Tehnicko crtanje sa nacrtnom geometrijom - Tehnička škola Novi Beograd.pdf

Tehnicko crtanje sa nacrtnom geometrijom

: Dragan Dimitrov 3, 2013

:

Tehnika kola "NOVI BEOGRAD"

Omladinskih brigada 25

Novi Beograd

Tehnicko crtanje sa nacrtnom geometrijom - Tehnika kola Novi Beograd http://www.tehnicka.edu.rs/blog/printblog.html?index_php?view=article&id=495&tmpl=component&p...

1 of 73 11.4.2014 19:47

PITANjA I ODGOVORI

IZ

TEHNIKOG CRTANjA SA NACRTNOM GEOMETRIJOM

Nastavnik:

Dragan Dimitrov


2 of 73 11.4.2014 19:47

S A D R A J

(pitanja iz tehnikog crtanja)

strana

1. Standardi. Vrste standarda..................................................................................................

2. Vrste tehnikih crtea.......................................................................................................

3. Formati crtea.....................................................................................................................

4. Razmera. Vrste razmere......................................................................................................

5. Vrste linija i njihova primena................................................................................................

6. Tehniko pismo...................................................................................................................

7. Zaglavlja tehnikih crtea.....................................................................................................

8. Ortogonalno (pravouglo) projiciranje...................................................................................

9. Projekcija take na jednu, dve i tri ravni...............................................................................

10. Projekcija prave (dui)........................................................................................................

11. Projiciranje geometrijskih tela - valjak..................................................................................

12. Projiciranje geometrijskih tela - kupa...................................................................................

13. Projiciranje geometrijskih tela - prizma.................................................................................


3 of 73 11.4.2014 19:47

14. Projiciranje geometrijskih tela - piramida..............................................................................

15. Aksonometrija.....................................................................................................................

16. Pravouglo projiciranje, pogledi, izgledi i njihov raspored.......................................................

17. Kotiranje - vrste kotiranja....................................................................................................

18. Pravila naela, elementi kotiranja..........................................................................................

19. Kotiranje konusa i nagiba....................................................................................................

20. Toleranije duina i uglova.................................................................................................

21. Toleranije oblika i poloaja..............................................................................................

22. Kvalitet obraenih povrina...............................................................................................

23. Preseci mainskih delova...................................................................................................

24. Veze mainskih elemenata - navojne veze...........................................................................

25. Veze mainskih elemenata - veze klinom............................................................................

26. Uproeno crtanje - zupasti prenos..................................................................................

27. Uproeno crtanje - lanani prenos....................................................................................

28. Skiiranje mainskih delova - izrada skice..........................................................................

29. Kompjuterska grafika........................................................................................................

1. Standardi. Vrste standarda

Standardizaijom je omoguena masovna proizvodnja velikog broja istih delova (leita, vijci i podloke) na automatskim mainama ime je poveana ekonominost,produktivnost i rentabilnost.

Utvivanje propisa kojima su tano predvieni oblici i mere delova sa istom funkcijom, materijal od koga su izraeni, nain ispitivanja kvaliteta itd. naziva sestandardizacija a sami propisi standardi.


4 of 73 11.4.2014 19:47

Standardi mogu biti:

interni - vae u okviru jednog preduea1.nacionalni - vae u jednoj dravi (JUS, DIN, ASA)2.regionalni - vae u vie drava (ECE,GATT, SEV)3.meunarodni - vae u celom svetu (ISO)4.

2. Vrste tehnikih crtea

Po JUS - ovim predvienim kriterijumima izvrena je podela crtea:

a) prema nainu prikazivanja:

- Ortogonalni crte prikazuje predmet gledan iz pravca upravnog na ravan projektovanja.

- Aksonometrijski crte prikazuje "prostorni" izgled predmeta jednom slikom.

b) prema sadrini:

- Crte sklopa prikazuje sloenu celinu i meusobni odnos elemenata (delova).

- Crtei detalja prikazuju oblik, mere, materijal i kvalitet obraenih povrina samo jednog dela (detalja).

c) prema nameni:

- Projektni crte prikazuje oblik objekta u osnovnim crtama i sa najvanijim proraunima.

- Montazni crte prikazuje nain montiranja sloene konstukcije.

- Radioniki crte prikazuje samo jedan deo sa svim elementima potrebnim za izradu u radionici.

- Situacioni crte prikazuje meusobni poloaj maina i poloaj maina u odnosu na zgrade.

- Shematski crte uproeno prikazuje jedan detalj ili sklop koristei usvojene simbole. Shematski se prikazuje rad alatnih maina, vozila i td.

- Patentni crte prikazuje ideju ili sustinu funkcionisanja nekog pronalaska i slui kao prilog uz prijavu pronalaska.

- Skica je crte uraen slobodnom rukom ali uz primenu pravila tehnikog crtanja.

d) prema nainu izrade povrine:

- Original je crte uraen olovkom ili tuem na pausu ili hameru.

- Kopija se dobija umnoavanjem sa originala na ozolid - hartiji.


5 of 73 11.4.2014 19:47

3. Formati crtea

Tehniki crtei crtaju se na formatima hartije odredenog oblika i standardnih veliina. Ovi formati nose oznaku A. Kao osnovni format uzet jepravougaonik a b = 1 m2, a odnos stranica a b =. Iz ovih relacija slede duine stranica formata:

a) A0 = 1189 849 mm b) A1 = 841 594 mm c) A2 = 594 420 mm

d) A3 = 420 297 mm e) A4= 297 210 mm

Produene veliine formata slue za crtanje dugakih a uskih predmeta i objekata. Ovi formati se dobijaju produenjem krae strane formata.

4. Razmera. Vrste razmere

Razmera je odnos duina linije na crteu i duine u prirodi koju ta linija predstavlja. Razmera se oznaava reju razmera ili samo brojkama i upisujese u zaglavlje tabele. Na crteu predmeta upisuju se uvek stvarne vrednosti pojedinih veliina bez obzira na razmeru.

Razmera za uveanje 50 : 1

5 : 1

20 : 1

2 : 1

10 : 1

Stvarna veliina 1 : 1

Razmere za umanjenje 1 : 2

1 : 20

1 : 200

1 : 2000

1 : 5

1 : 50

1 : 500

1 : 5000

1 : 10

1 : 100

1 : 1000

1 : 10000


6 of 73 11.4.2014 19:47

Slika 5.1

5. Vrste linija i njihova primena

U mainskom tehnikom crtanju koriste se sledee vrste linija (sl.5.1):

A. puna debela linija. Koristi se za vidljive ivice i konture.

B. puna tanka linija. Koristi se za crtanje kotnih i pomonih linija, pokaznih linija, linija srafure, kontura poprenih preseka i kratkih osnihlinija.

