zadatka početnog monitoringa prema indikatorima 7

5. Monitoring tabela sa početnim merenjem

16

6. Rezime preporuka na osnovu početnih nalaza 22

7. Preporuke ispitanika: Kako JLS mogu dalje podržati LRER?

8. Završna zapažanja22

23

Aneksi:

Aneks 1: Plan monitoringa (novembar 2013); Snežna pahulja (grafički prikaz)



2

Lista skraćenica

APR Agencija za privredne registre

JLS Jedinice Lokalne Samouprave

GIZ

IPA EU

JIE

KWD

Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (Nemačka međunarodna saradnja)

Instrument za pretpristupnu pomoć Evropske unije

Jugoistočna Evropa

Kommunale Wirschaftsförderungim Donautal (Opštinski ekonomski razvoj u regionu Dunava)

LRER Lokalni i regionalni ekonomski razvoj

LPU Lokalna Poreska uprava

LRER Lokalni i regionalni ekonomski razvoj

MP

MORG

Ministarstvo privrede

Međuopštinska radna grupa

MF Ministarstvo finansija

MPER Ministarstvo privrede i regionalnog razvoja

MPŠV Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede

MoR Memorandum o razumevanju

MRRLS

MSP

Ministarstvo regionalnog razvoja i lokalne samouprave

Mala i srednja preduzeća

NALED

NSZ

Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj

Nacionalna služba za zapošljavanje

OER

PG

Opštinski ekonomski razvoj

Polugodišnje

RARIS Regionalna razvojna agencija Istočna Srbija

RRA Regionalna razvojna agencija

SKGO

SB

Stalna konferencija gradova i opština

Svetska banka

ŠRK Švajcarska razvojna korporacija

USAID Agencija za međunarodni razvoj Sjedinjenih država



3

1. Rezime

Početna studija sprovedena je u periodu od 28. oktobra do 8. novembra 2013. godine u Beogradu i u 9 lokalnih samouprava u Istočnoj Srbiji. uključuje online ankete i intervjue sprovedene tokom obaveljnih terenskih poseta u 9 projektnih partnerskih opština Veliko Gradiste, Golubac, Kladovo, Negotin, Majdanpek, Boljevac, Zaječar, Knjaževac i Sokobanja. Ukupno, prikupljeno je 73 upitnika koji su bili usmereni ka predstavnicima privatnog sektora (15), Kancelarijama za lokalni ekonomski razvoj (9), opštinskim službama za urbanizam (9), službama za finansije (3), lokalnim Poreskim upravama (8), NVO (3) i građanima, posebno iz seoskih oblasti (23), Ministarstvu za regionalni razvoj i lokalnu samoupravu (MRRLS-1), Regionalnoj razvojnoj agenciji Istočna Srbija (RARIS-1) i Stalnoj konferenciji gradova i opština (SKGO-2).

Cilj početne studije je bio da se prikupe podaci u vezi trenutnog statusa lokalnog ekonomskog i regionalnog razvoja u partnerskim opštinama. Prikupljeni početni podaci će služiti kao referentna tačka za naredne ankete i merenja. Predviđeno je da tokom životnog ciklusa projekta (2013-2016) merenja budu sprovedena na polugodišnjem nivou.

Nalazi koji su prikupljeni i obrađeni tokom ove vežbe su pokazali da su Kancelarije za LER bile u mogućnosti da upotrebe znanja i veštine koje su im pružene od strane KWD projekta u prethodnim fazama, te da implementiraju različite mere za podržavanje LRER. Međutim, postoji evidentan zahtev za održavanjem ostvarenog nivoa saradnje i daljim ostvarivanjem uvida u postignute rezultate. Ostale opštinske službe (za urbanizam i finansije, koji isključivo rade sa budžetskim korisnicima, kao I LPA), funkcionišu u okviru užeg okvira, što znači da je njihov opseg rada jasnije definisan i jedinistven širom opština, nego što je to slučaj kod Kancelarija za LER.

Potrebno je dalje ojačati kapacitete i procedure službi za urbanizam i za finansije i lokalnih poreskih administracija, kao što je navedeno u kratkoj samoproceni sprovedenoj od strane ispitanika u datim službama. Procedure interne komunikacije i saradnje između opštinskih službi takođe trebaju da budu dalje unapređene i da se učine delotvornijim kako bi se unapredio sveukupni kvalitet pružanja usluga. Pošto je Projekat najavio takmičenje u vezi poreskih stopa koje će se odigrati tokom 2014. godine, većina LPU je uključena u ovo pitanje i opštine pripremaju različite aktivnosti kako bi povećale stopu poreske naplate i podigle svest lokalnog stanovništva u vezi važnosti plaćanja niihovih obaveza. Dodatni aspekt ove početne studije je bio da se prikupe povratne informacije od civilnog sektora i građana regiona, posebno poljoprivrednika i seoskog stanovništva. Oni su pružili povratne informacije u vezi kvaliteta opštinskih usluga, komunikacije i učestvovanja u lokalnom donošenju odluka, što je bio pokušaj merenja određenih aspekata dobrog upravljanja – učestvovanja, transparentnosti, deljenja informacija. Prikupljene povratne informacije su u velikom obimu generalno bile pozitivne, iako dalje naglašavajući potrebu za unapređenim sistematskim i redovnim naporima uloženim sa strane opštine, češćim sastancima, te čak i uspostavljanje zajedničkih tela ili odbora (građani/NVO/opština/privatni sektor), čiji bi članovi bili konsultovani po pitanju oblikovanja relevantnih lokalnih politika.



4

Intervjuisani predstavnici privatnog sektora su takođe generalno zadovoljni podrškom opštine prema MSP i preduzetnicima, ali naglašavaju da opštine moraju više biti proaktivnije kada je reč o omogućavanju novog zapošljavaja i stvaranja poslovnih mogućnosti, kao i da trebaju da ulažu veći napor u uključivanje poslovnih subjekata u stvaranju prilagođenih mera za omogućavanje lokalnog poslovanja.

Svi lokalni ispitanici su naglasili potrebu za boljim kanalima komunikacije sa nacionalnim nivoom, posebno sa različitim ministarstvima (Ministarstvo za izgradnju i urbanizam, Ministarstvo privrede, itd.), te navode da vrlo često čekaju nekoliko meseci na odgovor nekog ministarstva po određenom pitanju.

