8/20/2019 Suma Obesenih

1/3

vas-y. Alors, vous  n e  pouvez pas etre fachi,

papa Et puis c'est tres amusant,.. oui... tres ..

  .*'>)

S t a r i F a r a n g a , s e d e n a i v i c u s t r a ž a r e v o g k r e

v e t a . B i o j e p o t p u n o s l o m l j e n . O č i s u p l a k a l e b e z

n j e g o v e v o l j e k r u p n i m s u z a m a k o j e s u k v a s i l e

g u s t u , p a ž l j i v o n e g o v a n u b r a d u . S t o j e ć i k r a j n j e g a ,

d o k t o r U r s u j e p o k u š a v a o d a g a t e š i s t r u č n i m

r e c i m a k o j e s u s t a r o m e z v u č a l e v e o m a n e j a s n o i

n e m u š t o . M a l o k a s n i j e s t a r i u p i t a :

— N o m a n i k a k v e n a d e , d o k t o r e ? N i k a k v e ?

D o k t o r U r s u s l e ž e r a m e n i m a .

— Č u d a s a m o b o g * v a r a .

I z s u s e d n e s o b e č u l i s u s e P u j u o v i k o r a c i , n e

u m o r n i , u ž i v o m r i t m u , p r a ć e n i m e l o d i j o m k o j a

j e l i č i l a n a s t e n j a n j e , k a o d i s a n j e s a m r t n i k a .

**) To :ie ćiil:iandra, ?nat«? VI ste mi dozvo lili, za r ne?

VI 9te mi rekli idi Vi se ne moKete. dak le, ljutiti, ofe a

zatim, to je veoma zabavno

 

1f?ste . . , veom a . . .

132

BELESK

O  PISCU

Sa opusom od pr eko dvadese t tomova — r omana ,

novela, drama, putopisa, pozor išnih kr i t ika i eseja —

Liviu Rebr eanu je zauzeo i s taknuto mes to u i s lo r i j i

r umunske knj iževnos t i , ko ja mu oda je posebno pr iz

nanje za dopr inos r azvoju moder nog r omana .

Najs tar i j i od četrnaestoro dece učitel ja Vasile Re-

breanua, Liviu je rođen 27. novembra 1885. u malom

selu Tr l iš i jua, kod Kluža, u Erdelju koji je tada bio

u sas tavu A us t r o- U gar ske I mper i je . O snovnu školu

je učio kod oca, s rednje obrazovanje s tekao u rumun-

skoj ,

  nemačkoj i mađar skoj g imnaz i j i , a v i soko obr a

zovanje na V ojnoj akademi j i u Budimpeš t i . D ve godine

posle s t icanja čina polporučnika traži da bude demo-

bil isan, a godinu da na kasn ije , 1909, odlazi u Buku

reš t , gde sa malim prekidima ostaje do kraja života

1944. Bio je sekretar pozor iš ta , novinar , sekretar Saveza

knj iževnika , u r ednik u izdavačkom pr eduzeću , u r ed

nik i direktor časopisa, visoki s lužbenik Minis tars tva

pr osve te , p r edsednik Saveza r umunskih p i saca , upr a

vnik N ar odnog pozor i š ta u Bukur eš tu , d i r ek tor dne

vnog l is ta  »Viaca«  (2ivot) i dr . U mladosti je pre

vodio nemačke drame, zat im novele i pr iče Cehova i

Gorkog, a počeo je da prevodi i Tols tojev »Rat 1 m ir « . . .

