Embed Size (px)
Citation preview
2 Jul 2010.
B I Z N I S
SVAKOG MESECA BIRAMOSVAKOG MESECA BIRAMO
MIS OGLEDALAMIS OGLEDALA
E-mail: [email protected] / Phone:773.744.0373
D E V O J K E J A V I T E S ES V A K O G M E S E C A S V A K O G M E S E C A
L I C E O G L E D A L AL I C E O G L E D A L A
BBIRAMO NAJFOTOGENI^NIJE
M A L I [ A N E
I Z R E D A K C I J E
3www.serbianmirror.com
SADR@AJ
Biramo Miss i lice Ogledala strana 2
Srb info - Gde - Kad - [ta strana 4
Politi~ke akutelnosti strana 5
Intervju: Dr Srdja Trifkovi} strana 7
Opet i zauvek Nikola Tesla strana 8
Feljton: Nikola Tesla strana 9
Prva nagrada za “Eyes Manouche”
Genijalna predstava “Baal” strana 10
Zemlja ~uda strana 11
Dobra dela, jo{ bolje ideje
Jeremija kroz sva vremena strana 12
Jedna ljubav - srpska pesma strana 15
Poslednja jesen Save [umanovi}a strana 19
Ho}u vrele julske ve~eri strana 20
Feljton: Demokratija u Srba, nekad i sad strana 21
Iz Generalnog konzulata RS u ^ikagu
Nije lako: Baksuz strana 22
Srbi u Americi 1815 - 2010 strana 23
Sport: Ogledalo srpske istine strana 24
Pravoslavlje strana 26
Markovi konaci strana 27
Horoskop strana 28
Numerologija strana 29
Porodica strana 30
TIRA@: 30.000
OGLEDALO se distribuira u 32 dr`ave Severne Amerike
“[to god tka{,
vezuj konce za nebo”
PUBLISHED BY
• Ogledalo - Serbian Mirror. Inc •P O BOX 13472 CHICAGO IL 60613
• Phone: 773.744.0373
• OSNIVA^: Slavica Petrovi}
• UREDNIK: Slavica Petrovi}
• GRAFI^KI UREDNIK: Zoran Marinkovi}
• REDAKCIJA: Marijana Maljkovi}, Sa{a @ivkovi},
Cvijan Hercegovac, Andjela Ru`ica Rako~evi},
• DOPISNICI: Marko Lopu{ina, Du{an Lopu{ina,
Milutin [o{ki} (Beograd), Aleksandra Mati} (Ni{),
Boban Ili} (^ikago), Milan Lu~i} (New York),
ALL RIGHTS RESERVED:
Ogledalo is not responsible for advertisments,
advertising articles and their contents
E-mail: [email protected]
Web: www.serbianmirror.com
• PREDSTAVNI[TVA •• LOS ANDJELES: Dragan Rakonjac (562.397.9001)
• NJUJORK: Mike Lu~i} Milan (212.426.1020)
Jul 2010.
NAME:
-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------
ADDRESS:
------------------------------------------------------------------------------------------------------------
CITY:
-----------------------------------
STATE:
-----------------------------------------------------------------
ZIP:
---------------------------
TEL:
-------------------------------------------------------------------------------
Ispunjen formular zajedno sa ~ekom po{aljite na adresu Ogledala
Ogledalo - Serbian Mirror -
PO BOX 13472
Chicago IL 60613
Sv.Vladika Nikolaj Velimirovi}
Ko vidi svetlost, vidi i sunce s druge strane:
zar mo`e neko videti sunce ne vide}i svetlosti?
Da nam sunce ne {aqe svoju svetlost, niko od
nas ne bi znao za sunce. Sve na{e znawe o suncu
mi smo dobili pomo}u svetlosti koja je od
sunca. Nikad niko nije video sunce pomo}u neke
druge svetlosti, a ne one koja je od sunca.
Tako je i sa na{im poznawem Oca pomo}u sina.
Ko ne zna za Sina, ne mo`e znati za Oca.
Ko pozna Sina, pozna i Oca. Ko vidi Sina, vidi
i Oca. Bog se ne mo`a poznati bez svetlosti
Svoje, koja dode me|u qude. Svetlost O~eva jeste
Sin. J a s a m v i d e l o, rekao je Hristos.
I v i d e l o s e s v e t l i u t a m i.
Fizi~ki svet bio bi sav tama da nije svetlosti
od sunca. A duhovni i moralni svet, i sav `ivot
qudski, bio bi tama, da nije svetlosti koja je
od Oca. A ta svetlost jeste Hristos Gospod.
Vaistinu, bra}o, nema prave svetlosti koja
osvetqava bi}e Bo`je kao {to je Hristos Gospod.
Ko Wega vidi, vidi Boga.
Ko Wega ne vidi, taj je u tami.
Gospode Sine Bo`ji, pomozi uvek duhu na{em da
Tebe vidi, i kroz Tebe Oca Tvog nebesnog i Duha
Svetoga ute{iteqa, Trojicu jednobitnu i
nerazdelnu, kojoj neka je slava i hvala vavek.
Amin!
ODABRANE BESEDE VLADIKE NIKOLAJA
O Ocu i Sinu
Ko vidi mene vidi onoga koji me posla (Jovan 12, 45)
S R B I N F O
4 Jul 2010.
Dogadjaji u SKC SVETI SAVA
“Fishtank” bandFishtank” band
Koncert godine
Subota, 10. juli u 10 uve~e u “Pe}ini”.
Prvi nastup u ^ikagu posle World
Music Festival-a, gde je publika igrala
na stolovima. Iz Kalifornije dolazi
jedinstveni ansambl predvodjen
Djordjem Stijepovi}em, jednim od
vode}ih kontrabasista sveta.
Kombinacija ciganske muzike sa
Balkana i d`eza. Zvuci Andaluzije,
magi~an zov akusti~ne testere,
bo`anstveni sopran....
Ulaznica $15.00
U bioskopu SKC Sv. Sava prikaziva}e
se filmovi u ~etvrtak 1. i 15. jula u 8:30 uve~e.
Program mo`ete saznati na: www.stsavachicago.org
TRADICIONALNI
4th
of July - 5V5 fudbalski turnir
u organizaciji F.K UNITED SERBS
Na imanju Srpske bratske pomo}i.
Po~etak: Subota 3. jul, u 9:00 pre podne
Adresa: 19697 W. Grand Ave. Lake Villa IL
Registrujte va{ tim ($150.00) najkasnije do 1. jula.
Prva nagrada $600.00
Druga nagrada $300.00
Registracija na tel:
224-848-2282
ili email: [email protected]
U toku su pripreme za
SRBIJADU 2010.
u Feniksu, Arizoni.
Za informacije posetite PhoenixSerbs.com
Tradicionalni Odbojka{ki turnir – SRB FEST
Subota, 31. juli, 2010. Od 12. u podne – 6:00 popodne
Nedelja, 1. avgust, 2010. od podneva do sumraka
Regustracija, najkasnije do 31. jula
Cena $150.00 minimum 4, maksimum 6 igra~a.
Prva nagrada: Pe~eno prase. Druga: $150.00
Po`urite, prijavite se najkasnije do 31. jula.
