26. oktobar 2016. godine

SUMNJIVA PRAKSA DRŽAVNIH AGENCIJA

Zapošljavali rođake, prijatelje i političke podobnike,

a sada ĆUTE

Agencija za licenciranje stečajnih upravnika (ALSU) nije imala juče odgovor na pitanja “Blica” ko je pravio

spiskove ljudi koji su odabrani iz Agencije za privatizaciju, i po kojim kriterijumima su oni zapošljavani.

Kako je “Blic” objavio, ALSU, koju vodi Danijela Vazura, kršila je zakon prilikom zapošljavanja bivših radnika

Agencije za privatizaciju. Ne samo da su primali radnike bez konkursa, već su se oglušili o zakon i zato što su

sklapali novi radni odnos sa njima, a nisu ih direktno preuzimali, kao što se traži Zakonom o državnim

službenicima.

Naime, zaštitniku građana Saši Jankoviću su se ovim povodom javili bivši zaposleni Agencije za privatizaciju koji

su ostali bez posla, a on je ustanovio da ALSU nije poštovala zakone. “Blic” je i u razgovoru sa jednim od

oštećenih saznao da su prema unapred napravljenom spisku pozivali odabrane radnike koje je čekalo radno mesto

u ALSU, a za koje se urgiralo preko političkih, rođačkih ili prijateljskih veza.

- Pitanje je i da li su tražili saglasnost Ministarstva privrede za nova zapošljavanja. To je bila matrica kako da se

pojedine grupe ljudi “čiste” po privatnim linijama. Ipak, ALSU se tu prevarila zbog zabrane novog zapošljavanja.

Prvo su se oglušili o upozorenja zaštitnika građana, a onda su tražili dodatni rok da sve isprave – naveo je za

“Blic” jedan od bivših zaposlenih Agencije za privatizaciju.

Kako on naglašava, ALSU je kasnije morala da uporedi kvalifikacije ljudi koje su zaposlili i ostalih.

- Morali su da uporede njihove dosijee i da odaberu bolje. Ali nisu tako postupili, već su bez pogovora zadržali te

ljude sa spiskova i zaposlili nove. Tako su opet prevideli zabranu zapošljavanja - kaže naš sagovornik.

ALSU juče nije imala odgovor na pitanje ko je dozvolio novo sklapanje radnog odnosa kada je na snazi zabrana

zapošljavanja u državnim institucijama. Takođe, ostali su nemi i na naše pitanje o tome ko je odgovoran za ove

propuste. Ni Ministarstvo privrede, koje je nadležno za rad ALSU, nije nam poslalo odgovore o načinu

zapošljavanja ljudi u ovoj agenciji i eventualnoj odgovornosti.

Inače, 67 zaposlenih iz Agencije za privatizaciju raspoređeno je na različitim poslovima u Ministarstvu privrede, a

šestoro je preuzela Agencija za vođenje sporova u postupku privatizacije koja je inače osnovana krajem januara

2016.

Programski direktor Transparentnosti Srbije Nemanja Nenadić kaže za “Blic” da sprovođenje preporuka zaštitnika

građana samo može da bude prva mera.

- Svakako bi trebalo utvrditi na koji način je sačinjen spisak po kojem je zapošljavano i propisati mere za

sprečavanje diskrecionog odlučivanja pri gašenju drugih organa u budućnosti – smatra Nenadić.

Podneto 15 tužbi

U ALSU kažu za “Blic” da nije pokrenut nijedan radni spor bivših radnika Agencije za privatizaciju protiv njih u

2015. i 2016. godini. S druge strane, u Ministarstvu privrede istakli su da je pristiglo ukupno 15 tužbi bivših

zaposlenih Agencije za privatizaciju, po kojima se vodi postupak pred nadležnim sudom.

Prosečna plata 46.558 dinara

Prosečna neto zarada u Srbiji isplaćena u septembru 2016. godine iznosila je 46.558 i nominalno je veća za 2,8

odsto nego u avgustu, a realno povećanje je 3,4 odsto, saopštio je danas Republički zavod za statistiku.

U poređenju sa istim mesecom prošle godine, prosečna neto zarada isplaćena u septembru 2016. godine

nominalno je veća za šest odsto i realno je veća za 5,4 odsto.

Prosečna bruto zarada u septembru je bila 64.150 dinara, a u odnosu na prosečnu zaradu isplaćenu u avgustu 2016.

godine, nominalno je veća za 2,7 odsto i realno je veća za 3,3 dosto.

U odnosu na isti mesec prošle godine bruto zarada je nominalno povećana za šesto dsto, a realno za 5,4 odsto.

Za prvih devet meseci ove godine prosečna neto zarada je nominalno veća za 3,8 i realno za 2,8 odsto u odnosu na

isti prošlogodišnji period.

Brnabić: Zdravstvene knjižice stižu na kućnu adresu

Ministarka državne uprave i lokalne samouprave Ana Brnabić rekla je da bi nove elektronske zdravstvene knjižice

građani trebalo da počnu da dobijaju poštom na kućnu adresu do kraja novembra.

Od 10. novembra građani će moći da se prijavljuju za elektronsku zdravstvenu knjižicu preko portala E-uprava,

rekla je Ana Brnabić za televiziju Pink.

"Republički fond za zdravstveno osiguranje tek treba da izradi zdravstvene knjižice, a još tri miliona ljudi treba da

se prijavi za izdavanje zdravstvene knjižice", rekla je Brnabićeva.

Dodala je da u Ministarstvu razmišljaju da ubuduće i saobraćajne i vozačke dozvole građanima stižu poštom,

umesto da čekaju na šalterima.

Istakla je da je u planu za 2017. godinu unapređenje plaćanja poreza, odnosno uvođenje mogućnosti da građani

porez proveravaju i plaćaju elektronski.

Ministarstvo privrede: Dijalogom do optimalnih

rešenja i za domaći IT sektot

Pomoćnica ministra privrede Katarina Obradović Jovanović najavila je danas razgovore sa predstavnicima

domaćeg IT sektora koji su nezadovoljni što je subvencionisana strana firme iz te oblasti čime su stavljeni u

neravnopravan položaj na tržištu.

Obradović Jvanović, koja je u Ministarstvu privrede zadužena za mala i srednja preduzeća, u izjavi novinarima u

Beogradu izrazila je nadu da će se doći do optimalnog rešenja i za domaći i strani IT sektor.

"Svakako ćemo insistirati na dijalogu kako bi došli do optimalnog rešenja", rekla je ona ukazavši da Ministarstvo

privrede treba da dovodi strane investitore koji otvaraju nova radna mesta i da zadovlji potrebe domaćih firmi iz

iste oblasti.

