1

Tema 9 - EKONOMSKE I FINANSIJSKE ANALIZE PROJEKATA HIDROTEHNIČKEINFRASTRUKTURE

Finansijska analiza dobija se iz sinteze predhodnih analiza trzista I tehnologija a potom sevrsi ocena isplativosti I opravdanosti.

Odnosno u okviru finansijske analize se razmatraju I analiziraju finansijski aspektiinvestiranja.

Kada govorimo o finansijskoj analizi mi govorimo o sledećim stvarima:

investicionim ulaganjima finansijskim sredstvima troškovima poslovanja Prihodima Novcanim troskovima (rashodima )

Studija Opravdanosti

Studijom opravdanosti odredjuje se naročito prostorna, ekološka, društvena,finansijska, tržišna i ekonomska opravdanost investicije za izabrano rešenje, razrađenoidejnim projektom, na osnovu kojeg se donosi odluka o opravdanosti ulaganja ipokretanju postupka za izdavanje odobrenja za izgradnju.

Priprema projekta za obezbeđivanje sredstava iz EU Da bi se obezbedila sredstva izfondova Evropske unije, potrebno je pripremiti studiju izvodljivosti, u skladu sauputstvom Evropske komisije za izradu cost-benefit analize projekata.

INVESTICIJA Investicija predstavlja bilo kakvo ulaganje nekog sredstva najcesce novca radi

sticanja materijalne ili bilo kakve druge dobiti. Taj novac se moze ulagati u finansijske oblike imovine I realne oblike imovine

koji omogucavaju ostvarenje profita kroz odgovarajuce produktivne aktivnosti.Kada kazemo investicija mislimo na ulaganja najcesce u masine,objekte I opremu ali u siremsmislu ta ulaganja obuhvataju

1. Nepokretnosti

Novčani Troškovi

Bilans Uspeha Finansijski Tok

Ekonomski Tok

Bilans Stanja

2

2. Hartije od vrednosti3. neophodne zalihe za normalno funkcionisanje preduzeća4. obim kredita odobrenih klijentima u određenoj, stalnoj visini5. intelektualne investicije6. “sive” investicije (troškovi istraživanja, naučnih ili tehnoloških)7. tehnicke investicije8. komercijalne investicije

Pregled Investicionih Ulaganja

ULAGANJA U OSNOVNA SREDSTVA

Zemljiste – predstavlja kupovinu lokacije na kojoj ce biti smesteni elementi investicionogobjekta,tu spadaju troskovi kupovine placa I svih pratecih naknada.Cena zavisi odlokacije I ekonomske razvijenosti sredine.

Gradjevinski objekti –Novcana ulaganja vezana za dobijaje svih potrebnih dozvola Iizradu projekata kao I sve gradjevinske radove vezane za izgradnju konkretnog objekta(zemljani,betonski,zidarsko-zanatski radovi.)

Oprema - Ulaganja u sve potrebne masine I uredjaje I tehnoloske sredine koji su potrebnida za izvrsenje tehnoloskog procesa.

Instalacije - Novcana sredstva za sve instalacije koje su objektu potrebne(elektro,grejne,vodovod,telekomunikacije I druge)

Infrastruktura - Ulaganja u uredjene okolne sredine objekta (prilazni putevi,praktingplacevi,parkovi itd.)

Ostala osnovna sredstva - Novacana sredstva za patente I licence za koristenje odredjenihtehnoloskih resenja, nabavku “knowhow” za koriscenje odredjene tehnologije.