Takođe navode da pravni okvir u različitim oblastima treba da bude dodatno unapređen i propisi razrađeni, te da su oni uključeni u radne grupe i odbore SKGO-a (za finansije, urbanizam), gde predlažu prilagođavanja pravnog okvira. Opštine su takođe navele da ih ministarstva konsultuju po pitanju nacrta pravnih dokumenata, kao i da traže njihove komentare i preporuke, ali da nije bilo daljeg praćenja po pitanju da li su date preporuke usvojene ili ne.

Sastanak Koordinacionog odbora koji je planiran za održavanje u decembru će poslužiti da se razjasne otvorena pitanja koja se odnose na budući monitoring indikatora, te za vođenje diskusije sa projektnim partnerima tokom koje će biti određeni jasni i ostvarljivi ciljevi za indikatore. Pitanja o kojima će biti diskutovano su naglašeni crvenom bojom, u odeljku 5 ovog izveštaja.

Na samom kraju izveštaja možete naći listu ključnih nalaza iz početne studije, kao i određene preporuke koje su prikupljene od ciljnih grupa u vezi sa daljom promocijom LRER, a koji takođe mogu da budu predmet zajedničke diskusije i evaluacije.



5

2. Kratak pregled metodologije

Cilj monitoring sistema je da pomogne partnerima projekta u donošenju strateških odluka, kao i u upravljanju projektom kako bi se omogućilo efikasno postizanje krajnjih rezultata projekta.

Isti pomaže kod davanja odgovora na određena ključna pitanja kao što su:

Da li uspevamo u sprovođenju aktivnosti kao što je planirano?

Da li su naša sredstva, vreme i rad dobro uloženi i da li ona donose adekvatne rezultate?

Da li se naša strategija pokazuje uspešnom? Da li smo uspostavili ispravne ciljeve?

Da li sarađujemo sa svim relevantnim partnerima koji su potrebni radi postizanja naših ciljeva?

Da li naši napori rezultuju u željenim uticajima?

Monitoring sistem se sastoji iz tri glavna dela:

1. Lanca rezultata

2. Plana monitoringa

3. Snežne pahulje

Lanac rezultata ilustruje strateški pristup projekta i pretpostavljenu logičku vezu između aktivnosti projekta i gore pomenutih naknadnih efekata koji se nazivaju rezultati.

Vrši se monitoring nad svim izlaznim rezultatima i njihovim krajnim uticajima koji su navedeni u lancu rezultata projekta, tj. njihov status se meri i prati na objektivno potvrdljiv način. Ovo se radi korišćenjem plana monitoringa. Plan sadrži informacije u vezi izvora verifikacije, intervala prikupljanja podataka, statusa, napomena, ciljane vrednosti i stvarno izmerene vrednosti u odnosu na navedeno.



6

3. Rezime početne ankete: Snežna pahulja monitoring (grafički prikaz)

Status svih indikatora je sažet u snežnoj pahulji. Boje govore o statusu svakog indikatora, a kreću se od plave (početno), bele (bez podataka), zelene (u redu), preko žute (kašnjenje) do crvene (problem).

4. Rezultati zadatka početnog monitoringa prema indikatorima

Indikator 1.1: 80% anketiranih preduzetnika potrvđuje unapređeni odziv i podršku pružanu od strane kancelarije za LER / Službi za urbanizam i za finansije.

Početno merenje za ovaj indikator pokazuje kretanje ka postizanju cilja. Ovo je uglavnom rezultat činjenice da preduzetnici u velikom obimu prepoznaju ulogu Kancelarija za LER i često im se obraćaju za pomoć i dobijanje informacija. Imaju dobre radne odnose sa zaposlenima u Kancelarijama za LER i pozivaju se na sastanke i diskusije koje se odnose na lokalne ekonomske prioritete.



7

Međutim, potrebno je da se dalje izmeri priroda razvijenih mera putem naknadnog monitoringa, kao i da se proceni da li takve mere donose pozitivne rezultate i zaista pomažu privatne sektore, ili bi trebali da budu zamenjeni/ponovo prilagođeni, kao i da se osigura da je privatni sektor redovno konsultovan tokom procesa razvijanja mera.

Preduzetnici su generalno zadovoljni uslugama ostalih opštinskih službi, pre svega Službe za urbanizam. U manjim zajednicama je ovo prirodno, posto se pojedinci međusobno poznaju. Ipak, odgovori građana naglašavaju činjenicu da su kapaciteti često nedovoljni u smislu broja zaposlenih, dok privatni sektor naglašava potrebu za većom efikasnošću, boljom komunikacijom, kao i za većim odzivom na njihove potrebe, posebno u vezi sa olakšavanjem dugotrajnih i složenih procedura.

Indikator 1.2: 70% intervjuisanog seoskog stanovništva (predsednici okolnih seoskih jedinica) i NVO potvrđuju unapređeno pružanje usluga od strane Kancelarije za LER/Službi za urbanizam i za finansije.

Intervjuisano seosko stanovništo je ocenilo da Kancelarije za LER prižaju podršku njihovim potrebama i osećaju se da su konsultovani i uključeni u relevantne lokalne aktivnosti i inicijative. Redovno su informisani u vezi otvorenih poziva za finansiranje i dobijaju pomoć u ispunjavanju prijava za dobijanje subvencija, kao i saveta u vezi implementacije projekta.

Što se tiče NVO, postoji osećanje da ova saradnja sa civilnim sektorom treba da dalje bude ojačana, kao i da njihovi predstavnici na redovnijoj osnovi budu uključeni u stvaranje lokalnih politika i kod deljenja informacija.

Ispitanici iz okolnih seoskih jedinica su generalno zadovoljni uslugama opštinskih Službi za urbanizam, ali često naglašavaju potrebu za transparentnijim i efikasnijim procedurama.

Tokom unakrsnog proveravanja Sektora za urbanizam, pronađeno je da oni strogo rade u okviru nacionalnog pravnog okvira i relevantnih lokalnih odluka i politika. Članovi službi su obavili samoprocenu potreba za unapređivanjem sopstvenih kapaciteta i za jasnijim propisima sa nacionalnog nivoa, kao i nižih propisa, što su takođe istakli i zaposleni u LPA. Trenutno u konsultovani od strane nacionalnog nivoa u vezi sa izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji.