Najava subvencija u iznosu od milion evra za jednu stranu kompaniju koja već posluje u Srbiji, kako kažu

predstavnici domaćeg IT sektora stavlja ih u neravnopravan položaj na tržištu na kome je hroničan manjak

kvalifikovanog kadra, prenela je juče televizija N1.

Lončar: Plan države je nulta tolerancija prema

korupciji

Ministar zdravlja Srbije Zlatibor Lončar izjavio je sinoć da je plan

države nulta tolerancija prema korupciji, pa tako i u zdravstvu.

On je, gostujući na RTS-u kazao da ništa ne sme da bude tajno ni

šta se kupilo od materijala ni koliko, ni od koga.

"Sredićemo sistem od temelja. Nema besplatnog zdravstva, ali

moraju realne cene usluga da se naprave, da građani znaju koliko

šta košta", rekao je Lončar.

On je kazao i da direktori treba da rešavaju probleme i organizuju posao na najbolji način, a ne da sede u

foteljama.

"Nećete valjda biti direktor, samo da bi da biste se tako zvali?", upitao je ministar.

On je dodao da su tokom kontrole Ministarstva u zdravstvenim ustanovama u Srbiji uočene brojne proceduralne

greške, od prijema u zdravstvenu ustanovu do izdavanja otpusne liste.

"Najgore je kada problemi u zdravstvu pređu na polje politike. Svi moraju da se odluče da li hoće da spreče

dešavanja poput onih u Loznici ili da ih prebace na polje politike", rekao je Lončar i dodao da struka mora da se

izbori da se ne bi dešavale stvari poput smrti dečaka iz Loznice.

On je dodao da na birou rada nema urologa ili drugih specijalista, jer godinama nisu davane specijalizacije, ali i

zbog odlaska ljudi u penziju ili na druga radna mesta.

"Hoćemo da zapošljavamo, da do kraja godine zaposlimo još 200 lekara. Ima mnogo stvari koje moraju da se

menjaju na primer Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO), koji ne sme da bude birokratska kločnica",

rekao je Lončar.

"Nemcima 8x više, nama struja upola jeftinija"

Konstatacija predstavnika MMF-a o povećanju cene struje kao uslovu za pozitivno okončanje revizije aranžmana

je paušalna i neprihvatljiva, kaže Jovan Jovanović.

Predsednik Centra za zaštitu potrošača "Forum" Jovan Jovanović je takođe ocenio da je neprihvatljiva konstatacija

MMF da su davanja iz budžeta za penzije u 2015. godini činile 12,3 odsto bruto domaćeg proizvoda Srbije, dok je

željeni cilj da trošak za penzije bude 11 odsto BDP.

"Upoređivati cenu električne energije u Srbiji, gde je minimalna cena sata rada jedan evro, sa cenom električne

energije u Nemačkoj, gde je minimalna cena sata rada 8,5 evra je neprihvatljivo", istakao je Jovanović u

saopštenju dostavljenom medijima.

On je dodao da je sadašnja cena struje za građane Srbije previsoka, zbog čega veliki broj građana već godinama

živi u mraku.

"Ukoliko je odnos cene rada između Srbije i Nemačke 1:8,5, onda i cena električne energije treba da bude u istom

odnosu, tako da bi sadašnju cenu struje trebalo smanjiti za oko 45 odsto", naglasio je Jovanović.

Prema njegovim navodima, profit EPS-a je u prvih šest meseci iznosio 13,1 milijardu dinara, što je potvrda da

cena električne enegije u Srbiji nije niska.

Jovanović je saopštio da nije tačan podatak da se iz budžeta Srbije izdvaja za penzije 12,3 odsto BDP.

"Ukoliko bi se izračunao budžetski prihod od 170 kapitalnih objekata izgradjenih iz penzijskog fonda, onda bi

procenat izdvajanja za penzije bio možda i manji od targetiranog cilja od 11 odsto BDP", naglasio je Jovanović u

saopštenju.

On je podvukao da ti podaci moraju biti uzeti u obzir u pregovorima sa Međunarodnim monetarnim fondom.

Kineska banka u Srbiji početkom 2017.

Kineska državna banka osniva banku u Srbiji, koja će početi da radi početkom sledeće godine, pišu današnje

Večernje novosti.

Ova banka, koja je peta najveća banka na svetu, kako navodi taj list, finansiraće kineske i srpske kompanije koje

će zajednički nastupati na trećim tržištima.

Kako navode, osnivač nove banke na teritoriji Srbije Bank of China (Hungary) Ltd 19. oktobra je preko svojih

pravnih zastupnika podneo zahtev Narodnoj banci Srbije za davanje preliminarnog odobrenja za osnivanje banke u

Srbiji.

U NBS rekli su Novostima da su planovi osnivača da se svi postupci, kao i registracija završe do kraja ove godine,

kako bi banka počela sa radom početkom 2017. godine.

List navodi da se za sada ne zna da li će Benk of Čajna odmah raditi sa stanovništvom, ali da je sigurno da će

kreditirati i domaće i strane firme.

Šminkaju "Petrohemiju" za partnera

Pošto je država preuzela otplatu duga, pančevačka fabrika moraće da počne da primenjuje UPPR. Stara dugovanja

iznose oko 400 miliona evra, a isplatiće se kroz pretvaranje u akcije

DUGOVI "Petrohemije" do kraja godine biće "lakši" za

105 miliona evra, koliko je Vlada spremna da plati njenim

poveriocima, ali to ne znači da su finansijski bilansi

"sređeni". Naime, stari dugovi ove pančevačke fabrike

iznosiće, posle državne intervencije, još oko 400 miliona

evra, a njih će "Petrohemija" morati da se reši - kroz

unapred pripremljen plan reorganizacije (UPPR). On će

trajati najkasnije do početka 2018. godine, a ostatak duga

će se rešiti pretvaranjem u vlasništvo poverilaca.

Iako trenutno nema zainteresovanih za "Petrohemiju",

celokupna finansijska konstrukcija pravi se kako bi se

dugovi u narednih nekoliko godina što više smanjili i u

međuvremenu fabrika "doterala" za potencijalnog

investitora.

- UPPR mora što pre da se realizuje da bi "Petrohemija" bez dugova počela pregovore o partnerstvu - kaže izvor

"Novosti". - Bez isplate barem dela duga niko neće ni da je pogleda.

"Petrohemija" duguje oko 400 miliona evra, i to najviše NIS-u i "Srbijagasu", Fondu za razvoj, EPS-u i "Lukojlu".

