28/12/2015

1

Tehnologija uzgoja jagodičastog voća po principu integralne

proizvodnje

Sarajevo, Maj 2015.

60 - 70 cm

30-40 cm

V  sistem uzgoja

28/12/2015

2

Na 1 m dužine špalira7– 9 nadzemnih prirastadužine 1,8 – 2,3 m sa 20 – 25 rodnih pupoljakana sebi. Sklop od 150 – 180 rodnihpupoljaka na jednomdužnom metru špalira.

1 m

2,0

m

Pitanje optimalne gustine sklopa?

Optimalan sklop?

28/12/2015

3

Optimalan sklop?

2

1 1

22

A

2

22

B

2 2 2

2

3

3

28/12/2015

4

28/12/2015

5

28/12/2015

6

28/12/2015

7

28/12/2015

8

Poljoprivredni fakultet, Banja Luka

ČIŠĆENJE JAGODA U MARTU MESECU

Poljoprivredni fakultet, Banja Luka

28/12/2015

9

Poljoprivredni fakultet, Banja Luka

REZANJE BOKORA JAGODA

Poljoprivredni fakultet, Banja Luka

28/12/2015

10

Poljoprivredni fakultet, Banja Luka

ČIŠĆENJE JAGODA NAKON BERBE

IP jagodastog voća

• Čovjek se danas vraća prirodi‐prirodnoj hrani

• Najnoviji EU i svijetski trendovi sve više su usmjereni na zaštitu životne sredine i proizvodnju zdravstveno ispravne hrane

"Hrana treba da bude lijek, a lijek hrana“

Hipokrat

28/12/2015

11

Definicija IP-aIP je kombinacija:

1. genetskih,2. agronomskih, 3. biotehničkih i4. hemijskih metoda,

u ekonomsko prihvatljivom sistemu proizvodnje, koji obezbeđuje kvalitet ploda, očuvanje okoline i ljudskog zdravlja (Gvozdenović, 1993).

• Daje se prednost organskim gnojivima

• Dozvoljena upotreba sistema fertirigacije (iznimno)

• Nije dozvoljena gnojidba materijama štetnim za okoliš• Obavezna pisana evidencija o tlu, biljkama, vodi i

gnojivima (upotreba gnojiva i poboljšivača tla, datum primjene, količina, vrsta gnojiva i način primjene)

• Azot se dodaje najmanje u dva termina

OPŠTA NAČELA GNOJIDBE U IP-u

• Folijarna gnojidba dozvoljena samo za korekciju nedostatka hraniva

28/12/2015

12

CILJEVI U IP‐u

• smanjenje onečišćenja tla, vode i zraka

• čuvanje i poticanje plodnosti tla

• optimalna upotreba agrohemikalija 

• čuvanje i poticanje biološke raznolikosti

• ekonomski održiva proizvodnja.

Gnojidba jagodastog voća u IP-u• Meliorativna i redovna gnojidba

• Obavezno vođenje evidencije

• Unos gnojiva na osnovu rezultata analize tla i opšteg vizuelnog stanja voćke (folijarna analiza).

• Prije podizanja zasada (meliorativno), a kod postojećih zasada minimalno jednom u 3 godine neophodno je provoditi analize tla na:

• Sadržaj azota (N), preporučuje se N-min metoda.

• Sadržaj fosfora (P2O5), kalija (K2O), magnezija (Mg), humusa i pH

28/12/2015

13

Uzimanje uzoraka tla za analizu

Analize tla i interpretacija rezultatapH reakcija tla

• pH tla značajna za primjenu, izbor i doze gnojiva

• Za kontrolu plodnosti tla i primjenu gnojiva koristi se pH mjerena u suspenziji sa 1M rastvorom KCl

• Optimalne pH vrednosti za neke grupe voćaka: jabučasto (5,2‐7,7), koštičavo (5,7‐7,7), jezgrasto (6,0‐7,0) i jagodasto (5,1‐6,5). 