Takođe treba da bude rečeno da Službe za finansije direktno ne sarađuju sa građanima, već sa budžetskim korisnicima, a njihove procedure su još rigidnije u ovom smilsu, pošto njihove glavne poslovne operacije uključuju računovodstvo i plaćanja.

Među problemima koja otežavaju efikasnije pružanje usluga od strane Službi za urbanizam su:

Nepostojanje ili slab kvalitet dokumentacije planiranja,

Loše evidencije dostupne infrastrukture,

Široko ovlašćenje javnih preduzeća i ostalih javnih organa koji nisu dovoljno zainteresovani za postizanje veće efikasnosti u vezi sa davanjem dozvola za izgradnju, ili čak nameću nepotrebne procedure i visoke takse,



8

Neophodno je propisati mehanizme, kao i pravila izgradnje na nivou Republike, odnosno, opšta pravila i uslove regulacije, te elaborirati postavljanje odredbi u vezi infrastrukture i zaštite javnih resursa kako bi se unapredio kvalitet dokumentacije i harmonizovali propisi.

Indikator 1.3: Kancelarije za LER/relevantne službe JLS mogu da navedu ukupno 10 (ili 5 po opštini) posebnih procedura i/ili usluga koje su unapređene/uvedene u periodu između 2013-2016. godine.

Opštine, posebno Kancelarije za LER, implementiraju veliki broj različitih mera, uključujući poreska izuzeća, pomoć kod razvijanja poslovnih planova, podrška kod komuniciranja sa resornim ministarstvima, pomoć poljoprivrednicima kod ispunjavanja prijavnih formulara za finansiranje, podsticaji za investiture, unapređene modele procedura i obrazaca zahteva u vezi upravnih postupaka, deljenje informacija, obuka za preduzetnike i poljoprivrednike, prezentacije na investicionim sajmovima.

Službe za urbanizam implementiraju procedure/usluge kao što je prijem zahteva preko email-a, jedinstven šalter za izdavanje svih licenci i dozvola, procedura, formulara i obrazaca koji su dostupni online, popusta na razvijanje građevinskog zemljišta.

Pošto e-potpis u Srbiji još uvek nije pravno uređen, građani moraju da skeniraju zahtev koji je prethodno potpisan i overen, te da ga prvo pošalju e-mail-om, a nakon toga redovnom poštanskom službom. Na ovaj način je stvaranje fajla učinjeno efikasnijim, ali se ovo odnosi samo na izdavanje dokumenata gde nije neophodno da se podnosi projektna i tehnička dokumentacija, kao što je izdavanje sertifikata, registracija radova ili izdavanje dozvola za korišćenje.

Međutim, predstavnici privatnog sektora su naglasili oblasti u kojima veruju da je potrebna snažnija podrška od opština:

Stimulisanje proizvodnih industrija i turizma,

Unapređenje infrastrukture i uslova za poslovanje,

Pružanje napuštenih opštinskih prostora, zgrada, poslovnih objekata i zemljišta koji su van upotrebe mnogo godina svim zainteresovanim preduzetnicima, uz prihvatanje garancije preduzeća za obezbeđivanje X mesta za zapošljavanje lica iz opštine,

Učestvovanje opštine u plaćanju doprinosa novozaposlenim radnicima,

Bolja komunikacija sa uspešnim poslovnim ljudima iz regiona (posebno onima koji su živeli i radili u inostranstvu),

Razvijanje strategije za razvoj preduzetništva, turizma i poljoprivrede,

Određivanje prioriteta i opredeljivanje najvećeg dela sredstava za te prioritete,

Promocija ekonomskih potencijala i lobiranje.

Indikator 1.4: Najmanje 5 novih opštinskih mera po opštini su uspostavljeni radi unapređenja trans-parentnosti, deljenja informacija i učestvovanja u procesu donošenja odluka do oktobra 2016. go-dine.



9

Opštine primenjuju mnoge mere za povećanje transparentnosti, učestvovanja i deljenja informacija sa građanima. Privatni sektor, NVO i građani, koji su bili unakrsno konsultovani u vezi ovog indikatora, potvrđuju da često koriste opštinske internet stranice za dobijanje informacija, a na kojima mogu naći relevantne obrasce za podnošenje zahteva, kao i za online naručivanje dokumenata. Opštine organizuju javne rasprave, na internetu objavljuju relevantne informacije (pozive za finansiranje, izveštaje), razvijaju vodiče za poljoprivrednike u vezi toga kako se može prijaviti za finansiranje, te pozivaju predstavnike okružnih jedinica, građane, predstavnike civilnog i privatnog sektora na sastanke.

Međutim, a kao što su naglasili ispitanici, ovo treba češće da bude organizovano, a takođe i kao redovna aktivnost, odnosno, na jedan sistematskiji način nego što se to radi danas. Projekat predviđa delovanje ka uključivanju dodatnih aktivnosti u okviru dobrog upravljanja. To će biti predmet merenja u narednim monitoring misijama.

Specifične mere koje su implementirale Kancelarije za LER uključuju: postavljanje informativne table u selima, javne rasprave, vodiči za komunalne delatnosti, vodiči za investitore, mogućnost da građani direktno postavljaju pitanja opštinskim zvaničnicima (e-mail-om), Saveti za ekonomski razvoj, zajed-nički sektorski sastanci (turizam, poljoprivreda).

Mere koje su implementirane od strane Službi za urbanizam uključuju: on-line obrasce i formulare, Centre za pomoć građanima, vodiče za različite ciljne grupe koji su dostupni on-line, Centar za izdavanje dozvola, on-line objavljivanje imena i kontakt detalja zaposlenih.

Indikator 2.1: Udeo prihoda na osnovu poreza na dohodak fizičkih i pravnih subjekata u strukturi sopstvenih (izvornih) prihoda lokalnih samouprava.

