P R E D S T A V L J A M O V A M

11www.serbianmirror.comNovembar 2016.

Na poslu{anju u manastiruOstrogu je vi{e od 10g o d i n a .

Radio je, kako samka`e, razne poslove:“Bio sam voza~,kr~io {umu, radio umanastirskom kon-aku. Ne biram ja,ve} slu{amblagoslov”. Sada jeglavni urednikOstrog TV studija id i r e k t o rM e d j u n a r o d n o gHristovaskrsnog fes-tivala pravoslavnogfilma.

R a d i s a vJevri} je zavr{ioAkademiju umetnostiu Beogradu, odsekDramaturgije, u klasiprofesora Sini{eKova~evi}a.

Autor je mnogihpozori{nih komada: ”Isailo ja samtata, tata ja sam Isailo” , “No}ni~uvar“, “Dvori{te”, “Bra}a izVragova Dola“, “Pono}na`murka” (komad za decu), “Malakrila“ (komad za decu).

Autor je mnogih film-skih scenarija, od kojih navodimoneke: “Smrt op{te prakse”(dugometra`ni igrani film),

“Podstanar“ (dugometra`ni igranifilm) “Bra}a iz Vragova Dola”(dugometra`ni igrani film),”Fumo, fumare, fumavi, fuma-tum“ (kratkometra`ni igrani film),kao i dokumentarni film ”Takvevjere ni u Izrailju ne nadjoh“ kojismo mi uvrstili u na{ ovogodi{njiSrpski filmski festival ^ikago2016. i prikaza}emo ga tre}egdana festivala, u nedelju 4.decembra, kao prvi od tri filmakoji su na programu te ve~eri.

Ovaj film jenagradjen na

slede}im medjunarodnim

filmskim festivalima:

XIX Medjunarodni festi-val kino i teleprograma”Radonje`“ (2014), Moskva,Rusija – Diploma laureata televiz-ijskog konkursa;

X Medjunarodni pravo-slavni Sretenski kinofestival(2015) Obninsk, Rusija – Kristalnisve}njak za najbolji film opronala`enju vere;

XXIV Medjunarodnikinofestival ”Zlatni vitez“Sevastopolj na Krimu, Rusija –Zlatni vitez, Zlatna diplomare`iseru filma;

III Medjunarodni tele-ki-nofestival ”Slavjanska prikaska”Sofija, Bugarska - Nagrada Ru`aza aktivnu delatnost nau~vr{}ivanju slavjanskoga jedinst-va autoru, scenaristi i re`iseruRadisavu Jevri}u.

Specijalni gosti Srpskogfilmskog festival ^ikago 2016.bi}e monah manastira OstrogPavle Radusinovi}, u~esnikfilma, kao i autor filma RadosavJevri}.

RADISAV JEVRI], AUTOR FILMA

TAKVE VJERE NI U IZRAILJU NE NADJOH

Dokumentarni film Radisava Jevri}aTAKVE VJERE NI U

IZRAILJU NE NADJOHFilm je pri~a o ~udesnom duhovnom i

telesnom isceljenju u manastiru Ostrogu,Tatarke iz Rusije ~ije je kr{teno ime Sofija.Sniman je ~etiri godine, bele`e}i ~etiri Sofijinaboravka u manastiru.

Iznad svega, to je pri~a o ljubavi premaVaskrslom Gospodu i Svetom Vasiliju Ostro{komi pronala`enju vere.

Filmje snimljen po

blagoslovu visokopreosve}enog

mitropolita Amfilohija.Mitropolit je gledaju}i

radnu verziju dao naslov filmu“Svako dobro od

Gospoda”.

M A T I C A I D I J A S P O R A

Na Sajmu knjiga izdava~ “Slu`beniglasnik“ objavio je prvu zvani~nu,ali i prvu privatnu ENCIKLOPE-

DIJU SRPSKE DIJASPORE. Njeni autoriMarko i Du{an Lopu{ina ka`u da je ovajprvi tom posve}en iseljavanju Srba uprekomorske zemlje, a da }e ostala dvatoma biti posve}ena na{im ljudima uEvropi i na Bakanu.

“Srpsko nacionalno bi}e danas~ini 11,5 miliona ljudi, koji `ive u 105dr`ava sveta. Prvi Srbin uselio se u SAD1815. godine. Bio je to Djordje [agi}, slepiputnik poreklom iz Stonog Beograda uMadjarskoj. Prvi Srbin koji je osvojioAustraliju 1858. bio je kapetan Ivo Vesin,moreplovac iz Boke Kotorske. Danas u triAmerike, Africi, Aziji i Australiji `ivi mil-ion Srba“, ka`e Marko Lopu{ina, istra`iva~dijaspore.

Napominje da se broj svih Srbasveta naj~e{}e izra~unavao po politi~kojpotrebi stranaka na vlasti – da je {to ve}ibroj na{ih ljudi u rasejanju, to su oni i nji-hov egzodus ve}i nacionalni i dr`avniproblem. Otuda je broj Srba u rasejanjunarastao na ~ak ~etiri miliona. Politi~arivole o tome da govore kao o paradoksu da“nam vi{e od tre}ine naroda `ivi vanotad`bine“.

Takvu potrebi kauveli~avanju imaju i samiiseljeni Srbi. Dr`avni popisu SAD 2011. godine jeutvrdio da se u Americi dagovore srpskim jezikomizjasnilo 175.000 Srba.Ameri~ki Srbi su, medju-tim, skloni da govore omilion ljudi srpskog narodau SAD. Kada je popis uAustraliji izbrojao 69.000Srba, na{i ljudi sa petogkontinenta tvrde da ih ima

200.000. Iseljeni Srbi nataj na~in nerealnoprikazuju da su veliki imo}ni, a u su{tinisakrivaju tragovesna`ne asimilacijekojoj su ponegde igrubo izlo`eni.

U useljeni~kimzemljama tri Amerike iAustralije, gde se godi{njezbog potreba privrednog razvojaprima i do 150.000 useljenika, srpski narod

stizao je naj~e{}e kaojeftina radna snaga, ali ikao deficitarni stru~nikadar“, tvrdi Du{anLopu{ina.

