TERENSKA ISTRAŽIVANJA U POLJSKOJ I KIRGISTANU

Metodologija

Dva uzastopna istraživanja u vidu upitnika I intervjua bila su sprovedena u Poljskoj 1995. I 1999. Prvo istraživanje, kojim su upravljali Wejnert I Jospeh Stycos, bilo je sprovedeno u oblastima Konin I Poznan, za koje su, u poredjenju sa ostatkom zemlje, karakteristični prosečan nivo socijalekonomskog razvoja, prosečan iznos prihoda po glavi stanovnika, I prosečna stopa nezaposlenosti, uključujući tu I nezaposlenost žena. Kasnije istraživanje (1999) sprovedeno je pod vodjstvom Anne Wachoviak u jednoj od najsiromašnijih seoskih oblasti u Poljskoj, u regiji Zielona Gora (jugozapadna Poljska). Prva studija sastojala se iz 50 intervjua I imala je za zadatak da testira upitnik koji su formirali Stzcos, Wejnert I Tyska (Stycos, Wejnert & Tyszka, 2001, Stycos, Wejnert, & Zbigniew, 2002) kako bi ga primenjivali u poljskim I kirgistanskim istraživanjima; kasniji projekat (1999) sadržao je 306 intervjua (Wachowiak). Podaci su prikupljani u Kirgistanu tokom 2001. godine uz pomoć poljskog upitnika za intervju koji je preveden na ruski. Kirgistanski podaci su sakupljeni od 100 ženskih i 100 muških ispitanika koji su naseljavali dva sela smeštena severno i zapadno od prestonice Biškek. Ova sela sastojala su se od multinacionalnih populacija sa prosečnim životnim standardom u Kirgistanu. Etničke grupe koje su sačinjavale ovu mutlinacionalnu populaciju bile su kirgiske i ruske (koja je spostavljena za vreme komunizma). Prema studiji iz 1995. godine ispitanici su imali izmedju 35 i 60 godina, od kojih je četiri petine bilo u braku, a dve trećine zaposleni van kuće. 1999-2001. skoro svi ispitanici su bili u braku (97% u oljskoj i 91% u Kirgistanu), od toga u braku s prvim partnerom 92,5% u Poljskoj i 84% u Kirgistanu. Opšta je tendencija u Krigstanu da se venčava rano, tako da su ženski ispitanici starosti izmedju 16 i 23, a muški izmedju 20 i 26 godina starosti. U poredjenju, većina poljskih ispitanica udalo se izmedju 21 i 25. godine, a ispitanika izmedju 21 i 29, ukazujući na to da se poljski parovi venčavaju kasnije. Mnogi poljski parovi stvaraju nuklearne porodice koje se sastoje od roditelja, dece i ponekad baba i deda. Struktura porodice u Kirgistanu, s druge strane, varira u zavisnosti od roditeljske etničke pozadine. Poštujući tradiciju, Kirgizi i Kazaki žive u višegeneracijskim proširenim porodicama sa roditeljima, decom, babama i dedama i nevenčanim rodjacima roditelja (obično muževljevih), dok su ruske i nemačke porodice pretežno nuklearne u svojoj strukturi.

Rezultati

U obema zemljama žene su se jedine starale o deci, bivajući skoro u potpunosti odgovorne I uključene u odgajanje dece pre doba komunizma. Štaviše, u Poljskoj su žene I ostale u potpunosti odgovorne za ove uloge I u doba komunizma. Stoga smo, kako bismo demonstrirali uticaj demokratizacije I ekonomske tranzicije na uloge u roditeljstvu, testirali promene u ulogama očeva, kao I to koliko su postali uključeni u roditeljske dužnosti.