Info: 773.693.3366
Saborni hram Vaskrsenja Hristovig
8035 West Serbian Road, Chicago, IL 60631
Srpsko pozori{te Mira Srem~evi}
Priprema veliki muzi~ki spektakl
NOVI MU[KARAC, A SRBIN?!
Uz igru, pesmu, humor, malo gor~ine i nostalgije.
SKUC Sveti Sava na adresi: 448 W. Barry, Chicago
Srpsko pozori{te M. Srem~evi} iz ^ikaga izve{}e
reprizu poznate komedije Branislava Nu{i}a,
koja svaki put dobija velike pohvale
i koja izaziva smeh do suza
"GOSPO\A MINISTARKA"
- Branislava Nu{i}a -
24. jul, u 8:30pm
SKUC Sveti Sava
Cena ulaznica $15.00
Info. i rezervacije:
773.744.0373
Nakon predstave prijatno
dru`enje sa glumcima.
A K T U E L N O
Jul 2010.
MINISTRI EU ODOBRILI
RATIFIKACIJU
SSP SA SRBIJOM
M
inistri spoljnih poslova Evropske
unije odlu~ili su u Luksemburgu da
parlamentima svojih zemalja predlo`e rati-
fikaciju Sporazuma EU i Srbije o stabi-
lizaciji i pridru`ivanju (SSP), dve godine
posle potpisivanja tog dokumenta i pet
godina od po~etka pregovora Beograda i
Brisela. Saglasili su se da }e se naknadno
pozabaviti zahtevom Srbije da dobije sta-
tus kandidata za prijem u EU. Kako se
navodi u zaklju~cima zasedanja, “Savet
ministara prima na znanje kandidaturu
Srbije za ~lanstvo u EU”. Isti~e se, da
{efovi diplomatija EU ohrabruju Srbiju da
nastavi sprovo|enje preporuka tu`ioca tri-
bunala u Hagu Ser`a Bramerca. Jedan
holandski zvani~nik rekao je, da je odluka
Saveta ministara EU o ratifikaciji sporazu-
ma sa Srbijom doneta po{to je Bramerc
izvestio ministre Unije o “povoljnom toku
saradnje vlasti u Beogradu” sa Ha{kim tri-
bunalom. To zna~i, podvukao je, da je dat
podstrek srpskim vlastima da nastave
napore da se kona~no uhapse i Tribunalu
u Hagu izru~e optu`eni Ratko Mladi} i
Goran Had`i}. [efovi diplomatije su poz-
dravili predanost Srbije procesu evropskih
integracija i aplikaciju za ~lanstvo, koju je
Srbija predala pro{log decembra. Bramerc
je posle razgovora sa evropskim ministri-
ma rekao, da je saradnja Beograda i
Tribunala dobra, ali da hap{enje preostalih
begunaca nema alternativu. On je rekao da
o~ekuje da EU podr`i takav pristup jer je
“politika uslovljavanja i do sada davala
dobre rezultate kada su u pitanju ha{ki i
drugi me|unarodni sudovi”.
“Odluka pribli`ava Srbiju korak
dalje ka EU, stavljaju}i na{e odnose na
sna`niju, pravno obavezuju}u i institu-
cionalnu osnovu. Nadam se da }e Samit
doneti podjednako zna~ajnu odluku zahte-
vaju}i od Evropske komisije da pripremi
mi{ljenje o molbi Srbije za ~lanstvo u EU”,
istakao je evropski komesar za pro{irenje
[tefan File. Ambasador Francuske u Srbiji
@an Fransoa Teral ocenio je da bi Srbija,
pre kona~nog pristupanja EU, trebalo da
prona|e na~in za normalizaciju odnosa sa
Kosovom. “Mi naravno nismo naklonjeni
podeli Kosova”, naglasio je on i dodao:
“Ali, istovremeno nismo ni slepi”.
Predsednik Vlade Mirko
Cvetkovi} izrazio je o~ekivanje da }e
Srbija status kandidata za prijem u EU
dobiti 2011. godine. On je procenio da bi
proces ratifikacije SSP, zbog procedure u
EU, mogao trajati godinu do dve”.
Ministar inostranih poslova
Austrije Mihael [pindeleger izjavio je da
je srpski zahtev za dobijanje statusa kan-
didata i dalje na dnevnom redu, te da }e
se o njemu raspravljati na nekom nared-
nom sastanku, jer jo{ nije zrelo vreme za
dono{enje odluke. Prema njemu, za
Srbiju je jo{ va`nije da Savet ministara
EU zatra`i od Evropske komisije da izra-
di mi{ljenje o zahtevu Beograda za dobi-
janje statusa kandidata. Medjutim,
mogu}nost za dobijanje zelenog svetla za
to, [pindeleger jo{ ne vidi, pa se stoga
zalo`io da odluka o tome bude doneta u
septembru.
SE: KOSOVO STATUSNO
NEUTRALNO
P
arlamentarna Skup{tina Saveta Evrope
u Strazburu usvojila je rezoluciju o
Kosovu kojom se isti~e statusna neutral-
nost te najstarije evropske organizacije
prema KiM, kao i potreba njenog ve}eg
anga`ovanja radi prevazila`enja problema
u oblasti vladavine prava, demokratije i
po{tovanja ljudskih i manjinskih prava. U
rezoluciji, sa~injenoj na osnovu izve{taja
izve{tioca za KiM Bjerna fon Sidova,
isti~e se da SE priznaje Rezoluciju SB
UN 1244, iako su 33 ~lanice te organi-
zacije priznale jednostranu secesiju
Kosova. PSSE je pozvala Euleks,
UNMIK, institucije Pri{tine i Vladu u
Beogradu da preduzmu odre|ene korake u
cilju otklanjanja problema sa kojima se
suo~avaju stanovnici KiM. Vlasti u
Pri{tini se pozivaju da u potpunosti
po{tuju multietni~ki karakter KiM i strik-
tnim sprovodjenjem zakona o za{titi prava
manjina i decentralizaciji stvore uslove za
bezbedan povratak i reintegraciju rasel-
jenih. Vodja delegacije Skup{tine Srbije
Dragoljub Mi}unovi}, ocenio je da su
izve{taji Rezolucija koju je u Strasburu
usvojila Parlamentarna skup{tina SE o
Kosovu, uravnote`eni i objektivni. On je
po okon~anju rasprave rekao, da izve{taj
govori o tome da je Kosovo na najgorem
nivou ljudskih prava, da tu postoji krimi-
nal, trgovina `enama, kao i da ni na koji
na~in ne funkcioni{e ono {to se zove
pravna dr`ava. Primedbe koje je Srbija
imala, dodao je Mi}unovi}, usvojene su, a
one su se odnosile na to da se Kosovo
treba da tretira kao statusno neutralno i da
se po{tuje Rezolucija 1244 Saveta
bezbednosti UN. [ef srpske diplomatije
Vuk Jeremi}, o~ekuje da }e Generalna
skup{tina UN, posle odluke
Medjunarodnog suda pravde o jednostrano
progla{enoj nezavisnosti Kosova, otvoriti
prostor za dogovor oko svih otvorenih
pitanja putem konsenzusa na miran na~in,
kroz dijalog. Jeremi} je, u obra}anju
Stalnom savetu OEBS u Be~u, podvukao
da je tra`enje kompromisa jedini put ka
odr`ivom i mirnom re{enju i da }e Srbija
udvostru~iti napore u pronala`enju prag-
mati~nog re{enja, koje bi bilo od koristi,
pre svega, stanovnicima Kosmeta.