U književni život je s tupio skromno, skoro nezapa

žen, sa nizom novela i pr iča koje je objavlj ivao po ča

sopisi ma. Ka.ijnije i i skup lja i obj avlju je u zase bnim

zbirkama: »Nemir:« (1912) i »Mangupi« (1916). Več prve

novele obeležavaju smer kojim če se odvijat i njegovo

s tvar a laš tvo : u n j ima je pr i su tna , u k l ic i , usmer enos t

njegovog inleresovanja ka životu sela , ka otkr ivanju I

ras lojavanju ps ihe s i i l jaka. posebno ka odgonetanju

onog š to je u toj ps ihi z imagljeno zagonetkom na-

133

8/20/2019 Suma Obesenih

2/3

gon a, SCO im ja Kao prig uše na stra st, Sto se odvija kao

nedovol jno r asve t l j en i r azumom nedovol jno omeđen

proces i izbi ja na površ inu iznenada, čes to s i lovito,

e lementa r nom snagom. U pr v im Rebr eanuovim nove

lama kr i t ika je uočila ut icaje Cehova i poljskog pisca

Rejmonta . Ce lokupna Rebr eaouova nove l i s t ika je

pr ipremanje kasnije , romansijerske faze njegovog

s tvar a laš tv a . U većem br o ju nove la sačuvana su je

zgra konf l ikata i drama kojima će se pisac doenije

vraćati da bi Sire i dublje zahvatio.

P r v i v i soki domet n jegovog s tva r a laš tva je r oman

Jo n

  (1920) — obimna monograf i ja rumunskog er -

de l j skog se la pod A us t r o- U gar skom. Za r az l iku od

r an i j ih r umunskih r omana o se lu , p i san ih u dr ugoj

polovin i proSlog 1 prvim decen ijama ovog veka, koji

pr ikazuju ž ivo t s e la u spekt r u r omant ičnog t r aganja za

id i lom i duševnom č is to tom l jud i ne taknut ih c iv i

l i zac i jom, Rebr eanuov r oman je r ea l i s t i čk i ; l i š en i -

d i l i čnos t i u po tpunos t i , on u r um un sku pr ozu unos i

snažne na tur a l i s t i ćke akcente . N agin juć i ka b io logis -

t i čkom isp i t ivan ju l judske ps ihe , p i sac je u menta l i t e tu

i ka r ak te r u se l jaku izdvoj io kao b i tnu kons tan tu I ju -

bav pr ema zeml j i , neku vr s tu nagonske vezanos t i za

n j ivu kao in tegr a lan doo n jegovog b ića . O vu na

gonsku težnju za s t icanje zemlje , ol ičenu u glavnom

junaku, mladom se l jaku Jonu , p r a t i nagon l jubavi ,

ta j »drugi glas« koji Jon neprekidno čuje iz dubina

svog bića. Za zadovoljenje t ih dveju težnji Jon ne

bira sredstva, ne preza ni od čega. Zaljubljen u s iro

mašnu F lor iku , on je napuš ta , zavodi mi r oždž i jku

Anu, koja , zal jubljena u njega, s lepo mu se pokorava,

pr ihv a ta sve , za t r udni , podnos i p r ez i r i nemi los r d no

ruganje sel jaka, a l i koju on neće da ženi sve dok se

ne nagodi s njenim ocem o mirazu. Obogativš i se , Jon

potpuno zanemar uje A nu, opS t i s a n jom jed ino u

svađama, kinj i je i tuče i ona, skrhana, ponižena,

prezrena i od muža i od oca, izvrSava samoubis tvo.

Jon pokušava da ponovo pr idobije Flor iku, a l i ga u

bor b i za n ju ub i ja supar n ik . Rebr eanu je u ovom r o

manu na Širokoj osnovi real is t ičke s l ike ncmašUne i

zaostalos t i enlei jskog sela pod Au»lro-Ugarskom, uspeo

134

da magis tralno projicira — oslanjajući se na moć pre

cizne opservacije , na is tančan s luh za smis love i dvo

smislen ost i one do' nem ušto st i sažete sel jačke f raze, na

posebnu svoju moć def inisanja onog Što se u l judskoj

ps ih i po jav l ju je kao nedovol jno de f in iaano — kar ak

te r i men ta l i t e t s e l jaka , s a sv im onim kons tan tn im ,

us ta l jen im r eakc i jama koje su ident ične u ident ičn im

us lovima i ko je pos ta ju ko lek t ivne c r te n j ihovog pona

šanja i miš l jenja , i sa svim onim osobenostima koje se

u ind iv idua lnoj ps iho logi j i beskr a jno n i jans i r ano i spo-

I javaju.