SAD, Kanada,Australija i Ju`noafri~kaRepublika su srpskimiseljenicima dale statusdoseljenika. Srbi vre-menom primaju dr`avl-janstvo i postaju domicil-ni narod. Prekookeanskezemlje finansiraju samorad srpskih crkvenih

op{tina i njihovih {kola,ali ne i srpskenacionalne organi-zacije, medije i kul-turna dru{tva.

“U preko-morskim zemljama

je vi{e od 3.000 srp-skih kulturnih dobara,

153 groblja i vojna mem-orijala, 150 crkava, manasti-

ra, kapela i pravoslavnih misija.Od spomenika najvi{e ih imaju NikolaTesla i Dra`a Mihailovi} – po osam. Od38 eparhija SPC ~ak 23 su u inostranstvu.Od toga {est eparhija SPC su u Severnoj iJu`noj Americi i u Australiji“, tvrdi MarkoLopu{ina.

Iseljavanja zapo~eta u 19. vekunastavljena su u 20. milenijumu. Tokom iposle Drugog svetskog rata srpski narod seiseljavao preko Egipta, Italije, Nema~ke,Francuske i Austraije u SAD, Kanadu,Ju`nu Ameriku, Australiju i JAR.

Posle gradjanskog rata u SFRJiseljavanje je nastavljeno i ka NovomZelandu i dalekim dr`avama Azije. U Kinidanas postoji velika srpska kolonija koju~ine poslovni ljudi, ali i sportisti.

Mi smo sa vi{e od 2.000 odred-nica i vi{e od 600 fotosa u ovoj ENCIK-LOPEDIJI SRPSKE DIJASPORE sa~uvalisrpski narod u tudjini i istoriju srpskogiseljavanja na {est kontinenata, od zabora-va. Srbi u dijaspori neumitno nestaju krozasimilaciju, uzimanje stranog dr`avljanstvai kradju njihovog nacionalnog identiteta.Ovo je na{ poku{aj da ih spasemo od nes-tajanja i zaborava“, ka`e Marko Lopu{ina,publicista koji je ovu knjigu sa sinomDu{anom pisao tri godine.

Kako tvrde autori, drugi tom oSrbima u dr`avama zapadne Evrope i tre}itom o na{im ljudima u regionu bi}e objavl-jeni do kraja 2018. godine.

EKSKLUZIVNO: ”Enciklopedija srpske dijaspore” o Srbima iseljenim u prekomorske zemlje

SRBI NA [EST KONTINENATA

Marko i Du{an Lopu{ina su objavili prvi tom jedinstvene enciklopedije o na{im iseljenicima sa vi{e od dve hiljade odrednica i vi{e od 600 fotografija

Nikoli Morav~evi}u, piscu koji`ivi u ^ikagu, uru~ena jeNagrada “Janko Veselinovi}“ za

najbolji istorijski roman na srpskom jeziku,na sve~anosti koja je odr`ana u Udru`enjuknji`evnika Srbije u Francuskoj 7 uBeogradu.

Nagrada “Janko Veselinovi}“ za najboljiistorijski roman na srpskom jeziku u protek-loj godini dodeljena je Nikoli Morav~evi}uza roman Grof Sava Vladislavi}, koji jeobjavljen u izdanju Arhipelaga. Odluku onagradi doneo je `iri u sastavu: RadovanKalabi} (predsednik), Ljubomir ]orili} iTanja Juri{i}.

Morav~evi}u su nagradu uru~ili RadomirAndri}, predsednik Udru`enja knji`evnikaSrbije, i Nenad Beserovac, predsednikOp{tine Bogati}. Nagradu “JankoVeselinovi}“ dodeljuju Udru`enje knji`evnikaSrbije iO p { t i n aBogati}.

“ N i k o l aMorav~ev i }je danasnajbolji i naj-plodniji pisaci s t o r i j s k i hromana u srp-s k o jknji`evnosti“,rekao je,izmedju osta-log, RadovanKalabi} ubesedi odobitniku, nagla{avaju}i njegovu skrupu-loznost oprema ~injenicama i njegovo ume}eoblikovanja zanimljivih istorijskih pri~a.

Morav~evi}ev istorijski roman govori ogrofu Savi Vladislavi}u, jednoj odnajuzbudljivijih li~nosti srpske istorije, utica-jnom diplomati na dvoru cara Petra Velikogi carice Katarine, ~oveku koji je odrediogranicu izmedju Rusije i Kine.

Morav~evi}ev roman pri~a o ~udesnomusponu ~oveka koji je od Hercegovine iDubrovnika, potom Carigrada i Venecije,bave}i se trgova~kim poslom, postaovode}i diplomata najzna~ajnijih ruskihcareva i tajni savetnik na dvoru u Moskvii Petrogradu.

Roman Nikole Morav~evi}a opisujeuspon Save Vladislavi}a u trgova~kim idiplomatskim poslovima, kao i njegove misi-je u Carigradu, Veneciji, krajnjem Sibiru iliKini, koje postaju istinske avanture jednognajrazli~itijim i najizazovnijim dogadjajimabogatog i ispunjenog `ivota.

NikoliMorav~evi}uuru~ena Nagrada

”JankoVeselinovi}”

Novembar 2016.12

I Z M A T I C E

13www.serbianmirror.comNovembar 2016.

Posle velikog uspeha na medjunarod-nim festivalima u inostranstvu, od Moskve,preko Meksika, Gr~ke, Turske, Indije,Nema~ke i SAD, producentska ku}aNAMA FILM, koja je proizvela igranifilm ENKLAVA, srpskog kndidata zaOskara 2016. odlu~ila je da izda mono-grafiju o filmu ENKLAVA na engleskomi srpskom jeziku.

Naziv monografije na engleskomjeziku je:

Dislocation and Reconciliation onKosovo

Essays on Goran Radovanovi} filmENCLAVE by Goran Radovanovi}

Naziv monografije na srpskom jezikuje:

Kosovo, vera i pomirenjeEseji o filmu ENKLAVA Gorana

Radovanovi}aMonografija sadr`i originalni scenario

filma kao i 11 eseja inspirisanih estetikomi sadr`ajem filma ENKLAVA iz perauva`enih profesora i kriti~ara {irom sveta:

Scott Abbott, Professor of IntegratedStudies, Philosophy and Humanities, UtahValley University, USA, StevenTaubeneck, Associate Professor,Department of Central, Eastern andNorthern European Studies, University ofBritish Columbia, KANADA, LotharStruck, pisac i esejista, jedan od najve}ih

poznavalaca filmskog dela Petera Handkea,@arko Radakovi}, pisac i prevodilacPetara Handkea na srpski, SlobodankaGlover, profesor slavistike, MonashUniversity, Melbourne, Australia, BorisTrbi}, predava~ scenaristike i jezika filmana MIT University (TAFE), Melbourn,Australij, Nevena Stankovi}, doktorant naUniversity of British Columbia, Kanada iautor knjige Jugoslovenski crni talas i novinema~ki film, Srdjan Vu~ini}, filmskikriti~ar iz Beograda i umetni~ki direktorFestivala autorskog filma u Beogradu,Bo`idar Ze}evi}, filmolog iz Beograda,Miloje Radakovi}, reditelj i filmolog,Toronto.