Srpska strana procenjuje, da }e odluka
Medjunarodnog suda pravde biti na njenoj
strani i da }e stav Pri{tine o jednostranom
progla{enju nezavisnosti, ocenjen kao
kr{enje osnovnih principa medjunarodnog
prava. Prema oceni analiti~ara, saveto-
davno mi{ljenje, mo`da ne}e promeniti
stav dr`ava koje su priznale nezavisnost
Kosova, ali mo`e da zaustavi dalja priz-
nanja i otvori prostor da Generalna
skup{tina UN podr`i inicijativu Beograda,
u pokretanju novih razgovora o Kosmetu.
SRBIJA ZA O^UVANJE
RS I BIH
P
remijer Republike Srpske, Milorad
Dodik i potpredsednik Vlade Srbije
Ivica Da~i}, ocenili su efikasnom saradnju
na osnovu Sporazuma o specijalnim i para-
lelnim vezama Srbije i RS. Oni su istakli
da se ostvaruje i izuzetna saradnja dva
MUP-a u borbi protiv organizovanog krim-
inala, koja je razvijena i sa drugim bezbed-
nosnim strukturama u regionu.
Da~i} je rekao da specijalne
veze Srbije i Republike Srpske jo{ vi{e
treba razvijati i dodao da je pored poli-
ti~ke saradnje neophodna i ekonomska,
jer bez razvoja ekonomije ne mo`e biti
potpune stabilizacije. “Srbija treba da
bude faktor stabilnosti i mira u ~itavom
regionu, naravno, brane}i svoje
nacionalne i dr`avne interese i time ne
naru{avaju}i interese drugih naroda i
dr`ava u regionu”, naglasio je Da~i}. On
je istakao da }e SPS, ~iji su predstavni-
ci u~estvovali u stvaranju Dejtonskog
mirovnog sporazuma u BiH 1995. godine,
u~initi sve za opstanak i o~uvanje
Republike Srpske, ~iji je garant Srbija.
Prema njegovim re~ima, za SPS u okviru
ustavnih promena u BiH, prihvatljivo je
sve ono {to se dogovore dva entiteta i
sva tri naroda u BiH. “SPS igra novu
ulogu na politi~koj sceni Srbije i vreme
je da postavimo temeljne osnove za novi
politi~ki po~etak, zala`u}i se za socijalnu
pravdu, koje nema bez ekonomskog
razvoja”, rekao je Da~i}.
Na sve~anoj sednici Socijalisti~ke
partije Republike Srpske, Dodik je istakao
da “dejtonska BiH nije problem, a svaka
druga BiH jeste” i da je za RS Dejtonski
sporazum najbolje {to je ponu|eno srp-
skom narodu na tom prostoru. “Nikada
ne}u prestati da se zala`em za RS, ona je
uslov mog politi~kog anga`mana. Da li }e
na mojoj radnoj mapi biti Bosne i
Hercegovine, to }emo tek da vidimo. Ja
nisam siguran da }e je biti”, rekao je
Dodik. Govore}i o jednostrano progla{enoj
nezavisnosti Kosova, Dodik je rekao da
“nema potrebe da promi{ljamo neku novu
politiku u tom pogledu” i da BiH, dok je
Republike Srpske, ne}e priznati nezavis-
nost Kosova i Metohije. “Podr`avamo
celovitost Srbije i nismo i ne}emo
podr`ati da BiH prizna nezavisnost
Kosova. Ne}emo to nikada uraditi i u tom
smislu prati}emo zvani~ni Beograd”, rekao
je Dodik.
Razgovorima Dodika i Da~i}a
prisustvovali su i ministar unutra{njih
poslova RS Stanislav ^adjo i ministar
obrazovanja Srbije @arko Obradovi}, koji
su saradnju resornih ministarstava RS i
Srbije ocenili kao uspe{nu. ^adjo je
najavio da }e policije i ubudu}e raditi
zajedno na suzbijanju svih vrsta organizo-
vanog kriminala, dok je Obradovi} rekao
da resorna ministarstva Srbije i RS treba
zajedni~ki da rade na kvalitetu obrazovan-
ja, pogotovo visokog obrazovanja i dodao
da treba da se upotpuni memorandum o
saradnji dva ministarstva, na ~emu se
ubrzano radi.
Pi{e: Marijana Maljkovi}
5www.serbianmirror.com
Vlada Srbije, sednica
6 Jul 2010.
B I Z N I S
7Jul 2010.
P O L I T I K A
www.serbianmirror.com
D
irektor Instituta za medjunarodne
odnose Rokford i spoljno-politi~ki
urednik i analiti~ar u magazinu
Kronikl, dr Srdja Trifkovi} je nedavno u
Beogradu promovisao svoju novu knjigu
„Srbi u Krajini”, koja prikazuje pravu
istoriju srpskog naroda na prostorima
dana{nje Hrvatske. Njegova misija i s
ovom knjigom, kao i sa celim prethodnim
radom, jeste da makar malo promeni
crno-belu sliku o dogadjanjima na Balkanu
devedesetih. A to nije nimalo lak posao...
Od vas nema pozvanijeg ~oveka
da ka`e kakvo je stanje u srpskoj dijas-
pori. Koliki su stvarni potencijali srpske
dijaspore kao faktora na{e spoljne poli-
tike?
- Srpsko lobiranje ne postoji...
Na{a dijaspora ne postoji kao organizovana
celina. U duhu srpske grandomanije broj
Srba u svetu se prikazuje nenormalno
velikim ciframa. Pri~a se o ~etiri miliona
Srba, {to je apsolutno neta~an podatak.
Radio sam studiju koja se zasnivala na buk-
valnom prebrojavanju ~lanova svih srpskih
dru{tava i organizacija u Americi, u oblasti
^ikaga i {ire okoline. Na kraju se dolazi do
rezultata od oko 13.000 ljudi koji se
eksponiraju kao Srbi. Statisti~ka procena je
da broj ukupnih Srba ne prelazi pet puta
ve}u cifru. Hteli mi to da priznamo ili ne,
u svetu nema vi{e od milion Srba. A to i
obja{njava za{to nemamo uticaj na politi~ke
i dru{tvene elite zemalja u kojima `ivimo.
Kakve su va{e procene o
budu}nosti Balkana? Da li }e Zapad da
sprovede projekat „dovr{avanja mira”?
- Dok god Srbija }utke i bez rop-
tanja prihvata svaki ishod na svoju {tetu,
traja}e te`nja za slede}om fazom smanji-
vanja Srbije na najmanji mogu}i geografs-
ki, ekonomski, kulturni i geopoliti~ki okvir.
