Seminarski rad

Teorija javnih rashoda

Sadraj

Uvod........................................................................................................................31.Pojam i karakteristike...........................................................................................42.Klasifikacija rashoda............................................................................................63.Struktura javnih rashoda.......................................................................................94.Naela javnih rashoda.........................................................................................12Zakljuak................................................................................................................14Literatura................................................................................................................15

Uvod

Oblast rashoda u budetskom sistemu je nerazdvojiva od oblasti javnih prihoda, te je kao takva u svakoj zemlji regulisana zakonom. Po samoj svojoj prirodi naina raspolaganja istim, ove oblasti su predmet brojnih spekulacija - ko ima pravo na prikupljanje prihoda, a ko na raspodelu i dr. Ne postoji drava koja moe opstati bez svojih prihoda, niti njeni stanovnici bez ravnomerno rasporeenih rashoda. Ove potrebe reavaju politike, ekonomske, socijalne i pravne strukture na nain koji bi trebao da bude svima u interesu.Ureivanje javnih prihoda i rashoda ureuje se Ustavom i Zakonom. Javni rashodi se finansiraju iz budeta drave, republike, kantona, grada ili optine. Rashodi za koje se sredstva obezbeuju u budetu se mogu finansirati neposredno iz budeta, preko budetskih fondova i posebnih rauna u skladu sa posebnim zakonima.Kada se govori o dravnom budetu onda se misli na jednogodinji dokument, koji priprema ministarstvo finansija, u saradnji sa drugim ministarstvima, dok ga usvaja narodna skuptina u obliku, odnosno formi zakona. Budet ima karakter finansijkog plana drave za jednu godinu i predstavlja jednu prognozu finansija. Pored ovoga, dravni budet je obavezujui za dravne organe, na rashodnoj strani, jer se predvieni izdaci ne mogu i ne smeju prekoraiti bez rebalansa budeta odnosno bez izmene budeta po istoj proceduri po kojoj je donet.Za javne rashode za koje ne postoje dovoljna sredstva u budetu donosi se poseban zakon - Zakon o javnom zaduivanju ili drava za manje budetske jedinice (optine) donosi poseban zakon koji odreuje posebne uslove i merila za dopunska sredstva.

1.Pojam i karakteristike

Javni rashodi su istorijski vezani za dravu i njene funkcije. Poveana uloga drave je zahtevala i poveanje trokova u budetu, to je izazvalo sve vee interesovanje ekonomskih, a posebno finansijskih teoretiara za ova pitanja. Javni rashodi su neodvojivo vezani za funkcije drave i javljaju se kao njihov pratilac.U savremenoj finansijskoj literaturi mogu se sresti brojne definicije koje pokuavaju, na razliite naine, da definiu i objasne pojam i sutinu javnih rashoda. Otuda, ne ulazei u razlike i nijanse koje se mogu uoiti u razliitom definisanju pojma javnih rashoda, treba posebno naglasiti da javni rashodi po pravilu predstavljaju zadovoljenje javnih potreba pomou novca, odnosno javni rashodi su oni izdaci koje drava ini u javnom interesu. U skladu sa navedenim, treba imati u vidu injenicu da je za veinu definicija javnih rashoda karakteristino da polaze od dvije osnovne teze: prvo, javni rashodi slue za podmirenje javnih potreba, i drugo, u savremenim uslovima, javni rashodi su po pravilu izraeni u novcu.[footnoteRef:2] [2: Jovan Gori, Mileva Anelkovi, Javne finansije, finansijsko pravo i ekonomija javnog sektora, Proinkom, Beograd, 2005.]

Sve do poetka 20. veka, u finansijskoj teoriji, a i u praksi nije se posveivala odgovarajua panja javnim rashodima. Glavni i skoro jedini predmet javnih finansija fokusiran je na izuavanje javnih prihoda. Finansijska teorija i praksa s poetka 20. veka poinje da smatra da javne rashode treba ukljuiti u javne finansije, ali da to ukljuivanje mora biti ogranieno. Javni rashodi danas predstavljaju veoma efikasan instrument ukupne ekonomske i socijalne politike savremene drave. Oni se vie ne tretiraju kao akt potronje, ve kao racionalno korienje bogatstva, tj. drutvenog proizvoda. [footnoteRef:3] [3: Lovevi Jovan, Institucije javnih finansija,Beograd 1997., 30. str.]