C. puna tanka linija izvucena slobodnom rukom, slui za obeleavanje deliminih preseka, skraenja i td.

D. puna tanka linija sa cik - cakom. Ove linije slue za crtanje skraenih izgleda i ogranicenje preseka.

E. isprekidana debela linija

F. isprekidana tanka linija slui za crtanje zaklonjenih kontura i ivica.

G. crta - taka - crta, tanka linija. Ovom linijom crtaju se osne linije, simetrale i putanje.

H. crta - taka - crta sa zadebljanjima na krajevima i mestima promene pravca, slui za crtanje ravni preseka.

J. crta - taka - crta, debela. Ovom linijom prikazuju se povri na kojima se izvode specijalni postupci (galvanizacija, cementacija i td.).

K. crta - dve take - crta, tanka. Slui za prikazivanje kontura susednih delova, kontura mainskih delova pre oblikovanja i za crtanjemeupoloaja i krajnjeg poloaja pokretnih delova.

Debljine linija biraju se u zavisnosti od veliine i sloenosti crtea iz sledeeg niza: 0,18; 0,25; 0,35; 0,5; 0,7; 1; 1,4 i 2 mm.

6. Tehniko pismo

Jugoslovenskim standardom su propisane karakteristike tehnikog pisma koje se koriste na tehnikim crteima i u njihovoj propratnojdokumentaciji. Tehniko pismo obuhvata slova latinice, cirilice, grki alfabet, arapske i rimske brojeve, znakove raunskih radnji i interpunkcije.Standard se prvenstveno odnosi na tehniko pismo koje se ispisuje pomou ablona, ali je primenljiv i pri ispisivanju tehnikog pismaslobodnom rukom.

Osnovni razlog za upotrebu standardnog tehnikog pisma proistekao je iz potrebe da pisani tekstovi, odnosno rei, brojevi i znakovi u tehnikojdokumentaciji, budu itki i preizni, bez mogunosti dvojakog tumaenja.


7 of 73 11.4.2014 19:47

Slika 6.1

Prema standardu u upotrebi su dva tipa slova: tip A i tip B. Slova tipa A i B mogu biti ispisana pod uglom od 15 u odnosuna vertikalu nagnuta na desnu stranu, a mogu biti ispisana i vertikalno (uspravno).

Za tehniko pismo bilo kojeg tipa (A ili B) kao osnovna mera od koje zavie sve veliine tehnikog pisma uzeta je visina velikihslova ili nazivna visina, oznaena malim slovom h. Na slici 6.1 dati su osnovni podaci o veliinama tehnikog pisma.

Upotrebljavaju se sledee visine slova: 2,5; 3,5; 5; 7; 10; 14 i 20 mm. Izbor visine slova zavisi od veliine formata, vrste i namenecrtea.

Osnovna razlika izmeu slova i brojeva tipa A i tipa B je u odnosu d/h. Koriste se dva standardna odnosa: d/h =1/14 - tip A i d/h =1/10- tip B, jer njihova upotreba zahteva najmanji broj debljina linija.

U tabeli je data zavisnost pojedinih veliina tehnikog pisma tipa A i B u zavisnosti od visine velikog slova (h).

Karakteristike Odnos

tip A (d=h/14) tip B (d=h/10)

Visina slova

Visina velikih slova h (14 / 14) h (10 / 10) h

Visina malih slova (bez drske ili repa) c (10 / 14) h (7 / 10) h

Rastojanje izmeu slova / brojki a (2 / 14) h (2 / 10) h

Minimalno rastojanje izmeu osnovnih linija b (22 / 14) h (16 / 10) h

Minimalno rastojanje izmeu rei e (6 / 14) h (6 / 10) h

Debljina linija d (1 / 14) h (1 / 10) h

7. Zaglavlja tehnikih crtea


8 of 73 11.4.2014 19:47

Slika 8.1

Slika 9.1

Zaglavlje je uokvireni deo povrine crtea koji slui za upisivanje podataka potrebnih za oznaavanje, razvrstavanje i upotrebucrtea. Sastoji se iz osnovnog dela (Slika 1 u Prilogu) i, zavisno od potrebe, dodatnih polja za unoenje dopunskih podataka onacrtanom predmetu.

8. Ortogonalno (pravouglo) projiciranje

projiciranje je postupak prikazivanja oblika nekog predmeta crteom, dvodimenzionalnom slikom. Cilj izuavanja projiciranja jeda se naui crtanje oblika mainskih delova i predmeta uopte, kao i da se na osnovu nacrtanih projekcija stekne trodimenzionaslika (predstava) prikazanog predmeta.

S obzirom na najeu primenu ortogonalnog (pravouglog) projiciranja osnovni zadatak je odreivanje poloaja take, prave(dui) i geometrijskih slika u prostoru i njihov meusobni odnosi.

U nacrtnoj geometriji prostor je podeljen sa trima ravnima: horizontalnicom (H), frontalnicom (F) i profilnicom (P). Overavni se nalaze pod uglom od 90 jedna u odnosu drugu i prostor dele na osam delova - oktanata. Poloaj take, prave igeometrijskih slika je na ovaj nain potpuno odreden.

Meusobni preseci ravni H, F, P ine Dekartov koordinatni sistem Oxyz, gde je osa x upravna na profilnicu P, osa yupravna je na frontalnicu F i osa z upravna je na horizontalnicu H. Taka O je koordinatni poetak sistema. Ravni H, F, Pjednog oktanta ine ortogonalni triedar (pravouglu troravan) - sl. 8.1

9. Projekcija take na jednu, dve i tri ravni

Ovde je re o pravouglom (ortogonalnom) projiciranju take na projekcijske ravni (sl. 9.1). Projekcijski zraci upravni naprofilnicu zvae se "x" zraci, zraci upravni na frontalnicu zvae se y" zraci i zraci upravni na na horizontalnicu zvae se"z" zraci.

projiciranje take na jednu i dve ravni ne definie poloaj take u prostoru .