Prema predloženom planu reorganizacije, za deo tih dugova poverioci će dobiti vlasništvo u pančevačkoj fabrici, a

najveći deo bi trebalo da pripadne upravo NIS-u. Ova kompanija sada poseduje skoro 12 odsto akcija, a njen

dugoročni plan je da u fabrici ima do 33 odsto vlasništva.

U sindikatu pogona kažu da misle da je državni otpis duga od 105 miliona evra zapravo staro obećanje, iz vremena

kada NIS još nije bio privatizovan.

- Pre 15 godina, kada je NIS prodavan, govorilo se o tome da će "Petrohemiji" biti otpisano 80 miliona dolara -

kažu u sindikatu ove fabrike. - Kako se to nije dogodilo, potencijalno je ovo državna nadoknada.

Dugovi su zapravo zaostali neplaćeni računi koji su napravljeni većinom tokom devedesetih godina prošlog veka.

- Fabrika već dve godine funkcioniše "u plusu" zbog niske cene nafte na međunarodnom tržištu, tako da

"Petrohemija" može dobro da posluje - kaže Ljubodrag Savić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. -

Evropi je ova fabrika potrebna jer ne želi kod sebe sličnu štetnu industriju, tako da bi pogon mogao dobro da radi.

Ipak, bilo bi dobro da počne sama da otplaćuje dugove iz prošlosti ili da ih konvertuje u vlasništvo.

ZAVRŠEN REMONT

FABRIKA "Etilen" u pančevačkoj "Petrohemiji" ponovo je počela da radi posle dvonedeljnog zastoja i remonta

koji je izvršen na procesnoj opremi u toj fabrici. Kako se navodi u saopštenju "Petrohemije", posle pokretanja

"Etilena", krajem prošle radne nedelje, u fabrikama je počela proizvodnja robe namenjene izvozu.

- Cilj ovih radova je priprema opreme za rad u kontinuitetu na visokim kapacitetima u narednom periodu - rekao

je izvršni direktor funkcije proizvodnje i tehničke podrške Miša Bulajić.

Država daruje mlade preduzetnike, ali i uzima

U Beogradu danas održana prva Regionalna konferencija o preduzetništvu mladih. Svu podršku malim

privrednicima "pojedu" loša zakonska rešenja

DRŽAVA ulaže u programe podrške

preduzetnicima, odobrava bespovratna

sredstva, obezbeđuje besplatne obuke, a s

druge strane, lošim zakonskim rešenjima

od nas uzima neuporedivo više nego što

nam je dala. Počeo sam uz podršku

države, ali mi sada uzimaju višestruko

kroz nerazumnu poresku i kaznenu

politiku.

Ovako izgleda poslovno okruženje iz ugla

Filipa Radojičića, dvadesetšestogodišnjeg

vlasnika firme "Sanfrut". Posao je započeo uz pomoć kredita Fonda za razvoj kada je imao samo 20 godina. A

kako da sopstveni biznis pokrene više njegovih vršnjaka, danas je bila tema prve Regionalne konferencije o

preduzetništvu mladih u Srbiji, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini, koja je danas održana u Beogradu.

Nezaposlenost najvitalnijeg dela stanovništva jedan je od najvećih problema svih država na Balkanu. U Srbiji se

procenjuje da ih je 43 odsto bez posla, u Crnoj Gori 37 odsto, Republici Srpskoj ravno 40.000, a najalarmantnija

situacija je kada se posmatra čitava Bosna i Hercegovina - čak 63 odsto mladih ne radi.

- Pripremamo mlade da se upoznaju s preduzetništvom, a deset miliona dinara smo dali za "Dostignuće mladih" -

kaže Katarina Obradović Jovanović iz Ministarstva privrede. - Za one koji pokreću sopstveni posao aktuealan je

program startap kredita sa 30 odsto bespovratnih sredstava Fonda za razvoj. Veliki posao je još pred nama. Važno

je da utvrdimo koje su to prepreke na koje mladi nailaze i uskoro ćemo imati prvu studiju koja će se baviti time.

U većini zemalja regiona mladi i dalje maštaju o poslu u javnom sektoru. U Crnoj Gori su tako uveli

preduzetništvo u završne razrede osnovne i sve godine srednje škole.

- Uspeli smo da utičemo na mlade da danas imaju svest o tome da postoje šanse i bez državnog posla - istakao je

Predrag Bošković, ministar prosvete Crne Gore. - Budućnost ovog regiona je u preduzetništvu.

I ŠKOLSTVO KRIVO

Manjak volje da se rizikuje u sopstvenom poslu, u Republici Srpskoj pravdaju i školskim sistemom.

- Još nemamo jasnu svest o tome da se ne može bez realnog sektora - kaže Milenko Savanović, ministar rada u

Vladi Republike Srpske. - Problem je i to što školstvo nije obrazovalo mlade za preduzetništvo. Ali naruku ne ide

ni nerazvijen realni sektor.

Naša zemlja 47. u svetu

Na sinoć objavljenoj listi "Duing biznis" Srbija napredovala 12 mesta u konkurenciji 190 država. Najveći "skok"

zabeležen u proceduri izdavanja elektronskih građevinskih dozvola

BOLjE uslove poslovanja od Srbije u svetu ima 46 država. Na poslednjoj "Duing biznis" listi zauzeli smo 47.

poziciju u konkurenciji 190 zemlja i to je najbolji plasman naše zemlje od kada se na ovaj način vrednuje poslovna

klima. U odnosu na prošlu godinu napredovali smo 12 mesta. Najveći pomak, prema oceni investitora, ostvaren je

u izdavanju građevinskih dozvola. Od početka ove godine "zeleno svetlo" za gradnju se dobija i elektronski.

Svetska banka je ove godine primenila novu metodologiju po kojoj je "reformisala" i prošlogodišnje rezultate.

Kada se ukrste ovi podaci, napredak je ostvaren i u

započinjanju biznisa, upisu svojine, plaćanju poreza,

prekograničnoj trgovini i rešavanju nesolventnosti.

Najveći pad, s druge strane, zabeležen je po pitanju

priključenja na "dalekovod". Dobijanje struje je

komplikovanije za 19 mesta, izvršenje ugovora je

traljavije za osam pozicija, dobijanje kredita za dva

"stepenika", dok su manjinski akcionari nezaštićeniji za

jedan "korak".

- Srbija je u "top 10" država koje su ove godine zabeležile

najveći skok na "Duing biznis" listi - istakla je danas

Zorana Mihajlović, potpredsednica Vlade, koja predsedava radnom grupom za napredovanje Srbije ne ovoj listi.