Savremena finansijska teorija svoja izuavanja temelji na stavu da su podjednako vani i ravnopravni i javni rashodi i javni prihodi. Postavlja se pitanje da li treba prvo izlagati materiju javnih rashoda ili javnih prihoda. Javni rashodi su sinonim za javne potrebe koje se upravo zadovoljavaju angaovanjem sredstava javnih prihoda. Poto javne potrebe omoguuju egzistenciju i razvoj odreene dravne zajednice, neki smatraju da je najprie nuno definisati obim potrebnih sredstava za njihovo zadovoljenje, pa tek posle toga prii razradi modaliteta kojima e se prikupiti tako odreena sredstva. Drugi smatraju da prvo treba definisati obim sredstava koji se mogu prikupiti u svrhu zadovoljenja javnih potreba (javni prihodi), pa tek onda izvriti alokaciju tih sredstava (javni rashodi). Savremena teorija zauzima stanovite da je rashode potrebno posmatrati paralelno sa prihodima. Na ovaj nain moe se stei realna slika o veliini poreskog tereta i eventualnim mogunostima poveanja poreske presije. Fiskalna teorija uporeuje finansijsku aktivnost drave sa filtrom, koji od privrede i stanovnitva crpe finansijska sredstva, i to putem poreza ili drugih kategorija dravnih prihoda, da bi se putem rashoda ova sredstva vratila nazad privredi i stanovnitvu.Za razliku od savremenih teoretiara, klasiari su na javne rashode gledali jednostrano i ogranieno, kao na akt potronje dobara, za njih su oni bili destruktivnog karaktera. Tradicionalne finansije su bile pod uticajem manesterskog liberalizma, po kome je drava imala samo administrativnu ulogu: obezbedjenje odbrane zemlje, javnog poretka, administracije, pravosudja i kolstva. Ekonomski i socijalni zadaci bili su iskljueni, poto se smatralo da oni ulaze u sferu privatnih interesa i aktivnosti: meati se u taj domen znailo je ograniavati privatnu slobodu i aktivnost pojedinaca. Prema tome, javne rashode, smatralo se, treba svesti na minimum, ako se eli da nacija osiromai.[footnoteRef:4] [4: Lovevi Jovan, Institucije javnih finansija,Beograd 1997., 30. str.]

Javni rashodi po pravilu predstavljaju zadovoljenje javnih potreba pomou novca, odnosno, to su izdaci koje drava ini u javnom interesu da bi se zadovoljile javne potrebe. Postoji mnotvo definicija javnih rashoda:Masoin: Javni rashod je akt kojim drava dodeljuje prihode odredjenim namenama.Tangorra: Dravni rashod je upotreba jednog dela javnog prihoda u cilju postizanja ma kog zadatka administracije.Stein: Dravni rashodi su sistem javnih potreba izraenih u novcu.Sve ove definicije podrazumevaju sledee karakteristike:1. Javni rashodi slue za podmirenje javnih potreba. Javni rashodi, po pravilu, imaju kao osnovni cilj zadovoljenje javnih potreba, to predstavlja osnovni momenat na bazi koga se moe prii razgranienju javnih rashoda od rashoda privatnih lica. Javni rashodi su mnogo elastiniji od privatnih rashoda, no veliina javnih rashoda je uvek limitirana mogunostima poreskih obveznika. Dok se rashodi privatnih lica vre radi zadovoljenja privatnih linih potreba, javni rashodi predstavljaju troenje radi zadovoljenja optih (javnih) potreba.

1. U savremenim uslovima javni rashodi su izraeni u novcu, ali se podmirenje javnih rashoda moe ostvariti i na neke druge naine (u naturi, radom...npr. oprema za policajce). Pomo nastradalom stanovnitvu prua se isporukom lekova, hrane, vode, atora i slino, a ne samo davanjem novane pomoi; i1. Javni rashodi imaju neproizvodni karakter.[footnoteRef:5] [5: Harvey Rosen, Ted Gayer, Javne finansije, CID, Beograd, 2009.]