Napomena: Podaci zaključno sa 2012 godinom uključuju udeo od poreza na imovinu za fizičke i pravne subjekte, uključujući nadoknadu za upotrebu građevinskog zemljišta. Podaci za 2013 godine će biti dostupni nakon februara 2014 godine. Počev od januara 2014 godine, uvodi se novi propis kojim se predviđa ukidanje nadoknade za upotrebu građevinskog zemljišta, kako bi ista bila uključena u grupu sa porezima na imovinu, a koja će biti nadoknađena preko tržišno zasnovanog oporezivanja imovine za pravne subjekte.

Ciljana vrednost za ovaj indikator će biti revidirana čim stupe na snagu izmene i dopune na dati propis, što se očekuje početkom 2014 godine, a podaci sa tim u vezi postanu dostupni, početkom 2015 godine.

Indikator 2.2: Partnerske opštine su umanjile broj imovine koje su van opsega oporezivanja imovine za x%, utvrđeno popisom iz 2011 godine.

Nema raspoloživih podataka u vezi ovog indikatora ove početne studije. Opštine nisu bile u mogućnosti da pruže zahtevane informacije, a njihove evidencije poreskih obveznika su uglavnom zastarele i nepotpune. Međutim, određene opštine su već na svojim teritorijama sprovele kampanje za podizanje nivoa javne svesti, angažovajući mlade nezaposlene osobe iz evidencija lokalnih Službi za nezaposlene, koji su išli od vrata do vrata radi registrovanja vlasnika imovine.



10

Prikupljeni podaci će biti upoređeni sa podacima popisa iz 2011 godine, a u određenim opštinama će takođe biti upoređeni sa računima za struju.

U pratećem merenju, nadamo se da će ovaj indikator biti u mogućnosti da meri stanje stvari i svaki postignut nivo napretka, pošto će projekat inicirati konkretne aktivnosti za pomaganje opština u povećanju njihovih prihoda preko ubiranja poreza.

Indikator 3.1: Najmanje 3 inicijative na godišnjem nivou, ili ukupno 10 inicijativa za oblikovanje politika centralnog nivoa vlade su predložene od strane institucija lokalnog i regionalnog nivoa, do oktobra 2016. godine.

Određene inicijative su pokrenute, uključujući inicijativu za ustupanje nekorišćene vojne imovine slabo razvijenim opštinama u okviru SKGO, stvaranje prilagođenih mera i politika koji bi bili prikladni potrebama regiona Dunava za Ministarstvo poljoprivrede, uzimajući u obzir specifične odlike regiona (male zemljišne parcele, različite strukture).

Određene posebne inicijative uključuju: inicijativu za ustupanje nekorišćene vojne imovine slabo razvijenim opštinama (u okviru radneg grupe SKGO), inicijativu za organizovanje okruglih stolova koji se odnose na stvaranje politika i mera za potrebe Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, predlog za promenu kriterijuma za klasifikaciju jedinica lokalne samouprave, inicijativu za re-kategorizaciju turističkih objekata, incijativu ua rešavanje pitanja snabdevanja vodom i lokalnih klizišta.

MRRLS razvija katastar poslovne infrastrukture, koji se nalazi u završnoj fazi. Ministarstvo je pripremilo upitnik za opštine i prikupilo podatke o trenutnom stanju poslovne infrastrukture i potrebama lokalnih samouprava za uspostavljanje takvog katastra.

Ovo će dalje biti praćeno, a podrška će biti pružena opštinama u vezi aktivnijeg predlaganja inicijativa koje utiču na politike centralnog nivoa preko, između ostalog, projektnih aktivnosti usmerenih ka unapređivanju vertikalnih veza i saradnje.

Indikator 3.2: Broj novih međuopštinskih projekata koji su zajednički razvijeni sa drugim opštinama iz regiona, uključuući projekte MORG-a, je povećan za 15% svake godine, u periodu između 2013-2016. godine.

Opštine implementiraju veliki broj projekata u saradnji sa susednim opštinama, ali kvalitet i rezultati/uticaji projekata ne mogu da budu određeni u ovoj fazi. Ovo će biti procenjeno preko sprovođenja intervjua sa projektnim korisnicima i uz konsultovanje završnih projektnih izveštaja.

Tako veliki broj potvrđuje da uspostavljena saradnja između partnerskih opština koja je ostvarena tokom prethodnih faza sprovođenja KWD projekta, preko rada MOGR-a, je i dalje aktivna, te da se opštine mogu zajednički složiti i delovati prema zajedničkim prioritetima.



11

Takođe treba istaći da ovaj indicator neće biti meren samo u odnosu na kvantitativne kriterijume. On će se ubuduće meriti kroz kvalitet I uticaj međuopštinskih projekata koji su inicirani I implementirani kroz četiri projektne MORGgrupe.

S obzirom da detaljne aktivnosti projekta u ovoj fazi projektnog ciklusa još nisu utvrđene, ovaj indikator ostaje definisan u ovom obliku. Međutim, čim međuopštinske radne grupe budu napravile koncepte konkretnih aktivnosti, napori monitoringa će se fokusirati na praćenje rezultata, ostvarenih efekata I koristi za direktne korisnike.

Indikator 3.3: Potrebe oba pola su jednako zastupljene u oblikovanju i implementaciji međuopštinskih projekata, što je potkrepljeno relevantnim politikama, projektnim predlozima i izveštajima.

Svi ispitanici navode da je pitanje rodne jednakosti uključeno u stratešku orijentaciju organizacije i relevantnih politika, te da po pravilu, principom “automatizma”, isto čini deo projektnih predloga i implementacije. Međutim, nismo pronašli bilo koje posebne podatke ili izveštaje koji bi potvrdili ove izjave, posebno u vezi sa kriterijumom rodne osetljivosti ili mera u vezi rodne specifičnosti, a kod oblikovanja politika i implementacije projekata.

Napredak u pravcu postozanja specifičnijih mera koje se odnose na rodnu jednakost i reprezentaciju će stalno biti praćen, a uz projektnu podršku, partnerske organizacije će biti u mogućnosti da prepoznaju o kojim merama je reč, kao i da ih uključe u odgovarajuće politike i projekte.