Da bi poloaj prave u potpunosti bio odreden potrebno je da se odrede rastojanja prave od projekcijskih ravni Dekartovogkoordinatnog sistema, dakle:

* rastojanje od profilnice - koordinatom x

* rastojanje od frontalnice - koordinatom y


9 of 73 11.4.2014 19:47

Slika 10.1

Slika 10.2

Slika 11.1

* rastojanje od horizontalnice - koordinatom z

Poloaj take u prostoru krae se pie A(xa, ya, za).

10. Projekcija prave (dui)

Du se projicira na sledei nain: projiciraju se krajnje take dui na projekcijske ravni (H, F, P). Spajanjemodgovarajucih projekcija tih taaka dobija se projekcija dui na datu ravan. Du se moe posmatrati kao ivica nekogpredmeta.

Moe se zakljuiti:

a) du se projicira u pravoj veliini na projekcijsku ravan sa kojom je paralelna (sl.10.1).

b) ako je du upravna na projekcijsku ravan, onda se ona na nju projicira kao taka (sl.10.2).

c) ako je du pod nekim uglom u odnosu na projekcijsku ravan ili ravni, onda e se du na ravan ili ravniprojektovati skraeno (sl.10.3).

Slika 10.3

11. Projiciranje geometrijskih tela - valjak

Valjak (oblicu) dovoljno je projicirati na dve ravni. Analizom pravouglih projekcija valjka na dve uzajamnoupravne projekcijske ravni (horizontalnicu i frontalnicu) uoava se sledee (sl. 11.1):

- osnova valjka je krug paralelan sa ravni H, pa se na nju projicira u pravoj veliini,

- na ravan F projicira se kao pravougaonik ije su stranice jednake preniku kruga i visini valjka,


10 of 73 11.4.2014 19:47

Slika 12.2

Slika 13.1

- projekcija na profilicu P nije potrebna jer je identina projekciji na frontalnicu.

12. Projiciranje geometrijskih tela - kupa

Analizom pravouglih projekcija konusa na dve uzajamno upravne projekcijske ravni (horizontalnicu i frontalnicu)uoava se sledee (sl.12.1):

- osnova konusa je krug paralelan sa ravni H, pa se na nju projicira u pravoj veliini, a na ravan F projicira sekao du ija je duina jednaka preniku osnove d,

- bona povr (omota) projicira se na ravan H kao krug identian osnovi, a na ravan F projicira se uvidu jednakokrakog ili jednakostraninog trougla ija je osnova jednaka preniku d. Bone stranicetrougala jednake su duini izvodnice konusa,

- projekcija vrha S na ravan H poklapa se sa projekcijom sredita osnove,

- izvodnice konusa, koje su paralelne sa projekcijskom ravni F projiciraju se na nju u pravoj veliini a isteizvodnice projiciraju se na projekcijsku ravan H u skraenoj veliini,

- kada osnova konusa nije paralelna ni sa jednom projekcijskom ravni, na njih se projicira kao elipsa.

13. Projiciranje geometrijskih tela - prizma

Pravilna petostrana prizma projicira se na tri projekcijske ravni H, F i P. Analizom pravouglih projekcijaprizme uoava se sledee (sl. 13.1):

- osnova prizme je petougao paralelan sa ravni H, pa se na nju projicira u pravoj veliini, a na ravanF i P projicira se kao du,

- omota prizme projicira se kao pravougaonik na ravni F i P ija je visina jednaka visini prizme.


11 of 73 11.4.2014 19:47

Slika 14.1

Slika 15.1

Slika 15.2

14. Projiciranje geometrijskih tela - piramida

Projiciranje prave pravilne etvorostrane piramide vri se na tri projekcijske ravni H, F i P.Analizom pravouglih projekcija piramide uoava se sledee (sl .14.1):

- osnova piramide je kvadrat paralelan sa ravni H, pa se na nju projicira u pravoj veliini, a naravni F i P projicira se kao du ija je duina jednaka duini stranice kvadrata,

- omota piramide sainjavaju jednakokraki ili jednakostranicni trouglovi ije su projekcije na ravni H i Ptrouglovi ije su duine krakova skraene jer se nalaze pod uglom u odnosu na date ravni.

15. Aksonometrija

Ako se pravougla troravan (ortogonalni triedar) postavi prema projekcijskoj ravni tako da su jojsve tri ose prema njoj u kosom poloaju i pravouglo se projicira, dobie se pravouglaaksonometrijska troravan Ox'y'z'. Svaka od osa x, y i z troravni projicira se skraeno. Toskraenje zavisi od uglova koji ose zahvataju sa projekcijskom ravni.

U zavisnosti od toga koja od strana predmeta treba da se istakne manje ili vie, tri meusobno upravneivice ili ose postavljaju se prema projekcijskoj ravni u razliite poloaje, pa su i skraenja du osa razliita.Re je o izometriji (kod koje se sve tri ose skrauju podjednako), i dimetriji (kod koje su skraenja dudveju osa jednaka).

S obzirom na jednostavnost i praktinost, u daljem razmatranju bie koriena uglavnomizometrija (sl. 15.1 i 15.2).

Geometrijska rogljasta tela (i tela uopte) pri projiciranju u izometriji postavljaju se u poloaj kojidaje najjasniju prostornu predstavu o obliku. Mere se nanose du koordinatnih osa u istojrazmeri usvojenoj prema veliini predmeta.


12 of 73 11.4.2014 19:47

Slika 16.1

16. Pravouglo projiciranje, pogledi, izgledi i njihovraspored

Pogledom spreda (a) dobija se na frontalnici izgled (a), pogledom odozgo (b) dobija sena horizontalnici izgled (b) i pogledom sleva (c) dobija se na profilnici izgled (c) (sl.16.1).Kombinovanjem razliitih geometrijskih tela, njihovim ravnim presecima i meusobnimprodorima dobijaju se predmeti razliitih oblika. Ovi oblici prikazuju se projekcijamadobijenim iz razliitih pravaca i smerova.

Prema JUS A.AO.110 projekcijski zraci nazivaju se pogledima, a odgovarajue projekcijeizgledima.

Projiciranje modela i predmeta uopte treba izvoditi postupno.

17. Kotiranje - vrste kotiranja

Kotiranje je unoenje brojnih vrednosti veliina predmeta (sklopa) u crte.

Kotiranje s obzirom na konstrukcijske zahteve:

lanano kotiranje (sl. 17.1) - primenjuje se u sluaju kada su za funkciju bitna meusobnarastojanja pojedinih elemenata i gde ne postoji opasnost od ugroavanja funkcije predmetakada se saberu tolerancije pojedinih kota.

