Da se podsetimo nečeg već

rečenog o parazitizmu:Većina vrsta koje svrstavamo u parazite, pored toga što

poseduje pomenuti skup specijalizacija, ima i poznato štetno delovanje na neku vrstu domaćina, pa na taj način ispunjava Odumov +-

kriterijum za

parazitski status.Sama činjenica zajedničkog života, iako za ‘gosta’

znači uzimanje ‘usluge’

od domaćina u vidu hrane i stana, ne znači da je ta usluga za domaćina štetna ili besplatna.

Komensalizam se često definiše kao odnos gde jedna strana ima korist a druga ne trpi primetnu štetu

(?!)

ŠTETNOST INSEKATA I ŠTETE U BILJNOJ PROIZVODNJI

Ni kod mutualizma (setimo se primera termita

i protozoa koje razlažu celulozu,

ili oprašivača koji dobijaju

nektar i polen za uslugu oprašivanja) sama činjenica da neko dobija hranu i/ili stan od drugoga ne znači da je to za ovoga šteta.

Drugo pitanje je primetna šteta. Gde je granica? Da ne ulazimo čak u to da je za neku vrstu često svega

par vrsta domaćina na kojima ona redovno ili ponekad izaziva štetu, a na podužem spisku dopunskih domaćina vrlo retko ili gotovo nikad.

Uzmimo samo jednu vrstu domaćina i ‘parazita’, pa se setimo da i u tom okviru štetno delovanje na domaćina jako zavisi i od sorte tj. rase jedne i druge strane, od datih uslova sredine i od brojnosti ‘parazita’.

U prethodnom razmatranju biotičkih odnosa videli smo da insekti stupaju sa drugim ž.b. u sve vidove odnosa, a u skladu sa prisustvom i raznovrsnošću insekata skoro svuda na kopnu,.

Takođe smo videli da su ti b. odnosi, iako ne isključivo, ipak najviše odnosi vezani za ishranu.

U vezi sa tim je i logičan odnos da je biljna hrana osnova ishrane za sve životinje, i da je najviše onih koji se direktno hrane biljkama. Zato je i veliki broj, oko polovine insekatskih vrsta biljojedan, ili, fitofagan, na ovaj ili onaj način.

Upravo je ta fitofagnost opšta biološka osnova njihove štetnosti za biljke same, a zatim i za biljnu proizvodnju i čoveka.

Problematika štetnosti i šteta ima veliki praktičan ekonomski značaj, pa ćemo se i mi ovde upoznati sa osnovnim pojmovima i pristupima klasifikovanju štetnog delovanja insekata i proceni obima pričinjenih šteta.

Insekti

prvenstveno ishranom,

a i boravkom i kretanjem kroz biljno tkivo

ili polaganjem jaja

izazivaju promene u građi i funkcijama biljke, svaka vrsta na sebi svojstven način, i te promene se nazivaju oštećenja biljke.

U tom svom neposrednom vidu, ovo delovanje najčešće predstavlja povređivanje

tj. povrede

biljnog tkiva, koje insekti nanose svojim usnim aparatom (grickanjem ili bodenjem i sisanjem).

ili, ređe, legalicom. Cikade nekada mogu ozbiljno oštetiti lastare prilikom polaganja jaja.

Većina insekata koji bodu i sisaju (vaši, stenice, tripsi) su spolja, na zeljastim biljnim delovima, najviše na mladom lišću. Tu svojim sisanjem izazivaju dosta karakteristične pegice na mestu ishrane.

Oštećenja na liski od vašiju

Cikade podfam. Typhlocibinae isisavaju citoplazmu susednih ćelija liske (Solanum nigrum) ostavljajući karakteristične simptome u vidu nepravilnih nizova belih pega okruženih nešto tamnije zelenim tkivom.

Kada je napad jači, dolazi i do sušenja lišća ili i stabljike.