2.Klasifikacija rashoda

Medju rashodima mogu se izvriti raznovrsne klasifikacije, to zavisi od osnova od koga se polazi: to moe biti forma rashoda, mesto, vreme ili objekat njihov. Gotovo svaki teoretiar ima sopstvenu podelu rashoda. ir (Shirras) razlikuje primarne i sekundarne rashode. Primarni se odnose na osnovne funkcije drave: odbranu, zakonodavstvo, administraciju, dravne dugove; sekundarni su oni iji je znaaj manji za opstanak zajednice, ali je od vanosti za drutveni razvitak: rashodi javne slube, kolstva, kulture, na ekonomski napredak, socijalnu zatitu i dr.Dr. Kon (Cohn) u Nemakoj i Plen (Plehn) u S.A.D.-u razlikovali su rashode na deljive i ne deljive: nedeljivi su oni koji koriste svim lanovima zajednice ( vojska, administracija), a deljivi su oni koji se ine u korist odredjenih subjekata ili grupa: socijalna pomo nezaposlenima i siromanima.Stefani ( Italija) i Kolms ( Nemaka) navode podelu rashoda na produktivne i rentabilne. Produktivni su oni koji se vre na materijalna dobra i usluge koje daju veu socijalnu korist no to iznosi vrednost utroena na proizvodnju tih dobara i usluga. Rentabilni se javljaju u dravnoj privredi, kod privrednih preduzea, koji u krajnjoj liniji obezbedjuju kamatu i vraanje novca koji je uloen u objekat.

Pored ovih pomenuemo jo neke podele rashoda:[footnoteRef:6] [6: Lovevi Jovan, Institucije javnih finansija,Beograd 1997., 33. str.]

U novcu i naturi: Postoje javne potrebe koje se mogu podmiriti pomou realnih ekonomskih dobara, i one koje se obezbedjuju upotrebom novca. Mada o pravim rashodima govorimo ako su u obliku novca, no moe biti rei i o rashodima u naturi.Prema objektu: Jedna podela rashoda moe da se vri i prema objektu troenja. Ranije se vodilo rauna o objektu troenja: smatralo se da treba troiti, svejedno na ta, jer u krajnjoj liniji svaki rashod koristi, direktno ili indirektno, nacionalnoj privredi.Prema subjektu: Deoba rashoda moe se izvriti i prema subjektu troenja. Kolektivne i javne potrebe zadovoljavaju pored drave i nia javnopravna tela; stoga postoje rashodi dravni i rashodi ostalih kolektiviteta, odnosno uih drutveno-politikih zajednica i parafiskalnih institucija i organizacija.Redovni i vanredni: Bez sumnje jedna od najpoznatijih podela rashoda je ona koja razlikuje redovne od vanrednih rashoda. Prilikom izrade budeta neke rashode treba prikazati kao vanredne a druge kao redovne, pri tome se u vanredne unose i oni rashodi koji to nisu, niti bi trebalo to da budu. A to se ini da bi se to pre postigla budetska ravnotea izmedju prihoda i rashoda. Na taj nain u budet se unose toliki rashodi da ih nije tesko pokriti redovnim prihodima, a proglaavanjem ostalih za vanredne ide se sa tim da se za takve rashode nadju i vanredni prihodi, kojima je neosporno lake finansirati nego iznalaziti nove dabine.Podela javnih rashoda na redovne i vanredne je starijeg datuma, ali je i danas od znaaja u praksi, gdje se kao kriterijum podele obino uzima vreme. Polazei od toga, redovni rashodi imaju sledee karakteristike:1. mogu se predvideti unapred,1. po visini su manje-vie stalni (stabilnost),1. svake godine se redovno javljaju u budetu (periodinost), kao najprihvatljiviji momenat za razlikovanje od vanrednih rashoda.Dok se redovni rashodi odnose na redovne zadatke drave i redovno se pojavljuju u budetu, vanredni rashodi se pojavljuju samo u vanrednim prilikama. Podrazumeva se da rashodi koji nemaju ove karakteristike spadaju u vandredne.

