ТАКО ЈЕ ГОВОРИО ВУК (Анегдоте о Вуку Драшковићу)

Александар Чотрић

Библиотека

САВРЕМЕНА КЊИЖЕВНОСТ

Рецензенти Милован Витезовић Миодраг Јакшић

Главни уредник

Др Ђорђе Оташевић

Алма Београд, 2007.

ISBN

Copyright 2007. by ″Alma”& Aleksandar Cotric

Ова публикација у целини или деловима не сме се умножавати,

прештампавати или преносити у било којој форми или било којим средством без дозволе аутора или издавача, нити може бити на било који начин или било којим другим средством дистрибуирана или умножавана без одобрења издавача.

Сва права за објављивање ове књиге задржавају аутор и издавач по одредбама Закона о ауторским правима.

ДРАШКОВИЋЕВЕ ДИЈАГНОЗЕ НАШЕГ СТАЊА

Анегдота је древни књижевни појам за ефектан догађај или доживљај који се сажето казује и који се причањем и препричавањем даље обликује. У основи појма анегдота је грчка реч анекдотос, што значи неиздат. Тек казивањем, уобличена анегдота бивала је памћена и у писаном облику. У старогрчко, античко време она је била доживљај или догађај из живота махом митолошких и историјских личности, уобличавана у грађу за еп. После митолошких и историјских личности, анегдота је означавала доживљаје из живота прво филозофа, потом писаца и других уметника (Диоген Лаертије о филозофима). Старогрчке анегдоте сачувале су и главне примере античке демократије. У римско време, појам анегдота је подразумевао непознате, тајне или полутајне, а потом духовите и неочекиване догађаје из приватног живота познатих личности. До нашег времена анегдота је духовити, стварни или домишљањем приписан али уверљив доживљај познате личности, који је сагласан са њеним делањем и карактером. Она је избрушено сведочанство. Пишући предоговор за књигу сабраних анегдота о Николи Пашићу тако сам их разматрао: Светски писци и филозофи су знали њену вредност и њен значај и називали су је: Њено Величанство Анегдота. "Збирка анегдота и максима за светског човека је највеће благо, ако оне прве уме на прикладном месту убацити у разговор и ако му ове друге у прави час падну на памет.” – записао је Гете. Светски људи од јавног живота, а нарочито од уметности и политике, добро знају да је важно знати доста анегдота, да их ваља знати добро и ефектно испричати, али да је куд и камо важније у њима учествовати! Наравно, не у сваким, већ само оним позитивним. Писац који није ушао у анегдоте свога народа и језика, увелико је мртав и за живота. Професор који није ушао у анегдоте својих ђака и својих студената, као да им и није предавао, јер ће у њиховим сећањима бити брзо заборављен! Док су анегдоте о писцима и другим уметницима својеврсно сведочанство о популарности не само самог уметника, већ и о прихваћености и значају његовог дела, па и о његовом месту у култури одређене средине или народа, дотле анегдоте о политичарима, лидерима или вођама постају средства саме политике. Ми то до скора нисмо знали, а нисмо ни смели, бар јавно, јер нам је то забрањивала бољшевичка строгост и недодирљивост, вође су морале да остану строге и мргодне, као и идеологија, али то више никада ни код нас неће бити тако! Савремена политичка анегдота код нас још увек се јавља стидљиво, али ће ускоро добити велики политички значај, који је за сада још увек тешко и претпоставити!

Њена вредност и значај превазићи ће значај политичког иступа одређене политичке личности, али и њен пуки садржај и значај. Зачеће се анегдота као вид политичке промоције одређене политичке личности и њен ефекат биће значајан, ако не и одлучан за први старт одређене нове политичке личности, па и за пријемчивост идеја које ће та нова одређена личност исповедати! У вишепартијском маркетингу анегдота ће имати место у дизајнирању вође, где би требало да буде вид непосредног и спонтаног увода у јавно поимање одређене личности и скретање опште пажње на њу! Анегдота ће одмах разрешавати и питање следбеничке љубави, на први поглед, према одређеној јавној личности, то јест, разрешаваће питање њеног шарма! Тако ће се даље питање анегдоте поставити као питање политичке ширине једне личности, питање еластичности програма, које та личност ствара или заступа. А пре свега, питање непосредне презентације, личности и медијума, да не кажемо, ин медиас рес! Без икаквих визионарских претензија, могу рећи да се на примеру овог рукописа ове претпоставке, да не кажем предвиђања, остварују. Све то почиње овом збирком анегдота о Вуку Драшковићу, које је зналачки прикупио и приредио Александар Саша Чотрић, и предано и одано – ипак више предано. И нада је, да ће све даље тећи тим током за добробит наше књижевне и политичке културе, мада су за валидне анегдоте потребне комплетне и стамене личности од дела и речи, са ставом и даром за духовита и муњевита реаговања, а таквих је на нашој политичкој сцени премало. Дејство анегдоте је вишеструко, али су најуочљивија два плана – план јавности и план саме личности. На јавном плану анегдоте о једној личности су атест о њеном прихватању у јавности, односно доказ популарности. Вук Драшковић се прво осведочио као својеглав писац који не преза од табу тема, који другачије мисли, који доследно пише и истрајава у сукобима времена једноумља, стекавши ону најјачу, тајну популарност. Потом се у времену демократских отварања и рушења једнопартијског система истакао као трибун и партијски вођа. На личном плану анегдоте су дијагнозе карактера одређене личности. Прве анегдоте о Вуку Драшковићу причају о његовој побуни против неправде и о њему као навијачу Звезде. Он се, дакле, формирао на карактеру звездаша – делија. Његов улазак у јавност био је делијски. Анегдоте су углавном са Драшковићем у породици, међу пријатељима, у књижевности и у политици. Александар Чотрић је збирку организовао укрштеним системом: вертикално (хронолошки – по животној хронологији главног јунака анегдота) и хоризонтално (по областима – породица и школовање, књижевност, политика, партија, власт и међународни сусрети...), при чему хронологија упућује на оригиналну, а веродостојну биографију Вука Драшковића. Да није извесних ината и неочекиваних обрта у породичним и пријатељским анегдотама, било би и пренаглашених симпатија.

Драшковић се ипак осећа најбоље у књижевним анегдотама. У њима је драж прве славе бунтовника. Оне су прва потврда његове логичности, духовитости и сетног сарказма, који само понекад иде до беспоштедног цинизма.

Мада се вешто сналазио у опхођењу са масама и супарницима, Вук Драшковић је и у политичким анегдотама имао удеса. Зато су у овој скупини анегдота најбоље оне из којих је изашао са ожиљцима. Уосталом, од свога настанка, анегдоте воле јаке личности и везују се за њих, јер их оне и стварају. Од свих веома тачних анегдотских политичких дијагноза нашег стања, издвајам ону из једног Драшковићевог интервјуа: “У свакој држави има мафије!... У Србији мафија има државу!” У много чему нисам истомишљеник Вука Драшковића (да јесам, обојица бисмо се забринули), па у овом запису не треба тражити апологетику, мада га нисам писао са суздржавањем. У сваком случају, ово је веома значајна и корисна књига, без обзира на то са којим ћемо је расположењима читати.

Милован Витезовић

РОЂЕНДАН У свим службеним документима као датум Вуковог рођења наводи се 29. новембар 1946. године, иако Вук није рођен тога дана, већ неколико дана раније. Његов отац Видак је био партизан, антифашиста, и желео је да у званичним документима буде записано да је његов син рођен на тек проглашени најзначајнији државни празник нове Југославије - Дан Републике. Касније, када није желео да га замарају рођенданским честитањима, Вук је 29. новембра увек имао спремно оправдање: - Мени данас није рођендан! ТРАНСФОРМАЦИЈА Када је био основац, Вук је, као и сваки прави Херцеговац, био навијач фудбалског клуба ″Вележ″. Почетком шездесетих година прошлог века ″Звезда″ је гостовала у Мостару на стадиону под Бијелим бријегом и Вук је одлучио да иде на утакмицу и бодри ″Вележ″. Његов клуб је повео са један према нула, а са трибина, на којима су били ″вележовци″, зачули су се повици упућени играчима ″Звезде″: ″Цигани, Цигани!″

- Повредило ме је што играчима ″Звезде″, само зато што су из Србије, упућују овакве погрде и моје симпатије су се окренуле ка њима. Тако сам на утакмицу отишао као ″вележовац″, а вратио сам се као ″звездаш″. ″Звезда″ је преокренула резултат и победила је са два према један. Мојој срећи није било краја – сећа се Вук како је постао навијач најбољег српског фудбалског клуба. НИЈЕ КОМЕ ЈЕ РЕЧЕНО... Вуков отац Видак желео је да његов син упише медицину и постане лекар. Вук је, дошавши у Београд, међутим, променио план. Уместо на Медицинском факултету, предао је документа у здање у Булевару и уписао се на Правни факултет. - Тога дана ″Звезда″ је играла у Купу шампиона против ″Глазгов ренџерса″ и, да бих на време стигао на утакмицу, било ми је једноставније да се упишем на Правни факултет – објашњавао је касније Вук изнeнадну промену плана. ТО ЈЕ ИСТО На испиту из Римског права једна Вукова колегиница није знала да одговори на професорово питање: - Како се на латинском језику зове брак између једног мушкарца и једне жене? Колеге, међу којима и Вук, шапутале су joj:

- Моногамија – али она то, авај, није добро чула, па је одговорила: - Брак између једног мушкарца и једне жене зове се монотонија.

Професор се слатко насмејао и због овог одговора уписао студенткињи шестицу, иако је пре тога мислио да јој не да прелазну оцену.

КОМПЛИМЕНТ Дана Бошковић је због своје лепоте привлачила пажњу бројних студената на Правном факултету. Вуку се веома свиђала, али његово класично удварање није давало резултата, јер га Дана није примећивала. Вук је имао утисак да се она због свог изгледа гордо понаша, па је решио да јој некако скрене пажњу на себе. То је учинио тако што јој је једном згодом упутио следећи ″комплимент″: - Колегинице, имате врло лепе ноге. Штета је, међутим, што их немате четири. - Будало! – био је Данин одговор. Вук је био свестан да није славно прошао, али је Дана обратила пажњу на њега и тако је, што је и било најважније, постигао жељени ефекат.

ИЛИ, ИЛИ

За време студентског протеста 1968, међу побуњене студенте неко је, а вероватно Служба државне безбедности, пустио гласине како ће Тито да их осуди као банду, да ће послати војску са тенковима, да ће их похапсити и одвести на Голи оток... Сви су са стрепњом очекивали Титов говор који је преношен на телевизији.

Дана и Вук су у време Брозовог обраћања седели у комплексу Студентског града на ћебету, на трави.

И уместо да нападне студенте, Броз им је одао највеће признање. Дошло је до експлозије одушевљења, а студенти су спонтано повели козарачко коло. Вука је понела атмосфера и кренуо је у коло, али га је Дана упозорила:

- Не иди! Тито је злочинац, преварио нас је да би нас смирио.

Вук то није хтео да слуша, а Дана му је поставила услов:

- Или ћеш остати са мном, или ћеш ићи у коло, али ћеш остати без мене!

Вук је ипак отишао у коло, а Дана због тога годинама после није говорила са њим.

ПОГОДАК СТРЕЛЦА

Неколико година касније, већ као новинар Танјуга, Вук се спремао да са тадашњом девојком и друштвом дочека Нову 1974. у свом изнајмљеном стану. Пошто је понестало пића, Вук је, као прави домаћин, отишао у продавницу – и више се, бар не тог последњег децембарског дана 1973, није враћао кући. Типично за хороскопски знак Стрелца, рекли би неки, или је можда судбина умешала прсте: Вук је у продавници срео Дану и више се није одвајао од ње.

- Она ми се јавила кад ме је видела и питала где ћу чекати Нову годину. Ја сам рекао "нигде", а она је предложила да чекам с њом. Отишли смо прво по њену школску другарицу, нашу будућу куму, негде на Звездару, па онда на дочек. Ја се нисам јавио ни друштву, ни девојци коју сам оставио код куће. Целу ноћ сам био с Даном и играо шах с њеним братом Веском.

ЧОВЕЧЕ, НЕ ЉУТИ СЕ Извесно време, код Вука и Дане, у њиховом стану на Новом Београду, живео је Данин брат Горан. Једном је Горан изашао из стана да баци смеће у контејнер на улици. За то време Вук је на улазним вратима скинуо плочицу са својим презименом и поставио нову са неким другим, измишљеним, презименом. Када се Горан после десетак минута вратио и дошао пред врата Вуковог стана, нашао се у чуду. Најпре је помислио да је промашио спрат. Попео се на спрат више, али ни тамо није било натписа "Драшковић". Узалуд је ово презиме тражио и на спрату ниже. Потпуно збуњен, изашао је из зграде да је осмотри споља и да провери, није ли промашио зграду. И ко зна докле би Горан тражио зграду и стан, да се Дана, баш у тим тренуцима, није вратила са посла. У међувремену, Вук је вратио прави натпис на врата, па је Горан био додатно збуњен. ПОМОЋ Седамдесетих година претходног века Вукова супруга Дана била је од запослених предложена за директора сектора у једном предузећу. Међутим, тада свемоћни Савез комуниста спречио је њен избор, са образложењем да је "морално-политички неподобна". Док је трајао спор око Даниног именовања, Вук је позвао телефоном познаника и земљака Ратка Бутулију, председника Градског комитета Савеза комуниста Београда, и замолио га за помоћ. Бутулија се, тобоже, чудио да се тако нешто догађа и обећао је да ће Партија повући негативно мишљење о Дани. Међутим, како је време пролазило, Данин положај је постајао све неповољнији. Штавише, била је суспендована са посла. Онда је Вук поново позвао Бутулију и с иронијом у гласу му саопштио:

- Ратко, немој, молим те, Дани више да помажеш! КАФА Вук је као новинар Танјуга боравио у Добоју. У једном ресторану затражио је од конобара да му донесе кафу са киселом водом. После извесног времена Вук је на столу добио кафу са мехурићима. Питао је конобара о чему се ради.

- Друже, кафа је скувана са киселом водом, баш као што сте и тражили – одговорио је конобар.

КОСОВСКИ ОСВЕТНИК Вук је 1979. године за Танјуг извештавао са Газиместана о Видовданској прослави. Међу његовим колегиницама и колегама из новинске агенције била је и дописница из Приштине Дрита, која је по националности Туркиња. Вук је овој лепој колегиници, пред свим осталим извештачима, "обећао":

- Дрита, чувај ме се! Одлучио сам, вечерас ћу да светим Косово! ЧЕТНИЦИ КАО БИТЛСИ Вук је био дописник државне новинске агенције Танјуг из централноафричке државе Замбије. У то време Југославија је водила несврстану спољну политику и дипломатија је настојала да одржава добре односе са земљама "црног континента". У главном граду Лусаки приказиван је југословенски филм Ужичка република, са тематиком из Другог светског рата.

- Како публика реагује на наш филм? – питали су Вука телефоном из седишта Танјуга - да ли гледаоци изражавају симпатије за партизане и осуђују ли четнике као издајнике?

- Гледаоцима су четници много симпатичнији. - Како то? – чудили су се из Београда, знајући да је направљен

пропагандистички филм са циљем дифамације Равногорског покрета. - Овдашњим људима више се свиђају четници јер имају дуге косе и браде, а

Битлси су у моди – рекао је крајње искрено Вук. ДА ТЕ ЦЕО СВЕТ РАЗУМЕ Вук и Дана су се враћали у главни град Замбије Лусаку, после посете водопадима Викторија на реци Замбези, аутомобилом који је возио један Србин. Током пута, дугог више стотина километара, зауставила их је полиција. Возач, видно изнервиран, почео је да коментарише на српском језику и вређа полицајца, на шта се чувар реда, на запрепашћење путника, обратио возачу на чистом српском језику: - Господине, могу да вас разумем и да вам опростим што немате возачку и саобраћајну дозволу, али зашто ме вређате и називате мајмуном? Опраштам вам, али поведите рачуна о свом понашању. Морате да знате да и сви остали саобраћајни полицајци, одавде па до Лусаке, знају српски, јер смо сви завршили саобраћајну школу у вашој земљи, у Панчеву. ИНСПИРАЦИЈА После романа првенца Судије, Вук је намеравао да напише роман о студентским демонстрацијама и бурним дешавањима 1968. године. Месецима је прикупљао обимну грађу за рад на том делу. И када је коначно сео за радни сто у намери да напише прве редове романа, понестало му је инспирације. Пошто би исписао неколико редова, Вук је незадовољан гужвао и бацао листове папира. Онда је,

замишљен и обесхрабрен неуспешним покушајима, изненада чуо глас, за који није знао одакле долази:

- Мораш да напишеш роман о страдању свог народа! Вук се тргнуо и осврнуо, али није било никога у просторији, осим што је поново до њега допро глас:

- Мораш да напишеш роман о страдању свог народа! Убрзо после тога, Вук је добио чудесну испирацију, и за врло кратко време настало је неколико десетина страница романа Нож, саге о страдању српског народа од усташке руке у Другом светском рату. САВЕТ Када је Вук завршио рукопис свог романа Нож, дао га је на читање познатом књижевнику Миодрагу Булатовићу, који је аутора овако саветовао:

- Вуче, роман ти је одличан. Али, ако мислиш да добијеш позитивне оцене критике и књижевне награде, укључујући и НИН-ову, потребно је да замениш ликове.

- Како то мислиш? – није било јасно Вуку. - Нека у твом роману Срби буду злочинци, а Муслимани жртве. Односно,

преправи роман тако да Југовићи буду убице, а Османовићи жртве, и онда те похвале и награде неће заобићи – гласио је савет искуснијег колеге. А ТЕК ДА ЈЕ ПРОЧИТАО... Децембра 1982. године Вук је објавио роман Нож, у којем је храбро и истинито проговорио о геноциду над Србима у Другом светском рату. Одмах после тога, комплетна владајућа југословенска комунистичка врхушка, помогнута свим медијима који су били апсолутно под њиховом контролом, обрушила се на аутора и његово дело. Изречено је на стотине осуда партијских форума и исписано на хиљаде страница текстова напада у режимској штампи, а најапсурднију оптужбу изрекао је некадашњи партизан, народни херој из Херцеговине Владо Шегрт, Србин по националности:

- Роман Нож нисам читао, али га најоштрије осуђујем као подмукли непријатељски и великосрпски напад на тековине социјалистичке револуције и братство и јединство наших народа и народности! НЕПРАВДА Народна библиотека Србије традиционално додељује награду писцу чија је књига, по подацима српских библиотека, била најчитанија и најпозајмљиванија током протекле године. Ово признање једино није уручено 1983. године Вуку за његов роман Нож. Медији су објавили да је роман Нож био убедљиво најчитанији роман поменуте године, али из политичких разлога тадашње руководство Народне библиотеке

Србије није допустило да лауреат добије заслужено признање, које му ни касније никада није уручено. СИЛЕЏИЈА Почетком осамдесетих година прошлог века, у полемици преко страница штампе са др Фуадом Мухићем, професором из Сарајева, званим ФУ-МУ, који је отворено заступао догматске комунистичке ставове, а у завијеној форми исламско-фундаменталистичке, Вук је написао:

- Ако је несумњиво да је historia magistra vitae est (историја је учитељица живота), онда је несумњиво и то да је Мухић небројено пута силовао ту учитељицу. ЋЕЛИЈА Поводом изласка из затвора новосадског професора др Драгољуба Петровића, осуђеног због "вербалног деликта", у просторијама Удружења књижевника Србије, априла 1986. године, одржано је протестно вече на којем је Вук описао политичко и духовно стање у тадашњој Југославији:

- Нисам овде, вечерас, да бих честитао слободу професору Драгољубу Петровићу. Он није изашао из затвора. Он је само променио ћелију. И ТО ЈЕ АМЕРИКА

- Из које сте државе? - питао је Вука у Чикагу један Американац. - Ја сам из Југославије - одговорио му је Вук, пошто је разговор вођен

средином осамдесетих година прошлог века. - Југославија, хм! - рече замишљено Американац - планирам да се преселим

у вашу савезну државу. - Због чега? – питао га је Вук. - Чуо сам да су код вас плате веће него овде код нас, у Илиноису – објасни

Американац, који је мислио да је Југославија једна од педесет америчких савезних држава. HANIBAL ANTE LUPUS После једне књижевне вечери у Швајцарској, Вуку је пришао младић и замолио га да му потпише роман.

