Sudije i tužioci u Srbiji: ISBN 978-92-9037-227-1 Dugačak ...tbinternet.ohchr.org/Treaties/CCPR/Shared Documents/SRB/INT_CCPR... · SUDIJE I TUŽIOCI U SRBIJI: DUGAČAK PUT KA NEZAVISNOJ

Sudije i tužioci u Srbiji:Dugačak put ka nezavisnoj samoupravi

Izveštaj misije u Srbiji

ISBN 978-92-9037-227-1

Ostali članovi Komsije:

Prof. Kyong-Wahn Ahn, Republika KorejaSudija Adolfo Azcuna, FilipiniGospodin Muhannad Al-Hasani, SirijaDr. Catarina de Albuquerque, PortugalGospodin Abdelaziz Benzakour, MarokoSudija Ian Binnie, KanadaSir Nicolas Bratza, Ujedinjeno KraljevstvoProf. Miguel Carbonell, MeksikoSudija Moses Chinhengo, ZimbabveProf. Andrew Clapham, Ujedinjeno KraljevstvoSudija Elisabeth Evatt, AustralijaGospodin Roberto Garretón, ČileProf. Michelo Hansungule, ZambijaGospodja Gulnora Ishankanova, UzbekistanGospodin Shawan Jabarin, PalestinaSudija Kalthoum Kennou, TunisProf. David Kretzmer, IzraelProf. César Landa, PeruSudija Ketil Lund, NorveškaSudija Qinisile Mabuza, SvazilendSudija José Antonio Martín Pallín, Španija

Sudija Charles Mkandawire, MalaviGospodin Kathurima M’Inoti, KenijaSudija Yvonne Mokgoro, Južnoafrička Rep.Sudija Sanji Monageng, BocvanaSudija Tamara Morščakova, RusijaProf. Vitit Muntarbhorn, TajlandSudija Egbert Myjer, HolandijaSudija John Lawrence O’Meally, AustralijaSudija Fatsah Ouguergouz, AlžirDr Jarna Petman, FinskaProf. Victor Rodriguez Rescia, KostarikaGospodin Belisario dos Santos Junior, BrazilProf. Marco Sassoli, Italija-ŠvajcarskaSudija Ajit Prakash Shah, IndijaGospodin Raji Sourani, PalestinaSudija Philippe Texier, FrancuskaSudija Stefan Trechsel, ŠvajcarskaProf. Rodrigo Uprimny Yepes, Kolumbija

Članovi komisijeNovembar 2015 (ažurirani spisak možete naći na www.icj.org/commission)

Predsednik:Prof. Sir Nigel Rodley, Ujedinjeno Kraljevstvo

Potpredsednici: Prof. Robert Goldman, Sjedinjene Američke DržaveSudija Michèle Rivet, Kanada

Izvršni komitet:Prof. Carlos Ayala, VenecuelaSudija Azhar Cachalia, Južnoafrička Republika Prof. Jenny E. Goldschmidt, HolandijaGospodja Imrana Jalal, FidžiGospodja Hina Jilani, PakistanSudija Radmila Dičić, Srbija

Međunarodna komisija pravnika (ICJ) koji čine 60 eminentnih sudija i pravnika iz svih regiona sveta promoviše i štiti ljudska prava preko vladavine prava, koristeći jedinstvena stručna znanja sa ciljem da se ojačaju nacionalni i međunarodni pravni sistemi.

ICJ je osnovan 1952. godine i sprovodi svoje aktivnosti na pet kontinenata. Cilj ICJ-a je da obezbedi stalan razvoj i delotvornu primenu zaštite ljudskih prava i međunarodnog prava; obezbe primenu građanskih, kulturnih, ekonomskih, političkih i socijalnih prava; obezbedi podelu vlasti; i garantuje nezavisnost sudstva i pravne struke.

® Sudije i tužioci u Srbiji: Dugačak put ka nezavisnoj samoupravi — Izveštaj misije u Srbiji

© Copyright International Commission of Jurists, 2016

Grafi čki dizajn: Evgenije ĐenPrevod na srpski: Alpha Team One

Originalni tekst izveštaja je sačinjen na engleskom jeziku.U slučaju razlika između teksta na engleskom i teksta na srpskom jeziku, važi izvornik sačinjen na engleskom jeziku.

Međunarodna komisija pravnika (ICJ) dozvoljava slobodno reprodukovanje delova svih publikaciji, s tim da se na odgovarajući način to naznači, kao i da se takvo izdanje koje sadrži citate ili delove publikacija dostavi ICJ-u na sljedeću adresu:

International Commission of JuristsP.O. Box 91,33, Rue des Bains,Geneva,Switzerland

Publikacija je objavljena zahvaljujući podršci Ministarstva spoljnih poslova Finske.

Sudije i tužioci u Srbiji: Dugačak put ka nezavisnoj samoupravi


SUDIJE I TUŽIOCI U SRBIJI: DUGAČAK PUT KA NEZAVISNOJ SAMOUPRAVI 3

SADRŽAJ

1. UVOD . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .41.1 Pravosudni sistem u Srbiji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4

1.2 Pozadina: Postupak reizbora . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6

1.3Nezavisnostsudstvaisudijskasamoupravaumeđunarodnompravu . . . . . . . 7

1.4Nezavisnost/samostalnosttužilaštvaisamoupravatužilaštva umeđunarodnompravu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9

2. REFORMA PRAVOSUDNOG SISTEMA U KONTEKSTU PRISTUPANJA EVROPSKOJ UNIJI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .12

2.1 Pregovori o pristupanju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12

2.2KakoEvropskaunijaocenjujereformupravosuđa? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12

2.3 Ustavni amandmani . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13

3. INSTITUCIONALNA I STRUKTURNA NEZAVISNOST I SAMOSTALNOST SUDSTVA I TUŽILAŠTVA . . . . . . . . . . . . . . . . . .15

3.1 Nezavisnost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15

3.2Članstvouorganimasamouprave . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16

3.3Budžetiinternaadministracija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20

3.4Političkiuticaj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21

4. ULOGA VSS I DVT U OBEZBEĐIVANJU NEZAVISNOSTI I NEPRISTRASNOSTI SUDSTVA I TUŽILAŠTVA . . . . . . . . . . . . . . . .24

4.1 Imenovanje i mandat . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24

4.1.1 Sudstvo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24

4.1.1.1 Mandat . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24

4.1.1.2 Postupak imenovanja sudija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26

4.1.2 Tužilaštvo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27

4.2Obrazovanjeistupanjenafunkcijusudijaitužilaca . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29

4.3Razrešenjeidisciplinskokažnjavanjesudijaitužilaca . . . . . . . . . . . . . . . . . 30

4.4Ocenjivanjeiunapređenje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35

5. DALJI IZAZOVI U OPŠTEM PRAVNOM SISTEMU U SRBIJI . . . . .395.1NoviZakonikokrivičnompostupku . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39

5.2 Kvalitet sudske prakse i delotvornost sistema . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39

5.3 Raspodela predmeta i upravljanje radom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42

6. ZAKLJUČCI I PREPORUKE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .44

SUDIJE I TUŽIOCI U SRBIJI: DUGAČAK PUT KA NEZAVISNOJ SAMOUPRAVI4

1. UvodU ovom izveštaju procenjujemo sadašnje stanje nezavisnosti i odgovornosti sudstvaitužilaštvauSrbijii,presvega,samoupravutihdvejuprofesijapodvođstvomVisokogsavetasudstvaiDržavnogvećatužilaca.IzveštajjesačinjenpozavršetkumisijeMeđunarodnekomisijepravnika(International Commission of Jurists ― ICJ)uSrbijiuoktobru2015.godine,preduzeteradiprocenesitu-acijeupogledusamoupravesudstvaitužilaštvanabitnojprekretnicinjihovograzvoja. Misija je organizovana u kontekstu globalnog cilja ICJ koji se odno-sinaunapređenjedelotvornogpravosuđainezavisnostinosilacapravosudnihfunkcija.ICJ je smatrao da je posle nedavne zakonodavne reforme sistema nezavisnog pravosuđasadapravitrenutakdaseprocenifunkcionisanjenovihmehanizamainjihovihmetodaiprakserada.Osimtoga,ICJ je smatrao da je primereno da seposlenedavnogtraumatičnogiskustvaupostupkuopštegreizborasudijapristupi sagledavanju snage nezavisnog kontrolnog sistema.U sastavu tima ICJbilisuKetilLund(komesarICJibivšisudijaVrhovnogsudaNorveške), Róisín Pillay (direktor Evropskog programa ICJ) i Massimo Frigo (pravnisavetnikEvropskogprogramaICJ).DelegacijajeboravilauSrbijiod26. do 30. oktobra 2015. Imala je sastanke sa sekretaromUstavnog suda,Vrhovnimsudom,Ministarstvompravde,Republičkimjavnimtužilaštvom,čla-novimaVisokogsavetasudstvaiDržavnogvećatužilaca,DruštvasudijaSrbije,AdvokatskomkomoromSrbije,Udruženjemjavnihtužilacaizamenikajavnihtužilaca Srbije, Udruženjem sudijskih i tužilačkih pomoćnika Srbije, kao i snevladinim organizacijama, međuvladinim organizacijama i članovima diplo-matske zajednice.ICJ jeupoznats temeljitimnezavisnimprocenamakoje jenekolikomeđuna-rodnih i nadnacionalnih organizacija izvršilo u pogledunezavisnosti sistemasudstvaitužilaštvauSrbiji.ICJjeuzeouobzirpreporuketihtelaionesuušleuosnovanalizesačinjeneuovomizveštaju.1

1.1. Pravosudni sistem u SrbijiUSrbijivladagrađanskopravnisistem,kojijeoblikovanpoduticajemnekolikopravnihmodela.Reč je, pre svega, o austrougarskoj pravnoj tradiciji, s ne-kimelementimafrancuskogsistemaisistemaSovjetskogSaveza,gdejetajpotonji zauzimao posebno važno mesto u vreme Socijalističke FederativneRepublike Jugoslavije.2SovjetskopravnonasleđeiautoritarnirežimSlobodanaMiloševića3seuizvesnojmeriidaljedržežilavoukulturipravničkezajednice.KaoivećinadrugihzemaljazapadnogBalkana,Srbijasenalaziuprocesutran-zicije iz postkonfliktnog i postautoritarnog stanjaudemokratskudržavu za-snovanunavladaviniprava.Međunarodnazajednicasnažnopodržavatutran-zicijuibitnoutičenanju.Poredtoga,utranzicijamazemaljazapadnogBalkanadominantnu ulogu ima proces pristupanja Evropskoj uniji. To podrazumeva naročitosnažanisveobuhvatanpritisakdaseizvršereformeuskladusastro-

1 Nije,međutim,mogućnopreneti sve te izveštajedasenebinarušilačitljivostovogdokumenta. 2 V.VesnaRakićVodinelić,AnaKneževićBojović,MarioReljanović,Reforma pravosuđa u Srbiji 2008–

2012,CUPS,Fondacija „Otvorenodruštvo”,Beograd2012 (udaljem tekstu:Reforma pravosuđa u Srbiji),s.25–26.

3 V.Reforma pravosuđa u Srbiji,navedenodelo,s.28–29.


goutvrđenimrokovimaimerilima,kaoipomnimeđunarodninadzornados-tvarenim napretkom.Saglasno okviru pristupanja Evropskoj uniji, Srbija je, pošto je usvojila noviUstav2006.godine,pristupila sveobuhvatnoj reformipravosuđaprimenjujućiNacionalnu strategiju reforme pravosuđa za period 2006–2012 kojoj je bio cilj da sepravosuđeuspostavikaonezavisno,transparentno,odgovornoidelotvorno.U sklopu te reforme izmenjen je i dopunjen opšti Zakon o sudijama,poredosta-lihpropisakojimaseuređujeradsudijskeprofesije.Utomprocesupreuređe-njasudstvaitužilaštvauSrbiji,utvrđenojedasvesudijeitužiocetrebarazre-šiti ukoliko ne budu reizabrani. Posledica toga bila je da je u julu 2009. godine objavljennovikonkurszasvesudijskeitužilačkepoložajeuSrbiji.Udecembru2009.godineVisokisavetsudstvajereizabrao1.528odoko2.400sudija,kaoi871novogsudiju,dokotprilike trećinasvihdotadašnjihsudijanijebila re-izabranaiizgubilajepoložaj.SudijskafunkcijajesmatranastalnomsaglasnoUstavu Republike Srbije iz 1990. godine.4Ukupnouzev,nijebiloreizabrano837sudijai220tužilaca.Tvrdilosedaseurazrešenjimanisupoštovaleprocesneobavezeidaslučajevinisuindividualnoobrazloženi.5DocnijejeUstavnisudproglasiotajprocesne-ustavnimzbogtogaštoodlukenisubilepojedinačnoobrazloženeištonijebilopoštovanopravonapravičnosuđenje.6KomitetUNzaljudskapravazaključioje2011.godineda„procesreizborasudija,kojijebioosmišljensciljemjačanjasudstva,azbogkojiegjesmanjenbrojsudija,nijebiotransparentan,nitijesadržaojasnekriterijumeimogućnostpropisneprovereodlukaootpuštanjusudija”.7Komitetjepreporučioda„onimsudijamakojenisubilereizabraneupostupku 2009. [treba]omogućitidapokrenupostupakzacelovitopreispitiva-njetogpostupka”.8

PosleodlukeUstavnogsuda,VisokisavetsudstvaiDržavnovećetužilacasuizmeđu2011.i2012.godinesproveliprocedurupreispitivanjaodlukanaosno-vukojihlicanisubilareizabranauprocesureizbora.Topreispitivanjeodlukaimalo je nekoliko procesnihmanjkavosti, što je otvorilo novi krug ustavnihžalbi.Ustavnisudje2012.godinenaložioVisokomsavetusudstvaiDržavnomvećutužilacadavratenasudijske,odnosnotužilačkefunkcijesvesudijeitu-žiocekojinisubilireizabrani,smatrajućidajebilopovređenonjihovopravonapravičnosuđenjeidasuproizvoljnoprimenjenikriterijumiizbora.9

NatraguNacionalnestrategijereformepravosuđazaperiod2006–2012,do-neta je Nacionalna strategija reforme pravosuđa za period 2013–2018(NSRP)10 i Akcioni plan 2013. godine. Srbija trenutno sprovodi drugi krug reforme pra-vosuđa.