Pored toga, postoji nekoliko predloga načina na koji se rodni aspekti mogu pratiti, I ispod je dat pregled nekih od njjih, koji će biti predmet diskusije na zajedničkom skupu u okviru sastanaka Koordinacionog odbora:

- Broj novoregistrovanih preduzeća i broj preduzeća čiji su osnivači žene i mladi ljudi ispod 30 godina starosti (procenat) – podatak se može dobiti preko Agencije za privredne registre

- Kad su u pitanju mere za izgradnju kapaciteta, ovde se može pratiti ne samo broj obučenih lica ukupno, već i polna struktura, takođe naglašavajući vrstu treninga/mera (ideja nije da ciljna grupa budu samo žene ili ranjive grupe, već da se obezbedi da i oni ovim budu obuhvaćeni). Svaka mera za izgradnju kapaciteta ima svoju ciljnu grupu, ali ovi aspekti će biti uzimani u obzir u najvišem stepenu.

- Kao što je gore pomenuto, uključivanje rodnih aspekata u predloge projekata koji će se razvijati u sklopu projektnih aktivnosti, odnosiće se na kako na finansiranje u okviru projekta, tako i na opcije finasiranje trećih lica

- Evropsku povelju o rodnoj ravnopravnosti koju promoviše SKGO takođe treba uzeti u obzir i omogućiti njeno sprovođenje gde god je to moguće.



12

Takođe treba da naglasimo da je projekat nedavno objavio Priručnik o uključivanju rodnih aspekata u aktivnosti lokalnog ekonomskog razvoja, namenjen prevashodno Kancelarijama za LER. S obzirom da je Priručnik napisan jednostavnim jezikom iI odražava najrelevantnije aspekte realnog života u Srbiji, on predstavlja i veoma koristan alat za sve partnere projekta. Zvanična promocija Priručnika biće održana na sastanku Koordinacionog odbora.

Indikator 3.4: Broj uspešnih opštinskih projektnih predloga sa fokusom na LRER - međugranično, finansiranje treće strane, ili implementirano sa opštinama izvan regiona je uvećano za 15% svake godine u periodu između 2013 i 2016 godine.

Veliki broj međugraničnih projekata i međuopštinskih projekata sa finansiranjem treće strane je mereno, prvenstveno u oblasti poljoprivrednih i turističko promotivnih projekata manjih obima, kulturne razmene sa Rumunijom i Bugarskom, kao i kod projekata zaštite životne sredine sa ostalim opštinama iz regiona. Ovo pokazuje uvećanu sposobnost opština, posebno službi za LER da se uspešno prijave za projekte i da privuku finansiranje za potrebe lokalnih prioriteta, kao i da uspostave plodna partnerstva. Pošto su ovo početni podaci, u Snežnoj pahulji predstavljeni plavom bojom, prateće merenje će odrediti nivoe uvećanja u vezi sa ovim indikatorom.

Indikator 3.5 (3.5.1, 3.5.2, 3.5.3, 3.5.4):

Ovaj indikator će biti meren u odnosu na specifične projektne aktivnosti tokom proleća 2014. godine. Nivo napretka posebnih opštinskih službi, kao i upotreba veština i znanja koji su im obezbeđeni preko projektnih inicijativa, rada MORG, finansiranja malog obima, mentorstva i obuka, će biti mereni kako bi se videlo da li projektne aktivnosti vode u pravcu očekivanih rezultata.

Uspesi opština će takođe biti mereni preko svih ostalih indikatora, kako bi se procenilo da li su bili u mogućnosti da upotrebe znanja i veštine koij su im obezbeđeni od strane projekta u unapređivanju međuopštinske saradnje i dobrog upravljanja.

Indikator 4.1: Najmanje 3 koncepta, uloženih napora i inicijativa po opštini, koji se odnose na unapređenje nacionalnog pravnog okvira su inicirani od strane lokalnih samouprava.

Opštine su bile relativno aktivne u vezi sa predlaganjem inicijativa na centralnom nivou. Relevantne opštinske službe uglavnog reaguju na pozive iz nadležnih resornih ministarstava kada je reč o unapređivanju postojećeg pravnog okvira. Takođe na redovnoj osnovi učestvuju u relevantnim odborima SKGO-a radi diskutovanja o prilagođavanjima i predlozima za unapređivanje pravnog okvira. Većina opština prepoznaje SKGO kao svog najistaknutijeg zastupnika i aktivnog učesnika u dijalogu sa centralnim novoom vlasti.

Osim odbora SKGO-a i zvaničnih poziva od strane relevantnih ministarstava za davanjem komentara na nacrte pravnih propisa, opštine samostalno ne iniciraju druge slične aktivnosti.



13

Primer inicijativa uključuje: aktivno učestvovanje u debatama koje se odnose na nacrte zakona i stragetija u saradnji sa SKGO i NALED-om, inicijative koje se odnose na promenu poreza na dohodak, inicijativa koja se odnosi na formiranje mreže sudskih jedinica, inicijativa u vezi javnih rasprava, pružanje komentara i preporuka u vezi sa Vladinim nacrtima politika i propisa, umreživanje svih službi za urbanizam u regionu.

Indikator 4.2: Stalna i aktivna uključenost regionanih institucija (RARIS-a) u promovisanju (najmanje 3 godišnje) preporuka lokalnog nivoa datih metodom odozgo prema gore, za unapređenje nacionalnog pravog okvira.

Kao što je potvrđeno od strane opština, SKGO je prilično aktivna u ovom smislu i često uključuje i konsultuje se sa lokalnim nivoom, te deluje kao predstavnik njihovih interesa u odnosu na nacionalni pravni okvir.

RARIS je takođe bio aktivan u periodu koji je prethodio ovom merenju, dok je tokom 2013. godine registrovano blago usporavanje po ovom pitanju.

Kako bi se postigao postavljeni cilj do završnog merenja 2016. godine, projekat će podržati obe organizacije u nastavljanju zastupanja i prestavljanja za potrebe lokalnog nivoa, preko MORG-a i ostalih projektnih aktivnosti.

Indikator 4.3: Ministarstvo finansija, Ministarstvo privrede, Ministarstvo regionalnog razvoja i lokalne samouprave sprovode ukupno 9 neophodnih oblika prilagođavanja uslova pravnog okvira uzimajući u obzir polazne podatke i preporuke date sa lokalnog nivoa.

MRRLS je indirektno uključeno preko 2 zakona koji se tiču lokalnih samouprava, dok Ministarstvo planira da učestvuje u pravljenju nacrta budućeg Zakona o poslovnoj infrastrukturi.