Nekada se propratno menja i zelena boja u pravcu nekakvog crvenila

Insekti koji bodu i sisaju pokazuju visok nivo parazitskih specijalizacija. Među njima je i tendencija za trajniju vezu sa biljkom, a i stimulisanje biljke da ‘popravi kvalitet svojih usluga gostima’, i kroz obezbeđivanje veće zaštite od spoljnih nepovoljnih uslova. Zato se nekad javlja uvijenost, klobučavost liski...

A ima i onih koji su unutra u biljnom tkivu. To su po pravilu izazivači gala, tzv. galikolni insekti, (kojih ima i u drugim grupama insekata).

Gale cinipida na listu hrasta

Gale na stabljiki hikorija od biljnih vašiju

Insekti koji grickaju nekada su u stanju da potpuno pojedu zeljaste biljne delove, ali obično samo izgrizaju delove, često na dosta karakterističan način.

japanska buba

Insekti koji grickaju nekada su u stanju da potpuno pojedu zeljaste biljne delove, ali obično samo izgrizaju delove, često na dosta karakterističan način.

Nekada i insekti koji grickaju mogu da uvijaju lišće radi stvaranja povoljnih uslova, obično potomstvu

Izgrizanje hodnika u stablu, plodovima i semenu je takođe čest tip oštećenja koji izazivaju insekti koji grickaju

Oštećenja biljke nastala direktno na mestu na kome se insekt hrani su primarna oštećenja.

Nekada je to i glavni vid štetnosti i za samu biljku, a i za čoveka.

Često su važniji tzv. sekundarni efekti primarnih oštećenja, i za biljku i za čoveka,.

To se događa kada se biljka gaji radi dela koji nije direktno napadnut, ali je napadnuti deo od bitne fiziološke važnosti za deo koji se proizvodi.

Na pr. gubar obrsti lisnu masu, fotosinteza prestaje, a sa njom i prirast drvne mase u šumi, što je cilj gajenja.

Larve sovica, žičnjaci, repina pipa itd. mogu da pregrizu i ubiju čitavu mladu biljčicu, ili da prekinu vezu sprovodnih sudova između izdanka i korena.

Larve sovica, žičnjaci, repina pipa itd. mogu da pregrizu i ubiju čitavu mladu biljčicu, ili da prekinu vezu sprovodnih sudova između izdanka i korena.

Agriotes sp.

Korenove vaši isisavaju koren, pa izdanak i lišće ne dobijaju dovoljno vode i min. materija, transpiracija i fotosinteza se smanjuju sa svim daljim propratnim posledicama.

Pemphigus fuscicornis

Kao nekakava uporedljiva mera štetnog delovanja kao karakteristika vrste koristi se tzv. intenzitet štetnosti.

On pokazuje koliko jedinka neke vrste može da pričini oštećenja u jedinici vremena, po biljkama ili prostoru.

Na. pr. imago repine pipe može dnevno da pojede 10- 15 izniklih biljčica š. repe, a buvač

svega 0.3 biljke.

Intenzitet štetnosti zavisi od uslova sredine za istu štetočinu i biljku. Na pr. onaj intenz. za pipu je neki dnevni prosek. Po hladnijem vremenu ‘opada im apetit’

pa na 10 0

jedan imago pojede oko 4 mm3

a na

32 0

143 mm3

biljne mase.Iako je brojnost štetočine jako važan činilac, za

proizvodnju je ipak još

značajniji gubitak na nivou biljaka, dakle bez podataka o brojnosti.

Pored toga, i tehnički je često lakše utvrditi nivo oštećenosti useva nego broj štetočina, a za poznate štetočine dosta se pouzdano može povratno proceniti brojnost kada se zna nivo oštećenosti biljaka.

Kao pokazatelj za to se koristi stepen oštećivanja (ili povređivanja) biljaka.

Stepen oštećivanja biljaka se procenjuje pregledom biljaka u nekom delu useva/zasada, tehnikom koja je prilagođena i datoj biljci a i štetočini.

Jedan od načina prihvaćenih u praksi je da se idući dijagonalno preko parcele pregleda na 10 ravnomerno raspoređenih mesta po 10 –

20 biljaka,

i na licu mesta registruju svi podaci o oštećenju biljaka.