Proizvodni i transferni: Na kraju navodimo jednu podelu novijeg datuma. Ona je vana jer se vezuje za pitanje znaaja i uloge rashoda u nacionalnoj privredi. Potie od engleskog teoretiara Pigua; njome se sada slue svi finansijski pisci i moe se nai u svim udbenicima. Ona se kod nekih autora pojavljuje kao dvodelna, a kod drugih kao trodelna podela. Pigu je rashode delio na realne ( stvarne) i transferne. Masoen razlikuje realne, investicione i transferne. Osnovno je da se daje vanost izuavanju transfernih rashoda, tako da se si rashodi mogu podeliti na proizvodne i transferne. U prvu grupu ulaze realni(funkcionalni) i investicioni, a drugu transferni rashodi.1. Realnim rashodima drava pribavlja produktivne usluge i dobra, plaa radnike i slubenike i kupuje materijalna dobra. To su tradicionalni rashodi na vojsku, kolstvo, dravnu upravu, kulturu. Realni su jer predstavljaju naknadu za uinjeni rad, uslugu ili proizvodno dobro. Ovo su produktivni rashodi jer se njima uveava nacionalni dohodak.2. Investicioni rashodi su isto tako produktivni; njima odgovara protivvrednost dobijena u tim ekonomskim dobrima koja su ostvarena rashodima i koja e docnije dati prihode budetu. Ovim rashodima se isto tako uveava nacionalni dohodak.3. Transferne rashode karakterie to da ne stvaraju nova ekonomska dobra, niti uveavaju nacionalni dohodak. Oni vre samo novu raspodelu dohotka, odnosno imovine u drutvu, na taj nain to prenose finansijka sredstva, odnosno kupovnu snagu. Ovi rashodi stvaraju nove situacije, ali ne u drutvenoj privredi ve u privredi pojedinaca. Tipini transferni rashodi su: socijalne pomoi, pomoi nezaposlenima, razne ekonomske subvencije, isplata penzija, sluba po unutranjim dugovima drave.[footnoteRef:7] [7: Lovevi Jovan, Institucije javnih finansija,Beograd 1997., 38. str.]

Pri ovoj klasifikaciji polazi se od funkcija koje vri savremena drava. Funkcionalni i investicioni rashodi imaju proizvodni karakter, te se svode na proizvodne rashode. Za razliku od proizvodnih rashoda koji utiu na kretanje nacionalnog dohotka, bilo na direktan ili indirektan nain, transferni rashodi ne pokazuju odgovarajui uticaj u ovom pravcu. Putem transfernih rashoda vri se samo redistribucija dohotka pojedinih fizikih i pravnih lica na druga lica tako da ovi rashodi dovode samo do transferiranja postojeih sredstava. Kao najznaajnije kategorije transfernih rashoda javljaju se: socijalna davanja, subvencije privredi, otplata javnih zajmova i sl.Do naglog skoka transfernih rashoda dolazi naroito u periodu I svetskog rata, a ova tendencija se nastavlja i dalje. U savremenim uslovima ekonomski i socijalni transferi zauzimaju sve znaajnije mesto u javnim finansijama. Pored ostalog znaajna je ekspanzija rashoda socijalnog osiguranja.Transferne javne rashode karakterie to to ne stvaraju nova ekonomska dobra, niti uveavaju drutveni proizvod, ve samo vre preraspodelu ve stvorenog drutvenog proizvoda. Oni prenose finansijska sredstva jednog dela stanovnitva, tj. privrede, nekom drugom delu stanovnitva, odnosno privrede.Podela javnih rashoda na one u novcu i one u naturi jedna je od najstarijih podela koja danas gubi na znaaju. Meutim, u izuzetnim situacijama (rat, elementarne pojave) ova podela je i danas mogua.Podela javnih rashoda na rentabilne i nerentabilne je novijeg datuma i vezana je za prodiranje drave u domen privrednih aktivnosti, odnosno za osnivanje dravnih privrednih preduzea. Po ovoj klasifikaciji, rentabilni bi bili oni javni rashodi koji dovode do stvaranja prihoda, odnosno gde su prihodi vei od rashoda i obrnuto.

3.Struktura Javnih rashoda

Struktura javnih rashoda klasifikovana po nameni je sledea:[footnoteRef:8] [8: www.trezor.gov.rs/uredba-budzetsko-racunovodstvo-cir.html]