Pokazatelji pomoći muževa u odgajanju I nezi dece, kao I u dužnostima u domaćinstvu bili su odabrani. ODabrani pokazatelji predstavljaju aktivne (uključene) nasuprot pasivnim (neuključenim) funkcijama očeva. Oni takodje predstavljaju I opšte modele roditeljskih I majčinskih uloga sa kojim se mladja generacija poistovetila u okviru porodice. Inicijalna analiza

omogućava prezentaciju različitih tipova brige o deci koju sprovode očevi, što ujedno opisuje učešće očeva u svakoj zemlji. Sledeći korak je bio ispitivanje više potencijalnih predskazivača

Posebne varijable za ovo istraživanje su bile:

Struktura porodica Veličina porodice (izmerena brojem dece u svakoj porodici) Trenutni muževljev status zaposlenja Trenutni ženin status zaposlenja

Roditeljska kulturna tradicija RoditeljskI tradicionalizam Religioznost Privrženost odnosno odbojnost prema kućnim poslovima

BRAK I PRIKAZ PORODICE

Tradicionalizam oca, odnosno majke merio se I odnosu na slaganje ili neslaganje sa izjavom da je ‘’muškarac donosilac odluka, a žena podredjeni pratilac’’. Religioznost je procenjena kroz tvrdnje koje ukazuju na učestalost verske prakse, dok su privrženost ili odbojnost prema kućnim poslovima (domaća aktivnost) sami ispitanici procenjivali izražavajući slaganje ili neslaganje.

TIPOVI RODITELJSKIH ULOGA

U obema zemljama sporo povećanje očevog učešća u brizi o deci ukazuje na promenu u odnosu na moderne roditeljske uloge. Iako su se odredjeni zadaci u vezi sa odgajanjem dece razlikovali, skoro 45, 4% očeva u Poljskoj I 42% kirgiskih očeva pomagalo je sa dužnostima u odgajanju u mnogome, za razliku od nekadašnjih prilika u prošlosti. Kirgistanski očevi su uglavnom pomagali sa kućnim poslovima I igrali se sa decom, dok su poljski očevi češće igrali sa decom, vodili ih u šetnju, ili im spremali obroke.

Uloge u roditeljstvu I veličina porodiceU Kirgistanu kao I u Poljskoj deca bivaju jako željena u porodicama, na šta ukazuje činjenica da se prvo dete radja u ovi porodicama tokm prve dve godine braka. Medjutim, bitna se razlika uočava izmedju zemalja I etničkih grupa kada je u pitanju veličina porodice. Poljske porodice su male I sadrže u proseku 1,5 dete po porodici (nacionalni prosek iznosi 1,37), dok broj dece u kirgistanskim porodicama zavisi od roditeljske etničke pripadnosti. Kirgiski I Kazaki parovi su imali značajno više dece nego ruske ili nemačke porodice. U proseku, kirgiske porodice imaju 3-4 dece, što predstavlja mnogo manji broj (iako je sam po sebi velik) u odnosu sovjetska vremena kada je prosečna kirgiska porodica sadržala 4,6 dece. Takodje tokom sovjetskih vremena 20,3% od svih porodica I 35,4% od kirgiskih porodica su brojale sedmoro ili više dece. U nastavku, parovi u Kirgistanu su često usvajali decu kad nisu mogli imati svoju. Praksa usvajanja je bila vrlo retka u Poljskoj I nije bilo takvih slučajeva u našem uzorku ispitanika. Planiranje porodice se često sprovodilo u obe zemlje u toku komunističkog perioda. Ovaj trend se nastavio I u post-komunizmu, kada su ekonomske poteškoće I rastuća očekivanja za višim materijalnim životnim standardom postale preovladjujuće. Ostali razvoji koji su ohrabrili