Takodje, Peter Handke daje svojdoprinos putem davanja prava da objavimodeo iz njegovog romana MORAVSKANO] koji se odnosi na `ivot u jednojenklavi na KiM.

Knjiga je ilustrovana bogatim vizuel-nim materijalom, fotografijama sa sniman-

ja filma, scenama iz filma koje su snimanena originalnim lokacijama ali i fotografija-ma iz ve}ine enklava sa Kosova i Metohijegde je film prikazivan.

Na taj na~in, ~itaocu }emo pribli`iti iumetni~ku fikciju ali i dokumenatarnusliku stanja u srpskim enklavama naKosovu i Metohiji.

Ovako zami{ljenu monografija, koja }eliterarno-esejisti~ki-estetski osvetliti su{tinusamog filma i njegovog literarnogpredlo{ka, komplementarno prati izdanjefilma na DVD formatu sa engleskim tit-lovima, ka`e autor filma i knjige GoranRadovanovi} za “Ogledalo” i dodaje da }ena taj na~in, DVD kao i monografija filmaENKLAVA biti idealna prilika da se {iromsveta organizuju okrugli stolovi, tematskeve~eri, filmske predstave i diskusije natemu srpskog nacionalnog identiteta, kao ina{eg kulturnog nasledja na Kosovu iMetohiji.

Promocija knjiga je bila u oktobru nabeogradskom Sajmu knjiga.

KOSOVO, VERA I POMIRENJEMONOGRAFIJA O FILMU ENKLAVA

Ulazak u poznujesen pravi jemonetarni udar

na svaku porodicu.Namireni su djaci saknjigama, sveskama, boji-cama, novim torbama –stvarima koje su sastavnideo besplatnog {kolovan-ja, ali se pla}aju izku}nog bud`eta. Sunce jeprvo `mirkalo, pa polakopostalo zubato, {topodrazumeva – prelazakna zimsku garderobu. Ieto novog monetarnogudara. Zatim dolaze izdaciza zimnicu, grejanje...

Kako raspolagati ku}nim bud`etom, a da pritomsve bude namireno? Ja imam jednostavan recept: sve paredam supruzi! Ne zato {to sam papu~i}, ve} zbog jednos-tavne ~injenice da moja supruga ume sa parama, a jaumem samo da dodjem do njih, a kada bi trebalo da ihupotrebim – tra`im pre~icu uz ~iju bih ih pomo} {to prepotro{io! Nisam kockar ili netolerantna raspiku}a, alivolim da u`ivam u malim stvarima. A kada se broj malihstvari umno`i dolazi do velikog finansijskog belaja, {to birekla bra}a s one strane Drine.

Ima jo{ jedan bitan razlog zbog koga supruzidajem sve pare: obraduje se kao da sam joj kupio ne{tonajlep{e na svetu! A kada bi mi rekla – kupi mi za tepare ne{to lepo, ne bih umeo, jer ono {to je meni lepo,naj~e{}e nije po njenom ukusu. I tako smo nas dvoje,gotovo pre}utno, re{ili mo`da najva`niju stavku kada jere~ o o~uvanju ku}nog mira.

Mala digresija u pri~i o tome da ono {to je po

njenoj oceni lepo, meni naj~e{}e ni{ta ne zna~i. ^estodobijam pozive na mesta na koja dolaze poznateli~nosti. Kad se vratim ku}i, prvo suprugino pitanje je– ko je sve bio? Drugo pitanje se odnosi na garderobupojedinih dama. Tu nastaje mali problem, jer ja zaistane obra}am pa`nju kako je ko obu~en, pa po~injem daizmi{ljam: crvena haljina, {al u kontra boji, ravnecipele... Njen komentar: “Znala sam! Nema ukusa“.

Kako sam do{ao do genijalnog otkri}a dasupruzi valja predati celokupnu zaradu? Njutnu je bilapotrebna jabuka koja mu je pala na glavu, DjordanuBrunu je bila neophodna loma~a da bi prkosno uzvikn-uo “Ipak se okre}e“, a meni je za epohalni pronalazakbilo dovoljno jedno obi~no zavirivanje u spava}u sobukroz klju~aonicu.

U vreme kada se pre`ivljavalo uz platu od petmaraka, radio sam u inostranstvu sa estradnim zvez-

dama i pritom solidno zaradjivao. Tada sam primetio damoja supruga razli~ito reaguje na iste sume novca kojesam donosio. Ako donesem kovertu u kojoj su nov~anicesa velikim apoenima, ljutito bi me pogledala i pitala dali bih mogao da skoknem do menja~nice i “usitnim pare“.“I to odmah“, dodala bi. Dugo sam razmi{ljao za{to toradi? Onda sam, jedne ve~eri, sasvim slu~ajno otkrio tajnunjenog finansijskog ume}a.

^uo sam ne`no {aputanje iz spava}e sobe. Po{tonisam bio u sobi, zna~ilo je da je {aputanje upu}eno nekomdrugom. Provirio sam kroz klju~aonicu i ugledao moju suprugukako broji nov~anice i rasporedjuje ih po bra~nom krevetu. Bilesu to nov~anice u malim apoenima i ~inilo se da je suma znat-no ve}a nego {to je u stvari bila. I jo{ sam ne{to uo~io: stavl-jala je odredjene sume na posebne gomile i pritom {aputala:“Ovo je za stan. Ovo je za struju. Ovo je za decu. Ovo je...“

“A gde sam tu ja?“, upitao sam znati`eljno.“Zaradi, pa sa svojim parama radi {ta ho}e{“,

rekla je i nastavila da {apu}e.