4 Član101,UstavSrbijeiz1990. 5 V.radisagledavanjaceloviteanalize:Reforma pravosuđa u Srbiji,navedenodelo.V.takođe:Društvo

sudijaSrbije,Snapshot of the reappointment of judges in Serbia („KratakpregledreizborasudijauSrbiji”),Beograd2015,s.4.

6 OdlukaUstavnogsudabr.102/2010,od28.maja2010. 7 Zaključne primedbe o Srbiji,Komitetza ljudskaprava,dokumentUNCCPR/C/SRB/CO/2,20.maj

2011,stav17. 8 Zaključne primedbe o Srbiji,navedenodelo,stav17. 9 OdlukaUstavnogsudabr.VIII-U-534/2011,od11.jula2012. 10 Nacionalnu strategiju reforme pravosuđaza period 2013–2018(NSRP)donelajeNarodnaskupština

1.jula2013.V.takođe:Akcioni plan.


1.2. Pozadina: Postupak reizboraIako misija ICJnijebilausredsređenanapostupakopštegreizborakojiseod-vijaoizmeđu2009.i2012.godine,sviakterisujasnoistaklidajetajpostupakpredstavljaokritičnitrenutakureformipravnogsistemaidajeonimaotrajnetraumatskeposlediceposudstvoitužilaštvo.ICJprimećujedajetajpostupakizazvaoozbiljnuzabrinutostuvezisnačelomstalnostisudijskefunkcije,kojejejednaodosnovnihkarakteristikanezavisnostisudstva(vidi,niže,oizboru[nosilacapravosudnihfunkcija]uodeljku4.1).Ukonkretnomslučajuzemaljautranziciji,bilodajerečotranzicijiizkonflik-tnogstanjailiizautoritarnogrežimausistemvladavinepravaidemokratije,međunarodnistandardipotvrđujudanačelonepremestivostisudija„morabitipoštovanouodnosunasudijeimenovaneuskladusazahtevimavladavinepra-va.Nasuprottome,sudijekojesunezakonitoimenovaneilikojesvojusudijskuvlastcrpuizaktalojalnostimogubitirazrešenedužnostipozakonu,uskladusnačelomparalelizma.Njimasemorapružitimogućnostdaupostupkukojizadovoljava kriterijume nezavisnosti i nepristrasnosti ospore odluku o svom razrešenjuunastojanjudaseizborezasvojevraćanjenasudijskufunkciju”.11 Čakiondakadajezemljaukrizikojaprethoditranziciji,ICJ naglašava da su „stabilnostikontinuitetsudijskefunkcijesuštinskivažan.Sudijenesmejubitipodvrgnuteproizvoljnomrazrešenju, individualno ilikolektivno,kojebispro-vela izvršna,zakonodavnailisudskavlast.Sudijemogubitismenjenesamoupravičnomitransparentnompostupku—zbogtežepovrededužnostikojajenespojivasasudijskomfunkcijom,zbogkrivičnogdelailinesposobnostiusledkojenisuumogućnostidaobavljajusvojesudijskefunkcije”.12

Specijalni izvestilac UN o nezavisnosti sudija i advokata utvrdio je smernice uvezisaizuzecimaodnačelastalnosti inesmenjivostisudija.Iakoseutimsmernicama ne isključujemogućnost da sudije i sudijski pomoćnici koji subiliumešaniuprethodnisistemnakrajubudusmenjeni,naglašavasedaoni,usvakomslučaju,„morajubitizaštićeniodproizvoljnogmešanjaioddrastič-nih,neselektivnihmera”.13

Premaopštemshvatanju,„reizbor”seodvijaondakadadođedokolektivnograzrešenjasvihnosilacasudijskihfunkcijakojimasepružamogućnostdaseponovokandidujuzasvojedotadašnjefunkcije,kaoštosetodogodilouSrbiji2009.godine.Alternativatompostupkujepostupakrevizije,ukomesepristu-pa individualizovanojprocenisudija,uzodgovarajućipostupak injihovumo-gućnostdasežale.ICJ je saglasan sa specijalnim izvestiocem za nezavisnost sudijaiadvokataupogledutogadajeopcijarevizionogpostupka„povoljnijaiprimerenija”.14Kakojeukazaospecijalniizvestilac,dabiseobezbedilopošto-

11 Ažurirana grupa prinicipa za zaštitu i unapređenje ljudskih prava u postupanju prema izvršiocima krivičnih dela iz “Izveštajanezavisnogeksperta za ažuriranjegrupeprincipa,DianeOrentlicher”,UNDoc.E/CN.4/2005/102/Add.1,8.februara2005,načelobr.30.

12 ICJŽenevskadeklaracijaopoštovanjuipodržavanjuvladavinepravaiulozisudijaiadvokataukri-znimvremenima,načelobr.5,2008.

13 SpecijalniizvestilacUNonezavisnostisudijaiadvokata,Annual Report to the UN Commission on Human Rights(Godišnji izveštaj Komisiji UN za ljudska prava),UNDoc.E/CN.4/2006/52,23.januar2006(udaljemtekstu:Godišnji izveštaj 2006),stav50.V.takođe:SpecijalniizvestilacUNonezavi-snostisudijaiadvokata,Annual Report to the UN Human Rights Council (Godišnji izveštaj Savetu za ljudska prava UN),UNDoc.A/HRC/11/41,24.mart2009(udaljemtekstu:Godišnji izveštaj 2009),stav 64.

14 Specijalni izvestilac UN o nezavisnosti sudija i advokata,Godišnji izveštaj 2006, navedeno delo,stav 54.


vanjenačelastalnostisudijskefunkcijesaglasnoopštimnačelimanezavisnostisudstvaUjedinjenihnacija,svakirevizionipostupaktrebalobidaslediuobiča-jenapravilaistandardesaglasnomeđunarodnomiunutrašnjempravuuvezisdisciplinskimpostupkom,postupkomkojisepreduzimauslučajuudaljenja(suspenzije)ipostupkomrazrešenjadužnosti.15 Stoga se taj postupak sastoji od„objektivnogprocenjivanjausvakompojedinačnomslučajudalijesudijaimenovannezakonitoilioncrpesvojusudijskuvlastizaktalojalnosti,kakobiseutvrdilotrebalitolicedabuderazrešenosudijskefunkcije”.16

ICJnaglašavadaje,utranzicionojsituacijiukakvojsenašlaSrbija,trebalosprovestirevizionipostupakkakobisenanajboljinačinosiguralopoštovanjenačelastalnostisudijskefunkcije.

1.3. Nezavisnost sudstva i sudijska samouprava u međunarodnom pravuNezavisnasudijskaipravničkaprofesijasuštinskisuznačajnezaodržavanjevladavine prava i valjano odvijanje pravosudnog procesa.17 Nezavisnost sud-stvajekamentemeljacvladavinepravaisuštinskijevažnapoštosenjomejemčipoštovanje,zaštitaiostvarivanjeljudskihprava,kaoipristuppravdisvihonih čija su prava povređena.18 Komitetministara Saveta Evrope takođe jenaglasiodajesudijskanezavisnost„nezaobilaznazanepristrasnostsudijaizafunkcionisanjepravosudnogsistema”.19

Nezavisnost sudstva ima i neinstitucionalnu, sistemsku dimenziju, kao i per-sonalnu dimenziju koja se odnosi na ponašanje svakog pojedinačnog sudije.Onaprvadimenzijamožeseokarakterisatikaonezavisnostsudskegranevlastiuceliniodmešanjadrugihgranavlastiijavnosti,odnosnokaostrukturnane-zavisnost.Drugiaspekt sudskenezavisnosti, koji jepodjednakovažan,odno-sisenanezavisnostsvakogpojedinačnogsudijeuokvirusudijskeprofesije.20

15 SpecijalniizvestilacUNonezavisnostisudijaiadvokata,Godišnji izveštaj 2006,navedenodelo,stav55. 16 SpecijalniizvestilacUNonezavisnostisudijaiadvokata,Godišnji izveštaj 2006,navedenodelo,stav64. 17 V.dokumentICJizAtine(1955)[ActofAthens]iDeklaracijuICJizNjuDelhija(1959). 18 V.Osnovna načela nezavisnosti sudstva —usvojenona7.KongresuUjedinjenihnacijaospreča-

vanju kriminala i postupanju s počiniocima krivičnih dela održanog uMilanu od 26. avgusta do6.septembra1985,podržanoodstraneGeneralneskupštine, rezolucije40/32od29.novembra1985i40/146od13.decembra1985.Osnovnanačelanezavisnostisudstva,načelo1;Preporuka Komiteta ministara zemljama-članicama o sudijama: nezavisnost, delotvornost i odgovornosti,kojujeusvojioKomitetministara17.novembra2010na1098.zasedanjuzamenikaministara,CoEDoc.CM/Rec(2010)12(udaljemtekstu:Preporuka Saveta Evrope o sudijama),preambula ičlanovi3i7;Magna karta sudija,kojujeusvojioKonsultativnisavetevropskihsudija(ConsultativeCouncilofEuropeanJudges—CCJE)nasvom11.plenarnomzasedanju,Strazbur,17–19.novembar2010(udaljemtekstu:Magna karta sudija),član3(„Nezavisnostsudstvajezakonska,funkcionalnaifi-nansijska”);CCJE,Mišljenje br. 10(2007) Konsultativnog saveta evropskih sudija upućeno Komitetu ministara Saveta Evrope o Savetu sudstva u službi društva,usvojenona8.sastankuCCJE,Strazbur,21–23.novembar2007(udaljemtekstu:Mišljenje br. 10),stav9.

19 Preporuka Saveta Evrope o sudijama,preambula.V.takođe,član11:„Spoljnanezavisnostsudijanijeprerogativiliprivilegijadatausopstvenominteresusudija,većuinteresuvladavinepravailicakojatražeiočekujunepristrasnupravdu.Nezavisnostsudijatrebaposmatratikaojemstvoslobode,poštovanjaljudskihpravainepristrasneprimenezakona.Nepristrasnostinezavisnostsudijasuštin-skisuvažnizagarantovanjeravnopravnostistranakaupostupkupredsudom”.

20 V.izmeđuostalog:Preporuku Saveta Evrope o sudijama,član4:„Nezavisnostpojedinačnihsudijaza-štićenajenezavisnošćupravosuđaucelini.Kaotakva,onapredstavljafundamentalniaspektvladavineprava”;UNODC,Komentar Bangalorskih principa sudijskog ponašanja,septembar2007(„Komentar Bangalorskih principa”),stavovi23i39:„...sudijskanezavisnostnezahtevasamonezavisnostsudstvakaoinstitucijeuodnosunadrugegranevlasti;onazahtevaidasudijebudunezavisnejedneoddrugih.Drugačije rečeno,sudijskanezavisnostnezavisisamoodslobodeodneprimerenihspoljnihuticajavećiodslobodeodneprimerenihuticajakojibimogliproistećiizpostupakailistavovadrugihsudija...”


Obaveza da se poštuje lična nezavisnost sudije ima posebne implikacije zaunutrašnju organizaciju sudstva 21 i upravo je to razlog zbog koga Komitet mi-nistaraSavetaEvropenaglašavadai„nezavisnostsudijaisudstvatrebadabudesadržanauustavuzemalja-članicailinanajvišemmogućemzakonskomnivouudržavama-članicama,pričemusekonkretnijipropisiutvrđujuuformizakona”.22Poredtoga,kakoseutvrđujeuKomentaru Bangalorskih principa,naosnovutognačela„nijednahijerarhijskaorganizacijasudstva,nitibilokakvarazlikaustepenuilirangunesmeseninakojinačinmešatiupravosudijedaizreknepresuduslobodno,bezuplivaspoljnihrazlogailiuticaja”.23

Opšticiljobezbeđivanjasudijskenezavisnostiotvarapotrebudaseosiguradaupravljanjesudstvomsamoposebinepostaneinstrumentuticajadrugihorga-nadržavnevlastiilinekogprivatnoglicailientiteta.ZatoseuEvropskoj povelji o zakonu za sudijepotvrđujedase„uvezisasvakomodlukomkojautičenaizbor,zapošljavanje,imenovanje,napredovanjeukarijeriiliprestanakfunkcijesudijezakonom[...]predviđaintervencijaorgananezavisnog od izvršne i za-konodavnevlasti...”24

Obaveza da se obezbedi nezavisnost sudstva u pogledu upravljanja sudstvom može se delotvorno i primereno ostvariti na različite načine. Međutim, ICJ smatrada,akoseimajuuvidumeđunarodnistandardi,najboljapraksaupre-ovlađujućojmerifavorizujepristupkojijesadausvojenuSrbijiikojiiuEvropiimaposebanimpuls.Tojepristupkojisesvodinaformiranjesaveta,odnosnovećapravosuđakojisuzaduženizatodaobezbedesamoupravuprofesije.TojerešenjekojejepreporučilaVenecijanskakomisijaSavetaEvrope,25 Komitet zaljudskapravaUN—unekolikozaključnihzapažanjaonačinunakojidržavaispunjavasvojeobavezepremaMeđunarodnompaktuograđanskimipolitič-kim pravima (ICCPR), specijalni izvestilac UN za pitanja nezavisnosti sudijai advokata,26 Magna karta sudija,27Konsultativni savetevropskih sudija,kaoi Mere za delotvornu primenu Bangalorskih principa sudijskog ponašanja (uda-

21 Preporuka Saveta Evrope o sudijama,član22:„Načelosudskenezavisnostiznačinezavisnostsva-kogpojedinačnogsudijeuvršenjufunkcijevođenjasudskogpostupka.Kadadonoseodluke,sudijetrebadabudunezavisneinepristrasneisposobnedadelujubezikakvihograničenja,neprimerenoguticaja,pritisaka,pretnjiilimešanja,neposrednogiliposrednog,odstranebilokogorgana,uključu-jućiiorganeunutarpravosuđa.Hijerarhijskaorganizacijapravosuđanebismeladapodrivaindivi-dualnunezavisnostsudija”.