- Како се зовете? – питао га је Вук. - Ханибал – одговорио је посетилац. - А сестра вам се сигурно зове Клеопатра – гласила је Вукова претпоставка. - Тако је! – потврдио је Ханибал.

Петнаест година касније, Ханибал је позвао Вука телефоном и питао га: - Вуче, да ли ме се сећате?

- Наравно да вас се сећам. Да се зовете Милан, Драган или Петар, вероватно не бих памтио наш сусрет. Али како да заборавим некога ко се зове Ханибал и још има сестру Клеопатру?! УПОЗНАВАЊЕ После веома посећене књижевне вечери, Вук је сишао с подијума међу публику да се поздрави с присутнима и да им потпише примерке своје књиге. Многи су га опседали, желећи да се с њим поздраве, фотографишу и упознају. Вук је, пробијајући се тешком муком кроз мноштво људи, стигао и до своје супруге Данице и пружио јој руку.

- Драго ми је, Драшковић – рекао је Вук, не успевајући од мноштва људи да подигне поглед и види с киме се, заправо, "упознаје". ПРВО, ПА МУШКО Удубљен у мисли, Вук је шетао Теразијама. Код чесме кнеза Милоша, у близни хотела ″Москва″, срео је пријатеља који му је саопштио радосну вест да је постао отац и да је добио сина.

- Честитам! – изљуби се Вук с њим. - Хвала, Вуче – поносно ће млади отац. - А шта си добио, мушко или женско? – упита га замишљени Вук.

МАЈКА БОРУСИЈА Председник Српске радикалне странке Војислав Шешељ тврдио је да је Вук највећи русофил којег је упознао.

- Вук навија за фудбалски клуб "Борусија" из Немачке, само зато што у свом називу садржи реч "РУСИЈА" - "објашњавао" је Шешељ своју тврдњу. РУСКИ ВОЗ Вук је у Москви разговарао са једним Русом, који га је упитао:

- Одакле сте ви? - Из Београда, из Југославије. - Ех, благо вама, ви сте тако близу Москве. - Како то мислите? - није било јасно Вуку. - Ви сте практично надомак Москве, стижете авионом за два и по сата, а ја

сам из Владивостока. А то вам је, драги мој баћушка, десет дана и десет ноћи досадног путовања возом кроз залеђени Сибир. ЦРВЕНА ОПАСНОСТ Kaда је Вук био у Америци крајем осамдесетих година прошлог века, у једној великој робној кући започео је разговор са шармантном продавачицом. На њено питање, из које је земље, Вук је, шалећи се, одговорио да је из Русије.

Она је истог часа пребледела, а реч јој је застала у грлу што пред собом види ″Руса″. Несрећница се толико уплашила због тадашње америчке пропаганде против ″црвене опасности″ која долази из СССР-а, да је испустила комплетну гардеробу и све вешалице које је у том тренутку држала у рукама. Вук јој је, наравно, као прави џентлмен помогао да са пода покупи ствари, али и даље није желео да открије одакле је. ОДАКЛЕ СИ, БРАЛЕ? Вук се на обали једне реке у Калифорнији, где су се налазили бројни амерички риболовци, и њима представио као Рус. Они су реаговали сасвим супротно од продавачице, па је Вук дочекан са симпатијама и на поклон добио уловљене рибе. Историчар Веселин Ђуретић, који је, међутим, рекао да је из Југославије, остао је том приликом празних руку. ЉУБОМОРА У Сан Франциску Вук је са Веселином Ђуретићем шетао квартом у којем борави пуно хомосексуалаца. Они су се Вуку јављали, намигивали му, слали некакве знакове... Веселин Ђуретић, не знајући о чему се, заправо, ради, није могао да сакрије љубомору:

- Знам да си популаран у Србији, али како то, Вуче, да си и овде, у Америци, права звезда? И ја пишем књиге, али зашто се мени нико од њих не јавља? ПОРЕЂЕЊЕ

- Оно што је за римокатолике Ватикан, за Јевреје Јерусалим и Сион, за Французе Ремс, за Шпанце Толедо или за Русе Земља Владимирскаја, то је за Србе – Косово – написао је Вук у ауторском тексту, објављеном у угледном шпанском часопису Спољна политика (Politica exterior), још у децембру 1987. године. ПЕТАО

- У једној Андрићевој причи газда убија свог петла, али не због тога што не пева или што лоше пева, већ зато што – кукуриче пре времена! Вук Драшковић је, метафорично казано, баш такав ″петао″ овог смутног времена. Он стално граби испред, прти намете, залази у забране. При томе, никад не измиче толико далеко да би залутао и да би, пре него што том стазом коракну и други, мећава замела његове трагове. Овај писац је, најкраће речено, већ читаву деценију и пртилац и покретна, издвојена мета у коју непрестано пуцају – записао је професор Београдског универзитета, угледни социлог културе др Ратко Божовић у предговору Вукове књиге Коекуде Србијо, која је објављена 1989. године. ЗЛОЧИНАЦ

Крајем осамдесетих година двадесетог века, када се Србија тек ослобађала окова комунизма, индоктринација становништва педесетогодишњом пропагандом била је исувише јака, па је једна госпођа на улици пришла Вуку и обратила му се речима:

- Врло лепо говорите, господине Драшковићу, али имам једну замерку на ваше иступе у јавности.

- Кажите! – Вук ће уз осмех. - Зашто толико често хвалите и помињете у позитивном контексту оног

шовинисту, верског мрачњака и ратног злочинца Светог Саву? САМОКРИТИКА Главни и одговорни уредник крагујевачког листа Погледи Милосав Самарџић, поставио је у интервјуу, објављеном 1990. године, овакво питање Вуку:

- Шта мислиш о нападима на твоје књиге од стране оних који признају да их нису ни прочитали?

- Ја сам такве нападе и заслужио. Као млад новинар, и ја сам често нападао књиге које нисам читао и филмове које нисам гледао – био је самокритичан Вук. ПОЛИТИЧКА ИЛИ ПЕВАЧКА СТРАНКА На Бадње вече 1990. у Новој Пазови је основана Српска народна обнова. Језгро ове странке чинили су чланови друштва ″Сава″. На неколико првих митинга СНО-а говорио је само Вук, а остали чланови руководства ″истицали″ су се једино хорским певањем патриотских песама по одржаним скуповима. На последњем састанку Централне управе који је претходио дефинитивној подели у странци, Вук је изрекао упозорење:

- Морамо кадровски да ојачамо странку и да у руководство укључимо познате српске интелектуалце.

- Шта ће нам они? Не требају нам паметни људи са факултетом – успротивила се група из Нове Пазове.

- Није лоше што певате на митинзима и могу вам рећи да лепо певате, али нама су потребни људи који знају да говоре и пишу. Ми смо, ипак, политичка странка, а не певачка дружина – опоменуо их је Вук. ЖИЧАРА Вук је био аутор првог програма Српског покрета обнове, који је члановима Централне управе прочитао на полуилегалном састанку, одржаном у једном београдском стану у Косовској улици.

- СПО се залаже за изградњу жичаре која ће да повеже јадранску обалу са планином Ловћеном – прочитао је, поред осталог, Вук део програма који се односио на туризам.

- А ја предлажем да се ова реченица допуни тако што ћемо предвидети да у кабинама обавезно седе мушкарац и жена и да цена повратне карте кошта 20 динара – јави се за реч члан управе Коста Брадић, познати српски сликар.

ТРИ ПРЕДСЕДНИКА

- Српски покрет обнове има три председника - рекао је Вук 1990. године, на састанку са чланством једног одбора странке у Шумадији.

- Како то - питали су се изненађени чланови – и која су то тројица председника?

- Непролазни и стални председници СПО-а су Свети Сава, Карађорђе и Његош – протумачио им је Вук. ВЕЛИКА СРБИЈА Новинар Вашингтон поста питао је Вука почетком деведесетих година прошлог века:

- Да ли сте ви за Велику Србију? - Јесам – одговорио је лидер СПО-а.

Новинар је био зачуђен отвореним признањем. - Али до ње – наставио је Вук - међутим, не желимо да дођемо

ратом и насилном променом међународно признатих граница. Хоћемо Велику Србију коју ће створити њена демократија, економија, култура, духовност, стандард и квалитет живота. ИНА(Т)ЧИЦЕ Када је 1990. године у Хрватској дошла на власт Хрватска демократска заједница Фрање Туђмана, започео је процес увођења у званичну употребу "новохрватских језичких термина", с јединим циљем - да се вештачки направи што већа разлика између источне и западне варијанте практично истог језика.

- Шта мислите о тој појави? – питао је Вука један члан СПО-а, додајући да су се у суседној Хрватској, практично, преко ноћи у званичном говору појавиле неке нове (педесет година старе) речи, попут – ″далековиднице″ (телевизија), ″круговалне постаје″ (радио станице), ″брзогласа″ (телефон), "опорбе" (опозиција), "промиџбе" (пропаганда), "војарне" (касарна), "гласноговорника" (портпарол), "часника" (официр), "зракомлата" (хеликоптер)...

- Пошто владајући кругови у Загребу тиме желе да докажу да говоримо различитим језицима, ја мислим да би требало да ми, у Србији, тренутно прихватимо сваку њихову нову реч. Тако би сваки њихов напор био потпуно обесмишљен, а они би поново морали да измишљају још новије речи – саопштио је (приопћио) Вук своје лично (особно) мишљење (стајалиште). ЖАЛБА Вук је у мају 1990. одржао састанак са вођама ″Делија″, навијача ″Звезде″, који су му причали о својим утисцима после утакмице у Загребу ″Динамо″-″Звезда″, на

којој је дошло до великих нереда и сукоба навијача два клуба, међусобно, и са полицијом.

- Навијачи ″Динама″ су у Максимиру узвикивали: ″Ми Хрвати!″ - А шта сте ви на то одговарали? - Што се нама жалите?!

КРИТЕРИЈУМ На једном састанку са студенткињама и студентима, члановима подмлатка Српског покрета обнове, који је одржан у пролеће 1990. године, Вук је питао сваког од присутних двадесетак будућих академаца – шта студирају и колико година студија су изгубили? Када су баш сви рекли да су на Правном, Економском, Природно-математичком и Филозофском факултету изгубили "две", "три" или "четири", па и више година студија, Вук је закључио:

- Сад ми је јасно који је био критеријум за позивање на овај састанак. РАВНА ГОРА Маја 1990. године присталице СПО-а и поштоваоци Равногорског покрета планирали су да на Равној Гори обележе годишњицу почетка устанка против нацистичког окупатора. Међутим, полиција, предвођена тадашњим министром унутрашњих послова Радмилом Богдановићем, није им дозволила да се окупе на планинском платоу, на месту на којем се током Другог светског рата налазио штаб ђенерала Драже Михаиловића.

- Даље је забрањено! - оштро је саопштио окупљеним члановима СПО-а командант полиције, који је стајао на уском путу испред троструког кордона специјалаца под шлемовима, наоружаним аутоматским пушкама.

- Зашто? - питао је Вук. - Чули сте моје наређење! - одбијао је полицијски командант даљи разговор. - Зашто нам забрањујете да изађемо на планину, ми смо дошли на излет?

Данас је субота и ми смо кренули на пикник у природу - рекао је Вук. - А, поред тога, дошли смо и да проверимо вест да је мртав Тито издао

наређење да се данас на Равној Гори зароби мртав Дража - додао је Вук, праћен бурним смехом окупљених присталица. ЗНАЋЕШ, ЗНАЋЕШ... Главни уредник босанско-херцеговачког недељника Дани Сенад Пећанин, овако је у својим новинама описао сусрет са Вуком:

- Срели смо се у Телевизији Студио Б, где је сниман интервју. Док смо чекали да се припреми студио, Вука сам хтео питати о догађајима од пре два дана, када га је милиција спречила у покушајима да постави спомен-плочу Дражи Михаиловићу на Равној Гори. Но, никако нисам могао да се сетим Равне Горе, па сам га питао:

- Били сте сада на овој… овој планини… сад заборавих име… како се зове… помозите ми… Претпостављам да је Вук помислио да провоцирам и да намерно нећу да изговорим име планине. Гледао ме је искоса, иронично се смешкао и понаваљао:

- Не знаш, је ли? Не знаш, ха? - Џаба је било моје пуцкетање прстима које му је требало показати да ми је

Равна Гора управо ″побегла са врха језика″. - Не знаш, је ли? Ха? Знаћеш, знаћеш - иронично се смешкао, као да је

стварно знао да ћу бити један од милиона који ће добро запамтити не само равногорски топоним већ и иконографију. ГОВОР Године 1990. председник одбора Српског покрета обнове за Београд био је новинар и публициста Дејан Лучић, који је на свим јавним скуповима, па и оним камерним, говорио најгласније што може. Лучић, заправо, није ни говорио, већ се, црвен у лицу, пропињао на прсте, гестикулирао рукама и галамио, тако да је све одзвањало од његовог гласа. После једног таквог Лучићевог наступа у Дому синдиката, Вук је то коментарисао на свој начин:

- Свиђа ми се што Дејан говори врло тихо, па га нико не разуме шта говори. ЈЕДНО СЛОВО Када је посетио Смедерево, у којем је са великим губицима радила железара јер нигде у близини нема сировина, Вук је на митингу СПО-а испричао догађај везан за бившег југословенског председника и комунистичког лидера Јосипа Броза.

- Тито је био у овом крају, па је питао: - Чега има у околини Смедерева?

Домаћини из познатог виноградарског краја су му одговорили: - Друже Тито, овде код нас има пуно грожђа!

Броз је, међутим, био стар и није добро чуо. Разумео је да су Смедеревци рекли да код њих има "гвожђа", па је наредио најближим сарадницима:

- Правите онда железару у Смедереву! КО ТЕБЕ КАМЕНОМ, ТИ ЊЕГА ПОЉУПЦЕМ Вук је септембра 1990. говорио на митингу СПО у Косову Пољу. На овај скуп дошли су непозвани чланови Социјалистичке партије Србије, предвођени Момчилом Трајковићем и Богданом Кецманом. Следбеници Слободана Милошевића, појачани робијашима из косовских затвора, камењем су гађали Вука, челнике СПО и припаднике страначког озбезбеђења који су стајали на бини. Један камен је погодио Вука. На изненађење окупљених, председник СПО је узео камен у руку, принео га уснама и пољубио.

- Овај камен је дошао од братске српске руке и ја га љубим, да се не би зачело зло међусрпских сукоба. Нека ово буде последњи камен мржње, јер програмски циљ СПО-а је да никада више Србин не дигне руку на Србина! – поручио је Вук, засут кишом каменица. ЛУДАЦИ И ЛАЖНИ ПРОРОЦИ

- Поштовани грађани, обраћа вам се лудак и лажни пророк – започео је Вук свој говор на митингу СПО-а у Горњем Милановцу, уочи првих вишестраначких избора у Србији после Другог светског рата, децембра 1990. године. Многи пристуни у чуду су слушали ове речи, а неки су их схватили дословно, па су увређени напустили митинг. А Вук се на овако необичан начин обраћања одлучио зато, јер га је Слободан Милошевић управо тако назвао на митингу СПС-а, одржаном претходног дана у Нишу. КОКТЕЛ Уочи Првог светског сабора Српског покрета обнове, одржаног крајем октобра 1990. године, организациони одбор је одштампао и поделио позивнице у којима је стајало да ће по завршетку званичног дела скупа у београдском Центру "Сава" бити одржан коктел. Међутим, када је касније, уочи Сабора, одбор констатовао да тек основана странка нема довољно новца за организовање коктела за више хиљада званица, Вук је, ни крив ни дужан, морао некако да спасава част организатора. Обраћајући се пред четири хиљаде делегата и гостију из земље и иностранства, Вук је то урадио овако:

- Драги пријатељи, у позивницама које сте добили, написано је да ће после Сабора бити приређен коктел. Међутим, ради се о штампарској грешци, јер је уместо "коктел", требало да пише "концерт". Позивам вас зато да останете на својим местима и после политичког дела Сабора одслушате концерт српске изворне музике. ВЕНАЦ После Првог сабора Српског покрета обнове, делегација странке је у некадашњем усташком логору Јасеновац требало да положи венац, у знак сећања на више стотина хиљада убијених Срба. Тадашњи технички секретар странке, звани ″Вампир″ припремио је, међутим, сасвим мали и неприкладан венац. Пошто је била недеља и више није било времена да се венац замени, Вук је рекао окупљенима пред "Каменим цветом":

- Полажемо мали венац, јер су и невино убијени у злогласном логору били обични, мали људи, а злочин над њима је највећи и незабораван.

ПУТЕВИ Вук је 1990. године, не својом кривицом, закаснио више од сат времена на митинг СПО-а у Драгачеву. Да би, по доласку "извадио ствар", Вук је пред више стотина окупљених људи рекао:

- Закаснили смо, јер су путеви у Србији очајни. Када наша странка дође на власт, направићемо добре путеве, па се више од Београда до Драгачева неће путовати пет сати, као до сада, него ће се стизати за мање од два сата. После ових речи, разлегао се громогласан аплауз и више нико није замерао Вуку што није стигао на почетак митинга. ЊЕГОВА ЈЕ У јеку жестоких напада медија под Милошевићевом контролом на Вука и СПО, новинарка државне телевизије Мила Штула крајем 1990. изрекла је, поред осталог, да је ″Вук страни шпијун који ради против интереса Србије″ и да је ″за издају земље, од својих налогодаваца добио на поклон вилу на Женевском језеру у Швајцарској″. Убрзо је уследио Вуков одговор:

- Тачно је да имам ту вилу. Многи су после тих речи помислили да председник СПО-а заиста поседује милионски вредну некретнину, али он је у наставку рекао – вилу коју ми је поклонила ЦИА, ја сам одмах поклонио Слободану Милошевићу. ШТУЛА Поменута Мила Штула, која је уочи првих избора у Србији дошла из Загреба у Београд, имала је посебан задатак: да у сваком свом извештају и коментару износи што више лажних оптужби против председника СПО-а. Вук се после свих њених лажи, сервираних у најгледанијим ТВ-емисијама РТС-а, па и у време изборне тишине, чак и шалио:

- Мој имењак Вук Караџић имао је штулу. Изгледа да је и мени судбина, по казни, доделила једну ШТУЛУ. КУКАВИЦЕ Децембра 1990. године, уочи првих вишестраначких избора у Србији, на тргу, испред споменика кнезу Михаилу у Београду, одржан је завршни митинг Српског покрета обнове. Вуково обезбеђење сазнало је да су на околним зградама распоређени снајперисти из редова полиције, са намером да изврше атентат на председника СПО-а. Момци, задужени за Вукову безбедност, саветовали су му да обуче панцирни прслук, али је он то одбио. Штавише, са говорнице је истурио груди, окренуо се ка високим зградама и поручио:

- Пуцајте, кукавице, ако смете!