Za ‘pipavije’

preglede često se radi brzine posla na terenu usev samo grubo vizuelno pregleda i prikupe uzorci, koji se detaljnije ispituju kasnije, u lab.

Na pr. za ocenu stepena oštećivanja žita od stenica, uzima se u vreme žetve po 10 klasova sa 10 mesta / ha.

Da bi se podaci ostepenu oštećivanja na neki način uniformisali, i bili pogodni za poređenja, često se operiše nekim procentualnim podacima,

Na pr, daje se procentni odnos napadnutih (oštećenih) i nenapadnutih biljaka, pa se zatim oštećene klasifikuju pomoću nekih konvencionalnih skala, kao...stepen oštećivanja

uništeno n % biljnih delova

•

slabo oštećivanje

do 5%•

primetno ošt.

5 –

25 %

•

srednje

25 –

50 %•

jako

50 –

75 %

•

vrlo jako

75 –

100 %

Konkretni podaci pregleda po navedenoj skali mogu se dalje svoditi na srednju ocenu stepena oštećivanja:

Na pr. stepski popac (G. desertus) je oštetio, manje ili više, 79 od 100 pregledanih biljčica (=79%).

slabo oštećenih (ocena 1) je 27 (27 x 1 = 27 poena)primetno ošt. (ocena 2) je 22 (22 x 2 = 44 p.)srednje ošt. (ocena 3) je 18 (18 x 3 = 54 p.)jako ošt.

(ocena 4) je 8 ( 8 x 4 = 32 p.)

vrlo jako ošt. (ocena 5) je 4 ( 4 x 5 = 20 p.)ukupno oštećenje 79 oštećenih biljaka = 177 p.srednji stepene oštećivanja = 177 p / 79 % = 2.2

Ako su za istu vrstu i kulturu, na istoj parceli prethodne godine dobijeni sledeći podaci, koliki je bio srednji stepen oštećivanja?

ukupno oštećeno 75 od 90 pregledanih biljaka, od čega:

1.

192.

15

3.

134.

24

5.

4

Ako su za istu vrstu i kulturu, na istoj parceli prethodne godine dobijeni sledeći podaci, koliki je bio srednji stepen oštećivanja?

ukupno oštećeno 75 od 90 pregledanih biljaka, od čega: 75 : 90 = x:100, x = 759/9 = 84.3%

1.

19 1 x 19 = 19

2.

15 2 x 15 = 30

3.

13 3 x 13 = 39

4.

24 24 x 4 = 94

5.

4

4 x 5 = 20= 202 p / 84.3 = 2.4

Vidi se da ista biljka od iste štetočine nije i uvek isto oštećena.To se odnosi i na različite regione, a čak i susedne parcele. Ipak,

neke vrste regionalno izazivaju redovne štete,

na pr. kukuruzna zlatica u krompiru ili lucerkina buba u lucerki

Neke vrste izazivaju štete povremeno, ali to uopšte ne znači da su veličina i značaj tih šteta manji nego kada su u pitanju redovne štetočine!

Neke vrste izazivaju štete povremeno, ali to uopšte ne znači da su veličina i značaj tih šteta manji nego kada su u pitanju redovne štetočine!

Šumska područja u Minesotistradala u najezdi gubara

Hyphantria cunea (žutotrba)

Skakavci, neke sovice....

H. armigera

Pored

pomenutih direktnih, primarnih i sekundarnih oštećenja, aktivnost insekata na biljkama prate i indirektni štetni efekti

za biljku i b. proizvodnju.

Ekonomski značaj ove indirektne štete takođe može biti ekonomski važniji od direktne štete.

Vektorska aktivnost, posebno prenošenje biljnih patogena je u tom pogledu naročito važna.

Na pr., prenošenje virusa za proizvodnju bezvirusnog metrijala, ili prenošenje E. amylovora...