1.

kotiranje u odnosu na zajedniku mernu osnovu (sl. 17.2) - koristi se kada nekoliko kotaistog smera ima zajedniki poetak - mernu osnovu. Moe se izvoditi kao paralelno kotiranjegde se sve kote mere od jedne - zajednike merne osnove. Preporuuje se da razmakizmeu konture i prve kotne linije i izmeu svih sledeih kotnih linija bude oko 8 mm.

2.

Slika 17.2


13 of 73 11.4.2014 19:47

Slika 17.1

Slika 17.3

Slika 17.4

kotiranje koordinatama (sl. 17.3) - izvodi se na delovima koji imaju puno detalja(rupa) i da se kotne linije ne bi preplitale, kotni brojevi se upisuju u tabelu sakoordinatama x, y i za poloaj i prenik rupe.

1.

kombinovano kotiranje (sl. 17.4) - ukoliko je potrebno, mogu se na crteukombinovati lanano kotiranje i kotiranje poev od zajednike merne osnove.

2.

18. Pravila naela, elementi kotiranja

Osnovna naela kotiranja:

- pravilno kotiran crte iskljuuje svaku potrebu bilo kakvog raunanja kota pri korienjucrtea

- svi podaci o dimenzijama predmeta moraju biti pokazani potpuno i nedvosmisleno

- svaka mera se na crteu kotira samo jednom

- kota se smeta u onu projekciju (izgled) u kojoj je dotini deo najjasnije prikazan

- na istom crteu sve mere daju se u istim jedinicama (milimetrima) ali se te jedinice nepiu

Elementi kotiranja su:

- pomona kotna linija

- kotna linija

- pokazna linija

- kotni zavretak- strelica ili kosa crta


14 of 73 11.4.2014 19:47

- kotni broj

19. Kotiranje konusa i nagiba

Na slici 19.1 pokazan je nain izrade konusa na strugu i karakteristine mere konusa.

Iz osenenog trugla (D - d)/2L = 2tga/2. Ako se oznai da je L/(D - d) K, gde je Kdeo duine konusa na kome je D - d = 1, dobije se:

KONUS 1 : K= D - d / L = 2 tg a/2

Primer: KONUS 1:100 znai da se na svakih 100 mm duine prenik konusa promeniza 1 mm. Ugao a/2 je ugao izmeu ose konusa i njegove izvodnice i koristi se priizradi konusa na strugu. To je ugao zakretanja suporta (vidi levi deo slike 19.1).

Slika 19.1

Konus se kotira tako da korisnik crtea ne treba nista da izraunava. Na slici 19.2date su dve najee kombinacije. U prvoj, strugar kao korisnik crtea treba da imatabelu iz koje moe da, na osnovu datih podataka za odeeni konus, proita veliinuugla a/2, koji mu je pri izradi konusa potreban. Zbog toga je u prednosti drugakombinacija.

Slika 19.2


15 of 73 11.4.2014 19:47

Slika 19.3

Na slici 19.3 prikazan je klin sa karakteristinim merama. Jedna strana jenagnuta prema naspramnoj strani pod nekim nagibom, odnosno pod ugloma. Iz osenenog trougla je (H-h)/ L = tga. Ako se oznai L/(H-h) = N, gde jeN deo duine klina na kome je H-h =1, dobija se:

NAGIB KLINA 1: N = H - h / L = tga

Primer: NAGIB 1: 50 znai da se na svakih 50 mm duine klina visinapromeni za 1 mm.

Slika 19.4

Klin se kotira na nain koji zavisi od odeene prilike, pri emu se nastoji danema potrebe za dodatnim izraunavanjem bilo kog podatka. Na slici 19.4pokazane su dve od vie mogunosti.

20. Tolerancije duina i uglova

Oblik mainskog dela, njegove mere i tanost izrade zavise od njegovenamene, odnosno od njegove funkcije. Te i druge funkcionalne karakteristikemainskih delova (tvrdoa povrina, ilavost i dr.) odreuje konstruktor ipropisuje ih tehnikom dokumentacijom.

Kada je re o merama mainskog dela, treba razjasniti neke osnovne pojmovekoji su od znaaja za dalje razmatanje.

S obzirom na odnos mernih povrina merila za duinske mere i predmeta kojise meri, mere mogu biti spoljanje, unutranje i neodeene.


16 of 73 11.4.2014 19:47

Slika 20.1

Spoljanja mera (S) je mera koja se oitava na merilu ije mernepovri obuhvataju mereni predmet spolja (dodirne povri su izvanmerene duine).

Unutranja mera (U) je mera koja se oitava na merilu ije su mernepovri pri merenju obuhvaene povrima predmeta koji se meri.

Neodeena mera (N) je mera koja se ne moe iskljuivo svrstati ni ujednu od opisanih mera ve se posmatra ili kao jedna ili kao druga, tozavisi od odeenog sluaja.

U tehnikoj praksi poznato je da se mere ne mogu svrstati idealnotano, niti je to potrebno. Zapravo, mainski delovi mogu da vre svojufunkciju i sa ostvarenim merama postignutim u izvesnim granicamaodstupanja od odeene polazne - nazivne mere.

Najvea dozvoljena - granina odstupanja propisuje konstruktor isaoptava ih u tehnikoj dokumentaciji na nain koji je standardompropisan. Mere kod kojih su odeena ova odstupanja zovu setolerisane mere.

Karakteristini predstavnik spoljanjih mera je prenik osovine,odnosno bilo kog punog cilindrinog dela. U terminologiji se koristizajedniki - opti naziv "osovina". Sve veliine koje se odnose naspoljanje mere oznaavaju se malim slovima latinice. Karakteristinipredstavnik unutranjih mera je prenik cilindrinog otvora (ili rupe),za koji se koristi zajedniki naziv "rupa". Veliine koje se odnose naunutranje mere oznaavaju se velikim slovima latinice.

Tolerisane mere na crteu se mogu kotirati pomou simbola ili brojnimvrednostima odstupanja.

Slika20.2

Na primer, oznaka 40H7 (sl.20.1) odnosi se na rupu nazivnogprenika 40 mm koja se obrauje u kvalitetu IT7 sa poloajemtolerancijskog polja H. Oznaka 40g6 (sl.20.2) odnosi se na osovinunazivnog prenika 40 mm, koji se obrauje u kvalitetu IT6 sa


17 of 73 11.4.2014 19:47

Slika 20.3

Slika 20.5

poloajem tolerancijskog polja g.

