asopis za duhovni preporod

Umesto uvodaDogmatikaOgledi iz kanonskog i crkvenog pravaUmetnost i istorijaDuhovni putokaziBiblijska teologijaDuhovni ivotIz stare crkvene pitampeAktuelne temeMeucrkvena hronika

Godina osma / Prizren 2000 Br. 12 [2930]

Godina osma / Prizren 2000 Br. 12 [2930]

Godina osma / Prizren 2000 Br. 12 [2930]

S blagoslovom Wegovog PreosvepitenstvaEpiskopa rapikoprizrenskog dr Artemija

Izdaje: EPARHIJA RAKOPRIZRENSKA

Glavni i odgovorni urednik:Vojislav Jovii

Ureivaki odbor:episkop Atanasije (Rakita)

arhimandrit Jovan (Radosavqevi)protojerej stavrofor Milutin (Timotijevi)

protojerej Zoran Grujijeromonah Simeon (Vilovski)

jeromonah Sava (Jawi)

Tehniki urednik:jeroakon Justin (Jezdi)

Tira: 1000 primeraka

asopis izlazi etiri puta godipiwe.Dozvoqeno je prepitampavawe lanaka uz obavezno citirawe.

Adresa izdavaa: EPARHIJA RAKOPRIZRENSKA38400 PRIZREN, tel. 029/25426

Kompjuterska priprema AS, Beogradtampa: Novi dani, Beograd, Vojvode Brane 13

GLAS OTACASveti Jovan Zlatoust

PSOVAWE = HULA

Psovawe su okarakterisali kao narodnu strast, veliku ranu ikaznu itavog naroda. Novi jedan uspeh novogrka sa svetskim pre-stiom...1

Naalost, i u napie dane psovawe produava da prqa svojimprisustvom puteve, ulice, preduzea, kancelarije, pikole, stadione,vojsku... Imena Hrista i Bogorodice, asni Krst, sve pito je svetoi prepodobno u napioj veri, u vreme nevreme povlae se i prqajubestidno. Vaistinu je re o strasti koja zagauje oppitu atmosferui prqa napiu grko-pravoslavnu kulturu...

Oci napie Crkve istiu psovawe (psovku) kao najgori greh.Zbog toga pito, kako kae sveti Vasilije, onaj koji grepii prestu-pa boanski zakon, dok onaj koji psuje ne popituje toga samogaBoga.

U Otkrovewu, antihrist je onaj koji rui (psuje) Boga iWegove Svete: I otvori usta svoja za huqewe na Boga, da huli Imewegovo, i dom wegov, i one koji stanuju na nebu (Otkr. 13, 6).

Psovawe, pipie sveti Nektarije Pentapoqski, je re stra-pina, re odvratna... izraz mrwe prema Bogu... znak otpalih demo-na... eho tartara!... Huliteqe vojnike posebno karakteripie, nazi-vajui ih: zidovi truli i gotovi da se srupie, koji ne mogu da izdr-e opsadu i najezdu!

Ova svepiica je jedan skup iz raznih omilija svetog JovanaZlatousta u slobodnom prevodu (na novo grki) i upuuje se dobro-namernim dupiama one napie brae, koji iz neznawa, povrpinosti iliuglavnom po ravoj navici ostaju zarobqenici psovke.

Oni, opet, koji su blagodau Bojom, osloboeni ove strapinestrasti, nadamo se da e biti pokrenuti da preduzmu jedan antipso-vaki krstapiki pohod.

UMESTO UVODA

1 to je ovde reeno za grki narod, jopi sa veim pravom, naalost, moe seprimeniti i na nas Srbe.

Vreme je ve da svi reagujemo, svi da se pobunimo, ne bi linestala ova svenarodna kazna iz napieg mesta! Zato pito psovka neprilii onima koji su sagradili jedan Partenon i jednu Svetu So-fiju; zato pito je sramota za jedan narod koji tei da stane na eloevropskog i svetskog kulturnog prostora; za jedan narod koji je vevekovima nauio da se bori za pravdu i vrlinu, za ast i dosto-janstvo.

Napia je molitva i nada, da braa napia, koja su pod vlapiustrasti hule i psovke, ne poznavajui teinu i katastrofalne po-sledice toga, da se prosvete i da se oslobode te navike.

Put koji vodi ispravci, prolazi kroz pokajawe, ispovest,molitvu, boansko priepie. To je jedinstven put, koji uverava ione koji su najokoreliji u neverju za sladost qubavi Boga i Tvorcanapieg...

PSOVAWE HULA

Nipita gore! Ne postoji nipita gore od psovke! Nijedan greh ne moe se

porediti sa wom. Niti ipita drugo toliko srdi Boga, kao psovaweImena Wegovog. Stoga ne treba niko da je nemaran, da ne dopusti dabude lino uvuen, ali i da ne bude indiferentan kada uje svogaprijateqa ili neprijateqa da psuje. Ovaj greh proizvodi svako zlo,uznemirava i smuuje ceo napi ivot i na kraju nam priprema pakaokome nema kraja i nepodnopiqivu kaznu.

ovek koji je nepoboan i psuje Boga, koji se suprotstavqaWegovim zakonima i ne eli nikada da napusti ovu paranoinuequ za pobedom, lii na pijanog i ludog. Ponapia se gore od onihkoji se nalaze u stawu ludila i izgubili su svoj razum, makar da isam izgleda da to ne osea.

Psovawe i govorewe runih rei ako i potiu iz dupie, neostaju, meutim, u woj, nego prqaju i jezik koji ih izgovara, prqajui sluh koji ih podnosi. Kao i drugi otrovi, truju i dupiu i telo.

ZATO PSUJE?

Postoje neki koji im nepito pogrepie, ili ih iznenada nekoizgrdi ili se razbole ili ih nepito zaboli, odmah psuju. Na takavnain, meutim, niti ispravqaju svoju pogrepiku, niti se sveteonome ko ih je izgrdio, niti ublauju bol svoje bolesti, nego povrhsvega gube i duhovnu korist od trpqewa.

6 SVETI KNEZ LAZAR

Reci mi, ovee, zbog ega psujepi i izgovarapi gadnu re? Mo-da e ti bol biti lakpii? ali, ako ak i pretpostavimo da bi bolbio lakpii, zar bi smeo da rtvujepi spasewe dupie svoje da bi dobioolakpiawe za telo svoje?

ta to inipi, ovee moj? Zar Spasiteqa i dobrotvora izapititnika i starateqa svoga psujepi? Ili zar ne oseapi da tripika provaliji i gurapi samoga sebe u ponor najgore katastrofe?avo sve udepiava da te baci u taj ponor. I ako primeti da u bolestipsujepi, odmah e ti uveati bol i uinie ga teim, da bi te doveou oajawe. Meutim, ako vidi da bol podnosipi hrabro i ukoliko sebol poveava da sve vipie blagodaripi Bogu, odmah te (avo)napupita jer vidi da te uzalud opseda.

I dogaa se ono pito i psu koji ui pored stola. Ako on vidioveka koji jede da mu baci nepito sa trpeze, neprekidno ui tamo.Meutim, ako jedan ili dva puta ne dobije nipita, udaquje se, jershvata da je nekorisno da vipie eka.

Tako i avo; uvek ima ostvorena usta prema nama. Ako mu ba-cipi, bapi kao psu, jednu hulnu re, kada je ugrabi, opet e da navaqu-je. Meutim, ako nastavipi da blagodaripi Boga, ostavio si gagladnog, i primorao si ga da se odmah udaqi.

PROTIVOTROV BLAGODARNOST

Umesto, dakle, da psujepi u tepikim momentima, ti blagodari.Umesto da padnepi u beznae, slavoslovi Boga.

Otvori srce svoje Gospodu, zovi snano molei se, zovi snanoi slavoslovei Boga. Tako i tvoja muka se ublauje, jer avo beidaleko od blagodarewa, i pomo Boja dolazi tebi i pititi te.

Ako opsujepi, izgubiepi i saveznipitvo Boga, i avola epijopi vipie razbesneti protiv sebe, ali i samom sebi epi najvipie na-pikoditi.

Ni jedno dobro se ne moe ravnati sa blagodarnopiu, tanoonako kao pito nipita nema gore od psovke. Blagodarnost je velikariznica, veliko bogatstvo, nepotropiivo blago, mono oruje. Su-protno tome, psovka je ono pito svako zlo ini gorim i zbog onogapito smo izgubili ini nas da izgubimo jopi vipie.

Izgubio si novce? ako blagodaripi Boga, okoristio si dupiusvoju i stekao vee bogatstvo, zato pito si zadobio blagonaklonostBoju. Ako, meutim, budepi psovao, pored stvari koje si izgubio,gubipi i svoje spasewe. Tako, niti izgubqeno nalazipi, i dupiuupropapiujepi.

Ali gle, pokupiaepi da se opravdapi, povue me u tepikimmomentima i gubim kontrolu.

Ne, za to nisu krive okolnosti, nego tvoja nemarnost.

GLAS OTACA 7

Ali, moda je krivo siromapitvo?Ni siromapitvo nije uzrok psovki. Jer, tada bi trebali svi

siromasi da psuju. Meutim, vidimo mnoge da ive podnosei iveliku oskudicu da neprekidno blagodare (Boga), dok, vidimo dru-ge, koji iako uivaju bogatstvo i udobnosti, ne prestaju da grde ipsuju.

Nemojmo, dakle, govoriti, da nas na psovku primoravaju siro-mapitvo, bolest i tepike okolnosti. Ne siromapitvo, ve glupost; nebolest, nego prezir; ne uestale nevoqe, nego odsustvo pobonostivodi i u posvku i u svako zlo, one koji ne paze.

PRIMER JOV

Dokaz svemu ovde reenome jeste blaeni Jov, koji iako senalazio u velikoj bedi, ne samo da nije pohulio, nego je slavoslovioBoga i govorio: Gospod dade, Gospod uze. Kao pito se pokazalo do-bro Gospodu, tako je i bilo. Neka je blagosloveno ime Gospodwe uvekove (Jov 1, 21).

Kada je, dakle, avo pomislio da je pobedio Jova, tada je kre-nuo da bei posramqen ne mogui ni re da kae.

Stani, avole. Zapito beipi? Zar nije bilo sve kako sihteo? Nisi li mu unipitio sva stada? Nisi li usmrtio decu wegovu?Nisi li ubogaqio i svo telo wegovo? Zapito, dakle, beipi?

Beim, odgovara avo, zato pito iako se desilo sve pito samhteo, ipak ono glavno pito sam eleo, i zbog ega sam sve ovo ispla-nirao, to nisam uspeo. Beim, zato pito Jov nije pohulio. Naneosam mu tolika stradawa, da bi ga naveo da pohuli. Popito, dakle, tonisam uspeo, nipita nisam dobio; umesto da ga unipitim, uinio samga jopi svetlijim i jopi slavnijim.

Jov se, dakle, pohvaquje ne zato pito je mnogo postradao, negopito je sve to podneo blagodarei Boga. Drugi ovek postrada mnogomawe, pa ipak huli i psuje, negoduje, prokliwe ceo svet, gwevi se naBoga... Takav ovek osuuje se ne zato pito je postradao, nego zatopito je hulio. I nisu ga naterale nevoqe da huli, jer tada je treba-lo i Jov da huli. Hulio je iskquivo zbog svoje bolesne voqe.

Analogno, dakle, napiem raspoloewu, sve biva ili podno-piqivo ili nepodnopiqivo.

JEDNA RUNA NAVIKA

esto puta, po navici otima se jezik da kae runu re. Tada,dakle, pre nego pito izustipi psovku, ujedi se jako zubima za jezik.Boqe je da sada potee i krv, nego da u drugom ivotu poelipi

8 SVETI KNEZ LAZAR

jednu kap vode a da ne moepi da dobijepi ni tako malu utehu. Boqeje sada pretrpeti privremeni bol, nego doiveti tada venu kaznu,tano onako kao pito i jezik bogatapia iz jevanelske prie, kojiiako je goreo u plamenu, nije napiao nikakvu utehu.

Koji opropitaj emo imati ili koji izgovor, ako i hiqade putanavedemo naviku kao opravdawe?

Pria se da je neki stari besednik (misli na Demostena) imaonaviku da hodajui neprekidno mrda desnim ramenom. Meutim,pobedio je tu naviku na sledei nain: Obesio je iznad svojih rame-na dobro naopitrene maeve i tako, iz straha da se ne posee, izle-io se od rune navike.

Seaj se toga i ti da ukrotipi tvoj jezik. I umesto da obesipima, stavi iznad jezika strah od kazne Boje i sigurno epi pobedi-ti. Jer je nemogue da budemo pobeeni bilo kada, ako se pobrinemoda sa pawom i usrem vodimo ovu borbu.

VELIANSTVO BOIJE

Bog je zapovedio da volipi neprijateqe svoje, a ti se odvraapiod Boga koji te voli? Zapovedio je da govoripi dobre rei za onekoji te grde i da blagosiqapi one koji ravo o tebi govore, a ti zlo govoripi za dobrotvora i zapititnika tvoga iako ti nipita na-ao nije uinio? Vaqda ne bi mogao da te odmah oslobodi isku-piewa zbog kojeg sada hulipi. Meutim, nije to uinio, da bi tipostao dostojniji.

Nije li, dakle, nerazumno da mi bez razloga uzimamo u usta sanepobonopiu i prezirom ime Gospoda, svetih anela, u momentukada nebeske anelske sile izgovaraju sveto Ime Wegovo sa stra-hom, ushiewem i divqewem? Videh Gospoda, veli prorok Isaija,da sedi na prestolu visoku, i Serafime koji lete okolo Wega ikliu jedan drugom i svi skupa i govore: Svet, Svet, Svet si Gospo-de sila; puno je nebo i zemqa slave Tvoje (Is. 6, 1-3).

I dok, kad zatreba da uzmepi u ruke sveto Evaneqe, najpreoperepi ruke, a zatim ga prihvatapi sa puno popitovawa i pobono-sti, a ne strepipi da Gospodara Evaneqa nosipi u nevreme na jezikusvome i da ga poniavapi?