Moja upozorenja o politici Zapada
devedesetih, ali i posle 5. oktobra, nisu bila
bazirana na nekoj visprenoj analitici. Re~ je
o kontinuitetu politike Va{ingtona. Osnova
te politike je, da se bilo koji srpski interes
tretira kao nelegitiman, a bilo koji interes
okolnih naroda koji slu`i ostvarenju ciljeva
nau{trb srpskih, kao legitiman i vredan
podr{ke. Kao {to je Dag Bandal, biv{i
savetnik predsednika Regana rekao na jed-
nom simpozijumu o ameri~koj politici na
Balkanu: „Nije ta~no da je ameri~ka politi-
ka nekonzistentna i neprincipijelna. Mi
imamo jasnu doslednost koja se izra`ava u
tome, da bilo {ta {to Srbi po`ele, ameri~ka
administracija }e da razmisli pet sekundi i
onda }e re}i da ne dolazi u obzir”.
Amerika je najve}a svetska sila,
izmedju ostalog i zbog toga, {to uvek ima
alternative na svakom svetskom `ari{tu.
Kako to da se Srbi ni u jednoj kombi-
naciji nisu na{li kao saveznik SAD?
- Titova Jugoslavija je odgovarala
ameri~kim interesima i bila integrisana u
ameri~ku viziju bezbednosne arhitekture
Evrope, a Srbi su bili ti koji su posle Broza
remetili tu koncepciju zasnovanu na prin-
cipu „slaba Srbija, jaka Jugoslavija”. To se
posmatralo kao suprotstavljanje ameri~kim
interesima i kao odsko~na daska za ja~anje
ruske mo}i, ~ak i u njenom postsovjetskom
izdanju. Ne treba zaboraviti ni uticaj
lobisti~kog novca u trenutku kada je
va{ingtonska scena jo{ bila {irom otvorena.
Kako vam se ~ini tra`enje groba
Dra`e Mihailovi}a?
- Mislim da je re~ o zamajavanju
javnosti bez ozbiljne namere da se to pitan-
je re{i. Do koje mere gradjanski rat izmed-
ju ~etnika i partizana nije razre{en vidimo
na primeru pohvala lika i dela Josipa Broza
povodom tridesetogodi{njice njegove smrti.
Svako ko poku{ava da ga rehabilituje kao
dr`avnika velikog kalibra, koji je radio u
interesu svih naroda Jugoslavije, potpuno
prenebregava ~injenicu da je za sobom
ostavio tempiranu bombu.
Ali mnogi ka`u da se u Titovo
vreme dobro `ivelo...
- To je zabluda. Dobro je `iveo
jedan segment populacije i to u kratkom
periodu. Jugoslavija je uvek bila ekonoms-
ki zavisna od finansijskih injekcija sa
Zapada. U{lo je vi{e od 100 milijardi
dolara pomo}i od 1949. do ranih {ezde-
setih. Tada su srpski suparnici usko~ili sa
znatnim sredstvima. A znate da je Mark
Tven jo{ pre 150 godina rekao, da je
ameri~ki kongres najbolji kongres koji
novac mo`e da kupi. Tre}i faktor koji
mnogi u srpskom dru{tvenom i politi~kom
`ivotu ne uzimaju ozbiljno jeste da
ameri~ka politi~ka elita isklju~uje prih-
vatanje klasi~nog evropskog modela nacije.
Ameri~ka elita odbacuje nacionalne zajed-
nice utemljene na nekim nasledjenim tradi-
cijama i kulturolo{kom obrascu, kao {to je
kosovski mit. Srbi su tu bili imenovani kao
paradigmatski slu~aj kulturolo{ki retardi-
rane nacije koju treba prevaspitati.
Kakva je, onda, va{a projekcija
budu}e geopoliti~ke slike Balkana?
- BiH je neodr`iva tvorevina,
ve{ta~ki iskonstruisan model koji pati od
istih nedostataka kao i biv{a SFRJ, samo u
mnogo ve}oj meri. Ne verujem da }e ikada
do}i do autenti~ne integracije.
Favorizovanje centralne vlasti u Sarajevu
mo`e da bude isklju~ivo plod grube prin-
ude, bez stvarnog procesa pomirenja.
A Kosovo?
- [to se ti~e Kosova, re{enja
nema. Trenutna podela karata odgovara
odnosu snaga van regiona. Kada se taj
odnos snaga promeni, Srbija }e imati pri-
liku da pristupi reviziji re{enja kosovskog
problema i to }e biti legalno i legitimno.
Samo je pitanje da li }e do tada
geopoliti~ka pozicija Srbije do krajnje mere
biti degradirana i da li }e biti mogu}e da
ostvari takvu reviziju.
A kako vam zvu~i ideja o podeli
Kosova?
- O podeli nema ni govora. Srbija
nema snage da iznese taj projekat, a to bi
uru{ilo ameri~ki koncept svete
nedodirljivosti AVNOJ granica.
Koliko }e na budu}nost Balkana
da uti~u sve ja~e aktivnosti turske diplo-
matije?
- Povratak Turske na balkansku
scenu trenutno je najva`nija odrednica
balkanske politike. Boris Tadi} u Istanbulu
prihvata Turke kao medijatore izmedju
njega i Silajd`i}a. Turcima poveriti takvu
ulogu je isto kao da grofu Drakuli poverite
zavod za transfuziju krvi. I Moskva i
Va{ington prihvataju takvu ulogu Turske.
Americi odgovara da Turcima daju otvoren
teren na Balkanu za stvaranje sfere intere-
sa, jer znaju da to ne}e da bude u suprot-
nosti sa ameri~kim interesima. Turcima se
daje Balkan kao ute{na nagrada, imaju}i u
vidu da oni u EU nikada ne}e biti priml-
jeni. A Rusima odgovara strate{ko partner-
stvo sa Ankarom, po{to turski uticaj na
Kavkazu, Moskva koristi kao protivte`u
radikalnom vahabitskom islamu. Prepu{tanje
Srbije turskom uticaju sa stanovi{ta Moskve
ne predstavlja veliku `rtvu.
Kakva je onda budu}nost SAD?
Da li je ta~no da Kinezi dr`e u {aci
Ameriku po{to imaju velike koli~ine
dolara kojima mogu da uti~u na njene
ekonomske tokove?
- Amerika godinama ni{ta ne
proizvodi, samo 16 odsto ameri~ke radne
snage je anga`ovano u proizvodnji. Zavisna
je od uvoza potro{ne robe iz Kine i ener-
genata sa Bliskog istoka, a rast doma}ih
izdataka biva pokriven isklju~ivo prodajom
obveznica ameri~kog trezora na svetskom
tr`i{tu akcija. Kinezi su Amerikance navuk-
li na jeftinu potro{nu robu koja sad obuhva-
ta i elektroniku i informatiku. Kinezi nema-
ju interes da upropaste svoju zlatnu koku, ali
kada koka onemo}a i prestane da nosi jaja,
Kinezi imaju sposobnost da plasmanom svo-
jih rezervi izazovu kolaps ameri~ke
potra`nje. Kinezi imaju Damaklov ma~ koji
visi nad glavom ameri~ke spoljne politike,
{to je za Kineze veoma va`no po pitanju
Tajvana. [to zna~i da }e oni naterati SAD
da }utke prihvate reintegraciju Tajvana.