МИЛИОН Први парламентарни и председнички избори после Другог светског рата одржани су у Србији 1990. године. Иако вишестраначки, избори нису били ни слободни, ни поштени, ни демократски. Медији су отворено фаворизовали Слободана Милошевића и сатанизовали његовог највећег конкурента Вука Драшковића. После тих избора Вук је у разговору са пријатељима тумачио свој изборни резултат:

- У изборној кампањи сам се руковао са милион људи. Тачно толико гласова сам и добио. КУМ Почетком деведесетих година прошлог века, председник Српске радикалне странке Војислав Шешељ често се у јавним наступима вербално обрушавао на СПО и Вука Драшковића. Многи су очекивали Вукову истоветну реакцију. На једној веома посећној трибини, посетиоци су питали Вука, како коментарише нападе који долазе од Шешеља.

- Воја је мој кум. Ја сам крстио његовог сина Николу, и од мене нећете чути ниједну ружну реч о њему. После ових Вукових речи разлегао се громогласан и дуготрајан аплауз присутних посетилаца. ДОБРО СТИЖЕ ПОСЛЕ РАСПЕЋА Познати српски адвокат и у то време потпредседник СПО-а Илија Радуловић, упутио је Вуку писмо после парламентарних и председничких избора, одржаних у децембру 1990. године, на којима су убедљиво тријумфовали СПС и Слободан Милошевић:

- Драги Вуче, осетио сам да сада треба да Ти, као изузетно умном човеку, кажем једну причу која ће деловати ексцитирајуће и подстицајно у овом тренутку на Тебе. Свети Стефан, апостол Пермски, отишао је у једно руско село и рекао сељацима да хоће да им помогне и да их воли. Сељаци су га претукли, али се апостол поново вратио и они су га поново претукли. Но, свети Стефан Пермски се још једанпут вратио у то село и сељаци су га тада претукли скоро намртво. Били су убеђени да су га убили. Дуго се опорављао од ових тешких рана свети Стефан и, када се опоравио, поново је дошао у исто село. Сељаци су га овог пута, међутим, дочекали раскопчане и раширене душе, јер су схватили да их овај човек стварно воли и да им жели добро. Из овога произилази да свако добро и свака добра намера морају бити на крсту распети, а тек након распећа добро стиже до оних којима је намењено. Религија Голготе је религија слободе. Или: васкрсења не бива без смрти.

Ти ниси Велики Инквизитор, нити си тражио славе за себе, пошто ниси говорио у своје име. Ти си говорио у име вечнога закона, Божије речи, Божијега слова и зато, ово Твоје Добро има снагу да прође пут Голготе, Крста и Распећа. Ово Твоје распињање је само доказ да си на правом путу. ″Ко год хоће да буде побожан у Христу биће гоњен″, каже апостол Павле Тимотеју. УШЋЕ Марта 1991. године режим Слободана Милошевића није дозвољавао Српском покрету обнове да најављене демонстрације против лажног извештавања Телевизије Београд одржи на Тргу републике. Полиција је неколико дана уочи 9. марта саопштила да је забрањено окупљање код споменика кнезу Михаилу и да демонстранти могу да се окупе једино на Новом Београду, на ушћу Саве у Дунав.

- Да ли ћете позвати своје присталице да дођу на ушће? - гласило је питање Вуку на конференцији за новинаре, одржаној у сали Педагошке академије.

- Не, ми се нећемо окупљати на ушћу, јер ми протестујемо против диктаторског режима Слободана Милошевића и уређивачке политике телевизије, а не против ушћа Саве у Дунав! - узвратио је Вук. РЕЖИМ СУЗАМА НЕ ВЕРУЈЕ За време антирежимских демонстрација 9. марта 1991. године Вук је био међу демонстрантима које је полиција напала бојним отровима, гуменим мецима, пендрецима и дресираним псима. На београдском Тргу слободе, прекривеном густим димом који је гушио људе и терао им сузе на очи, Вук је чуо једну девојку која је поручивала полицајцима под пуном ратном опремом:

- Пуцајте, само ви пуцајте на нас голоруке! Немате ви толико сузавца, колико Србија има суза! РАВНОГОРЦИ И ФРУШКОГОРЦИ У великим антирежимским демонстрацијама 9. марта године Вук је био ухапшен од Милошевићеве полиције. И док је он био у затвору, као и више стотина чланова СПО-а, потпредседници странке Милан Комненић и Боривоје Боровић побегли су из Београда и сакрили се у једну кућу на Фрушкој Гори. У њој су били, све док притиском демонстраната Вук и остали ухапшени нису били ослобођени. Од тада је Вук говорио да у СПО-у постоје две струје. Једну, велику, чине - Равногорци, а у другој су - Фрушкогорци. ОД ЗЛА НА ГОРЕ Успех Деветомартовских демонстрација представљало је смењивање министра полиције Радмила Богдановића. На његово место постављен је други социјалиста - Зоран Соколовић. Међутим, када се због нечасне улоге неких тадашњих опозиционих странака, социјалистички режим консолидовао неколико месеци

касније и наставио да ради све по старом, па и појачао репресију, Вук је могао само да констатује:

- Да смо знали ко ће бити нови шеф полиције, не бисмо тражили да Богдановић оде. ПРОЦЕНА Један грађанин Неготина казао је Вуку да је велика штета што режим Слободана Милошевића није срушен 9. марта, јер је тада била прилика за то. Вук се није сложио са њим, рекавши: - Тада је још увек већина људи у Србији подржавала Слободана Милошевића и СПС. Уз тај режим били су и војска, полиција, бројне националне институције... Ви бисте били у праву, када бисте били у праву. ЈОВАНОВИЋ И ХОРВАТ Године 1991, уочи ратова и крвавог распада Југославије, председници тадашњих социјалистичких република водили су разговоре и после тога практиковали заједничке конференције за новинаре. Њихова обраћања јавности директно су преношена на свим ТВ-станицама и била су изузетно гледана, јер је становништво очекивало вести о рату и миру, ванредном стању, мобилизацији, судбини заједничке државе, статусу република и народа. На једној таквој конференцији за новинаре, тадашњи председник Хрватске Фрањо Туђман изрекао је неистину да је неко из Српског покрета обнове звао његов уред у Загребу и тражио помоћ од хрватских власти зарад, тобожњег, заједничког рушења режима у Београду.

- Како се зове тај човек из СПО-а, који вас је звао? - питала је новинарка ТВ Београд Мила Штула.

- Звао је неки, чини ми се да се презива Јовановић - слагао је Туђман, изговарајући једно од најчешћих српских презимена. Следећег дана Вук је написао саопштење за јавност у којем је писало: ″Ових дана Српски покрет обнове звао је неки Хрват, из ХДЗ-а, који је тражио помоћ наше странке ради рушења усташког режима новог поглавника Фрање Туђмана″. ПСЕУДОНИМ Године 1991. Вук је са делегацијом СПО-а био у српском манастиру Хиландар на Светој Гори у Грчкој. По повратку у Београд, у Српској речи објављена је опширна репортажа о посети, са мноштвом детаља, потписана именом Ане Борковић. Када су монаси на Светој Гори прочитали репортажу, сместа су успаничени звали Вука, јер су помислили да је у његовој делегацији била и жена, маскирана у мушкарца, што је, иначе, строго забрањено вековним монашким канонима.

Вук је монахе морао да смирује уверавањима да с њим није била скривена жена, већ новинар, мушкарац – Стево Батић, који је и овај, као и друге текстове у Српској речи у то време потписивао поменутим женским псеудонимом. МУВА Један сељак, Вуков велики поштовалац, упорно је инсистирао да председник СПО-а дође у његову кућу. Вук је најзад пронашао мало слободног времена и посетио је његово домаћинство, у којем му је приређен веома срдачан дочек који је подразумевао и постављање трпезе. Док је ручао, Вук је у тањиру супе приметио муву.

- Шта сада да радим? – питао се Вук у себи. - Ако кренем да вадим муву из супе, разочараћу домаћина, а није искључено

да ће после тога да грди своју супругу... Ма, боље је, ипак, да наставим да једем, као да мува није у супи. Па шта буде... РИКВЕРЦ Када је путовао по Србији, Вук је говорио својим возачима да стану аутостоперима.

- Треба помоћи људима – истицао је Вук. Једном приликом Вука је возио Звонко Осмајлић. Аутомобил се кретао великом брзином и Звонко је зауставио стотинак метара даље од стопера који је стајао поред пута.

- Звонко, врати се по човека! – рекао је Вук. - Немојте, председниче, молим вас! - Кад ти кажем, врати се! - Али, нека он дође до нас. - Видиш да је стар човек, крени ти према њему! – изричито ће Вук. - Ипак, да ми сачекамо њега... - Добро, Звонко, о чему се ради? Зашто нећеш да ме послушаш? - Председниче, не ради се о томе, него, како да вам објасним...?! Проблем је

у томе што не знам на овом аутомобилу да "убацим у рикверц". СЕСТРЕ Када је био у Москви с делегацијом посланика СПО-а, Вук је строго упозорио сараднике:

- Да ни случајно нисте "шврљали" и ″петљали″ са Рускињама! - Зашто, председниче? – питали су посланици. - Рускиње су наше сестре – уследио је одговор.

ПРИСЛУШКИВАЊЕ Делегација СПО-а, предвођена Вуком, разговарала је 1991. године у Москви са тадашњим министром спољних послова СССР-а Едуардом Шеварнадзеом. У току разговора, посланик СПО-а Мирослав Милутиновић приметио је да Шеварнадзеов

саветник носи чарапу са металном апликацијом. Он је знао за ту марку чарапа, али је, желећи да се нашали, дошапнуо колеги посланику Радомиру Урошевићу:

- Уроше, погледај, овај до Шеварнадзеа има прислушкивач на чарапи! Поверававши у то, Урошевић је брже-боље Вуку доставио цедуљицу на којој је писало:

- Овај разговор се прислушкује! ПОРУКА Вук је у Москви разговарао и са Русланом Хазбулатовом, председником Врховног совјета СССР-а. Председник СПО-а није придавао значај овом сусрету, сматрајући га протоколарним, па се није посебно ни припремио. У разговору се стигло и до збивања у Чеченији, руској републици која је желела да се отцепи.

- Ко је генерал Дудајев? – питао је Вук свог саговорника. - Да ли знате нешто о Чеченима? – узвратио је Хазбулатов питањем. - Знам пуно о том народу, а знам и Љермонтовљеву песму. - Коју песму знате? – заинтересовао се председник совјетског парламента. - ″Зли Чечен привлачи се обали и оштри своју каму. Спавај моје детенце

прекрасно, бајушки бају, зли Чечен привлачи се обали и оштри своју каму″! Хазбулатов се истог трена смркао и недуго затим је хладно саопштио да га чекају обавезе и да је разговор завршен. По изласку из зграде парламента, саветник руског председника Бориса Јељцина, који је присуствовао разговору, упитао је Вука, да ли зна шта је по националности Хазбулатов? - Зове се Руслан, председник је парламента у Москви. Он је Рус, наравно... - Не, господине Драшковићу, Хазбулатов је Чечен и зато је онако реаговао. А

осим тога, он мисли да је то што сте му рекли порука од председника Јељцина – рекао је загрцнут смехом саветник председника Русије.

САТАНИЗАЦИЈА Љубо Јеврић, председник СПО-а из Јадранске Лешнице код Лознице поправљао је радио и ТВ пријемнике. Када је почетком деведесетих година прошлог века долазио у сеоска домаћинства, Јеврић је, док је радио око апарата, укључивао диктафон на којем су били снимљени Вукови говори одржани на опозиционим митинзима. Домаћини, не знајући ко говори, одобравали су Вукове речи:

- Свака му се реч позлатила! - Овај човек паметно говори! - Све је истина што каже!

После похвала, следило је питање: - А ко ово говори?

Када би им Љубо Јеврић објаснио да је то говорио Вук Драшковић, следили су коментари, изговарани под утицајем систематске сатанизације председника СПО-а у режимским медијима:

- Ништа није тачно што говори! - Лаже издајник!

- Искључуј то, нећу да слушам, јер Драшковић доноси несрећу и рат! НЕСПОРАЗУМ Почетком 1992. године, уочи почетка рата у Босни и Херцеговини, Вук је био у Сарајеву. У хотелу "Холидеј ин", где је био смештен, окупио се велики број чланова Српског покрета обнове из БиХ. Приликом упознавања са њима, један човек с брадом нешто је рекао, од чега је Вук због буке чуо само реч "поплашен".

- Немате разлога да будете уплашени – рекао му је Вук. - Господине Драшковићу, ја се презивам Поплашен – објаснио је неспоразум

Никола Поплашен, професор и доцнији председник Републике Српске. ЛАЖЕШ Године 1992. Вук је говорио на промотивном скупу СПО-а у Власотинцу. За све време његовог говора група социјалиста, присталица Слободана Милошевића, звиждала је, добацивала и лармала. Онда је Вук иронично рекао да је "Слободан Милошевић највећи и најбољи српски владар"!

- Уа, лажеш! Уа, лажеш! - заурлали су социјалисти који, очигледно, нису ни слушали Вуков говор. ТЕСЛА У време трајања ″Видовданског сабора″ организоване су протестне шетње центром Београда. Колона је увек пролазила и Светогорском улицом, где је демонстранте са прозора свог балкона српском заставом и махањем поздрављала легендардна Бака Олга. ″Шетачи″ су најчешће и најгласније клицали име председника СПО-а. Вуку је помало било непријатно што стално узвикују: ″Вуче, Вуче!″, па је момцима из првих редова рекао да скандирају и име председнице Грађанског савеза Србије Весне Пешић. Међутим, како га они због буке изазване звонцима, пиштаљкама, трубама и другим реквизитима нису чули, уместо: ″Весна, Весна!″, улицом која спаја Телевизију и Радио Београд, проломило се: ″Тесла, Тесла!″ ИСТИНА На предизборном скупу, одржаном у спортској хали у Шапцу, децембра 1992. године, Вук је пред неколико хиљада присутних људи поручио:

- Говорите истину увек и свуда! А посебно разговарајте са људима који на раменима, уместо глава, носе телевизоре! После ових речи присутни су се грохотом насмејали. ИМА ВРЕМЕНА У изборној кампањи 1992. године, Вук је био у лесковачком крају, на југу Србије. У једном селу срео се са човеком који је нешто радио у њиви поред пута.

- Домаћине! – обратио му се Вук – како се живи? - Лоше, Бога ми. - А хоћемо ли да мењамо ову власт? – питао га је Вук. - А не, ја ћу гласам ову власт! - Зашто, побогу? – Вук ће изненађено. - И тебе ћу гласам – рече сељак.

Вук је сада био још изненађенији. - Ћу те гласам, али тек када и ти дођеш на власт.

У БОГАТИЋУ На митингу, у мачванској варошици Богатић, Вук је рекао:

- Под комунистичком влашћу ваше место је доспело међу најнеразвијеније у Србији, тако да је за њега сада, уместо Богатић, нажалост, прикладније име – Сиромашевић. ТАМНИЦА Док је 1993. године Слободан Милошевић држао свог главног политичког конкурента у суровим условима у београдском Централном затвору, тада слободни и независни Студио Б, на чијем челу је био Драган Којадиновић, свакодневно је емитовао поруку у стиху: "Другови и другарице, пустите Вука из тамнице. Покажите мало добре воље, ни напољу није боље." ОБЕЋАЊЕ

- Вас, Пироћанце, бије глас да сте врло штедљиви - казао је Вук на изборном скупу у Пироту.

- Тако је! - повикали су окупљени. - То је добра особина. Када СПО буде формирао владу, министар финансија

биће из Пирота - обећао је Вук.

НУЛЕ Крајем 1993. године новинари су питали Вука шта мисли о тада учесталој појави деноминације, односно брисању нула са инфлаторних динарских банкнота.

- Није решење у скидању нула са новчаница, већ нула са власти - казао је Вук. За говор, у којем је била ова реченица, Вук је добио престижну награду из области сатире "Радоје Домановић", коју додељује Удружење књижевника Србије. СЛОВАЧКЕ КИФЛИЦЕ Децембра 1993, у јеку кампање Српског покрета обнове за парламентарне изборе у Србији, Вук Драшковић се, на позив председника општинског одбора СПО-а из Старе Пазове Миодрага Миће Јакшића, обрео у овом вишенационалном градићу у Срему. Како је протокол посете налагао, Вук је пре велике конвенције у тамошњој позоришној сали посетио црквену општину Српске православне цркве и оца Пантелију Павловића, али и седиште словачке Евангелистичке цркве и дом словачког свештеника Павела Андрашика. Вук је био у пратњи угледних Словака и Срба из Старе Пазове који су подржавали његову изборну листу. Словачки свештеник је Вука дочекао испред куће заједно са својим укућанима и члановима црквене управе и увео га у велики салонски стан у близини црквеног здања. Домаћини су председника СПО-а, уз срдачну добродошлицу, понудили пићем и храном, пре свега специјалитетом словачке кухиње – домаћим кифлицама. Седам дана раније, у изборној кампањи у Старој Пазови боравио је и Слободан Милошевић, председник Србије и главни политички противник Вука Драшковића, који у кући једног угледног Словака који га је примио, није хтео ни да пипне домаће кифлице, мислећи да ће бити отрован, што му је локална словачка заједница веома замерила. Када је Вук понуђен кифлицама, у соби, у којој је било много људи, новинара и сниматеља, настао је тајац, јер се очекивала Вукова реакција на понуду. Присутни су били убеђени да Вук о Милошевићевом одбијању ништа не зна, па им је било занимљиво да виде како ће реаговати. Како су Вука његови активисти из Старе Пазове, пре свих Златко Бабинка, обавестили о томе да Слободан Милошевић пре седам дана није хтео да проба понос словачке кухиње, председник СПО-а је видео да сви очекују његову реакцију... Узео је једну кифлицу, сласно је загризао и за час појео. Насмејао се и рекао:

- Кифле су одличне. Веома су укусне. Баш ми је драго што их Милошевић није пробао. Присутни су са одушевљењем реаговали. Грохотом су почели да се смеју, камере су све то снимале, а свештеник Павел Андрашик је подигао чашицу ″боровичке″, словачке националне ракије, и наздравио ″будућем премијеру Вуку″. КОЗА И КУПУС

После још једних нерегуларних избора које су организовали социјалисти, Вук је, у обраћању припадницима "седме силе" рекао:

- СПО не може да прихвати резултате избора, јер су гласачки листићи однети са бирачких места, али током ноћи нису предати у Републичку изборну комисију, већ су били код председника бирачких одбора, који су сви одреда социјалисти.

- У чему је проблем? Шта је у томе спорно? – питали су новинари. - То вам је исто као да је коза целу ноћ чувала купус – ″езоповским″

речником објаснио је Вук. ПРОЦЕНА Вук је у време рата у бившој Југославији, односно у Хрватској и Босни, једном приликом боравио у Њујорку. У таксију на Менхетну таксиста га је, пошто је сазнао да је Вук из ратом захваћене државе, упитао:

- Да ли су муслиманске вере - Хрвати или Срби? Рачунајући да је таксиста Американац хришћанин и да ће га тако определити за Србе, Вук је рекао:

- Хрвати су муслимани. - Хвала вам – казао је задовољни таксиста – ја сам од сада за Хрвате, пошто

сам ја муслиман из Египта. ГЛУПИ АВГУСТ Када се на политичкој сцени Србије, уз велику финансијску и медијску подршку режима, појавила Југословенска левица, партија Мирјане Марковић, супруге председника државе Слободана Милошевића, Вук је коментарисао:

- Не верујем да ће ова партија имати подршку грађана. Није Србија Глупи Август, да би указала поверење ЈУЛ-у.