Rashodi dravne uprave - ukljuuju kako line, tako i materijalne rashode namenjene finansiranju delatnosti i rada dravnog aparata na svim nivoima drutveno-politike organizovanosti. Ovi rashodi u sebi sadre i ne male javne rashode namenjene organima unutranje bezbednosti.Rashodi za odbranu zemlje (vojni rashodi) - zauzimaju istaknuto mjesto u strukturi javnih rashoda svake zemlje. Oni su u velikoj meri pod uticajem ukupnih meunarodnih odnosa i kretanja u svetu.Rashodi sudstva, tuilatva i pravobranilatva - predstavljaju odreena sredstva koja su potrebna da bi se obavili poslovi za ije su izvrenje, na osnovu ustava i zakona, nadlene odgovarajue dravne institucije.Rashodi za obrazovanje - spadaju u najvanije stavke u strukturi rashoda savremenih drava. U savremenim dravama rashodi obrazovanja spadaju u red javnih rashoda koji su veoma znaajni po svom obimu. U veini zemalja, sve se vie prihvata stav da u zavisnosti od stepena obrazovanja stanovnitva i adekvatne kvalifikacione strukture zaposlenih zavisi i ukupan socio-politiki i ekonomski razvoj zemlje. Rashodi za kulturu, fiziku kulturu i sport - isto kao i rashodi za obrazovanje imaju direktan uticaj na ukupan socijalni i ekonomski razvoj zemlje. U najveem broju zemalja najvei deo rashoda za izgradnju, opremanje, odravanje i funkcionisanje muzeja, pozorita i drugih kulturnih ustanova, najveim delom se finansiraju iz budeta putem drugih instrumenata preraspodele (fondova).Rashodi za nauku - predstavljaju sve znaajnije javne rashode u veini savremenih drava. Uz ve pomenuto obrazovanje, nauno-istraivaki rad u velikom procentu doprinosi poveanju stope privrednog rasta i poveanju produktivnosti rada. Rashodi za ekoloke svrhe - spadaju meu najmlae javne rashode, ali danas imaju najizrazitiju dinamiku rasta. Javni rashodi namenjeni zatiti vode, vazduha i zemlje od zagaenja, kao i rashodi namenjeni smanjenju stepena radijacije i buke, skoro da su postali tzv. internacionalni" javni rashodi.Rashodi za ekonomske intervencije i investicije - vezuju se za poveanu ulogu savremene drave u ekonomskom i socijalnom ivotu. Ovde se u stvari radi o brojnim oblicima posredne i neposredne dravne intervencije u irokom spektru ekonomskih i socijalnih funkcija. Raznim merama posredne i neposredne intervencije drave u nacionalnoj privredi, drava moe da utie na uslove privreivanja, poveanje izvoza, ograniavanje uvoza, usmeravanje investicija, bri razvoj pojedinih grana i podruja, promenu privredne strukture, kao i realizaciju makroekonomskih stabilizacionih programa u sluajevima privredne stagnacije i recesije, ili bilo kojih drugih oblika poremeaja privrednih tokova.Rashodi socijalne sigurnosti stanovnitva - predstavljaju javne rashode koji najee spadaju meu najvee rashode u skoro svim savremenim dravama. Ovde se u stvari radi o dve vrste socijalne sigurnosti stanovnitva. Prvo, radi se o segmentu socijalnog osiguranja, kako onom obaveznom, tako i onom dobrovoljnom, koji obuhvata tri vrste socijalnog osiguranja: (a) penzijsko-invalidsko osiguranje, (b) zdravstveno osiguranje, i (c) osiguranje za sluaj nezaposlenosti. Drugo, radi se o raznim oblicima socijalne zatite svih onih kategorija stanovnitva koje, iz raznih razloga, nisu u poziciji da sebi obezbede odgovarajuu egzistenciju.