22 Savet Evrope, Preporuka o sudijama,član7. 23 UNDOC,Komentar Bangalorskih principa,navedenodelo,stav40.V.takođe:stav23:„Pojedinačni

sudijamožeimatitakvostanjesvesti,aliakosudkomeonpredsedavanijenezavisanoddrugihgranavlastiuonomeštojesuštinskivažnozanjegovofunkcionisanje,ondasezasudijunemožerećidajenezavisan”.

24 Evropska povelja o zakonu za sudije,SavetEvrope,Strazbur,8–10.jul1998,član1.3(podvukliautori).V.uistomduhu:Magna karta sudija,član4.

25 Venecijanskakomisija,Izveštaj o nezavisnosti pravosudnog sistema — Deo I: Nezavisnost sudija,usvojenna82.plenarnomzasedanju,Venecija,12–13.mart2010(„Izveštajo nezavisnosti sudija”),stav32.V.takođe:Venecijanskakomisija,Sudijska imenovanja,usvojenna70.plenarnomzaseda-njuuVeneciji,16–17.marta2007(„Izveštaj o imenovanjima sudija”),stav44idalje.

26 V.Specijalni izvestilacUNzapitanjanezavisnostisudijaiadvokata,Godišnji izveštaj 2009,nave-denodelo,stav27:„Nekolikoregionalnihstandarda,uporedosaKomitetomzaljudskapravaune-kolikonjegovihzaključnihzapažanja,preporučujuosnivanjenezavisnogorganakojićebitizaduženzaizborsudija.Tojetakođepreporučenouizveštajimaspecijalnogizvestiocaonjegovimposetamaizvesnombrojuzemalja”.

27 Magna karta sudija,član13:„Kakobiobezbedilanezavisnostsudija,svakadržavaćeformiratisud-skisavetilinekodrugospecifičnotelonezavisnoodzakonodavneiizvršnevlasti,komećepoveritiširokenadležnostizasvapitanjakojasetičunjihovogstatusa,kaoiorganizacije,funkcionisanjaisveukupneslikepravosudnihinstitucija...”


ljem tekstu: Smernice za sprovođenje Bangalorskih principa).28 Komitet mini-staraSavetaEvropedaojesledećudefiniciju:„Pravosudnisavetisunezavisnatela,osnovanasaglasnozakonuiliuskladusaustavom,kojanastojedazaštitenezavisnost sudstva i pojedinačnih sudija i da time doprinesu delotvornomfunkcionisanjupravosudnogsistema”.29

KonsultativnisavetevropskihsudijaSavetaEvrope(CCJE) razvio je smernice zafunkcionisanjepravosudnihsaveta.Utimsmernicamapotvrđujesedajeosnovnasvrhatakvihsaveta„očuvanjekakonezavisnostipravosudnogsiste-ma,takoinezavisnostipojedinačnihsudija”.30 Tu se kao osnovni zadaci pravo-sudnogsavetaidentifikujusledećizadaci: • vrednovanjesprovođenjapravde;31

• upravljanjepravosuđemivođenjepravosuđa; • omogućavanjeličnenezavisnostisvakogpojedinačnogsudije;32

• izboriimenovanja; • unapređenje,ocenjivanje,obuka; • disciplinaietikasudija; • kontrolabudžetapravosuđaiupravljanjenjime; • zaštitaslikekojujavnostimaosudijama(imidž).33

1.4. Nezavisnost/samostalnost tužilaštva i samouprava tužilaštva u međunarodnom pravuSmerniceUNoulozitužilacapotvrđujudatužioci„imajujednuodključnihulogausprovođenjupravosuđa,apravilakojimaseuređujeobavljanjenjihovihvaž-nihzadatakamorajuunapređivatipoštovanjenačelanjihovejednakostipredzakonomipostupanjenaosnovutihnačela”,34 pretpostavke nevinosti i prava napravičnoijavnosuđenjeprednezavisniminepristrasnimsudom.SpecijalniizvestilacUNzapitanjanezavisnostisudijaiadvokataokarakterisaojetužiocekao „suštinski značajneaktereusprovođenjupravosuđa, [koji] sudužnidapoštujuištiteljudskodostojanstvoipodržavajuljudskaprava,doprinosećinatajnačinobezbeđivanjuvaljanogpravosudnogpostupkaineometanomfunk-cionisanjucelokupnogkrivičnopravnogsistema.Tužiocitakođeimajujednuodključnihulogauzaštitidruštvaodkulturenekažnjivostiiutomsmisludelujukaočuvarinakapijipravosuđa”.35

28 Grupazaintegritetsudija,Mere za delotvornu primenu Bangalorskih principa sudijskog ponašanja,dokument usvojen u Lusaki, Zambija, 21. i 22. januara 2010 (u daljem tekstu:Mere za prime-nu Bangalorskih principa),stav4.1:„Odgovornostzaupravljanjesudom,uključujući imenovanja,nadzoridisciplinskukontroluzaposlenihusudutrebadasnosisudstvoilitelokojejezaduženozausmeravanjeikontrolusudstva”.

29 Preporuka Saveta Evrope o sudijama,član26.V.takođe:CCEJ,Mišljenje br. 10,stav11. 30 CCEJ,Mišljenje br. 10,stav8. 31 CCEJ,Mišljenje br. 10,stav10. 32 CCEJ,Mišljenje br. 10,stav12,14. 33 V.CCEJ,Mišljenje br. 10,stav.42.V.takođe:Venecijanskakomisija,Izveštaj o sudijskim imenova-

njima,navedenodelo,stav25. 34 Smernice UN o ulozi tužilaca,usvojenena8.KongresuUNosprečavanjukriminala ipostupanju

premaučiniocimakrivičnihdela,Havana,Kuba,od27.avgustado7.septembra1990. 35 SpecijalniizvestilacUNzapitanjanezavisnostisudijaiadvokata,Godišnji izveštaj Veću za ljudska

prava UN,UNDoc.A/HRC/20/19,7.jun2012(udaljemtekstu:Godišnji izveštaj 2012),stav93.


Iakotužilaštvailitužilačkeslužbepopravilunisuinstitucionalnonezavisniodizvršnegranevlastiizadministrativnihrazloga,tužilaštvotrebadazadržifunk-cionalnu nezavisnost.36VelikovećeEvropskogsudazaljudskapravaposebnojeistaklodaje„uinteresujavnostidaseodržavapoverenjeunezavisnostipo-litičkuneutralnosttužilačkihorganadržave”.37 Bez obzira na konkretnu istragu ikrivičnopravnisistem,„morase,međutim,garantovati,kakouzakonu,takoiupraksi,nezavisnostistrageinjenaobjektivnostusvimokolnostimaibezobziranatodalisulicaokojimajerečjavneličnosti”.38Naprimer,usluča-juukomejebilopotrebnosprovestikrivičnuistraguprotivvrhovnogtužiocaBugarske,Evropskisudjepriznaodaje,zboghijerarhijskogsistematužilaštvau tojzemlji, „bilopraktičnonemogućesprovestinezavisnu istraguokolnostikojesugainkriminisale,čakipoštojeusvojenustavniamandmankojijenateorijskomplanudozvoliodaonbudeoptužen”.39

Specijalni izvestilac UN za pitanja nezavisnosti sudija i advokata potvrdio je daje„suštinskivažnoda...tužiocimogudanezavisno,nepristrasno,objektiv-noitransparentnoobavljajusvojufunkciju.[...]Akonepostojisamostalnosti funkcionalnanezavisnostitužiocićebiti izloženineprimerenomuticajuiko-rupciji,čimećesenarušitinjihovkredibilitetuodnosunaostaleaktereupravo-sudnomsistemu,abićepodrivenoipoverenjejavnostiudelotvornostcelogtogsistema”.40Zaista,„tužilacitužilaštvomorajubitiautonomni,bezobziranain-stitucionalnustrukturu.Državesudužnedaobezbededatužiocimoguobavlja-tisvojefunkcionalneaktivnostinanezavisan,objektivaninepristrasannačin”.41

KonsultativnisavetevropskihtužilacaSavetaEvrope(CCPE),kojiokupljatuži-oceizsvihevropskihpravnihsistema,potvrdiojeda„nezavisnostisamostal-nosttužilaštvaneminovnopratenezavisnostpravosuđaiproističuiznje.Stogatrebapodsticatiopštutendencijukasnaženjunezavisnostiidelotvornesamo-stalnostitužilaštva”.42Stvarjenačelatoštotužioci„trebadabuduautonomni

36 V.Konsultativnisavetevropskihtužilaca(CCPE),Mišljenje br. 9(2014) Konsultativnog saveta evrop-skih tužilaca Komitetu ministara Saveta Evrope o evropskim normama i načelima koji se odnose na rad tužilaca,CoEDoc.CCPE(2014)4Final,Strazbur,17.decembar2014(udaljemtekstu:Mišljenje br. 9),stav37:„Usvakomslučaju,tužiocitrebadabuduupoložajukojiimomogućujedaoptužu-jubezikakvogometanjadržavnefunkcionerezakrivičnadelakojatifunkcioneripočine,posebnoudomenukorupcije,nezakonitogkorišćenjaslužbenihovlašćenjaiteškihpovredaljudskihprava”.V.takođe:stav38:„Tužiocimorajubitinezavisninesamoodizvršneizakonodavnevlastivećioddrugihaktera i institucija,uključujući aktere i institucijeuoblasti ekonomije,finansija imedija”.

37 Guja v. Moldova,Evropskisudzaljudskaprava(udaljemtekstu:ESLJP)Velikoveće,predstavkabr.14277/04,12.februar2008,stav90.

38 Kolevi v. Bulgaria,ESLJP,Predstavkabr.1108/02,5.novembar2009,stav208. 39 Kolevi v. Bulgaria,ESLJP,Predstavkabr.1108/02,5.novembar2009,stav209. 40 SpecijalniizvestilacUNzapitanjenezavisnostisudijaiadvokata,Godišnji izveštaj Generalnoj skup-

štini UN,UNDoc.A/67/305,13.avgust2012(udaljemtekstu:Godišnji izveštaj GA 2012),stav47;Tajnezavisniekspertdodaojeda„državeimajuobavezudaobezbedeneophodnajemstvaimeha-nizmezaštitekakobiomogućiletužiocimadaobavljajusvojuvažnuuloguifunkcijunaobjektivan,autonoman,nezavisaninepristrasannačin”;SpecijalniizvestilacUNzapitanjanezavisnostisudijaiadvokata,Godišnji izveštaj 2012,navedenodelo,stav95;Venecijanskakomisijajeprimetiladaće„iznužde,tužilac,kaoisudija,bitiuprilicidadonosinepopularneodlukekojemogubitipredmetkritikeumedijima,amogupostati ipredmetpolitičkogsporenja.Iztihrazloganeophodnojedaseobezbedivaljanmehanizamzaunapređenje,vođenjedisciplinskogpostupkairazrešenjekojićeosiguratidatužilacnemožepostatižrtvačinjenicedajemoraodadonesenepopularnuodluku”;Venecijanskakomisija,Izveštaj o evropskim standardima u pogledu nezavisnosti pravosudnog siste-ma: Deo II — Tužilaštvo,usvojenana85.plenarnomzasedanju,Venecija,17–18.decembar2010(udaljemtekstu:Izveštaj o tužilaštvu),stav18.

41 SpecijalniizvestilacUNzapitanjanezavisnostisudijaiadvokata,Godišnji izveštaj 2012,navedenodelo,stav98.

42 CCEP,Mišljenje br. 9,članIV.


usvomodlučivanjuitrebadaobavljajusvojedužnostioslobođenibilokakvihspoljnihpritisakailimešanja,imajućinaumunačelapodelevlasti iodgovor-nosti”.43Određenije,„nezavisnosttužilaca—kojajesuštinskivažnazavladavi-nuprava—morabitizajemčenazakonom,nanajvišemmogućemnivou,itonanačinsličanonomenakojijezajamčenanezavisnostsudija.Uzemljamauko-jimajejavnotužilaštvonezavisnoodvlade,državamorapreduzetidelotvornemeredajemčidasuprirodaiobimtenezavisnostiustanovljenizakonom”.44 CCPEpreporučujeilidaseproširenadležnostisudskihsavetatakodaobuhvateitužioceilidaseosnujeposebansavetnadležanzatužioce.45

Kakavgod tužilačkisistemdabudeusvojen,moraseobezbeditidakrivičnipredmeti,posebnoonikojiseodnosenapovredeljudskihpravai/iliorganizo-vanikriminalilinakorupcijubududelotvorno,nezavisnoinepristrasnoistra-ženi,gonjeniiizvedenipredsud.Uslučajevimapovredaljudskihpravatojeposebnovažnokakobisestalonaputnekažnjivosti.ICJ naglašava da je osnivanje pravosudnih saveta ili saveta sudstva, odno-snotužilaštvavažnodabiseosiguralopoštovanjeobavezaupogleduzaštiteljudskihprava,naročitouzemljamautranziciji.Odabranimodel,kojitrebadajemčidavećinaodlukaoključnimpitanjimaimenovanja,vođenjadisciplinskogpostupka,razrešenjaiunapređenjaostanuurukamatužilačkeprofesije,ipaktreba u isto vreme da osigura i otvorenost za druge aktere u društvu kako bi seizbeglostvaranjezatvorenihkorporativističkihsistema.