Pisac, novinar, scenarista i TV voditelj Vanja Buli}

Duhovite isatiri~nepri~e VanjeBuli}a oautomobili-ma, svakod-nevici, našemdruštvu,našoj naravi.I tako,mnogimaauto slu`i dase prevezuod ta~ke Ado ta~ke B, aBuli}u jeposlu`io danapravi svo-jevrsnogfoto-robotaSrbinavoza~a. Tekstovi u knjizi su veoma zabavni iduhoviti, pritom ima mnogo satire. Ima i maloautobiografije, što knjizi daje posebnu verodosto-jnost, ~ak i kad je re~ o neverovatnim zgodama.

Nova knjiga VANJE BULI]A

ZAŠTO BOG NEMA AUTO

Vanjini biseri

BRA^NI KREVET ^UVA KU]NI BUD@ET

Glumica izfilma

“Enklava” -Anica Dobra

O D N A [ E G D O P I S N I K A

14 Novembar 2016.

Knjigu, koja jeve} u najavip r i v u k l a

veliku pa`nju javnosti,predstavili su recen-zenti – akademikVasilije Kresti} iknji`evnik MilovanVitezovi}, a govorioje i autor. U knjizi“Krst na kri`u“ nalazese tekstovi o Srbima uHrvatskoj i osrpsko-hrvatskim odnosima, kojeje Dmitrovi}, protekle tri deceni-je, objavljivao u mnogim na{imnovinama i ~asopisima.

Akademik VasilijeKresti} istakao je da je Dmitrovi}svojim tekstovima mnogo dopri-neo boljem razumevanjuvi{edecenijskih nimalo skladnihodnosa izmedju Srba i Hrvata.

Kresti} je ocenio da“Krst na kri`u“ obilujeautenti~nim dokazima kojirazobli~avaju bolesnu mr`njuhrvatskog dru{tva prema Srbima isvemu {to je srpsko.

“Ba{ zato {to je bogatadokazima, {to su ti dokazi nepore-civi, knjiga Krst na kri`u imaotre`njuju}u i osve{}uju}u ulogu“,smatra Kresti}. “Delo obiluje zan-imljivim portretima, prepunimnepoznatih podataka o raznimli~nostima, i onih koji su, samozato {to su Srbi, nedu`ni stradali,i onih koji su po~inili stravi~nezlo~ine za koje nisu odgovarali.Dmitrovi} je uvek ukazivao nasu{tinu hrvatske politike, kojoj jebio i ostao cilj da, po svaku cenu,ne biraju}i sredstva, ~ak i geno-cidom, stvori veliku, etni~ki irimokatoli~ki ~istu hrvatskudr`avu“, istakao je akademikKresti}. Zaklju~io je da je autorzahvatio sve problemati~ne temeSrba u Hrvatskoj: “One su pri-tiskale, pritiskaju i pritiska}e. UKrstu na kri`u ima mnogo teksto-va u kojima se govori o komunis-

tima i njihovom odno-su prema nacionalnompitanju tu`nog statusaSrba u Hrvatskoj. Imatekstova o tome kakoHrvati znamenite Srbe,poput RudjeraBo{kovi}a i NikoleTesle, `ele da prisvojei progla{avaju ih zaHrvate...“

“Dmi t rov i}je jo{ kao dopisnik u

Politici po~eo da zakazuje sedniceCentralnog komiteta Savezakomunista Hrvatske. Ratko jesaslu{avan, umesto da bude ~ut.Ne lativ{i se ni~eg drugog sempera, Dmitrovi} je posle nekogvremena morao u Beograd, jer mumesta u Zagrebu, pri njegovojpameti, nije bilo“, kazao jeVitezovi}. “U Beogradu je ostaopri svojoj glavi, bez obzira naubrzane dogadjaje, pa mu mestani u RTS-u nije bilo. Menjao jeradna mesta i i{ao tamo gde jemorao da radi po svom umu isvom drumu. Kad nije bio povolji, ili njemu nije bilo po volji,odlazio je dalje. Krst na kri`u jeknjiga sva od istina koje mogubiti i istorija i psihologija i etno-

grafija. Iznad svega je vrhunskapublicistika“, zaklju~io jeVitezovi}.

Iako posmatrane iz srp-skog ugla, s obzirom na porekloautora, analize iznete u najnovi-jem izdanju Kompanije “Novosti“mogu se posmatrati kao nepris-trasne, objektivne i iznad svegapotkrepljene ~injenicama.

“Mi moramo ulo`itiogroman napor da poka`emo svo-joj deci, i onima koji dolazenakon nas, {ta se dogadjalo i dapoku{amo, uz sve pretpostavke daje to iluzija, da sa hrvatskom stra-nom razgovaramo tako {to bismoih nagovarali da prihvate istinu ilibar da je na stolu pogledaju“,rekao je Dmitrovi}. “Smatram daima malo Srba koji mogu damrze. Ja ne znam {ta je mr`nja.Ne mogu, ~ak, ni ljude koji su mina~inili veliko zlo da mrzim. Uovoj knjizi ne}ete na}i nijedantrag, nijedan redak mr`nje.Naprotiv. Zato bih voleo da {tovi{e Hrvata pro~ita knjigu, paneka je prime i kao ne{to {to tektreba da provere.“

Promociji je prisustvo-vao veliki broj li~nosti iz kul-turnog i javnog `ivota, medjukojima su bili Milorad Dodik,predsednik Republike Srpske,akademik Dragoslav Mihailovi},istori~ar Rado{ Lju{i}, GoranVesi}, Aleksandar Vlajkovi},Miroslav Lazanski... PremijerAleksandar Vu~i} nalazio se naiznenadnom putu, pa je uputio~estitke autoru i izdava~u za izda-va~ki poduhvat i najavio da }eprisustvovati nekoj od narednihpromocija i biti jedan od govorni-ka. Knjiga je {tampana u tira`u od10.000 primeraka i ve} prvogdana je prodato nekoliko hiljadaknjiga, pa se najavljuje novi tira`.

Autor je va{em izve{ta~upoklonio knjigu sa posvetom izamolio da ~itaocima “SrpskogOgledala“ prenesem pozdrav.