ЗНАЊЕ Тек што је 1994. године ушао у скупштину као посланик, Вук је у холу упитао једног посланика са брадом, мислећи за њега да је због тог спољног обележја сигурно члан СПО-а:

- Знаш ли шта нам на данашњој седници спремају социјалисти? - Знам све шта су се договорили. - А како то знаш? - Знам, јер сам и ја социјалиста – казао је посланик СПС-а Зоран

Љубисављевић из Владичиног Хана. МАЛА И ВЕЛИКА МАЧКА Током расправе о избору владе Мирка Марјановића 1994. године, Вук је у парламенту Србије направио овакво поређење:

- Можете мачору окачити о врат плочицу на којој пише ″тигар″, али од тога он тигар неће постати. ПЕТИНГ Почетком 1994. године Демократска странка је дала тројицу својих чланова за министре у влади Социјалистичке партије Слободана Милошевића. Челници ДС-а, међутим, негирали су да су у коалицији са СПС-ом и тврдили да су остали у опозицији. То је Вука подстакло да на овај начин опише понашање Демократске странке:

- Демократе су као тестиси. Учествују, а не улазе. ДВОЛИЧНОСТ Вук је у парламенту предводио посланички клуб Српског покрета обнове. Једном је у скупштинске клупе до њега сео Александар Вучић, генерални секретар Српске радикалне странке, и започео разговор: - Господине Драшковићу, прочитао сам све ваше књиге и изузетно вас ценим као писца и великог српског патриоту. Ви сте ми били узор, а када сте основали Српски покрет обнове био сам члан странке. Док су њих двојица разговарали, председник Скупштине прозвао је Вучића да изађе за говорницу са које је он поручио: - Вук Драшковић води издајничку политику. Он ради против српских националних интереса... КАД И ЦРВЕНИ ПОЦРВЕНИ Године 1994. Слободан Милошевић се први пут јавио Вуку. Позвао га је телефоном и предложио да се виде следећег дана да би разговарали о новонасталој парламентарној кризи, јер после избора из децембра претходне године ниједна странка, односно коалиција, није имала већину. Вук је размишљао да ли да иде на разговор са човеком који је наредио напад полиције на демонстранте 9. марта 1991. и његово и Данино хапшење и премлаћивање 1. јуна 1993. Ипак, због државних разлога, одлучио је да оде на тај разговор. Када је ушао у председничку канцеларију, Милошевић га је дочекао насмејан, а у разговору се заклео да није знао да су Вук и Дана више од 45 дана били мучени и пребијани у полицији и затвору и да им је живот висио о концу. Милошевић је још рекао да је тек после 40 дана чуо од некога за то, па је затражио извештај. Када је прочитао извештај, наводно, згрозио се и одмах издао акт о аболицији. Чувши такву верзију драматичних догађаја од председника Србије, Вук је био констерниран. Није веровао да чује то што чује. Размиљао је, да ли да сместа крене ка излазу и да каже: ″Лажи ти неког другог", или да поступи другачије. И поступио је другачије. Остао је на разговору и рекао домаћину дословце:

- Господине председниче, ви сте веома лоше обавештени од ваше службе. Никада Дана и ја нисмо били у затвору и ви сте очигледно грешком аболирали некога другог.

После ових речи Милошевић се, бар на тренутак, збунио и поцрвенео. БРАВО! Маја 1994. Вук је говорио на Равној Гори. Критикујући погубност политике владајућих социјалиста који су се инатили међународној заједници и провоцирали ратни сукоб са НАТО-ом, најмоћнијом војном силом, Вук је у ироничном тону, поред осталог, рекао:

- То је опасна и погубна политика. Зарад останка на власти, народ се гура у нове несреће. Могао бих и ја да кажем: Ми Срби смо најјачи народ на свету. Нико нам ништа не може. Победићемо у рату и Америку! Када су овај део његовог говора, снимљен на видео касети, чули неки српски емигранти, окупљени у једном нашем клубу у Чикагу, одушевљено су скочили са својих места, запљескали рукама и повикали:

- То, Вуче, браво! Живела Србија! Доле Америка и Европа! Показаћемо ми њима њиховог Бога! ПЉАЧКА После пропасти пирамидалних банака, попут "Југоскандика" и "Дафимента", човек, који је изгубио улог, питао је Вука шта он мисли о томе.

- У свету се догађа да људи пљачкају банке. Међутим, једино код нас банке пљачкају људе – покушао је Вук да га утеши. ПОРЕЂЕЊЕ

- Даме и господо посланици, један је давно у Сенату старог Рима сваки свој говор, о било чему, завршавао реченицом: ″Уосталом, сматрам да Картагину треба разорити!″ СПО, и не само СПО, већ четири године, у свакој прилици и неприлици, понавља: ″ТВ Бастиљу треба ослободити!″ Битка за демократску Србију поистоветила се са битком за слободну телевизију...- казао је Вук у Скупштини Србије 1995, током расправе о предлогу закона о Радио-телевизији. ЖЕЉА Алудирајући на критеријуме којима се Министарство правде руководило код предлагања кандидата за судије и тужиоце, Вук је саопштио са скупштинске говорнице:

- СПО не жели слушкиње ни у портирници, а камоли у Врховном суду. ТУЖБА Реагујући на неистине које су о СПО-у изнете на програму државне телевизије, Вук је у Скупштини рекао да је потребно донети Закон против лажи:

- Кога да тужим и коме? Да тужим генералног директора ТВ Србија? Таман посла! Знате, лепо каже наш народ: ″Ако ти во учини штету, не подноси се тужба против вола, него против његовог газде″. А ви добро знате да у овој Србији, и Телевизијом, и буџетом, и пореским законима, и животом и смрћу, и нашим судбинама располаже, и газда им је онај ко је председник државе. ГОЗБА

- Можда ће се неки обрадовати чињеници, и одавно је прижељкују, да СПО не седи овде. У Африци, где сам подуже живео, тек када се лавови повуку, почиње гозба за хијене. Па нека тако и буде – изрекао је Вук 1995. у Скупштини Србије и позвао посланике СПО-а да напусте скупштинску салу после незаконитог и бахатог понашања владајуће социјалистичке већине. У сали су остали посланици социјалисти и радикали. БРАК За једног члана обезбеђења Српског покрета обнове пронео се глас да се упушта у ванбрачне везе са већим бројем жена. Када су те вести допрле и до Вука, скренуо је пажњу несташном члану странке да "поведе рачуна о понашању", те да "СПО породицу сматра светињом".

- Ти си у браку, а чуо сам да је једна дама с којом се виђаш затруднела с тобом. Да ли је то тачно? – питао је Вук.

- Председниче, то је тачно, али нема разлога за бригу. И та жена је у браку. ПОНОС И СТИД Посредством др Војислава Вукчевића, генералног секретара СПО-а, који је био професор на Правном факултету у Осијеку, Вук се средином деведесетих година прошлог века телефоном чуо са Бранимиром Главашем, високим функционером ХДЗ-а и првим човеком Осјечко-барањске жупаније. У том разговору, Главаш је Вука подсетио на познату изјаву великог научника Николе Тесле, да се поноси својим српским пореклом и хрватском домовином.

- Ех, да је Тесла данас жив – уздахну Вук – рекао би да се стиди и српског порекла и хрватске домовине! НО СМОКИНГ Вук је у Вашингтону, у Стејт департменту, разговарао са Вореном Цимерманом, бившим амбасадором САД-а у Београду.

- Господине Драшковићу, знам да сте пушач, као и ја, и да бисте сада радо запалили цигарету - рекао је Цимерман.

- Тако је – прихвати Вук. - Пођите онда за мном - позвао је Вука Цимерман и напустио свој уред.

Вук га је следио дугачким ходницима и онда се изненадио када су стигли пред врата тоалета.

- Изволите, уђите, јер ово је, нажалост, једина просторија у којој је у целој овој огромној згради дозвољено пушење - објаснио је амбасадор Цимерман. САОПШТЕЊЕ Једном је Вук рекао својој секретарици Александри Павловић да пошаље саопштење за јавност свим редакцијама путем факса. После неког времена, Вук је ушао у канцеларију и видео саопштење на папиру. Одмах је питао секретарицу: - Сашка, да ли си послала факс, као што сам ти рекао? - Јесам, председниче, послала сам. - А како си га послала, када ти је саопштење још увек на столу?! ГЕБЕЛС ДА ИМ ПОЗАВИДИ У кампањи за парламентарне изборе 1996. Вук је критиковао медијске лажи и манипулације државне телевизије под контролом Слободана Милошевића и СПС-а, те је на једном митингу рекао:

- Да је Гебелс имао такву телевизију, нацисти би и данас владали! ПРОШЛОСТ И БУДУЋНОСТ

- Како да објашњавамо људима да гласају? – питали су активисти СПО-а свог председника уочи избора, половином деведесетих година.

- Објашњавајте им у једној реченици – био је изричит Вук - да би наша отаџбина могла у будућност, Милошевић и његов штеточински, антидемократски и антинационални поредак морају у прошлост! МЕГДАН

- Слободане Милошевићу, да будем кратак и јасан: изађи ми на политички мегдан јуначки, на твоју ТВ Бастиљу, ако си мушко и ако си човек. Кад год хоћеш и колико ти је времена потребно. Али, ако ми на мегдан не изађеш, дајем ти своју веру тврду, послаћу ти кудељу, да ми предеш гаће и кошуљу – поручио је Вук тадашњем моћном председнику Србије, са митинга Коалиције ″Заједно″ 1996. године. ЖУРБА

На једном митингу коалиције "Заједно" у Београду, Вук је поручио окупљенима: - Журим на заказани митинг у унутрашњости. Пошто немам времена, молим

вас да ме саслушате у тишини, а ви аплаудирајте и звиждите кад завршим говор. ПОГРЕШНА СОБА У време постојања Коалиције "Заједно" Вук, Весна Пешић и Зоран Ђинђић боравили су у истом хотелу у Бриселу. Увече, пред повратак за Београд, договорили су се да се следећег дана нађу на доручку у седам ујутру. Весна и Вук су стигли тачно у договорено време, али Зорана није било. Весна је била нестрпљива, па је казала Вуку:

- Иди у собу и буди га, сигурно се успавао! Весна је Вуку рекла број собе, али га је он пермутовао и закуцао на врата погрешне собе. Како се на Вуково куцање нико није одазвао, он је, као сваки нестрпљиви Србин, притиснуо кваку, ушао и још из предсобља почео да виче:

- Дижи се, Зоране, закаснићемо на авион! Ушавши у собу, Вук је затекао двоје непознатих људи који су водили љубав. Шокиран, ишао је уназад и само понављао на енглеском:

- Жао ми је, веома ми је жао. КАКО? Један посланик Српског покрета обнове предложио је Вуку да странка успостави сарадњу са македонским ВМРО-ом, тумачећи то потребом да се повежу две националне странке, десног центра и демохришћанског опредељења.

- Све је то тачно – одговори му Вук и одмах постави питање – али како да сарађујемо са њима када су нам њихови чланови убили краља Александра у Марсеју?! ЈАЈА Током тромесечних протеста због крађе на локалним изборима, присталице Коалиције "Заједно" јајима су гађале државне и медијске институције – Скупштину, Владу и Радио-телевизију Србије, коју је Вук прозвао "ТВ Бастиља". А гостујући 3. августа 1997. на РТС-у, у емисији Разговор с поводом Вуку се на почетку омакло:

- Вечерас сам ушао у ову кућу без јаја. ЉУБАВ, ВЕРА, НАДА На изборима 1997. године слоган СПО, исписан на плакатима, гласио је: Љубав, Вера, Нада. Један мештанин Шапца питао је Вука:

- Зашто рекламирате певаче народне музике? - Како то мислите? – узвратио је Вук.

- Зар не пише на вашем плакату да у Шабац долазе ЉУБА Аличић, ВЕРА Матовић и НАДА Топчагић? ПРАВИ ВУК У председничкој кампањи 1997. године Вук је скратио косу и браду. Иако је та промена била добро прихваћена од већине, било је и оних који су мислили другачије. Неки чланови одбора СПО-а из унутрашњости, пошто су добили нове плакате, рекли су:

- Не требају нам нове слике. Ми у нашим просторијама држимо старе слике. На њима је прави Вук! ПАНЦИР У време када су се на Косову и Метохији 1998. године водиле оружане борбе између српске полиције и шиптарских терориста, Вук је посетио места најжешћих сукоба. У више наврата боравио је у Ораховцу, Малишеву, Зочишту, Великој Хочи, Србици, манастиру Девич и другим местима, да би охрабрио српско становништво и да би најугроженијима уручио хуманитарну помоћ. Дешавало се и да терористи пуцају на возило у којем се налазио Вук. Људи из пратње су зато захтевали од председника СПО-а да обуче панцирни прслук, али је он то одбио. Штавише, одлучио је да свој панцир поклони једном полицајцу који је, за време боравка на Косову, био у његовом обезбеђењу. Четири године касније Вук је тог полицајца поново срео у Врању.

- Председниче - започео је полицајац - ви сте ми спасли живот! Дали сте ми ваш панцир који сам носио у борбама против терориста. Управо тај панцир је зауставио метак који ме је погодио у пределу срца и сачувао ме од сигурне смрти.

МАРШ! Изнервиран недоличним понашањем неких младића на Равној Гори, који су били пијани, разуздани и костимирани као у партизанским филмовима, Вук им је са говорнице поручио: - Понашајте се српски, или марш са Равне Горе! ЧИЗМЕ И ПАТИКЕ Почетком 1999. године, у организацији међународне заједнице, одржавани су преговори о Косову у француском замку Рамбује поред Париза. Вук је био потпредседник Савезне владе и уверавао је Слободана Милошевића да у име Југославије прихвати понуђени споразум који није био идеалан, али којим би

Косово било сачувано у границама Србије и избегнуто доцније бомбардовање наше земље. Међутим, председник Југославије је то одбијао, говорећи: - Не пристајем! Никада нећу да дозволим да НАТО чизма крочи на нашу територију! - Добро, онда ћемо их замолити да обују патике – нашалио се Вук, у тренуцима који су били веома озбиљни. НОЖ После премијере филма Нож, снимљеном по истоименом роману, Вук је окупљеним новинарима у Центру "Сава" изјавио:

- Чуо сам коментаре да је филм, као и роман, прича о несрећи једног те истог двоконфесионалног народа, што је тачно. Најмање петорици неких ″Алија″ вечерас сам потписао књигу. Признали су да је филм поштен и да су плакали једнако над судбином Рабијином, као и над судбином Југовића. Мислим да ће многи кратке памети правити проблеме филму. Бежаће од њега као што ругоба бежи од огледала. БРКОВИ На врхунцу Милошевићеве власти, новинар водеће америчке ТВ мреже Си-Ен-Ен питао је Вука:

- Има ли разлике између Стаљина и Милошевића? - Има – одговорио је Вук. - У чему је та разлика? – занимало је новинара. - Милошевић нема бркове.

ПОВЛАЧЕЊЕ Желећи да укаже на неспремност социјалистичке власти да одступи, Вук је на великом митингу СПО-а у Нишу, одржаном у лето 1999. године, пред више десетина хиљада људи, направио овакво поређење:

- Чак и вода има неки природни осећај одговорности. После поплава, кад почини штету, вода се повлачи. РАТ

- Милошевић је изгубио рат против НАТО-а оног тренутка када је тај рат почео – рекао је Вук на једном скупу у источној Србији, одржаном по престанку агресије на нашу земљу. ЈЕЗИК

Један црногорски "лингвиста" уверавао је Вука да постоји и ″црногорски језик″. На крају расправе, Вук му је "дао за право" следећим речима:

- Црногорски језик заиста постоји. На том вашем чистом црногорском књижевном језику стих из познате народне песме, а у преводу са српског, гласи овако:

- "Ој ђевојко моја, напој мене коња!" УНУТРАШЊИ ГЛАС Јуна 2000. године на Вука је у Будви извршен атентат. По налогу Слободана Милошевића, Служба државне безбедности Србије ангажовала је криминалце, са задатком да физички уклоне највећег противника режима. Унајмљене убице имале су план да преко балкона уђу у собу у којој се Вук налазио сам и да из непосредне близине пуцају у њега из пиштоља. Само пет минута пре него што ће се појавити атентатори, Вук је затворио жалузине на вратима између собе и балкона. Управо та дрвена преграда спречила је наручене убице да сасвим приђу Вуку. Злочинац, међутим, није одустајао. Размакнуо је дашчице на вратима и нанишанио кроз отвор ширине неколико центиметара. Само делић секунде пре него што је повукао ороз пиштоља, Вук је померио главу, а зрно га је окрзнуло по слепоочници. Обливен крвљу, Вук се није збунио. Бацио се на под и заклон потражио иза стуба на средини собе. Са удаљености од свега три метра атентатор је наставио да пуца, погађајући стуб на којем је била икона светог Николе, који је Вукова крсна слава, и Богородице са Христом, на другој страни стуба. - Никада раније то нисам чинио, али те вечери неки ″унутрашњи глас″ ми је ″поручио″ да затворим жалузине на улазним вратима. То ми је спасло живот. У противном, атентатори би се без проблема ушетали у собу и извршили свој план. ВЕРА У интервјуу за лист Наши дани, неколико дана после атентата у Будви, Вук је тај догађај и срећан исход тумачио на следећи начин:

- Ја у Бога верујем заиста искрено. Погледајте стуб који ме спасао: на њему је са ове стране Богородица са Христом, мазним Христом, који је дете и који мази мајку. То је и иначе једна од мојих најдражих икона са Христом. А са друге стране, видећете, налази се икона светог Николе, а то је моја крсна слава. Ја верујем у Бога и многи људи заправо не знају шта значе оне Христове речи: "Ви који чините добро, чините добро и даље. Ви који чините зло, чините зло и даље." То је вероватно потребно да би се то чињење добра и то упорно чињење зла нашли на неком вечном кантару, на некој ваги, да би се сви ми смртни на овом свету измерили пред неком вечношћу, да свако буде награђен за оно што је за време свог привременог боравка овде, на земљи, био. ДОГОВОР

После оптужби неких политичара, пре свега из опозиције, да, тобоже, сарађује са Милошевићем, Вук је 2000. године, после неколико преживљених атентата, које је организовала Служба државне безбедности, поручио вечитим скептицима:

- Да сам у тим атентатима убијен, сигурно би било оних који би тврдили да је и то учињено у договору Милошевића и мене. ИСКРЕНО Када је јуна 2000. године на Вука пуцано у његовом стану у Будви, с намером да режим уклони најопаснијег политичког конкурента, председника СПО-а после тога нису дошли да посете његови пријатељи и колеге из опозиционих странака. Штавише, готово нико од њих није га позвао ни телефоном. Један од ретких који се Вуку тих дана јавио био је генерал Момчило Перишић, некад високо рангиран у Милошевићевом естаблишменту.

- Како си, Вуче? – питао је генерал. - Жив сам. И хвала ти, Момо, што си звао. Заиста нисам очекивао да ћеш ти

да ми се јавиш – искрено ће Вук. МАФИЈА

- У свакој држави има мафије - рекао је, поред осталог, Вук у разговору са новинаром Би-Би-Сија.

- А каква је ситуација у Србији? - питао је новинар. - У Србији мафија има државу.

МРАЧНИ ПАР

- Како бисте укратко описали режим Слободана Милошевића и његове супруге Мирјане Марковић? Да ли је то једностраначки поредак? - питао је Вука новинар Њујорк тајмса.

- То јесте, у суштини, једностраначка власт, али њихов режим је и једнокреветни – објаснио је Вук. МУВА И ЧЕЛО

- Оцењујете ли злонамерним предлоге да Вам Милошевић преда власт, а да му се гарантује имунитет од хашке оптужнице? Нека варијанта "Путин - Јељцин" – питао је Вука новинар Сенад Пећанин из Сарајева.