Ako se kotiranje vri simbolima ISO sistema onda je potrebnodati njihove brojane vrednosti odstupanja u posebnoj tablicipo mogunosti u blizini zaglavlja (sl. 20.1). Ponekad se izaoznake tolerancije simbolima navodi odgovarajua nazivnaodstupanja (sl. 20.2). Na primer, 40H7 , pri emu sunavedeni gornje i donje nazivno odstupanje za kvalitet IT7 ipoloaj tolerancijskog polja H za rupu 40.

Pri kotiranju tolerisanih mera brojanim vrednostimaodstupanja se daju u istim jedinicama kao i nazivna mera.Gornje granino odstupanje upisuje se iznad donjeg graninogodstupanja i za osovinu i za rupu.

Ako su odstupanja razliitog znaka i jednakih apsolutnihvrednosti, ispisuje se vrednost odstupanja samo jednom, aispred njega se stavlja znak (s1. 20.3a).

Za visinu brojeva kojima se odreuju odstupanja uzima se 0,7od visine kotnih brojeva. Ako se upisuju oba odstupanja, tadase ona daju sa istim brojem decimala, osim u sluaju kada jejedno odstupanje jednako nuli (sl. 20.3b).

Slika 20.4

Oznaavanje sklopova po sistemu ISO predvia da seposle nazivne mere najpre navede tolerancija rupe, azatim tolerancija osovine, razdvojene kosomrazlomakom crtom, ako se radi o sistemu zajednikerupe (sl. 20.4a), ili pravom razlomakom crtom, akose radi o sistemu zajednike osovine (sl. 20.4b).

Kotiranje uglova koji su tolerisani vri se na isti nain kao itolerancija duine. Primeri prikazivanja tolerancija uglova datisu na slici 20.5.


18 of 73 11.4.2014 19:47

SIMBOLI ZA ODSTUPANJA OBLIKA I POLOAJA

Slika 21.1

21. Tolerancije oblika ipoloaja

Da bi pojedini mainski delovi bili upotrebljivi, ne smejuda odstupaju od eljenog oblika, odeenog poloaja ili,pak, od pravilnosti obrtanja. Ovakav zahtev konstruktorsaoptava odeenim simbolima.

Sastav oznake tolerancije. Oznaka tolerancije sastojise iz simbola odstupanja, vrednosti tolerancija i slovnogznaka polaznog elementa. Slovne oznake polaznihelemenata su velika slova latinice. Simboli za pojedinaodstupanja dati su u tabeli. Vrednosti tolerancijaodreuje konstruktor, a izrazavaju se u milimetrima.

Nain upisivanja oznake tolerancije. Oznakatolerancije upisuje se u kvadratni okvir (sl. 21.1a).Kvadrat se crta linijom B. Primer: tolerancija paralelnosti0,1 u odnosu na polazni element A upisuje se premaslici 21.1b.

Slika 21.2

Ako je za upisivanje vrednosti tolerancije, odnosnoslovnih znakova nedovoljan kvadrat, koristi sepravougaonik sastavljen iz vie kvadrata (sl. 21.1c).

Za odeenu duinu podruja tolerisanog elementa,posle vrednosti tolerancije, dopiuje se duina podruja.


19 of 73 11.4.2014 19:47

Oznaka na slici 21.1d znai: tolerancijaparalelnosti na duini L = 100 mm iznosi 0,01mm.

Oznaavanje elemenata.Tolerisani elementoznaava se prema slici 21.2a, a polazni elementprema slici 21.2b. Ako je tolerisani, odnosnopolazni element povr, oznaava se prema slici21.2c.

22. Kvalitet obraenihpovrina

Pri obradi mainskog dela ne mogu se izbeineravnine koje nastaju usled upanja esticaalatom, kao ni tragovi na zidovima alata zakovanje itd. Meutim, iz raznih razloga trai se dapojedine povri budu manje ili vie glatke. Nekiod tih razloga su sledei:

- smanjenje trenja kod kliznih povri,

- estetsko oblikovanje (ukrasni delovi),

- spreavanje pojava koncentracije napona,

naroito kod delova koji rade pod naizmenicnopromenljivim optereenjem, velikog intenziteta ivelike uestanosti.

U naelu vazi pravilo: kvalitet obradepoveava se samo dotle dok deo ne postaneupotrebljiv, tj. dok se ne postigne neophodankvalitet obradene povri za pravilnu funkciju dela.Svaka dalja obrada ekonomski je neprihvatljiva.

Ako se obraena povr posmatra podmikroskopom veoma uveana, videe se "brazde"- mikro - geometrijske nepravilnosti u odnosu na


20 of 73 11.4.2014 19:47

Slika 22.1

Slika 22.3

geometrijski idealno ravnu povr (sl.22.1). Za posmatranje i merenjehrapavosti koristi se tzv. efektivni profil(sl. 22.2) na duini l.

Slika 22.2

Srednja aritmetika vrednostodstojanja svih taakaefektivnog profila od srednje

linije m moe se priblizno izraunati poobrascu:

Ra = i predstavlja srednjeodstupanje profila.

Konstruktor, znajui funkciju dela kojikonstruie, propisuje stepen hrapavostipojedinih povri i to saoptavakorienjem pogodnih, standardomusvojenih oznaka. Te oznake sastoje se izkukica i vrednosti koje definiu glavnikriterijum hrapavosti.

Osnovni oblik kukice prikazan je na slici22.3 gde su oznaene njene osnovnemere.

Slika 22.4

Ako je re o povri koja se obraujeskidanjem strugotine, kvalitet hrapavostioznaava se korienjem zatvorene kukice(sl. 22.4a).

Za oznaavanje kvaliteta hrapavosti povriobradene bez skidanja strugotine koristise otvorena kukica sa dodatkom kruica(sl. 22.4b). Iste kukice koriste se i za


21 of 73 11.4.2014 19:47

oznaavanje zahteva da data povrtreba da bude ostavljena u stanjukoje je nastalo u prethodnomprocesu bez obzira na nainobrade. U ovom sluaju kukici sene dodaje nikakva oznaka.

Slika 22. 5

Kada treba oznaiti specijalnekarakteristike povri, duem krakubilo kog oblika kukice dodaje senastavak ija duina zavisi odduine rei koja se upisuje iznadnjega (sl. 22.5).