43 CCEP,Mišljenje br. 9,članV. 44 CCEP,Mišljenje br. 9, stav33.V. takođe,u smisluhijerarhijskih struktura: stavove40–44 i pre

svegastav42:„Suštinskijeznačajnodaserazvijuodgovarajućajemstvanemešanjauaktivnostitužilaštva.Nemešanjeznačidasegarantujedasutužilačkeaktivnosti,posebnousudskompostup-ku,oslobođenesvakogspoljnogpritiskakaoineprimerenihinezakonitihinternihpritisakakojibidolaziliizsamogtužilačkogsistema.Uhijerarhijskomsistemu,vrhovnitužilacmorabitiustanjudaostvarujeodgovarajućukontrolunadodlukamatužilaštva,štosvetrebadapodležeodgovarajućimmehanizmimazaštitepravasvakogpojedinačnogtužioca”.V.takođe:SpecijalniizvestilacUNzapi-tanjanezavisnostisudijaiadvokata,Godišnji izveštaj 2012,navedenodelo,stavovi80i99.

45 CCEP,Mišljenje br. 9,stav54.


2. Reforma pravosudnog sistema u kontekstu pristupanja Evropskoj uniji

2.1. Pregovori o pristupanjuOdodržavanjaMeđuvladinekonferencije21.januara2014.godine,EvropskaunijaiSrbijasuzvaničnozapočelepregovoreopristupanjuSrbijeEvropskojuniji.TooznačavaprvufazuzbližavanjaSrbijespravnimsistemomEvropskeunije (acquis communautaire — pravne tekovine) koja će se dalje unapređi-vatikakobudeotvaranadiskusijaousklađenostiskonkretnimkomponenta-ma(poglavljima)acquis. Kako se budu otvarala ta poglavlja Evropska unija će dubinski analizirati napredakSrbije u usvajanju i sprovođenju suštinskihiprocesnihpravilaEvropskeunijekakobiSrbijasvojsistemusaglasilasprav-nimsistemomdrugihzemalja-članicaEvropskeunije.Acquis communautaire EvropskeunijeobuhvatacelokupanpravnisistemEvropskeunije.Deokojiseodnosinavladavinupravaisudstvo,tužilaštvoiadvokatskuprofesijuuokvirupravosudnog sistema jeste poglavlje 23. U fazi pristupanja svake zemlje kandi-data,Evropskakomisijapodnosigodišnjeizveštajeonjenomnapretkukakobimerilanapredovanjeilinazadovanjeupogleduprilagođavanjanjenogpravnogsistema sistemu acquis Evropske unije.Usadašnjemtrenutku,institucijeEvropskeunijesujošuprocesuprethodneevaluacije kako bi procenile spremnost pravnog sistema Srbije da se podvrg-neprilagođavanjukojećepočetisa„otvaranjempoglavlja”.Poslednjiizveštajkojisadržiprocenustanja—IzveštajonapretkuSrbijeza2015—objavljenje10.novembra2015.godine,neposrednopozavršetkumisijeICJ.ŠefDelegacijeEvropskeunijeuSrbijiMichaelDavenportsaopštioje26.novembradaćeseuskoro„otvoritipoglavlja”.46

2.2. Kako Evropska unija ocenjuje reformu pravosuđa?U svom najnovijem izveštaju iz novembra 2015 u kome procenjuje napredak Srbije,Evropskakomisijasmatra:„Sudskanezavisnostnijeosiguranaupraksi.Imaprostorazavršenjepolitičkoguticajaprilikomizboraiimenovanjasudijaitužilaca.Sprovođenjepravdejesporo,uzvelikizaostatakurešavanjupred-meta.Zbogčestihpromenazakonodavstvainedovoljnoobuke,pravnookru-ženjejepunoizazova”.47DaljeuIzveštajuonapretkudaje(Evropska komisija) detaljne preporuke na koje se potom poziva u celom tekstu.OčekujesedaćeAkcioniplanzaprimenureformineophodnihshodnopoglav-lju 23 acquispodržatiVladaSrbijeposlekonsultacijasaEvropskomkomisijom.Misija ICJnijeimalamogućnostdaanalizirakonačniAkcioniplan;postojalojemnogoverzijanacrtatogplana.Misijaje,međutim,obaveštenadaje,napapiru,Akcioni plan prezentirao nekoliko reformi koje su koncipirane radi primene acqu-is communautaire krozjačanjenezavisnostisudstvaiautonomnostitužilaštva.UovomizveštajustoganedajemoprocenuAkcionogplana,madaćemosepozi-vatinakonkretnepredlogezareformekojećeverovatnobitiuvršteneutajplan.Neki akteri su obavestili ICJda,iakosukonsultacijeodonošenjuAkcionogpla-naodržaneuzučešćecivilnogdruštvaistrukovnihorganizacija,tajprocesnije

46 DelegacijaEUuSrbiji,“Davenport: Opening of Negotiating Chapters Shortly”,26.novembar2015. 47 Evropskakomisija,Serbia Progress Report 2015,EUDoc.SWD(2015)211final,10.novembar2015,

stav2.3,s.11(s.13.usrpskomtekstu—prim.prev.).


sprovedennasadržajannačin,većsetupreradilooformalističkompristupukojisesvodina„štrikliranjekvadratićauformularu”.48Usledtogaje,posvemusudeći,nastalasituacijaukojoj,madaupravosuđunavodnopostojisaglasnostokociljevareforme,nemaširokeusaglašenostistavovakadajerečostrategijiprimene.

2.3. Ustavni amandmaniKao što će dalje u tekstu biti naglašeno, za nekoliko značajnih reformi ne-ophodnih zaosiguranjenezavisnosti sudstva i samostalnosti tužilaštvakojenalažeprocespristupanjaEvropskojunijibićepotrebniamandmaninaUstav.Tokomsvojemisije,ICJjeuvišenavrataimaoprilikedačujekakojepostu-pakreformeUstavakomplikovanidug,štojeistaklaiVenecijanskakomisijau svome Mišljenju o Ustavu iz 2006. godine.49 ICJje,međutim,takođesaznaodajestanovišteEvropskeunijeveomauticajnomeđusrpskimvlastimakadajerečoreformama,uključujućiodlučnozalaganjezausvajanjeustavnihreformi.Saglasno članu 203 Ustava Srbije o promeni Ustava, Narodna skupština bimogladausvoji„predlogzapromenuUstava”dvotrećinskomvećinomoduku-pnogbrojanarodnihposlanika.Predlogbimoraladapodnese„najmanjejednatrećina” od ukupnog broja narodnih poslanika, predsednik Republike, Vladainajmanje150.000birača”.50

AkoNarodnaskupštinausvojipredlogzapromenuUstava,„pristupaseizradi,odnosno razmatranju aktaopromeniUstava”, koji potomSkupštinausvajaistomkvalifikovanomvećinom.Narodnaskupštinamožeraspisatireferendum,adužnajedatoučiniondakadaseustavnepromene,izmeđuostalog,odno-senadeoUstavaoorganizacijivlasti,štoobuhvataipravosuđeitužilaštvo.Član203Ustavapropisujedase„građaninareferendumuizjašnjavajunajka-snije u roku od 60 dana od dana usvajanja akta o promeni Ustava. Promena Ustavajeusvojenaakojezapromenunareferendumuglasalavećinaizašlihbirača”.Član24Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi utvrđujedamorabitiposti-gnutkvorumkojičini50procenataplusjedanglasgrađanaupisanihubiračkispisakdabireferendumbiovažeći.51Venecijanskakomisijajeranijevećkriti-kovalarigidnosttogkvorumaipreporučilajedasetajzahtevstavivansnage.52

UMinistarstvupravdejerečenoMisijiICJdaćereformapravosuđabitideojedinstvenogpredlogazakonaoustavnojreformikojićeobuhvatitiinekolikodrugihustavnihpromenaneophodnihdabiseispunilizahteviEvropskeunije,uključujući iustavnureferencuostatusuKosova.VećinaakteraskojimaseMisija srela ukazala je na to da je krajnje neizvodljivo da se postigne bilo kakva

48 ICJjeobaveštendasečestodogađada,iakotiakteridobijajupoziveinjihovosemišljenjesasluša,vladiniorganikasnijesačinetekstkojiuopšte,niunegativnom,niupozitivnomsmislu,neodražavadiskusijukojajevođena,kaonipreporukekojesuiznetetokomkonsultacija.Poredtoga,činisedanekolikoetabliranihorganizacijacivilnogdruštvauSrbijinepriznajeimenovanogpredstavnikacivilnogdruštvakaoosobukojagovoriunjihovoimeuprocesukonsultacija.

49 Venecijanskakomisija,Mišljenje o Ustavu Srbije,usvojenona70.plenarnomzasedanju,Venecija17–18.mart2007,CoEDoc.CDL-AD(2007)004,Mišljenjebr.405/2006,19.mart2007,DeoIX,sta-vovi99–102.

50 Član203,UstavRepublikeSrbijeiz2006. 51 Član24,Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi,iz1998. 52 Venecijanska komisija, Mišljenje o Nacrtu zakona o referendumu i narodnoj inicijativi u Srbiji,

CoEDoc.CDL-AD(2010)006,15.mart2010.


drugaizmenaidopuna(ustavnogteksta)semdasetočinikrozjedinstvenuustavnureformu,zbogdugačkogpostupkaustavnerevizijei,presvega,zbogpotrebedaseobezbedikvorumnareferendumu,kojinebibilomogućnopo-stićizazasebnipredlogzakonaoreformipravosuđa.Ostaliakteri izrazilisustrahovanjedabi jedinstvenaustavna reforma, kojabi obuhvatila i izrazitokontroverznokosovskopitanje,moglarizikovatidaseugrozicelokupnarefor-mapravosuđa,okojojvećpostojiopštasaglasnost.ICJsmatradabi,unačelu,bilomudroićidaljesadvazasebnapredlogazakonaustavnereforme,takoštobiseprioritetdaoonompredloguzakonakojibiseodnosionareformupravosuđa,kojaje,posvemusudeći,ponajmanjesporna.Akopostojizabrinutostdasenebimogaopostićikvorumkojijeneophodandabireferendumbiovažeći,moglobisepronaćialternativnorešenje.SobziromnatodasezahtevkojiseodnosinakvorumzareferendumnenalaziuUstavu,većuobičnomizbornomzakonu,bilobimogućnomodifikovatitajzahtevkrozredovanpostupakizmenezakona,kakojetosugerisalaVenecijanskakomisija,a potom prezentirati ustavne reforme kroz odvojene zakonske predloge. Time se,razumese,nebiniukomslučajuumanjilaobavezaVladedaobezbedice-lovito,transparentnoiinformisanoučešćebiračkogtela.ICJ,međutim,primećujedasumnogiakteriskojimasmoimaliprilikedasesretnemotokommisijenaglasilidastvarniizazovskojimjeSrbijasuočenanijeusvajanjeformalnihzakonskihreformi,većseonogledaudelotvornojprime-nitihreformiioistinskomangažmanustrukeutome(„osećajvlasništvakodrelevantnihprofesija”).ICJpreporučujeda,ukontekstupristupanjaEvropskojuniji,tajprocespodržisamaEUusaradnjisainstitucijamadržaveSrbijeime-đunarodnim i domaćimorganizacijamacivilnogdruštva,uključujući podrškukojabiseispoljilakrozdugoročniplanciljaneobukeiocenusprovođenjakojasenebiusredsredilasamonatekstoveistatistikuvećnapravnukulturu,uzodgovarajućepokazateljekojićetačnomeritidelotvornostprimene.