Bogu naravno, niko ne moe da napikodi uvredama svojim, nitida Ga uini svetlijim svojim slavoslovqima. Bog uvek prebiva uistoj slavi, koja ne raste pomou hvalospeva niti se umawuje hulom.Kod qudi naprotiv depiava se sledei paradoks: Oni koji Ga (Boga)proslavqaju zadobijaju sami korist od ovog proslavqawa, dok onikoji Ga hule i nipodapitavaju, unipitavaju sami sebe.

Rekao je neko za one koji psuju Boga: Onaj koji baca kamenuvis, baca ga sebi na glavu (Mudr. Sir. 27, 28). Onaj, dakle, koji

GLAS OTACA 9

baci jedan kamen u visinu, na kraju dobija snaan udarac u glavu, jerkamen ne moe da proe kroz nebo, nego se vraa na onoga ko ga jebacio. Tako, dakle, i onaj koji odapiwe psovke kao strele premanebu, Bogu nee moi da napikodi nikada i niuemu, jer je mnogouzvipieniji i vipiqi, da ne zadobija nikakvu pitetu. Meutim, pso-va svojom praksom opitri ma protiv dupie svoje, pokazujui nebla-godarnost prema svome dobrotvoru.

PRAVEDNA KAZNA

Onaj, govori Sveto Pismo, koji opsuje oca svoga ili matersvoju, smru da umre (Izl. 21, 16).

Ova zapovest je vaila u vreme Staroga Zaveta, kada je duho-vni uzrast oveanstva bio na nivou odojeta. ta bi smo moglikazati sada za one koji, iako ive u vreme blagodati, ne samo dapsuju oca svoga i mater, nego i Samoga Boga Koji je tvorac i gospo-dar svega?

Koja kazna e pasti na wih? Koja muka e biti adekvatnawihovoj zloi? Koja ogwena reka, koji neuspavqivi crv, koja kraj-wa tama, koji okov i, koji pikrgut zuba, koji pla? Sva muewa, isadapiwa i budua, nisu dovoqna da kazne kao pito treba dupiu kojaje dospela u takvo zlo.

Huliteqi ak ne zasluuju ni sunce da gledaju. Nedostojni su,dakle, oni koji psuju Boga da se koriste Wegovim stvorewima, is-tovremeno kada sve tvari proslavqaju i popituju svoga Tvorca. Kaosin koji grdi i rui oca svoga nije dostojan da ga slue sluge ocawegova. Nasuprot, dostojan je tepike kazne.

I opet, ako se kawavaju oni pito rue zemaqskog cara, koli-ko vema treba da budu kaweni oni koji rue cara angela?

Ali zapito, upitae neko, neki bivaju kaweni u ovom i-votu, a neki u drugom?

Stvarno, Bog neke kawava ovde, a druge ne. Kawava, dakle,ovde neke huliteqe, da bi zaustavio wihovo zlo i da olakpia wiho-vu kaznu u buduem ivotu ili da ih potpuno oslobodi kazne tamo.Ostali huliteqi, videi wihovo kawavawe kao primer drugima,mogu da se umudre. Neke opet Bog ne kawava, ne bili se postideliWegovog dugotrpqewa, da se pokaju i tako izbegnu kaznu i ovde itamo. Ako, meutim, ostanu uporni u svome zlu, doivee tada teukaznu za potpuno omalovaavawe nezlobivosti Boije.2

10 SVETI KNEZ LAZAR

2 Na kraju teksta svetog Zlatousta, navodimo nekoliko karakteristinihsavremenih primera malo od mnogih boanskog kawavawa tepikih psovaa.

BOG NAS TRPI

Uklonimo se, dakle, od ravih, sramnih i hulnih rei. Ne psu-jmo ni bliwega svoga, niti Boga. Zato pito mnogi od onih koji ra-vo govore za svoju sabrau, stigli su ak i u ovu ludost, da podignujezik svoj protiv Gospodara sve tvari...

Primeuje se da se Bog rui svakodnevno a da niko ne reaguje.ta kaem svakodnevno? Svakog asa! Od bogatih i siromapinih,od onih koji uspevaju i od onih koji su u nevoqi, od progowenih i odmonih... Biva ruen iako je prisutan i vidi i uje! Srdimo Ga sva-kog dana bez da se kajemo, a On nas podnosi sa velikim dugotrpqe-wem.

Obrati pawu na koji nain nam govori sam Bog kada je ru-en. U Starom Zavetu kae: Narode moj, pita sam ti uinio (Mih.6,3), a u Novom Zavetu: Savle, Savle, zapito me gonipi? (D.ap. 9, 4).Niti je bacio grom, niti je naredio moru da se uzburka i da potopihuliteqe, niti zemqi da se otvori i da ih proguta. Nego i suncuzapoveda da izlazi svako jutro i kipiu piaqe, i sve to daruje obilnoonima koji Ga psuju.

Gospod dopupita, dugo trpi i spreman je da oprosti huliteqi-ma, ako se pokaju i obeaju da nikada vipie nee psovati. Dovoqno jesamo da neko ispovedi taj greh svoj i da bude osloboen od boanskekazne.

POPRAVKA

Plai, dakle, uzdipii, deli milostiwu, ispovedi se Bogu i po-miri se sa Wim. Oisti jezik svoj i nemoj Ga srditi. Kada bi nekorukama punim izmeta dotakao se nogu tvojih i molio te za nepito, nesamo da ne bi hteo da ga saslupiapi, nego bi ga ak ritnuo nogom.Kako se sada ti usuujepi da se pribliipi Bogu svojim prqavimjezikom? Zato pito je jezik ruka onih koji se mole, i wime dotiukolena Boija.

Prema tome, ne prqaj jezik psovkama, da ne bi i tebi Bogrekao: ako i umnoite molitve svoje, neu vas poslupiati (Is. 1,15), zato pito od jezika zavisi ivot ili smrt (Prie 18, 21), i odrei svojih ili epi se opravdati ili osuditi (Mt. 12, 37). uvaj je-zik svoj vipie nego oi svoje. Jezik je kao carev kow. Ako mu (jeziku)stavipi uzdu i nauipi ga da se kree poslupino, na wemu bi mogao icar sedeti. Ako ga pak ostavipi bez uzde da luta ovde-onde i da budenepokoran, tada postaje sredstvo avola i demona.

Misli da kada se priepiujepi, primapi u usta svoja Telo iKrv Hristovu, i uvaj istim jezik svoj od sramnih rei, grdwi,psovki, kletvi, itd. Jer je pogubna stvar da jezik koji je obojen vla-

GLAS OTACA 11

dinom Krvqu i postao zlatan no, da ga ti koristipi za psovke.Popituj ga apiu kojom ga je poastvovao Bog i nemoj ga srozavatido bezvrednosti greha.

PODIGNI BRATA SVOGA

Popito sam vam, dakle, govorio o psovci, hou da zamolim odsvih vas jednu uslugu: Da urazumqujete qude koji psuju u vapiemgradu, u vapiem selu, u vapiem domu. Ograniimo tu wihovu maniju.Probudimo wihovu savest. Pobrinimo se za wihovo spasewe. Zaus-tavimo to bezumqe wihovo. Zapupiimo im usta, zatvorimo ih kao dasu smrtonosni izvori i pretvorimo ih u suprotno. I ako zatreba daumremo za ovo napie delo, tako nepito e nam doneti veliku korist.Ne budimo nemarni, dakle, kada vidimo da se rui napi zajednikiGospodar. Ta nemarnost donee veliko zlo itavoj zajednici. Zatopito nas sve optereuje taj zloin hule. To je javna nepravda.

Nemoj mi rei ovaj hladni izgovor: ta se to mene tie? Janemam nikakve veze sa huliteqem.

Samo sa avolom nemamo nikakve veze, dok sa svima qudimaimamo mnogo pito-pita zajedniko. Zato pito oni imaju istu qudskuprirodu kao i mi, ive na istoj zemqi, imaju istog Gospodara i od-reeni su da zadobiju ista blaga sa nama. Nemojmo, dakle, govoritida nemamo nipita zajedniko sa wima, jer je to satanski glas i pro-javquje avolsko neovepitvo.

Nije, dakle, neumesno, kada vidimo na pijaci svau qudi dapritrimo i izmirimo zavaene i zapito da uzimamo primerqudi? kada vidimo neku ivotiwu da je pala, svi treba da pritr-imo da joj pomognemo da ustane; dok za brau napiu koja propadajuda budemo nemarni?

Na natovareno ivine lii huliteq, koji je pao jer nijemogao da izdrpii teret gweva svoga. Prii i podigni ga. I reimai delima. I sa blagopiu i sa strogoom. Neka su razliiti lekovileewa.

Ako se tako budemo starali za spasewe bliwega, brzo e se ihuliteqi ispraviti i mi emo postati eqeni i dostojni qubavi.I pito je najvanije, svi emo se udostojiti da zadobijemo blaga ko-ja su nam pripremqena, blagodau i ovekoqubqem Gospoda napiegaIsusa Hrista, kome zajedno sa Ocem i Duhom Svetim pripada slavai ast sada i uvek i u vekove vekova. Amin.

12 SVETI KNEZ LAZAR

SAVREMENI PRIMERI KAWAVAWAPSOVAA

Pria se da je u ratu 1940. boanska sila odgovarala neposre-dno i bez milosti onima koji su izgovarali psovke, zbog ega je ovostrapino zlo nestalo tada sa usta Grka ratnika.

Bilo je, svakako, i nekih izuzetaka. U mestu Tepelini, npr. 27.decembra 1940. nekoliko vojnika, koji su prenosili vatrena orujana prvu liniju, naipili su na nekog rawenka. Bio je pogoen u pod-kolenicu.

Izdri! kau mu. Vratiemo se da te uzmemo...Onaj je tada opsovao Bogorodicu. Vojnici su se zgrozili.Za ime Boije, ne psuj! Reci, Bogorodice, pomozi mi!On je, meutim, u svojim bolovima, nastavio da psuje. Kad su se

vratili, napili su ga mrtvog. Bilo im je ao, pito je wegova dupiaotipila na takav nain. Na brzinu su ga sahranili.

Nisu odmakli ni dvadeset metara, kada je jedna granata pala nagrob tek sahrawenog mrtvaca, otkopala ga i bacila daleko. Vojni-ci su pali na zemqu da bi se sauvali, ali nije bilo druge granate.Tada su razumeli da je ona bila poslata za psovaa... Sahranili suga ponovo u istu raku i krenuli da odu.

Taman pito su odmakli opet dvadesetak metara, doletela je idruga granata. Opet ga je iskopala i bacila daleko kao i prvi put.Sada su vojnici shvatili da psovaa nee da primi ni zemqa.Ostavili su ga, dakle, nepokopana i otipili. Strah i trepet jezavladao borcima, kad su to saznali.

Objavqen je pre vipie godina u lokalnim novinama sledeidogaaj.

Na sami dan Bogojavqewa g-n D. S. nalazio se u lopiem dupie-vnom stawu, zato pito je izgubio veliki novac na kartama. Kada muje, dakle, neko poeleo: Na pomo vam asni Krst, onaj je odre-agovao jednom tepikom psovkom protiv Krsta. Nije propilo par mi-nuta, on je poeo da plae i da vie upanieno. Bepie oslepeo!

Ispitivawa su pokazala da je bolest bila neizleiva. Meu-tim D. S. pokajao se skrupieno. Kopnio je u molitvi, ispovedio se,priestio, promenio nain ivota. I milosrdni Gospod mu jeoprostio i iscelio ga.

GLAS OTACA 13

U susednoj nam jednovernoj i muenikoj Srbiji, pripoveda sedo danas sledei dogaaj.

Avgusta 1891. godine u jednom srpskom selu pao je tako velikigrad, da je potpuno unipitio vinograde i wive. Posle nevremena,mnogi seqani su se okupili u jednoj kafani i oplakivali nesreusvoju. I dok je jedan prokliwao a drugi psovao, kafexija, rasrdi-vpii se vipie od drugih, popito je izgovorio mnoge psovke, rekao je:

Idem da upucam Boga, koji nam piaqe grad!Skinuo je pupiku svoju sa zida i izapiao napoqe da opali u

nebo! Pratio ga je jedan ciganin, strapian psova i on.Meutim, im je kafexija povukao obara, jedan grom je uda-

rio u wih i obojicu ubio.

Preveo sa grkogEpiskop Artemije

14 SVETI KNEZ LAZAR

SVETI SAVA NA IKOMSABORU 1221. GODINE I

LATINSKA JERES*

Na ikom saboru 1221. godine sveti Sava je najveu pawuusredsredio bio na suzbijawe jeresi i vaspostavqawe pravovernedogmatske istote kod Srba. Istrajno revnovawe u tome potvrdioje celokupnim svojim ivotom, delom i reju, o emu upeatqivokazuju i wegovi ivotopisci Domentijan i Teodosije. Sva nasto-jawa svetoga Save u ouvawu prave vere sadrana su u dvema glagol-skim imenicama: ispravlni i obynovlni. One, u osnovi, sadodatkom imenice vra iskazuju pravu svrhu i glavninu rada sabo-ra u ii.

Naunici neujednaeno poimaju znaewe rei ispravlni.Meu posledwima je Atanasije Jevti (bivpii episkop zahumsko-hercegovaki) pisao o woj, osporavajui prevode: Aleksandra So-lovjeva, Milivoja Bapiia, Lazara Mirkovia, po kojima ispravl-ni kod Domentijana i Teodosija znai ispravqawe ili ispravqe-we1. Prema mipiqewu A. Jevtia ispravlni pre znai pravilo,pa, sledstveno tome, Savine rei kod Domentijana ispravlnimyboystvynimy2, upuene caru Teodoru I Laskarisu (despot nike-jski 12041208. i car 12081222) u vezi sa traewem da se osnujeautokefalna Srpska crkva, predstavqa kao izraz za koji kae danajverovatnije oznaava: boansko pravilo, to jest, boanskupravu nauku (mawe verovatno: boansku upravu). Moda bismo nastavqa A. Jevti u pozadini mogli pretpostaviti grke izraze:qe7a kr7beia ili rqotom7a = boanska ispravnost, tanost,

DOGMATIKA

* Saoppiteno u Istorijskom institutu SANU, 2. decembra 1999. godine. Pre-pitampano iz Istorijskog asopisa, kw. XLVXLVI (19981999) Beograd 2000, str.1129.