Rashodi prema subjektu troenja:Da li javni rashod vri drava, ili neko ue upravno telo? U principu kao rashodi drave uzimaju se oni rashodi koji predstavljaju rashode za koje je zainteresovana nacija kao celina. Podela javnih rashoda prema subjektu troenja ogleda se u njihovoj podeli na javne rashode koje vri drava (centralni nivo) i na javne rashode koje vri neko ue regionalno ili lokalno telo. Ova podela ima posebnog znaaja u sloenim, federativno organizovanim dravama. Kljuni problem u ovim dravama sastoji se u podeli nadlenosti (funkcija). Naime, za sloene drave od posebnog je znaaja izuavanje odnosa koji postoje izmeu veliine rashoda centralnih i lokalnih organa. Analogno tome, svaki proces decentralizacije po logici stvari, mora biti istovremeno praen i procesom poveanja uea uih drutveno-politikih zajednica u ukupnim sredstvima koja su namenjena za javne rashode.U vezi prethodno izneenog, treba imati u vidu injenicu da problematika javnih rashoda u sloenim dravama federalnog tipa proistie iz same injenice da su drave lanice saveza po pravilu razliite i to gledano sa vie aspekata, ekonomskog, socijalnog, demografskog i dr. Otuda, na ovoj osnovi najee i nastaju odreeni problemi. Naime, postavlja se pitanje ta uzimati kao kriterijum kod odreivanja visine javnih rashoda - da li to treba da bude samo finansijski kriterijumi ili i kriterijum potreba za javnim uslugama?S tim u vezi, ako bi se rashodi federalnih jedinica utvrivali samo na osnovu finansijskih kriterijuma, onda bismo imali situaciju da bi one federalne jedinice koje su privredno razvijene, pa prema tome i finansijski sposobne, bile potpuno u stanju da javnim rashodima zadovolje sve svoje javne potrebe. Sa druge strane, to svakako ne bi bio sluaj sa privredno nerazvijenim federalnim jedinicama. Naime, ove federalne jedinice ne bi bile u stanju da finansiraju sve svoje javne potrebe, to bi moglo imati i odreenih negativnih politikih efekata. Iz tih razloga, kod federalno organizovanih drava ne mogu biti predominantni iskljuivo finansijski kriterijumi kao najmerodavniji, ve i politiki kriterijumi, odnosno drutveni. Ravnotea se nastoji uspostaviti na dva naina: prvo, da via federalna jedinica prima na sebe finansiranje javnih rashoda nie federalne jedinice, i drugo, da savezna drava iz svojih sredstava prua pomo nioj federalnoj jedinici za pokrie javnih rashoda. Ova pomo se najee pojavljuje u dva osnovna oblika - dotacije i subvencije. Isti princip vai i za nie organizacione jedinice jedne drave, tj. optine i druga tela lokalnog organizovanja.[footnoteRef:9] [9: Harvey Rosen, Ted Gayer, Javne finansije, CID, Beograd, 2009.]

4.Naela javnih rashoda

injenica je da postoji tendencija kod javnih rashoda da su u stalnom porastu, o emu e biti govora u vezi sa tzv. Vagnerovim zakonom. S tim uporedo ide poveanje javnih tereta. Prirodno je da onda nauka ide za tim da utvrdi izvesne postulate u troenju javnih sredstava, kako bi ona bila u najveoj meri racionalno iskoriena.Obzirom da se znaajan deo stvorenog drutvenog proizvoda zemlje koristi za podmirivanje javnih rashoda, neophodno je definisati odreena naela istih. Naime, u finansijskoj teoriji formuliu se odreena naela kojih se valja pridravati pri upravljanju javnim rashodima, kako bi prikupljeni prihodi za njihovo podmirivanje bili optimalno iskorieni. Osnovna ideja koja lei u fundamentu naela javnih rashoda jeste zahtev za racionalnim troenjem javnih sredstava. Klasina naela koja su u primeni su:Naelo opteg interesa - odnosi se na to da javni rashodi slue prvenstveno za podmirivanje onih potreba koje su u interesu drutva kao celine. To znai, da se sredstva prikupljena za podmirivanje javnih potreba ne mogu upotrebljavati za zadovoljenje interesa pojedinaca ili neke ue zatvorene grupe korisnika. Ovde je neosporan pojam javni (drutveni) interes pod kojim se podrazumeva interes svih ili veine u odreenoj drutvenoj zajednici.Naelo tednje javnih sredstava - ogleda se u zahtevu da se sredstva namenjena za javne rashode mogu upotrebljavati tek nakon sveobuhvatne analize niza razliitih solucija, pa tek nakon toga iskoristiti onu soluciju koja uz najmanje ulaganje daje najvei razultat. Praktino pojanjenje ovog naela ne znai nikako tednju u smislu smanjivanja sredstava, ve nastojanje da se sa to manje sredstava postignu to vei efekti. Naelo umerenosti i proporcionalnosti - ogleda se u zahtevu da javni rashodi treba da budu visoki koliko i javni prihodi, odnosno da se finansiraju iz drutvenog proizvoda, a ne iz imovine ili na raun buduih generacija (zaduenja). Ovo naelo zagovara i pravilo proporcionalnosti u troenju javnih rashoda, ne samo u odnosu na drutveni proizvod, ve i izmeu pojedinih vrsta javnih rashoda, odnosno da se odreene javne potrebe moraju zadovoljavati srazmerno mogunostima.[footnoteRef:10] [10: Lovevi Jovan, Institucije javnih finansija,Beograd 1997., 38. str.]