ULAGANJA U OBRTNA SREDSTVA

Ova ulaganja su izvedena iz ostalih elemenata ivesticija a pre svega iz ukupnog planiranogobima aktivnosti.Mogu se odrediti na dva nacina:

OSNOVNA SREDSTVA:

Zemljište Gradjevinski

objekti Oprema Instalacija Infrastruktura Ostala osnovna

sredstva

OBRTASREDSTVA

OSTALAULAGANJA

3

Jednostavniji nacin - racuna na osnovu dva pokazatelja vrednosti ukupnog prihoda Iprosecnog koeficijenta obrta obrtnih sredstava (racuna se tako sto se ukupan prihodpodeli sa koeficijentom)

Slozeniji nacin - zasniva se na obracuju potrebnih obrtih sredstava za svaku stavku

ULAGANJA U OSTALA SREDSTVA

Ona se najcesce na indirektan nacin vezana za projekat (izgradnja kantine za radnike ilinabravka Baraka za smestaj radnika)

Troskovi

Ovi troskovi obuhvataju tekuce odrzavanje objekta,isplata plata osoblju,troskovi za elektricuenegiju I komunalni troskovi.

Postoje dva tipa troskova: fiksni I varijabilni.

Fiksni troskovi su unapred odredjeni I ne zavise od obima aktivnosti.Njih cine troskovizakupa, osiguranja I plata zaposlenima.Mogu biti apsolutno fiknsi I relativno fiksni.

Apsoluto fiksni troskovi

Visina ovih toroskova j nepromenljiva I nezavisna od intenziteta iskoriscenostikapaciteta.Svako preduzece mora da snosi ove troskove u njihovoj punoj vrednosti od svogosnivanja I ne mogu se smanjiti cak ni kada je obustavljena proizvodnja.To su: kamata naosnovna sredstva,troskovi osiguranja,vremenska amortizacija,troskovi obezbedjenjaobjekta,licni dohoci za zaposlene,doprinosti…Kada je proizivodnja obustavljenja ukupnitroskovi preduzeca su jednaki apsolutnim fiksnim troskovima preduzeca.

Relativno fiksni troskovi

Ovi troskovi ostaju fiksni samo u pojedinim slojevima proizvodnje ali kada obim proizvodnjepremasi odredjene kapacitete pojavljuju se novi fiksni troskovi I izazivaju rast ukupnihfiksnih troskova.Do ovih troskova dolazi kada se poveca obim proizvodnje ili prosiri kapacitetto je slucaj kada se uvodi vise smena u proizvodnji, nova serija model.tada se pojavljuju

Troškovi

Fiksni Troskovi

Apsolutno Fiksni

Varijabilni Troškovi

Proporcijonalni NeproporcijonalniRelativno Fiksni

Degresivni Progresivni

4

troskovi nove radne snage, dodatni troskovi oko pripreme nove proizvodnje I vise troskovaoko popravke masina koje se, usleda vece koriscenosti vise kvare.

Varijabilni troškovi

Varijabilni troskovi, za razliku od fiksih, zavise od povecanja i smanjenja proizvodnje.Izmedju varijabilnih troskova i kolicine proizvoda postoji funcionalna zavisnost. Postojevarijabilni troskovi koji su proporcionalni oscilacijama koriscenja,svako povecanje obimaproizvodnje ima za posledicu povecanje obima troskova.To su proporcionalni troskovi.Postoje i varijabilni troskovi koji nisu srazmerni oscilacijama proizvodnje.Takvi vcarijabilnitroskovi koji rastu usporenijim intenzitetom od rasta proizvodnje su degresivni ili progresivnitroskovi.

Proporcionalni troškovi

Ovi troskovi su elasticni i srazmerno se prilagodjavaju stepenu iskoriscenostikapaciteta.Ukupni proporcionalni troskovi se mogu izraziti sledecom formulom:

VT=vt/x

VT-ukupni proporcionalni trosak

Vt-proporcionalni trosak po jedinici proizvoda

x-broj jedinica proizvoda.