1 A. Jevti, Bogoslovqe Svetog Save, Vrwaka Bawa 1991, 39, nap. 62.2 Domentijan, ivot svetoga Simeuna i svetoga Save, izd. . Danii, u

Biogradu 1865, 218; prev. L. Mirkovi, ivoti svetoga Save i svetoga Simeona,Beograd 1938, 114.

pravilnost vere (pravoslavnost). Isto znaewe treba dati ovomizrazu i u malo nie citiranim reima (kod Domentijana str. 220)ali upotreba izraza ispravqenije kakva je kod Domentijana na str.282 (dva puta) ukazuje vema na znaewe: kanon, pravilo3. Tepikouu poimawu rei ispravlni osetio je i Tomislav Jovanovi, pre-vodei dela svetoga Save4.

Poznata je iwenica o tome da pojedine rei mogu da imaju vi-pie znaewa, ali u ovom sluaju glagolska imenica ispravlni zbogvanog smisla i poruke pito nosi u sebi, ne trpi proizvoqnost upoimawu i tumaewu wenog znaewa. Jezik je kao ivi organizam ibuni se kad se nepravilno upotrebi, odnosno kad se nad wim sprovo-di nasiqe.

Popito je, dakle, ispravlni vr kao radwa i misija ne-pito pito u ivot Srba sprovodi, meu prvima, Stefan Nemawa, ve-liki upan (11661198), a nastavqaju mnogi posle wega, posebnosveti Sava, onda je veoma vano da znamo kako ovaj shvata glagolskuimenicu ispravlni i koja je grka re woj odgovarajua. Najiz-vorniju i najpouzdaniju podlogu za odgovor na to pitawe predsta-vqa wegovo najvee kwievno i crkvenograansko pravno delo ko-je je sm, u prvoj reenici nazvao Zakonopravilo a ne Krmija5, ikoje moe da slui kao uzor znalakog prenosa grkog jezika nasrpskoslovenski jezik. Evo nekoliko primera:

a) U 19. pravilu etvrtog vaseqenskog sabora (451. godine),koje propisuje da se dvaput godipiwe saziva sabor episkopa, kae seda se to ini na ispravleni vyziskamhy crkovnhy ve-xii6 (tn diorqsewV deomnwn kklhsiastikn pragmtwn)7.Preneto na savremeni srpski jezik to znai: Na ispravqewe po-trebnih crkvenih stvari.

b) u uvodnoj rei oci Antiohijskog pomesnog sabora (prvapolovina IV veka) istiu da taj sabor mnoge stvari u Crkvi is-pravi i ispravlty8, pito ini taan prevod grkih oblikakatrqwsen i katorqo8.9.

16 SVETI KNEZ LAZAR

3 A. Jevti, Bogoslovqe, 44, nap. 68.4 Sveti Sava, Sabrana dela, priredio i preveo T. Jovanovi, izd. SKZ Beograd

1998, 195: upravqao si na veru istinitu; v. ovde nap. 18.5 M. Petrovi, O Zakonopravilu ili Nomokanonu svetoga Save, Rasprave,

Beograd 1990, 739.6 Sveti Sava, Zakonopravilo, Iloviki prepis, l. 99a. Fototipiju priredio

M. Petrovi, Zakonopravilo ili Nomokanon svetoga Save. Iloviki prepis, 1262.godina, Gorwi Milanovac 1991. Prepis se nalazi u Zagrebu, u ranije zvanoj JAZU asada HAZU pod signaturom III S 9.

7 Rllh G. A. ka9 Potl M., Sntagma tn qe7wn ka9 2ern kan\nwn, t. 2,Aqnsin 1852, 265.

8 Sveti Sava, Zakonopravilo, Iloviki prepis, l. 81b.9 Rllh ka9 Potl, Sntagma, t. 3 (1853), 123.

v) U 4. pravilu tog Antiohijskog sabora govori se o posle-dicama po svepiteno lice koje se ne povinuje prvostepenoj odluci oizvrgnuu, u vremenu prde ispravleni sxago na nemy s-da10 (pr diorqsewV tV kat a

pravu veru, o emu se ovde u daqem tekstu podrobnije govori. Tako,na primer, Domentijan kazuje kako Sava u manastiru Filokaluprepisa mnoge zakonske kwige o ispravqawu vere19. Smisao ovihrei je taj, da se radi o kwigama koje je uneo u Zakonopravilo, a neo nekim zasebnim kwigama pito govore o ispravnosti, odnosno o is-pravqawu vere. Da je to tako, potvruje se i kazivawem Teodosijadok opisuje rad svetoga Save na ikom saboru, na kojem je ruko-poloio episkope, davpii im zakonske kwige, da po predawu sve-tih apostola i svetih otaca ue narod ispravqawu u veri premaGospodu napiem Isusu Hristu...20

Re ispravlni u znaewu ispravqawe upotrebqena je i nadrugim mestima kod Domentijana21.

Od koga je bila ugroena pravoslavna vera Srba pa sveti Savamora da je ispravqa? Od Latina, naroito zbog wihovog drugaijeguewa o Svetoj Trojici, kvarewem Nikejskocarigradskog Simvolavere.

Meu mnogobrojnim kanonskodogmatskim spisima Zakonopra-vila, koje je sveti Sava predao Srbima da po wima ispravno verujui ive, jeste i Nikejskocarigradski Simvol vere22 kao osnova pra-voslavnog uewa o Svetoj Trojici. Taj Simvol ini treu uvodnuglavu i propraen je tumaewem nepoznatog sastavqaa23. Sem toga,u 15. glavi osnovnog teksta Zakonopravila izloen je, u sklopu 137.pravila Kartaginskog pomesnog sabora i Nikejski Simvol vere sadodatkom prokletstva na arijansku jeres24. Na pojedinim vaseqen-skim i pomesnim saborima se istie vanost Nikejskocarigrad-skog Simvola vere i najstroe igopie svak ko bi uvodio drugaije

18 SVETI KNEZ LAZAR

19 Domentijan, ivot, 227: knig mnog prpisa zakonyn o isprav-lnii vr up. prev. L. Mirkovi, ivoti, 121; v. A. Jevti, Bogoslovqe, 46, nap.72. Sveza i posle zakonyn u prevodu L. Mirkovia, koja se nalazi u Petrograd-skom rukopisu, a uoio V. Jagi na koga se poziva A. Jevti, remeti smisao premaDaniievom izdawu. Ukoliko bi se trailo opravdawe za pomenutu svezu i na tommestu, onda bi trebalo tragati za nekim posebnim Savinim prepisima kwiga oispravqewu vere, van Zakonopravila, a wih nema.

20 Teodosije, ivot svetoga Save, izd. . Daniia priredio i predgovornapisao . Trifunovi, Beograd 1973, 140141: Dav e imy knig zakonn. poprdan svetihy apostoly i svethy wtycy ispravln iti ldi vyvr e ky gospod napiem Qis Hrist...; up. prev. M. Bapii, Staresrpske biografije, SKZ, Beograd 1924, 191.

21 Domentijan, ivot, 65: tvoimy svetimy ispravlnimy; 282: ir-salimyskaago ispravlni; zakonyno ispravlni; 306: ispravlni di-vynom.

22 O izvornim nazivima Simvola vere (Smbolon p7stewV, izloeni vr,izwbraeni, znameni, wbraz, sloeni) pipiem u radu Istorijskodogmatski ifilolopiki znaaj Simvola vere u Zakonopravilu svetoga Save (pripremqeno zapitampu).

23 Sveti Sava, Zakonopravilo, Iloviki prepis, l. 15a16b.24 Sveti Sava, Zakonopravilo, Iloviki prepis, l. 138a138b.

dogmatsko uewe25. Celovit i nepromewen, on je u Istonoj pravo-slavnoj crkvi sastavni i obavezni deo ina svete tajne krpitewa,boanske liturgije i veronauke.

Rimokatolika crkva je cela u poetku prihvatala Nikejsko-carigradski Simvol vere, bez ikakve izmene. Kasnije meutim, do-pustila je, i to postupno, po pojedinim oblastima i dravama, da seu 8. lanu doda Filioque odnosno uewe o tome da Duh Sveti ishodi iod Sina. Ukratko, prvi put je taj dodatak ozvanien u paniji naTreem u Toledu pomesnom saboru 589. godine. Odatle je prenet uFrancusku i brzo propiiren u Nemakoj i daqe sve do Irske iVelike Britanije. Posebno je Karlo Veliki (768814) uticao da seu Francuskoj ita na liturgiji Simvol vere sa dodatkom Filioque,pito je papa Lav III (795816) odobrio, ubrzo posle stupawa na pap-sku stolicu. Poput Karla Velikog i nemaki car Henrik II(10021024) je uporno zahtevao da se u upotrebu uvodi taj tako iz-meweni Simvol vere. Pod wegovim snanim uticajem konano je isam Rim popustio 1014. godine, kada je tamo dopiao bio da od papeBenedikta VIII (10121024) primi carsku krunu. Car je u tome uspeomoda i zato pito se prethodno stavio na stranu pape BenediktaVIII, a protiv wegovog suparnika nametnutog pape Grigorija26.

U samom Rimu je sve do te 1014. godine zvanino u upotrebibio Nikejskocarigradski Simvol vere bez dodatka Filioque. Naro-ito su se papa Adrijan I (771779) i ve pomenuti papa Lav III isti-cali kao veliki pobornici da se u Rimu na liturgiji ita neizme-weni Simvol vere. Papa Lav III je ak naredio bio da se na srebr-nim ploama naporedo ispipie grki i latinski tekst Simvola bezFilioque i okai u Crkvi apostola Petra u Rimu27. To su popitovalisvi potowi rimski crkveni poglavari do pape Sergija IV (1009 1012)koji je prihvatio ispovedawe vere u skladu sa uewem o Filioque i,posebno, pape Benedikta VIII, koji je to i ozvaniio 1014. godine.

Sem te razlike u odnosu na veru i praksu Istone pravoslavnecrkve, u Zapadnoj Rimokatolikoj crkvi je od XII veka za krpitewei za katihizaciju u upotrebi ne Nikejskocarigradski ve Apostol-ski simvol (Symbolum Apostolicum ili Apostolarum). Wega nisu sas-tavili apostoli Hristovi, kako se dugo na Zapadu verovalo28. Ime

SVETI SAVA NA IKOM SABORU 1221. GODINE I LATINSKA JERES 19

25 Videti npr.: 7. pravilo Efeskog sabora 431. godine (Iloviki prepis, l.38b); tumaewe 47. pravila Laodikijskog sabora, oko 343. godine (Iloviki prepis,l. 94b).

26 B. Feid, Ekklhsiastik Istor7a B, Aqnai 1994, 155; v. Sp. Mpillh, Ha4resiV to? Filioque, t. A, Aqnai 1972, 142144.

27 Videti: Sp. Mpillh, H a4resiV, 72, 7980; 8286.28 O tome detaqno pipiu: I. elcov, Drevn form Simvola vjr

flravoslavnoy Cerkvi, ili ak nazvaeme Aflosolske simvoli. Isorieskoeizsljdovane, Sanktpeterburg 1869, 96150; Iw. Karm7rhV, T' dogmatik' ka9 sumbo-lik' mnhme8a tV Orqod\xou KaqolikV Ekklhs7aV, t. I, n AqnaiV 1960, 3551.

je nastalo po tome pito taj Simvol sadri apostolsko predaweiskazano kratkim ispovedawem hripianske vere u Svetu Trojicu, ukrpitewe radi opropitaja grehova, u vaskrsewe mrtvih i u ivotveni.

Izmeweni Nikejskocarigradski Simvol vere Rim nije kasnioda namee i narodima na Balkanu, prvenstveno u Dalmaciji. Samonekoliko godina posle konanog crkvenog raskola (1054) sastao sepoznati sabor u Splitu 1059. godine i doneo odluke u duhu novih,izopaenih uewa i pogleda Rima na pravoslavno ispovedawe verei slovenski bogoslubeni jezik. Na tom saboru je slovenski pro-svetiteq Metodije, koji je u Nomokanon na slovenskom jeziku uneoSimvol vere bez Filioque, proglapien za jeretika. U vezi sa bogoslu-benim slovenskim jezikom, prema kazivawu akona Tome i premaprevodu Nikodima Milapia, episkopa zadarskog, odlueno je: Unaprijed neka se niko ne usudi slovenskim jezikom (in lingua sclavoni-ca) sluiti boanstvene tajne nego samo na jeziku latinskom igrkom, niti smije ikakav Slovenin biti priveden na svepitenestepene. Jer se govori, da su gotska pismena iznaena od nekog je-retika Metodija (a quodam Methodio haeretico), koji je mnoge stvarilaui napisao na istom slovenskom jeziku protivu pravila kato-like vere; radi ega Boji ga je sud kaznio nenadanom smru29.

Talasi takvih kretawa u Rimokatolikoj crkvi dopirali su,preko Dalmacije, ne samo do pravoslavnih Srba po Bosni, nego i doonih u Srpskoj dravi. Svojevrsnu branu protiv latinskog krivo-verja podigao je sveti Sava prvi arhiepiskop srpski (12191233),uvrpiivawem pravoverja i isturawem pravoslavnih episkopskihsedipita u Pomorju. Do wegove pojave, kao arhiepiskopa, protekloje vipie od jednog i po veka kako je proglapien veliki crkveniraskol izmeu istonog i zapadnog hripianstva 1054. godine. Za tovreme je ne mali broj Srba, meu wima i Savin otac Nemawa, poto-wi veliki upan srpski (11661196), bio krpiten po rimokatoli-kom obredu.