Naelo izvora sredstava - ogleda se u zahtevu da se prilikom prikupljanja prihoda koji su namenjeni zadovoljenju javnih rashoda mora voditi rauna o tome da se oni izdvajaju iz novostvorene vrednosti, dakle iz nacionalnog dohotka.Naelo podudarnosti javnih rashoda i prihoda - ogleda se u zahtevu da javni rashodi budu rasporeeni tako da prema iznosima odgovaraju javnim prihodima. Drugim reima, ovo predstavlja naelo odravanja ravnotee u finansijskim i privrednim bilansima. Naelo odravanja strukture javnih rashoda - podrazumeva da se u modernim finansijama sve vea panja posveuje javnim rashodima u smislu odgovarajuih instrumenata kojima drava moe da deluje u privredi. U pogledu odravanja odreene strukture javnih rashoda savremena finansijska teorija sve veu panju danas poklanja strukturi rashoda i ponaanju uglavnom sledeih oblika javnih rashoda: linim i materijalnim, proizvodnim i transfernim, produktivnim i neproduktivnim, vojnim rashodima i drugim.[footnoteRef:11] [11: www.trezor.gov.rs/uredba-budzetsko-racunovodstvo-cir.html]

Zakljuak

Savremena finansijska teorija izuava budetske rashode na sasvim nov nain. Taj nov nain im odreuje novo mesto i ulogu, u okviru problematike podmirenja raznovrsnih i mnogobrojnih drutvenih potreba. On ne samo da ih ukljuuje u okviru nauke o finansijama nego ih izuava, kompleksno tj. njihovu formu i sadraj. Savremena finansijska teorija svoja izuavanja temelji na stavu da su javni rashodi i prihodi ravnopravni i jednako vani delovi javnih finansija dok se njihova delovanja ne ograniavaju iskljuivo u domenu finansija. Javni prihodi i javni rashodi mogu se posmatrati i sa raunovodstvenog stanovita. Rashod je u smislu obauna rezultata (uspeha) po trgovako pravnim normama, svaka potronja dobara koja utie na uspeh preduzea u jednom periodu. Posmatrano iz knjigovodstveno bilansnog ugla, rashod je svaki odliv vrednosti, koji proistie iz jaeg potranog delovanja poslovnog dogaaja na poziciji bilansa stanja od njegovog dejstva na strani duguje pozicija bilansa stanja.U kontekstu navedenog, moe se rei da savremena nauka o javnim finansijama daje istaknuto mesto prouavanja prvenstveno javnih rashoda. Prihvata se injenica da su obe pomenute kategorije tj. i prihodi i rashodi ravnopravni i znaajni u savremenoj nauci o javnim finansijama, ali mnogi autori smatraju da prvo treba prezentovati materiju javnih rashoda. Odreeni broj savremenih teoretiara zastupa ovo miljenje. Treba rei da su javni rashodi de facto sinonim za drutvene, odnosno javne potrebe koje se upravo i zadovoljavaju angaovanjem sredstava javnih rashoda. Razlog za ovakav stav, kod veine autora, vidi se u specifinostima javnih rashoda koji ih razlikuju od ostalih rashoda u privredi. Pristalice ovde navedenog redosleda u izuavanju javnih finansija obrazlau svoje uenje na opisan nain, to nikako ne znai da oni ne vode dovoljno rauna o vanosti i znaaju javnih rashoda. Javne potrebe koje finansiraju javne rashode mogu se ostvariti samo i ukoliko se blagovremeno i u potpunosti ostvare javni prihodi.Javni rashodi slue za finansiranje, odnosno za zadovoljavanje javnih potreba. Pri tome, javne ili drutvene potrebe javljaju se u svakoj drutvenoj zajednici, bez obzira na drutveno politike i ekonomske odnose. One se moraju zadovoljiti da bi se drutvena zajednica odrala i dalje razvijala. Postojanjem drave kao organizovanog subjekta, javljaju se odreene potrebe da bi se postojei politiki, pravni, ekonomski i drugi sistemi u njoj mogli ouvati.

Literatura

Jovan Gori, Mileva Anelkovi, Javne finansije, finansijsko pravo i ekonomija javnog sektora, Proinkom, Beograd, 2005. Lovevi Jovan, Institucije javnih finansija,Beograd 1997. Harvey Rosen, Ted Gayer, Javne finansije, CID, Beograd, 2009. www.trezor.gov.rs/uredba-budzetsko-racunovodstvo-cir.html

2