U ove troskove racunaju se i troskovi materijala za izradu,licni dohodci izrade,troskoviambalaze I ekspedicije,znatan deo troskova prodaje…

Degresivni troškovi

Ovi troškovi rastu pri povecanju stepeni iskorišćenosti kapaciteta ali u slabijoj meri od porastastepena.Oni su slozeni mesoviti I sastoje se od fiksnih I varijabilnih troskova.Degresivnitroskovi se najcesce pojavljuju u granama industrije u kome je potrebno intenzivno ucesceosnovnih sredstava u procesu proizvodnje.Jaka degresija je tipicna za elektricnecentral,rafinerije nafte,saobracajna preduzeca I dr.Sto je veci deo fiksnih troskova uukupnim,to je degresija troškova sve jača,pa je preduzece primorano da intenzivnije koristiproizvodni kapacitet.Pri niskim stepenima iskorišđćenja,jedinicni troškovi su visoki pa suzbog toga kvote fiksnih trošova po proizvodu visoke.Sto se proizvodnja povećava,troškovi poproizvodu su sve niži.

Progresivni troškovi

Ovi troskovi rastu u vecoj meri od porasta obima proizvodnje.Kada je preduzecepreoptereceno porudzbinama koje su vezane za odredjene rokove,dolazi do preopterecenjaradne snage I osnovnih sredstava sto za posledicu ima progresiju troskova.Dolazi do brzegzamaranja ljudi I opada stepen ucinka kod radnika.Zbog uzurbanosti u proizvodnji,masine sevise koriste sto iziskuje vece troskove opravke.Progresiju troskova u preduzecu izazivajuvarijabilni troskovi,dok fiksni troskovi ne mogu izazvati progresiju troskova.Progresijatroskova je prolazne prirode I traje dok je preduzece preoptereceno.Cim se proizvodnjasmanji,stepen iskoriscenosti dospeva u optimalnu zonu I troskovi po jedinici opet dostizuminimum.

5

Cost-Benefit analiza CBA (analiza troškova i prihoda)

Cost-Benefit analiza CBA je tehnika procene projekta koja se razvila usled nedostatkafinansijskih analiza investicionih projekata. Ona obezbeđuje procenu neto društveno-ekonomskih utiaja javnog projekta. Za razliku od standardne finansijske analize, CBAobuhvata i socijalnu dimenziju u kojoj je društvo činjenično investitor. U pogledu procenejavnih investicionih projekata, glavna prednost CBA je da se ne uzimaju samo društveno-ekonomski uticaji, već i uticaji ekstremnih faktora i promene cena.

U širem smislu CBA obuhvata:

-opis projekta uz pomoć koga objašnjavamo probleme koji će rešiti projekat i ciljeve kojetrebamo ostvariti

-Društveno-ekonomski koncept koji služi za opisivanje društveno-ekonomske pozadinezahvata projekta a koja se odnosi na sprovođenje projekta

-institucionalna analiza koja predstavlja detalje organizacionih i institucionalnih aspekatanosioca projekta

-analizu kreditne sposobnosti, uz pomoć koje se definiše mera do koje nosilac projekta možeda učestvuje u finansiranju investicija

Interna stopa rentabilnosti IRR

Projekti se ocenjuju uz pomoć kriterijuma interne stope rentabilnosti (IRR) na sledeći način:Svaki projekat kod koga je veličina interne stope rentabilnosti veća od kamatne stope kojavlada na tržištu kapitala, se smatra kao povoljnim i ekonomski opravdanim za realizaciju.

Analiza troškova životnog ciklusa (LCC)

Troškovi životnog ciklusa (LCC) predstavljaju sumu procenjenih troškova od početka rada nanekom projektu, pa do prodaje i otpisa opreme, odnosto, završetka projekta.LCC se primenjuje u:

6

-analiza toga da li je neka organizacija u mogućnosti da priušti sebi nabavljanje neke skupejedinice opreme, tj da li će ti troškovi nabavke biti pokriveni očekivanim dohotkomfinansijskih sredstava (opravdanost nabavke).

-analiza toga da li je potrebno opredeljivati se za jednog ili drugog dobavljača (usloviplaćanja, dugoročna perspektiva, kvalitet te usluge i njen finanijski ekvivalent).