28/12/2015

14

Gnojidba nije dozvoljena

• Od 15. novembra do 15. februara, tečnim stajnjakom i osokom na svim poljoprivrednim površinama bez obzira na pokrov

• Od 1. maja do 1. septembra, tečnim stajnjakomi osokom po površini bez unošenja u tlo na svim poljoprivrednim površinama.

• Prema nitratnoj direktivi EU 91/676/EEC najveća dozvoljena količina azota unesena sa stajskim gnojivom (revidirano 2001 god) je 170 kg/ha

Prosječan sadržaj hraniva u organskim gnojivim u %

Gnojivo N P2O5 K2O CaO MgO

Goveđi stajnjak 0,4 0,3 0,6 0,4 0,15

Kokošiji izmet (osušen)

5 5 4 6 2,5

maksimalne količine organskih gnojiva u IP-u:

a) Meliorativno: stajnjaka 30 t /ha, kokošijeg izmeta 2 t / ha

b) Redovna gnojidba stajnjaka 15 t / ha, kokošijeg izmeta 1 t / ha

c) Prema nitratnoj direktivi EU 91/676/EEC najveća dozvoljena količina azota unesena sa stajskim gnojivom (revidirano 2001 god) je 170 kg/ha

28/12/2015

15

Gnojidba azotom

• Gnojidba sa azotom do normalnog rasta i rodnosti.• Ako biljka ima preveliku količinu azota (vizuelna

dijagnoza), obavezno izostaviti gnojidbu azotom ili je smanjiti

• Preporučuje se azotno gnojivo dodavati u više obroka u toku vegetacije, ukupna količina za jagodasto voće po preporukama je 60 kg N/ha

• U slučaju nepovoljnih uslova za mineralizaciju tokom godine, moguća je folijarna gnojidba sa azotnim gnojivima (npr. 0,5 % rastvor ureje)

Pojava žućenja vršnih listova‐hloroza kod maline, usled značajnog nedostatka Mn, ali i neznatog pomanjkanja Ca, Mg i Fe

28/12/2015

16

Purpurna (ljubičasta) boja lista kod maline, sorta „Polka“. 

Nedostatak fosforaManjak azota (žutilo, ali moguća crvena ili ljubičasta boja kao posledica povećane 

akumulacije ugljenih hidrata)

Deficit azota: mlađi listovi zeleni a stariji hlorotični i ljubičasti ili crveni. Mladi listovi  povlače azot iz starijih listova ukoliko dođe do njegovog deficita i smanjenog usvajanja iz tla

28/12/2015

17

Žućenje lista kao posledica deficit kisika (hipoksija i anoksija) u zoni korijena, izazvana najčešće suviškom vode, zaslanjenosti tla (solni stres), visoke i niske temperature i sl

Deficit kalcija 

28/12/2015

18

Deficit bora

Deficit željeza kod jagode

28/12/2015

19

PREDUVJETI USPJEŠNE ZAŠTITE OD ŠTETNIKA

• Znanje (osnove morfologije, biologije i ekologije)

• Vrijeme intervencije

• Novac

ZEMLJIŠNI ŠTETNICI

• Žičnjaci (Elateridae)

• Grčice (Melolontha sp.)

• Rovac (Gryllotalpa gryllotalpa)

• Sovice (Noctuidae)

• Nematode

• Glodari

• Puževi

28/12/2015

20

Žičnjaci (Elateridae)

• Polifagni štetnici

• Štete od larvi

• Višegodišnji razvoj

• Veće štete u sušnom periodu

28/12/2015

21

Grčice (Scarabeidae)

• Polifagni štetnici

• Veliki broj vrsta

• Štete od larvi i imaga

• Višegodišnji razvoj larvi

• Veće štete u sušnom periodu

28/12/2015

22

Rovac (Gryllotalpa gryllotalpa)

• Polifagni štetnik• Omnifag• Jedna generacija tokom dvije kalendarske godine

• Štete od larvi i imaga• Veće štete u rastresitom, humusom bogatom tlu

28/12/2015

23

Sovice (Noctuidae)

• Polifagni štetnici

• Veliki broj vrsta

• Štete od larvi

• Intezivan razvoj larvi

• Veće štete u mladim usjevima i nasadima

28/12/2015

24

28/12/2015

25

Glodari

Repelenti

NATUS d.o.o. - Barčićeva 17, 10000 Zagreb, Hrvatska (Croatia)Tel./Fax: 01/4621-994, E-mail: natus@zg.htnet.hr

28/12/2015

26

Zatrovani mamci

ŠTETNICI NADZEMNOG DIJELA

• Lisne uši (Aphididae)

• Grinje (Acarinae)

• Cvjetojed (Anthonomus sp.)