23. Presecimainskih delova

U mainskoj praksi esto sesusreu mainski delovi koji imajuudubljenja, rupe, otvore i supljineu kojima se "skrivaju" i sloenioblici. Da bi se nacrtali takvi(zaklonjeni) oblici trebalo bi koristitiisprekidane linije (oblike E ili F).Kod jednostavnijih oblika to ne biizazvalo teskoe, ali ako bi seprikazivali sloeniji oblici, tada bicrte sa mnotvom isprekidanihlinija esto bivao nejasan. U takvimsluajevima koristi se postupak kojidoprinosi pojanjenju crtea.


22 of 73 11.4.2014 19:47

Objasnie se nain na kojise to izvodi.

Predmet se "see" napogodnom mestu i napogodan nain. Odseenideo, blizi posmatrau,"odbaci se" da bi se"otkrile" zaklonjene ivice, apreostali deo projicira se nauobiajeni nain.

Da bi se presek oznaio,koristi se rafura kojasimboliki oznaava tragtestere koji bi nastaostvarnim seenjempredmeta.

Vrste preseka

Pun, simetrianpresek primenjujese kod delova kojiimaju bar jednuravan simetrije.Presek koji se dobijepomou preseneravni paralelne safrontalnicom, crta seu izgledu "a" i zovese frontalni presek(sl. 23.1).

1.

Slika 23.1

Polupresek seprimenjuje koddelova koji imaju bar

1.


23 of 73 11.4.2014 19:47

dve,meusobnoupravne,ravnisimetrije (sl.23.2).Nastajeiseanjemcetvrtine delaiprojiciranjempreostalogdela nauobiajennain.Polovina slikekoja se crta upreseku crtase desno odose simetrijei1i ispod nje.

Na polovini slike kojaprikazuje spoljanjiizgled ne crtaju sezaklonjene konture(isprekidane linije).Kotiranjeunutranjeg pecnikavri se pomoukotne linije sastrelicom na stranipreseka.

Na granii izmeuspoljanjeg izgleda ipreseka ne crta sepuna linija jer jeovde zamisljeni a nestvarni presek. Osnalinija je linijarazgranienjapreseka i izgleda.


24 of 73 11.4.2014 19:47

Slika 23.2

Preseksavieparalelnihravni.Ako sudetaljipredmeta,kojetrebapokazatiupreseku,takoporedanida sejednomravninemogupresei,koristisepreseksa dveili vieparalelnihravni(sl.23.3).Predmetsepostavljatakoda suravnipresekaparalelnesaprojekcijskomravninakoju

1.


25 of 73 11.4.2014 19:47

sepredmetprojicira.

Ovajpreseknekiautorinazivajustepenastipresek.Sobziromna toda jeovozamisljenipresek,mestapromenepravcaseenjaneprojicirajuse kaolinije,ve sepreseksvodinapunpresek.

Slika23.3

Deliminipresek.Katkadjepotrebnopokazati

1.


26 of 73 11.4.2014 19:47

upresekusamopojedinedetaljepredmeta.Tadasecrtadeliminipresek(sl.23.4).PresekseograniavalinijomtipaCiliD.

Sl23.4

Uzastopnimestiminipoprenipresek.Kadajepotrebnopokazatipopreniprofilpredmeta,tosepostienasledeinain.

1.


27 of 73 11.4.2014 19:47

Predmetsepreseepomoupoprenepreseneravni,adobijenipresekobrneseza90dabisedoveouravancrtea.Sampresekmoedasenacrtavanmestapresekaunaznaenompravcu(sl.23.5a),nasamommestupreseka(sl.23.5b),ispodmestapreseka(sl.


28 of 73 11.4.2014 19:47

23.5c)inamestuprekida(sl.23.5d).Akotoprilikazahteva,preseksemoenacrtatiinabilokommestunacrteu,alijepritompotrebnooznaitimestopresekainjegovuoznakuvelikimslovimalatinice.

Slika23.5


29 of 73 11.4.2014 19:47

24. Vezemainskihelemenata-navojneveze

Zavojnicajeprostornakrivakojuopisujetakakadsekreepoomotauvaljka,vreisloenokretanje.Priovomkretanjutakaseistovremenokreekrunookoosevaljka


30 of 73 11.4.2014 19:47

itranslatornoupravcuparalelnomsaosom(sl.24.1).

Akobiseomotavaljkasazavojnicomrazviodobiobisepravouglitrougaoijajejednakatetajednakaobimuosnovevaljkadxp,adrugakrakuzavojnice(P).Ugao(a)zoveseugaozavojnice.


31 of 73 11.4.2014 19:47

Slika24.2

Naslici24.1prikazanajekonstrukcijazavojnice.

Slika24.1

Akoseduzavojniceureeljebodeenogprofila,dobijasenavoj.Prakti-no,navojsedobijarezanjemilivaljanjem.Kadasenavojpreseejednomravni


32 of 73 11.4.2014 19:47

duose,dobijaseprofilnavoja.Navojsesastojiizvienavojakaistogoblikaidimenzija.Moebiti:spoljanji-navojvijkaiunutranji-navojnavrtke(sl.24.2).Semtoga,navojmoebitidesniilevi.

Kadasevijakobreusmerukazaljke


33 of 73 11.4.2014 19:47

naasovnikuipritomeseuvreunavrtkuiudaljujeseodposmatraa,tadajetodesninavoj(pravacposmatranjajeobrtnaosavij-ka).Kadasevijakobreusuprotnomsmeruodsmeraobrtanjakazaljkenaasov-nikuipritomeseuvre


34 of 73 11.4.2014 19:47

unavrtkuudaljujuiseodposmatraa,tadajetolevinavoj.

Navojmoeimatijedanpoetak-jednostrukinavojiliviepoetaka-viestrukinavoj.RastojanjeizmeudvejuistorodnihtaakasusednihnavojazovesekoraknavojaP.Rastojanjeizmeuistorodnihtaakajednognavojkazove


35 of 73 11.4.2014 19:47

Slika24.3

sehodnavojah.

Uzavisnostiodvrsteprofilanavojaizvrenajenjihovastandardizacijaipodela.Nekiodnjihsu:metriki,trapezni,Vitvortov,Vitvortovcevni,kosi,obliiEdisonovnavoj.

Crtanje,kotiranjeioznaavanjenavoja.


36 of 73 11.4.2014 19:47

Praviizglednavojatekojenacrtatiizbogto-gaseprikazujuuproseno(sl.24.3).Cilindarkojiograniavadnospoljanjegnavoja,odnosnoprolazikrozvrhovenavojakaunutranjegnavoja,nevidise,pasecrtatankomlinijom(B)uvidu3/4krunice.