-analiza tog da li se opredeliti za za onu opremu koja je projektovana na jednoj ili drugojosnovi, tj koncepciji (npr automobil na dizel ili benzin).

-definicija rasporeda opreme u pogonu koja nam pruža najjeftinije i najbrže proizvodnje(najkraći putevi unutrašnjeg transporta, odnosno najjeftiniji unutrašnji transport).

-proizvođači mogu da primenjuju LCC da bi ustanovili svoj rizik usled utvrđivanja garancijetj garantnog roka, i obima te garancije.

-Osiguravajuće kuće mogu da koriste LCC da bi odedile finansijski rizik prilikomosiguravanja nekog objekta ili opreme, tj da bi odredile visinu premije i osigurane sume.

-trgovci mou da koriste LCC da bi potencijalnim kupcima objasnili da je pametnije da seodluče za njihovu skuplju robu nego za jeftiniju robu koju nudi konkurencija.

Nedostaci LCC

-neophodno je kalibrisati modele troškova (usklad procena sa realnim stanjem, koliko to jestemoguće)

-potrebna je velika količina podataka (treba proceniti svakog sastavnog dela sistema).

-podaci koji već postoje su sumnjivog karaktera (promenljivo tržište je uzročnik promenenabavne cene svakog proizvoda)

-potrebno je da se definiše scenario (zahteva poznavanje i strukture proizvoda i strukturetroškova koji čine troškove ciklusa)

-LCC rezultati nisu dobri za pravljenje budžeta (ne koriste se stvarni već procenjeni troškovi)

Finansijska i ekonomska analiza projekta u oblasti vodosnabdevanja i otpadnih voda

Prirodna bogatstva su u vlasništvu države, što je opšte poznato, i da bi kao takve trebao daostanu u državnoj svojini. Tu pripadaju vodovodi i voda Srbije. Voda je prirodno bogatstvokoje nema svoju cenu i takva ne bi smela da ode pod koncesiju. U sektoru vodosnabdevanja,investicije se mogu svsrtati u kategoriju infrastrukture koja stvara neto prihode.

7

Finansijski prihodi Finansijski rashodi

naknade i tarife u vodosnabdevanjuInvesticioni rashodi:nabavka zemljišta

radovi

naknada za prikupljanje i transportotpadnih voda

opremapravne naknadepočetni rashodi

prihodi od prodaje prerađene vodeOperativni rashodi:

energijamaterijal

cena ostalih posluga korisnicima(priključivanje na mrežu,

održavanje...)

uslugetroškovi zaposlenihtroškovi održavanja

Preporučljiv je projektni period od 30 godina. Među najvažnijim ciljevima finansijske analizeu sektoru vodosnabdevanja je da pokaže dugoročnu finansijsku održivost projekta.

Što se rashoda tiče, treba razmatrati kupovnu cenu proizvoda i usluga potrebnih zafunkcionisanje fabrike.

Finansijska analiza, takođe, treba da uzme u obzir rezidualnu vrednost investicije jerivodovodnu infrastrukturu karakteriše dug period upotrebe.

Ekonomska analiza:

Ekonomska analiza mora da obuhvati društveno-ekonomske troškove i koristi u odnosu napotrošače, izvore vode i životnu sredinu.

Ekonomske koristi i troškove u oblasti vodosnadbevanja i prerade otpadnih voda trebaidentifikovati od slučaja do slučaja pošto su snažno povezane sa projektnim ciljevima,upotrebom vode itd.