Sektor za lokalnu samoupravu u okviru MRRLS je takođe sproveo Program mera za pravljenje rasporeda i upotrebe sredstava za davanje podrške susednim jedinicama tokom 2013. godine.

MRRLS je napravio nacrt Nacionalnog plana za regionalni razvoj za period 2014-2020. godine, koji treba da bude usvojen od strane Vlade i Parlamenta u narednim mesecima. Plan će uvesti ulogu koordinatora za MRRLS, nove regionalne strukture i mehanizme, kao i efikasniji proces konsultovanja sa lokalnim nivoom.

Od strane različitih Vladinih ministarstava je uvedeno čak 10 zakona i podzakonskih akata, kao i procedura, a kao rezultat inicijative GIZ Vizija 2016.

Oni uključuju:

Zakon o izmenama i dopunama Zakona o regionalnom razvoju, Uredbu o jedinstvenoj listi razvijenosti regiona i jedinica lokalnih samouprava za 2013. god-

inu,



14

Uredbu o utvrdjivanju programa podrške regionalnom i lokalnom razvoju za 2013. godinu, Izmene i dopune Zakona o lokalnoj samoupravi, Strategiju stručnog usavršavanja zaposlenih u jedinicama lokalne samouprave, Novi Zakon o naknadama za korišćenje javnih dobara (čije usvajanje se očekuje do kraja

2013.godine), Zakon o komunalnoj policiji, Ukidanje naplate firmarine, Uvođenje procedure brze naplate dospelih računa za velike korisnike, i Ukidanje subvencija za strane investitore za svako novo otvoreno radno mesto.

Indikator 5.1: Organizovana su 2 sastanka godišnje i uloženi su komunikacioni napori uz učestvovanje relevantnih institucija/predstavnika/interesnih grupa na temu kriterijuma koji su zasnovani na učincima.

Na ovu temu su održana dva sastanka između SKGO i Ministarstva finansija, a o kojoj je bilo diskuto-vano u opštem tonu. Postavljena su pitanja LPU, Kancelarijama za LER, gradonačelnicima i Službama za finansije u vezi sa predlogom da se implementiraju nacionalni transeri za opštine prema kriteri -jumu zasnovanom na učincima. Njih najveći broj nisu čuli za, ili bili uključeni u diskusiju na ovu temu. Do danas, transferi su definisani Zakonom o finansiranju lokalnih samouprava. Nivo finansiranja je definisan u skladu sa Odlukom o određivanju metodologije za izračunavanje nivoa razvoja regiona i jedinica lokalne samouprave. Na osnovu ove metodologije, sve jedinice lokalne samouprave su podeljene na 4 kategorije, u zavisnosti od njihovog nivoa razvoja.

Ideja na kojoj je zasnovano finansiranje na osnovu učinaka je izgrađena na predstavi o promovisanju konkurentnosti opština i njihovog usmeravanja u pravcu unapređene proaktivnosti u oblasti sop-stvenog razvoja, te da se u potpunosti ne oslanjaju na transfere sa nacionalnog nivoa.

Napredak po ovom pitanju će biti dalje praćen, a aktivnosti u vezi uključivanja opština u diskutovanje o ovome će biti podržane.



15

5. Monitoring tabela sa početnim merenjem

Podindikator StatusNapomena (Okt 2013)

Okt-13

Cilj Merenje

1.1. 80% anketiranih preduzetnika potrvđuje unapređeni odziv i podršku pružanu od strane Kancelarije za LER/Službi za urbanizam i za finansije.

(tokom implementacije projekta biće praćena vrsta pruženih usluga i ostvarenih efekata, zajedno sa nivoom zadovoljstva)

Kašnjenje

Veliki broj predstavnika privatnog sektora je vrlo zadovoljan podrškom koje pružaju Kancelarije za LER. Nivo zadovoljstva je niži prema ostalim opštinskim službama, posebno za urbanizam ili poreskim kancelarijama.

65,0% 62,2%

1.2 70% intervjuisanog seoskog stanovništva (predsednici okolnih seoskih jedinica) i NVO potvrđuju unapređeno pružanje usluga od strane Kancelarije za LER/Službi za urbanizam i za finansije.

(tokom implementacije projekta biće praćena vrsta pruženih usluga, i ostvarenih efekata, zajedno sa nivoom zadovoljstva)

U redu

Građani iz seoskih opština ponovo pokazuju visok nivo zadovoljstva u vezi sa uslugama koje pružaju Kancelarije za LER, iako naglašavaju da je kod usluga ostalih opštinskih službi potrebno unapređenje.

65,0% 68,9%

1.3 Kancelarije za LER/relevantne službe JLS mogu da navedu ukupno 10 (ili 5 po opštini) posebnih procedura i/ili usluga koje su unapređene/uvedene u periodu između 2013-2016 godine.

Početno

Izmereni broj procedura je prilično visok i uključuje podsticaje za investitore, podršku u poslovnom razvoju, podršku u ispunjavanju prijava za finansiranje, priručnike, brošure za poljoprivrednike, obuke za preduzetnike.

Međutim, ubuduće više pažnje treba biti stavljeno na uticaj tih inicijativa na realna unapređenja poslovnog okruženja i kvaliteta usluga, da li ona donose opipljive koristi i da li su zasnovane na interesima privatnog sektora i građana.

LER 24 + URB 5 + FIN

1 = 30



16

1.4. Najmanje 5 novih opštinskih mera po opštini su uspostavljeni radi unapređenja transparentnosti, deljenja informacija i učestvovanja u procesu donošenja odluka do oktobra 2016 godine.

Početno

Sve intervjuisane Kancelarije za LER su uvele značajan broj alatki za komunikaciju i deljenje informacija sa građanima/ privatnim sektorom. One uključuju zajedničke sastanke, diskusije, deljenje informacija preko web sajta, e-maila, objavljivanje i podelu materijala.

LER 32 + URB 9 + FIN

1 = 42

2.1. Udeo prihoda na osnovu poreza na dohodak fizičkih i pravnih subjekata u strukturi sopstvenih prihoda lokalnih uprava. (argumentacija koja se odnosi na novi Poreski zakon koji treba da stupi na snagu tokom 2014. godine).