• Rutava buba (Tropinota hirta)

• Malinin korebus (Corebus rubi)

• Malinin prstenar (Agrilus aurichalceus)

• Malinin staklokrilac (Bembecia hylaeiformis)

• Malinina mušica galica (Lasioptera rubi)

28/12/2015

27

Lisne uši 

• Polifagni štetnici

• Štetnici mladih izboja

• Štetnici cvjetnih drški

• Vektori virusnih bolesti

• Simptomi oštećenja 

u vidu raznih deformacija

• Suzbijanje:

– Zimsko prskanje mineralna ulja

– U toku vegetacije 

sistemični insekticid

Grinje 

• Polifagni štetnici

• Najznačajnija T. urticae, baštenska grinja

• Suzbijanje: 

– Zimsko prskanje mineralna ulja

–U toku vegetacije 

akaricidi

28/12/2015

28

Cvjetojed Rutava buba 

• Štetnici cvijetova 

• Izraženija pojava u zasadima bliže šuma

• Oštećuju cvijetne dijelove

• Suzbijanje:

– Preventiva

– Insekticidi u fazi butonizacije‐pojave prvih cvjetnih pupova

Štetnici izboja ‐mušica galica

• Jedna generacija

• Šteti larva izgrizanjem srži

• Simptomi‐gale na mjestu ubušivanje larve

• Suzbijanje: 

– Uklanjanje izdanaka sa galama

28/12/2015

29

Zaključci

• Dobar izbor i priprema tla za sadnju

• Kvalitetan sadni materijal

• Kvalitetna sadnja

• Preventivne mjere

• Pravovremena i kvalitetna zaštita

OČUVANJE ZDRAVLJA LJUDI I ZAŠTITE ŽIVOTNE OKOLINE

POJAVA I RASPROSTRANJENOST

Trulež korijena (fitoftoroza) maline je prvi put opisana u Škotskoj 1937. godine od strane Watersona, nakon čega je otkrivena u SAD-u 1958. godine, ali su značajnije štete u proizvodnji maline u ovoj zemlji nastale tek 1980-ih godina.

Na području Srbije ova bolest je prvi put opisana od strane Koprivice i sar. (2002) na području Zapadne Srbije.

Danas je fitoftoroza raširena u mnogim zemljama u kojima se malina gaji. Tako je prema EPPO/CABI (1997) ova bolest rasprostranjena u Evropi (Austrija, Danska, Francuska, Holandija, Irska, Norveška, Njemačka, Slovenija, Srbija, Švedska, Švajcarska i Velika Britanija), kao i u Sjevernoj Americi (Kanada i SAD), Južnoj Americi (Čile) i Okeaniji (Australija i Novi Zeland).

28/12/2015

30

EKONOMSKI ZNAČAJ

Phytophtora fragariae var. rubi spada među ekonomski najštetnije patogene maline koji kod nas pričinjava ekonomski značajne štete, a može i da dovede do potpunog propadanja zasada maline.

I Ivanović i Ivanović (2005) navode da je trulež korijena (fitoftoroza), bez sumnje, najznačajnija bolest korijenamaline u svijetu.

Njen značaj se ogleda i u tome što nakon pojave ovog patogena zemljište može ostati zaraženo čak 10 do 15 godina.

Zbog svega toga EPPO je ovog patogena uvrstio na A2 karantinsku listu štetnih organizama.

Phytophtora fragariae var. rubi je zemljišni patogen, čijem širenju pogoduje visoka vlažnost zemljišta i prekomjerno navodnjanje.