planiranje porodice bila su smanjenja u broju mnogih državnih jeftinih predškolskih ustanova (jaslica I obdaništa), što je uticalo na roditelje roditelje da imaju samo onoliko dece koliko mogu da priušte (Falkingham, 1997).Kako naše istraživanje pokazuje, poljski I kirgiski parovi su naročito kontrolisali začeća dece služeći se kontraceptivnim sredstvima, I to sa duplo više muževa u Poljskoj (60%) nego u Kirgistanu (30%) koji koriste neka od tih sredstava. Konvencionalne metode su upotpunjene abortusom I kontraceptivnim pilulama u Poljskoj. Uprkos nedavno rastućoj religioznosti u većinskoj muslimanskoj populaciji Kirgistana (skoro 90% populacija se smatra Muslimanima) I u velikoj katoličkoj populaciji u Poljskoj (preko 90% Poljaka se izjašnjavaju kao katolici), samo 10% poljskih I 11% kirgiskih ispitanica veruje da bi abortus trebalo zabraniti, dok 38% kirgiskih muškaraca veruje u to isto. Abortus se češće praktikuje u Kirgistanu, gde žene u proseku imaju od 4 do 10 abortusa u toku svog života. Žene su pokušavale da uvećaju svoje orihode, naročito u vreme ekonomske krize (kako naše istraživanje pokazuje, 65% ispitanica bi radije radilo kako bi povećalo prihode I dostiglo relativnu finansijsku stabilnost, iako to možda upućuje na smanjenje veličine porodice). Bez obzira na to, profamilijarne tradicije utiču tako na roditelje da bi oni želeli da imaju veče porodice ukoliko bi to mogli da priušte. Kako naši podaci pokazuju, 37%majki I 100% očeva u Kirgistanu bi volelo da ima više dece. Mnoge Kirgistanke (30% njih) sa troje dece bi želele da imaju više, kao I 38% muškaraca koji već imaju četvoro. S druge strane, poljske porodice preferiraju dvoje dece. U Kirgistanu želja za više dece nije odredjena večeičinom porodice; ali, u kontrastu sa tim, u većim porodicama roditelji (očevi I majke podjednako) I dalje žele više dece nego što trenutno imaju. Na primer, mnoge zaposlene majke ukazuju na to da sui h oskudni ekonomski uslovi primorali na to da zaustave radjanje, I bez obzira na to koliko trenutno dece imaju, dvoje ili petoro, I dalje bi želele više dece od trenutnog broja. Veličina porodice takodje ima I nelinearni efekat na roditeljske uloge ili podelu poslova u domaćinstvu u Poljskoj I KIrgistanu. Naročito u Kirgistanu muževi su pomagali u odgajanju dece, kada porodica broji troje ili četvoro (duplo je više očeva pomagalo nego što nije, 43% nasuprot 22%); za porodice sa petoro i više dece brojevi su iznosili 16% onih koji su pomagali nasuprot 13% onih koji nisu pomagali, dok su za porodice sa dvoje dece brojke iznosile 3% onih koji pomažu. Ukoliko je u porodici samo jedno dete, muž uopšte nije pomagao. Izgleda da muževi nemaju potrebu da pomažu kada imaju jedno ili dvoje dece ili kada imaju preko petoro. Obzirom da porodice najčešće broje troje ili četvoro i da su porodice koje su veće poštuju tradicionalne muslimanske norme, najtradicionalniji muževi su oni koji najčešće pomažu. Kada je tu samo jedno ili dvoje dece, može da se desi da ne smatraju da je ikakva pomoć potrebna.Poljski očevi takodje nisu imali linearnu vezu zasnovanu na roju dece. Očevi su se angažovali aktivno u odgajanju dece u porodicama sa jedno ili dvoje (51, 7% očeva koji su se angažovali nasuprot 9,5% onih koji nisu). U porodicama sa troje ili više dece, skoro četvrtina očeva (22,8%) je pomagala dok samo 0,1% nije. Šablon posmatran u Poljskoj je zapravo slična onome u Kirgistanu. U porodicama sa jedno ili dvoje dece koje se smatraju modernijim muževi su radi da pomognu, ali u tradicionalnijim većim porodicama koje strogo poštuju katoličke norme, muževi će manje pomagati.Poljski očevi sa jedno ili dvoje dece su 10 puta voljniji da pomognu u domaćinstvu u odnosu na kirgiske očeve sa istim brojem dece (51,7% nasuprot 5%).