R o m a n  Suma  obeSenih (1922) drugi je značajni tre

nutak Rebr eanuovog s tva r a laš tva . To je snažna ,

umetn ičk i ubedl j iva i upeča t l j iva osuda r a tn ih zver -

s tava i šov in izma u aus t r ougar skoj vo jsc i . Fabula r o

mana insp i r i s ana je t r ag ičnom sudbinom piščevog br a

ta , austrougarskog of icira , koji , poslat na f ront protiv

Rumuna , pokuSava da dezer t i r a , a l i j e uhvaćen , osu

đen na smr t i obešen . G lavni junak r omana . A pos to l

Bologa, takode austrougarski of icir , doveden je u is to

i skušenje . N as ta je dr ama zasnovana na konf l ik tu iz

među osećanja dužnos t i shvaćene kao meta f iz ičk i impe

r a t iv i osećanja nac iona lne pr ipadnos t i . Tokovi dr ame

se gr ana ju u supt i ln im ana l izama r az loga i p r o t ivr az -

loga, koleb anja, neo dlučno sti , neod rživost i svak og

usvojenog s tava, Bologine nemoći da se konačno opre-

deli i da na ta j način zaključi ovaj iscrpl jujući moral

ni di ja log sa sobom, ovu kr izu koja preras ta u neuraa-

ten ičnu neur avnoteženos t , u pr avu mor u . O sudu na

smrt Bologa pr ihvata mirno, sa izvesnim olakSanjem,

uviđajući da je to jedini iz laz, jedini zaključak koji

pr o is t iče iz dve podjednako zasnovane , a d i jamet r a lno

supr o tne mor a lne pr emise .

Delo koje mu donosi najv eća pr izna nja kr i t ik e

jes te roman Buna (1933) — široka f reska socijalnih i

poli t ičkih pr i l ika u Rumunij i , posebno na selu, kra

jem prve decenije našeg veka, tačnije uoči . za vreme i

posle bun e koju su 1907. god ine seljaci pod igli p rotiv

ve leposednika . Pogr omaški obr ačun vojske sa pobu

n jen im se l jac ima imao je snažne odjeke u r umunskoj

knjižsvuosLi između dva rata: niz is taknutih pisaca in-

135

8/20/2019 Suma Obesenih

3/3

spir isal : su se hr rojs tvom sel jaka u ovoj buni masov

nih proporci ja . Prvi deo Kcbiei i i i^ iovos romana pr ika

zu je nagomi lavanje ob laka na po l i t i čk im v id iku , p r i

premanje us tanka. Sl ika opšt ih pr i l ika i raspoloženja,

bede i nt. 'zadovoljstva, s jedno, i izobilja i bezobzirnosti,

s drugo s trane, uklopljena je u fabulu u jednoj od-

r rercnoj kadenci č i j i su epski efekti precizno sraču

nati .  Nezadovo ljs tvo sel jaka se postepen o gomila , zgu

šnjava se i ras te , da bi preras lo u mržnju, sprem

nu na sv e. Mržnja, zat im, postaje muk, nemu što opStenje

i do gova ranje. Sl ikajući ovu f resku, pisac kao da ne želi

da s l ika pojedince, već nj ihovo delovan je, zajednički

imenitei j nj ihovog ponašanja; pr ikazuje se jfomila ,

masa, ona njena Žiroka ustalasanost koja nuf^ovešt-ava

buru. Drugi deo romana je samo buna, koja izbija

naglo, š ir i se nezadrživo kao požar uni . š tavajući sve

pr epr eke pr ed sobom. Sama mate r i ja u ovom de lu

r omana omogućava p i jn i zamah Rebr eanuovog ta len ta .