A. Uewe o ishoewu Duha Svetog i od Sina odvelo je Latine rimokatolike u dualistiku jeres i pribliilo ih starombogomilstvu. Oni su, u stvari, novi bogomili. Zbog toga ih svetiSimeon Solunski (14101429) u spisu Dijalog u Hristu protiv svihjeresi, podeqenom na XXXII glave30, naziva bogomilima i kudugeri-

20 SVETI KNEZ LAZAR

29 Episkop N. Milapi, Pravoslavna Dalmacija, Novi Sad 1901, 93; v. i str.9496, 106108, 122.

30 Sumen to? Qessalon7khV, DilogoV n Crist kat' pasn tn a2rsewn,Migne PG 155, col. 33176.

ma. Posebno u XI glavi govori i protiv bezbonih Bogomila, tojest kudugera31, do tanina osuujui, u mnogim glavama pomenutogspisa, dualistiko bogomilstvo latinske jeresi, kao na primer uXIX, XXII, a naroito od XXV glave i redom do posledwe XXXII.Tu on, izlaui istotu dogmatskog pravoslavnog uewa, istovre-meno istie sve pito uoava o novotarijama Latina u dogmatima iu najsvetijem Simvolu32 vere. O wima govori kao savremenicimahripianima koje, u stvari, ne treba ni zvati hripianima: Danas,dakle, meu zvanim hripianima jereticima ne postoje ikonoborci,izuzev gnusne zavere bezbonih Bogomila koje uoppite ne trebazvati hripianima33. Ovde pod bogomilima Simeon Solunski ne-dvosmisleno podrazumeva Latine, za koje u XXIII glavi navedenogspisa naglapiava: Oni, pretvarajui sve u novotariju, kako je ree-no, i svete ikone esto, mimo ustanovqenog, na drugi nain pri-kazuju34. Reju danas hoe da kae kako su nekadapiwe bogomile za-menili rimokatolici Latini, koje zbog toga ne treba ni nazivatihripianima. Stoga je razumqiv zakquak: I gnupiamo se, dakle, teposledwe i najlukavije jeresi, pa je sa ostalim bezbonostima ijeresima podvrgavamo anatemi35. Iz ovoga je proistekao novzakquak kao upozorewe: Potrebno nam je, dakle, da budemo oba-zrivi kad se radi o oppitewu sa wima, a kad se radi o zvanom ujedi-wewu, to dobro treba da se ispita36.

B. U to vreme, tj. kada je Simeon Solunski pisao protiv jere-si, i u Srbiji se znalo da se pod bogomilima podrazumevaju sled-benici latinske jeresi. Jedan od zanimqivih dokaza za to jestepisani srpski podatak o srebrenikim bogomilima. U literaturineopravdano pretee mipiqewe o tome da su u XV veku, navodno,svi stanovnici Srebrenice bogomili. A. Solovjev je, na primer,to doslovno shvatio i svim silama nastojao da u Bosni otkrije pitoje mogue vipie bogomila, istiui: Smatramo da je taj podatak

SVETI SAVA NA IKOM SABORU 1221. GODINE I LATINSKA JERES 21

31 Migne PG 155, col. 65: ka9 kat' tn dussebn Bogomlwn, toi Koudougrwn.O istoriji i poreklu naziva kudugeri v. M. Petrovi, Kudugeri bogomili u vizan-tijskim i srpskim izvorima i Crkva bosanska, Beograd 1998, 1155.

32 Migne PG 155, col. 120: per7 te tV kainotom7aV Lat7nwn tV n to8V d\gmasika9 t 2erwtt Sumb\l.

33 Migne PG 155, col. 89: Smeron o>n n Cristiano8V legomnoiV a2retiko8Ve1konomaco?nteV on tn teleuta7an ka9 ponhrotthna4resin Bdeluss\meqa, ka9 sn ta8V loipa8V sebe7aiV te ka9 a2rsesi kaqupo-bllomen naqmati.

36 Migne PG 155, col. 141: Loipn prosekton stai m8n t per9 tV legomnhVnsewV don kalV xetsai.

presudan za pitawe bosanske crkve37. On poput mnogih drugih is-tomipiqenika, bosanske bogomile smatra izdankom starih jeretikadualista masalijana i manihejaca.

Nedavno sam objavio, na osnovu izvorne grae, nova saznawa ipoimawa o Crkvi bosanskoj, krstjanima, kudugerima i bogomili-ma, koja se sasvim razlikuju od svih dosadapiwih mipiqewa u vezi satim pitawima38.

Na mnogo koripieni u literaturi podatak o tome da su u XVveku svi iteqi Srebrenice bili, navodno, bogomili, pozvao samse i ja, verujui da je izvorni tekst tano prenet i shvaen. Pri to-me sam istakao da nisu svi Srebreniani mogli biti rimoka-tolici bogomili, jer s poetka XV veka u Srebrenici stolujepravoslavni episkop, a to znai postojale su crkve i pravoslavnivernici39.

Kada i kako se u domaoj istoriografiji poelo pogrepinopisati o bogomilima u Srebrenici? A. Solovjev je, ne sumwajui utanost prenetog tumaewa, izneo mipiqewe: Podatak iz itijadespota Stefana, o tome da su stanovnici Srebrenice vsi jeresibogomilskije, bio je objavqen od V. I. Grigorovia u wegovoj sve-anoj besedi, odranoj 1858 g. na Kazanskom univerzitetu. U jugo-slovenskoj kwievnosti postao je poznat iz lanka K. Nevostruje-va, pitampanog 1866. g. u Beogradu. Taj podatak je odmah naveo Petra-novi pri kraju svoje rasprave, a zatim Raki (sasvim kratko)40. Unastavku A. Solovjev navodi i druge (Atoma [Simu Tomia], J.idaka) koji su se vipie ili mawe zadravali na tom podatku iizvlaili sasvim oprene zakquke. Pokazalo se, u stvari, da jepodatak o bogomilima u Srebrenici postao povod za mnoge nedou-mice, izazvavpii meu naunicima pravu pometwu oko pitawa kakoshvatiti to, da su svi Srebreniani bogomili.

Radi objektivnosti i rasvetqavawa stvarnosti iznete uizvorima koje objapiwava K. Nevostrujev, pozivajui se na V. Grigo-rovia, potrebno je prvo da se vidi kako je on shvatio i preneosupitinu pisawa o jereticima u vreme despota Stefana Lazarevia.Prema prevodu P. Srekovia, K. Nevostrujev kae: to se tievipiereenih jeretika, to su bili posilivpii za vlade Stefana bo-gomili. Pri svrpietku vlade Stefanove grad Srebrenica, povraenod Bosne, umiren [je] i kapitigovan kako se kapitiguju buntovnici:Se (treba Si odnosno Sii) e vysi, veli se u opisu ivota Stefa-

22 SVETI KNEZ LAZAR

37 A. Solovjev, Svedoanstva pravoslavnih izvora o bogomilstvu na Balkanu, GodipinjakIstoriskog drupitva Bosne i Hercegovine, V (1953) 96.

38 M. Petrovi, Pomen bogomila babuna u Zakonopravilu svetoga Save iCrkva bosanska, Beograd 1995; isti, Kudugeri bogomili, nav. u nap. 31.

39 M. Petrovi, Kudugeri bogomili, 49.40 A. Solovjev, Svedoanstva, 91.

nova: eresi bogomilyske s$ty41. Iz daqeg teksta se vidi da K. Ne-vostrujev srebrenike bogomile poistoveuje sa bogomilima kojine popituju Bogorodcu, za pita se neosnovano poziva na Kozmu, prez-vitera bugarskog, koji pipie o starim bogomilima, odnosno o duali-stikoj masalijanskoj i manihejskoj jeresi. Drugim reima, bogo-mili XV veka iz spisa Simeona Solunskog o jeresima, i iz itijadespota Stefana Lazarevia, nisu isti sa onim bogomilima o ko-jima pipie prezviter Kozma u drugoj polovini X veka.

Takvo viewe K. Nevostrujeva o tome ko su bogomili u Sre-brenici u XV veku bitno je uticalo na daqa zakquivawa domaihi stranih istoriara koji su pisali o bogomilima i Crkvi bosan-skoj. On, dodupie, prenosi da su ti bogomili posilivpii, i da sukapitigovani kako se kapitiguju buntovnici, ali je prevideo i-wenicu da se ono Si e vysi eresi bogomilyske s$t ne odnosina sve stanovnike Srebrenice, nego na sve bogomile.

Zato je potrebno da se vidi kako glasi taj tekst, koji je izjednog rukopisa itija despota Stefana Lazarevia preneo V.Grigorovi, a tumaio ga K. Nevostrujev. Re je, u stvari, o izgu-bqenom rukopisu iz XV veka nazvanom Grigoroviev spis zato pitoga je on posedovao, o emu su pisali V. Jagi42, S. P. Rozanov43 i dru-gi. Iz tog rukopisa Grigorovi je objavio nekoliko odeqaka, naruskom jeziku, meu kojima i ovaj:

Stefan knz v prisustvi Patrarha na sobora arhere-ev i vlasteley obvlet Georg Brankovia svoim naslad-nikom v Srebrenica i ou blaoslovle oo soborno naGosflosvo. Gorod tot, vozvraenny ot Bosni, otloilsot Serbi, no skoro usmiren i mteniki ego nakazan, si evsi eresi boomilske su44.

U nauci je izneto mipiqewe o tome da Grigoroviev spis pred-stavqa novu redakciju itija despota Stefana Lazarevia, koju jesastavio najverovatnije Vladislav Gramatik45, poznat kao diak ot

SVETI SAVA NA IKOM SABORU 1221. GODINE I LATINSKA JERES 23

41 K. Nevostruv, Dvije starinske srpske molitve (preveo na srbski P.Srekovi), Glasnik SUD, kw. III, sv. 20 (1866) 33.

42 V. Jagi, Konstantin Filosof i wegov ivot Stefana Lazareviadespota srpskog, Glasnik SUD, kw. XLII (1875) 224225, 228.

43 S. P. Rozanov, ie serbskago esfloa Sefana Lazarevia i russkyhronoraf, S.-Peterburg 1906.

44 V. Grigorovi, O Serbi v e onopienh k sosjdnim eravam,flreimuesvenno v XIV i XV soljh, Kazan 1859, 52.

45 Tako npr. S.P. Rozanov, ie, 23, pipie: Takim obrazom, razobrannyzdas Grigoroviev spisok it Stefana Lazarevia predstavlet sobonovu redakc polnago it serbskago izvoda, sostavitelem kotoroy sbolpioi varotnost mono sitat dka Vladislava Gramatika; v. K. Kuev,iieo na Sefan Lazarevi o Konsanin Kosaneki (Kirilobelozerskiprepis), Sofi, 1983, 1516.

Novogo Brda. On je, u stvari, jedan od najobrazovanijih qudi svogavremena, koji je mogao biti ak Konstantina Filosofa i oevidacdogaaja iz posledwih godina ivota despota Stefana Lazarevia.Posebno je poznat po svojim spisima protiv latinske jeresi46.Nekoliko takvih wegovih spisa srpske redakcije iz XV veka nalazise, prema obavepitewu Rozanova, u Biblioteci Novorosijskog uni-verziteta u zbirci Grigorovievih rukopisa (po opisu Mouq-skog) pod br. 15 (41). Na 77. l. tog rukopisa ubeleena je 1456. godi-na i potpis: Vladislav dak pisa knigu s, ot Novogo Brda47.

Prema tome, osnovano se veruje da je navedenu belepiku u i-tiju despota Stefana Lazarevia o pobuni bogomila u Srebreni-ci sastavio Vladislav Gramatik48, koja u prenosu na srpski jezikglasi:

1425. knez Stefan u prisustvu patrijarha, na saboru arhi-jereja i vlastele, proglapiava Georgija Brankovia za svog nasled-nika u Srebrenici, i tu ga saborno blagosiqa za gospodara. Tajgrad, povraen od Bosne, odvojio se od Srbije, ali je ubrzo umiren ibuntovnici wegovi kaweni; a ovi su svi bogomilske jeresi.

Koga Vladislav Gramatik u ovoj belepici naziva bogomilima?Buntovnike. Za wih, a ne za sve stanovnike Srebrenice kae da susvi bogomilske jeresi. A ko su ti koji su najpre mogli da se pobu-ne protiv srpske vlasti u Srebrenici? Svakako oni koji nisu Srbii nisu pravoslavne vere. Poznato je da je Srebrenica u to vremebila puna srebrodelaca pridopilih sa raznih strana. Meu wimasu bili, uglavnom, Sasi rudari i trgovci iz Dubrovnika i drugihprimorskih gradova. O brojnosti tih srebrodelaca u Srebrenicisvedoi i itije despota Stefana Lazarevia: Jer bepie mestopod napred reenim gradom Srebrenicom, u kojem je mnopitvo sre-brodelaca...49 Wih samo, kao pripadnike latinske rimokatolikejeresi i kao buntovnike u Srebrenici, Vladislav Gramatik nazivabogomilima, a ne sve stanovnike. Posle ovakvih saznawa, prirodnoje da se naporedo razmipiqa, s druge strane, i o mnopitvu pravoslav-nih Srba u Srebrenici toga vremena. Radi ovih je Georgije Branko-

24 SVETI KNEZ LAZAR

46 Videti: P. A. Srku, Oerki iz isory lieraurnh snopienybolar i serbov v XIVXVI vjkah, S.-Peterburg 1901, CLXI; S. P. Rozanov,ie, 1921; A. Solovjev, Svedoanstva, 9495; M. Spremi, Despot ura Brankovii wegovo doba, Beograd 1994, 446447; K. Kuev, iieo, 19.

47 S. P. Rozanov, ie, 20.48 A. Solovjev, Svedoanstva, 95: Stoga smatramo da i glosa opisu pobune u Sre-

brenici u prolee 1427 g. da su stanovnici tog grada bogomilske jeresi, potieisto od Vladislava Gramatika, koji je bio oevidac posledwih godina ivota despo-tova. Ona ima znaaj punovanog istoriskog podatka, popito je uneta od obrazovanogi paqivog savremenika dogaaja.

49 V. Jagi, Konstantin Filosof, 317: bpie bo msto pod prd ree-ny1my gradomy Srebrynic, vy nmae srebrodlci mnoystvo...

vi (14271456) tamo, u prisustvu patrijarha, sabora srpskih arhi-jereja i srpske vlastele, proglapien za naslednika na vladarskomtronu.