Dabise


37 of 73 11.4.2014 19:47

istaklarazlikameurazliitimnavo-jima,isprednazivnogprenika(d)stavljaseoznakavrstenavoja:M-metriki,Tr-trapezni,R-cevniitd.Kodtrapeznog,kosogicevnognavoja,kaoikodmetrikogfinognavojaoznaavaseikoraknavoja.

Kadase


38 of 73 11.4.2014 19:47

kotiralevinavoj,tadaseizapodatakaonavojudodajere"levi".Rupezanavojprikazujuseikotirajuupremaslici24.4,priemusedubinarupeuvekkotira.Navojnazivnogprenikaispod5mm,kaoiotvorisapresovanimnavojemkotirajuseuproeno


39 of 73 11.4.2014 19:47

Slika24.4

kakojedatonaslici24.5.

Slika24.5

Vijakinavrtka

Sobziromnarazliitostnamene,vijciinavrtkeseizradujuurazliitimoblicimaisarazliitimdimenzijamakojejestandardizovaoJUS.

Udaljem


40 of 73 11.4.2014 19:47

izlaganjuovdecebitireionajeekorienimoblicimavijakainavrtki,aostaliobliciizuavaeseumainskimelementima.

Osnovnegeometrijskeveliinevijkasaetostranomglavomdatesunaslici24.6.

Konstrukcijaestostranenavrtkeinjenegeometrijskeveliinepokazanajenaslici


41 of 73 11.4.2014 19:47

24.7.VijciinavrtkeoznaavajusenanainkojijepropisaoJUS.

Primer:VijakM24.JUSM.B1.050inavrtkaM24JUSM.B1.600.

Slika24.6

Slika24.7

25. Vezemainskihelemenata


42 of 73 11.4.2014 19:47

-vezeklinom

Klinovisumainskielementikojimaseostvarujevrstarazdvojivaveza.Postavljajuseizmeu(uzduniklin)ilikrozdrugemainskeelemente(popreniklin)uciljunjihovogmeusobnogspajanja.Primenjujusekodspajanjaremenica,spojnica,zupanikaidrugihobrtnih


43 of 73 11.4.2014 19:47

Slika25.1

delovasavratilom.

Naslici25.1prikazanajevezavratilaiglavinedelakojisespajajuuzdunimklinomsanagibom.

Detaljnijeoveziklinomiklinovimaseizuavaupredmetumainskielementi.Vezeljebanavratiluiu


44 of 73 11.4.2014 19:47

glavinikojisespajajumogubiti:

a) uzdunimklinomsanagibom,

b) uzdunimklinombeznagiba,

c) segmentnimklinom

26. Uprosenocrtanje-zupastiprenos

Zupastiprenosprimenjujesekada


45 of 73 11.4.2014 19:47

setraitaan(prenosni)odnosugaonihbrzinautokuradazupastihparova,usluajumanjihrastojanjaizmeupogonskeiradnemaine.Prenosseostvarujepomoujednogiliviezupastihparova.

Zupastiparsastojiseizdvanazubljenadela-zupanika,ijizupcinaizmeninimuzajamnim


46 of 73 11.4.2014 19:47

dodirivanjem-"sprezanjem"prenoseobimnesileikretanjesajednogvratilanadrugoilipretvarajuobrtnokretanjeutranslatorno,odnosnotranslatornouobrtno.Zupanicikojipripadajujednomzupastomparunazivajusespregnutizupanici.

Kodzupastogpararazlikujesepredajni(pogonski)iprijemni(gonjeni)zupanik.


47 of 73 11.4.2014 19:47

Sveoznakepredajnogzupanikanoseindeks"1",aoznakeprijemnogzupanikaindeks"2".

Zupaniksesastojiiztelazupanikaiozubljenogvenca.Zupcisupovisiniogranienitemenompovri,ameuzubljapodubinipodnonompovri.Duinazubacaogranienajeeonimpovrima.

Profilzubaca


48 of 73 11.4.2014 19:47

moedabudeevolventniicikloidni(uposlednjevremejavljajuseidrugiprofili-profilNovikova,naprimer).

Osnovniprincippriuproenomprikazivanjuzupanika(izuzevupresekuduobrtneose)jedasezupanikprikazujekaopun,bezzubaca,alisaoznakomdeone


49 of 73 11.4.2014 19:47

Slika26.1

povri.

Upunompreseku(duobrtneose)zupaniksapravimzupcimaprikazujesesadvanaspramnazupcakojinisuupreseku.Istopravilovaiiusluajuozubljenjakojenijesapravimzupcimailijesaneparnimbrojemzubaca.


50 of 73 11.4.2014 19:47

Naozubljenomvencucilindrinogzupanikauoavajusedeona,temenaipodnonakrunicapa,prematome,injihoviprenici:deonido,temenidkipodnonidf(sl.26.1).

Deonapovrcrtaseiuizgleduiupresekutan-komcrta-taka-crtalinijom,prilikomprojiciranjazupanika


51 of 73 11.4.2014 19:47

zracimaupravnimnaobrtnuosutankomkrunomcrta-taka-crtalinijom,kadasuprojek-cijskizraciparalelnisaobrtnomosom(sl.26.2).

Podnonapovrprikazujesesamoupreseku.Usluajudamoedocidozabune,podnonapovrseprikazujeiu


52 of 73 11.4.2014 19:47

izgledu(bezpreseka)kaotankaneprekidnapravailikrunalinija(sl.26.3).

Pravaczubacaililetveuodnosunapovrinuzupca,uprojekcijiparalelnojsaosomzupanika,prikazujesepomoutritankepunelinijeodgovarajuegoblikaipravca(sl.26.4).

Akosuprikazani


53 of 73 11.4.2014 19:47

Slika 26.2

Slika26.4

spregnutizupanici,pravaczubacaseprikazujenajednomzupaniku.

Slika26.3

27. Uproenocrtanje


54 of 73 11.4.2014 19:47

-lananiprenos

Lananiprenosnikuosnoviinelananicikojeumeusobnuspregudovodilanackaoposrednielement.

Lananikseuproenocrtakaonaslici27.1,alananiprenosnikkaonaslici27.2.Iovdevaepravilapropisanaza


55 of 73 11.4.2014 19:47

Slika27.1

zupasteprenosnikeinjihoveelemente.