Ispada da je Kina najve}i prob-
lem za Ameriku.
- Ameriku zahvata i problem
unutra{nje atomizacije dru{tva. Pogledamo
samo posledice uragana Katrina, kada je
jedna nepogoda izazvala kolaps organizo-
vanog civilizovanog dru{tva u jednoj
metropoli kakav je Nju Orleans. U vreme
ekonomske krize na berzi su rasle akcije
samo dve firme, „Smit i Vesona” i „Kolta”.
Iz toga se mo`e nagovestiti u kom pravcu
ide ameri~ko dru{tvo.
Bili ste savetnik Vojislava
Ko{tunice. Kako biste ocenili njegovu
dosada{nju politiku?
- Nikada nisam bio savetnik u for-
malnom smislu, ali sam uvek bio spreman
da svoja vidjenja iznesem doktoru Ko{tuni-
ci, koji je moj prijatelj. Zbog mog
anga`mana na univerzitetu, moj status u
Srbiji je uvek bio neformalan, tako da
nisam bio formalni savetnik.
Ali ste zato branili njegovo insi-
stiranje na legalizmu posle 5. oktobra.
- Mislim da se njegova politika
koju je forsirao posle 5. oktobra podudara
sa mojim globalnim vidjenjem polo`aja
Srbije u svetskoj politici. Medjutim,
vra}anje mandata narodu u prole}e 2008.
godine bio je potez koji je pokazao jedan
hipertrofirani legalizam, koji je prerastao u
sopstvenu suprotnost. Prihvatanje izmene
koalicionog partnerstva u okviru datog sazi-
va bilo bi i legalno i legitimno i bez sazi-
vanja novih izbora, {to je u duhu prakse
mnogih demokratskih zemalja.
Mislite da je tim potezom
okon~ao svoju karijeru?
- Na`alost, mislim da jeste.
Mislim i da je oti{ao u ekstrem tog svog
puritanskog legalizma.
Press – Veljko Miladinovi}
Intervju dr Srdja Trifkovi}, vode}i intelektualac srpske emigracije
SRBIJA ]E SE SMANJIVATI
SVE DOK ]UTI
Dr Sr|a Trifkovi}
8 Jul 2010.
P O V O D I
M
o`e li biti ne{to lep{e, toplije i
sve~anije od milijardu sijalica
koje gore {irom sveta i osvetlja-
vanju ga. Svetle no}u elektri~ne sijalice na
Severnom i Ju`nom Polu, na Ekvatoru, na
isto~noj i na zapadnoj strani od Grini~a,
svetle u skoro svakom selu, ali i ovde na
Tajms Skveru najpoznatijem i najblje{tavi-
jem trgu na svetu.
Nikola Tesla se rodio 1856.
godine, u Lici, u ku}i Srbina, pravoslavnog
sve{tenika, u kojoj je u to vreme gorela
uljna lampa pred ikonom sveca. Danas 154.
godine kasnije, ~itav svet blista, a zemlja
se vidi i no}u sa svih strana, ~ak iz svemi-
ra. Pi{u}i o Tesli ne}u da se mnogo
osvr}em na proslost jer je i on sam, bio
vizionar zagledan u budu}nost, `eljan da
pomogne ~ove~enstvu da `ivi bolje, lep{e i
udobnije, u miru… Da, Tesla je skoro uvek
nagla{avao da `eli da razvija nauku u cilju
napredka ljudskog roda, a posebno se bojao
da njegovi pronalasci ne budu iskori{}eni
za rat i razaranja. Bojao se Tesla, jer je bio
svestan snage i mo}i svojih izuma i pate-
nata i snage enerija sa kojima je radio.
Jedna od njih – elektri~na energi-
ja – pokre}e svet. Druga – radio talasi,
{alju nam radio i TV programe, uspostavla-
ju nam telefonske i satelitske veze, upravl-
jaju robotima i svemirskim brodovima, pa
je “Google” s pravom napisao “Bez Tesle
ne bi bilo upotrebe elektri~ne energije, ne
bi bilo kompjutera, ne bi bilo interneta –
ne bi bilo Googla.”
I eto, ba{ zato, Googl-e je
napravio specijalni novi logo kojim odaje
po{tu Tesli povodom godi{njice njegovog
rodjenja.
U na{em razgovoru, doktor Ljubo
Vujovi}, Predsednik Teslinog Memo-
rijalnog dru{tva iz Njujorka, podse}a da
nau~nici {irom sveta, sve vi{e obra}aju
pa`nju na Tesline pronalaske i da ih sve vi{e
istra`uju, unapredjuju i naravno, primenjuju.
Nedavno smo u Njujorku videli
najbolji, najbr`i i najskuplji automobil na
struju: Tesla Roadstar, koji se proizvodi u
Kaliforniji, a prodava}e se i voziti {irom
sveta kao i ostali elektri~ni automobili ~iji
je pogonski agregat elektromotor. Vreme
teslinih elektro automobila je pred nama,
isto kao {to je bilo vreme radio difuzije,
vreme mikrotalasa, pa onda era robotike…
Sliku koju gledate nalazi se na
sajtu: www.Tesla Sosajety.com. to je sajt
sa najvi{e podataka iz nauke i li~nog `ivota
Nikole Tesle. Sajt uredjuje dr. Vujovi}.
Na uglu 34. ulice i Brajant parka, u
kome je Tesla hranio golubove, je tabla sa
natpisom “Tesla korner”, a ime Tesle nosi i
jedan krater na Mesecu i jedna novo otkrive-
na planeta, negde daleko u kosmosu. Tako i
treba da bude, jer Nikola Tesla je jo{ davnih
tridesetih godina pro{log veka poslao prve
radio signale u svemir i ~ekao odgovore.
Odgovori su mo`da i stigli, ali nema Tesle da
ih razume i protuma~i pa }e se time baviti
nau~nici ove, a mo`da i slede}ih generacija.
Svemirskim brodovima i sondama,
upu}enim na Mars, Veneru i Jupiter,
upravlja se Teslinim radio talasima, koje je
demonstrirao ovde u Njujorku u Medison
skver gardenu.
Sa doktorom Ljubomirom Vuj-
ovi}em, {etaju}i Central Parkom,
prolazimo pored jezera na kome
razdragana deca upravljaju malim
jedrilicama. Naravno upravljaju
pomo}u radio talasa, ali nigde nema
nikakvog znaka ni pomena na
Teslu. Pitam doktora Ljubu; “[ta je
bilo sa inicijativom Teslinog memo-
rijalnog Dru{tva iz Njujorka i
Tesline Fondacije iz Australije, da
se jeden dan u godini proglasi
danom Nikole Tesle – danom znan-
ja, nauke i mira medju ljudima i
narodima.