V. Sada, kada znamo: a) u kom smislu su sveti Sava, Domentijani Teodosije upotrebqavali glagolsku imenicu ispravlni; b)iwenicu o tome da je pravoslavna vera Srba, kako u Bosni tako iu Srbiji, bila ugroena od latinske dogme; v) podatke o tome daSimeon Solunski i Vladislav Gramatik latinsku jeres nazivajubogomilskom moe se rei da je tek posle ovakvih saznawaprokren put ka lakpiem shvatawu novih odgovora na sloenapitawa, ko su, uistinu, bogomili koje je progonio Stefan Nemawai od koje jeresi sveti Sava na ikom saboru ispravqa veru?

Jeres, koju je osudio sabor sazvan u vreme Stefana Nemawe(nepoznato koje godine) predstavqena je u istoriografiji kaobogomilska dualistika poput stare manihejske i masalijanskejeresi. Tako je mislio, na primer, Konstantin Jireek, kao i mnogidrugi posle wega, dovodei te bogomile po Srbiji u vezu sabogomilima u Bosni50. Od novijih istoriara navodim stav JovankeKali o toj jeresi: Smatra se da je re o bogomilima, koji su posta-li naroito opasni kada su poeli sticati pristalice i pobornikei meu vlastelom, pri emu u napomeni belei da Dimitrije Bog-danovi sa rezervom prima zakquke o bogomilskoj jeresi51. Oemu je, u stvari, re? Zadravajui se na jednom odeqku izPrvovenanovog itija Simeona Nemawe, koji je kod M. Bapiiaglava piesta52, D. Bogdanovi je napisao: itav ovaj odeqak nosikod Bapiia naslov Stefan Nemawa progoni bogumilsku jeres. N.Radoji takoe uzima kao pouzdano da je jeres o kojoj ovaj saborraspravqa bogumilska (Srpski dravni sabori u sredwem veku,Beograd 1940, 6567). Mora se, meutim, oprezno primetiti datekst nigde ne pomiwe bogumile. Struna teolopika analiza moena ovom mestu mnogo pre otkriti tragove latinske jeresi, daklerimokatolicizma. Ne upupitajui se u raspravu ovog sloenog pi-tawa, napomiwemo da je kod tumaewa ovakvih tekstova potrebnakrajwa obazrivost te da i ove bogumilske interpretacije pod-leu ozbiqnoj reviziji53.

Posle nepito vipie od deset godina D. Bogdanoviu kao daizmiu pamewu ta tako izreena i vana zapaawa jer, dotiui

SVETI SAVA NA IKOM SABORU 1221. GODINE I LATINSKA JERES 25

50 K. Jireek, Istorija Srba, kw. I, prev. J. Radoni, Beograd 1978, 128129,266.

51 J. Kali, Borbe i tekovine velikog upana Stefana Nemawe, u: Istorijasrpskog naroda, , Beograd 1981, 261262.

52 M. Bapii, Stare srpske biografije, 3840.53 D. Bogdanovi, Stare srpske biografije, komentar, Beograd 1968, 269270,

nap. 2.

se ina obnovqewa svete istinite vere pravoslavne u ii 1221.godine, vipie uoppiteno, bez blieg odreewa pipie o osudi raznihjeretikih uewa koja su mogla da budu aktuelna u vaseqenskoj iliposebno u srpskoj pravoslavnoj crkvi, kakvo je, na primer, bogu-milstvo54.

Ako imamo na umu napred izloena kazivawa Simeona Solun-skog i Vladislava Gramatika o tome da u bogomilima treba pre-poznati Latine, onda nije tepiko da iste te jeretike otkrijemo i uPrvovenanovom itiju svetog Simeona.

Ali ne samo u vreme Stefana Nemawe, nego i u vreme caraDupiana (kraq srpski 13311346. i car 13461355), ili, tanije re-eno, tokom itavog sredweg veka pa sve do danas po Srbiji imaostataka rimokatolika. To je razumqivo, jer do srpskog sabora uXII veku, na kojem su najstroe osueni jeretici, jurisdikcionemee izmeu Istone pravoslavne i Zapadne rimokatolike crkveipile su preko srpskih zemaqa55.

Dokaza o postojawu latinske vere u nemawikoj Srbiji imamnogo, ali nikakvih tragova nema o postojawu bogomila sa dualis-tikim uewem jeretika masalijana i manihejaca. Iz Prvovena-novog itija svetog Simeona saznajemo da se Nemawa bori protivjeretika koji dre gluhe kumire, pito se ne moe odnositi na sta-ru bogomilsku dualistiku veru. U srpskim zemqama se uvreilabila hripianska jeres, protiv koje je on sazvao sabor i, popito jeosuena, bez milosti progonio wene sledbenike. Radi toga se svetiSava pita kako da nazove svoga oca: Uiteqem pravoverja? Pa-stirom koji verom sauva povereno mu stado? Nastavnikom pra-voverja i uiteqem blagoverja i svetlilom istote vaseqenske?56Odgovor daje sm u Slubi svetom Simeonu kad kae da ovaj,ispravqajui u veri istinitoj stado otaastva57 i pravoslavnomverom progonei jeretiku tamu58 postade vernicima utvrewe59.

Stefan Prvovenani (veliki upan srpski 11961217. i kraq12171228) istie da Nemawa obnovi narod svoj silom i delomDuha Svetoga, koji, izbavivpii se od jeretike prevare, slavi jedno-

26 SVETI KNEZ LAZAR

54 D. Bogdanovi, Istorija stare srpske kwievnosti, Beograd 1980, 95.55 Up. D. Bogdanovi, Preobraaj srpske crkve, u: Istorija srpskog naroda, ,

315; v. i 317.56 Sveti Sava, itije svetog Simeona, izd. V. orovi, 160; prev. M. Bapii,

12; izd. T. Jovanovi, 162165.57 Sveti Sava, Sluba svetom Simeonu, izd. V. orovi, 176; izd. T. Jova-

novi, 194.58 Sveti Sava, Sluba svetom Simeonu, izd. V. orovi, 183; izd. T. Jova-

novi, 214.59 Sveti Sava, Sluba svetom Simeonu, izd. V. orovi, 178; izd. T. Jova-

novi, 200.

ga Boga u Trojici, i da srpom vere iskoreni i isee trwe pre-varno60.

Posebno Domentijan velia Nemawino revnovawe za istotuvere, jer istrebi uspomenu zloslavnih jeretika po svome otaa-stvu61; progna bezbone vukove koji napadaju na stado62 wegovo.

Neposredni povod Nemawi za sazivawe sabora radi osudejeretika, koji je u manastiru Sopoani sa razlogom oslikan uz vase-qenske sabore63, bio je, prema kazivawu Stefana Prvovenanog,taj, pito doe jedan od pravovernih vojnika wegovih, i kleknuvpii...javi da se vera koju ne volipi, i trikleta jeres, ve ukorewuje udravi tvojoj64. Na saboru je Nemawa, u prisustvu: arhijereja Jef-timija, monaha sa igumanima svojim, svepitenika i velikih i malihvelmoa, ispovedio svoju veru u jednobitnu nerazdeqivu Trojicu,istiui: Gospod Bog i Preista Vladiica Bogorodica udostojimene najhueg... da uvam ovo stado pito mi predadopie, koje i viditesada, da se ne poseje kukoq lukavoga i odvratnoga avola. I nikakonisam mislio da je on u oblasti mojoj, a slupiam da se brzo ukorenioi nanosi hulu na Svetoga Duha...65

A dok je ovaj sveti sve to govorio i raspravqawe biloveliko, doe ki jednoga od pravovernih velmoa wegovih, koja jebila zaruena za mua od tih krivovernika, i bila meu wima, isaznala neiste gnusnosti wihove... te pavpii pred noge svetoga,ispovedapie jasno, govorei mu: Gospodaru, Gospodaru moj, evovidim kako tvoja vlast ispituje o ovoj mrskoj stvari i nepravojveri. Zaista, Gospodaru moj, bih ispropiena, po branom zakonu, odoca moga sluge tvoga koji je mislio da je jednoverstvo u dravitvojoj. I bih kod tih zakonoprestupnika i zaista ih videh, Gospo-daru, da slue otpadniku slave Boije, samom sotoni. I popitonisam mogla trpeti smrada gluhih kumira i mrske jeresi, istr-gavpii se iz ruku wihovih i pribegavpii, vapijem moi tvojoj:porazi krstom one koji se bore protiv nas, da shvate neastivineprijateqi, Gospodaru, kako je mona vera tvoja.

A sveti, izvevpii ovu pred sabor svoj, sabran protiv te lukavejeresi, izoblii krivoverje wihovo, i dogovorivpii se sa svetite-qem Jeftimijem i sa asnim monasima, i sa velmoama svojim i, ne

SVETI SAVA NA IKOM SABORU 1221. GODINE I LATINSKA JERES 27

60 Stefan Prvovenani, itije Simeona Nemawe, izd. V. orovi, Sve-tosavski zbornik, kw. 2, Beograd 1938, 67; prev. M. Bapii, 68; L. Mirkovi, Spisisvetoga Save i Stevana Prvovenanoga, Beograd 1939, 215216.

61 Domentijan, ivot, 22; v. i str. 3031, 32, 48, 64; prev. L. Mirkovi, i-voti, 240, 246247, 248, 261, 274.

62 Domentijan, ivot, 64; prev. L. Mirkovi, ivoti, 275.63 V. J. uri, Srpsko slikarstvo na vrhuncu, u: Istorija srpskog naroda, ,

419.64 Stefan Prvovenani, itije, 27; prev. M. Bapii, 38; L. Mirkovi, 180.65 Stefan Prvovenani, itije, 28; prev. M. Bapii, 39; L. Mirkovi, 180.

zakasnivpii ni malo, posla na wih, naoruavpii od svojih slavnih,govorei: Revnujui, porevnovah za Gospoda Boga Svedriteqa66,kao pito je nekada prorok Ilija, ustavpii na bestidne jereje, teizoblii wihovo bezbopitvo, i jedne spali, a druge kazni raznimkaznama, tree progna iz drave svoje i kue wihove, i sve imawesakupivpii, razdeli prokaenima i siromapinima. A uitequ inaelniku wihovom ureza jezik u grlu wegovu pito ne ispovedaHrista Sina Boijeg, a kwige wegove neastive spali i wega poslau izgnanstvo, zapretivpii da se uoppite ne ispoveda niti pomiwetrikleto ime. I sasvim iskoreni tu prokletu veru tako da se ona nine pomiwe uoppite u wegovoj dravi, nego da se slavi jednobitna inerazdeqna i ivotvorna Trojica, Otac i Sin i Sveti Duh sada iuvek i u vekove vekova. Amin67.

Osuenu na saboru hulu na Duha Svetoga; deqewe nedeqivogboastva i neispovedawe, odnosno pogrepino ispovedawe HristaSina Boijeg treba dovesti u vezu sa latinskim kvarewem uewa oSvetoj Trojici, dodavawem u 8. lan Simvola vere Filioque. A pito setie gluhih kumira, odnosno idola, o kojima govori zaruenadevojka, u vezi sa tim treba se prisetiti kazivawa Simeona Solun-skog o Latinima kao bogomilima: Oni, pretvarajui sve u novota-riju, kako je reeno, i svete ikone esto, mimo ustanovqenog, nadrugi nain prikazuju68.

Nemawa je, dakle, prema kazivawu Stefana Prvovenanog ko-ji u hagiografskom duhu tei da svoga oca ovena potpunim uspesi-ma, sasvim iskorenio tu prokletu veru69. O tome nas u slinomduhu obavepitava i Domentijan, naglapiavajui da je Nemawa toiskorewivawe jeresi sproveo po celom svom otaastvu70. Na os-novu takvih podataka naunici su zakquivali da od tada u Srbijinema bogomila. Tako K. Jireek, na primer, pipie: Od toga doba neuje se vipie nipita u Srbiji o Bogomilima71. A J. Kali zakquu-je da oni posle toga nisu vipie predstavqali znaajniju opasnostza Srbiju72.

Meutim, takvi zakquci nisu u skladu sa istorijskom stvar-nopiu. Latinsko krivoverje je i posle Nemawinog sabora pred-

28 SVETI KNEZ LAZAR

66 kw. o carevima, 19, 10.67 Stefan Prvovenani, itije, 2830; prev. M. Bapii, 3940; L. Mirkovi,

181182.68 Migne PG 155, col. 112: o^toi pnta kainotomo?nteV, V e3rhtai, ka9 t'V 2er'V

e1k\naV par' t nenomismnon tr tr\p pollkiV nistoro?sin.69 Stefan Prvovenani, itije, 30: I ndy iskornii proklet t

vr.70 Domentijan, ivot, 30: po vysemy svomy otyystv; isto, 64.71 K. Jireek, Istorija, , 129.72 J. Kali, Borbe i tekovine, nav. delo, 262.

stavqalo itekako ozbiqan povod za ispravlni vr u srpskimzemqama. Sveti Sava je, kao osniva Srpske crkve, morao najvipieod svih da posveti brigu u suzbijawu krivoverja. Wegov stav premarimokatolikoj veri postaje jasan prvenstveno na osnovu toga pitoje u Zakonopravilo uneo spise koji govore o nedopustivim, sa pra-voslavnog stanovipita, novotarijama kod Latina. Tako, 49. glavuZakonopravila ini Poslanica Nikite Stitata, monaha iprezvitera studitskog (XI vek) Latinima o opreswaku (beskvas-nom hlebu)73; 50. glavu ine poglavqa koja se isto odnose na Latine:o postu subotom, o braku svepitenika, o striewu brade, o kosi iprstenu74; 51. glava je naslovqena: O Francima i ostalim Lati-nima75, gde je sadrano i opisano 27 wihovih zabluda.