Kaoikodzupastogprenosnika,ijisuelementizupanici,kodlananihprenosnikanemaproklizavanjaniusluajupreoptereenja.

Slika27.2


56 of 73 11.4.2014 19:47

28. Skiciranjemainskihdelova-izradaskice

Kaotojeranijereeno,skicajetehnikicrteizraenslobodnomrukomuzimajuiuobzirsvapravilatehnikogcrtanja.Skicamoenastatipozamislikonstruktora,ilina


57 of 73 11.4.2014 19:47

osnovupredmetakojitrebaskiciratiradineposredneupotrebeiliizradecrteadetalja(priborom).Naosnovuskicemogusecrtaticrteidetaljaisklopa.

Pricrtanjuskiceneophodnojepridravatisepostupnostitj.potrebnoje(sl.28.1):

prouitipredmetkojitrebaskiciratitj.izvritianalizu

1.


58 of 73 11.4.2014 19:47

oblikaimerapredmeta.Upoznatifunkcijupredmetaisvrhukojojslui.Odreditimaterijaliprouitinainizrade.Svetopribeleziti;odreditineophodanbrojizgledapredmeta;

2.

izabratiglavniizgled;

3.

odreditidalipredmetcrtatiupresekuiukompreseku;

4.

odreditiformathartijezabuduuskicu

5.


59 of 73 11.4.2014 19:47

kaoipriblinurazmeruvodeiraunadaskicabudejasnaipregledna.Priizradiskiceneophodnojeodvojitimestozazaglavlje;nacrtatiosnelinije,akoseskicirapredmetkojiimaobrtnepovriiliravnisimetrije(1).

6.

tankimlinijamanacrtatigabaritneokvirezaizgledpredmeta(2),

7.


60 of 73 11.4.2014 19:47

vodeiraunaomestuzakotiranje;nacrtatispoljnekonturepredmetadebelomlinijom(3);

8.

nacrtatiunutranjekonturepredmeta(otvore,leboveitd.)koristeineophodnepreseke(4);

9.

nacrtatikotnelinije,vodeiraunadaseunesusvekotepotrebnezaizradupredmeta(5);

10.

izvrititanamerenjapredmetaimere

11.


61 of 73 11.4.2014 19:47

Slika28.2

unetiusl.28.2skica(6).Utokuovogpostupkavritiproveretanostiunetihmera;unetioznakezakvalitethrapavostipovri;

12.

popunitizaglavlje;

13.

izvritikontroluskice.

1.

Slika28.1


62 of 73 11.4.2014 19:47

29. kompjuterskagrafika

Naglirazvojraunarsketehnikeipadcenakomponentiraunarauslovilisuposlednjihgodinasveveuprimenuraunarauoblastiupravljanjaproizvodnjom,aposebnouoblastiautomatizacijekonstruisanjaproizvoda,obradeiskladitenja


63 of 73 11.4.2014 19:47

podatakaoproizvodu,kaoidobijanjeostalihtehnolokihinformacijazadefinisanjeiupravljanjeprocesomobrade.Raunarsepritomerazliitokoristiioptereuje,uzavisnostiodprimenjenogsistemazaobradupodataka(software).

Dabiseupotpunostiiskoristilemogunostiraunarauoblastikonstruisanja,bilo


64 of 73 11.4.2014 19:47

jepotrebnorazvitisistemesakompjuterskomgrafikomkojipredstavljajuprelazkasavremenimCADsistemima(COMPUTERAIDEDDESIGN).Tosusistemizarazvojikonstrukcijuproizvoda.

IzlazizCADsistemasupodaciokonstrukcijiproizvodakojisuistovremenoulazzaCAPiCAMsisteme.Na


65 of 73 11.4.2014 19:47

tajnainprekoCADsistemaostvarujesemeupovezanost(interakcija)osnovnihfunkcijazaupravljanjeprocesomproizvodnje.

CADsistemineovek,hardver,sistemskisoftveriCADsoftver.ovek,odnosnokonstruktorje,mozaksistemakojikoristihardverisoftveruciljudobijanjaoptimalnogkonstrukcijskogreenjauznajmanje


66 of 73 11.4.2014 19:47

trokove.

UzavisnostiodnamenerazlikujuseCADsistemiza:

dvodimenzionalnocrtanje(2D),i

1.

CADsisteminabazitrodimenzionalnih(3D)modelakojimogubitilinijskiilizapreminski.

2.

Primenom2Dsistemaomoguavasedobijanjecrteaobrtnihdelova,delovaodlima,prizmatinihdelova,


67 of 73 11.4.2014 19:47

integralnihkolaitd.

Kod3Dsistemakonstruktormoedavriobrtanjepredmeta,translaciju,zumiranje(pribliavanje),dodavanje,oduzimanje,izradupresekaiizgledaizbilokogpravcaposmatranjaitd.

PRILOG

1. Obavezezamainsketehniarepreizlaskanaispit:


68 of 73 11.4.2014 19:47

Slika1

I. grafikirad

Nacrtatipotrebanbrojpravouglihizgledamodelaod

do

(izabratijedanmodel).

CrtatisvakimodelnaformatuA4hameraolovkom.Nacrtatizaglavljezacrtedetalja.

Izvriti


69 of 73 11.4.2014 19:47

kotiranjetakodadeobudedimenzionopotpunoodreen.Oznaitikvalitetobradeitolerancijeoblikapremasvomizboru.

II. GRAFIKI


70 of 73 11.4.2014 19:47

RAD

Zadatepodatkeiztabele(varijantuizabratisamostalno)trebanacrtatirazdvojivuvijanuvezudatunadonjojsliciusvatriizgleda.

Koristitiipodatkedatenaslikama24.6i24.7.

CrtatinaformatuA3(olovkom)saosnovnim


71 of 73 11.4.2014 19:47

zaglavljemisastavnicom.

Razmeruusvojititako,dacrtebudepregledan.

Varijanta d d1 d2Varijanta d d1 d2

1 162530 6 201535

2 201830 7 242430

3 241630 8 163025

4 302030 9 201540

5 162035 10 243020

2. OBAVEZE


72 of 73 11.4.2014 19:47

ZASVAZANIMANJATREEGSTEPENApreizlaskanaispit:

UraditiIIgrafikiradkaozamainsketehniare.


73 of 73 11.4.2014 19:47

Documents

Tehnicko crtanje sa nacrtnom geometrijom - Tehnička škola Novi Beograd.pdf