- Prema novoj metodologiji Svetske banke, Srbija je napredovala za sedam mesta, dok je skok Srbije prema

metodologiji koja je važila dosad za 12 pozicija. Najviše sam ponosna što je za ovako dobar rezultat najzaslužnije

uvođenje elektronskih građevinskih dozvola koje je sprovelo ministarstvo koje vodim. Prošle godine u ovoj oblasti

bili smo na 152. mestu, a sada smo 36. u svetu. Za dve godine popravili smo svoj rezultat za neverovatna 142

mesta, jer smo 2015. bili 178.

Vlada namerava da i dalje radi na popravljanju uslova poslovanja.

- Predstoji nam veliki posao, jer ćemo narednih godina morati mnogo više da radimo kako bismo nastavili trend

rasta na ovoj listi - kaže Zorana Mihajlović. - Svaki investitor, pre odluke o ulaganju, obavezno pogleda kako je

zemlja rangirana na listi Svetske banke. Što se Srbija bude bolje kotirala, imaćemo više investitora, više radnih

mesta, bolji životni standard.

VUČIĆ: HOĆEMO MEĐU 30

Komentarišući napredak naše države za 12 mesta po poslovnom ambijentu, premijer Srbije Aleksandar Vučić

rekao je sinoć da je cilj da Srbija uđe u prvih 30 zemalja na "Duing biznis" listi, koju svake godine sastavlja

Svetska banka.

Bankrot "Zastava automobila"

Stečajni sudija Privrednog suda u Kragujevcu je doneo rešenje o proglašenju bankrota "Zastava automobila".

Kako je stečajni sudija Privrednog suda u Kragujevcu Branislav Jovović potvrdio za RTS, bankrot je proglašen jer

u zakonskom roku od 90 dana od otvaranja stečaja niko od ovlašćenih lica nije podneo plan reorganizacije firme.

Stečaj je otvoren u junu ove godine, kada su "Zastava automobili" imali troje zaposlenih.

Ukupna imovina "Zastava automobila" procenjena je na 650 miliona dinara, a obaveze preduzeća, po različitim

osnovama, na oko 41,5 milijardi dinara.

Trbović: Napredak na "Duing biznis" listi značajan

za investitore

Dekan Fakulteta za finansije, ekonomiju i administraciju Ana Trbović za RTS kaže da napredak Srbije na "Duing

biznis" listi pomaže investitorima da vide kakvo je poslovanje u određenoj zemlji u koju žele da investiraju.

Izveštaj je, kako je istakla, koristan i za privrednike da bi videli šta treba da se unapredi.

Gostujući u Dnevniku RTS-a, Ana Trbović je rekla da da je skok Srbije na "Duing biznis" listi značajan i za

investitore i za privrednike u Srbiji.

"Ovaj izveštaj govori o tome koliko je jednostavno poslovati u određenoj zemlji kad se osniva preduzeće,

zanimljiv je za one koji investiraju u tu zemlju. Gleda se koliko dana treba da bi se izgradilo i koliko košta jedan

magacin, koliko treba vremena za dobijanje priključka za struju da bi se osnovalo preduzeće", kaže Trbovićeva.

Istakla je da napredak privrednici u Srbiji već osećaju jer je izveštaj konkretan.

"U izveštaju se navodi koliko dana i novca treba da se prođe kroz procedure. Ovo je priznanje reformama i

ministarstvima koja su zadužena za ove oblasti. Agencija za privredne registre svake godine ima novi niz poslova

koji obavlja", dodaje Trbovićeva.

Kaže da je Srbija postigla dobar rezultat.

"Ima mesta za popravljanje, ako se, na primer, pogleda dozvola kada je u pitanju protivpožarna zaštita. Može

konkretno da se vidi koliko dana je potrebno nekoj instituciji da nešto uradi. Priključak za struju je prilično loš i

tehnički deo EPS-a traje mnogo duže nego, recimo, u Grčkoj. Tu treba raditi i zato je izveštaj koristan da bismo

mogli da pogledamo šta treba da se unapredi", objašnjava Trbovićeva.

Svetska banka je pohvalila osam od 10 oblasti. Napredak nedostaje, dodaje Trbovićeva, prilikom započinjanja

poslova.

"Započinjanja poslovanja je malo, odlično smo sproveli reforme i ta agencija je za svaku pohvalu. Kod upisanih

nekretnina postoji mnogo prostora i za digitalizaciju. Prilikom dobijanja dozvola za protivpožarnu zaštitu,

priključke za struju, ima nedostataka", rekla je Trbovićeva.

Dodaje da je Srbija sada među zemljama koje investitori svrstavaju za razmatranje u mnogo većoj meri.

"Drugi izveštaj o konkurentnosti je mnogo bitniji za njih. Način zaštite konkurencije, tu ima mnogo više prostora

za reforme, poslovna klima je osnov, pa se na to nadograđuju činioci konkurentnosti jedne zemlje. Za pohvalu je,

iako smo imali savet za razvoj konkurentnosti i Naleda, koji ima ulogu u napretku Srbije, podrška međunarodnih

programa u USAID, ovo je prvi put da je postojala politička volja da se to uradi", rekla je Trbovićeva.

Govoreći o postavljenom cilju da Srbija bude među prvih 30 zemalja po uslovima poslovanja, Trbovićeva je

istakla da je taj cilj ambiciozan.

"To je ambiciozan cilj zato što imate ocenu koliko ste ispunili određen maksimum bodova u odnosu na druge. Mi

smo 70 odsto uradili, pomerili smo se dva i nešto boda, a za to treba 15 bodova da se pomerimo. Treba prava

elektronska uprava u Srbiji da postoji", zaključila je Trbovićeva.

Ističe rok za legalizaciju oružja

Građani do 1. novembra mogu, bez krivične odgovornosti i dokazivanja porekla, da predaju naoružanje policiji ili

da ga, ukoliko zakon to dozvoljava, legalizuju. Za prethodna četiri meseca predato je oko 36.000 komada municije

i oko 600 komada oružja.

Praksa pokazuje da su legalizacija i predaja najefikasnija mera smanjenja količine oružja u ilegelnom posedu. U

MUP-u su zadovoljni dosadašnjim rezultatima legalizacije.

"Preko sto komada automatskog oružja i negde oko 250 komada minsko-eksplozivnih sredstava i bombi. MUP je

zadovoljan i sa jednom bombom koju sklonimo sa ulica naše zemlje jer faktički time sprečavamo ugrožavanje

barem jednog života, ako ne i više", kaže Miljko Simović iz Ministarstva unutrašnjih poslova.

Moglo je i više, smatraju poznavaoci. Ove godine, podsećaju, nije postojala kampanja za razliku od prethodne,

kada je tokom legalizacije predato sedam i po hiljada komada oružja.