Glavne koristi projekta vodosnadbevanja u odnosu na vrstu projekta i ciljeve su:

Povećanje količine i pouzdanosti vodosnadbevanja

Zaštite izvora visokog kvaliteta i ekološke vrednosti

Ograničavanje gubitaka vode

Garantovanje pristupa pijaće vode u oblasti sanitarnih problema

Koristi od kanalizacionih sistema i prečišćivača se mogu proceniti na osnovu potencijalnepotražnje za uslugama odvođenja, kao i na osnovu adekvatne obračunske cene vode. Kododvođenja otpadnih voda korist je izbegnuta na zemljištu zbog eventualnih i neregulisanih

8

atmosferskih voda. Za svaki projekat, bilo pozitivni ili negativni faktori zbog korišćenjavodnih resursa i izgradnje infrastrukture se moraju razmotriti korišćenjem kvantitativnogpristupa

REZULTATI PRIMENE ANALIZE OSETLJIVOSTI POKAZATELJAEKONOMSKE EFIKASNOSTI DRENAŽNIH SISTEMA NA PODRUČJUPANČEVAČKOG RITA

Razvoj područja Pančevačkog rita zavisi i od načina regulisanja režima voda. Opravdanostovakvih poduhvata moguće je proceniti na osnovu investicija potrebnih za realizaciju, kao itroškova funkcionisanja tako izgrađenog drenažnog sistema.

Istraživanja u ovom slučaju su veoma kompleksna jer objedinjuju tehničke, tehnološke iekonomske pokazatelje razvoja i upravljanja sistemom.

Investiciona analiza obuhvata u ovom slučaju sve troškove na uređenju voda kao i troškoveuređenja zemljišta (poljoprivrednog i građevinskog).

Prema predloženom tehničkom rešenju radi se o kompleksnom uređenju poljoprivrednogpodručja. Investiciona ulaganja u ovom slučaju odnosila bi se na izgradnju ili rekonstrukcijuvećeg broja objekata i radova koje treba realizovati kao što su (Potkonjak, Božić, Nikolić,2006.) :

- crpne stanice;- ustave;- rekonstrukcija kanala (spuštanje dna);- razdvajanje slivnih površina;- iskop drenažnih linija;- izrada drenažnih zavesa;- komasacija zemljišta;- horizontalna cevna drenaža.

9

Planirane aktivnosti se mogu izvoditi po fazama, odnosno različitim scenarijima (0, 1, 2, 3, 4,5), pri čemu i redosled primene može biti različit, a vreme trajanja realizacije zavisilo bi oddinamike i načina obezbeđenja finansijskih sredstava.

Planirani iznos investicija po fazama dat je u tabelama, u kojima se nalaze i ostali ulaznipodaci neophodni za investicionu analizu

Pregled ugroženih površina po fazama (faze od 0 do 5, izražene u hektarima)

S0 S1 S2 S3 S4 S5R1

Ukupnougroženepovršine(< 1 m)

Izlaz izmodela

8.260,00

5.310,00

3.320,00

4.030,00 1.900,00 0,00

R2

UgroženaPGZ (S0-S2 m)

Izlaz izmodela

1.610,00

1.390,00

1.130,00

1.250,00 912,00 0,00

R3

UgroženaPGZ (S0-S1 m)

Izlaz izmodela

777,00 634,00 488,00 76,00 3,00 0,00

R4

Odbranjena PGZ

R2S0-R2Si

- 211,00 474,00 352,00 692,00 1.610,00

R5

Ukupnougroženepovršine(< 1 m),bez PGZ

R1i-R3i 7.480,00

4.670,00

2.840,00

3.950,00 1.890,00 0,00

R6

Odbranjena PPZ

(R5S0-R5Si)*K

- 2.260,00

3.740,00

2.840,00 4.500,00 6.020,00

R7

Ukupnoodbranjeno

R4Si+R6Si

- 2.470,00

4.210,00

3.190,00 5.190,00 7.620,00

PGZ – površina građevinskog zemljištaPPZ – površina poljoprivrednog zemljištaS0 – postojeće stanjeSi – rešenje (scenario) upravljanja (faze od 0 do 5)K – koeficijent koji pokazuje odnos poljoprivrednih površina premaukupnim površinama područja, umanjenih za površinu naselja:K ≈ 0.8

Investiciona analiza

S0 S1 S2 S3 S4 S5Ulaganja [106 €] - 0,50 2,00 6,40 8,40 15,90Ukupno ugrožene površine(<1 m, ver. 10%) [103 ha]