Napadi na imanja veleposednika, ubis tva, s i lovanja,

sakaćc-nja , vcšanja. s lrel janja — pred me t su veoma

minuc ioznih  opiaa  : ; ; iia)i; :a. Treći deo siika represalije,

okru tnos t i bes t i j ri lnost obraćuna velepo.sedničk o-bur-

žoaskog režima sa sel jacima. Zatim selo ponovo tone u

zagonetno ćutanje . »Nije još s t igao čas pravde, gospo

dar Grigare«, ]:ažc jedan lilarac »ali jednojn mora da

stigne, jer svet be:: prLivde ne može onstol; .«

U in te r va lu između

  Sume obešenih

  i

  Bune

  R e b r e -

anu objavlju je dve komedije , zb irku novela i dva

r omana —   Adcmu i Evu  (1925) i  Čuljandru  (1927j. Oba

romana, mada ra/ . l ić i ta po t ' jmatici i izrazu, predstav

l ja ju poduhvate u noviin pravcimit kojima je Z'a-

j ' . 'dnićka

  k a r ek le r i s t ika uda l javanje ' od tem at ike seo

skog života.

Adam i Kva  je f iseudofilozofski roman, bleda, be

skr vna i lus t r ac i ja pr as ta r og ve r ovanja u metemps i -

hozu, seobu duša posle smrti te la u drugo tclo. Jedan

mužkarac i jedna žcn; i . pro ' . j t 'povi jednog veejtog l ju

bavno g para , sedam puta s 'j rađaju i s -astaju u ra z

ličitim epohama, na razliC-iUm mestima zemljine kugle,

u razlićitoiii c 'ruslvenom air .bijcntu, koji pisac do-

13u

Carava detal jnim opis ima dekora u kome se odvija

njihova l jubav.

Culjandra   je ps ihološki roma n, mon ograf i ja dL.-

ševne r as t r o jenos t i Pu jua Far ange , po tomka s ta r o bo-

jarsk e porodice, koji bezrazložno, kao Lafkadio u 21-

dovim »Podr umima V at ikana« , ub i ja s tvor en je ko je

mu ie najdraže, svoju ženu Madalinu. U samom ucb-

l iČavanju tem e može se naslu t i t i izvesna o predeljeno st

piščeva za tezu da se bojarski  sloj,  održavajući č is totu

svoje p lave kr v i tokom vekova . degener i sao , mor a lno i

psihički se izobličio i osuđen je da ispažta poslediCe

svoje izolovanosti od naroda. Star i Polikarp Faranga, ?z

želje da predupredi opasnost degeneracije , odluči da

svog s ina jedinca, Pu jua . oženi devo jkom iz na roda .

S luča j h tede da to bude Mada l ina . k r šna mlada de

vo jka iz s iromašn e sel jačke porodice, Pu ju je de-

vojku upoznao u na r odnoj ig r i ću l jandr i . S ta r i Fa

ranga šal je Madalinu u inostranstvo, a posle čet ir i go

dine udaje je za svog s ina. Svega čet ir i godine posle že

nidbe Puju jednog popodneva baš pred polazak na

dvorski bal , zadavi Madalinu. Započeta ovom stravič

nom scenom davljenja , fabula romana je is tkana od

dugih monologa ubice koji u ps ihi jatr i jskoj kl inici na

s toj i da sebi rasvetl i z ločin i dolazi na kraju do zak

l jučka da se on rodio kao zločinac i da se ta njegova

težnja ka zločinu probudila u trenutku kada je igrao

čuljandru sa Madalinom. U t im monoloz^ma i u či ta

vom Pujuuvom ponašanju , u n jegovom odnosu pr ema

per sona lu k l in ike , p r ema ocu , p r ema s t r aža r u — izdva

jaju se , u početku sporadično, a kasnije sve češće i :z-

razi t i je , s imptomi ludila .

Bumunska kr i t ika je Čul jandr u , kao i r an i j i r oman

A dama i  Ev u  i kasnija dva romana Oboje i  Zar,  oce-

n i la manje la skavo od r omana sa temat ikom uze tom

iz seoskog života, koji su piscu doneli i visoka priz

nanja kn j iževne kr i t ike van gr an ica zeml je .

  Jon,

Suma  obešenih i Biina doživoU su veliki broj izdanja

na s tranim jezicima — engl̂ ^skom, f rancu skom , ru s

kom, i t a l i j anskom, šponskom, češkom, s lovačkom, ma-

darskcmi ltd.

A. G.

37