“Inicijativa je nai{la na lep
prijem i tada{nji generalni sekretar
UN, Kofi Anan, je
pozdravo ideju i
naglasio da predlog
treba da daju,
odnosno podr`e,
dr`ave ~lanice
U j e d i n j e n i h
Nacija.”- ka`e dr
Vujovi}, otvaraju}i svoju
veliku torbu, u kojoj su
slike i dokumenta o Tesli, i
pokazuje mi dokumenat,
dok nastavlja pomalo tu`no
i razo~arano: “Predlog smo
podneli jo{ 2002. godine.
Obratili smo se Jugoslaviji, a posle toga i
Srbiji, da podr`e i upute predlog preko
UNESK-a na odlu~ivanje u Generalnu
Skup{tinu. Nkada se nisu odazvali”, - sle`e
ramenima doktor Ljubo, i dodaje:
“Amerikanci i Kanadjani su u~inili mnogo
vi{e. Na ameri~koj i kanadskoj obali
Nijagare stoje monumentalne Tesline statue
i se}aje na njegova dela. Ove spomenike
na{em geniju iz Like – jednom od najve}ih
nau~nika sveta – godi{nje obidje preko 20
miliona ljudi”. Lepo zar ne?
Tesla jeste ~ovek srpskog porekla,
ali su njegovo delo i njegova nauka
posve}eni svim ljudima pa je time on
postao gradjanin sveta.
Eto toliko u ovom broju. U
slede}em }u vam, opet uz pomo} doktora
Ljube Vujovi}a, ispri~ati pri~u o malim
tajnama Teslinog spomenika na Nijagari,
na kanadskoj strani.
Ako pre toga odete do ovog
objekta, poku{ajte da otkrijte gde je bela
golubica. Ako otkrijete javite nam preko
Ogledala, mi }emo ispri~ati va{u pri~u.
Milan Lu~i} iz Njujorka, grada
u kome je Nikola Tesla `iveo i radio
preko 60 godina.
OPET I ZAUVEK NIKOLA TESLA
Osvrt na zna~aj Teslinih odkri}a nekad, danas i u budu}e sa predsednikom Teslinog Memorijalnog dru{tva Doktorom Ljubom
Vujovi}em, povodom 10. jula, Dana Nikole Tesle
Rodstar
Dr Ljuba Vujovi}
Google Commemorates Nikola Tesla's birthday
9www.serbianmirror.comJul 2010.
Pi{e: Darko Spasi}
U
z Teslino ime, i danas postoji ne{to
kao stereotip. Opisuju ga kao
doslednog ne`enju, ~oveka koji je
`iveo samotnim `ivotom osobenjaka, rastrzan
fobijama, uz mno{tvo kaprica, a svoj radni
dan od dvadeset ~asova provodi u strogoj
askezi, klone}i se svakog dru{tva,
ravnodu{an prema `enama, sam, posve}en
nauci, svecu sli~an, cepaju}i ugovore
vredne milione dolara, da bi umro bez
imetka, bez porodice, bez ikog svog…
Neki ~ak idu tako daleko da Teslu
smatraju „vanzemaljcem“, njegove
patente rezultatom „parapsiholo{kih
aktivnosti “. Da li je bilo ba{ tako?
Malo bi ko priznao kako ne
zna bar ne{to o nau~nom delu Nikole
Tesle. Svejedno da li }e se pomenu-
ti elektri~na struja, be`i~ni prenos
snage na daljinu, radio, televizija,
kompjuter; u sve su to, i u jo{ mnogo
drugog, ugra|eni njegovi vizionarski
pronalasci. Dobiv{i najzad i me|unar-
odnu fizi~ku jedinicu, koja nosi nje-
govo ime, to delo je uistinu upisano
u besmrtna onim ~ime je zadu`ilo
~itavo ~ove~anstvo.
O Tesli su napisane tolike
knjige. Sve odreda i prevashodno u
slavu velikih pronalazaka i
grandioznog nau~nog dela. Ima i
nekoliko biografija. Postoji i autobi-
ografija. O novinskim tekstovima i
da ne govorimo. Pa ipak, i povrh svega,
ostala je sasvim u senci Teslina privatna
li~nost.
Da bismo, bar s jedne strane,
osvetlili to lice u senci „gospodara svet-
losti”, kako su Teslu prozvali ameri~ki nov-
inari, pomo}i }e njegova prepiska s rodbi-
nom i izvesno posezanje za srpskom kul-
turnom istorijom…
Sve bi to bilo te`e i zamisliti bez
romanti~arskog pesnika Laze Kosti}a, koji
je naprasno smislio u manastiru Kru{edolu
i poru~io svom prijatelju nau~niku u
Americi: „Dragi Tesla, ho}u da Vas
o`enim!„
* Kako je pesnik Laza Kosti}
odlu~io da o`eni svog prijatelja Nikolu
Teslu ~uvenom lepoticom Lenkom
Dun|erski i za{to Tesla nije ni trepnuo
pred mirazom od milion dolara.
* Mada je jo{ bila srednjo{kolka,
lepa En Morgan, k}er ~uvenog bogata{a
D`ona Pipronta Morgana, dosa|ivala je ocu
da je upozna sa slavnim Teslom, u koga je
bila zaljubljena.
* Za{to je veliki nau~nik iskazi-
vao najvi{e simpatija za lepu pijanistkinju
Margerit Merington.
* Susret slavne glumice Sare
Bernar i proslavljenog nau~nika Nikole
Tesle u Parizu, i uloga u tome, jedne male
~ipkane maramice.
* Ako je Tesla zaista idealizovao
`ene, i na taj na~in se distancirao od njih,
kako tvrde neki nau~nici, {ta tek onda re}i
za nau~nikovo idealizovanje majke, koju je
smatrao genijalnom `enom, kao i tri svoje
ro|ene sestre. Taj odnos obja{njava jedna
prepiska.
* Leksington avenija 327 u
Njujorku bila je steci{te bogatog i obrazo-
vanog sveta, gde je glavni ton davala
gospo|a Kejt D`onson, dama koja je volela
slavnog nau~nika du`e od dve decenije.
Ne bi ovaj predlog izledao nima-
lo neobi~an da, nekako ba{ u to vreme, i
ameri~ka „`uta {tampa”, ali i novinari
ozbiljnih tehni~kih ~asopisa, poput london-
skog „Elektrikal rivjua„ „Ameriken elek-
tri{na” ili „Elektrikal `urnal” nisu pokrenuli
~itavu poviku hote}i, valjda sli~no kao i
Laza Kosti}, da pomognu velikom
nau~niku ne bi li se lak{e opredelio za
izabranicu svoga srca.
„Mnogi su se tada istinski zabrin-
uli zbog ~ega se nije mogla videti neka
dobra i lepa `ena kako stoji pored Tesle„,
pisala je njegov biograf Margaret ^ejni.
„Nije to bilo ni ~udno”, dodaje ona, „jer se
od velikih ljudi o~ekivalo da imaju potom-
stvo za dobrobit zemlje.”
Ho}u da vas o`enim
No pesnik Laza Kosti} je,
za razliku od bu~nih i neodmerenih
belosvetskih provodad`ija, verovao
da bolje poznaje na{e naravi. Zato on
u pismu od 12. juna 1895. godine
nudi svom prijatelju Tesli i devojku
koju mu je namenio:
„Dragi prijatelju, danas je,
od prilike, tre}a obljetnica kako smo
se ono sastali u Pe{ti i onako lepo
proveli ono nekoliko dana. Naumio
sam da proslavim taj dan. [ta mislite
kako? Ne biste nikad pogodili da
Vam ne ka`em:
Ho}u da Vas o`enim!