8,26 5,31 3,32 4,03 1,90 0,00

Ukupno ugrožena PGZ(<2 m, ver. 10%) [103 ha]

1,61 1,39 1,13 1,25 0,91 0,00

Odbranjena PGZ: R4x20(ver. 10%) [103 ha]

0,00 4,22 9,49 7,04 13,80 32,10

10

Ugrožena PPZ: R5(<1 m, ver. 10%) [103 ha]

7,48 4,67 2,84 3,95 1,89 0,00

Odbranjena PPZ: R5Sc0-R5Sci(ver. 10%) [103 ha]

0,00 2,81 4,65 3,53 5,59 7,48

Ukupno odbranjeno [103 ha] 0,00 7,03 14,10 10,60 19,40 39,60Jedinična investicija [€/ha] - 71,20 141,50 605,40 432,20 401,80

Kao što se može zapaziti najniža jedinična investiciona ulaganja (€/ha) su za S1.

Troškovi funkcionisanja pojedinih objekata i radova - odnosi se na fazu eksploatacijedrenažnog sistema. Najvažniji su sledeći :

- amortizacija;

- troškovi energije (prepumpavanje);

- troškovi održavanja;

- troškovi upravljanja.Amortizacija je značajan trošak, u zavisnosti od veličine branjene površine, broja (gustine) itehničkih karakteristika kanalske mreže, kapaciteta i karakteristika crpnih stanica. Kodobračuna amortizacije koriste se propisane zakonske stope koje se množe sa predračunskomvrednošću objekata i radova, što predstavlja godišnji iznos amortizacije.

Stope amortizacije za karakteristične objekte ovog sistema su :- pumpe za dovodnjavanje – 8% godišnje

- oprema za drenažu – 7% « «

- građevinski deo crpnih stanica – 1,5 %

- kanalska mreža (zemljana) – 1,5 %

- vertikalna cevna drenaža – 10 % .-

Troškovi energije predstavljaju troškove utrošene energije za prepumpavanje i u zavisnostisu od:

- prosečne godišnje zapremine (m3),- prosečne visine dizanja (m), i- stepena korisnog dejstva (η).

Jedinična cena električne energije (€/kWh) je promenljiva u toku sezone i zavisi od: odobrenesnage, više i niže dnevne tarife za aktivnu energiju, reaktivne energije, prekomerne reaktivneenergije i prekomerne snage.

Troškovi upravljanja pojedinim objektima i sistemom u celini, kao indirektni trošak,predstavljaju ustvari troškove radne snage (i ostale prateće troškove) zaposlenih naupravljanju.U ovom slučaju ovi troškovi su obračunati na 20 % od iznosa troškova energije i troškovaodržavanja.

Troškovi održavanja objekata na drenažnom sistemu obuhvataju izvršenje više poslova kaošto su:

- košenje kosina i bankina kanala jedan do dva puta godišnje,

11

- košenje dna kanala i uklanjanje rastinja,- izmuljenje, odnosno tehničko čišćenje kanala sa razastiranjem iskopanog materijala u

proseku svake četvrte godine,- održavanje horizontalne cevne drenaže (ispiranje drenskih cevi i podrivanje zemljišta -

svake četvrte godine),- održavanje crpnih stanica (građevinskog dela, hidromehaničke opreme, elektroopreme

i dr.).

Izvršenje svih ovih poslova je u okvirima redovnog održavanja melioracionog sistema naosnovu kojih se određuje visina naknade za odvodnjavanje poljoprivrednog, šumskog igrađevinskog zemljišta. Najveće učešće u troškovima redovnog održavanja kanala imakošenje kosina i dna kanala (oko 45%) a izmuljenje dna kanala učestvuje sa oko 40% uukupnim troškovima.