”KRST NA KRI@U”MEDJUNARODNI ODNOSI KROZ KNJI@EVNOST I ISTORIJU

Jasna Stanojevdopisnik iz Beograda

Nedavno je, u prepunoj Sve~anoj sali Skup{tine Beograda u Starom dvoru, predstavljena nova knjiga Ratka Dmitrovi}a u izdanju “Novosti“.Knjiga kroz dva simbola – krst i kri` – prikazuje odnose izmedju dva naroda – Srba i Hrvata, koji su u ne tako dalekoj pro{losti bili lo{i, a

ni u poslednje vreme nisu najbolji. Pouke iz pro{losti morale bi da izvuku i jedna i druga strana, a knjiga treba da doprinese boljemrazumevanju odnosa izmedju Srbije i Hrvatske

Vodi~ za bolje razumevanje srpsko-hrvatskih odnosa

O autoruRadomir Ratko Dmitrovi} rodjen je 1958. godine u

Komogovini, op{tina Kostajnica, dana{nja Hrvatska.Gimnaziju je zavr{io u Kostajnici, a pravo i novinarstvostudirao u Beogradu i Zagrebu. Bio je stalni dopisnik izZagreba dnevnog lista “Politika” i nedeljnika NIN, a odoktobra 1991. do kraja 1993. godine radio je u Radio-tele-viziji Srbije, kao komentator.

Po~etkom 1994. pokre}e nedeljnik “Argument”, kojivodi i uredjuje do bombardovanja Srbije 1999. godine.Jedno vreme je bio savetnik potpredsednika Neboj{e^ovi}a, u Vladi Srbije na ~ijem ~elu se nalazio ZoranDjindji}.

Od po~etka 2007. obavljao je poslove glavnog iodgovornog urednika dnevnog lista “Vesti”, iz Frankfurta,a sredinom maja 2013. godine dolazi na ~elo Kompanije“Novosti”, gde je generalni direktor i glavni urednik.Objavio je roman “Bele`nica profesora Mi{kovi}a”.

SRPSKI FILMSKI FESTIVAL ^IKAGO 2016.prvi vikend u decembru, ta~nije 2, 3. i 4. decembar, u Muvico teatru u Rozmontu. Ljubitelji ove umetnosti }e imati priliku da vide najnovija i

najbolja ovogodi{nja filmska ostvarenja iz srpske produkcije. Na festivalu }e biti prikazana ~etiri igrana i tri dokumentarna filma.

B I Z N I S

15Novembar 2016. www.serbianmirror.com

I N T E R V J U

16 Novembar 2016.

Razgovor vodio: Vanja Buli}

Cetinjanin po rodjenju,Lau{evi} je diplomiraona Fakultetu dramskih

umetnosti u Beogradu. Bio je~lan Jugoslovenskog dramskogpozori{ta, a na filmu je debito-vao 1982. godine ulogom ufilmu “Progon”. Potom sledeuloge u fimovima “Savamala”,“Direktan prenos“, a uloga [iljeu seriji “Sivi dom“ lansira gamedju gluma~ke zvezde onda{njeJugoslavije. Ulazi iz uloge uulogu u filmovima i serijama –“[meker”, “Oficir s ru`om”,“Bra}a po materi“, “Boj naKosovu“, “Original falsifikata”,“Bolje od bekstva”, “Ka`i za{tome ostavi”, “No`”…

Nagradjivan je Zlatnomarenom u Puli, nagradom Gradteatar u Budvi, nagradom kojanosi ime Zorana Radmilovi}a,Sterijinom nagradom, nagradomCar Konstantin i Gran Prix –Naisa u Ni{u, nagradom naFilmskom festivalu u HercegNovom… Nakon jednogtragi~nog dogadjaja u Podgorici,1993. godine, zaustavljena jejedna briljantna gluma~ka kari-jera… @arko se ove godineponovo pojavio na filmskomplatnu.

Susret sa publikom uNi{u, na Filmskom festivalugluma~kih ostvarenja, bio jedostojanstven i emotivan. Kakosi taj susret do`iveo i pre`iveo?

- Kao ponovno vidjenjesa starim prijateljem, kao ne{to{to ste pri`eljkivali mnogo vre-mena, ali ste toliko bili odvojenida se ve} i pribojavate tog sus-reta. Ho}emo li se uop{te i pre-poznati posle toliko godina? Bioje to zaista emotivan i dug,iskren zagrljaj. Za mene je ovo-godi{nji Ni{ki festival imao ijednu dodatnu dimenziju. Bio jeto i drugi balkanski susret samojom najmladjom }erkom, kojame dosad nije do`ivljavala kaoglumca. Proveli smo u Srbiji

zajedno pre ovoga samo njenihprvih {est meseci `ivotadevedeset i devete godine, uvreme bombardovanja Srbije iCrne Gore.

Kako obja{njava{ `edj

publike za tvojim likom navelikom ekranu?

- Ne mislim da je mojeda tuma~im reakcije publike,ali ako ipak poku{am da seizmestim i pogledam stvari sa

strane, pretpostavljam da senekoliko stvari tu poklopilo.Dugo izbivanje, podse}anje naneka bolja vremena, kod nekihpoistove}ivanje ili empatijaprema tragi~nom udesu iz

devedeset i tre}e. Ondaverovatno i moja literarnaispovest, a mo`da i prepozna-vanje emocija koje, na`alost, neumem da elimini{em iz bilo~ega {to radim.

Film “Smrdljivabajka“ ti je doneo pregr{t priz-nanja i publike i kritike. Kakoje {meker i oficir s ru`ompostao prosjak i koliko je ta~injenica metafora za godinekoje su pojeli skakavci?

- Zaista se i de{ava da`ivim u sopstvenoj, a ~ini mi sei {iroj metafori. Fucnuli smo se,ne malo, u medjuvremenu. Akosu taj “Oficir s ru`om“ ili“[meker“ bili oli~enje, a mi svisvedoci jednog drugog, boljeg,neko }e mo`da re}i i la`nog vre-mena, ipak }emo se svi slo`iti daje to vreme makar bilobezbri`nije. Bili smo na dobromputu opra{tanja sebi i drugima zazla u~injena u pro{losti i gajilismo ozbiljnu nadu da se takone{to vi{e ne mo`e ponoviti. Ali,pali smo, “jer smo padu sklonibili”, {to bi rekao Miljkovi}.Istina, ustali smo nakon togpada, ali ne li~imo li svi sada naneke besku}nike koji tumarajutra`e}i novi izlaz i nade`nijubudu}nost. Kao da su na{i `ivotitu negde pored nas, a mi, maloodrtaveli i umorni ve}, ne znamokako da usko~imo u njih.Naravno, ovo je li~ni stav, izugla generacije kojoj ja pri-padam.