Uloge roditeljstva i status zaposlenosti

Zanimljivo je to da je najsnažniji pokazatelj muževljevog učestvovanja u domaćinstvu i odgajanju dece jeste njegova zaspolenost.Očevi koji rade su mnogo više pomagali nego nezaposleni očevi. U Poljskoj je procenat očeva koji rade i pomažu bio veći, a procenat nezaposlenih očeva kji ne omažu bio je manji nego u Kirgistanu. U Kirgistanu su muževi koji pomažu kod kuće najčešće i radili u odnosu na nezaposlene (32%). Medju tim muževima koji nisu pomagali 3% je radilo i 5% bilo nezaposleno. U Poljskoj je 74,6% onih koji pomažu i rade uz to nasuprot onih 11% koji su nezaposleni.Čini se da je u Kirgistanu preovladjujuća tradicionalna kultura uticala na učešće nezaposlenih očeva u domaćinstvu. Samo je zaposleni otac, koji se uklapa u sliku hranitelja porodice i uspešnog čoveka, imao dovoljno samopouzdanja da sruši granice u ulogama polova u tome šta se smatra muževnim aktivnostima i da se angažuje u kućnim poslovima i podizanju dece. Pretpostavljamo da u društvu sa tradicionalnom kulturom očevi koji su izgubili svoj posao i ne mogu da ispune svoju ulogu hranitelja porodice nerado očestvuju nemuškim aktivnostima roditeljstva. Ovaj trend nije bio tako vidljiv u Poljskoj gde su, istorijski, žene imale snažne pozicije u porodici i koje su mnogo lakše implementirale noovu tradiciju muževa koji pomažu.Nije iznenadjujuće što status zaposlenosti majki u Kirgistanu nije predvideo veće učestvovanje očeva u roditeljskim dužnostima. Kako smo već naveli, bilo je uobičajeno u komunizmu da majke budu zaposlene puno radno vreme i da budu i roditelji puno radno vreme to je dovelo do očekivanja da žene mogu istovremeno da obavljaju oba zadatka. Već je pokazano da su muževi radije pomagali nezaposlenim nego zaposlenim ženama (22% kirgiskih majki koje su radile puno radno vreme imale su pomoć svojih muževa u podizanju dece u poredjenju sa 40% koji im nisu pomagali; 35% majki koje rade su imale pomoć u domaćinstvu nasuprot 53% onih koje nisu).S druge strane, poljski muževi su pomagali svojim zaposlenim ženama. Od ukupnog broja žena koje su imale pomoć u domaćinstvu, 64% su bile zaposlene, a samo 19,7% nisu, dok 59,2% zaposlenih i samo 20% nezaposlenih majki su imale pomoć.

Uloge u roditeljsvu i religioznost

Zanimljivo je to da su u Kirgistanu religiozni muževi manje uključeni u uloge roditeljstva nego religiozni očevi u Poljskoj (29% religioznih očeva u Kirgistanu nasuprot 67,2% u Poljskoj), dok je procenat nereigioznih očeva koji su uključeni u odgajanje dece u obe zemlje otprilike isti. Ovaj zaključak odražava činjenicu da kirgiska kulturna tradicija ima snažan koren u religiji (Islam), dok se poljska tradicija, koja takodje niče iz tradicionalne vere (katoličanstvo), modifikovala zbog kontakta sa modernom zapadnoevropskom i severnoameričkom katoličkom crkvom i difuzijom kulturalnih modela u ulogama roditeljstva. Difuzija roditeljskih uloga, kako mi verujemo, je do odredjenog stepenaodraz nedavnih promena pogleda poljske katoličke crkveNa porodice I samog isticanja očevog I muževljevog učestvovanja u podizanju dece.