- Каква црна власт? Не чиним ја све што чиним ради своје власти. Шта ће мени власт? Оптуживши Милошевића, они су створили једног неконтролисаног монструма који сахрањује будућност Србије, а верујте ми, и целе регије. Нека сада они виде шта ће с њим. Чуо сам да су Клинтон и Путин разговарали о њему, и драго ми је што то морају. Нашао се неки паметњаковић да, на начин на који су они то извели, спасава Балкан. То је исто као када бих ја видео муву на вашем челу, а

ви спавате; да бих вас спасао муве, узмем маљ и убијем је на вашем челу – oдговорио је Вук. ИЗБЕГЛИЦЕ Вук је разговарао са избеглицама у кампу на ободу Београда и рекао им какве су реалне могућности за њихов повратак у делове Хрватске и БиХ, из којих су протерани.

- Све је тачно, господине Драшковићу, што ви говорите - рече један старији човек - али истина је ружна, тешка и непријатна, а ми бисмо више волели да нас лажете, као што раде и други политичари. Молимо вас, убудуће нас и ви лажите! Тако нам је, бар начас, и лакше и лепше! ВУК И КОЗЕ У децембру 2000. године новинарка НИН-а је Вуку поставила овакво питање:

- Зашто сматрате потребним да у новом парламенту буде Српски покрет обнове?

- Козе другачије брсте када их ВУК гледа! ЈОШ НАМ САМО АЛЕ ФАЛЕ Коалицију ДОС, када је дошла на власт 2000. године, чинило је 19 странака. Само неколико месеци касније испољиле су се све мане овако велике и хетерогене коалиције.

- Како бисте унајкраће описали ДОС? – питао је Вука новинар Телевизије Трстеник.

- Та коалиција ме подсећа на неман. С том разликом што се у бајкама помињу аждаје са највише седам глава, а ДОС је аждаја са 19 глава. ПОЛОВЊАЦИ Када су почетком 2001. године ДОС-ови министри ступили на функције, почели су да дају изјаве о свом имовном стању. Те њихове изјаве, углавном, биле су неискрене и заједничко им је било да су нови министри "скромног имовног стања", те да у власништву имају "пола куће", "пола стана", "пола имања", "пола аутомобила"... Реагујући на такве изјаве, Вук је предочио јавности своју ″имовину″:

- За разлику од министара, ја немам пола куће, пола аутомобила и пола жене. Ја имам целу кућу, цео аутомобил и целу жену. "КОКА-КОЛА"

Председнички, савезни и локални избори 2000. године нису били гласање за странке, личности и програме, већ својеврсни референдум против Слободана Милошевића и његовог режима. Тада створену атмосферу Вук је илустровао овим примером:

- У једном месту у Србији домишљати младићи одлучили су да пријаве изборну листу која се звала "'Кока-кола' – ДОС - Војислав Коштуница". И, шта се догодило? Било је пријављено много кандидата, али је, наравно, убедљиво победила "Кока-кола". Каква је атмосфера била створена – наставио је Вук – победио би у Србији и Хашим Тачи, само да је иза њега писало ″ДОС″. ЖУТИЦА Када је после десетогодишње доминације СПС-а (тзв. црвени), Коалиција ДОС 2000. године дошла на власт, у којој је Демократска странка (тзв. жути) имала главну улогу, Вук је то коментарисао овако:

- После црвене грознице, сада смо на мети жутице. ИМЕ По паду ауторитарног режима, Вук је тек после годину дана имао могућност да гостује на државној телевизији.

- Ви сте 9. марта 1991. године РТС-у дали име "ТВ-Бастиља". Како бисте данас назвали нашу кућу? - питао је водитељ емисије.

- Сада сте "ТВ-Бастиљица". ЈАХАЊЕ

- Каква је промена наступила у Србији после 5. октобра 2000. године? - интересовало је новинара НИН-а у разговору с Вуком.

- Сјахао је Курта - рече Вук - а узјахали су и Курта и Мурта. МИКРОСКОП

- Да ли у целом том постпетооктобарском галиматијасу видите макар једну позитивну личност, позитивну групу, чији су лик и дело за вас прихватљиви? – питао је Вука новинар Српске речи.

- Слабо видим без електронског микроскопа, а не верујем да бих у том друштву таквог могао да уочим ни тада - одговорио је Вук. ЕВРОПА И док је већи део Србије славио и хвалио тадашњег премијера Зорана Ђинђића и команданта Јединице за специјалне операције Службе државне безбедности Милорада Луковића Легију, Вук је још 2001. године упозорио:

- Ако су Ђинђић и Легија Европа, у такву Европу нећемо. ГОТОВО Министар унутрашњих послова у време владавине ДОС-а Душан Михајловић, пре него што је дошао на ту функцију, био је Вуков кућни пријатељ. Међутим, поставши шеф полиције, Михајловић је престао да се виђа са пријатељем, па се чак није ни јављао на Вукове телефонске позиве.

- Бићу сигуран да је са ДОС-ом дефинитивно готово онога дана када ме Душко поново буде посетио – закључио је Вук. ВАМПИРИ Када је досовска влада одлучила да јефтинија струја у српским домаћинствима буде само после поноћи, Вук је то дочекао овако:

- Тражимо да се укине ова неразумна одлука, јер грађани Србије нису вампири да устају после поноћи и тада кувају, перу и пеглају. ЦЕНЕ И ПЛАТЕ

- Шта ће бити са ценама и платама када СПО дође на власт? - питао је Вука један радник на трибини у Јагодини.

- Тада ће цене да се пењу степеницама, а плате лифтом - објасни му председник СПО-а. СРПСКИ ВИСОКОПРЕВРТАЧИ На постављено питање новинара Блиц њуза о неким "прелетачима", који су "преко ноћи" напустили опозиционе странке и прешли у владајуће, Вук је одговорио:

- Када говоримо о прелетањима после 5. октобра, онда то већ не спада у домен политике, него у домен голубарства. Голубова превртача препуна је данас Србија, али нема довољно кукуруза. Треба их толике нахранити. ПОТПРЕДСЕДНИЦИ ВЛАДЕ

- Када су биле у опозицији, странке ДОС-а обећале су да ће њихова влада имати највише три потпредседника, али сада их има чак осам - констатовао је новинар Данаса и замолио Вука за коментар.

- Број потпредседника мора да се смањи, и када будемо у влади, ми ћемо то да урадимо. Ево, примера ради, израчунали су математичари у нашој странци, када би и Кина, сразмерно броју својих становника, имала толико потпредседника владе, њихов број би износио преко дванаест хиљада! СРБИЈА МЕЂУ ШЉИВАМА

Крајем 2001. године Вук је у једном интервјуу описао стање које је тих месеци владало у СПО-у: - Одмах после 5. октобра цео СПО је био у неком шоку. Шта је ово, десет година смо тресли шљиву, отресли их, а сада их купе други, а нас нема нигде. Тако је изгледало, али како време пролази, свима постаје јасно да су те шљиве отровне. ОВО И ОНО Редакција листа Време на крају сваке године бира најефектнију изјаву из претходних 12 месеци. Децембра 2001. за изјаву године проглашена је реченица коју је Вук, описујући тада нову власт ДОС-а, изговорио на традиционалном скупу СПО-а, одржаном у мају на Равној Гори:

- Ово још није оно, али ово показује велике амбиције да постане оно! Ми нисмо ни ово ни оно! ПОДМЛАЂИВАЊЕ Коментаришући у време владaвине ДОС-а однос власти према грађанима, државним институцијама и медијима, Вук је сажео мишљење у једну реченицу:

- Самовоља, бахатост и незнање се подмладило и натакло на главе чарапе и маске на којима пише ″Европа″ и ″демократија″. ХИМНА Две године по доласку на власт, и обећања да ће Србија поново званично да добије своју химну Боже правде, ДОС то није испуњавао. С обзиром на тадашње стање у држави и владајућој коалицији, Вук је у пролеће 2002. године изјавио:

- Бојим се да нам нова химна не буде: Тесно ми га скроји, нане. СРЕЋА - Шта ћете најпре учинити ако будете изабрани за председника Србије? – питала је Вука новинарка Гласа јавности у лето 2002. године.

- Уколико победим, одмах ћу распустити српски парламент, с великим задовољством и на срећу огромне већине грађана. ГУБИТНИЦИ И ПОБЕДНИЦИ

- Шта очекујете од ових председничких избора? - питали су новинари Вука у јесен 2002. године.

- Надам се да ће Србија схватити да је она губитник због погрешних победника - одговорио је он. НЕПОГРЕШИВО

- Хоћете ли да нам објасните изјаву да Срби увек гласају непогрешиво? -

тражили су новинари од Вука 2002. године. - То је тачно. Досадашњи избори су показали да наши бирачи увек

непогрешиво бирају погрешне. ПОРЕЗ НА СУНЦЕ На митингу у Ваљеву 2002. године, Вук је овако дефинисао стање у Србији:

- Људи сваким даном живе све горе и горе. Порезима, каквих није било ни у доба Турака, једино још није обухваћена сунчева светлост. НА ДОБРОМ ПУТУ Неколико месеци 2002. године, током трајања истоимене пропагандне кампање, влада је тврдила да је "Србија на добром путу".

- Да ли се слажете са овом тврдњом премијера Ђинђића? - питала је Вука новинарка једне телевизије.

- Србија је, заиста, на добром путу - одговори Вук - да под овом влашћу нестане. ЦРНА ГОРА

- Министар правде у Влади Србије мисли да сто хиљада гласача црногорских партија не може да управља судбином више милиона људи у Србији. Шта ви мислите о томе? - питао је Вука дописник подгоричког дневног листа.

- Мој став по том питању је познат. Да нема Црне Горе, ми бисмо морали да је измислимо. ТРУДАН, А НЕВИН Године 2002. трајала је вишемесечна расправа у коалицији ДОС-Социјалистичка народна партија Црне Горе, поводом Предлога закона о сарадњи са Хашким трибуналом.

- Како тумачите држање савезног председника Коштунице? - питала је Вука новинарка подгоричког Дана.

- Коштуница се договорио са челницима црногорске Социјалистичке народне партије да Предлог закона прође у Савезној влади где ДОС има већину, а да после тога у скупштинској расправи буде оборен гласовима радикала, ЈУЛ-а и СПС-а, тако што ће СНП да поднесе амандмане на оно што усвоји Савезна влада – тумачио је Вук.

- Тако је Коштуница одлучио да буде трудан, а да остане невин! МАГАРЕЋА РУЖА

- Да ли се кајете што СПО на изборе 2000. године није изашао у оквиру ДОС-а? - питали су Вука новинари Блица.

- Не кајем се - одговорио је – јер, како наш народ каже, ни ружа коју заденете за уво магарца, није више цвет. ОБРНУТА СИТУАЦИЈА За време владавине ДОС-а, у интервјуу једној француској телевизији, Вук је рекао:

- У Милошевићевом режиму власт је била у мафији и мафија је била у власти.

- А каква је ситуација сада? – питао је новинар. - Сада је ситуација обрнута! – рече Вук.

МИРАН САН Када је СПО 2002. године био ванпарламентарна странка, и у потпуној медијској блокади, владика рашко-призренски Артемије посетио је свог дугогодишњег пријатеља Вука у седишту СПО-а.

- Вуче, како си? – питао га је владика. - Преосвећени, осећам се одлично. Мирно спавам. - То је, веруј ми, најважније – дао му је владика за право.

ФИГУРАТИВНО Крајем 2002. године премијер Зоран Ђинђић посетио је изложбу воштаних фигура у београдском Студентском културном центру. Поред осталих, биле су изложене фигуре Светог Саве, Карађорђа, Милоша Обреновића, Николе Пашића..., али и двојице савременика – председника Југославије Војислава Коштунице и председника Владе Србије Зорана Ђинђића.

- Председниче, шта мислите о поставци? – питао је организатор изложбе Владимир Томчић.

- Допада ми се, само мислим да међу српским великанима недостаје Вукова фигура.

- Хтели смо ми, господине председниче, да урадимо и његову фигуру, али он није желео да позира – одговорио је вајар Сретен Радовић, аутор изложених фигура.

- А колико ви имате година, када сте разговарали са Вуком Караџићем? – питао је премијер зачуђеног вајара који је разговарао са Вуком Драшковићем.

ЧЕСТИТКА Поводом преласка бивших чланова СПО-а Гвоздена Росића и Милана Комненића у Демохришћанску странку Србије, Вук је крајем децембра 2002. године упутио следеће писмо Владану Батићу, председнику те странке:

- Поштовани господине Батићу, честитамо Вашој странци на јучерашњем кадровском појачању новим члановима. Тиме се ДХСС доказала и као еколошки покрет за чишћење СПО-а, на чему захваљујемо. За десет година наше борбе против комунизма, Ваши нови кадрови су Равну Гору замењивали Фрушком Гором. Кад год је било густо, било им је ретко. Нема битке из које нису побегли. Много ће Вам помоћи у кампањи за суверену Србију, али само док им не плате више да, као Црногорци, агитују за суверену Црну Гору. Од стања на берзи зависи и њихова национална припадност и државотворност. За такве Срби кажу: Боље их је изгубити него их наћи. Нека су Вам срећни и они и Нова година са њима. ПОЉУПЦИ Пре једне изборне трибине у мачванској варошици Богатићу, Вук се поздравио и пољубио са свима окупљенима, којих је било неколико стотина. Једна жена је испред Дома културе, где се трибина одржавала, стала у ред да се поздрави са Вуком, па је то и поновила. Пред почетак скупа јавно се похвалила:

- Људи, ја сам се три пута пољубила са Вуком! КРМАЧА Боравећи у Пожаревцу, Вук се срео са Момчилом Вељковићем, активистом "Отпора" који је, после пребијања и хапшења од социјалистичко-јуловског режима, остао и без запослења када је на власт дошао ДОС.

- Момо, шта радиш? Од чега живиш? – питао га је Вук. - Ево, продајем КРМАЧУ – рекао је Вељковић. - А има ли та крмача прасиће? – занимало је Вука. - Не продајем ја, Вуче, праву крмачу, већ радим као колпортер листа Наша

крмача – објаснио је Вељковић. ПРЕДУЗЕЋЕ Када је ДОС био на власти, Вук је у једном интервјуу рекао да у Србији апсолутно ништа не ради, осим једног предузећа.

- Које је то предузеће? - интересовало је новинарку Политике. - Једино предузеће које успешно послује је оно које продаје људе, било

иностранству, или их у спрези са мафијом овде отима, а онда тражи откупнину за слободу отетих. СНИМАЊЕ

- Да ли се и даље прислушкују просторије Српског покрета обнове? – питала је Вука новинарка агенције БЕТА, на конференцији за штампу одржаној у страначком седишту.

- Свакако – одговори Вук – ако вам случајно закаже диктафон, обратите се Служби државне безбедности. Они ће вам дати комплетан снимак данашње конференције за медије. РАЗЛОЗИ Одлазећи, пре свих осталих, са једног ручка у Сремским Карловцима, на којем су били чланови руководства СПО-а, Вук је рекао:

- Морам да идем из три разлога. Прво, чекају ме раније уговорене обавезе. Друго, разговор између вас биће опуштенији када ја одем. И треће, сарадници воле да оговарају свог шефа, па ћете то моћи сада слободно да радите! СТВАРНО И НЕМОГУЋЕ У кампањи за парламентарне изборе 2003. године радикали су обећавали да ће, ако они победе, хлеб коштати три динара, уместо двадесет колико је тада износила његова цена. Новинар новосадског Дневника питао је Вука за коментар овог обећања.

- Могуће је да радикали испуне обећање – рекао је Вук. - Значи, верујете да је то реално?! – запањено ће новинар. - Како да не. Али под условом да СРС брашно набавља у "српским"

градовима Карлобагу, Огулину, Карловцу и Вировитици. ВРАПЦИ У ПРАШИНИ Године 2003. сукоби између Демократске странке и Демократске странке Србије достигли су кулминацију.

- На шта вам, после две и по године терорисања народа, личи наставак сукоба између ДС-а и ДСС-а? Ко је ту на чијој страни? На чијој сте ви? – гласило је новинарско питање постављено Вуку.

- Ви знате онај шумадијски виц о томе каква је разлика између једног врапца? У томе што врабац има две ноге, а нарочито леву. Ја не видим никакву разлику између тих који се између себе, тобоже, крве и свађају. ЂИНЂИЋ Када је марта 2003. године у атентату убијен премијер Зоран Ђинђић, Вук је изјавио:

- Међу нама је било сарадње и неспоразума. Спорења је било више, али Зорановом смрћу умрли су и сви неспоразуми између нас. КРАЉЕВИНА

- Да ли сте ви за монархију, господине Драшковићу? – питала је новинарка листа за дијаспору Вести председника Српског покрета обнове.

- Свакако. И ја, и цео Српски покрет обнове смо за краљевину. - А зашто се онда у Србији не успоставља монархија? - Потребно је још само да и наш краљ буде за краљевину! – одговори Вук.

ИЗНЕНАЂЕЊЕ У новембру 2003. године, због малог одзива бирача, нису успели избори за председника Србије. У изборној ноћи, када је постало јасно да је гласало мање од четрдесет посто људи с правом гласа, сви политичари на власти изражавали су своје изненађење због недовољног броја гласалих и пропасти избора.

- И ја сам изненађен - рекао је Вук у изјави за БК Телевизију - нисам очекивао ни оволико бирача. ОБЕЋАЊА У изјави за један лист, Вук је овако описао изборна обећања у кампањи за парламентарне изборе, одржане децембра 2003. године:

- Поједини политичари толико лажу, да су надмашили и оног председничког кандидата из 1990. године Николу Шећероског, који је изјавио да има три бела пса, од којих су два црна. АФЕРЕ Крај владавине ДОС-а обележиле су бројне афере и међусобна оптуживања челника те коалиције. Свакога дана, дојучерашњи сарадници износили су оптужбе и контраоптужбе о крађи новца, злоупотреби положаја, сукобу интереса, лажирању гласања, незаконитом добијању кредита, градњи вила... Новинарка ТВ Пинк питала је Вука како коментарише те оптужбе, на шта је он одговорио:

- Истина је све што први говоре о другима. Пошто је направио кратку станку, додао је:

- Али је, такође, истина и све што други говоре о првима. ПРЕПОЗНАВАЊЕ На једном састанку у седишту странке, Вук међу присутнима није одмах приметио свештеника и главног уредника Гласа цркве Љубомира Ранковића. Када га је касније угледао, Вук му се обратио:

- Извини, Љубо. Од нашег последњег виђења порасла ми је коса, па те зато нисам препознао.

ОДЛУКА Уочи парламентарних избора 2003. године, Вук је потписао предизборни коалициони споразум са председником Нове Србије Велимиром Илићем.

- Да смо ишли сами на изборе, после њих бисмо били - или пуковник или покојник. Овако смо сасвим сигурно мајори - образложио је Вук одлуку члановима Председништва Српског покрета обнове. ПОТПИСИ Вук је ушао у страначку канцеларију, у којој је функционер СПО-а давао интервју новинару Радио Београда.

- Како иде прикупљање потписа за нашу посланичку листу? – упитао је Вук изненађеног новинара, за којег је мислио да је активиста странке.