"Potrebna je senzitivizacija građanstva, potrebne su dugoročne akcije, dugoročna amnestija, objasniti građanima

zašto je bitno da predaju oružje i da neće snositi nikakve posledice kroz te amnestije", ističe Monika Lajhner iz

Centra za kontrolu malokalibarskog i lakog naoružanja.

Kad ih više ne žele, a ne znaju gde će s njim, pojedincima padne na pamet da bombe odlože u kontejner, u park ili

na neko napušteno skladište. Da se to ne bi ponavljalo, nadležni apeluju na građane da se obrate najbližoj

policijskoj stanici koja će poslati policajce po to oružje. Onima koji i posle 1. novembra budu imali ilegalno

naoružanje, preti i do 10 godina zatvora.

"Za javnost je bitno da kažemo da je MUP pokrenuo inicijativu kod ministra pravde za povećanje tih kazni pa će

biti maksimalna kazna od 12 do 15 godina, a i oduzimaćemo novčana sredstva ostvarena prometom ilegalnog

oružja", objašnjava Miljko Simović iz Ministarstva unutrašnjih poslova.

U MUP-u kažu da će oduzeto i predato oružje ubuduće biti skladišteno u jednom magacinu. Deo ispravnog

naoružanja policija će zadržati za sebe, a deo će biti uništen.

Šef Hestila: Evo šta smo uradili u Železari

Premijer Aleksandar Vučić sastao se sa direktorom Železare u Smederevu "Hestil Srbija" Sihai Songom, koji ga je

obavestio da železara posluje u skladu sa planom

To znači da je postignuta puna efikasnost u iskorišćavanju njenih potencijala i da je cilj angažovanje svih

postojećih proizvodnih kapaciteta u kratkom roku.

Song je na sastanku, kojem je prisustvovao i ambasador NR Kine Li Mančang, naglasio i da su radnici zadovoljni

svojim statusom u kompaniji i visinom ličnih primanja koja su uvećana od kada je "Hestil" preuzeo

Železaru sredinom godine, saopštila je vladina Kancelarija za saradnju sa medijima. Premijer Vučić izrazio je zadovoljstvo što jedan od najvažnijih industrijskih objekata u Srbiji posluje uspešno i

zahvalio direktoru Songu i ambasadoru Liu na podršci kineske Vlade i kineskih kompanija koje pružaju u

realizaciji dobrih rezultata železare.

Akcenat je stavljen na završetak infrastrukture neophodne za dalji napredak u razvoju poslovanja Železare u

Smederevu, koji uključuje izgradnju nove pruge i luke na Dunavu, navedeno je u saopštenju.

"Najveći poduhvat Telekoma od osnivanja"

Generalni direktor Telekoma Predrag Ćulibrk izjavio je da će Srbija uskoro postati veliko telekomunikaciono

gradilište.

“Reč je o najvećem poduhvatu koji je Telekom preduzeo od osnivanja,

cilj nam je da značajno podignemo brzinu interneta, a tim projektom će

biti obuhvaćeno više od miliona domaćinstava", rekao je Ćulibrk

govoreći na panelu "Infrastrukturni i investicioni projekti Srbije" na

forumu Beogradski investicioni dani.

To je, kako je naveo, najveći poduhvat koji je Telekom preduzeo od

svog osnivanja.

On je istakao da će se obezbediti i da poslovni subjekti u Srbiji, kroz

rekonstrukciju i modernizaciju fiiksne mreže, dođu do kvalitetne telekomunikacione infrastrukture, čime se daje

podstrek tome da Srbija postane što atraktivnija za privlačenje investitora.

Telekom, dodao je, ima znanje i iskustvo da taj posao realizuje i u njemu će učestvovati veliki broj domaćih firmi.

Ćulibrk je istakao da sve investicije u telekomunikacionu strukturu pozitivno utiču na ekonomiju i unapređenje

poslovnog ambijenta.

Izgradnja informaciono-telekomunikacione infrastrukture je jedan od preduslova da Srbija spremno dočeka period

koji je pred njom, zaključio je Ćulibrk.

Šta muči mlekarsku industriju u Srbiji

Na tržištu Srbije nije zastupljeno ni 50 odsto mleka ekstraklase i taj procenat će morati da bude stoprocentan kako

se budemo približavali EU, što pokazuje da je kvalitet mleka jedan od najvećih izazova i zadataka u ovoj

industriji, rečeno je juče na Drugom srpskom kongresu mlekarstva

u Beogradu.

Predstavnici resornog ministarstva poručuju da će država i dalje

pružati pomoć sektoru mlekarstva u cilju njegovog razvoja i

unapređenja kvaliteta mleka, dok predstavnici Udruženja

proizvođača mleka Srbije ističu da bi trebalo „rekonstruisati”

sistem subvencija, odnosno napraviti drugačiju klasifikaciju.

Predsednik UO Udruženja proizvođača mleka Ljubiša Jovanović

navodi da je najveći izazov kada je u pitanju ova oblast kvalitet,

budući da u Srbiji, kako kaže, nije zastupljeno ni 50 odsto mleka ekstraklase. „Naš predlog je da se u nekom

doglednom periodu napravi klasifikacija, odnosno da najviše premije dobiju oni farmeri koji se trude da proizvedu

kvalitetno mleko”, rekao je Jovanović.

On je dodao da bi za njih premija mogla da se poveća na deset dinara, a da se za drugu klasu zadrži na tri, četiri

dinara, a vremenom i ukine.

Predstavnik Ministarstva poljoprivrede Nenad Terzić rekao je da će se i dalje pružati pomoć sektoru mlekarstva u

cilju njegovog razvoja i unapređenja kvaliteta mleka.

On je rekao da se nada da će uskoro početi da funkcioniše i nacionalna referentna laboratorija nakon čega će se

kako je objasnio izdvajati različite premije po litru u zavisnosti od kvaliteta.

Terzić je naveo da se sada iz budžeta izdvaja pet milijardi dinara za premije.

Ekonomista u Centru za investicije FAO (Organizacije UN za hranu i poljoprivredu) Dmitri Prikhodko rekao je da

Srbija ima malo grla stoke na farmama kada je reč o malim proizvođačima (svega 2,8 krava po gazdinstvu).

Prikhodko kaže da kod čak 95 odsto malih proizvođača kvalitet mleka nije u skladu sa standardima EU, dok kod

velikih 70 odsto mleka zadovoljava standarde EU.

Knežević: Siva ekonomija 'pojede' oko 300 miliona

evra

Ministar privrede Goran Knežević je izjavio danas da Srbija zbog sive ekonomije godišnje izgubi oko 300 miliona

evra i pozvao građane da uvek traže fiskalni račun.