3. Institucionalna i strukturna nezavisnost i samostalnost sudstva i tužilaštva

3.1. NezavisnostUstavSrbijeiz2006.godineutvrđujedaje„vladavinaprava[...]osnovnapret-postavkaUstava i počiva na neotuđivim ljudskimpravima. Vladavina pravaseostvarujeslobodnimineposrednimizborima,ustavnimjemstvimaljudskihimanjinskih prava, podelomvlasti, nezavisnom sudskomvlašću i povinova-njemvlastiUstavuizakonu”.53Uređenjevlastipočivanapodelivlastiinačeluravnotežeimeđusobnekontroleizmeđugranavlasti,uznaglasaknatomedasudska vlast mora biti nezavisna.54

Ustavomjedaljeutvrđenodasu„sudovi[...]samostalni inezavisniusvomradu”.55Utvrđujesedaje„sudijanezavisanuvršenjusudskefunkcijeipotči-njen samo Ustavu i zakonu. Svaki uticaj na sudiju u vršenju sudijske funkcije je zabranjen”.56 Zakonom o sudijama priznaje se interna nezavisnost sudija odredbomkojomseutvrđujedaje„sudijanezavisanupostupanjuidonošenjuodluke”.57

Kada je rečo tužilaštvu,Ustavom jeutvrđenoda je „javno tužilaštvo [...]samostalandržavniorgan”.58 Zakonom o javnom tužilaštvuutvrđeno jedaje„javnitužilac izamenikjavnogtužiocasamostalanuvršenjusvojihovla-šćenja.Zabranjen je svakiuticajna rad javnog tužilaštva i napostupanjeu predmetimaod strane izvršne i zakonodavne vlasti, korišćenjem javnogpoložaja,sredstvajavnoginformisanjailinabilokojidruginačinkojimmožedaseugrozisamostalnosturadujavnogtužilaštva”.59 U Zakonu se dalje na-glašavadasu„javnitužilacizamenikjavnogtužioca[...]uvršenjufunkcijesamostalniodizvršneizakonodavnevlasti.Javnitužilacizamenikjavnogtu-žiocadužnisudaočuvajupoverenjeusvojusamostalnosturadu.Nikoizvanjavnogtužilaštvanemapravodaodređujeposlovejavnomtužiocuizameni-kujavnogtužioca,nitidautičenaodlučivanjeupredmetima.Javni tužilacizamenikjavnogtužiocasvojeodlukemorajudaobrazlažusamonadležnomjavnomtužiocu”.60

Članom160Ustavautvrđujesehijerarhijskastrukturatužilaštva.RepubličkijavnitužilacodgovoranjezaradjavnogtužilaštvaizasvojradNarodnojskup-štini;javnitužioci,kojisunačelutužilaštava,odgovarajuRepubličkomjavnomtužiocu i Narodnoj skupštini, a zamenici javnog tužioca odgovaraju za svojrad javnomtužiocu.61Tajvisoki stepenhijerarhijskeorganizacijeodražen jei u Zakonu o javnom tužilaštvu,kojimseuvodinačelosubordinacije,odnosnopodređenostinižihjavnihtužilacavišemjavnomtužiocu.Opitanjimanadlež-nosti,obaveznihuputstava,devolucijepredmeta,supstitucijepredmeta,uvida

53 Ustav,član3. 54 Ustav,član4. 55 Ustav,član142. 56 Ustav,član149. 57 Zakon o sudijama,član1,stav1. 58 Ustav,član156.V.takođe:Zakon o javnom tužilaštvu,član2. 59 Zakon o javnom tužilaštvu,član5. 60 Zakon o javnom tužilaštvu,član45. 61 Ustav,član160.


upredmetenižegtužioca,odgovornosti,62kaoioupraviuavnomtužilaštvu63 odlučujesesaglasnohijerarhijskomnačelu.Javnitužilacjenadređenzamenikujavnogtužioca.64

ICJprimećujedaje,saglasnoUstavuSrbije,narodniposlanik„slobodanda[...]neopozivostavisvojmandatnaraspolaganjepolitičkojstrancinačijipredlogjeizabranzanarodnogposlanika”.65 Ta odredba ne štiti individualnog narodnog poslanikakojizauzmestavsuprotstavljennekojodluciVladekadaVladapo-stupasaglasnostranačkojdisciplini.Natajnačinizvršnavlaststičeprekomerniuticaj na zakonodavnu granu vlasti.SaglasnoUstavu,Visokisavetsudstvaje„nezavisanisamostalanorgankojiobezbeđujeigarantujenezavisnostisamostalnostsudovaisudija”.66Državnovećetužilacaje„samostalanorgankojiobezbeđujeigarantujesamostalnostjavnihtužilacaizamenikajavnihtužilacauskladusazakonom”.67

TimorganimajepoverenounadležnostdaNarodnojskupštinidajupredlogeokandidatimazaimenovanjeirazrešenjesudijaijavnihtužilacaizamenikajavnihtužilaca,kaoidaostvarujusamoupravuupravosuđu,štoobuhvataod-lučivanjeonapredovanju,ocenjivanjuradaidisciplinskimpostupcima.68

Morasenaglasitida je,dokjeVisokisavetsudstvanezavisan isamostalanorgan,saglasnoUstavuSrbijeiZakonuoDržavnomvećutužilacasamo„sa-mostalan”organupogleduostvarivanjatužilačkihovlašćenja.NijejasnodalićepredviđeneustavnereformeunetiuUstaviodredbukojomsejemčipunanezavisnosttužilaštva,anesamonjegovasamostalnost.

3.2. Članstvo u organima samoupraveKakojeutvrđenoUstavomizakonimaoosnivanjutihdvajuorgana,iVisokisavetsudstvaiDržavnovećetužilacaimajupo11članova.Tričlanasvakogodtihdvajuorganasučlanoviposlužbenojdužnosti.Tosuministar pravde i predsednik nadležnog odbora Narodne skupštine, što jesadaOdborzapravosuđe,državnuupravuilokalnusamoupravu.PredsednikVrhovnogkasacionogsudajeposlužbenojdužnostičlanVisokogsavetasud-stvaipredsedniktogorgana,dokjeRepubličkijavnitužilacposlužbenojduž-nostičlanipredsednikDržavnogvećatužilaca.PreostalihosamčlanovaobaorganabiraNarodnaskupština.Usastavuijed-nogidrugogorgananalazesepojedanadvokat,kogapredlažeAdvokatskakomoraSrbije,ipojedanprofesorpravnogfakulteta,kogapredlažezajednič-kasednicadekanapravnihfakultetauRepubliciSrbiji.Tičlanovimorajuimatinajmanje15godinaiskustvaustruci.UsastavuVisokogsavetasudstvanalazisešestsudijasastalnomsudijskomfunkcijom,kojepredlažeVisokisavetsud-stva;usastavuDržavnogvećatužilacanalazisešestjavnihtužilacailizame-nikajavnihtužilacasastalnomtužilačkomfunkcijom,kojepredlažeDržavno

62 Zakon o javnom tužilaštvu,članovi16–22. 63 Zakon o javnom tužilaštvu,članovi34–41. 64 Zakon o javnom tužilaštvu,članovi23–25. 65 Ustav,član102. 66 Ustav,član153.V.takođe:Zakon o Visokom savetu sudstva,član2. 67 Ustav,član164.V.takođe:Zakon o Državnom veću tužilaca,član2. 68 Ustav,član154.V.takođe:Zakon o Visokom savetu sudstva,član13,iUstav,član165.V.takođe:

Zakon o Državnom veću tužilaca,član13.


većetužilaca.MandatizbornihčlanovaVSS,odnosnoDVTjepetgodina.Onimogubitiponovoizabrani,alineuzastopno.69

SudijeijavnitužiociilizamenicijavnihtužilacabirajusezačlanoveVSS,odno-snoDVTsaglasnosledećemsistemu: • ZaVisokisavetsudstva―jedansudijaiznajvišihsudova,tj.izVrhovnogka-

sacionogsuda,PrivrednogapelacionogsudaiUpravnogsuda;zaDržavnovećetužilaca―jedanjavnitužilacilizamenikjavnogtužiocaizRepubličkogjavnogtužilaštva.

• ZaVisokisavetsudstva―jedansudijaiznekogodčetiriapelacionasuda,azaDržavnoveće tužilaca―jedan javni tužilac ili zamenik javnog tuži-ocaizapelacionihjavnihtužilaštava,TužilaštvazaorganizovanikriminaliTužilaštvazaratnezločine.

• ZaVisokisavetsudstva―jedansudijaiznekogodvišihsudovaiprivred-nihsudova,azaDržavnoveće tužilaca―jedan javni tužilac ili zamenikjavnogtužiocaiznekogodvišihtužilaštava.

• ZaVisokisavetsudstva―dvojesudijaizosnovnihsudova,prekršajnihsu-dovaiVišegprekršajnogsuda,azaDržavnovećetužilaca―dvojejavnihtužilacailizamenikajavnihtužilacaizosnovnihjavnihtužilaštava.

• Jedan sudija (za Visoki savet sudstva) i jedan javni tužilac ili zamenikjavnogtužioca(zaDržavnovećetužilaca) izsudova i javnih tužilaštavauAutonomnojpokrajiniVojvodiniiAutonomnojpokrajiniKosovuiMetohiji.70

VisokisavetsudstvaiDržavnovećetužilacapredlažujednoimezasvakoodtihmestaNarodnojskupštini,kojamožesamodaprihvatiilidaodbijepredlog.71

KadajerečorazrešenjučlanovaVSS,odnosnoDVTpreistekavremenanakojesuizabrani,zakoninaosnovukojihsutadvaorganaosnovanautvrđujudajesamVSS,odnosnoDVTtajkojiNarodnojskupštinipredlaže—bezučešćačlanaSavetaočijemserazrešenjuodlučuje—razrešenječlanaSavetaodno-snoVeća,kaoidaodlukuorazrešenjudonosiNarodnaskupština.Doktrajepostupak,članVSS,odnosnoDVTsuspendovanjesafunkcije.72

Međunarodnimstandardimasnažnojepotvrđenodabarempolovinučlanovanekogpravosudnogsavetatrebadačinesudijekojesuizabralenjihovekolegeidajepotrebnoobezbeditinajširumogućureprezentativnostuokvirupravo-suđa.73

SpecijalniizvestilacUNzapitanjanezavisnostisudijaiadvokata,KonsultativnisavetevropskihsudijaiVenecijanskakomisijanaglašavajudasastavpravosud-nogsavetatrebadabudemešovit,uzodgovarajućajemstvanezavisnesamo-upravekakobiseizbeglipolitičkiidrugispoljniuticaji.Topresvegaznačida

69 V.Ustav, članovi153–155;Zakon o Visokom savetu sudstva, članovi5–6,12,20;Ustav, člano-vi164–165.V.takođe:Zakon o Državnom veću tužilaca,članovi5i20.V.takođe:Zakon o Držav-nom veću tužilaca,član12.

70 Zakon o Visokom savetu sudstva,član22;Zakon o Državnom veću tužilaca,član22.Nazividvejuautonomnihpokrajinadoslovnosupreuzetiizčlana182UstavaRepublikeSrbije.

71 Zakon o Visokom savetu sudstva,član35;Zakon o Državnom veću tužilaca,član35. 72 Zakon o Visokom savetu sudstva,član46;Zakon o Državnom veću tužilaca,član46. 73 Preporuka o sudijama Saveta Evrope,stav27;Evropska povelja o zakonu za sudije,stav1.3;Magna

karta sudija,član13;CCJE,Mišljenje br. 10,stavovi15–18,26–31;Venecijanskakomisija,Izveštaj o sudijskim imenovanjima, navedenodelo, stav29;Venecijanska komisija, Izveštaj o sudijskim imenovanjima,navedenodelo,stav32.


sudijeitužiocitrebadačinevećinučlanovaidanjihusastavuijednogidrugogpravosudnogsavetatrebadabirajunjihovekolege.74Poredtoga,onipredlažudanekizadacipravosudnogsavetabudurezervisanizačlanovekojisusudije,75 danijedančlannemožebitiaktivnipolitičar―posebnodausastavunemami-nistara 76―kaoidačlanovekojinisusudijenemožedaimenujeizvršnavlast.77 Prekojepotrebno„obezbeditidavladinavećinanemožepopunitiupražnjenamestasvojimpristalicama”.78KadajerečotomekopredsedavaVisokomsave-tusudstva,CCJEiVenecijanskakomisijautvrđujudatonemožebitinekokojeblizakpolitičkimstrankamailizakonodavnojiliizvršnojgranivlasti.79

Evropska komisija je u svom nedavnom Izveštaju o napretku Srbije 2015. iden-tifikovalaproblemesasastavomiizboromčlanovadvajupravosudnihsaveta,kaoiproblemeuvezispostupkomsudijskihimenovanjaisigurnošćusudijskogpoložaja.Evropskakomisijajeprimetiladanezavisnostpravosuđapodrivajujavnikomentaripredstavnikavlastidatioaktuelnimsuđenjima,kaoitoštoseidaljeneprimenjujupravilaonasumičnojraspodelipredmeta.80

ICJjesaglasansVenecijanskomkomisijomdasastavimetodizboraVisokogsavetasudstvauSrbijipredstavlja„receptzapolitizacijusudstva”.81 Kada je rečoDržavnomvećutužilaca,Venecijanskakomisijajepreporučilada,akota-kvainstitucijapostoji,njensastav„trebadaobuhvatitužiocesasvihnivoa,aliidrugeaktere,kaoštosuadvokatiiprofesoripravnihfakulteta.Akočlanovejednogtakvogsaveta,odnosnovećabiraparlament,ondabitopomogućstvutrebalodaseradikvalifikovanomvećinom”.82

ICJ je tokom svoje misije bio u prilici da sasluša jednoglasne i konzistentne iskaze ljudikojisezalažuza isključenjeNarodneskupštine izpostupka ime-novanja.Zaista,članovimaICJjerečenodaiakojesadašnjapraksaNarodneskupštine takva da onamože samo odobriti ili odbaciti predloge sa imeni-makandidatakojedostavljaVisokisavetsudstva,ona ipakmožeuticatinaradVSStimeštoćeodugovlačitisausvajanjempredloga.ICJprimećujedaNacionalna strategija reforme pravosuđa za period 2013–2018 nalaže„daseisključiNarodnaskupštinaizprocesaizbora...članovaVisokogsavetasudstvaiDržavnogvećatužilaca[i]promenisastavVisokogsavetasudstvaiDržavnogvećatužilacaupravcuisključenjapredstavnikazakonodavneiizvršnevlastiizčlanstvautimtelima”.83

74 SpecijalniizvestilacUNzapitanjenezavisnostisudijaiadvokata,Godišnji izveštaj 2012,navedenodelo,stav28;CCJE,Mišljenje br. 10,stav19:„Mešovitisastavimaobisvojeprednostijerbisenatajnačin,sjednestrane,izbegloisticanjeuprviplansopstvenoginteresa,sopstvenezaštiteidovo-đenjanapoložajestranačkihprijateljaipristalica,dokbise,sdrugestrane,omogućilodaseodrazerazličitastanovištaudruštvučimebisesudstvuobezbediododatniizvorlegitimnosti”.