Uloge roditeljstva I tradicionalizamPovećano učešće očeva u domaćinstvu I odgajanju pozitivno se povezuje sa egalitarnim bračnim vezama u Poljskoj, dok je u Kirgistanu drugačiji običaj. Poljske žene generalno imaju više autoriteta u porodici I veću mogućnost da donose odluke u porodićnim stvarima za razliku od kirgiskih žena. Poljske žene koje nisu zadržale tradicionalna verovanja su bile u stanju da ubede muževe da budu egalitarni supruzi I očevi koji se uključuje I da dele roditeljske I kućne dužnosti (75,3% nasuprot 4,)% onih koji nisu pomagali). Neočekivani zaključaj je bio da u Kirgistanu, za razliku od Poljske, muževi sa tradicionalnim verovanjima su dva I po puta voljniji da pomognu nego muževi sa netradicionalnim verovanjima (19% prema 8%).Sličan šablon se posmatrao u pomoći u kućnim poslovima. U Poljskoj 75,7 muževa sa netradicionalnim verovanjima je pomagalo u poredjenju sa onih 4,9% sa tradicionalnim verovanjima. S druge strane, u

Kirgiistanu je u pitanju 36% muževa sa tradicionalnim verovanjima pomagalo je u kućnim poslovima u odnosu na 19% onih sa netradicionalnim stavom. U dodatnoj analizi otkriveno je da su kirgiske žene koje su oslobodjene I u potpunosti se ne slažu sa stavom da je ‘’muškarac donosilac odluka, a žena podrejeni pratilac’’, redje imale pomoć od svojih supruga, 14,3% tradicionalnih prema 4,8% netradicionalnih. Izgleda da se isplati biti pokorna I podredjena žena u Kirgistanu. Možda kirgiske tradicionalne muževe ugrožava ženska nezavisnost I pokušavaju da zadrže svoje mesto u porodici tako što odbijaju da budu umešani u bilo šta što ne vide kao muževne aktivnosti koje uključuje briga deci I kući.

ZAKLJUČAK

U obe zemlje, bez obzira na razlike u sastavu porodice, uloge roditeljstva bile su u funkciji (a)veličine porodice, (b)očevog statusa zaposlenosti, (c) religioznosti I (d) tradicionalizma. U isto vreme, poslovni status žena I stepen do kog žene uživaju u kućnim poslovima nema uticaja na uloge u roditeljstvu. Dve tendecije se mogu posmatrati u Poljskoj I Kirgistanu na osnovu studije. Prvo, postoji pokret protiv zapadnjačkih demokratskih vrednosti, uključujući tu I ideju o egalitarijanizmu I veći akcenat na nuklearne porodice. Drugo, postoje tendencije da se ponovo oživi tradicionalni kulturni šablon koji se odnosi na porodični život, bračne odnose I odnose roditelj-dete. Ove suprotstavjene tendencije mogu dovesti do konflikta, naročito kada se država ne mesa I ne podržava nijednu ideologiju kroz svoju politku. U ovim okolnostima porodice same postaju odgovorne u donošenju odluka koje se odnose na porodišne šablone, vežbe socijalizacije I obrazovanje dece u smeru zapadnjačkih vrednosti I egalitarijanskih odnosa nasuprot tradicionanim odnosima patrijarhata u okviru porodica. Obzirom na takva kontradiktorna gledišta, porodice moraju da razreše pitanja u vezi sam moralnošću I ulogom religije, naročito u vezi sa pitanjima planiranja porodice, abortusa I porodičnih uloga muškaraca I žena. Prve godine ovog velikog prelaza mogu biti prekretnice, što će odrediti koji će model opstati u budućnosti. Naša poljska studija iz 1995. Oslikavala je da su brak I porodica najsažnije determinante, a tu trvdnju koju je podržalo nekoliko američkih studija. Apravo je odgovarajuća tvrdnja da žene imaju manje satisfakcije u bračnom i životnom životu. Zašto žene uporno ukazuju na niše vrednosti satisfakcije u ovim istraživanjima Jedna mogućnost je da je u pitanju njihovo nezadovoljstvo muškim doprinosom u domaćinstvu. Kako je Elina haavo- Mannila došla do zaključka: ’’žene su bile srećnije što su muževi više učestvovali u kućnim poslovima’’. Na primer, samo polovina naših ispitanica 1995. godine je prijavilo da njihovi muževi često pomažu, a ovi podacu su se poklapali sa ranijom studijom Svetska banka koje je bila sprovedena u 5 evropskih zemalja, uključujući i Poljsku (Svetska banka 1994.). Kako se ispostavio 5 godina kasnije u Poljskoj i Kirgistanu, naši ispitanici su prelazili granice roditeljskih uloga kako su očevi počeli intenzivnije da pomažu,iako kućni poslevi nisu bili ravnopravno raspodeljeni. To se kosi sa periodima pre i u toku komunizm, kada su majke skoro sve poslove u vezi sa podizanjem dece obavljale same i bile odgovorne za dobrobit dece. Očevi su predstavljali autioritet u okviru porodice, ali su bili neangažovani roditelji i akcenat na ravnopravnosti muškaraca i žena nije formirao egalitarijanske roditeljske uloge. Nasuprot tome, skorašnji trendovi usmereni ka demokratizaciji, potpomognuti zapadnoevropskim i američkim egalitarijanskim modelima porodičnih odnosia (i bračnih, i odnosa roditelj-dete), počeli su da utiču na uloge u roditeljstvu prevazilazeći kulturni tradicionalizam. Promene su već bile posmatrane, od kojih su neke odgovor na ekonomske uslove i težnje ka poboljšanju svog materijalnog stanja.