Upravo zbog toga bolest se prvo pojavljuje na nižim dijelovima parcele, posebno na mjestima gdje je zemljište nepropusno i gdje se sakuplja voda, odakle se bolest obično širi na zdrave biljke po čitavoj parceli.

SIMPTOMI

28/12/2015

31

Korijen

Oboljele biljke imaju slabije razvijen korijenov sistem, čiji pojedini dijelovi u početkunekrotiraju i poprimaju mrku do crnu boju.

Skidanjem kore sa zaraženih korjenčića uočava se promjena boje unutrašnjeg tkiva korijena u ružičastomrku koja je oštro razgraničena od bijelog nezahvaćenog tkiva zdravog dijela korijena.

Oboljele biljke imaju slabije razvijen korijenov sistem, čiji pojedini dijelovi u početkunekrotiraju i poprimaju mrku do crnu boju.

Skidanjem kore sa zaraženih korjenčića uočava se promjena boje unutrašnjeg tkiva korijena u ružičastomrku koja je oštro razgraničena od bijelog nezahvaćenog tkiva zdravog dijela korijena.

28/12/2015

32

Korijenov vrat

Pojava jasnogprelaza između zaraženog i zdravog dijela tkiva može poslužiti kao pouzdan dijagnostički simptomfitoftoroze maline.

Pojava jasnogprelaza između zaraženog i zdravog dijela tkiva može poslužiti kao pouzdan dijagnostički simptomfitoftoroze maline.

Nema izdanaka

Ljetorasti (mladi izdanci)

28/12/2015

33

Rodni izdanci

Na rodnim izdancima zaraženih biljaka maline, pupoljci često ne kreću sa kretanjem vegetacije, ili se pak simptomi ispoljavaju na gornjim dijelovima biljaka koje su pod stresom krajem proljeća i početkom ljeta.

Zaraženi rodni izdanci se slabije granaju ili obrazuju slabe bočne grane koje se postepeno suše, zajedno sa listovima i nedozrelim plodovima na njima.

Jako zaraženi rodni izdanci se obično u potpunosti suše prije ili u vrijeme dozrijevanja plodova.

Listovi

28/12/2015

34

Takođe, važno je istaknuti da je propadanje i sušenje maline, koje prouzrokuje Phytophthora spp., dugo bilo pripisivano drugim uzročnicima propadanja maline koji mogu prouzrokovati slične simptome, kao što su drugi patogeni maline, niske zimske temperature ili “gušenje” korijena u vlažnom zemljištu, pri čemu treba istaknuti da je korijen maline vrlo osjetljiv na nizak nivo kiseonika u zemljištu.

Tako u uslovima slabe aeracije zemljišta, ako ne postoji dovoljna količina kiseonika, dolazi do oštećenja korjena, ili pak njegovog usporenog ili potpuno prekinutog porasta, usljed čega pri ovakvim uslovima malina ima smanjen vigor i porast, a ako se ovakvi uslovi produže čak može doći i do venjenja izdanaka i sušenja lišća maline.

Didymella apllanata, izbijanje novih izdanakaDidymella apllanata, izbijanje novih izdanaka

28/12/2015

35

NAČINI PRENOŠENJA I ŠIRENJA

Phytophtora fragariae var. rubi se na manje udaljenosti može širiti pomoću površinske, drenažne ili vode za navodnjavanje, kao i kontaminiranim zemljištem i raznim alatima, oruđima i mašinama, dok se na veće udaljenosti, u međunarodnoj trgovini, ova gljiva može prenijeti zaraženim sadnim materijalom maline ili kontaminiranim zemljištem.

Najčešći način dospijevanja patogena u novi zasad je zaraženim sadnim materijalom, kontaminiranim zemljištem ili vodom koja se koristi za zalijevanje u kojoj se nalazi inokulum patogena, dok je najčešći način širenja patogena sa zaraženih na zdrave biljke u malinjaku pomoću tekuće (slobodne) vode sa viših na niže terene, te kontaminiranim alatom i mašinama za obradu i održavanje zemljišta, kao i zemljištem u kojem se nalazi inokulum patogena koje se zadržava i prenosi na obući radnika.