75 CCJE,Mišljenje br. 10,stav20. 76 Venecijanskakomisija,Izveštaj o sudijskim imenovanjima,navedenodelo,stav34. 77 CCJE,Mišljenje br. 10,stavovi20,23,32;Venecijanskakomisija,Izveštaj o sudijskim imenovanji-

ma,navedenodelo,stav32. 78 Venecijanskakomisija,Izveštaj o sudijskim imenovanjima,navedenodelo,stav32. 79 CCJE,Mišljenje br. 10,stav33;Venecijanskakomisija,Izveštaj o sudijskim imenovanjima,navede-

nodelo,stav35. 80 Evropskakomisija,Izveštaj o napretku Srbije 2015,navedenodelo,stav5.23,s.50(originala,od-

nosno59srpskogprevoda—prim.prev.). 81 Venecijanskakomisija,Mišljenje o Ustavu Srbije,navedenodelo,stav70. 82 Venecijanska komisija, Izveštaj o tužilaštvu, navedeno delo, stav 66 (podebljano u izvorniku).

V.Mere za sprovođenje Bangalorskih principa,stav12.5. 83 NSRP,s.7(s.6srpskogteksta—prim.prev.).


ŠtosetičeulogeministrapravdeuVSS,odnosnoDVT,ICJ je saslušao predlo-gereformekojimajeciljograničenjenadležnostiministrautimorganima,alinijebilosaglasnostiotomedalinjegovočlanstvoutimorganimatrebaupot-punostieliminisati.Istaknutojeimišljenjedaprisustvoministrapravdemožepredstavljatikorisnuvezukadajerečorešavanjubudžetskihpitanja(vidiniže),alimoždanijeprimerenoupostupkuimenovanjairazrešenjasudijaitužilaca.Misija je saslušala nekoliko aktera koji su izrazili zabrinutost zbog toga što VisokomsavetusudstvaposlužbenojdužnostipredsedavapredsednikVrhovnogkasacionogsuda,odnosnozbogtogaštoRepubličkijavnitužilacpredsedavaDržavnomvećutužilaca.JednaodzabrinutostikojesupritomistaknuteodnosisenatoštojetalicaimenovalaNarodnaskupština,alijeMisijirečenodabitotrebalodabudepromenjenopredstojećomustavnomreformom.Poredtoga,MisijaICJjeimalaprilikedačujekakosadašnjimpostupkomnemorabitiosiguranatajnostizborakandidatazaizbornečlanoveVisokogsavetasudstvabudućidašačicasudijamožeformiratiglasačkepulovezbogčegaćeupraksisvakomoćiuvećojilimanjojmeridapretpostavikakoćeonajdru-giglasati.MisijajesaznaladajeDruštvosudijaSrbijezatražilodaseucelojzemljiformirajusamočetiriglasačkapula(mestanakojimaseglasa)kakobiseosiguralatajnostglasačkogprocesa.Poredtoga,nekiakteriskojimasmoimaliprilikedasesretnemožalilisusedasadašnjisastavsudijakojisučlanoviizbornihkolegijuma(vidigore)neobezbeđujeproporcionalnopredstavništvobudućidajezapredstavnikenižihsudovapotrebnovišeglasovanegozapred-stavnikevišihsudova.ICJjesaslušaoizveštajeotomedaizvršnavlastupraksi imasnažanuticajnaVisokisavetsudstvauprkostomeštosudijeimajuformalnuvećinuuVSS.Jedansudijaje23.novembra2011podneoostavkunačlanstvouVSSnavodnouznakprotestazbogtogaštoupraksičlanoviVSSnemajunezavisnostuod-nosu na izvršnu vlast.84

ICJsmatradasusadašnjapravilaimenovanjačlanovadvajupravosudnihsave-tatakvadaneobezbeđujunezavisnosttihtelauzakonskomipraktičnomsmi-sluodizvršnevlasti.Narodnaskupštinaimenuje,neposrednoiliposredno(vidinižepravilaoimenovanjupredsednikaVrhovnogkasacionogsudaiRepubličkogjavnogtužioca),svečlanoveSaveta.Tačnojedajepraksomimenovanjaizbor-nihčlanovazačlanoveVSS,odnosnoDVTnatemeljupredloženihpojedinačnihimenasmanjenodiskrecionomešanje,alizakonodavnoteloidaljeimaizvesnumoćodlučivanja.Tojejošalarmantnijeakoseimauviduda,kaoštojeranijevećistaknuto,UstavdopuštastranačkudisciplinuuNarodnojskupštini,usledčegajetoteloefektivnopotčinjenoizvršnojvlasti.Takosnažanuticaj izvršnevlastinasamoupravudvejuprofesijapredstavljaneprihvatljivonarušavanjenjihovenezavisnostiisamostalnostiiICJ pozdravlja jasnoopredeljenjeVladeizraženounjenimplanovimazareformedaodbacitaj prerogativ Narodne skupštine. ICJjetakođesaznaodaje,umeđuvremenu,utokuizborčlanovaVisokogsavetasudstvaposadašnjemsistemuipozivaNarodnuskupštinudasvojuuloguutomprocesusvedenaformalnopotvrđi-vanječlanovakakonebipokvarilasastavbudućegsaveta.

84 V.Reforma pravosuđa u Srbiji,navedenodelo,s.114.NaovajslučajčlanovimaICJukazalojene-kolikoakteraskojimasmosesastalizavremeposeteSrbiji,aliICJnemadovoljnoelemenatadaseodredipremaverodostojnostisvihdetalja.


Kadajerečoizbornomprocesu,ICJpodržavasugestijuDruštvasudijaSrbijedabudeznatnomanjemestanakojimaćeseglasatikakobiseobezbedilafaktičkatajnostglasanja.ICJrazumepozivezavećuproporcionalnostizbornogsistema,auistovremejesaglasandatrebareprezentovatirazličitepotrebesvihtelapravosudnogsistema.KadajerečodrugimpostojećimčlanovimaVSS,odnosnoDVT,ICJ smatra da Narodnaskupštinatakođenetrebadaimanikakvuuloguunjihovomimenova-nju,izsličnihrazloga.Poredtoga,ICJsmatradajevažnodaMinistarstvoprav-denebudezastupljenoučlanstvuVSS,odnosnoDVT,većbisemoglopozivatina ad hocbaziilibimoglobitiuključenoustatusuposmatrača.Akopolitičkiorganiuopštetrebadabuduzastupljeni,ondatotrebačinitiprekoeksperatakojeimenujeNarodnaskupština,aneposlužbenojdužnosti,itonanačinkojićeobezbeditidaizborničlanoviuživajupodrškuvećineibaremdelaopozicije,aizborničlanovinesmejuzadržatinijedanaktivanpolitičkipoložajilimorajupodnetiostavkunatakavpoložaj.Konačno, bez obzira na pitanje predsedavanja pravosudnim savetima poslužbenojdužnosti, ICJ smatrada jevažnoda ipredsednikVrhovnogka-sacionogsudaiRepubličkijavnitužilacostanučlanovitihdvajuorganaposlužbenoj dužnosti. ICJ takođe smatra da je važno da mesto predsedni-kapravosudnihsavetadržepripadnicisudstva,odnosnotužilaštva.Utomokviru,nirešenjekojepodrazumevapredsedavanjeposlužbenojdužnosti,ni rešenje koje podrazumeva da se predsednik tog organa bira iz redova članovakojisupripadnicisudijske,odnosnotužilačkeprofesije,nijeproble-matično.

3.3. Budžet i interna administracijaPreporuka Komiteta ministara Saveta Evrope zemljama-članicama o sudija-ma: nezavisnost, efikasnost i odgovornost(udaljemtekstu:Preporuka Saveta Evrope o sudijama),85 Nacrt univerzalne deklaracije o nezavisnosti pravosuđa (udaljemtekstu:Singhvi deklaracija),86Venecijanskakomisija87 i saopštenja specijalnog izvestioca UN o nezavisnosti sudija i advokata 88 ukazuju na to da pravosudnisaveti ili sličniorgani trebadabudukonsultovani ilidasarađujuupripremibudžetapravosuđa.Specijalni izvestilacUNsmatrada,tamogdepostojipravosudnisavet,„njemutrebapoveritidanaosnovupredlogadobije-nihodsudovaizradikonsolidovaninacrtpravosudnogbudžetaidatajkonsoli-dovaninacrtpredstavizakonodavnomtelu”.89

Osim toga, čitava lepeza međunarodnih standarda dosledno potvrđuje dabudžetompravosuđatrebadaupravljapravosuđe,odnosnopravosudnisavetitamo gde oni postoje.90

85 Preporuka Saveta Evrope o sudijama,stav40. 86 Nacrt univerzalne deklaracije o nezavisnosti pravosuđa (Singhvi deklaracija),1985,član34. 87 Venecijanskakomisija,Izveštaj o sudijskoj nezavisnosti,navedenodelo,stav55. 88 Specijalni izvestilac UN o nezavisnosti sudija i advokata,Godišnji izveštaj 2012, navedeno delo,

stav 39. 89 Specijalni izvestilac UN o nezavisnosti sudija i advokata,Godišnji izveštaj 2012, navedeno delo,

stav 39. 90 Smernice za primenu Bangalorskih principa,stav17.4;Burgh House principi nezavisnosti međuna-

rodnog pravosuđa,Udruženjezameđunarodnopravo,stav1.3;SpecijalniizvestilacUNzapitanjanezavisnosti sudija i advokata,Godišnji izveštaj 2012, navedeno delo, stav 43; CCJE,Mišljenje br. 10,stavovi74–76.


Konsultativni savetevropskih tužilaca,načijemse traguoglasio i specijalniizvestilacUNzapitanjanezavisnostisudijaiadvokata,91ističedatužilaštvima„trebaomogućitidaprocenjujusvojepotrebe,dapregovarajuosvomebudže-tuiodlučujukakoćekoristitialociranasredstvanatransparentannačindabisvojeciljeveostvarilibrzoikvalifikovano”.92

TokomposeteSrbiji,MisijaICJjeobaveštenadabudžetskuodgovornostuSrbijizajedničkisnoseMinistarstvopravdei,zavisnoodtogaokojojjeprofesijireč,Visokisavetsudstva,odnosnoDržavnovećetužilaca.Načelopodelebudžetskenadležnostisvodisenatodapravosudnisavetiupravljajubudžetomusegmen-tukojiobuhvatazaposleneizredovanjihoveprofesije,dokjeMinistarstvonad-ležnozapomoćnoosoblje.MisijiICJjerečenodabitokom2016odgovornostzabudžettrebalodabudeprenetanapravosudnesavete,alidaseiVSSiDVTsada smatraju nespremnima da preuzmu tu odgovornost.ICJpozdravljapredloženoprenošenjebudžetskeodgovornostinaVSS,odno-snoDVTkaovažnureformuupravcujačanjanjihoveulogesamoupraveusud-stvuitužilaštvu.UsvetlostizapažanjaSvetskebankeidrugihakteraokapa-citetuplaniranjasudstvaitužilaštva,utvrđivanjabudžetaiupravljanjanjime(vididole,odeljak6.2),ICJ,međutim,snažnopreporučujedatenovenadlež-nostibudupripremljeneipropraćeneodgovarajućimiciljanimprogramimazaizgradnjukapaciteta,kojićebitifinansiraninanacionalnomimeđunarodnomplanu,abićenamenjeničlanovimasavetaizaposlenimaunjima.

3.4. Politički uticajOsnovni principi nezavisnosti sudstva UN i drugi međunarodni deklaratornistandardinaglašavajuda„sudstvotrebadarešavapredmetenanepristrasannačin,naosnovučinjenicaiuskladusazakonom,bezograničenja,neprimere-nihuticaja,navođenja,pritisaka,pretnjiilimešanja,neposrednihiliposrednih,sbilokogmestaiizbilokograzloga”.93Konkretnije,tiprincipizabranjuju„svakonepriličnoilinetraženomešanjeusudskipostupak,kaoimogućnostdasudskeodlukekojesusudovidonelipodležureviziji”.94 Komitet za ljudska prava UN je saopštiodajezapoštovanje iostvarivanjepravanapravičnosuđenjesagla-snočlanu14.Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima (ICCPR) „potrebnodadržavepreduzmukonkretnemerekoje jemčenezavisnost sud-stva,štitesudijeodbilokakvogoblikapolitičkoguticajaunjihovomodlučivanju[istogaje]neophodnozaštititisudijeodsukobainteresaizastrašivanja”.95

Preporuka Saveta Evrope o sudijama,kadajerečokomentarisanjusudijskihodluka,upozoravada „izvršne i zakonodavnevlasti trebada izbegavajukri-tikekojemogupodritinezavisnostpravosuđa ilipoverenje javnostiunjega.Takođebitrebalodaizbegavajupostupkekojimogudovestiupitanjenjihovuspremnostdasepovinujuodlukamasudija,izuzevizjavaosvojojnameridapodnesu žalbu”.96 Pored toga,u toj preporuci senaglašavada „kada sudije

91 Specijalni izvestilac UN o nezavisnosti sudija i advokata,Godišnji izveštaj 2012, navedeno delo,stav 72.

92 CCPE,Mišljenje br. 9,članXIX. 93 Osnovni principi nezavisnosti sudstva,principbr.2.V.takođe:Singhvi deklaraciju,član2;Smernice

za primenu Bangalorskih principa,stav10.1(g). 94 Osnovni principi nezavisnosti sudstva,načelobr.4. 95 Komitetzaljudskaprava,Opšti komentar br. 32 — Pravo na jednakost pred sudovima (i tribunali-

ma) i na pravično suđenje,UNDoc.CCPR/C/GC/32,23.avgust2007,odeljakIII. 96 Preporuka Saveta Evrope o sudijama,stav18.