… Znam {ta }ete re}i, znam
{ta }ete pomisliti, sve znam, pa ipak!
Devojka koju sam vam namenio
podobna je da savlada svaku `enom-
rzicu. Ja mislim da bi i mrtvog
o`ivela, ne samo mrtvog Don Huana,
nego i mrtvog sveca. Zbilja:
Onomad sam je gledao u
manastiru kako celiva neke mo{ti, suhu
ruku nekog sveca, pa, u zanosu od onog
tamjana i od one lepote, ~isto sam se
za~udio, kako da se ona mrtva ruka ne
podigne da je zagrli.
- Koji je to svetitelj? Zapitao sam
kalu|era do sebe.
- To nije svetitelj.
- Nego?
- To je svetiteljka, prepodobna
majka Angelina.
- A? Sad razumem.
Kalu|er me pogleda kao da me je
razumio, a znam da ni ne sluti moje misli.
Pesnik je bio zaljubljen u Lenku,
ali je shvatio da kod “najbolje vojvo|anske
udava~e” nema {anse – izme|u ostalog i
zbog velike razlike u godinama.
Do sada je odbila ~itavu vojsku
prosioca. Roditelji se zabrinuli: ima joj 24
godine – al ne biste joj dali vi{e do 20.
Otac je moj najbolji prijatelj, te sam
dakako prijatelj i njoj. Dugo sam se trudio
da doznam za uzrok te nemilosti, te jedva
jedvice doznam: Njen je ideal Nikola
Tesla.
Ja sam joj priznao da je to i moja
davna{nja misao, ali mi je navek bilo na
umu, kako ste vi do sada svu svoju ljubav
posvetili velikoj ideji, pa nemate vremena
ni misliti na `ene, a kamoli na `enidbu.
Ona se ipak uzda da bi Vas obrnula…
Toliko o devojci. A sad – (…) o
imovini, ili o pr}iji njenoj. Ona mo`e
doneti od prilike jedan milion franaka. Ali
joj otac tako stoji da bi mogao otvoriti zetu
veresiju i do jednog miliona dolara, ako
zatreba.
Promislite se dobro, sve mislite na
jedno smislite, pa mi javite, na {ta ste
smislili. Ako pristajete, posla}u Vam
odmah sliku moje namenjenice i dozna}ete
njeno ime. Bilo kako bilo, svakojako veru-
jte da ostajem navek va{ prijatelj
Laza Kosti}.”
Ovo svoje pismo poslao je Laza
Kosti} iz manastira Kru{edola, u koji se
bio povukao, jer je i sam bio ne malo pri-
tisnut da se o`eni po{to je punih dvanaest
godina bio verenik jedne devojke.
Ali malo je on mario za vlastitu
sudbinu. Sve od juna pa do septembra
napeto je i{~ekivao odgovor preko Okeana.
nastavi}e se
F E L J T O N
LEP PAMETAN I
ZAGONETNO NASME[EN
Feljton Nikola Tesla 1. deo
Manje poznati detalji iz privatnog `ivota… volele su ga mnoge `ene, pa ~ak i jedna Sara Bernar.
10
K U L T U R A
Jul 2010.
N
akon fantasti~nog uspeha “Svadbe”
@eljko Djuki} je postavio i drugo
Brehtovo delo “Baal”, u prevodu
Pitera Tegela i uz originalnu
muziku D`o{ue [mita.
Brehtova drama ovoga puta
prati turbulentan `ivot Baala,
lika iz mita, koji je u ovom
slu~aju i pesnik, i muzi~ar, i
ljubavnik, ~ija snaga raste i
nadvladava. Uz filozofska
pitanja koja Breht i u ovom
ranom komadu postavlja,
predstava se bavi ritmom,
harmonijom i zvukom re~i.
@eljkov rediteljski postupak ponovo je izne-
nadio one koji ga ne poznaju dobro, i uve-
rio u njegove izuzetne mogu}nosti sve one
koji prate njegov rad na ~ika{koj pozori{noj
sceni. Kao {to Baal u razli~itim podneblji-
ma ima razli~ita mitolo{ka i tuma~ena
zna~enja, tako i Baal @eljka Djuki}a dobija
karakter nihiliste-pesnika i muzi~ara, steril-
isan komericijalizmom popularne kulture.
Jo{ jedan rani Breht u ovoj
sezoni za TUTA pozor{te. Jeste li o~eki-
vali takav uspeh “Wedding”- a i {ta
Vama govori interesovanje publike za
Brehta?
“Breht se nije protivio popu-
larnosti svojih komada. Naprotiv. Bilo mu
je stalo da publika sa interesom, pa`njom i
u`ivanjem gleda njegove predstave. Bilo
mu je takodje stalo da publiku probudi, da
provokacijom, iznenadjenjem, neo~eki-
vano{}u izazove stvarnu reakciju. Breht je
zabavan, zahtevan, ume da postavlja prava
i provokativna pitanja.”- ka`e @eljko
Djuki}.
Baal dovodite u
ovaj sada{nji trenutak, u
nastojanju da dotaknete sada
va`ne razloge, dileme, kon-
flikte sa kojima se sre}emo,
spolja i iznutra. Iako su
su{tinski sve te stvari u
ve~nom ponavljanju, kako
Vama izgleda to izme{tanje
u ovu sada{njost?
“Vreme je jedna od
glavnih tema Baala. Postoji “nekoliko vre-
mena” u komadu: vreme kao destruktivni
elemenat (vreme starenja), vreme kao
ve~no ponavljanje i smene godi{njih doba,
vreme nesvesnog, mitsko vreme… Nismo
se bavili osavremenjivanjem komada u
smislu modernih kostima, ve} smo nastojali
da pratimo posledice sudara razli~itih per-
cepcija vremena i prostora i kako ih izraz-
iti pozori{nim sredstvima. Kad je u pitanju
anga`ovanost, ona postoji u samoj ~injeni-
ci da je Baal nastao iz impulsa, iz protes-
ta protiv korumpiranog sveta u raspadu,
neukusa, nemorala, lo{eg pozori{ta…”
Radili ste sa ekipom iz TUTA,
ali i sa gostima. Podela je fantasti~na i
gledali smo pravu operu iz tvog red-
iteljskog postupka. Originalna muzika je
takodje va`an segment. Fokus je na
ritmu, harmoniji, ali i re~ima, koje od
Brehta dolaze.
“S obzirom da Breht u vreme
Baala, koji je napisan 1919, jo{ nije sarad-
jivao sa Kurtom Vajlom, za na{u predstavu
muziku je komponovao D`o{ua [mit, mladi
ameri~ki kompozitor izuzetnog dara i senzi-
biliteta. On je kabare i evropske {ansone iz
dvadesetih kombinovao s drugim oblicima,
kao {to su uli~ne balade, fado i pop, da bi
na kraju do{ao do ne~eg originalnog. Mada
ih je nemogu}e opisati, D`o{ovi songovi u
Baalu imaju jednostavnost i iskrenost
muzike koju ~ujemo u metrou ili na ulici.