- Ја сам новинар – представио се гост. - Не питам те то, већ колико си потписа до сада прикупио?! Потребно нам је

десет хиљада потписа, а то није мало. БОМБА Децембра 2003. године, на Тргу слободе у Београду одржан је завршни митинг коалиције Српски покрет обнове – Нова Србија. Неко је анонимно телефоном јавио полицији да је на тргу постављена бомба. Када је Вук сазнао за ту дојаву, поручио је окупљеним грађанима:

- Људи, немојте да се плашите и немојте да се разилазите! Ако је потребно, ја ћу да станем на ту бомбу! РОД Желећи да иронично опише нереална и лажна обећања која дају представници власти, Вук је уочи парламентарних избора рекао:

- Министри обећавају да ће пшеница добро да роди. Нарочито на њивама на којима је засејана. ИСПРАЋАЈ БЕЗ ПОВРАТКА

- Како да гласамо, Вуче, на овим изборима? - питали су председника СПО-а мештани једног села у поморавској општини Свилајнац, у време када су после социјалиста владали досовци.

- Гласајте тако да се ОВИ испрате, а да се ОНИ не врате! – гласио је Вуков савет. ПРОГНОЗА

- Председниче, да ли можете да прогнозирате резултат недељних избора? – питао је Вука, два дана уочи парламентарних избора децембра 2003, Слободан Максимовић, звани Милутин, из Беча, иначе председник СПО-а за дијаспору у Европи.

- Зови ме, Милутине, у понедељак (дан после избора). Тада ћу ти дати тачну прогнозу изборних резултата – одговорио му је Вук. ОДЛУКА Када су нестрпљиви новинари, после избора 2003. године, питали Вука када ће се одлучивати о саставу владе Србије, одговорио им је:

- О томе ће се одлучити када се о томе буде одлучивало. О СВЕМУ

- О чему ћете разговарати, господине Драшковићу? – питали су Вука новинари, окупљени испред седишта Демократске странке Србије у Француској улици, где су се јануара 2004. године водили разговори представника четири политичке групације о формирању Владе Србије.

- Причаћемо о свему! – гласио је кратак Вуков одговор. ТРУБАЧИ На консултацијама шефова посланичких група, одржаним почетком 2004. године, заменик председника Српске радикалне странке Томислав Николић питао је Вука шта мисли о сарадњи са Хашким судом.

- Сарадња мора да се настави, уз услов да се обезбеди довољно трубача. - Каквих трубача? – збунио се Николић. - Зар си већ заборавио? –питао га је Вук – па ви сте вашег председника

Шешеља изручили Хагу уз пратњу трубача. ПУТОВАЊА

- Да ли сте задовољни добијеним ресорима? – занимало је извештаче, после одлуке СПО-а да уђе у владу. Напомињући да је СПО, уместо тражених министарстава, добио ресоре туризма, културе и дијаспоре, Вук је, уз осмех, казао новинарима:

- Ни ово није лоше, јер ћемо организовати културна и туристичка путовања у дијаспору. МИТИНГ Када је изабран за министра спољних послова Србије и Црне Горе, Вук, дотадашњи "краљ тргова и улица", приликом преузимања дужности у згради Министарства, обратио се присутним дипломатама и представницима "седме силе":

- Овде се налази толико људи, да ме то подсећа на митинг! ШАТОР Министарство за дијаспору у Влади Србије припало је Српском покрету обнове. Међутим, новоформирано министарство дуго није имало одговарајуће просторије. Када је видео да Влада више од три месеца не додељује просторије Министарству за дијаспору, Вук је рекао министру Војиславу Вукчевићу:

- Војо, разапните шатор у центру Београда и ту примајте људе! АМБАСАДОР Упитан од страних новинара где се налази генерал Ратко Младић, оптужен пред Међународним трибуналом у Хагу, Вук је, у својству министра спољних послова, одговорио:

- Ратко Младић није амбасадор и нисам дужан да знам где је. А ШТО НЕ БИСМО И МИ МОГЛИ?! Средином 2004. Хрватска је постала кандидат за пријем у Европску унију. Вуков коментар с места министра спољних послова Србије и Црне Горе тим поводом био је:

- Право да вам кажем, обрадовао сам се што је Хрватска постала кандидат за улазак у Европску унију. Рачунам на наш менталитет. Многи ће Срби рећи: Е, вала, кад могу они, можемо и ми! ВУК И ЛАНЕ У древном и питорескном граду Созополу на обали Црног мора, почетком септембра 2004, била је заказана промоција бугарског издања Вуковог романа Нож. По слетању на аеродром у Бургасу, Вука су окружили полицајци, аеродромски и царински службеници, молећи га да се фотографишу са њим и добију аутограме. Потписујући своју књигу, Вук је питао једног полицајца за име.

- Зовем се Желко – рекао је он. - Зовете се, значи, као наш певач Јоксимовић. - Да. И двојица најпопуларнијих Срба у Бугарској сте ви, господине Вуче,

због ваше борбе за демократију, и Жељко Јоксимовић, због песме са Евровизије Лане моје. НАШ ЈЕЗИК Вука су у аеродромском ВИП салону у Бургасу дочекали највиши представници бугарског Министарства спољних послова. Они су, упућујући речи добродошлице српском министру спољних послова, започели конверзацију на енглеском језику.

- Нема потребе да говоримо на енглеском језику – предложио је Вук – можемо да говоримо на нашем језику.

- На нашем?! – упитали су се домаћини за тренутак. - Тако је. Ви говорите на бугарском, ја ћу на српском и потпуно ћемо се

разумети. Вук је провео два дана у суседној држави и све време разговори су вођени на нашем језику. ПРЕВАЗИЂЕНИ Говорећи на завршном скупу СПО-а у главном граду, уочи локалних избора септембра 2004. године, Вук је рекао да су у кампањи која је претходила "превазиђени највећи српски хумористи и сатиричари од Домановића до Душка Ковачевића", те да "неки кандидати за градоначелника Београда само што још нису обећали да ће на Теразијама ловити јастребове и препелице, и то печене". ЦЕХОВСКО УДРУЖИВАЊЕ Уочи локалних избора у једном граду, у којем СПО није стајао добро, Вук је предлагао формирање предизборне коалиције. Проблем је био, међутим, у томе - с којом странком да се иде заједно на изборе. Чланови СПО-а предлагали су потенцијалне коалиционе партнере, али с обзиром на то да се радило о малим и неутицајним странкама, Вук је закључио:

- Видим ја, да ће содаџија да се удружи са бозаџијом!

ИСУС ПРИПАДА СВИМА

На Молитвеном доручку, који традиционално у Вашингтону приређује председник САД-а, један од учесника, Даглас Коу, поставио је Вуку необично питање:

- Господине Драшковићу, шта ви мислите, којој религији је припадао Исус?

Вук је, према сопственом признању, у први мах био шокиран, ″као и она девојка из Самарије″.

- Исус није припадао ниједној религији – одговорио је Вук - јер је он изнад свих религија и јер је он нада свих људи на свету.

- Његове принципе не могу заменити ни компјутери, ни богатства, ни армије, ни наука, нико и ништа. Без тих принципа, као духовне садржине, наша цивилизација доживеће судбину Вавилонске куле – изложио је Вук своје гледиште.

АКЦИЈА На Сабору странке, одржаном маја 2005. године, Вук је, говорећи о одметнутим посланицима СПО-а у Скупштини Србије и алудирајући на улогу у свему томе

председника Нове Србије и министра за капиталне инвестиције Велимира Илића, казао:

- То је, нажалост, једина успешна акција Владиног Министарства за капиталне инвестиције. ОПОРАВАК

- Зашто нема жељеног опоравка и препорода у нашој држави? – поставио је Вук реторичко питање на Сабору СПО-а и, потом, наставио:

- Ево одмах и одговора. Зато што државну њиву и народну мисао нисмо оплевили од хиљада и хиљада Милошевића, па коров дави пшеницу. ЗАХВАЛНОСТ

- Овај Сабор мора да буде и велики европски корак за Српски покрет обнове. Да се захвалимо онима који су одлутали, да заборавимо оне који су нас изневерили, да не прекоревамо оне који су се уморили – изрекао је Вук за говорницом Петог сабора СПО-а, који је одржан под геслом ″Нови задатак: Европа!″ ПОСТОЈАЊЕ На једној седници страначког врха расправљало се о проблемима у једном градском одбору СПО-а. Предлагани су кандидати за највише функције, али су присутни из тог града за сваког предложеног износили бројне примедбе, због чега је Вук резимирао:

- Како стоје ствари, најбоље би било да у вашем граду постојимо, али да нас нема. И БИ СВЕТЛО Непосредно пред почетак седнице Главног одбора у сали Дома синдиката нестала је струја. Када су се сијалице после пола часа поново упалиле, Вук је са говорнице поручио:

- Морамо да пожуримо, да нам поново не би искључили струју. Мада, и у том случају, ми у СПО-у видимо боље него неки други на светлу. НЕ МОЖЕ Један члан Главног одбора СПО-а из Прешева изнео је 2005. године своје страховање да ће у Србији доћи до повратка на власт старих снага и да ће земљу у Европску унију увести социјалисти, односно комунисти.

- Не бојте се – поручио је Вук – комунисти не могу у Европу, као што свиња не може у џамију. МИТ И ИСТИНА

На Форуму, у аустријском месту Алпбаху, Вук је августа 2005. године рекао колегама дипломатама из Европе:

- Још као дете, прочитао сам песму Бој на Косову. Узгред, Гете је циклус српских епских песама о Косову упоредио са Илијадом. У тој песми, Милош Обилић, највећи српски јунак, убија дванаест хиљада Турака. Еп и мит. За мене, као дете, то је била истина. ПРИЛИКЕ Говорећи о Косову и Метохији, и томе како да се пронађе решење за ову покрајину, Вук је изразио бојазан да неки људи у врху српске власти оклевају и не чине шта треба. Он је њихове поступке сажео у реченицу:

- Страх ме је да не пропустимо прилику да поново пропустимо прилику. ПАРТИЈА СЕ ИГРА Вук је неучешће српских представника у косовским институцијама коментарисао ″шаховским″ речником: - Албанци играју ову партију шаха, тако што вуку и потезе уместо Срба. КОСОВСКА БИТКА У Србији је, пред изборе за парламент Косова, вођена полемика да ли српско становништво треба да учествује на том гласању? Као и увек, Вук је своје мишљење оригинално изразио:

- Сматрам да би Срби требало да изађу на косовске изборе. Не видим да се може добити једна борба ако не учествујете у њој. ЕВРОПА И БАЛКАН Када је у јесен 2005. године Европска унија одлучила да отпочне разговоре са Србијом и Црном Гором о стабилизацији и придруживању, Вук је то поздравио речима:

- Постојала је могућност да се Европа балканизује или да се Балкан европеизује. Добро је што се Европска унија одлучила за ову другу солуцију. ОДЛАЗАК Хрватска је у више наврата саопштавала да је Вук, као министар спољних послова Србије и Црне Горе, непожељан на њеној територији, и то због залагања за рехабилитацију Равногорског покрета. На питање српских новинара, када ће отићи у суседну државу, Вук је одговорио:

- У Хрватску ћу отићи онда када будем отишао.

ПОЉОПРИВРЕДНИЦИ

- Ако полиција не може да ухапси хашке оптуженике, нека онда на своју зграду постави таблу са натписом: "Министарство за пољопривреду" - рекао је Вук разочаран неефикасношћу Министарства унутрашњих послова. После ове Вукове изјаве, јавила му се телефоном министарка за пољопривреду Ивана Дулић Марковић, која није имала смисла метафоре, па је оштро и увређено протестовала:

- Зашто, господине Драшковићу, оптужујете моје министарство да није способно да ухапси хашке оптуженике, када ми немамо никакве везе са њима? ЛУКАВСТВО Министар трговине у Влади Србије и председник Политичког савета СПО-а Бојан Димитријевић питао је Вука у његовом кабинету у Министарству спољних послова у београдској улици Кнеза Милоша:

- Вуче, што не промените ове искрзане и старе фотеље у кабинету? - Да имам нови и лускузан намештај, ко би ми поверовао да се у Србији

тешко живи?! Нека тих старих фотеља, јер ја и на тај начин обезбеђујем помоћ из иностранства за Србију – објаснио је зашто не тражи нови намештај. ПРИЈАТЕЉИ И НЕПРИЈАТЕЉИ Анализирајући поступке неких посланика и страначких функционера, Вук је рекао на седници Председништва:

- Наши највећи пријатељи су овде. Али, и наши највећи непријатељи су овде. ОБЛАК По повратку из посете Сједињеним Америчким Државама, Вук је у јесен 2005. године саопштио основни утисак из разговора са тамошњим званичницима:

- У Америци су ми рекли да је Ратко Младић црни облак на небу Србије. ТЕНДЕНЦИЈА Када се у Темишвару састао са представницима Савеза Срба у Румунији, Вук је њиховим челницима, које је предводио посланик Славомир Гвозденовић, поручио:

- Хвала вам што имате само једну организацију. Данас је тенденција да буде више организација него што има Срба. ЗАЈЕДНО

- Србија и Црна Гора биле су заједно и када нису биле заједно. Србија и Црна Гора биће заједно и ако не буду биле заједно – казао је Вук новембра 2005.

године, поводом почетка разговора о придруживању и стабилизацији са Европском унијом. КЕНИЈСКИ НАЦИОНАЛИЗАМ

- Колико је још национализам присутан код вас у овом новом периоду политичке каријере? – питали су Вука новинари тиражног дневног листа, када је постао министар спољних послова.

- Самим тим што сам Србин, могу бити само српски, а не, рецимо, амерички, корејски или кенијски националиста – одговорио је Вук. МИРАН САН Вук на је Главном одбору СПО–a половином јануара 2006. године сумирао двогодишњи учинак странке у Влади Србије:

- Радимо поштено, нисмо у аферама. Последица тога је да смо јако сиромашни, али и да јако добро спавамо. МЕЂУСОБИЦЕ На једној седници Председништва cтранке Вук је апеловао на чланове да се стишају унутарстраначки спорови:

- Немојмо на овој седници да се бавимо међусобицама, јер оне су могуће и у једночланом домаћинству. ТАЈНЕ Критикујући део чланства Главног одбора због затворености према бирачима, Вук им је упутио следећи прекор:

- Када бих рекао да неко има птичји грип и да се о томе не говори, већ до увече пола Србије би знало да је тај човек болестан. Али ако вам се каже да преносите поруку странке, ви је онда чувате као највећу државну тајну. ДОКУМЕНТИ

- Зашто још увек нисам добио ваше писмо, када смо се договорили да ми га одмах упутите? – питао је Вук једног страначког функционера из унутрашњости.

- Председниче, послао сам вам га још пре неколико дана на адресу Министарства спољних послова.

- Документи у Министарству спољних послова путују од собе до собе по четири дана. То би писмо пре стигло до Америке. Што ми га нисте послали на мој број телефакса? – објасни Вук технологију функционисања једног гломазног министарства. САХРАНА

Вук је у изјави медијима оценио да је у Београду, на испраћају Слободана Милошевића, марта 2006, одржан митинг за сахрану народа.

- Није то, како рекоше, била народна сахрана, него митинг за сахрану народа. Сви београдски платои и тргови били би претесни да приме жртве Милошевића и његове владавине, убијене, обогаљене, раскућене, по свету расејане - рекао је тада Вук. УПУТСТВО Дајући упутства тадашњем портпаролу СПО-а Влајку Сенићу, уочи његовог гостовања у једној ТВ-емисији, Вук му је на седници Председништва поручио:

- Влајко, говори много, тако да кажеш мало и говори мало, тако да кажеш много. НАДЛЕЖНОСТ

- Када је реч о сарадњи са Хагом, ја сам надлежан само за наду – рекао је Вук априла 2006. године, уочи одлуке Европске уније да прекине преговоре са Србијом о стабилизацији и придруживању због неиспуњавања обавеза према Хашком трибуналу. ВЛАДАЊЕ

- У сведочанству Србије, које је потписала Европска унија, пише да су нам све оцене прелазне, а да имамо једино лошу оцену из владања - објашњавао је Вук, са функције министра спољних послова, позицију Европске уније према Србији. ХАПШЕЊЕ

- Нисмо успели да ухапсимо Ратка Младића и сада је он ухапсио Србију – констатовао је Вук после одлуке Евопске уније да прекине преговоре са Србијом. АЗИЛ Комесар за проширење Европске уније Финац Оли Рен рекао је крајем маја 2006. године у Београду, у време када су преговори Београда и Брисела били прекинути због неиспоручења Ратка Младића Хашком трибуналу:

- Вукови су заштићени у Евопској унији. Тако да Вук (Драшковић) увек може да добије политички азил код нас, у Финској. РЕЗУЛТАТ НЕЗАВИСНОСТИ

Уочи референдума о независности Црне Горе 21. маја 2006. Вук је рекао свом заменику у Министарству спољних послова, Црногорцу Предрагу Бошковићу:

- Ако буде изгласана независност, бићу против тога да Црна Гора добије столицу у Уједињеним нацијама.

- Зашто? – зачудио се заменик министра. - Па, Црна Гора би у Уједињеним нацијама, уместо столице, требало да

добије кревет – нашалио се Вук на рачун ″радиности″ Црногораца. ПРОЦЕС Коментаришући то што ни после седам година нису изречене правоснажне пресуде убицама са Ибарске магистрале, Вук је рекао:

- Породице убијених су преживеле убице, али је питање да ли ће њихове породице преживети овакве поступке судија. ОДЛИКОВАЊЕ На питање новинара - како коментарише иницијативе социјалиста за његову смену са положаја министра спољних послова Србије - Вук је одговорио:

- Њихове иницијативе за моју смену су одликовања за мене. ШИРИ НЕГО ДУЖИ

- Како се Србија смањивала, тако су им се странке проширивале. А и они су бивали све дебљи и већи. Сада су шири него што су дужи – казао је Вук у борском крају о неким својим колегама страначким лидерима. МИНИСТРИ

- Неки људи, када постану министри, стално иду уздигнуте главе и плашим се да не поломе ноге, пошто уопште не гледају у земљу – казао је Вук на конференцији за медије у Зајечару. УЦЕНЕ Критикујући поступке министра за капиталне инвестиције и председника Нове Србије Велимира Илића, у чијој надлежности је била изградња путева, мостова и водовода, а који је становништво уцењивао наставком започетих радова, Вук је направио поређење:

- Замислите министра спољних послова да иде у свет и брани српске интересе, само под условом да се бирачи обавежу да ће да гласају за СПО. SCIO ME NIHIL SCIRE

Новинарка Вечерњих новости питала је Вука половином 2006. године да ли зна нешто у вези са ″случајем Младић″ и наводним потерама за њим, а он је одговорио:

- Оно што знам је да о потери за Младићем не знам ништа. НАЈБОЉИ И НАЈГОРИ

- Жао ми је што више не постоји та држава. Југославију су створили најбољи Срби, најбољи Хрвати и најбољи Словенци, а уништили су је најгори Срби, најгори Хрвати и најгори Словенци – казао је Вук о бившој држави у Варшави, на промоцији пољског издања своје књиге Руски конзул, која је представљена пред бројном публиком на Видовдан 2006. РАДИ СЕ О БУДУЋНОСТИ

- Потребна је једна врста притиска и усмеравања Албанаца на Косову да они направе неки корак ка компромису, јер је заиста несхватљиво да упорно од почетка преговора понављају једну те исту ствар, да је независност Косова за њих компромисно решење. То је добро за сатиричаре и књижевне вечери, али овде се ради о будућности два народа, албанског и српског – саопштио је Вук своје гледање на косовски проблем средином 2006. године. ХАПШЕЊЕ Вук је септембра 2006, уочи доласка главне тужитељке Хашког трибинула Карле дел Понте у Србију, изрекао овакву прогнозу:

- Карла дел Понте ће рећи да у Србији има хапшења. Ухапшен је цео један народ.