Knežević je na konferenciji "Siva ekonomija - Izazovi i rešenja", u

organizaciji magazina Njuzvik, rekao da je siva ekonomija jedan

od najvećih izazova sa kojima se suočava nasa privreda i najveća

prepreka za snažnu privredu i podizanje konurenotnosti.

“Kod nas je nivo sive ekonomije za pet odsto veći od proseka EU i

oko 15 odsto u odnosu na zemlje centralne Evrope”, naveo je

Knežević.

Kako je rekao, u Srbiji zato svake godine gubimo nove škole,

puteve i mostove.

“Vlada je odlučna u borbi protiv sive ekonomije i to je jedan od prioriteta, doneli smo Nacionalni program za

smanjivanje sive ekonomije i akcioni plan”, istakao je Knežević dodajući da će se u naredne dve godine

intenzivno raditi na suzbijanju sive ekonomije.

On je dodao da Nacionalni program za smanjivanje sive ekonomije predviđa efikasnije sankcionisanje onih koji se

time bave, ali i podizanje svesti građana.

Siva ekonomija je, prema njegovim rečima, trn u oku našim preduzetnicima koji posluju legalno i najveha

prepreka za unapređenje poslovnog ambijenta.

“Posebnu pažnju moramo posvetiti onima koji posluju legalno”, poručio je ministar i dodao da je u periodu od

avgusta 2015. do juna ove godine zabeležen rast od 23 odsto novoregistrovanih firmi i smanjeno je ođavljivanje

firmi u proseku za 15 odsto.

Takođe, naveo je, smanjen je rad na crno za pet odsto.

Ministar je poručio i da je borba sa sivom ekonomijom je signal za sve investitore.

Čadež: Bez statistike privreda i ulagači ne mogu da

planiraju

O poboljšanju kvaliteta statističkih informacija, korišćenju svih raspoloživih izvora, o manjoj opterećenosti

statistike, ali i istovremenom povećanju njene efikasnosti, razgovaralo se na skupu "Zajednički put udružene

države ka efikasnoj i izdrživoj saradnji".

U organizaciji Republičkog zavoda za statistiku i

Privredne komore Srbije ovaj prvi međuresorski

sastanak treba da doprinese povezivanju državnih

organa kako bi se na viši nivo podigao statistički

informacioni sistem Srbije.

Direktor Zavoda Miladin Kovačević u izjavi za Tanjug

podsetio je da statistika, kao osnovna pretpostavka za

donošenje određenih politika, planiranje i obaveštenje o

svim relevantnim činjenicama, sada ulazi u novi fokus i

da ima i veću odgovornost i nove izvore podataka.

"Tu su sada pre svega administrativni izvori podataka,

klasična standardna statistička istraživanja, ali i privatni izvori, kao i novi vetar koji dolazi iz evropskih institucija

i naš statistički sistem to mora da prati i da se prilagođava", rekao je Kovačević.

Prilagođavanje je potrebno, dodao je, i po zadacima koje podrazumevaju procesi pridruživanja EU, a za Srbiju je

tu posebno bitno poglavlje 18 koje se bavi statistikom, ali i ostala poglavlja gde statistika učestvuje time što

obezbeđuje podatke.

On je dodao da je RZS inicirala promene zakona o zvaničnoj statistici u Srbiji a kako bi se obezbedio viši nivo

nezavisnosti i jača kordinaciona uloga statistike u skladu sa evropskom regulativom o zvaničnoj statistici i

evropskim kodeksom.

Predsednik PKS-a Marko Čadež rekao je da se Komora pridružila organizaciji ovog skupa, jer je prepoznala

značaj udruživanja koji vodi ka efikasnoj saradnji.

Kako je rekao, bez pouzdanih i objedinjenih baza koje su uporedive, ni privreda ni investitori ne mogu kvalitetno

da planiraju i donose kvalitetne odluke, te bi, dodaje, i druge institucije u Srbiji trebale da funkcionišu kao RZS,

koji je dosta unapredio svoj način poslovanja i uskladio ga sa EU standardima.

Inače, kako je naveo Kovačević, na današnjem skupu učestvuju predstavnici državnog, privatnog i nevladinog

sektora, kao i akademskih institucija, a cilj je skupa da doprinese podizanju svesti o tome da su neophodni

saradnja i prilagođavanje statistike u Srbiji evropskim standardima i strategiji razvoja statistike do 2020. godine.

Sve veći broj preduzeća legalno posluje

Od avgusta 2015. do juna ove godine registrovano je 23 odsto novih firmi, odjavljivanje postojećih smanjeno je za

15 odsto, a rad na crno umanjen je za pet odsto, rekao je ministar Goran Knežević

Uplaćeni doprinosi PIO fondu, zaključno sa 21. oktobrom, veći su od predviđenog plana za 5,6 milijardi dinara,

pa će prilikom isplate penzija država koristiti znatno manje dotacije iz budžeta, izjavio je ministar za rad,

zapošljavanje i socijalnu politiku Aleksandar Vulin.

– Sa ovakvim uvećanjem uplate doprinosa PIO fondu, do kraja godine penzije će biti dotirane sa svega 35 odsto.

To je rezultat borbe protiv sive ekonomije. Zahvaljujući tome mi smo u ovoj godini povukli 17,4 milijarde dinara

za dotacije – naglasio je ministar Vulin govoreći na konferenciji o sivoj ekonomiji u organizaciji magazina

„Njuzvik”.

Inače, dotacije iz budžeta za penzije 2008. godine iznosile su 40 odsto, a 2012. čak 41 odsto.

Ministar Vulin je objasnio da je tokom devet meseci ove godine inspekcija obavila 40.772 nadzora i zatekla

13.102 osobe koje su radile na crno. Na osnovu rešenja inspektora 10.975 njih zaposleno je na neodređeno vreme,

a od 592 neprijavljena privredna subjekta, samo je 41 prestao da radi. Svi ostali su prijavili delatnost i registrovali

se u Agenciji za privredne registre.

– Posle prvog nadzora inspektori se, nakon određenog vremena, vraćaju kod poslodavca proveravajući da li

posluje u skladu sa propisima. Na primer, kod 569 poslodavaca više od 3.000 radnika je radilo na crno, a nakon

inspekcijskog nadzora 2.829 njih je zaposleno.

Nakon druge posete inspektora utvrđeno je da je 2.053 radnika i dalje prijavljeno, a 221 osoba je nastavila da radi

na crno – objasnio je aktuelni ministar.

Broj neprijavljenih radnika koje su inspektori zatekli značajno je manji nego prethodne godine kada je bez

ugovora radilo više od 16.000 ljudi. Tada je nakon prvog inspekcijskog nadzora zaposleno znatno manje njih, oko

6.000.