smatrajudaimjenezavisnostugrožena,potrebnojedaimbudeomogućenodaseobratesavetuzapravosuđeilinekomdrugomnezavisnomorganuilibitrebalodaimajunaraspolaganjudelotvoranpravnilek”.97

Konsultativnisavetevropskihsudijasmatrada,uslučajusudijailisudova„kojisuosporavaniiliizloženinapadumedijailipolitičkihilidruštvenihličnostiprekomedija...,vodećiračunaotomedasudijailisudokomejerečtrebadaseuzdr-žavajuodreagovanjaprekoistihkanala,pravosudnisavetilinekosudskotelotrebadabuduumogućnostiispremnidareagujubezodlaganjaidelotvornonatakvaosporavanjailinapadeuodgovarajućimslučajevima.[Totelo]moradaimaovlašćenjenesamodajavnoizrazisvojestavovenegoidapreduzmesvepotrebnekorakepredjavnošću,političkimorganimai,kadjetopotrebno,sudovimauodbraniugledapravosudneinstitucijei/ilinjenihčlanova”.98

TanačelanemešanjautvrđenasuuZakonu o sudijama,kojipropisujedasu„svidržavniorganiifunkcioneridužni[...]dasvojimpostupanjemiponašanjemodržavajupoverenjeunezavisnostinepristrasnostsudijaisudova”.99

VisokisavetsudstvajepotvrdioMisijidanemakodifikovanuprocedurukojombisudijemogledatražezaštitusvojenezavisnostiodspoljnogmešanja.MisijiICJjerečenodasereakcijenatakvomešanjeodvijajunaad hoc osnovi,iondakadatosignalizirapogođenisudija.Misiji ICJ je rečenoda je jedanodčlanovaVisokogsaveta sudstvapodneoostavkuprotestujućizbogmešanjapolitičkihgranaunezavisnostsudstva.100 Nekolikoakteraobavestilonasjeoslučajevimaukojimasupolitičarinajavlji-valihapšenjalicaosumnjičenihzakorupcijuprenegooštosutalicabilauhap-šenailiukojimasubranilinekeosumnjičeneprotivkojihsevodiistragatvrdeći,dokje istragabilautoku,dasuta licanevina.Misijajetakođeobaveštenaosnažnommedijskommešanjuposebnouslučajeveorganizovanogkriminala.SvinavodipotkrepljenisunedavnimizveštajemGrupedržavaprotivkorupcije(GRECO)SavetaEvropeizjula2015,ukomeGRECOnavodidamuje„uvišenavratarečenodaipolitičariimedijivršeznatanpritisaknasudstvo—uklju-čujućipritisakuvezispojedinačnimslučajevima—štoizazivastrahinegativnoseodražavanasamouverenostsudijaitužilaca”.101

Misija je čuladasepolitičkiuticajnasudstvoodvijaneformalnimkanalima,dokse,kadajerečotužilaštvu,tajuticajodvijakrozhijerarhijskustrukturutužilaštva.Političkakontrolase,kakosetakođenavodi,ostvarujekrozpokornistrahodizvršnevlasti.Činisedajetoprouzrokovanovišeputaponovljenim

97 Preporuka Saveta Evrope o sudijama,stav8. 98 CCJE,Mišljenje br. 10,navedenodelo,stavovi82–83. 99 Zakon o sudijama,član3,stav5. 100 V.takođe:IzveštajuDSS,JAS,Snapshot of the reappointment of judges in Serbia (Kratak pregled

reizbora sudija u Srbiji),s.9.V.takođe:Njegovoproštajnigovoruistomdokumentu,fusnotabr.9:„Verujemdaćedoćidankadaćepostojatijasnaipreciznapravilaiprocedurezaizboriunapređenje,kaoizarazrešenjesudija,uskladuskojimaćenajmoralnijiinajobrazovanijimoćidasudeusudo-vima,itada,isamotada,oniće,naosnovurezultata,uzstečenodostojanstvoiautoritet,moćidanapredujuusudskojhijerarhiji.Takođe,želimdaverujemdaćedoćidankadaćeVSSutvrditisveštosamupravonaveokaosvojenajvažnijenačelo,itadaćebudnomotritidanikoininakojinačinneutičenasamostalnostinezavisnostsudijaisudova.Timećesesvakakostećiautoritet,poštova-njeipoverenjegrađanausudoveisudijeiunjihovunepristrasnuprimenuzakona”.

101 Grupadržavazaborbuprotivkorupcije(GRECO),Četvrti krug evaluacije: Sprečavanje korupcije u odnosu na poslanike, sudije i tužioce — Srbija,CoEDoc.GrecoEvalIVRep(2014)8E,2.jul2015,CouncilofEurope,stav95.


sveobuhvatnimpretumbacijamaireizborimausudstvukojisudijamaneuliva-jupoverenjeuustavnuzaštitusudijskogpoložaja.Misijajekrozizjave,informacijeizapažanjasteklautisakdajesudijamaitu-žiocima,uprkosizuzetnimpojedincimaizvanredneposvećenosti,idaljezajed-ničkotodaimnedostajekulturanezavisnostiuodnosunaizvršnuizakono-davnuvlast.Činisedajetonaglašenijeutužilaštvu,zbognjegovehijerarhijskestrukture.Za vreme posete ICJSrbiji,čestojepominjanslučajsudijeVučinića,kojijebiokažnjenopomenomVisokogsavetasudstvapoštogajeprethodnooslobodilaDisciplinskakomisija(vididole,sistemdisciplinskeodgovornosti)zbogtogaštoje govorio medijima protiv izjava koje su dovodile u pitanje njegov integritet inezavisnostudatomslučaju.ICJ jeobaveštendase,prenošto jevođendisciplinskipostupakiprenoštoseobratiomedijima,sudijaVučinićobratioVisokomsavetusudstvatražećizaštituodtakvogmešanjaprivatnihentitetaištampe,alimutazaštitanijepružena.ICJsenijeupustioudubljuanalizutogslučaja,panemožedaiznesekonačnisudočinjenicama.MisijaICJje,međutim,zabrinutazbogtogaštojesudijakojiseobratioorganusudijskesamoupravetražećizaštitusvojenezavisnostiumestotogabiosuočensdisciplinskimpostupkom.Semtoga,ICJsmatradaje,sasistemskogstanovišta,razlogzazabrinutosttoštoVSSiDVTnemajuutvrđenuproceduruzazaštitusudijaitužilacaodna-padananjihovunezavisnost,samostalnostiprofesionalniintegritet.ICJ pre-poručujedaseuspostavitakvaprocedurauzpodnošenjegodišnjihizveštajaonjenojprimeniikorišćenju.


4. Uloga VSS i DVT u obezbeđivanju nezavisnosti i nepristrasnosti sudstva i tužilaštva

4.1. Imenovanje i mandatSaglasnoUstavu,Narodnaskupštinavećinomglasovasvojihposlanikavlasnajedaimenujeirazreši„predsednikaVrhovnogkasacionogsuda,predsednikesudova,Republičkog javnog tužioca, javne tužioce, sudije i zamenike javnihtužilaca”.102

4.1.1. SudstvoPredsednikaVrhovnogkasacionogsuda„biraNarodnaskupština,napredlogVisokogsavetasudstva,popribavljenommišljenjuopštesedniceVrhovnogka-sacionogsudainadležnogodboraNarodneskupštine”.103PredsednikVrhovnogkasacionog suda imamandat od pet godina i nemože biti ponovo izabran.Narodnaskupštinatakođejenadležnadadoneseodlukuoprestankunjegovogmandata pre isteka vremena na koje je izabran.104

Predsednicisudovamorajubiti licasa„izraženomsposobnošćuzarukovođe-njeiorganizacijuposlovausudu”.105NjihbiraNarodnaskupštinanapredlogVisokogsavetasudstva,kojipredlažejednogkandidata.106 Predsednici sudova birajusenačetirigodineimogubitiponovoizabrani.107

Sudijska funkcija je stalna pošto istekne probni period od tri godine.108 Narodna skupština,napredlogVisokogsavetasudstva,birazasudijulicekojeseprviput bira na sudijsku funkciju u trajanju od tri godine.109 Po isteku tog perio-da,jedinoVisokisavetsudstvabirateprivremenesudijenastalnusudijskufunkciju.110Tokomprobnogperioda,sudijakojijeprviputizabrannasudijskufunkcijuvećaiodlučujeoslučajevimanaistinačinkaoštotočiniistalnisudija.PomešanunadležnostkodimenovanjapriznajeZakon o sudijama,kojiutvrđujeda„Narodnaskupština,odnosnoVisokisavetsudstva[...]birajusudijuipred-sednikasuda...”111

4.1.1.1. Mandat

Osnovni principi UN o nezavisnosti sudstvautvrđujudasesudijama„garantujestalnostfunkcijedoknesteknuuslovezapenzijuilidokimneisteknemandat,tamogdetakavmandatpostoji”.112Tonačeloseodražava iudrugimmeđu-narodnim instrumentima.113KomitetUNzaljudskapravanaglašavadadržavemoraju jemčiti sudijama„sigurnostsudijske funkcijesvedonjihovogobave-

102 Ustav,član99,stav3.V.takođe:član105,s.12–13. 103 Ustav,član144. 104 Ustav,član144.Zavišedetalja,v.:Zakon o sudijama,član79. 105 Zakon o sudijama,član69. 106 Zakon o sudijama,članovi70–71. 107 Zakon o sudijama,član72. 108 Ustav,član146.V.takođe:Zakon o sudijama,član2,stav1ičlan12. 109 Ustav,član147.V.takođe:Zakon o sudijama,član51. 110 Ustav,član147.V.takođe:Zakon o sudijama,član52. 111 Zakon o sudijama,član10,stav1. 112 Osnovni principi nezavisnosti sudstva,principbr.12. 113 V.takođe:Singhvi deklaracija,stav16;Univerzalna povelja o sudijama,Međunarodnoudruženje

sudija,novembar1999,član8;Preporuka Saveta Evrope o sudijama,stav49.


znog odlaska u penziju ili isteka njihovogmandata”114 da bi neki sud pred-stavljao„nezavisnitribunal”kojimožedasprovedepravičnosuđenjesaglasnočlanu14ICCPR.Ucelinigledano,problematičanjezahtevzaprobniperiod.Specijalniizvesti-lacUNzapitanjanezavisnostisudijaiadvokataukazaojenatodaje„zahtevzareizborpo istekuprobnogperiodausuprotnostisnačelomnezavisnostisudija”.115Iakonijeupotpunostiodbaciomogućnostpostojanjanekogprob-nogperioda,specijalni izvestilacjenaglasioda„trebaustanovitikonkretnemerezaštitekakobisesprečilodasetakokratkoročanprviizborsudijepre-tvoriurizikponezavisnostsudstva”.116Konkretno,„možeseprimenitikratakprobniperiodbezmogućnostiproduženja,poduslovomdaseautomatskipoistekutogperiodasudijidodelidoživotniilistalnimandat,semkadajerečoonomprobnomsudijikojijesmenjennaosnovu[izrečene]disciplinskemereili na osnovu odluke nezavisnog organa donetoj po sprovedenoj posebnoj proceduriukojoj jeutvrđenodaodređenipojedinacnijekadardaobavljasudijskufunkciju”.117

Venecijanskakomisijajeistaklada„određivanjeprobnihperiodamožepodritinezavisnostsudijazatoštoonimoguosetitidasuizloženipritiskudaupred-metima odlučuju na određeni način”.118 U slučaju da taj probni, privremenimandatpostoji,štoseobičnotolerišekadajerečouspostavljanjunovogpra-vosudnogsistema,Komisijajestalanastanovišteda„odlukaoodbijanjudanekobudepotvrđenkaosudijatrebadabudedonetauskladusaobjektivnimkriterijumima iuz isteprocesnemehanizmezaštitekoji seprimenjujuondakadaseodlučujeorazrešenjusudije”.119Utomsmislu,Komisijajeukazalanaprimeraustrijskogpravnogsistema,gdese„sudijekandidatiocenjujutokomprobnogperiodaukomeonimogudapomažuupripremipresuda,alisamijošnemogudadonosesudskeodlukekojesurezervisanezastalnesudije”.120

U preporuci o sudijama Saveta Evrope i u Singhvi deklaraciji takođejepotvr-đenodatamogdepostojiprobniperiodkonačnuodlukuoimenovanjusudijemora doneti nezavisno telo sastavljeno od sudija.121

ICJ je saslušao stavove nekoliko aktera koji su izrazili zabrinutost zbog posto-janja trogodišnjeg probnog perioda za sudije. ICJ,uskladusgorenavedenimautoritetima,smatradajenačinnakojijetajsistemprimenjenuSrbijiizuzet-no poguban po nezavisnost sudstva zbog visokog nivoa uticaja na sudije koje suprviputizabrane,aupotpunostiostvarujusudijskufunkciju.Iakosistemprobnihsudijskih imenovanjanetreba isključitikaomogućnostusvimokol-nostima,tamogdetajsistempostoji,tajperiodtrebadabudeznatnokraćiod

114 KomitetUNzaljudskaprava,Opšti komentar br. 32,navedenodelo,odeljakIII. 115 SpecijalniizvestilacUNzapitanjanezavisnostisudijaiadvokata,Godišnji izveštaj 2009,navedeno

delo,stav56. 116 SpecijalniizvestilacUNzapitanjanezavisnostisudijaiadvokata,Godišnji izveštaj 2009,navedeno

delo,stav56. 117 SpecijalniizvestilacUNzapitanjanezavisnostisudijaiadvokata,Godišnji izveštaj 2009,navedeno

delo,stav56. 118 Venecijanskakomisija,Sudijskaimenovanja,navedenodelo,stav40.V.takođe:Venecijanskakomi-

sija,Izveštaj o nezavisnosti sudija,navedenodelo,stav38;Mere za primenu Bangalorskih principa,13.2–13.4;Evropska povelja o zakonu za sudije,stav3.3.