SUZBIJANJE

Suzbijanje Phytophtora fragariae var. rubi nije ni lako, ni jednostavano, kako zbog osobine samog patogena da se veoma dugo održava u kontaminiranom zemljištu, tako i zbog činjenice da se ova gljiva veoma lako prenosi sadnim materijalom maline, pri čemu favoriziranje samo jednog načina kontrole često može dovesti do niza problema.

Zbog toga je uslov za uspješno suzbijanje ovog patogena tzv. „integralni pristup“, koji podrazumijeva kombinaciju i uravnoteženje svih preventivnih, fitosanitarnih i direktnih mjera u skladu s biološkim i ekološkim karakteristikama ove opasne gljive.

Pri tome je važno naglasiti da je integralni pristup kontroli ovog patogena zasnovan na znanju i da uzima u obzir kako biološke i ekološke karakteristike gljive, tako i klimatske i pedološke uslove zemljišta na kojem se gaji malina.

28/12/2015

36

Ovakav pristup, koji smo nazvali „integralni sistem kontrole Phytophtora fragariae var. rubi“, podrazumjeva primjenu svih raspoloživih mjera kontrole ovog patogena koje se primjenjuju na cjelokupnom području na kojem je on prisutan s ciljem da se štetnost ove opasne gljive smanji ispod nivoa ekonomskog praga štetnosti, odnosno da njena pojava ne prouzrokuje ekonomski značajno smanjenje prinosa maline.

Kontrola/Audit

• Cilj kontrole:•Provjera •Procjena •Preporuka•Dokumentovanje informacija – kontrola treba biti transparentno dokumentovana•Dobra/jasna razmjena informacija sprečava greške i prekršaje

• Plan kontrole (u pravilu, kontrole se organizuju kada su veće šanse da se otkrije kršenje pravila)

Kontrolom moraju biti obuhvaćene  sve faze u proizvodnji

28/12/2015

37

Kontrola/Audit

Vrste kontrola

• Prva inicijalna posjeta

• Redovne godišnje posjete – najmanje jedna•Najavljene•Nenajavljene (10% od ukupnog broja proizvođača)

Uloga kontrolora

‐Razjasniti nejasne činjenice i dati tačnu sliku proizvodnje i proizvodnog sistema,

‐ Procijeniti informacije date od proizvođača,

‐ Dati objektivnu procjenu usklađenosti proizvodnog sistema,

‐ Dati preporuku za certifikacionu odluku,

‐ Dati preporuke za naredne inpekcije.

Kontrolor mora dobro poznavati zahtjeve sistema u odnosu na koji radi inspekciju!

28/12/2015

38

• Elementi kontrole: 

• Intervju

• Vizuelna kontrola –Koristite sva svoja čula!

• Uvid u dokumentaciju

Tok inpekcije

Šta?Kako?Kada?Zašto?Ko?

Koji su glavni štetnici?Kako (i kada) su ovi štetnici suzbijani/eliminisani?Zašto je određeni tretman/sredstvo korišteno?Ko je odgovoran za kontrolu štetočina?

Kontrolor vodi inspekciju!

Tok inpekcije

• Priprema (pregled dokumentacije o proizvođaču, plan kontrole, 

kontaktirati proizvođača: zakazati vrijeme, objasniti šta želite posjetiti i uraditi, koga vidjeti i koliko će kontrola trajati. Pripremiti inspekcijske obrasce i zahtjeve)

• Uvodni sastanak i uvodni razgovor (predstaviti se, objasniti svoju ulogu i cilj kontrole)

• Pregled i provjera  dokumentacije

• Posjeta proizvodne jedinice “posjeta u   mjestu”

• (Još provjere dokumentacije)

• Zaključni razgovor i popunjavanje Zapisnika o održanoj inspekciji (sumirati nalaze audita, skrenuti pažnju na rizična područja, 

objasniti da kontrolor ne donosi odluku, ponoviti postupak certifikacije)

• Izvještavanje

28/12/2015

39

Puno sreće u radu!(trebaće)