Primer promene koju su naši ispitanici uspostavili jesu manje porodice bez ozira na izražene tendencije kao većim porodicama. Aktivno očinstvo u Poljskoj zapravo promoviše katolička crkva, najčešće zbog rasprostranivanja modernijih religioznih stavova. Formiranje Ženskog studijskog programa u Poljskoj, koji se takodje formira I u Kirgistanu, sprovelo je brojna istraživanja u vezi sa muškim I ženskim socijalnim pozicijama, uklljučujući I roditeljske uloge. Ovaj trend bi mogao da istakne svesnost I prizannje da su majke preopterećene I da pomogne u ohrabrivanju egalitarijanskog roditeljskog modela. S druge strane, u isto vreme sve tradicionanije norme ponašanja nastaju, koje se tiču tradicionalnih stavova u vezi sa abortusom, kontracepcijom I željenom veličinom porodice. Preporod tradicionalizma rezultira delimično u rastu religijske slobode I povećanoj religioznosti, ali I u novonastaloj slobodi da se ponovo steknu uloge u roditeljstvu koje su

nastale tokom komunizma. Stoga, prateći Mukherjeeov stav da ‘’ se kulturn ne menja sama od sebe po definiciji; kulturna nije sposobna da sprovede samoreviziju ili samoprodukciju; ona samo uvidja pogled na svet koje će se možda promeniti tokom vremena, ili neće’’ možemo očekivati isprepletane moderne I tradicionalne stilove roditeljstva tokom postkomunističkog perioda. S jedne strane, ohrabrivanje zapadnjačkih primera roditeljstva bi trebalo progresivno da ohrabri veći egalitarijanizam u domaćinstvu I odgoju dece I da unapredi odnos otac-dete. S druge strane, značajnu ulogu u obikovanju stila roditeljstva bi mogao imati tradicionalizam. U vremenu kontradiktornih modela roditeljstva, aktivno očinstvo bi mogao poslužiti kao izvor pomoći zbunjenoj omladini, kao I izvor vodjstva I konstrktivan uzor. Aktivno očinstvo bi takodje moglo pomoći u nastajanju nove omladinske podkulture preplavljene patološkim ponašanjima koja su bila jako retka, ako ne I nepostojeća u okviru strogo kontrolisanih komunističkih društava. Stoga, modeli angažovanog aktivnog roditeljstva su naročito bitni u okviru liberalnih demokratskih Sistema gde se odnos roditelj-dete iskušava povećanim korišćenjem droga, ženskom prostitucijom, kao I tinejdžerskom I vanbračnom trudnoćom.