U ovom slučaju svi ovi troškovi iskazani su preko troškova izmuljenja kanalske mreže koji suprocenjeni na 2 €/m3, isto kod svih varijanti. Prema normativima izmuljuje se 150.000 m3 štoiznosi 300.000 €/godišnje.

Na osnovu prethodnih elementnih troškova sastavljen je približan predračun godišnjihtroškova funkcionisanja, koji su podeljeni sa odbranjenom površinom u hektarima

Troškovi funkcionisanja po scenarijima (fazama):

Scenario

Red.broj Parametri S0 S1 S2 S3 S4 S5

1 Amortizacija(€) 0 0 0 0 0 0

2 Troškovienergije (€) 131.589,00 147.747,00 264.136,00 256.009,00 390.217,00 805.646,00

3Troškoviodržavanja(€)

300.000,00 300.000,00 300.000,00 300.000,00 300.000,00 300.000,00

4Troškoviupravljanja(€)

86.318,00 89.549,00 112.827,00 111.202,00 138.043,00 221.129,00

5 Ukupnitroškovi (€) 517.907,00 537.296,00 676.963,00 667.211,00 828.260,00 1.326.775,00

6Površinakoja se brani(ha)

0 7.030,00 14.100,00 10.600,00 19.400,00 39.600,00

7Troškovi poodbranjenomha (€/ha)

76,43 48,00 62,95 42,69 33,50

Kao što se može zapaziti iz date tabele, troškovi po odbranjenoj jedinici površine su variraliod 33,50 do 76,45 €/ha, a najniži troškovi postižu se kada je sistem završen u celini.

12

Recovery

Ulazni podaci u ovom slučaju su bili: ukupna investiciona ulaganja (€), godišnja netoprimanja (€) i diskontna stopa (%). Ukupna NSW za period eksploatacije sistema od 30godina i diskontnu stopu od 6% iznosila bi 6.832.339,00 €. Pošto je NSW>0 to znači da jerealizacija ovog projekta po ovom pokazatelju opravdana. Interna stopa prihoda za isteulazne podatke iznosi 10,04%, što je više u odnosu na baznu diskontnu stopu za ovu vrstuprojekata (6%).

Na kraju je urađena analiza rizika i neizvesnosti ulaganja za popravljanje ekonomskihpokazatelja učinka drenažnog sistema Pančevačkog rita. Izvršeno je testiranje osetljivostiovog projekta na povećanje investicija od 20% u odnosu na predračunsku vrednost kao ismanjenje neto primanja od projekta, 20% godišnje u odnosu na projektovanu vrednost.Dobijeni podaci pokazuju da će u slučaju povećanja investicija za 20%, interna stopaprinosa opasti sa 10,04% na 7,95%. Ukoliko bi došlo do smanjenja neto primanja odprojekta za 20% godišnje, interna stopa prinosa bi opala sa 10,04% na 7,54%. To znači da

je projekat u ovom slučaju osetljiviji na smanjenje neto primanja.

LITERATURA:

https://www.scribd.com/doc/114270976/Upravljanje-Investicijama-Izbor-PJ/ Prof. drPetar Jovanović , Beograd 2006.

http://franchising.rs/recnik/know-how/4/

https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%A4%D0%B8%D0%BA%D1%81%D0%BD%D0%B8_%D1%82%D1%80%D0%BE%D1%88%D0%B0%D0%BA

http://www.skgo.org/bz/data/5%20Manuals%20-%20Vodici/SER/Prirucnik%20za%20finansiranje%20kap.%20invest.%20projekata.pdf / Ljiljana Brdarević i Dejvid Toft ,Beograd, januar 2009.

Inženerska Ekonomija –Bane Ivković

http://uvidok.rcub.bg.ac.rs/bitstream/handle/123456789/1416/Doktorat.pdf?sequence=1&isAllowed=y / Mile M. Božić, Beograd 2016. godina

Stefan Čekić 157/13

Stefan Papić 85/13

Nemanja Slavić 84/13

Aleksandar Radisavljević 92/13