Nemogue je bilo, dakle, da Nemawa potpuno i zauvek isko-reni latinske vernike iz srpskih zemaqa. O wihovom ivom pri-sustvu najvipie govori to pito je sveti Sava neprekidno i na raznenaine ispravqao, ograivao pravoslavnu veru od uticaja rimoka-tolicizma. Nastavio je, u stvari, ono pito je zapoeo bio wegovotac, ali sa jednom razlikom bez primene sile; istotom i snagomdogmatskokanonskog pravoslavnog uewa. U tom smislu Teodosijeprenosi rei Stefana Prvovenanog, upuene Savi kada se u Stu-denici govorilo o wegovom povratku u Hilandar: Ne ostavqajnas... umoqen svetim ocem napiim Simeonom, ostani na elu braecrkve... da pitogod dobro uzakonipi... meu svim qudima otaastvasvojega. Jer na to te i posla Bog, kako ja mislim, da nedovrpieno odoca napieg preasnog ti ispunipi76.

Blagodarei velikom revnovawu za pravoverje, Sava je kodDomentijana, Teodosija i u napisanim slubama predstavqen kaoobjaviteq, obnoviteq, pobornik iste i istinite vere77, radi kojesu zalutali pa obraeni obavezni javno da se odriu jeresi, prokli-wui uz wu i wene uiteqe78.

Jezgro Savine nauke protiv jeresi, kao nastavka Nemawinogtruda da iskoreni jeretike, predstavqa wegova beseda na ikomsaboru 1221. godine, koju je o Spasovdanu izgovorio na liturgijiodmah posle itawa Jevaneqa. Glavninu besede ine dogme sadr-

SVETI SAVA NA IKOM SABORU 1221. GODINE I LATINSKA JERES 29

73 Sveti Sava, Zakonopravilo, Iloviki prepis, l. 255a259b.74 Isto, 259b262b.75 Isto, 262b264b.76 Teodosije, ivot, 93.77 Videti npr.: Domentijan, ivot, 233, 235, 239, 241243; Teodosije, ivot,

96, 128, 139, 140141, 146, 147149, 151152, 158; Teodosije, Sluba svetome Savi,Srbqak, kw. , SKZ, priredio . Trifunovi, prev. D. Bogdanovi, Beograd 1970,287; v. i str. 299, 345, 391; D. Bogdanovi, Najstarija sluba svetom Savi, Beograd1980, 103: radui se pravovrnmy pobornie. i retikomy nizloitel.

78 Domentijan, ivot, 233, 238; Teodosije, ivot, 150151, 158.

ane u Nikejskocarigradskom Simvolu vere. Domentijan je tu bese-du naslovio: O obnovqewu svete istinite vere od preosvepitenogkir Save, i o prokliwawu bezbonih jeretika79. Kad je re o veri,glagolska imenica obynovlni u supitini znai isto pito iispravlni. Obe ove rei imaju smisla samo utoliko ukoliko rad-wi o kojoj govore usledi i prokliwawe jeresi, koje su i izazvalepotrebu za ispravqawem, odnosno obnavqawem vere u srpskimzemqama. Zbog toga Domentijan i dovodi Savin rad na obnovqewuvere u neposrednu vezu sa prokliwawem svih jeresi od straneobraenih. Ispravqawe Simvola vere od rimokatolikog dodatkaFilioque svedoi o prevashodnom zadatku svetoga Save, koji se svo-dio na to da Srbi svoju veru u Svetu Trojicu ispovedaju tano pouewu potvrenom na sedam vaseqenskih sabora. U vezi sa timDomentijan prenosi Savine rei: I prvo vas dakle ovo molim,brao i eda, poloivpii svu napiu nadu na Boga, najpre da se dri-mo prave Wegove vere... koja je na sedam svetih vaseqenskih saborautvrena i propovedana... verujemo dakle u Oca i Sina i SvetogaDuha...80

Prema Teodosijevom kazivawu, Sava na ikom saboru u Be-sedi o pravoj veri istie: Hou, dakle, ispovedajui svu veru, da seobavestim kako verujemo. Znam, dakle, da se smatrate za vernike, ida smo najpre svetim i prepodobnim ocem napiim Simeonom nasae-ni pravoverjem, ali Bog je i za nas blagovoleo da se ono pito je otacnasadio i zalije, hou rei, Pavle zasadi, a Apolo zali, ali Bogdade da uzraste81. Zato ni otac moj, koji vas je nasadio verom, ni ja,koji vas napajam uewem, nismo nepito, nego Bog koji vas uzrasta. Aonaj koji vas je nasadio i zalio otac moj i ja, jedino smo sluite-qi Bogu kome verovaste82.

Posle tih uvodnih rei Sava otkriva pita je, u stvari, glavnoono pito hoe da kae prisutnom narodu: Naumih da vam govorimbesedu o jeresima, jer mnoge wih od poetka pa do sada avo umisliposejati...83 Rei pa do sada kazuju da on ima na umu odreenu je-res toga vremena, nazivajui jeretike, prema Domentijanu i Teodo-siju, bezbonim i tepikim vukovima84. Od wih hoe da odbranivernike kao svoje duhovno stado. U tom smislu, prema daqem kazi-

30 SVETI KNEZ LAZAR

79 Domentijan, ivot, 233: O obynovlnii svet istinyn vr pr-osvepitenimy kiry Savomy i prokletii bezboynihy retiky.

80 Isto, 235: I se pryvo mol v bo, brati i eda, naded napivys na boga vyzloypie, prv e prav vr go da dryimy se... iesvetimi sedmi vyselnyskimi sybor izvpitena i propovdana...vrmy bo vy otyca i sna i svetaago dha...

81 Kor 3, 6.82 Teodosije, ivot, 146147; v. prev. M. Bapii, 195.83 Teodosije, ivot, 147; up. Domentijan, ivot, 238.84 Domentijan, ivot, 275; Teodosije, ivot 147.

vawu Teodosija, istie: Toga radi se ja i bojim da nepito neisto ikukoqno od takvih uewa ne bude u vama; hou u vama da obnovimsvetu istinitu boastvenu veru u Oca i Sina i Svetoga Duha; jer, ipored bilo koje jeresi, oni koji se obnavqaju pravovernim Simvo-lom svete vere koji sveti bogonosni oci naloipie izgovaratisvakog dana, i uvee i nou, a vema je korisno i pred spavawe sewime oglapiavati i lukavih nam protivnika duh zastrapiivati, iuiniti ih beguncima od nas...85

I sada, dakle, nastavqa Teodosije da prenosi Savine rei svi sabrani danas, ako je ko od vas jopi obuzet neistim uewemjeresi, ispovepiu bolest da razoblii, a mi emo sa Bogom, verompravoslavqa uskoro toga izleiti. Jer nemoguno je, ne odvojivpiise od onog pito je ravo, naviknuti se na ono pito je dobro, nitiispuwenom jeresi isto ispovedati boastvo Svete Trojice, kaopito se ni na vosku druga pismena, dok se prva ne zaglade, ne mogu napravi nain postaviti. Toga radi svakog od vas molim da ne utaji usebi bogomrske jeresi, ako je kojom ko meu vama do sada iz neznawabio ispuwen...86

Popito su prisutni uli pravu nauku i savete, svi rekopie:Verujemo onako kako zapovedapi i ispovedamo onako kako nas ti,Vladiko, nauipi87. Usledio je in izgovarawa samog Obrascasvete vere, to jest Verujem u jednoga Boga...88 i to, kako je ve re-eno, na svetoj liturgiji, a odmah po itawu Jevaneqa. Simvolvere je naglas itao, lan po lan, arhiepiskop Sava, a za wim suponavqali samodrac Stefan Prvovenani i svi prisutni. ita-we je bilo trikratno, pito znai ponovilo se triput89. Zapitotriput? Trebalo je provereno nauiti, utvrditi i zapamtiti daNikejskocarigradski Simvol vere nema rimokatoliki dodatak Fi-lioque. A one koji su ispovedali jeres po reima Teodosija zadra sa sobom u crkvi i nasamo ih podrobnije ispita90.

Posle ovih i drugih obavepitewa Teodosije kazuje nepito pitoje osobito vano. Otkriva, u stvari, latinsku jeres koju Sava neimenuje ali ispravqa: ...A onima koji su krpiteni u latinskoj jere-si takoe uz prethodno prokliwawe wihove zle jeresi, i ispo-vedawe Obrasca vere proitati molitvu za sveto miro i tako ih

SVETI SAVA NA IKOM SABORU 1221. GODINE I LATINSKA JERES 31

85 Teodosije, ivot, 147148; up. prev. M. Bapii, 196.86 Teodosije, ivot, 148; up. prev. M. Bapii, 196197.87 Teodosije, ivot, 148.88 Isto, 149.89 Isto.90 Isto, 151: ispovdavpiihy e eresy sy sobo crykve dryavy, i

wsoby ihy isptne isptavy.

sa tim svetim mirom po svim ulima pomazati, i za vernike sa namaimati91.

Trikratno i glasno itawe Simvola vere na ikom saboru,dakle, svrsishodno je bilo u borbi protiv novih bogomila dualista Latina rimokatolika, koje su istoriari neosnovano zamenilisa nepostojeim u Srbiji bogomilima sledbenicima manihejske imasalijanske jeresi. Ti stari bogomili se ne primaju u Pravosla-vnu crkvu na nain kako se primaju novi bogomili rimokatolici samo miropomazawem, kojem prethodi prokliwawe jeretikoguewa i ispovedawe pravoslavne vere u Svetu Trojicu, ve i kr-pitewem.

Sveti Sava nije imenovao latinsku jeres, ali iz svega nedvo-smisleno proistie to da upravo wu tada suzbija, kako pomouunetih u Zakonopravilo vizantijskih spisa, tako i obraewem qu-di u pravoslavnu veru. Dodupie, on u naelu govori protiv svih jere-si, jer su kao takve podjednako opasne, ali pritom dobro zna koja jeu wegovo vreme bila veoma brojna i po pravoslavne vernike u Srbi-ji najopasnija. Znao je, nesumwivo, sa kojim se jereticima wegovotac, Stefan Nemawa, nemilosrdno obraunao. Ti toliko umno-eni jeretici ne mogu biti drugi do oni koji su latinske verois-povesti. Domentijan ih takoe ne imenuje, ali iz wegovog kazivawanije tepiko shvatiti o kome se, u stvari, radi, za pita jasnu potvrduimamo u napred navedenim Teodosijevim reima. Zbog jeresi u kojusu upali, Latini su izjednaavani sa bogomilima ili babunima.Oni su ti koji su jedno vreme u IX veku uzeli bili pod svojeBugarsku crkvu, nametnuvpii joj Simvol vere sa dodatkom Filioque.Istorija te vipievekovne opasnosti po pravoverje svakako je poz-nata bila Nemawi i Savi. Mogli su biti obavepiteni o tome kakosu, na primer, sveta braa irilo i Metodije, slovenski prosve-titeqi, bili progawani od Latina, ili kako je carigradski patri-jarh Fotije (858867. i 878886) bio prinuen da na Carigradskomsaboru 867. godine baci anatemu na papu Nikolu I (858867) zatopito je propiirio svoju jurisdikciju na Bugarsku i podravaouvoewe rimokatolikih obiaja i novotarija92.

* * *

32 SVETI KNEZ LAZAR

91 Isto: ...spitihy e krypitenihy vy latinsci eres takode syprde prokletimy zle ihy eres, i wbrazy vr ispovdavpiimy i mursvetom molitv proysti, i tako tmy svetmy muromy sihy po vyshyvystvhy pomazati, i vrnhy sy nami imati; v. prev. M. Bapii, 199.

92 Iw. Rmjou, H kklhs7a Boulgar7aV (8651938), Aqnai 1957; B. Stejan7dou,Ekklhsiastik Istor7a. Ap rcV mcri smeron, Aqnai 1959, 353354; B. Feid,Ekklhsiastik Istor7a B, Aqnai 1994, 6263, 112114, 122.

Najglavniji zadatak svetoga Save na ikom saboru 1221.godine bio je taj, da se suzbije piirewe latinske jeresi meu Srbimai da se ouva pravoslavno dogmatsko i kanonsko uewe. Radi toga suesto u upotrebi bile dve kqune glagolske imenice: ispravlnii obynovlni, koje je obino pratila imenica vra sa znaewem ispravqawe odnosno obnavqawe vere.

U to vreme pravoslavna vera u Srbiji bila je ugroena poseb-no od rimokatolikog ili latinskog uewa o tome da Duh Svetiishodi ne samo od Oca nego i od Sina. Drei se takvog uewa Rimje odstupio od teksta Nikejsko-carigradskog Simvola vere takopito je u 8. lan dodao re Filioque. Bilo je i drugih odstupawa inovotarija u krilu Rimokatolike crkve u odnosu na ranije, zajed-niko sa Pravoslavnom crkvom, uewe. O tome svedoe, s jednestrane, vizantijski spisi upereni protiv latinske jeresi, koje jesveti Sava uneo u Zakonopravilo i, s druge strane, sluba i iti-ja pito su ih napisali Sava, Stefan Prvovenani, Domentijan iTeodosije.

Zbog uewa da Duh Sveti ishodi i od Sina Latini su u svojuveru uveli svojevrsni dualizam; postali su novi bogomili, kako ihu XV veku, kao takve, razotkrivaju sveti Simeon Solunski, Vla-dislav Gramatik i drugi.

Najpre je u paniji, na Treem u Toledu pomesnom saboru 589.godine ozvanien dodatak Filioque. Nije se dugo ekalo da se to izpanije propiiri na Francusku, Nemaku, Irsku i Veliku Bri-taniju. Rim je tek 1014. godine zvanino izbacio iz upotrebe nepro-meweni tekst Nikejskocarigradskog Simvola vere i prihvatio do-datak Filioque, nastojei da ga propiiri i na pravoslavni deo Balka-na. One koji su pruali otpor nazivali su piizmaticima, patareni-ma, jereticima. A ovi su im, kao pravoslavni, uzvraali najepienazivom bogomili.