Nakon uspeha u Srbijii Kanadi, film kre}e sa prikazi-vanjem {irom Amerike. Hoce{ lise pokloniti publici u Njujorku,Va{ingtonu, Dalasu... i da li }epublika imati prilike da tadakupi i tvoje knjige?

- Nisam nikada pris-ustvovao knji`evnim ve~erimakoje su organizovali moji izda-va~i. Bilo je tu i opravdanihrazloga i stvarne nemogu}nosti,ali ovoga puta }e uz projekcijufilma publika mo}i i da kupiprimerak moje “Druge knjige” ija }u sa zadovoljstvom biti tu da

Ekskluzivno za “Ogledalo” – @arko Lauševi}

GDE GOD KRENE[ ODNE]E[ I SEBE

Srpski filmski festival ^ikago ove godine }e otvoriti @arko Lau{evi}, glumac oven~an najpresti`nijim filmskim i pozori{nim priznanjima u nekada{njoj Jugoslaviji, a na poslednjem Filmskom festivalu gluma~kih

ostvarenja u Ni{u, nagradjen je najve}im priznanjem ovog festivala – Grand Prix – Naisa, za najbolje gluma~ko ostvarenje ovogodi{njeg festivala

Foto: Zor

an L

on~a

revi}

I N T E R V J U

17Novembar 2016.

~ujem njihove impresije povodom filma,knjige…

Nakon svih ovih gradovaotvori}e{ Srpski filmski festival ^ikago.Pored tebe bi}e tu i scenarista, reditelj iproducent filma “Smrdljiva bajka“,Miroslav Mom~ilovi}. Raduje{ li se jed-nom srpskom festivalu u Americi?

- To je svakako veliko zadovoljst-vo – imati festival na{eg filma u Americii mislim da je zaista odli~na ideja pro{iritiga i na ostale ve}e gradove SjedinjenihDr`ava, kao {to su organizatori uspeli iovog puta.

U ovom filmu si saradjivao saJelenom Djoki}, predstavnicom novoggluma~kog talasa u Srbiji. Kako ocenju-je{ taj talas?

- JelenaDjoki} je pravoblago. Spoj talenta,{arma, brzine,prave, pametnereakcije. Bilo jeveliko zadovoljstvoraditi sa njom.Takodje imao samsre}u i da upoznamjo{ nekoliko sjajnihglumaca u filmu“Smrdljiva bajka“ ida radim s njima.[to se ti~e tognovog talasa, kakoih naziva{, mogusamo da se veselimnjihovim pojavama,ali i da se zapitamkako li }e uspeti igde da preliju svojtalenat. I ho}e liuspeti da od svogzanimanja odr`egoli `ivot? U zemljigde se toliko voli,ali i ne ceni umet-nost, te{ko je na}iodgovor na to pitan-je.

Priprema{ulogu princa

Djordja Karadjordjevi}a u seriji DraganaBjelogrli}a. Kako se sprema{ za ulazak ulik istorijske li~nosti? [ta nisi znao oDjordju i {ta te posebno iznenadilo,obradovalo ili razo~aralo?

- Ovde se radi o jednoj stvarnominijaturnoj epizodi, ~iju funkciju u celojseriji ne mogu da otkrivam. O DjordjuKaradjordjevi}u imam saznanja iz njegovihmemoara, drugih istorijskih, ali i privatnihizvora. Vrlo intrigantna li~nost, o kojojistorija jo{ uvek nema pravi sud. Izuzetnostnjegove harizme i sudbine sigurnozaslu`uje i dublje sagledavanje od ovogkoje }e se na}i u Bjelogrli}evoj seriji.Poku{avam, kao pri svakom pristupu istori-jskoj li~nosti, da pronadjem {to vi{e detal-ja iz njegovog pona{anja, navika…

Poslednji put sam te u pozori{tugledao u “Staklenoj mena`eriji“ uBeogradskom dramskom pozori{tu. Da lipostoje {anse da se pojavi{ u nekojpozori{noj predstavi u Beogradu?

Iskreno: sanja{ li pozori{te i kojuulogu?

- Bilo je nagove{taja i nekihpoku{aja na tu temu. Na`alost, ja nemogu sebi da priu{tim mogu}nostrepertoarskog pozori{ta kod nas.Ono za {ta sam uvek otvoren jeeventualni projekat zasnovan nabrodvejskom principu, koji bi meodvojio od Njujorka na nekoliko mese-ci samo.

Svojim ispovednim knjigama sipotukao sve izdava~ke rekorde u Srbiji.Da li priprema{ nastavak?

- Da, poku{avam da zaokru`im tupri~u. Ponekad pomislim da sam zavr{io,ali mi stalno ne{to izmi~e. Imam i drugihzapo~etih stvari, ali mislim da bi bilo ferprema ~itala~koj publici okon~ati taj cik-lus, koji }e ovog puta imati malodruga~iju formu.

Da li u svojim knjigama vidi{i filmsku pri~u?

- Uvek se trudim pri pisanjuda razmi{ljam filmski. Ali, ja se, sam,zasad ne bih upu{tao u avanturu pre-bacivanja moje pri~e na film. Kao {tojo{ uvek pre zavr{etka tre}eg, nadamse i poslednjeg dela, ne bih da `urimsa mogu}im prevodima.

Pisanje je kao droga, kadte uhvati – ne pu{ta. Mo`emo li,zato, o~ekivati neku tvoju knjigu ukojoj ne}e{ ti biti glavni junak?

- Da, sigurno, ali gde godkrene{ odne}e{ i sebe.

Neizostavno pitanje nakraju razgovora: kakvi su tvojiplanovi za budu}nost?

- To ne zavisi od mene. Tozavisi od – budu}nosti. Alfred @arije negde zapisao: “Nikada ne}emouspeti da sru{imo sve, ako nesru{imo i ru{evine, a jedini na~inda to uradimo je da te ru{evineupotrebimo za izgradnju novih grad-jevina.“

www.serbianmirror.com

PROGRAM FESTIVALA

Petak 2.12.- Radni~ki je ljubav Ni{a

- Smrdljiva bajkaSubota 3.12.