Bez podataka

Većina opština još uvek nema pouzdan i važeći registar poreskih obveznika. Stoga, ovaj indikator ne može biti izmeren u ovoj fazi.

Napomena: Podaci zaključno sa 2012. godinom uključuju udeo od poreza na imovinu za fizičke i pravne subjekte, uključujući nadoknadu za upotrebu građevinskog zemljišta. Podaci za 2013. godinu će biti dostupni nakon februara. Počev od januara 2014. godine, uvodi se novi propis kojim se predviđa ukidanje nadoknade za upotrebu građevinskog zemljišta kako bi ista bila uključena u grupu sa porezima na imovinu, a koja će biti nadoknađena preko tržišno zasnovanog oporezivanja imovine za pravne subjekte.

Ciljana vrednost za ovaj indikator će biti revidirana neposredno nakon stupanja na snagu amandmana na propis, početkom 2014. godine i korespondirajući podaci postanu dostupni početkom 2015. godine.

22%



17

2.2. Partnerske opštine su umanjile broj oblika imovine koje su van opsega oporezivanja imovine za x%, utvrđeno popisom iz 2011. godine. Bez

podataka

Podaci koje pružaju Institut Pupin/Centralna Poreska uprava pružaju uvid u stvarno stanje - što nam sada daje broj poreskih obveznika po opštini. Nakon tromesečnog projekta sa NES, znaćemo koliko su opštine uvećale broj poreskih obveznika.

3.1. Najmanje 3 inicijative na godišnjem nivou ili ukupno 10 inicijativa za oblikovanje politika centralnog nivoa vlade su pred-ložene od strane institucija lokalnog i regionalnog nivoa, do oktobra 2016. godine.

Početno

Kancelarije za LER stvaraju inicijative u pravcu oblikovanja politika u polju poljoprivrede, zaštite životne sredine i atraktivnosti poslovanja

7 7

3.2. Broj novih međuopštinskih projekata koji su zajednički razvijeni sa drugim opštinama iz regiona, uključujući projekte MORG-a je povećan za 15% svake godine, u periodu 2013-2016. godine.

(u zavisnosti od projektnih aktivnosti, ovaj indikator će takođe meriti uticaje koji su postignuti implementacijom takvih projekata, a ne samo kvantifikovani pristup).

Početno

Mereni broj međuopštinskih projekata je visok. Teme projekata uključuju razvoj turizma, pružanje socijalnih usluga, poljoprivredu, obrazovanje i životnu sredinu.

16 16

3.3 Potreba da su oba pola jednako zastupljena u oblikovanju i implementaciji međuopštinskih projekata, kao što je obrazloženo relevantnim politikama, projektnim predlozima i izveštajima.

Kašnjenje

Svi ispitanici su naglasili da obraćaju pažnju na rodnu jednakost u smislu jednakog učestvovanja u projektima. Obično se navodi da ovo pitanje predstavlja stratešku orijentaciju određene organizacije i strateških dokumenta, ali nisu dati spefifični podaci koji bi ovo potvrdili.

65,0% 55,6%



18

3.4. Broj uspešnih opštinskih projektnih predloga sa fokusom na LRER - međugranično, finansiranje treće strane, ili implementirano sa opštinama izvan regiona je uvećano za 15% svake godine u periodu između 2013 i 2016. godine.

Početno

Broj projekata je prilično visok, posebno međugraničnih sa Bugarskom i Rumunijom, donatorsko finansiranih, ili finansiranih od strane vlade. Pojedinačni opštinski projekti sa finansiranjem treće strane čine 30% od datog ukupnog broja.

48 48

3.5.1 Do oktobra 2016. godine, 70% intervjuisanih predstavnika Kancelarija za LER potvrđuje da su upotrebili znanje i praksu stečenu preko projektnih aktivnosti obuka i ostalih mehanizama tehničke podrške u međuopštinskoj saradnji.

Bez podataka

Treba biti mereno u proleće 2014. godine.

55,0%

3.5.2. Do oktobra 2016. godine, 70% intervjuisanih predstavnika Službe za urbanizam potvrđuje da su upotrebili znanje i praksu stečenu preko projektnih aktivnosti obuka i ostalih mehanizama tehničke podrške u međuopštinskoj saradnji.

Bez podataka


55,0%

3.5.3 Do oktobra 2016. godine, 70% intervjuisanih predstavnika Službe za finansije potvrđuje da su upotrebili znanje i praksu stečenu preko projektnih aktivnosti obuka i ostalih mehanizama tehničke podrške u međuopštinskoj saradnji.

Bez podataka


55,0%

3.5.4 Do oktobra 2016. godine, 70% intervjuisanih predstavnika lokalnih poreskih uprava potvrđuje da su upotrebili znanje i praksu stečenu preko projektnih aktivnosti obuka i ostalih mehanizama tehničke podrške u međuopštinskoj saradnji.

Bez podataka


55,0%



19

4.1. Najmanje 3 koncepta, uloženih napora i inicijativa po opštini, koji se odnose na unapređenje nacionalnog pravnog okvira su inicirani od strane lokalnih samouprava, do oktobra 2016. godine.

Početno

Većina opština navodi da je najuobičajniji način za iniciranje vršenja unapređenja pravnih okvira preko SKGO i njegovih odgovarajućih odbora.

13 13

4.2. Stalna i aktivna uključenost regionanih institucija (RARIS-a) u promovisanju (najmanje 3 godišnje) preporuka lokalnog nivoa datih metodom odozgo prema gore, za unapređenje nacionalnog pravog okvira.

Početno

U prethodnom periodu RARIS je bio aktivan u iniciranju i prikupljanju lokalnih povratnih informacija. Međutim, tokom 2013. godine, stepen ovoga je umanjen.

1 1

4.3. Ministarstvo finansija, Ministarstvo privrede, Ministarstvo regionalnog razvoja i lokalne samouprave sprovode ukupno 9 neophodnih oblika prilagođavanja uslova pravnog okvira uzimajući u obzir polazne podatke i preporuke date sa lokalnog nivoa, do oktobra 2016. godine.