Na latinskim saborima kakav je bio, na primer, onaj u Splitu1059. godine, kada je sveti Metodije, slovenski prosvetiteq, zbogpravoslavnog uewa proglapien za jeretika, razraivane su odlukeo tome kako obratiti pravoslavne i staviti ih pod jurisdikcijurimskog pape. Na to se u Srbiji kasnije odgovaralo takoe sabori-ma, na kojima su donopiene odluke o suprotstavqawu latinskomkrivoverju. Takav zadatak je imao i uveni sabor pito ga je sazvaoNemawa, posle kojeg su usledila progawawa i fizika kawavawajeretika. Nasuprot fizikom kawavawu, Savin sabor u ii jesnagom pravovernog uewa suzbio jeres Latina. Nemawa je, kao sve-tovni vladar, mogao da upotrebi silu, a Sava se u skladu sa svepite-nim kanonima, kao crkveni poglavar, posluio duhovnim orujem.Srpskog vladara i sav narod prosvetio je poukama o pravoj veri,zahtevajui da triput glasno izgovore Simvol vere kako se ne biuo dodatak Filioque.

SVETI SAVA NA IKOM SABORU 1221. GODINE I LATINSKA JERES 33

34 SVETI KNEZ LAZAR

Posebnu pawu je Sava posvetio bio, po reima wegovog i-votopisca Teodosija, krpitenima u latinskoj jeresi, koje je, po-pito su prokleli tu jeres i proitali pravoslavni Simvol vere,pomazivao svetim mirom i primao kao lanove Crkve.

Triput ponovqeno i glasno itawe Simvola vere na ikomsaboru upereno je bilo protiv Latina rimokatolika kao novih bo-gomila dualista, koje su istoriari neosnovano zamenili sa sta-rim nepostojeim u Srbiji bogomilima kao sledbenicima mani-hejske i masalijanske jeresi. Ti stari bogomili se ne primaju uPravoslavnu crkvu na nain kako se primaju novi bogomili rimo-katolici samo miropomazawem, kojem prethodi prokliwawejeretikog uewa i ispovedawe pravoslavne vere u Svetu Trojicu,ve i krpitewem. Drugim reima, kada se ne bi radilo o rimoka-tolicima kao novim bogomilima, nego o starim dualistima bogo-milima, Savin postupak sa jereticima na ikom saboru bio bidrugaije opisan.

Miodrag M. Petrovi

MOE LI LANSTVO CRKVE USVETSKOM SAVETU CRKAVA

BITI ZAMRZNUTO

U principu, zamrznuti lanstvo u nekoj organizaciji znaiprekunuti sve aktivnosti u istoj, ali ne istupiti iz wenog zbora,pito implicira priznavawe dotine organizacije. Do zamrzavawalanstva dolazi najepie usled eqe da se organizacija prinudina ustupak (dakle, kao taktiki potez). Naravno, mogue je i dasama organizacija zamrzne lanstvo jedne (ili vipie), svoje laniceiz neslagawa sa delatnopiu iste. Zamrzavawe lanstva moe pret-hoditi istupawu iz odnosnog lanstva, u kom sluaju se konfliktlanice i organizacije ispoqava kao nepremostiv, a prethodnozamrzavawe kao mnogo vipie od taktikog poteza.

Sve reeno vai i za mogue zamrzavawe lanstva Crkve uSvetskom Savetu Crkava.

Solunskim zakqucima iz 1998. godine (usvojenim od SaboraSrpske Crkve) lanstvo Pomesnih Crkava u SSC je u izvesnoj meriakciono sueno, u tom smislu da predstavnici istih do ispuwewauslova (pristupawe reorganizaciji SSC) nee uestvovati umolitvenim i drugim zajednikim bogoslubenim manifestacija-ma sa ostalim lanicama Saveta (odn. sa jereticima) na Skuppiti-ni SSC, i da nee uestvovati u odluivawu, tj. u glasawu, osimkada se radi o Pravoslavnima, i ako se meu predstavnicima posti-gne dogovor o glasawu.

Pomenuti zakquci nisu odluka o zamrzavawu lanstva uSSC, ali bi teoretski mogli biti korak u tom pravcu. Ipak, mora-mo izneti napie uverewe da postojei konflikt, po shvatawu naa-lost preovlaujuih i vodeih linosti meu Pravoslavnima, nijetakve teine da bi uzrokovao pravo zamrzavawe lanstva, ili istu-pawe iz SSC. Uverewe je nastalo iz iwenice da, prema tekstu za-kquaka, neuestvovawe u molitvenim i drugim zajednikim bogo-slubenim manifestacijama sa jereticima, jeste ogranieno naSkuppitinu Saveta, i vremenski do ispuwewa uslova. Neuestvo-

OGLEDI IZ CRKVENO-KANONSKOG PRAVA

vawe, dakle, u reenim zajednikim molitvenim i drugim bogoslu-benim manifestacijama, ovde nije nadahnuto saznawem da su isteskverne, mrske Bogu i da su jeretike po supitini, o emu smo vepisali u vipie navrata. Kako inae da shvatimo takve aktivnostimitropolita Jovana Pavlovia u Rimu po odluci Sinoda SrpskeCrkve. Takvih ekumenistikih delovawa predstavnika napie je-rarhije bilo je mnogo od Solunskih zakquaka do danas. To svedoida se konflikt Pravoslavnih i SSC ne vidi kao dogmatski ikanonski neprihvatqiv odnos Pravoslavnih i jeretika, te da se ko-nflikt nalazi u sferi odluivawa u SSC, ali da ni tu nije pre-sudan, pito se vidi po tome, da su Pravoslavni dali svoje predstav-nike u radna tela SSC.

Dopustimo da nismo u pravu, da Pravoslavno krilo SSC za-mrzne u punom smislu svoje lanstvo u tom Savetu, i da prekine sveaktivnosti (naroito molitveno-bogoslubeno oppitewe sa jere-ticima) u istome. Da li bi takav odnos zamrznutog, ali ipak lan-stva Pomesnih Crkava u SSC bio eklisiolopiki prihvatqiv?

Treba imati u svesti iwenicu, da ve samim lanstvom uSSC, Crkva zauzima odnos, boqe rei ima oppitewe sa jereticima,kojim jasno svedoi da priznaje ekumenistiki Svetski Savet Cr-kava. To je suprotno temequ Predawa, koje i primismo, u kome istojimo, kroz koje se i spasavamo, ako ga drimo onako kako nam sepredade (upor. I Kor. 15. 1.2.).

... mora biti predana anatemi svaka jeres ... (1. kanon II Vas.Sab.)

Svaka jeres jeste svako iskrivqeno, tj. lano uewe vere.Anatemisati svaku jeres to znai izobliiti svako lano uewei izvrgnuti ga iz Crkve da sa wom nema nipita zajedniko.

Ali ako vam i mi ili aneo s neba javi jevaneqe drukijenego pito vam mi javismo, anatema da bude! Kao pito smo verekli, i sada opet velim, ako vam neko javi jevaneqe druki-je nego pito primiste, anatema da bude! (Gal. 1.8.9.)

Kao pito je Gospod jedan, tako je i vjera jedna (v. Efes. 4.5.). Niapostol, ni aneo s neba, ni ma koji propovjednik, nije iznad vjereda moe da je mewa. Kao pito se anatemipie svako uewe jeretiko,tako se anatemipie i svaki onaj koji javqa, tj. piiri lano uewe.Nema jeresi bez jeretika! Zbog toga anatemipie se i jeretikaorganizacija i svaki wen lan. A posledice su:

... A ako koji ne uva i ne prima sve spomenute dogmate bla-goastija, ne misli i ne propovijeda tako, nego hoe da ihporie, neka bude anatema... i iz imenika hristijanskoga, kaotuin, neka bude iskquen i izbaen... (1. kanon Trul. Sab.)

36 SVETI KNEZ LAZAR

Svako, ko ne uva, tj. ne brani veru Pravoslavnu i ne prima je,pita vipie, ne misli i ne propoveda, odnosno ne ispoveda Pravosla-vqe, neka bude anatema. A to znai neka bude iz imenika hristi-janskog iskquen, jer se vipie ne moe ni smatrati Hristovim; ijopi iz Sabora i drupitva onih koji Hrista qube, neka bude kaotuin izbaen. Oci, oito je, jeretike smatraju nevjernicima.

Supitina anteme jeste u iskquewu dotinih iz broja onih,koji se spasavaju, tj. iz Crkve. ta je drugo anatema, nego da se ta-kav avolu predaje i da mu nema ve nikakva spasewa, i da je tu sasvijem Hristu, pita se u homiliji protiv anomeja, u potvrdnomsmislu, Sveti Jovan Zlatousti.

Ko ne qubi Gospoda Isusa Hrista, da bude anatema, (I Kor.16. 22.)ta je anatema? uj wega istoga pita govori: Ko ne qubiGospoda napiega Isusa Hrista, neka je anatema; to jest, neka seodlui od zajednice i neka je tu svima. Jer, kao pito ono, pitoje Bogu posveeno, ne smije od nikoga rukama biti taknuto,niti se iko tome smije pribliiti, tako isto i onaj, koji je odCrkve odluen, mora biti dalek od sviju, koji su Crkvivijerni, niti se iko usuuje wemu pristupiti, grozei se akod wegova dodira. (Sveti Jovan Zlatousti, 16 homilija naposlanicu Pavla Rimqanima, Homel. XVI in Ep. ad Romanos)

Iskquewe iz Crkve i otuewe od Hrista, jeretiku, kao ana-temisanom, donosi jopi i to, da je tuin svim lanovima Crkve. Nesamo u molitvenoj i bogoslubenoj zajednici, nego i u svakida-piwem ivotu. Takav mora biti dalek od sviju vernika, i wemu nesme niko pristupiti, grozei se ak i od wegova dodira!

O istome sveti Atanasije Veliki pipie:

Odluite ga od Crkve i od vijernih, i neka je udaqen od naro-da svaki onaj, koji ne vjeruje. (Athanas. de parabolis Scripturae,quest. CV)

Dakle sa jereticima se ne sme imati nikakav odnos! Zabra-weno je sa wima ak jesti i obinu hranu. U kanonikom odgovoruSvetog Teodora Studita monahu Metodiju stoji sledee:

9, pitawe: Prezvitere, koji su jedan put, ili dva puta jeli za-jedno sa jereticima, a nijesu bili u crkvenom opewu sa wima,niti su se potpisali za jeres, da li treba dopustiti zajed-nikoj trpezi i pojawu svetih pesama?

Odgovor: Ovdje treba vidjeti da li su svepitenici oni, koji sujeli, inili to sa jeretikim svepitenicima il svjetovwaci-ma, i da li opet sa onima, koji su pravilno vjerovali, ali kojinijesu bili u crkvenom opewu sa jereticima; a svakako veije prijestup za svepitena lica. U ostalom, i jedne i druge treba

MOE LI LANSTVO CRKVE U SSC BITI ZAMRZNUTO 37

primiti poslije priline epitimije, i dopustiti ih u zajed-nicu jela i molitava.

Svetiteq prestupom smatra jesti zajedno sa jereticima, ak ibez crkvenoga oppitewa sa wima. Teina tog prestupa zavisi odtoga, ko je jeo pravoverni svepitenik ili mirjanin, te sa kim jejeo, sa jeretikim svepitenikom ili mirjaninom.

Svaki odnos, a ne samo crkveni, sa jereticima i wihovim orga-nizacijama jeste mrzost Bogu. Anatema na svaku jeres, na svaku jere-tiku organizaciju, na svakoga jeretika; to znai: nuno, svako-vrsno i potpuno udaqavawe pravoslavnih od jeresi, jeretikih or-ganizacija i jeretika!

Popitovawe anateme na svaku jeres obezbeuje Crkvi auten-tinost.

Postoje, meutim, sluajevi kada se u primeni anateme nasvaku jeres moe i treba uiniti dispenzacija, a da se sama anatemai dakle, autentinost Crkve ne narupii.

Tako, ukoliko neko ima roditeqa jeretika, taj se ne sme gro-ziti i tuiti tog svog roditeqa. Popituj oca svojega i mater; ovoje prva zapovijest s obeawem: da ti dobro bude, i da dugo poivipina zemqi. (Efes. 6. 2. 3.). Slino je i ako ko ima dete zalutalo ukakvu jeres i sektu. I vi ocevi, ne razdraujte decu svoju, nego ihpodiite u vaspitawu i nauci Gospodwoj. (Efes. 6. 4.). Dobrimpostupawem moda e deca pridobiti roditeqe, i roditeqi decuza Pravoslavqe.

Isto, niti mu ene, niti ena mua, ne treba da se groziili tui u mepiovitom braku, osobito ako je sklopqen u skladu sa72. kanonom Trulskoga Sabora. Jer pita znapi, eno, moda epispasiti mua? Ili, pita znapi, muu, moda epi spasiti enu. (IKor. 7. 16.).

Jeretici ne mogu prisustvovati liturgiji osim ako obeajuda e se pokajati, i da e ostaviti jeres (9. kanon Tim. Al.). Pri-sustvovawe bogosluewu uslovqeno je obeawem jeretika da eostaviti jeres u pokajawu svome.

I uoppite, kad god se opazi da jeretik nije utvren u jeresi iduhu protivqewa, treba s wim postupati snopiqivo i blago, jermoda e se obratiti Crkvi i sam anatemisati svaku jeres,poevpii od one, od koje se obraa (v. 66. kanon Kart. Sab. i 7. kanonII Vas. Sab.).

Svi primeri popupitawa u primeni anateme na svaku jeresopravdani su mogunopiu i to realnom a ne apstraktnom, da e sejeretik u pokajawu od jeresi obratiti Crkvi. Ako to nije izgledno,anatema na svaku jeres se mora primeniti u punoj meri. Ne moe sedopupitati jereticama, koji ostaju uporni u jeresi, da ulaze u DomBoiji. (6. kanon Laodik. Sab). Ovo treba uporediti sa 9. kanonomTim. Al.