- General Mihajlovi}* Heroj i kazna

- Dnevnik ma{inovodjeSrpski kandidat za Oskara u

trci stranih filmovaNedelja 4.12.

- Takve vjere ni u Izrailju ne nadjoh- Burek

- Bra}a po babine linije

Foto: Zor

an L

on~a

revi}

V A [ E P O R U K E

18 Novembar 2016.

19www.serbianmirror.comNovembar 2016.

D I J A S P O R A I M A T I C A

Sve~ano s t iotkr ivanjaskulp ture ,

10. oktobra ugradskom muzeju,prisustvovali susvi ~lanoviSkup{tine gradaKaselberija pred-v o d j e n igradona~elnikom,kao i brojni pred-stavnici obra-zovnih i kulturnihinstitucija. Autoru je ovom pri-likom uru~ena i Povelja zahval-nosti. Skulptura }e biti postavlje-na 19. novembra u gradskomparku ispred Skup{tine.

Kako otkrivaju inicija-torke projekta, Tanja [iki},Gordana Pe{akovi} i GordanaVlaji}, najzna~ajnija finansijskapomo} za podizanje prve skulp-ture Beogradskog ~ita~a, pro{legodine u Beogradu, do{la je odsrpske dijaspore i prijatelja pro-

jekta iz SAD.Postavljanjem naFloridi, lanacrazumevanja ipodr{ke kulturi senastavlja, ovogaputa u suprotnomsmeru. Svetro{kove transportai putovanja autorau Ameriku pokrioje Univerzitet“Herzing“, a

doma}in boravkamladog vajara bio je Ljubi{aBrnjo{ iz Crkve Svete Petke uLongvudu.

“Veoma sam po~astvo-van u~e{}em u projektu iodabirom mog re{enja za pred-stavljanje projekta Beogradski~ita~ na Floridi, ~ime se onpro{irio izvan Beograda i dr`aveSrbije i poslao sna`nu porukukroz afirmaciju umetnosti, umet-ni~kog dela i samog umetnika.Ono {to ~itamo u detinjstvuusmerava nas kroz ceo `ivot;esteti~ki i eti~ki pogledi uslovl-jeni su onim {to smo sticaliodmalena. Da bismo kod decerazvili ve}e interesovanje za~itanje, moramo obratiti pa`njuna sredinu u kojoj delujemo,ulogu roditelja, {kole, biblioteke,medija. Treba stvarati ambijentkoji }e podsticati decu da ~itaju ipi{u, ambijent koji }e datiinspiraciju mladima. Skulpturakao trodimenzionalno delo mo`ebiti jedan vid motivacije, da sena kreativan na~in prenese poru-ka da treba raditi na sebi i men-talno se oblikovati“, ka`e Milo{

[ari}, autor skulpture.“Krajem pro{le godine,

projekat Beogradski ~ita~ sampredstavila gradskom vrhu Kase-lberija, sa idejom da u njega naposeban na~in uklju~imo i njihovgrad. I kako to ve} biva kadaimate ideju, viziju, veru iupornost, a naidjete na ljude sasli~nim pogledima o ulozi kul-ture, obrazovanja i povezivanjuljudi u cilju lep{e im i r n i j e

budu}nosti, stvari su po~ele da sedogadjaju. Posebno sam zahvalnagradskom menad`eru BiluHafordu i Lindi Mur, menad`eruza kulturu grada Keselberija, kaoi Univerzitetu Herzing, koji je sapuno razumevanja podr`ao pro-jekat. @eleli smo da prva fazaove medjunarodne saradnje,otkrivanje skulpture, bude ba{ u

o k t o b r u ,mesecu ukome su

Srbija i SAD daleke 1881.godine potpisale prvi sporazum otrgovinskoj i konzularnoj sarad-nji“, istakla je GordanaPe{akovi}, dekan Poslovnogfakulteta Univerziteta ”Herzing“ ijedna od inicijatorki projekta“Beogradski ~ita~“.

“Oduvek sam `eleo dapomognem ne samo ekonom-skom, ve} i kulturnom razvojugrada u kojem `ivim. Su{tina jeda pokrenete ili pomognete pro-jekat u koji verujete i da to raditeod srca, pa }e vam se pridru`itii drugi sugradjani. Ovakvi pro-jekti nas oboga}uju razmenomideja i umetnosti i poma`u namda premostimo fizi~ke daljine“,rekao je na sve~anosti otkrivan-ja skulpture Bil Haford, grads-ki menad`er Kaselberija.

“Osnovni principiposlovanja Univerziteta Herzing suunapredjenje obrazovne i poslovnekulture bazirane na profesionalizmu,po{tovanju drugoga, integritetu,brizi i posve}enosti zajednici, tj.podizanju mostova izmedjurazli~itih kultura“, kazala je ReneHerzing, rektor ovog univerziteta,koji ima 11 kampusa u osamdr`ava SAD.

“Zadovoljstvo nam jeda podr`imo dolazak srpskogvajara Milo{a [ari}a, ~ija jeskupltura deo medjunarodnogkulturnog projekta koji pro-movi{e ~itanje i pisanje,posebno medju {kolskomdecom“, re~i su kojima seprisutnima obratila i HederAntona}i, rektor kampusa uOrlandu.

Ivan Kalauzovi}

BEOGRADSKI ^ITA^ NA FLORIDISkulptura vajara Milo{a [ari}a, u~esnika konkursa “Beogradski ~ita~“, na kojem je osvojio tre}e mesto, bi}e u novembru postavljena u

gradu Kaselberi nadomak Orlanda na Floridi

I Z N A [ E P R O [ L O S T I

20 Novembar 2016.

STARI BEOGRAD

Top~ider, svojevre-meno predgradjeBeograda udaljeno

pet kilometara od Terazija,nekada je bio ~air za ispa{uvezirovih konja i artiljeri-jsko ve`bali{te – artiljerijskadolina nazvana po turskomTobd`i–Dere, Top~ider.Posle drugog ustanka knezMilo{ je ~esto menjao svojaboravi{ta i nerado stanovaou varo{i, na domaku turskihtopova sa Beogradske tvrd-jave. Pored Gospodarskogkonaka, Novog konaka i Zdanja za kne`evdvor, koji su sazidani u “varo{i bez {anca”,u Savamali, knez Milo{ se odlu~io, posleHati{erifa od 1830. godine, da sebipodigne konak u Top~ideru, kraj ~esme, jerje tu bila raskrsnica puteva, a i da binekako spre~io Turke da se sa svojimharemima ba{kare oko Top~iderske ~esmei po Ko{utnjaku oko Hajdu~ke ~esme, gdesu izlazili da prave sefu i da love.