ПОРЕЂЕЊЕ

Вук је новинској агенцији БЕТА изјавио да референдум за нови устав није био потребан и да је уместо тога требало расписати изборе за уставотворну скупштину.

- Никакав референдум није био потребан. Залагао сам се за расписивање избора за уставотворну скупштину ради дисконтуинитета и са режимом Слободана Милошевића и са свим Југославијама које више не постоје, али је већина била за референдум - рекао је Вук

- Могли су и комунисти 1945. да усвоје устав на Теразијама, у козарачком колу, али и они су расписали изборе за уставотоврну скупштину ради дисконтинуитета са краљем – направио је Вук поређење.

РЕФЕРЕНДУМ На питање, да ли очекује успех референдума о потврђивању устава, Вук је рекао:

- Чак и ако референдум не успе, успеће. После неуспеха на референдуму, устав ће бити донет од уставотворне скупштине. ПРЕВАРЕ На конференцији за медије у Неготину, новинарка је питала Вука да ли је председник Србије Борис Тадић преварен од представника Владе Србије у погледу рокова за одржавање избора?

- Не знам да ли је преварен председник Тадић, то морате њега да питате, али од 1990. године нема политичара који мене није преварио – одговорио је Вук. ГЛАСАЧИ Вук је у селу Коњевићи код Чачка, октобра 2006, саопштио своје виђење политичке сцене и понашања бирача:

- Гласачи су као деца. Више верују онима који их лажу. ИЗБОРИ

- Биће два исхода до краја године. Ако успе референдум о уставу, биће избори. А ако референдум не успе, опет ће бити избори – предвидео је будући исход Вук неколико месеци раније. ШАНСЕ Вук је у селу Бачина код Варварина, у дому једног домаћина, објашњавао присутнима да је и српски престолонаследник Александар наследник британске круне.

- Уколико би се десило да у авионској несрећи погине свих 100 пречих наследника, Александар би могао да постане британски краљ – тумачио је Вук. Влајко Сенић, тадашњи потпредседник СПО-а је то прокоментарисао:

- Дакле, Александру су исте шансе да постане британски краљ, као и српски. ОРУЖЈЕ

- Посланички кандидати СПО-а су оружје народа, јер нису ничије оруђе и ничији таоци – нагласио је Вук на седници Главног одбора СПО-а, новембра 2006. године. ЕМОЦИЈЕ

- Не могу да умирим емоције јер сам у Јерусалиму, и то први пут у свом животу. Примите, међутим, ову чињеницу као релативну, јер сам, духовно, од дана рођења, био у Јерусалиму и овој Светој земљи - започео је Вук своје предавање, одржано у овом древном и светом граду, новембра 2006. године.

Затим је наставио: - Заборав злочина је злочин. А опроштај? Мислим да живи немају право да

праштају у име мртвих. То је у власти Бога, једног и јединог Бога - и Јевреја и Срба и свих народа и људи. Јеврејин Оскар Давичо аутор је, вероватно, најлепше песме о Србији која је икада написана. Велика поема о братству Срба и Јевреја тек тражи свог аутора. ПРОГНОЗА Одговарајући на питање да ли ће избори у Србији бити одржани до краја 2006. године, Вук је дао овакву прогнозу:

- Биће избора до краја године, јер ми имамо две нове године. Ако не буду до прве нове године 1. јануара, биће до друге 13. јануара. ОПРЕДЕЉЕЊЕ Вук је у зиму 2006. питао у Врању начелника Пчињског округа и председника окружног одбора СПО-а Тихомира Тику Милосављевића из Владичиног Хана, какви су били резултати странке на прошлим изборима у овој општини на југу Србије.

- Између седам и четрнаест посто – одговорио је Милосављевић. - Како то, између седам и четрнаест посто?! Тико, определи се за један број –

казао му је Вук, праћен смехом присутних у врањском ресторану ″Конак″. ВРАТА

- Србији су отворена сва врата у свету, осим у Србији – са жаљењем је констатовао Вук крајем 2006. године, разочаран унутрашњом политичком ситуацијом. КОМЕНТАР Новинар је у Сомбору, на конференцији за медије, која је одржана у здању Скупштине општине, крајем 2006. упитао Вука:

- Господине Драшковићу, како коментаришете истраживање ЦЕСИД-а (Центра за слободне изборе и демократију) и неких других агенција, по којима Ваша странка СПО неће прећи изборни цензус?

- Коментарисаћу то после избора – уследио је Вуков одговор. ПЕСИМИСТА

- Ја сам песимиста уочи ових избора – казао је 2006. Вуку Миломир Цветковић Ито из Ужица, председник Златиборског окружног одбора СПО-а.

- Онда се убиј! – одговори му Вук.

- Могу и то, али шта ћете тиме добити? – није се дао Ера. - Једног песимисту мање! – ″поклопи″ га Вук у шали.

ПРОБИЈАЊЕ На једном предизборном скупу СПО-а на Теразијама, одржаном крајем децембра 2006. године, један старији присталица странке обратио се Вуку:

- Вуче, желим нешто да вам кажем, покушавао сам да вас сретнем у странци или Министарству спољних послова, али већ месецима никако не могу да дођем до вас.

- Не чуди ме. Верујте ми – обратио му се Вук – толико сам заузет бројним обавезама да понекад не знам ни који је дан, ни који је датум, тако да ни ја не могу да дођем до себе. ШИРЕЊЕ

- Румунија и Бугарска су постале пуноправне чланице Европске уније. До сада се Европска унија ширила на исток, а сада би требало да се проширује на исток – коментарисао је Вук почетком 2007. године улазак два источна балканска суседа у Европску унију. КИШОБРАН

- Не иде се у Европу тако што на вест да у Бриселу пада киша, неки овдашњи снобови отварају кишобране – критиковао је Вук одређене домаће политичке кругове, на изборној конвенцији СПО-а половином јануара 2007. ПОРУКА

- Снажан СПО је сада потребнији Србији него деведесетих. Неко мора да тресе, да би отпало све што је труло – поручивао је Вук у изборној кампањи 2007. ПОШТОВАЊЕ И ПОШТЕЊЕ Уочи парламентарних избора 2007. Вук се осврнуо на прогнозе аналитичара који су грађанима сугерисали да не гласају за СПО, јер странка, наводно, има мале шансе за улазак у парламент:

- Поштујем политичке аналитичаре, али имам утисак да ће на предстојећим изборима у Србији гласати и неко други осим њих. ПАРТНЕРИ

Када је СПО предао изборну листу Републичкој изборној комисији новембра 2006. године, Вук није желео да одговори на питање новинара које странке ће бити партнери, уколико СПО постане парламентарна странка, већ је одговорио:

- Ми знамо ко нам неће бити партнер. РОПСТВО СПО је на превременим парламентарним изборима јануара 2007. био у коалицији са Српском лигом за повраћај имовине, Либералима Србије и Народном сељачком странком. Упитан да ли ће због ранијих негативних искустава са коалиционим партнерима и посланицима из сопственог клуба бити бланко оставки посланика са изборне листе СПО-а, Вук је рекао:

- Свакој странци у коалицији припадају њени мандати и, пошто у Уставу, који је недавно донет, пише да је у Србији забрањено ропство, мени нико из странака са листе СПО-а неће да подноси оставке. СУДАР

- После избора судариће се две памети, од којих једну не бих назвао памећу – изрекао је Вук прогнозу уочи парламентарних избора који су одржани почетком 2007. године. ОПСАДА У изборној кампањи уочи јануарских избора 2007, СПО је био под својеврсном блокадом најгледанијих и најчитанијих медија. За Вука су била потпуно затворена врата националне телевизије, као и других утицајних ТВ станица. После лошег изборног резултата новинари су тек тада почели да опседају Вука.

- Ех, да су ме новинари оволико звали пре избора, не бисмо тако лоше прошли – суморно је констатовао председник СПО-а у кругу својих сарадника. ДОПУНА После избора 2007. године, на којима СПО није постао парламентарна странка, једна жена је изјавила у ТВ-анкети:

- Без обзира на све, увек ћу гласати за Вука и СПО. Ако Вука не буде на гласачком листићу, ја ћу дописати његово име и заокружити га. КАО ЈАН ПАЛАХ СПО је на парламентарним изборима у јануару 2007. године остао испод изборног цензуса. Иако је кампања била врло добра и у њу уложено много труда, странка није ушла у српски парламент. Анализирајући међу својим сарадницима учинак странке, Вук је резигнирано закључио:

- Прешли бисмо цензус да сам рекао да ћу да се спалим на Тргу слободе, ако пређемо цензус. Е, тада би људи гласали за нас, да после дођу на трг и гледају спаљивање. ЛАКИ

- Од кућних послова волим да шетам вучјака Лакија, а остало не радим. Што не волим, не радим – био је искрен Вук у интервјуу за један магазин о томе шта ради од ″кућних послова″. СНАГА

- Како одржавате снагу? – интересовала се новинарка једног женског листа. - Шетам ујутро и шетам увече. Требало би да кажем да шетам вучјака Лакија,

а истина је, међутим, да он шета мене – одао је Вук тајну своје виталности. ДОБРОЋУДАН

- Он је по природи доброћудан, што је повукао на газду Вука – описала је Дана Драшковић у једном интервјуу темперамент кућног љубимца, вучјака Лакија. МИ СМО ТВОЈИ Вук је често излазио у шетње Кошутњаком са својим псом Лакијем и пролазио поред Рома који су од њега тражили новац. Да би га одобровољили, рекли су да су сви одреда за његову странку.

- А која је моја странка? – питао их је Вук. - Како, која? Па, ти си председник радикала! – углас ће Роми.

ДОСТОЈЕВСКИ Миодраг Јакшић је радио интервју са Вуком и питао га ко су, по његовом мишљењу, три најбоља светска писца?

- Не могу издвојити само једног књижевника. Њих тројица су ми драга. На трећем месту је Достојевски, на другом месту је Достојевски и на првом месту је, наравно, чаробни Достојевски - одговорио је Вук. ЛИТЕРАТУРА

- Литература је лаж која говори истину - дефинисао је Вук у једном интервјуу своје виђење књижевности и њеног односа према реалности.

ПОЛИТИКА НИЈЕ СЛОБОДА

- Како у себи мирите књижевника и политичара? – гласило је новинарско питање упућено Вуку.

- Та два посла су у сукобу. Књижевност је апсолутна слобода, а политика те тера да, понекад, радиш оно што не желиш и говориш оно што не би да си слободан – објаснио је своју позицију Вук, књижевник и политичар. РИКА

- Немачки књижевник Гинтер Грас је сад, под старост, признао да је као тинејџер, као шеснаестогодишњак, био члан СС трупа. Многи га осуђују, а Ви? - питали су Вука у интервјуу Политици.

- И свети Павле је, као Савле, убијао хришћане... Ако људи немају право на признање и покајање, онда ни живот нема смисла. Само волови увек једнако ричу – изрекао је Вук своје виђење овог феномена. ДОБРОВОЉНИ ДАВАОЦИ

- Радикали су добровољни даваоци туђе крви – одговорио је Вук на новинарско питање извештача локалне телевизије у Књажевцу - шта мисли о патриотизму Српске радикалне странке. КРОКОДИЛИ ОДЛАЗЕ У парламенту Србије и Црне Горе, заменик председника СРС-а Томислав Николић, у расправи о предлогу да се ратификује Споразум о пролазу НАТО снага преко територије Србије, говорио је псовачки и примитивно о министру спољних послова Вуку Драшковићу, који је тај Споразум потписао. Вук се затим јавио за реч и ефектно одговорио Николићу и његовим следбеницима:

- Има у овом Парламенту људи који воле да плачу као крокодили. Крокодили имају особину, као што вам је познато, да прво прогутају жртву, а онда плачу за њом. У овој сали има представника политичких партија које су искључиво заслужне за највећи национални слом Срба и српског народа у новијој историји, јер су тако водили државу да су успели да нас својом политиком доведу у ситуацију да нигде на свету, у једном тренутку, нисмо имали пријатеља. Били су највећи глобалисти, већи од Христа, већи од Буде, већи од Мухамеда, јер су успели цео свет да уједине против Срба и Србије. И сада, оне који су криви за стотине хиљада мртвих, за избеглице, за слом свега што смо градили од Карађорђа, слушамо данас како плачу због ужаса који су сами скривили... Овде је шеф једне посланичке групе рекао, записао сам: ″Уведите нас у Партнерство за мир, одмах потписујем овај споразум″. Сјајно! Само што није рекао: ″Дајте ми диплому Правног факултета, па ћу ја учити и завршити факултет.″

Прво се учи и заврши, па се добије диплома. Прво се морају одрадити неки предуслови да би Србија ушла у Партнерство за мир... Мени је јако жао, а чуо сам од председника Парламента да се доста посланика једне беџиране партије пријавило да говори, што нећу имати прилику, немам времена, да уживам у ономе што они причају. Познато је да им је свака као од злата. Познато је да људи широм света уче српски језик да би изучавали лепоту изражавања, мудрост ових људи, да би изучавали њихове биографије препуне научних радова. То је све стручњак до стручњака, изузетни људи у нашој нацији. Мени је жао што нећу моћи да уживам у ономе што ће ти мудри људи рећи. Ја их слушам од 1991. године и несрећа је само једна, што је велики број људи из нашег народа поверовао, и ево нас ту где смо. Да завршим. Малопре, један од тих мудрих људи рече да њихово време долази. Можда, то ће зависити од народа Србије. Њихова је обавеза да изађу и кажу: ″Људи, ми хоћемо, припремили смо један нови и резервни рат са НАТО-ом и са Америком, имамо неке нове планове и са Садамом...″ - да објасне, кад ће повести тај рат, одакле ће да ударе? Да ли ће пре на Вашингтон или на Лондон и какве ће последице бити по Србију? Огромни је, господине председниче и господо посланици, хендикеп за мене. Ја вам завидим, јер ви ћете уживати, учити. То је извор, ту се обавезно хватају белешке да се саопште унуцима. Али, ето, ја ћу бити ускраћен за ту част и за то уживање – завршио је Вук говор и затим напустио скупштинску салу. РАДИКАЛСКИ НАЦИОНАЛИЗАМ Говорећи о радикалима, њиховом ангажману у минулим ратовима на тлу бивше Југославије и резултатима које су произвели, Вук је на конференцији за медије у Ужицу устврдио:

- Радикалски српски национализам увек је био антисрпски! ЈУНАЧЕЊЕ

- Радикали су јуначки бранили Србе, тако да где год су их бранили, Срба више нема – описао је Вук радикалско ″јунаштво″ на једном страначком скупу одржаном у Осечини. БЕЗ ПОДЕЛА

На страначком састанку, на којем се говорило и о лошим међуљудским односима у неким одборима СПО-а у иностранству, Вук је "похвалио" председника једне подружнице у Америци:

- Он уопште нема проблеме са чланством. Код њега нема подела - и то зато што је једини члан одбора! А пошто је искључио све остале, сада је донео одлуку да искључи и себе из странке. ПЕЊАЊЕ Један активиста СПО-а у Горњем Милановцу на предизборној трибини пита Вука:

- Вуче, да се и ја попнем на бину? - Немој, јер ће сви бити на бини – одврати га председник странке - а никога

неће бити у публици! КАО ТЕТКА Када је један функционер СПО-а телефоном позвао Вука у стан, чуо је с друге стране линије:

- Ти си као једна моја тетка. - А због чега? – питао је збуњени функционер. - Па, вас двоје као да ме гледате. Зовете ме телефоном увек када седнем да

ручам. БИСЕРИ И СЛАМА Честитајући у телефонском разговору Драгиши Николићу, председнику општинског одбора СПО-а у Медвеђи, на добром резултату у тој, по броју становника, малој и вишенационалној општини на југу Србије, Вук му је поручио:

- Мој Драгиша, честитам ти на сјајном резултату! И знај да више вреди зрно бисера, него врећа сламе!

МИТИНГ На једном митингу Вук је поручио окупљеним присталицама странке који су били у егзалтираном расположењу:

- Молим вас да не аплаудирате и не скандирате! Потребно је да у тишини и са пажњом чујете шта говорим, а не да одете са митинга, а да не знате после шта сам рекао. МЕТРАЖА Када је Вук био у једном селу у чачанском крају, домаћини су му предложили да посети кућу угледног домаћина.

- А колико је далеко његова кућа? – питао је Вук. - Свега педесетак метара – рекоше чланови месног одбора СПО-а.

- Да ли се ради о педесет српских или европских метара? – интересовало је Вука. – Ако је педесет српских метара, онда је, одавде до куће, најмање двеста метара. ПРЕБАЦИВАЊЕ

- Једном приликом сте рекли да Албанци морају отићи преко Проклетија. Шта сте тачно хтели да кажете? – гласило је једно новинарско питање упућено Вуку.

- Никада то нисам рекао, већ нешто сасвим друго. Одбијајући пројекте о Косову као делу "Велике Албаније", рекао сам да је то историјска територија у саставу Србије, а не "нарамак сена који се може пребацити на другу страну Проклетија". СУВЕРЕНИТЕТ - А где је наш суверенитет на Косову? – питала је Вука водитељка Радија Б 92.

- Суверенитет се огледа у заштити српског народа, његових имања, цркава, манастира, обнови порушеног - објаснио је Вук и узвратио контрапитањем. - Да ли треба нешто изван тога да нас занима?

- Не знам. - Знам ја. Не треба! – одсечно ће Вук.

НАСИЉЕ Објашњавајући зашто није могуће мењати границе Србије и дати Косову независност, Вук је маја 2006. године резоновао:

- Ово није само насиље над правом, него и над логиком у мишљењу. ДОДИРНА ТАЧКА

- Деценију целу на Косову су се сударале две екстремне позиције. Милошевић је говорио: ограничена аутономија или смрт. Албанске вође су говориле: независност или смрт – анализирао је Вук ситуацију у јужној српској покрајини и резимирао - Смрт је била додирна и заједничка тачка ова два становишта, па се смрт догодила и Србима и Албанцима. ВУК И МАЧКА Водитељка Радио-телевизије Србије Оливера Ковачевић констатовала је у разговору са Вуком да се у предлогу Мартија Ахтисарија, представника Уједињених нација за решење статуса Косова и Метохије, нигде не помиње термин независност.

- То је тачно – сложио се Вук са њом – Али, ако би у овај студио ушла мачка, да ли треба на њој да пише: мачка, или би свима било јасно да је заиста ушла мачка?! ДЕФЕТИЗАМ И ПАТРИОТИЗАМ У време када је био министар спољних послова Србије, Вук је разговор за недељник Време, чија је прва тема била судбина косовских преговора, започео питањем:

- Да ли да говорим голу истину, ма каква она да је, уз ризик да испадне да ширим дефетизам, или да избегавам истину, како бих био у тренду ширења патриотизма? ПРОЦЕНТИ На опаску страног новинара да Косово треба да добије независност, јер на њему живи деведесет одсто Албанаца, Вук је узвратио:

- И на Оландским острвима живи 90 одсто Швеђана, а она су у саставу Финске. ОДВАЈАЊЕ На молбу да прокоментарише то што је на састанку Преговарачког тима за Косово и Метохију у Влади Србије, Српску православну цркву представљао владика врањски Пахомије, против кога је вођен судски поступак због недоличних поступака према малолетницима, Вук је одговорио:

- Држава мора да буде одвојена од Пахомија и Пахомије мора да буде одвојен од државе.

ВЕРА

- Шта би за Србију и цео српски народ значио губитак Косова и Метохије? – гласило је питање новинарке приштинског недељника на српском језику Јединство.