Poslodavci koji ne plaćaju porez i posluju u sivoj zoni, kako je rekao Vulin, „jedu život i budućnost” građana.

– Nivo sive ekonomije u Srbiji veći je za pet odsto od proseka Evropske unije i oko 15 odsto u odnosu na zemlje

centralne Evrope, što predstavlja prepreku za snažnu privredu, trn u oku preduzetnicima koji legalno posluju i

sprečava unapređenje poslovnog ambijenta – istakao je na današnjem skupu ministar privrede Goran Knežević

naglašavajući da naša zemlja zbog sive ekonomije godišnje izgubi oko 300 miliona evra.

Ovaj novac dovoljan je da svaka opština dobije novi dom zdravlja ili da se finansiraju plate vatrogasaca,

policajaca, lekara, proračunala je ministarka državne uprave i lokalne samouprave Ana Brnabić. Ona je naglasila

da svi moramo da radimo na tome da se nivo sive ekonomije do 2020. godine smanji na oko 26 odsto.

Ipak, kako se čulo, država je krenula u oštar obračun pa je broj novoregistrovanih preduzetnika sve veći. U

periodu od avgusta 2015. do juna ove godine registrovano je 23 odsto novih firmi, odjavljivanje postojećih

smanjeno je za 15 odsto, a rad na crno manji je za pet odsto.

Legalizovano svega 30.000 objekata

Najkasnije do nove godine sve bespravno sagrađene kuće biće

popisane, a u naredne četiri godine ozakonjenje treba da bude

završeno, tvrdi Aleksandra Damnjanović

Plan ministarke građevinarstva Zorane Mihajlović da se

nelegalni objekti ozakone ove godine raspršio se kao mehur

od sapunice. Od 770.000 zahteva za legalizaciju – rešeno je

svega oko 30.000. Ako bi se nastavilo ovim tempom,

ozakonjenje ne samo što ne bi bilo završeno do kraja mandata

ove vlade nego bi mu bilo potrebno četvrt veka. Da je

dosadašnji učinak od 3,9 odsto pozitivnih rešenja o

ozakonjenju nezadovoljavajući priznaje i državna sekretarka u ministarstvu građevinarstva Aleksandra

Damnjanović, ali napominje da je on najbolji u poređenju sa svim prethodnim zakonima o legalizaciji. Ona ne

gubi nadu da će proces biti okončan za četiri godine, a najkasnije do kraja godine Srbija će napokon imati

kompletan spisak objekata, i zakonitih i„ divljih”, sagrađenih na njenoj teritoriji. Za to je neophodno da sve

opštine i gradovi ispune obavezu i do 27. novembra popišu „divlja” zdanja kojima su njihovi građevinski

inspektori, nemarom ili korupcijom, dozvolili da niknu. Njih bi moglo biti čak 1,5 miliona ali Damnjanovićeva

veruje da ih je ipak manje.

– Katastar je dostavio podatak da ih ima toliko. Ali to je broj objekata koji nisu upisani u evidenciju nepokretnosti.

Brojni su primeri da su ljudi zidali sa građevinskom dozvolom, radili sve po propisima, samo što na kraju nisu

pribavili upotrebnu dozvolu i kuću uknjižili. Takvi objekti nisu nelegalni – kaže Damnjanovićeva.

Kako bi ozakonjenje bilo okončano za najviše četiri godine, svakom upravnom okrugu dodeljen je mentor iz

ministarstva koji će nadgledati i ubrzavati proces. Opštinama i gradovima biće odobreno zapošljavanje dodatnih

ljudi koji će biti zaduženi za ove poslove, kaže državna sekretarka. Zna se da Vrbasu i Paraćinu neće biti potrebna

nova radna snaga za ovaj posao, ali Beogradu sigurno hoće jer ima više od 250.000 zahteva za legalizaciju, a od

27. novembra kada je Zakon o ozakonjenju stupio na snagu rešio je oko 6.000 predmeta. Prestonica će napominje

Damnjanovićeva ipak uspeti u roku, do kraja sledećeg meseca, da popiše sve bespravne objekte. U tome je već

gotovo uspela opština Ražanj, dok je Niš na oko 40 odsto zadatka.

– Svaki zaposleni imaće kvotu od 15 predmeta koje će morati dnevno da obradi. Mentora je pet i reč je o ljudima

zaposlenim u ministarstvu – ističe državna sekretarka.

Uz sve mere koje će država preduzeti kako bi ubrzala ozakonjenje postoji jedna slabost u zakonu koja će je možda

sprečiti da posao završi. Za one koji nisu podneli zahtev za legalizaciju, nakon što budu popisani, po službenoj

dužnosti biće pokrenut postupak ozakonjenja. Začkoljica je u tome što, iako zakon određuje rokove, mnogi

vlasnici ne dostavljaju traženu dokumentaciju tako se ceo postupak produžava. Da ipak sve zavisi od njihove

dobre volje, priznaje Damnjanovićeva, i od toga da li će ih uplašiti pretnja rušenjem. Njega barem, ne u masovnim

razmerama, u prethodnih tridesetak godina nije bilo.

– Rušenje nije popularna mera. U nekim slučajevima nije ni izvodljivo, na primer u stambenoj zgradi gde jedan od

vlasnika hoće, a drugi odbija da legalizuje nepokretnost. Ne možemo srušiti celu zgradu, pa i imovinu savesnih

građana, zbog nekolicine vlasnika koji ignorišu zakon. Zato smo propisali da i takvi vlasnici moraju da plaćaju

porez i sve dok ne budu ozakonili stan ne mogu ga prodati – objašnjava Damnjanovićeva.

Radije nego na pretnju rušenjem Damnjanovićeva računa na podsticaj koji zakon nudi – legalizacija je

jednostavnija i jeftinija nego ikada za one koji su gradili kuće i stanove da bi trajno rešili svoje stambeno pitanje,

njih je oko 70 odsto, ali ne i za one koji su zidali za tržište i višestruko zaradili.

Ono što tu jeftinu legalizaciju poskupljuje jeste to što se, uz sva pojednostavljenja procedure, na pojedine nužne

potpise, u nekim opštinama i gradovima, na dokumentaciju čega mesecima, tvrde građani. Zato ispod stola nude

novac činovnicima, verujući da ovi namerno otežu čekajući mito.

Ministarstvo dobija razne pritužbe građana. Zloupotreba uvek ima. Ako je to tačno, za svaku je osudu. Zakon je

osmišljen tako da ljudima koji su rešavali stambeno pitanje pomogne, a ne da ih reketira. Prema svima koji na ovaj

način postupaju treba preduzeti drakonske mere – tvrdi Damnjanovićeva.