38 SVETI KNEZ LAZAR

Vaqa znati, da i kada se blagorazumno popupita u primeni,popupita se samo u odnosu prema oveku jeretiku. Naime, i tadaanatema na svaku jeres ostaje u svom punom znaaju u pogledu samoglanog uewa i u pogledu jeretikih organizacija. Crkva ne moepopupitawa radi priznati lano uewe, ili jeretiku organizaci-ju sa wenim nazovi tajnama, i wenim nazovi svepitenstvom, uite-qima, telima i poglavarima.

lanstvo Crkve u Svetskom Savetu Crkava, u toj svejereti-koj organizaciji, makar i zamrznuto, makar i u statusu posmatraa,znai priznawe toga Saveta, i uvaavawe jeretika koji ostaju uporniu jeresi idui sve daqe i daqe u la. A pita to znai, nego da Crkvauvaava i jeresi, sve jeresi toga Saveta. lanstvo, makar i zamrznu-to, Crkve u jeretikom SSC narupiava anatemu na sve jeresi!

I tako, bez anateme na sve jeresi, postala su bez dejstva svaona mnogobrojna pravila Crkve, koja osuuju molitvenu i liturgi-jsku zajednicu sa jereticima. Ujedno, neosueno u Crkvi prolazeizjave carigradskog patrijarha Vartolomeja i drugih episkopa Ca-rigradske patrijarpiije o dva pluna krila, o sestrinskoj Rim-skoj Crkvi, o ispovednicima vere i Svetim Ocima kao o rtvamastare lukave zmije. Ovome sleduju sline izjave mnogih drugiharhijereja, meu kojima i onih iz Srpske crkve.

Svejeres ekumenizma nije mogla ui u Crkvu, dok prvo nijeuklowena anatema na sve jeresi. A ona je uklowena pod izgovoromda se popupita u strogoj primeni kanona radi svedoewa istine,kako bi se jeretici obratili.

Sveti Oci, kada su priznavali krpitewe iz jeretikih orga-nizacija da bi olakpiali obraawe jeretika Crkvi upravo su setrudili da istaknu anatemu na svaku jeres.

Koji se iz jeresi obraaju u pravoslavqe i k broju onih, kojise iz jeretika spasavaju, primamo po slijedeem obredu iobiaju: Arijane, i Makedonijane, i Savatijane, i ... primamopopito predstave od sebe pismeno i anatemipiu svaku jeres,koja drukije ui, nego pito ui Sveta Boija, katolianska iapostolska Crkva, znamenovavpii ih, to jest pomazavpii imnajprije svetim mirom elo, oi, nozdrve, usta i upii, i dok ihznamenujemo, kaemo: Peat dara Duha Svetoga... (7. kanon IIVas. Sab.)

Nije priznato krpitewe u okviru ovih i drugih jopi jeretik-ih organizacija, nego onih qudi, koji se iz jeresi obraaju u pravo-slavqe i k broju onih, koji se iz jeretika (jeretikih organizaci-ja) spasavaju. I ti qudi koji se obraaju moraju najpre sami pi-smeno anatemisati svaku jeres. U tome pokajawu jeste opravdawepopupitawa, tj. priznavawa krpitewa iz jeretika.

Zajedniarewe Crkvi jeretika u organizaciji SSC nema op-ravdawe. Organizaciono zajedniarewe vodi priznawu i uvaa-

MOE LI LANSTVO CRKVE U SSC BITI ZAMRZNUTO 39

40 SVETI KNEZ LAZAR

vawu jeretika. Zato oni i jesu gluvi za stavove pravoslavnih uSSC, pito je i konstatovano Solunskim zakqucima.

Pitamo se, kakav akt pokajawa jeretika je ponukao Pravosla-vne, da se ponadaju obraawu jeretika? Da li su jeretici obeali dae ostaviti jeres? Ili su moda oni pismeno anatemisali svakujeres? Zapito ih je Crkva preutno, a ponekad i mawe preutnopriznala?

Posle ovog iskustva, Crkva mora napustiti lanstvo u sve-jeretikom SSC, i jasno predati anatemi svaku jeres.

Ne upreite se u isti jaram s nevjernicima; jer pita ima pra-vednost sa bezakowem; ili kakvu zajednicu ima svijetlost stamom? (II Kor. 6. 14.).

eqko Kotoranin

TEOLOGIJA UMETNOSTIZnawe o duhovnoj, skladnoj, psihikoj, bogooveanskoj sinap-

snoj energiji prouavalo se u vizantijskom pravoslavnom svetu,iako su hripiani-podvinici na Svetoj Gori najrevnosnije uvaliznawe o bogoslovesnosti, logosnosti, ikonopisu, freskopisu, sve-tom jeziku i svetlosti filozofije Smisla ivota. Iako e Sv.Jovan Damaskin (650754) napisati Odbranu svetih slika a Sv.Teodor Studit (759826) izloiti teoriju neophodnosti (Hristse ne samo moe nego i mora predstavqati... Poreknemo li ovo, cr-kveno tumaewe Hristovog spasewa sveta je praktino unipiteno) tek sa Sv. Grigorijem Palamom (12961359), Svetogorcem, znaweo boanskim energijama se preobraava u svojstvo katafatikogpravoslavnog pogleda na svet, od posebnog znaaja za pravoslavniivopis i pravoslavnu poetiku. Utoliko je svetogorska tipiinatemeq intelektualnom naporu tumaa Svetog, vipieglasju teologi-je umetnosti i odreenih pikola, pa tako i neremeewa predaje ka-nona.

Hilandarski molitvenici, bapi zato, za Srbe predstavqajustoer izvornohripianskog istonika, jer nema pravoslavne fi-lozofije umetnosti izvan tih, slovesnih, svetogorskih postulata.Hilandarci uvaju svetost likovnog rukopisa, upuuju vekovima napoznata Erminija (Pouke o ivopisu) jeromonaha Dionisija Fiur-noagrafiota, na molitveno sabirawe kao uslov bavqewa i tumae-wa kwige ivota. Bez obzira na tehniku i mesto nastanka ikona je(u slovenskom obraz) svedoanstvo duhovne punoe; wen sadraj jevaniji od materijala, ma koliko on bio raznorodan (drvo, metal,kost, tekstil, zidna slika), vaniji od tehnike i umea jer sesamo wime preidentifikujemo u svevremenom. Isto tako, poredaki pravila ikonopisa i freskopisa uvaju se od iskupiewa novota-rija: tano se zna gde dolazi red patrijaraha, red proroka, red pra-znika u ikonografiji; ili mesto sloene oltarsko-liturgijskekompozicije, ili Deizisa, ili zone svetih ratnika u freskopisu.Meutim, slikarske zone u freskopisu, ili nizovi ikona na iko-nostasu (iju razradu pravoslavni duguju Rusiji, u XV veku), i samisu podloni vipiem redu i poretku svetoj umetnosti iju filo-zofiju obrnute perspektive ujapiwava jedino Tajna svetlosti.

UMETNOST I ISTORIJA

Svaka druga vrsta nadgradwe jeste razumevawe metodologijeistorije umetnosti ali ne i istorije hristocentrinosti. Suprot-no zapadnoj crkvenoj umetnosti, koja nije izbegla zamku ovekocen-trinosti, Sveta Gora je (nakon aleksandrijskog uzora i izvora), dodanas, sauvala znaaj opomene pamewa; na isti nain, iz bliskepovezanosti svetogorskih i srpskih tihovateqa i jeste nastalasaborna, neodstupajua i simfonijska osobenost (meusobnost)pikole srpskih zografa.

Sabornu aksiologiju najboqe potvruje hilandarski zografGeorgije Mitrofanovi, ije izobraewe (1620) Blagovesti (li-kovi Bogomajke i arhanela Gavrila) pleni neodoqivom milos-nopiu i neopisivom lepotom. Od sinopije u manastiru Dobrievo,do radova u Krupi, Zavali, Morai, Pekoj patrijarpiiji, ili Is-posnici sv. Save (Studenica) traje taj saborni duh hilandarskogmonaha Georgija (Mitrofanovia).

Sveta Gora (Atos), uvala je i prenosila, izmeu ostalog,znawa o teologiji umetnosti, nikad ne odstupajui od zavetaizvornog hripianstva to jest pravoslavqa. Ovo naglapiavamo upra-vo zbog iwenice da je Atos, uz Meteore, ne samo sauvao stilovepaleologovske umetnosti (XIIIXIV vek) ve i kritski ikonopis(takozvani italo-grki stil). U doba isihastikog pokreta Atosima najaktivniju ulogu zapititnika hripianskih zaveta, pa nije niudno da e bapi u XV veku najpoznatiji carigradski autori iko-nopisnih dela (Nikola Filantropinos, Emanuil Uranos, AleksijeApokavkos) boraviti na Kritu. Tako e se isihastika teologijasvetlosti (XIV vek) iznova potvrivati u vizantijskom crkvenomslikarstvu.

Svetogorski uticaj se, tim vipie, ponavqao i odravao u vre-menu jer su i drugi pravoslavni narodi u woj imali svoje monapikelavre. Zato su i posete hilandarskih duhovnika zaviajnoj ilimatinoj zajednici imale vipii smisao, predstavqale neraskidivui svetrajnu nit kojom se duhovno uvalo da ne zapadne u jeres. Jer,kada Gabriel Mije tvrdi da je srpska sredwovekovna umetnost unekim svojstvima (impozantni portreti, kamena plastika) na tragucrkvene umetnosti Italije to onda znai da je ona na traguistovetnog duhovnog iskustva, a nikako ne i prihvatawa novinaiz zapadnog hripianstva, stranih pravoslavnom pogledu na svet.

Veze hripianskih naroda su u misiji, u znaewu, u smislufilozofije sabornosti ali ako ih se, i kada, pravoslavni odriu,razlog treba traiti uvek u temeqnim razlikama. I kao pito nadogmatskom planu pravoslavci ne prihvataju uewe rimske crkve pokome je blagodat stvorena (jer je od Boga data blagodat nestvorena),tako isto ne prihvataju i druga iskustva ovekobone civilizaci-je Zapada. Konkretno, pravoslavni na svojim ikonama ili freska-ma ne prikazuju Isusa Hrista kao obinog oveka, te zato i nema u

42 SVETI KNEZ LAZAR

wihovim ivopisima ni traga telesnoj i dupievnoj patwi. tavi-pie, slikawe ikone Hrista Spasiteqa u qudskom obliku nikako neznai odvajawe wegovog tela od supitine boanskog, koje se tu sje-dinilo. Slikati Spasiteqa znai ispovedati wegovo oboenotelo, kako svedoe i V, VI i VII Vaseqenski sabor.

Ono pito pojedini teoretiari (K. Vajcman) vide kao nagla-piavawe emocionalnosti (ime freskopis u Nerezima, posle 1164.nastao, pozitivno vrednuju u evolutivnom razvoju pravoslavneumetnosti), ili udovipinu likovnu dramatinost (kakva se javqana freskama iz Kurbinova, 1191.), jeste samo pokupiaj umawivawanepremostivih razlika u hripianskoj umetnosti Istoka i Zapada.Odsustvo razumevawa liturgijske slike i dogmatskog ikonopisaizvornog hripianstva (pravoslavqe) uslovqava likovna upropia-vawa istoriara umetnosti koji prate egzegezu likovnog rukopisa(Vajcman, Gerhard), bez da se on, u hripianstvu, ne moe razumetisam po sebi jer se mora tumaiti u zajednipitvu sa pravoslavnimbogoslovqem. Tako je i sceni Oplakivawa Hrista (u Nerezima)pridodato znaewe psihologizirawa, patwe, bola (iako se u pravo-slavqu ne prikazuje ulno, propadqivo ve preobraeno telo)umesto uoavawa sugestivne naracije o Duhu Utepiitequ, kao pitose u vertikalnom smislu (od vidqivog ka nevidqivom doslednosprovedeno u Kurbinovu), odnosno osnoj simetriji (M. A. Alpa-tov) ishitreno uoila dramatika manirizma i zatalasanih na-bora na tkaninama.

Za razliku od zapadwake religiozne umetnosti, stvaraocipravoslavnog hripianstva se dre halkidonske dogme, i uvekpronose slavu Bogooveka Hrista, ak i u trenucima wegovog naj-veeg poniewa (L. Uspenski). Istina o ovaploewu, kao istinaspasewa, ne bi mogla da postoji ako bi Hristos imao dve odeqeneprirode, ako bi kao ovek dupievno i telesno patio. Razumqivo, tone znai negaciju qudskog lika, ve uspostavqawa pravoslavnoguewa i razumevawa nerazdeqenosti dvojedne prirode IsusaHrista. Preciznije, kada pravoslavni ne ivopipiu Hrista kojipati i koji je u mukama to ne znai da se oni odriu i wegovogqudskog lika, ve da wegovo stradawe tumae kao proslavqewe, pazato i krst na kome je izvrpieno raspee ne razumeju i ne prikazujukao obian ve proslavqeni krst.

Dokaz popitovawa i qudske prirode Isusa Hrista deo jemistine istine, jer se inae ne bi moglo predstavqati boanskokoje nije ni opisivo ni predstavqivo. Prema tome, kada MarkoPodvinik, tumaei jevanelistu Jovana (Jn. 1,14), kae: Re jepostala telo da bi telo postalo re on ukazuje na put ovekovogspasewa bapi time pito je na sebe Sveto uzelo i qudsku prirodu(telo), bez da je ikada izgubilo svoje boanstvene energije. I upra-vo zato pito Logos postaje telo mi moemo opisivati neopisivo,

TEOLOGIJA UMETNOSTI 43

moemo (zbog qudske prirode) predstavqati, izobraavati onogako je uzeo i qudsko oblije moemo da ivopipiemo Bogoovekapo telu, popito je i qudska priroda wegove majke opisiva.

Svetogorski tihovateqi uvaju izvorne hripianske zaveteobzirom da se jedino tako moe uvati istina o Logosu i logosnojprirodi. Biti izvan, mimo zaveta doista predstavqa mogunoststvarawa novih uputstava, kanona, katehizisa, ili narcisocentri-ne umetnosti kao hripianske umetnosti. Suprotno ovekobonojcrkvenoj umetnosti, i revnujui zavetima, postoji sveta umetnostkao duhovni napor, udwa i vera. Ne bi moglo postojati, uostalom,ni hripiansko poreklo ikonopisa, ni mistino uverewe u smisao,preobraaj i spasewe, ako bi se dogmatika mewala primeren