- Не може се изгубити нешто са чиме се рађате. Док имамо веру у Косово и док је оно у нама, нама га не може нико одузети – био је изричит Вук, у то време министар спољних послова Србије. ПРОТИВЉЕЊЕ Вук се у разговору са страним представницима и ″седмом силом″ противио независном Косову и следећим аргументом:

- Не може да настане још једна Албанија. Не постоје ни две Србије.

ТО ТИ КАЖЕМ Вуку је у паузи заседања Генералне скупштине УН, пошто је сео у хол и скинуо кравату, пришао министар спољних послова једне исламске земље и обратио му се:

- Пренесите свом председнику, да ће наша земља учинити све да пружи помоћ муслиманима широм света, и у Кашмиру, Чеченији, Палестини, на Косову... Пошто га је пажљиво саслушао, не прекидајући га, Вук му се обратио:

- Реците председнику своје земље да, као министар спољних послова Србије, очекујем да ћете настојати да се поштују права српског народа на Косову и Метохији који је изложен прогону од албанске исламске већине.

- Свакако, управо то сам и хтео да вам поручим – покушао да је се ″извади″ министар који је Вука, због браде, и зато што је био без кравате, очигледно заменио са неким од министара спољних послова неке исламске државе. ПОВЕЉА Када је био министар спољних послова Србије, Вук је на једном међународном скупу духовито и критички проговорио о понашању великих и утицајних држава на међународној сцени:

- Има настојања неких великих сила да Повеља Уједињених нација овако гласи: 1. Моћне државе света увек су у праву. 2. Када моћне државе света нису у праву, примењује се члан први.

ПОЛЕМИКЕ На министарском састанку о Косову, одржаном у Бриселу, министар спољних послова Албаније Бесник Мустафај, неочекивано рече:

- Косовски мит није само српски, него и албански. И данас, Албанци имају дилему: Да ли је у историјској бици на Косову турског султана убио Србин или Албанац?

- Реплика - реаговао је Вук. - Мој драги колега Мустафај заборавио је да каже да је у бици на Косову убијен и српски цар. Ми, Срби, све до данас смо у дилеми: Да ли је нашег цара убио Турчин или Албанац?! СЛОНОВИ И ВАЉАЊЕ Вук је у разговору са једним представником Европске уније о односима великих сила према Србији, рекао да је био новинар у Африци и да је тамо чуо следећу пословицу:

- Када слонови воде љубав или се туку, трави је свеједно. Она бива поваљана.

ЕКСЕЛЕНЦИЈА У време када је био министар спољних послова, Вук је гостовао у румунском граду Темишвару, где су му се гостољубиви домаћини све време обраћали са ″Ваша екселенцијо, господине министре″. Вук, који не воли етикецију, замолио је љубазне представнике румунских власти:

- Немојте ме ословљавати са ″Ваша екселенцијо″, већ ме зовите само Вук. - Како ви кажете, Ваша екселенцијо! – узвратили су Румуни.

НАЈБОЉИ

- Пустите те приче овај ваља а онај не ваља. Сви ваљамо, јер бољих немамо! – упозорио је Вук чланове своје странке на седници Главног одбора, на којој су се неки говорници међусобно критиковали и оптуживали. КРАМЕР ПРОТИВ КРАМЕРА

- Тражим да се СПО не бави СПО-ом. Не може, не дозвољавам СПО против СПО-а. Варијанту ″Крамер против Крамера″ – не дам! – био је изричит Вук на једној седници Главног одбора странке. ПРЕДСТАВЉАЊЕ Незадовољан појединим изјавама и интервјуима неких чланова странке, Вук их је опоменуо на седници Главног одбора СПО-а:

- Како нас у јавности представљају неки наши чланови, било би боље да ћуте. ПОРЕЂЕЊЕ На седницама најужег страначког руководства Вук је често говорио:

- На двору султана у Цариграду постојала је особа која се звала евет ефендија и која је одобравала све што каже цар. Насупорт њему, поред римског папе је седео високи свештеник који се звао dottore contrario и који је доводио у сумњу све што каже католички поглавар. Мени у Председништву странке нису потребне евет ефендије, већ ″доктори за контрирање″. БОДЉЕ На седници Председништва СПО-а разговарало се о најавама да ће један посланик у Скупштини Србије да напусти странку. Вук је поводом таквих прича имао коментар:

- Наша странка је као јеж. Колико год бодљи да отпадне, опет остаје довољно. ИЗВИЊЕЊЕ Када би закаснио на седницу Председништва или посланичког клуба СПО-а, Вук је у шали имао обичај да каже:

- Извините... што сте ви стигли на време. ТАЈНА Вук, као добар познавалац нашег менталитета, увек када би желео да се нека вест прошири и да је сазна што више људи, на састанку СПО-а би рекао:

- Ово, молим вас, што ћу сада рећи, немојте да причате никоме! Нека остане међу нама! И заиста, није било бољег начина да нека информација експресно допре до медија и најшире јавности. ЖУРБА Када би хтео да нагласи да неки посао не мора да се одмах уради и да је журба непотребна, Вук је говорио:

- Не морате да журите, није смрт на бабу! ПОЖЕЉНО Када би Вука, у његовом кабинету, неко од гостију који први пут долази, упитао:

- Господине Драшковићу, да ли смем да запалим цигарету? - најчешће би добио овакав нееколошки одговор:

- Не само да је пушење овде дозвољено, него је и пожељно! ЧИСТОЋА И ЗДРАВЉЕ Вук се у Неготину, где је боравио у оквиру изборне кампање, пре ручка у ресторану упутио у тоалет и обратио сарадницима који су седели за столом:

- Морам да оперем руке, јер чистоћа је пола здравља – а затим је додао – то, онда, значи да је нечистоћа друга половина здравља.

ЛЕВО - ДЕСНО Критикујући неке српске политичаре због дволичности, Вук је њихово поступке описао овако:

- Неки дају мигавац у лево, а скрећу у десно.

НЕКАД И САД У емисији Балканском улицом која је приказана на РТС-у, Вук је говорио о догађајима из свог живота. Присећајући се занимљивих детаља, рекао је, поред осталог:

- Некада сам имао јако добро памћење. - А сада? – питала је новинарка. - Сада памтим да сам некада имао добро памћење.

БЕКРИЈА У истој емисији Вук је рекао:

- Ако постоји живот пре живота, вероватно сам живео у Врању, Лесковцу, или негде у том крају јужне Србије. Зато, ваљда, и највише волим песму Мито, бекријо. О(Т)ПИСАНИ

- Серију Отписани гледао сам некада давно. Глумачка екипа је сјајна, а ако је гледате као хумористичку серију, онда је све у реду - прокоментарисао је Вук октобра 2006. године једно од многобројних репризирања на РТС-у ове серије о измишљеним акцијама илегалаца у Београду под немачком окупацијом. СЛИЧНОСТИ На новинарско питање о могућности да га неко ″дублира″ на ″великом екрану″, Вук је изразио жељу:

- Волео бих да ме на филму играју Драган Николић или Роберт Редфорд, ако је реч о физичкој сличности. НУЖДА Вук је, говорећи за бугарски лист Новинар о себи као новинару, писцу, политичару и државнику, рекао и ово:

- Може се рећи да сам политичар из нужде. ЂАК ПЕШАК

- Таман сам био решио да идем пешке у Лондон, али сам схватио да морам да пређем Ламанш и да не могу пешке преко воде – нашалио се једном приликом Вук у разговору са новинарима, који су га питали како је путовао до Лондона. СИЛНА ЋЕ БОРБА ДА БУДЕ

Реагујући на примедбе да је СПО одустао од залагања за обнову монархије, Вук је поручио:

- СПО ће наставити борбу за Србију као парламентарну краљевину. Нисмо одустали од монархије. Круна је у Београду, глава је у Београду, и наставићемо борбу да се круна нађе на глави. ПОГРЕШНО ПИТАЊЕ Овај виц настао је у Босни и често је препричаван:

- Милане, кажи све што знаш о Вуку Караџићу. - Учитељице, питање је погрешно! - Како то мислиш, погрешно? - Па, лепо: Вук је Драшковић а Караџић је Радован!

МАСТ И КАВИЈАР Вук је био актер и овог вица: Седи човек испред зграде скупштине и маже маст на хлеб. Излази Вук из скупштине, гледа га, па му каже:

- Да си гласао за нас, сад би мазао кавијар на хлеб, а не маст. Мало касније излази Милошевић. Човек још увек маже маст. Гледа то Милошевић, па му се обрати:

- Мажи мало тање. Требаће ти и за сутра. ВУК НА СЛОВЕНАЧКОМ Овај виц је настао после 2001. године, када су словеначке фирме почеле масовније да се враћају на српско тржиште:

- Како се на словеначком каже Вук? - Не знам. - Каже се МЕРКАТОР (Највећи словеначки трговински ланац). - Не разумем. - Објаснићу ти. Пази, ако се ова реч подели, онда постаје јасно. Значи овако:

МЕРКА ТОР! ВУЧЕ, ВУЧЕ Јована Човић, тада двогодишња девојчица, виђала је Вука само на фотографијама и телевизији. Међу тек наученим речима небројено пута је понављала и: "Вуче, Вуче!" Али, када је Јована први пут угледала Вука у просторијама СПО-а на Теразијама, застала је за тренутак од изненађења, а онда се окренула према својој мами Милени и рекла:

- Мама, "Вуче" је живо! ВУК И ЦРВЕНКАПА Вук се једном срео са својим пријатељима, брачним паром, који су имали четворогодишњу девојчицу.

- Ово је чика Вук – рекла је мама, обраћајући се кћеркици, после чега је дете почело да плаче. Да би је смирио, Вук јој се обратио:

- Душо, немој да се плашиш, ја нисам онај ВУК који је појео Црвенкапу. УЧЕНИЦА Када је био у посети једном селу у зајечарској општини, Вуку је пришла девојчица и обратила му се:

- Чика Вуче, питајте ме какав сам ђак? - Какав си ђак, душо?

Вук је добио одговор да је девојчица најбоља ученица у свом разреду, после чега му је она поставила још једно питање:

- А шта мислите зашто? - Ваљда зато што најбоље учиш, највише знаш и имаш најбоље оцене. - А, не због тога, већ зато што сам једина ученица у разреду – објаснило је

дете. ГОВОР На представљању књиге Српски политички говор модерног доба, у којој је заступљен са два своја говора, Вук Драшковић је студентима београдског Правног факултета поручио:

- Говорник мора гледати људе у очи - истичући да својим најбољим говором сматра онај од једне речи – ″Сви!″ – када је после Деветог марта тражио да сви ухапшени буду пуштени на слободу. ХОТЕЛ ″ЕВРОПА″ Вук је стигао у Лесковац, где је требало да говори на митингу, а затим и да преноћи. Са члановима општинског одбора договорио се да се нађу у хотелу.

- Бојана Ристић ми није рекла, а ја је нисам питао, како се хотел зове. Али, како би се хотел друкчије звао него ″Европа″ – рекао је Вук свом возачу Бану који је питао двадесетак људи у центру Лесковца за хотел ″Европа″.

- Не знаем. - Нисам чуја за тај хотел. - Нисам одавде. - Питујте на неки други.

Тако су гласили одговори свих питаних, све док један човек није узвратио питањем:

- А да ли сте ви сигурни да тражите хотел ″Европа″? - Нисмо – одговорио је Вук. - Е, у Лесковац постоји само један хотел и он се вика ″Београд″. Далеко смо

ми од Европу. ИНТЕРВЈУ Вук се авионом враћао из Лондона у Београд. Током лета читао је новине и у једнима је пронашао свој интервју. Немало се изненадио јер тих дана није говорио ни за један британски медиј. Одмах је уочио да је интервју измишљен, али није био љут.

- Иако нисам разговарао са потписаним новинарем ово је један од мојих бољих интервјуа – рекао је Вук саговорнику поред себе.

ПЕСМЕ На почетку вишестраначја, деведесетих година прошлог века, на фудбалским утакмицама, и тада честим демонстрацијама против Милошевићевог режима које је организовао СПО, присутни грађани су певали овакве песме: ЧИЈА ЈЕ БОСНА ″Није Босна, није Босна Анте Павелића, Већ је Босна, већ је Босна Вука Драшковића.″ ЈУЧЕ ″Да те није, да те није, Драшковићу Вуче, Не би знали, не би знали Шта је било јуче.″ ТРИ ПУКА ″Од Тополе, од Тополе, па до Равне горе, Свуд су страже, свуд су страже ђенерала Драже И патроле, и патроле Калабић Николе, И три пука, и три пука Драшковића Вука.″ СВИ У ГЛАС ″Делије, делије, 'ај'мо сви у глас, Вук, Вук Драшковић навија за нас!″

ПОНОС ″'Партизан', 'Партизан', то је српски тим, Вук, Вук Драшковић поноси се њим.″ НОВИ КАРАЂОРЂЕ ″Српски народ нема другог вође, Ти си, Вуче, нови Карађорђе.″ МУКА ″Слободане, Слободане, да ли ти је мука? Срби воле, Срби воле Драшковића Вука.″

УЗ ОСМЕХ И ДОБРО РАСПОЛОЖЕЊЕ

Читајући рукопис за књигу Тако је говорио Вук, присетио сам се многих догађаја који су описани овде, а чији сам био непосредни сведок и учесник, али и многих других сусрета и разговора са Вуком који нису ушли у књигу, а имали су, такође, карактер анегдота, што само по себи говори да је Драшковић несумњиво занимљив и харизматичан лидер, чије речи и мисли остају дуго у сећању његових саговорника као неке врсте поуке и подуке, као тренуци који нису обични и, тек тако, пролазни, већ значајни и, чини ми се, историјски битни.

Вуково списатељско дело упознао сам почетком осамдесетих година прошлог века кроз његове романе Судија и Нож, које смо кришом као деца читали, сакривајући их од старијих, у страху од могућих лоших последица, јер је Драшковић од тадашњих комунистичких власти био прокажен и прогањан, а од читалаца, Срба, омиљен и веома читан. Касније је он својим иним делима потврдио статус најчитанијег српског књижевника, а с почетка деведестих година прошлог века, па све до данашњих дана, и статус једног од најзначајнијих српских политичара и државника. Дубок је траг који је Вук Драшковић оставио у српској књижевности кроз своје романе, у којима је први писао о злочинима над српским народом, разарајући табуе и отварајући врата истини, и само истини, а као политичар и државник, свих ових година радећи на афирмацији српске традиције, монархије и равногораца на једној страни, и отварања европске перспективе, уз очување суверености и целовитости српске државе, на другој страни.

Са Вуком сам први пут разговарао, као новинар, 1990. године, када сам га интервјуисао у Београду за једну радијску емисију. У тих десетак минута разговора упознао сам и заволео једног отвореног, поштеног и духовитог човека, на кога и данас гледам истим очима и с истим одушевљењем. Посебно ми је драго што је Александар Чотрић, приређивач ове књиге, у њу уврстио и део тог мог првог разговора са Вуком када је на моје питање ког књижевника највише воли,

Драшковић одговорио: "Не могу издвојити само једног књижевника. Њих тројица су ми драга. На трећем месту је Достојевски, на другом месту је Достојевски и на првом месту је, наравно, чаробни Достојевски." Касније сам управо за тај интервју, наравно пре свега због Драшковићевих духовитих одговора, добио једну од годишњих награда војвођанских радио-станица за кратку радио-форму.

Вука Драшковића сам, дакле, интервјуисао као новинар, слушао сам га, претходних двадесет година, на књижевним промоцијама када говори своја дела и када говори о другим колегама, писцима, био сам присутан на безброј састанака СПО-а које је водио, слушао сам га на митинзима, трибинама и демонстрацијама широм Србије... Био ми је шеф посланичке групе у Скупштини Србије, и шта год да је говорио, било о којој теми, појединцу или догађају да је причао, никада није био бесан, осион, ситничав... Тачније, увек је уз лепе манире, остављао утисак некога ко улива поверење и одаје добро расположење, уз сјајну разговетност и живахност говора и излагања, као својеврсно огледало и путоказ ка опоравку нације. Вук је језгровит, сурово прецизан и јасан, а у својим реченицама је спојио најбоље из наше сатире, афористике, песништва, загонетки, народног предања, мудрости... Његов хумор има задивљујућу дозу опуштености и реалног, тако да своје саговорнике оставља углавном без текста, одговора и реплике. Вуку је говорништво урођена особина, јер он једноставно и јасно саопштава своје мисли, уз остваривање пуне пажње и сарадње са саговорником или масом људи пред којима говори, стварајући двосмерни процес разумевања, без кога и нема праве комуникације. Вук је у својим наступима увек саопштавао нешто ново и важно, остављајући снажан утисак да су то његови дубоки осећаји и уверења, а не, како се осећа код већине политичара, маркетиншки смишљене и у ветар саопштене реченице. Његова виталност и надахнутост у говорима потврђују енциклопедијско знање и добро опхођење, као веома битне одлике доброг говорника. Ова књига га управо у таквом светлу и представља.

Приређивач ове вредне и значајне књиге, Александар Чотрић, веома је плодан писац, један од најбољих српских сатиричара, али и стваралац који се веома успешно окушао у пословима сакупљања и објављивања историјских података у књигама Сабрани у расејању и Споменица Дражи, тако да његов дугогодишњи рад на прикупљању, записивању и уређивању анегдота из живота Вука Драшковића представља бриљантан наставак његовог списатељског рада. Чотрић је, безмало, две деценије један од Драшковићевих најближих сарадника у Српском покрету обнове, странци чији је Вук лидер од оснивања, тако да анегдоте које је прибележио, сакупио и у овој књизи публиковао, представљају апсолутно аутентичне исказе и слике из Драшковићевог живота. Сигуран сам да је Чотрић уживао док је прикупљао и сређивао овај богат и вредан материјал, исто онако као што смо сви ми који смо имали прилику да будемо уз Вука Драшковића претходних година, и чујемо од њега много паметних и мелемних речи, уживали и сматрали за привилегију увек када смо се нашли са њим у друштву.

Данас, када наши спортисти широм света, после великих победа и освајања најзначајних титула и пехара победоносно и поносно подижу три прста као симбол српске снаге и радости, присећам се тог напорног пута који је Драшковић као политичар прошао да би, однарођене и безбожне, српске комунистичке власти убедио и у такве битне ситнице, да су три прста српски национални поздрав

радости и поштења, и како је због таквих идеја и залагања био хапшен, тучен и прогањан. Та три прста, која су данас општеприхваћен српски национални поздрав, Драшковићев је трајни допринос, уз много других вредних ствари које је оставио својој нацији и држави, освећењу српског народа и васпостављању исконских српских вредности у свакодневни живот нашег народа и државе, и доказ да је све што је радио било само на корист своме народу, а често на штету личног или страначког деловања.

Читајући ову занимљиву књигу, упознаћете управо таквог Вука Драшковића, једног од најбољих и најтиражнијих српских писаца и једног од најзначајнијих српских савремених политичара и државника. Уверићете се у његову духовитост, инвентивност и оштроумље, који одају његово држање, статус и карактер. И љубитељи и критичари Драшковићевог књижевног и политичког дела у овој ће књизи пронаћи много занимљивих података и детаља и прихватиће је, сигуран сам, као вредан и занимљив документ, који ће прочитати уз осмехе, у добром расположењу.

Миодраг Јакшић

Александар Чотрић ТАКО ЈЕ ГОВОРИО ВУК (Анегдоте о Вуку Драшковићу) Рецензенти Милован Витезовић Миодраг Јакшић Главни уредник Др Ђорђе Оташевић Корице Милан Бештић Лектор Миљенка Витезовић Издавач ″Алма″, Београд Штампа ″Скрипта интернационал″ Тираж 1.000 ISBN www.alma.co.yu almabg@sezampro.yu