Po uredjenju Top~idera po~etkom1831. godine knez Milo{ se obratio 24.februara pismom Tomi Vu~i}u-Peri{i}u:“….Postarajte se da u dogovoru sakapetanom Stankovi}em put du` i prekoTop~idera, gdegod iskvaren i od vodeizlokan bude, dobro opraviti date. Nikakvakola ne pu{tajte da preko Top~idera idu, dalivade kvare. Vi }ete se pritom postarati,da nekoliko kre~ara nadjete, da mi kre~peku, jer sam u namjereniju neka zdanja uTop~ideru graditi …“ Odmah se prionulona posao. Krajem marta knez je poslaoStevanu Pazarcu plan Top~iderskog konakai podrobna uputstva kako }e po~eti grad-jenje i kako }e njime rukovoditi. Knez jenazna~io ta~no i gde }e se temelji kopati ikako }e se materijal pribaviti. Za obavljan-je poslova uzeo je Damnjana Rekaliju,gradjevinara rodom iz Selca kod Debra,koji je sa ~etrdeset majstora po~eo da kopatemelje. Oko zidanja bilo je dosta smetnji,jer je beogradski pa{a zabranio Milo{u dazida konak. Medjutim, Milo{ ga je mitompotkupio. Poklonio mu je vrlo lepoopremljena kola sa volujskom zapregom.Po podacima Mite Petrovi}a, pisca“Finansije i ustanove obnovljene Srbije do1842. godine”, “Top~iderski konak sapopravkama i dopravkama prinadle`nihzgrada” stajao je 76,283.13 gro{a. Za samkonak izdato je 63,819.39; za opravkuku}e, gostionice 3,297; za konju{nicu isobu za mladje 2,103; za “kuvarnicu“ sa trisobe 2,364; za pekarnicu, {upu ikonju{nicu 1,566.30, za ku}u “{inderliju s}ilerom“ 608 i za ambar do reke sa pre-gradom 2,124.30 gro{a”. Za zidanje kona-ka cigla je nabavljena iz Po`arevca 18,000

komada po 11 gro{a i izAustrije 50,000 komada po12 cvancika; kamen je vad-jen iz kamenoloma blizuTop~idera; drvena gradja izBeograda i {apca. Letve idaske oko 300 komadastrugane su u Beogradu a i}eramida je pe~ena uBeogradu. Pored majstoraza radove su uzeti irobija{i. Zgrada je imalaprizemlje i prvi sprat.

Interesantni suteferi~ (dok-sat) i spava}u sobu. U pismu

od 8. septembra1831. godine Pazaracizve{tava kneza da na dvoru “moleri

neprestano moluju; od`aklije tavane odoz-gore do ravova gotove su. Tavan nadivanani i }o{ki skoro }e sovr{eni biti. Jasam za molerisanje uzeo DjordjaDaladjura, koji je u svom zanatu iskusan

…“ Konak je zavr{en tek 1834. godine jermaterijal nije isporu~en na vreme. Knez seuselio 3. maja. Konak je projektovao Had`iNikola @ivkovi}, koji je niz gradjevinasazidao u Beogradu. Medjutim, premanajnovijim istra`ivanjima kustosa M.Kolari}a, prijektant konaka bi mogao biti ineimar Janja Mihailovi}, kome je u radupomagao dundjerin Nikola Djordjevi}.

Knez Milo{ je za prve svoje vladenaj~e{}e stanovao u konaku, a po povratku1859. godine, posle Svetoandrejskeskup{tine, stalno se nastanio u Top~ideru,gde je i umro 14. septembra 1860. godine.

U konaku su bili sme{teni Muzejkneza Milo{a i Mihaila, {umarski muzej, aod 1954. godine Muzej Prvog srpskog

ustanka. Konak su malali nekoliki strani idoma}i umetnici. Tako postoji graviraKvicova iz 1856. godine, akvarelisan crte`Gebela iz 1881. godine; crte` Titelbaha iz1885. godine, objavljen u Kari}evoj

“Slobodi“ i nekoliko slika PedjeMilosavlljevi}a iz 1940, 1950. i 1951.godine.

Zavod za za{titu i nau~noprou~avanje spomenika kulture SRS izvr{ioje restauraciju konaka. Radovi su izvodjenipod stalnim nadzorom arhitekte DobrosavaSt. Pavlovi}a od novembra1953. godine domaja 1954. godine i stajali su oko 8,100.00dinara. Konak je pod za{titom dr`ave.

Prilikom zidanja knez-Milo{evogkonaka zasadjeno je oko dvorca drve}e inapravljen je lep park koji je jo{ 1830.godine bio pod barama u trsci i rogozu.Oko konaka su se do danas sa~uvali velikiplatani, koji daju prijatnu hladovinu. Po svojprilici izgleda da je sve ovo drve}e nabavl-jeno u inostranstvu. Uredjenjem i sadjenjemparka rukovodio je jedan Francuz. Predanjeveli: kada je Francuz zasadio ceo park, pre-ostalo mu je jo{ nekoliko mladih platanakoje nije mogao po svome planu da zasadii upitao je kneza {ta }e s tim biljkama.Knez, koji je bio u svim svojim postupcimakratak, i ovom prilikom dao je kratakodgovor: “Metni u onu kre~anu preddvorcem”. Kre~ana je slu`ila prilikomzidanja dvorca. Francuz poslu{a zapovestkne`evu i zasadi jedan egzemplar u samukre~anu. Kre~ i voda doprineli su da se ovajplatan do neverovtnih dimenzija razvije. Polepoti je neosporno jedan od najlep{ih uEvropi.

Zbog svoje razgranatosti platan je1881. godine poduprt dekorativnim gvoz-denim prstenovima, a docnije i mnogobro-jnim gvozdenim {ipkama. Do Drugog svet-skog rata ispod platana je jo{ stajao o~uvanmramorni sto kneza Milo{a u kome je bilourezano “M. O. 1880“.

Dr Vojin Drenovac

MILO[EV KONAK NA TOP^IDERU