Povrede biljnog tkiva su ‘otvorena vrata’...Oštećene biljke su osetljivije na nepovoljno delovanje

drugih e. faktora...

PROCENA ŠTETE

Jedno od najvažnijih pitanja (važnije je na primer?Da li se nešto moglo/može preduzeti da do štete ne

dođe ili da bude manja.)No, kada je do štete već

došlo, a znamo da je to

redovna pojava u biljnoj proizvodnji –

ovako ili onako, treba štetu na neki način oceniti.

Međutim, to je obično i teško i komplikovano pitanje da se na njega zadovoljavajuće odgovori.

Nekada

je lako povezati efekat štetnog

delovanja sa poznatim gubitkom u prinosu

za neku konkretnu

situaciju.

Za to se koristi tzv. koeficijent štetnosti (K):K = (a –

b)/a x 100%

gde je ‘a’

prinos nenapadnutea ’b’

prinos napadnute biljke

Na pr. ako je prinos nenapadnutog (recimo, dobro zaštićenog) useva krompira 3 vagona, a netretiranog koga je dobro oštetila zlatica 2 vagona,K = 33 %, što je dakle procena gubitka u prinosu

ali....

-

Često istu biljku u isto vreme napadaju bar 2 a i više vrsta insekata, da ne govorimao o drugim Š.O:

Tada nije lako povezati gubitak u prinosu sa samo jednom od njih.

-

To je još

teže ako je šteta sekundarna (na. pr. insekti oštećuju list š. repe, a interesuje nas prinos korena);

-

ili ako je jedan parametar prinosa malo podbacio (težina korena) a neki drugi mnogo više (sadržaj šećera).

- Učešće indirektnih štetnih efekata izazvanih direktnim je još

teže ukalkulisati.

Često prinos ne mora uopšte biti manji, ali je značajan gubitak na kvalitetu, posebno kada se radi o smanjenoj pogodnosti za čuvanje,

ili o estetskom izgledu koji jako narušava kvalitet,.

Zato je gubitak u tržišnoj, tj. ekonomskoj vrednosti

alternativni pokazatelj gubitku u

prinosu i kvalitetu.Na neki način ekonomski pokazatelj jeste

najbolji,ali...

-Tržište kroz inflaciju

i oscilacije u ponudi i potražnji donekle relativizuje inače jasne podatke u parama, kada treba na neki uporedljiv način povezati gubitak sa štetnim delovanjem nekih insekata.

..’Ajde, bio je 50, al’

ću ti dam za 30, samo da idem kući’

Cene strateških biljnih proizvoda dostavariraju na svetskom tržištu

Takođe je

važan ukupan ekonomski značaj biljne vrste

za neku zemlju ili region.

Tako, ako pirinčani žižak odnosi 1 % prinosa u Kini, što na nivou regiona iznosi stotine hiljada vagona, a o parama i neproizvedenoj hrani da i ne govorimo,

taj 1 % vredi mnogo više od štete od 40% prosečnog gubitka prinosa neke povremene štetočine koja napada aloju, ili ..

Najzad, troškovi zaštite

su jedna posebna kategorija gde se rad, vreme i novac troše da bi se gubitak prinosa ili kvaliteta izbegao ili smanjio.

Kada se radi o trošku tretiranja pesticidima, protivvrednost je tu relativno* lako utvrditi, ali ne i za mnoge druge mere zaštite, kao što su agrotehnika, plodored, ....

* I tu je pitanje efikasnosti i opravdanosti tretiranja....

Iako biološku osnovu štetnog delovanja insekata na biljke čini delovanje jedinki na biljku,

ipak u stvarnosti i nosilac ukupne štetnosti, i za biljke i za ljude,

a i objekat mera suzbijanja jesuinsekatske populacije! Brojnost itekako znači.

To nas na neki način dovodi do kraja dosadašnjeg bavljenja temama analitičke ekologije, i već

povezuje

sa početkom bavljenja sintetičkom ekologijom, čiji je početni deo, tradicionalno i logično

EKOLOGIJA POPULACIJA