Tako scena nasilja upliva u ne`an song, a
onda se dogodi obrnuto. To pro`imanje
muzi~kih i dramskih formi je kod Brehta
izuzetno zanimljivo i ~esto dovodi do efek-
ta iznenadjenja.
“Hteli smo da uradimo svog
Brehta, izvan kanona, izvan prepoznatljivih
brehtijanskih kli{ea. Baal je tekst ~ija je
geneza slo`ena, zna~enje neuhvatljivo, a
struktura otvorena. Od prve probe manje
smo se bavili zna~enjem a mnogo vi{e
otkrivanjem jednog jezika koji se zasniva
na nesvesnom, na impulsima. A to nas je
opet vodilo muzici, ritmovima, pokretu i
ispitivanju vrednosti samog ~ina predstavl-
janja i odnosa prema gledaocu.”
Sada kada je zavr{en Breht, {ta
TUTU jo{ ~eka u ovoj godini?
“Treba}e nam neko vreme da
skupimo snage, da kroz radionice, dru`enje
i planiranje osmislimo slede}i korak. Na
zimu }emo obnoviti Malogradjansku svad-
bu, jer postoji interes kod publike i kod
glumaca da se toj predstavi produ`i `ivot.”
M.F.
Jo{ jedan uspeh u pozori{tu TUTA sa Brehtom
GENIJALNA PREDSTAVA “BAAL”
@eljko \uki} - re`iser
F
ilm na{eg mladog reditelja Ratka
Mom~ilovi}a “Eyes Manouche”,
petominutna dokumentarna pri~a o
grupi koja je prava slika zajedni{tva,
povezanosti i muzici koja ru{i sve granice,
osvojio je prvu nagradu na filmskom festi-
valu “Jedan ^ikago – Jedna nacija”. Ova
pri~a bila je najbolja u kategoriji dokumen-
tarnog filma, a autor je uz priznanje osvo-
jio i nagradu od 5000 dolara. Dodela
nagrada odr`ana je krajem juna u
Milenijum Parku u ^ikagu.
“Vrlo sam sre}an zbog nagrade,
koja je, priznajem, veoma va`na i dolazi u
ovako jakoj konkurenciji i za film u koji
sam verovao i koji sam radio sa mnogo
ljubavi. U ovoj kategoriji bilo je 7 finalista,
a autori su se nadmetali i u kategorijama
komedije, drame, digitalnih medija,
muzi~kog videa i filma kra}eg od 60
sekundi. ^injenica je da je najja~a
konkurencija bila ba{ u klategoriji doku-
mentaraca, pa je nagrada zato jo{ i
va`nija”- ka`e za “Ogledalo” Ratko
Mom~ilovi}.
Na festivalu je u~estvovalo 125
filmskih ostvarenja razli~itih sadr`aja, a `iri
je uspeo da prepozna kvalitet
Mom~ilovi}evog rukopisa, koji je bez
imalo patetike ili predoziranog nagla{avan-
ja razli~itosti, porekla, verske i nacionalne
pripadnosti, kroz pri~u proveo 5 mladi}a
spojenih u lepoti muzike koju sviraju i
kojom okupljaju slu{aoce, na mnogim
stranama ove velike zemlje. Trojica su
do{la sa prostora biv{e Jugoslavije, {to
pri~i daje posebnu dimenziju.
“Va`no mi je bilo da u prva tri
minuta filma ne poka`em kako su momci
medjusobno povezani. Da zapravo sviraju
zajedno u bendu. Hteo sam da to bude izne-
nadjenje i da ih svih pet zajedno vidimo tek
kasnije u filmu, nakon jedne muzi~ke pauze
u pesmi. “Djelem Djelem” je slu`ila kao
muzi~ka podloga celoj pri~i i snimili smo
posebnu verziju jednog dana kod Nikole u
studiju, koja vi{e odgovara filmu. Hteo sam
da pesma ima, nazovimo neku kulminaciju,
otprilike u tre}em minutu – u momentu
kada ih sve zajedno vidimo na pozornici i
da kona~no tada bude svima jasno kako i
na koji na~in su povezani. Va`no mi je bilo
da od po~etka filma uop{te ne pri~amo o
njihovoj muzici. Mislim da bismo time
izgubili neku, nazovimo napetost, nego
samo o njihovoj pro{losti, Jugo ratu i nji-
hovim stavovima na temu festivala. Zaista
je retko da vidi{ jednog Srbina, Muslimana
i Hrvata, tako dobre pri-
jatelje i da rade ne{to
zajedni~ko. “Eyes
Manouche” je film o svim
ljudima otvorenog uma.
Film o toleranciji i
razumevanju. Koliko god
se film osvr}e na pro{lost,
toliko je i film o zaboravl-
janju pro{losti, o zaboravl-
janju lo{ih stvari. Mislim
da je to {to nas najvi{e ko~i u `ivotima...
neprestano podse}anje na pro{lost i na ne{to
lo{e. Zaista nije va`no, u svakodnevnom
`ivotu, ko je {ta i ko u koga boga veruje.
Na kraju krajeva... kao {to i momci u filmu
ka`u: “Svi smo mi isti – svi smo od krvi i
mesa... I zaista je dobro da je to i `iri ovog
festivala umeo da prepozna. Nagradu }u
podeliti sa momcima iz benda, jer da nije
njih, ne bi bilo ni nagrade, ni filma. Oni su
takodje odu{evljeni, prisustvovali su dodeli
nagrade u Milenijum parku, gde je trebalo
i da sviraju, ali zbog promene plana nije
tako bilo. Sada nas opsedaju mediji, u
Njujork tajmsu je iza{la odli~na kritika i
preporuka za film, a film se jo{ uvek mo`e
videti na www.linktv.org.”- dodaje
Mom~ilovi}.
Priznanje }e dobro do}i, ne samo
zbog rezimea i drugih va`nih projekata, na
kojima Mom~ilovi} planira da radi.
“Ve} sam po~eo projekat 30-min-
utnog dokumentarnog filma, o de~aku koji
je sa 16 godian iz Bosne do{ao u ^ikago.
To je za mene izuzetno zanimljiva tema,
kao i sve {to je u vezi sa emigrantskim
`ivotima na{ih ljudi”.
Mila Filipovi}
PRVA NAGRADA ZA EYES MANOUCHE
Ratko Mom~ilovi} je do{ao u ^icago 1999. godine sa
namerom da studira film. Ina~e iz Zagreba, film je rano
zavoleo, a Amerika se ~inila kao super prilika da ostvari
svoje `elje i da se bavi onim {to mu je pri srcu. Puno mu
je pomogao brat Mom~ilo, koji je uspeo da dodje ovde
pre rata. Ratko je zavr{io filmsku re`iju na Lojola
Univerzitetu u ^ikagu, a danas radi na nekoliko projeka-
ta, od muzi~kih video spotova, TV reklama, korporacijskih
programa, do dokumentarnog i kratkog filma.