Satelitski snimak određuje sudbinu pomoćnih objekata

Pomoćne objekte na selu – ambare, pušnice, obore za stoku, građevinski inspektori neće popisivati tako što će

obilaziti teren, nego će koristiti satelitski snimak. Ova novina je uvedena kako bi se ubrzalo evidentiranje

bespravnih objekata.

– Najveći problem popisa u gotovo svim opštinama su pomoćni objekti jer se mnogo vremena gubi obilaskom

seoskih područja. Kada uđu u proces ozakonjenja vlasnici neće morati da obezbede elaborat geodetskih radova

nego kopiju plana. Tako će uštedeti, što i jeste svrha ovog zakona da maksimalno rastereti sve one koji su gradili

za sopstvene potrebe – objašnjava Aleksandra Damnjanović, državna sekretarka.

Стевановић: Долазе бољи дани за војвођанску

привреду

До краја недеље биће завршена јавна расправа о Нацрту измена и допуна Закона о стечају. После три

измене тог закона у последњих десет година уочени су неки недостаци које је потребно отклонити да би се

стечајни поступци учинили ефикаснијим и бржим.

– Стечај није нужно крај за неку фирму – објашњава за „Дневник” државни секретар у Министарству

привреде Драган Стевановић. – Стечајни поступак

можемо посматрати и као последњу опцију за

оздрављење предузећа које не може да измирује своје

обавезе. Можемо спровести реорганизацију предузећа

или покренути банкротство када оздрављење већ није

могуће. Свакако у Србији има примера где су

компаније оживеле након продаје и стечаја или

реорганизације и данас успешно послују.

* Шта доносе измене Закона о стечају?

– Закон који је на снази значајно је смањио трајање

стечајног процеса, повериоци се намирују у већем

проценту, имамо и више стечајева, пре свега јер смо одлучни да решимо питање предузећа која нисмо

успели да приватизујемо. Овај нацрт измена и допуна Закона, усаглашен са Светском банком и

Међународним монетарним фондом, даје могућност активног учешћа обезбеђених поверилаца у процесу

одлучивања, која су од значаја за намирење њихових потраживања, па и смене стечајног управника ако не

ради добро свој посао. Стечај је жива ствар и, ако треба, мењаћемо закон колико год треба јер желимо да

доведемо Србију у ред и да коначно нађемо решења за сва предузећа из портфеља приватизације која нико

није решавао деценијама.

* Крајем прошле недеље одржана је заједничка седница Републичке и Покрајинске владе. Да ли она

најављује промене које ће донети бољитак војвођанској привреди?

– Коначно имамо прилику да изградимо системски однос Републике и Покрајине којег није било за време

дванаестогодишњег режима Бојана Пајтића, дванаест дугих година девастације привреде, инфраструктуре,

популације, градова и села Војводине. Сада ћемо квалитетним и перманентним односима допринети

развоју Војводине, посебно привлачењем инвеститора и стварањем великих пројеката.

* Министарство привреде је у марту ове године позвало заинтересоване за приватизацију „Луке Нови

Сад” да доставе писма о заинтересованости. Када ће та фирма бити приватизована?

– Очекујемо да „Лука Нови Сад” заврши административне обавезе пре него што се покрене процес

приватизације. Надамо се да ћемо процес покренути до краја ове године. Међутим, важније од „када” је

питање „ко” ће приватизовати Луку Нови Сад јер нам је циљ да она добије најбољег пратнера за оператера

да би се подигли капацитети и пословање саме луке.

* Преговори о стратешком партнерству „Галенике” и британско-руског конзорцијума „Фронтијер –

Петровакс фарм” почели су пре неколико дана. Шта је с другим предузећима која су од стратешког

значаја за државу?

– За нека од тих предузећа припрема се продаја, у некима се спроводи Унапред припремљен план

реорганизације – УППР, а некима се он тек израђује. У сваком случају, сва предузећа данас послују по

тржишним принципима и ниједно од њих, осим „Ресавице”, не ужива заштиту државе.

Решење за станицу у Руми

* Недавно је наш лист писао о пропадању затворене аутобуске станице у Руми. Хоће ли грађани Руме

добити аутобуску станицу?

– То је озбиљно питање за грађане Руме и у сталном смо контакту с локалном самоуправом да бисмо им

помогли да се нађе решење које би аутобуску станицу ставило у функцију.

Посао за 100 нових радника

Због проширења производних капацитета, компанија „ИГБ Аутомотив” из Инђије расписује конкурс за

пријем 100 нових радника у производном погону. „ИГМ Аутомотив” је једна

од најзначајнијих гринфилд инвестиција у Србији и истовремено одличан пример успешног и

продуктивног пословања, не само на локалном нивоу већ и на регионалном.

Компанија се, како је у интервјуу за „Дневник” изјавио генерални менаџер Далибор Берић, бави

производњом грејача за аутомобилска седишта и за волане, сензора за заузеће седишта аутомобила,

каблова за грејаче седишта и електричних контролних јединица.

– Компанија у Србији је и прва по величини, броју запослених и оствареној реализацији у „Бауерин групи”

јер има више од 1.800 радника и производи више од 18.000.000 производа годишње – објаснио је Берић. –

Производи су намењени реномираним купцима из ауто-индустрије,

од „Фолксвагена”, „Аудија”, БМВ-а, „Шкоде”, „Опела”,

до „Мерцедеса” и других познатих купаца. Важно је

нагласити да је упослених више од 1.800 радника с

територије општине Инђија.

Главни менаџер компаније за наш лист најавио је и да

ће до краја године бити завршена изградња новог

производног погона у којем ће се запослити нових 500

радника.

– У складу с тим планом кренули смо да запошљавамо

и обучавамо део радника па ће до краја овог месеца

број запослених премашити цифру од 1.800. Више од 90 одсто наших запослених чине жене, чиме се веома

поносимо, а то значи већу посвећеност, као и жељу за учењем и даљим напредовањем – рекао је Берић.

Иначе, та компанија је прошле године потписала с Владом Србије уговор о додели нових подстицајних

средстава за реализацију инвестиционог пројекта изградње новог производног погона за производњу

грејача за аутомобилска седишта и сензора. Изградња тог погона почела је у априлу ове године.

Понуда посла на „Дану каријере”

У холу Културног центра у Инђији у петак, 28. октобра, од 10 до 13 часова одржаће се „Дан каријере”, на

којем ће сви заинтересовани за посао у „ИГМ Аутомотиву” моћи да се информишу и конкуришу на неко

од 100 понуђених производних радних места.