Početno

MRRLS je iniciralo razvoj Nacionalnog plana regionalnog razvoja, koji treba da bude usvojen od strane vlade i parlamenta. Javna rasprava je planirana u predstojećem period.

Čak 10 zakona i podzakonskih akata, podsticaja i mera su usvojeni, ili su u procesu usvajanja u različitim oblastima, a kao rezultat inicijative GIZ Vision 2016.

11 11

5.1. Organizovana su 2 sastanka godišnje i uloženi su komunikacioni napori uz učestvovanje relevantnih institucija/predstavnika/interesnih grupa na temu kriterijuma koji su zasnovani na učincima.

Početno

Opštine još uvek ne učestvuju u bilo kakvim konsultacijama koje se odnose na ovaj indikator... Jedini način na koji su one uključene i informisane o istom je preko SGKO-a. Proces se u najvećem delu nalazi u rukama Ministarstva finansija. Transferi se do danas još uvek određuju na osnovama nivoa razvoja opština, a koji su uređeni Uredbom o metodologiji za izračunavanje nivoa razvoja regiona i jedinica lokalnih samouprava.

2 2



20

6. Rezime preporuka na osnovu početnih nalaza

Kao rezultat uloženih napora GIZ-a u periodu 2009-2012. godine, Kancelarije za LER su u većem obimu koristile svoja znanja i veštine kako bi pružile unapređene usluge građanima i poslovnim akterima. Međutim, pozicija Kancelarija za LER u okviru opštinskih administracija treba da bude ponovo naglašena i ojačana.

Standardizacija usluga Kancelarija za LER je potrebno da budu zvanično prepoznate u opštinskoj administraciji i primenjene adekvatno kako bi se izbeglo preklapanje sa aktivnostima drugi opštinskih službi.

Potrebno je da se uvećaju kapaciteti Službi za urbanizam i finansije, kao i lokalnih poreskih administracija, kao i kanali interne komunikacije sa ostalim službama. Podrška je takođe potrebna kod tumačenja zakona i podzakonskih akata (u slučaju “sukoba” propisa, ili nedovoljno regulisanih oblasti).

Snažnija i stalna podrška privatnom sektoru pružana od strane opština – više stimulansa, bolja komunikacija i više sastanaka, promovisanje lokalnih proizvoda i prduzeća.

Potrebno je da mere koje su ponuđene privatnom sektoru budu ponovo procenjene i ponovo evaluirane, kako bi se odredila njihova efikasnost u proizvodnji željenih uticaja na poslovnu klimu i kvalitet pružanja usluga.

Snažnije vertikalne veze i glas pomoći lokalnog nivoa koji treba da se čuje na nacionalnom nivou, a preko MORG, SKGO i RARIS-a.

Više pažnje dato kvalitetu umesto kvantitetu i uticaju na LRER, dobijenog iz međuopštinske saradnje i zajednički implementiranih projekata.

Potreba da se dizajniraju rodno specifične i osetljive mere za različite aktivnosti, politike i projekte.

NVO iz regiona (na primer, Zajecarske inicijative, Timočki klub i Asocijacija za razvoj Kladova) treba da postanu članovi u radu MORG.

7. Preporuke ispitanika: Kako JLS mogu dalje podržati LRER?

Korišćenjem EU Twinning programa i međunarodne ekspertize,

Posedovanje više znanja u vezi EU IPA finansiranja

Razvijanjem regionalnog pristupa, regionalnih ponuda, jačih veza i saradnje sa ostalim opšti-nama,

Ažuriranjem Strategija za LER, razvijenih u saradnji sa svim lokalnim zainteresovanim stranama,

Unapređivanjem poreske politike – višak prihoda treba da bude investiran u razvoj, a ne samo u pokrivanje budžetksih rashoda i poslova održavanja,

Javno-privatno parnerstva,

Nuđenjem pristupačnih kredita za inovativne poslovne ideje,



21

Većom nezavisnošću Kancelarija za LER u njihovom radu,

Saradnjom sa civilnim i privatnim sektorom,

Stalnom saradnjom sa preduzetnicima i njihovo uključivanje u stvaranje strategija, politika i mera,

Konkretne aktivnosti u vezi razvoja organizovane poljoprivredne proizvodnje i razvoja tur-izma.

8. Završna zapažanja

Među ključnim nalazima prve monitoring misije jeste činjenica da su Kancelarije za LER dobro prepoznate i da pomoć koju one pružaju građanima, naročito iz ruralnih oblasti, kao i privatnom sektoru oni veoma uvažavaju i smatraju ih glavnim servisom podrške u opštinama. Partnerstva koja su Kancelarije za LER uspostavile, a koja se između ostalog mogu prepoznati i po značajnom broju implementiranih projekata, jeste nešto što treba i nadalje da se održi i proširi. Činjenica da opštine imaju snažne veze sa RARIS-om i SKGO koji zastupaju njihove interese na nivou nacionalnog kreiranja politiika je takođe bitan aspekt koji se tiče vertikalne saradnje i koordinacije.

Na strani potencijalnih budućih izazova možemo pomenuti ulogu i poziciju Kancelarija za LER kojima je potrebno dalje osnaživanje, kao i da se njihov delokrug rada i usluge standardizuju u opštinama. Ovo će im pomoći da pružaju podršku preduzetnicima koja je prilagođena njihovim potrebama i da sa njima uspostave bolju saradnju, ali takođe i da imaju jasniije odgovornosti u odnosu na druge službe i odeljenja. Uporedo sa unapređenjem kapaciteta opštinskih odeljenja za urbanizam, finansije i LPA, kao i interne komunikacije među odeljenjima, može se dodatno doprineti boljem kvalitetu opštinskih usluga u istočnoj Srbiji.

Zahvalnost:

Projekat ekonomski opštinski razvoj u istočnoj Srbiji i monitoring tim žele da se zahvale svim partnerima iz 9 lokalnih samouprava, kao predstavnicima nacionalnih i regionalnih institucija i organizacija koji su učestvovali u ovoj misiji i odvojili svoje vreme da pomognu u procesu prikupljanja podataka.



22

Documents

(The KWD Monitoring System/)Baseline Report · Web viewOvo se radi korišćenjem plana monitoringa. Plan sadrži informacije u vezi izvora verifikacije, intervala prikupljanja podataka,