119 Venecijanskakomisija,Sudijska imenovanja,navedenodelo,stav41. 120 Venecijanskakomisija,Sudijska imenovanja,navedenodelo,stav43. 121 Preporuka o sudijama Saveta Evrope,stav51;Singhvi deklaracija,stav17.


trigodine,asudije„naprobnomradu”netrebadaobavljajufunkcijukojapo-drazumevadonošenjesudijskihodluka,većsamodapomažuupostupkuipra-tesudskipostupak.Poredtoga,iupostupkukojivodiprvomizborusudijaiupostupkukojivodikonačnomimenovanjumorabitiisključenamogućnostbilokakvog neposrednog ili posrednog uticaja izvršne i zakonodavne grane vlasti. Konačno,odlukaonepotvrđivanjusudijepoistekuprobnogperiodamorabitidonetauskladusaistimpravilimaiupostupkukojibibioprimenjenuslučajurazrešenja sudije.

4.1.1.2. Postupak imenovanja sudija

U Preporuci Saveta Evrope o sudijama potvrđujeseda„organkojidonosiod-luke o izboru... sudija treba da bude nezavisan od izvršne i zakonodavne vla-sti”.122 Univerzalna sudijska povelja,123 Evropska povelja o zakonu za sudije,124 Magna karta sudija 125iKonsultativnisavetevropskihsudija126potvrđujudatopitanje treba u potpunosti poveriti pravosudnim savetima.Venecijanska komisija je kritikovala ulogu poverenuNarodnoj skupštini kaopolitičkomorganuuprocesuimenovanjairazrešenjasudija;tojeučinilaune-koliko svojih izveštaja, uključujući i izveštaj koji je podnela prilikom izradeNacrta ustava iz 2006.127Venecijanskakomisijajenaglasilada,preusvajanjaUstavaiz2006,Narodnaskupština„nijeograničilasvojuulogunapotvrđivanjekandidatakojepredložiVisokisavetsudstva,većjeodbacilaznatanbrojtakvihkandidatapodokolnostimaukojimasemožepostavitipitanjedalisuteodlukebileutemeljene.Tonijeiznenađujuće,jersuizborikojevršiparlamentdiskre-cionipostupcitakodaćepolitičkirazloziuvekimatiuloguunjima”.128

Postupakimenovanjasudijajepitanjekojejeposebnovažno,naročitousiste-mimaukojimapredsednicisudovaimajuvisokstepenovlašćenjauupravljanjusudomiraspodelipredmeta,svejednodalipozakonuiliupraksi(vididole).Specijalni izvestilac UN za pitanja nezavisnosti sudija i advokata smatra da je presudnovažnoosiguratidanezavisnostsudija„budezaštićenaiodspoljnogi odunutrašnjegmešanja”.129Dabi seosiguralonezavisnoodlučivanje sudi-ja, specijalni izvestilac je predložio da se uvede „sistemu kome će svakog

122 Preporuka Saveta Evrope o sudijama,stav46. 123 Univerzalna sudijska povelja,član9. 124 Evropska povelja o zakonu za sudije,stav2.1.V.takođe:stav3.1. 125 Magna karta sudija,stav5. 126 CCJE,Mišljenje br. 10,navedenodelo,stav48.V.takođe:stav49:„Madajeopšteprihvaćenoda

seimenovanjeinapredovanjesudijamožesprovestizvaničnimaktomšefadržave,ipak,sobziromnavažnostsudijaudruštvuiuciljuisticanjaosnovnevrednostinjihovefunkcije,postupanješefovadržavamorabitiograničenoprethodnimpredlogompravosudnogsaveta.Totelosenemožesamokonsultovati kako bi se dobilo mišljenju o predlogu imenovanja koje je unapred pripremila izvršna vlast, jersamačinjenicadapredlogpotičeodpolitičkogorganavlastimoženegativnouticatinapredstavuonezavisnostisudije,bezobziranaličnekvalitetepredloženogkandidata”.

127 Evropskakomisijazademokratijuputemprava(Venecijanskakomisija),Mišljenje o pravilima po-stupka o kriterijumima i standardima za vrednovanje kvalifikovanosti, stručnosti i dostojnosti kan-didata za nosioce tužilačke funkcije u Srbiji, CoE Doc. CDL-AD(2009)022, 15. jun 2009; Vene-cijanska komisija,Mišljenje o odredbama o sudstvu u Nacrtu ustava Republike Srbije, CoEDoc.CDL-AD(2005)023,24.oktobar2005;Venecijanskakomisija,Mišljenje o Ustavu Srbije,CoEDoc.CDL-AD(2007)004,19.mart2007;Venecijanskakomisija,Mišljenje o Nacrtu zakona o sudijama i o organizaciji sudova u Republici Srbiji,CoEDoc.CDL-AD(2008)007,19.mart2008.

128 Venecijanskakomisija,Mišljenje o Nacrtu izmena i dopuna Zakona o Visokom savetu sudstva u Srbiji,CoEDoc.CDL-AD(2014)028,13.oktobar2014,stav16.

129 SpecijalniizvestilacUNzapitanjanezavisnostisudijaiadvokata,Godišnji izveštaj 2009,navedenodelo,stav48.


predsednikasudabiratisudijesamogtogsuda.[...]Osimtoga,potrebno jeuspostavitiodgovarajućestruktureiuslovekakobiseizbeglesituacijeuko-jimaodlukaoponištenjupresudekojudonesuvišesudskeinstanceobuhvataikaznuzasudijenižesudskeinstancekojesutupresududoneleusledčegabisesmanjilanezavisnostindividualnogsudijeusudstvu”.130

ICJjetokomsvojeposeteSrbijičuosličneizrazezabrinutostiodmnogihak-tera. ICJjesaglasansVenecijanskomkomisijomdapostupakimenovanjaimamanjkavosti. Narodna skupština ne treba da ima nikakvu ulogu u imenovanju sudija. ICJpozdravljatoštojeVladauključilatajaspektusvojplanreformei apeluje na to da se usvoji taj plan.131

4.1.2. TužilaštvoRepubličkogjavnogtužioca,kojistojinačeluRepubličkogjavnogtužilaštva(RJT),tj.„najvišegjavnogtužilaštvauRepubliciSrbiji”,132„napredlogVlade,popribav-ljenommišljenju nadležnog odboraNarodne skupštine, biraNarodna skupšti-na”133našestgodina,uzmogućnostdabudeponovoizabran.NapredlogVlade,Narodna skupštinamožedoneti odlukuoprestanku funkcijeRepubličkog jav-nogtužiocaipreistekanjegovogmandata.134VladapredlažeNarodnojskupštini„jednogilivišekandidata”(zaizbornafunkcijuRepubličkogjavnogtužioca).135

Javnitužiocisenalazenačelutužilaštavaučijisastavulazeizamenicijavnihtužilaca.136Širomzemljepostoji26višihjavnihtužilaštavai34osnovnajavnatužilaštva,četiriapelacionajavnatužilaštvaidvaspecijalnatužilaštva.137 Javne tužioce„biraNarodnaskupštinanapredlogVlade”138 na šest godina i oni mogu biti ponovo izabrani.139Akoikadajavnomtužiocuisteknemandatitajmandatnebudeobnovljen,onseobaveznobirazazamenikajavnogtužioca.140DržavnovećetužilacadostavljaVladilistusaimenimajednogilivišekandidataiVladastelistebirakogaćepredložitiNarodnojskupštini,osimakoDVTpredložisamojednogkandidataVladi,kadaVladamožeusvojititajpredlogiligavratitiDVT-u.141

Zamenicijavnogtužioca„zamenjujujavnogtužiocaprivršenjutužilačkefunk-cijeidužnisudapostupajuponjegovimuputstvima”.142ImenujeihNarodnaskupštinanaprobniperiododtrigodine,anapredlogDržavnogvećatužilacaslistenakojojsenalaziimejednogilivišekandidatazasvakipoložaj.Takođe,DVTmožepoistekutrigodinedaihizaberezatrajnutužilačkufunkciju.143

130 SpecijalniizvestilacUNzapitanjanezavisnostisudijaiadvokata,Godišnji izveštaj 2009,navedenodelo,stavovi49–50.

131 Nacionalna strategija reforme pravosuđa za period 2013–2018,navedenodelo,predviđa„isključe-njeNarodneskupštineizprocesaizborapredsednikasudova,sudija,javnihtužilaca/zamenikajavnihtužilaca”.V.NJRS2013–2018,s.7(s.6usrpskomtekstu).

132 Ustav,član157. 133 Ustav,član158. 134 Ustav,član158.V.takođe:Zakon o javnom tužilaštvu,član74. 135 Zakon o javnom tužilaštvu,član74. 136 Ustav,član159. 137 V.sastavnaadresi:http://www.rjt.gov.rs/sr/organizacija/o-rjt-u. 138 Ustav,član159. 139 V.takođe:Zakon o javnom tužilaštvu,član55. 140 Zakon o javnom tužilaštvu,član55. 141 Zakon o javnom tužilaštvu,član74. 142 Ustav,član159. 143 Ustav,član159.V.takođe:Zakon o javnom tužilaštvu,članovi56i75.


Kadajerečonezavisnostitužilaštva,Venecijanskakomisijajestalanastano-vištedabidržavnogtužioca,kakobiseizbeglaneprimerenauslužnostpremapolitičkimfaktorimakojabisenegativnoodrazilananezavisnostistrage,„tre-balopostavititrajnoilinarelativnodugrokbezmogućnostireizborapoistekutogroka.Mandatdržavnogtužiocanebitrebalodasepodudarisrokomsazivaparlamenta.Natajnačinobezbedilabisevećastabilnosttužiocainjegovane-zavisnostodtrenutnihpolitičkihpromena”.144 Za isti takav pristup opredelio se i specijalni izvestilac UN za pitanje nezavisnosti sudija i advokata.145

Kadajegeneralnorečotužiocima,Venecijanskakomisijajezaključiladase„sobziromnaposebneodlikekojesezahtevajuodtužilaca,činidanebibilomudroprepustitipostupaknjihovogimenovanjaucelostisamojtužilačkojhi-jerarhiji.[...]Bilobikorisnoobezbeditiekspertskiinputkakobisepripremiloimenovanjekvalifikovanihtužilaca.Idealnobibilodasetoradiuokvirunekognezavisnogtela,kakvobibilotužilačkovećekojeimademokratskulegitimacijuiliodborvišihtužilaca,kojembistečenoiskustvoomogućilodapredložiodgo-varajućekandidatezaizboriimenovanje.Takvotelobimoglodapostupanapredlogdržavnogtužioca,aimalobipravodaodbijedaimenujenekolice,alisamoizvaljanograzloga”.146

Specijalni izvestilac UN za pitanje nezavisnosti sudija i advokata izjavio je da je„javnikompetitivni izbornipostupak(ispit)objektivannačindaseosiguraimenovanje kvalifikovanih kandidata na profesionalne pozicije. I izborni po-stupakipostupakunapređenjatrebadabudutransparentnikakobiseizbeglineprimereniuticaji,favoritizamilinepotizam.Telazaduženazaregrutovanjekandidatatrebadabudubirananatemeljustručnostiiveštineisvojezadatketrebadaobavljajunepristrasno,natemeljuobjektivnihkriterijuma.Takvotelotrebadabudevećinomsastavljenoodčlanovaizstrukekakobiseizbeglara-znapolitičkailidrugaspoljnamešanja”.147

Štosetičemandata,Venecijanskakomisijasmatrada„tužiocitrebadabuduimenovanitrajno,doodlaskaupenziju.Imenovanjasaograničenimrokomuzmogućnostreizborasadržeusebirizikdatužilacnećesvojeodlukezasnivatinazakonu,većnanameridazadovoljionekojitrebadadonesuodlukuonje-govomreizboru”.148 Specijalni izvestilac za pitanja nezavisnosti sudija i advoka-taustanoviojeda„sigurnosttužilačkogmandatapredstavljavažančinilackojipojačavanjihovunezavisnostinepristrasnost”.149

KadajerečoizboruiimenovanjujavnihtužilacauSrbiji,Venecijanskakomisijajestalanastanovištedapredviđenipostupak„ostavljaotvorenumogućnostpolitičkogpritiskanajavnetužioceistogajenepoželjan”.150

Misija ICJ je saslušala izraze zabrinutosti da se zbog postupka imenovanja javnih tužilaca, tj. ljudi koji su na čelu tužilaštava, pojačavamogućnost

144 Venecijanska komisija, Izveštaj o tužilaštvu, navedeno delo, stav 37 (masna slova u izvorniku). 145 A/HRC/20/19,stav65. 146 Venecijanska komisija, Izveštaj o tužilaštvu, navedeno delo, stav 48 (masna slova u izvorniku). 147 SpecijalniizvestilacUNzapitanjanezavisnostisudijaiadvokata,Godišnji izveštaj 2012,navedeno

delo,stav62. 148 Venecijanskakomisija,Izveštaj o tužilaštvu,navedenodelo,stav50. 149 SpecijalniizvestilacUNzapitanjanezavisnostisudijaiadvokata,Godišnji izveštaj 2012,navedeno

delo,stav67. 150 Venecijanskakomisija,Mišljenje o pravilima postupka o kriterijumima i standardima za evaluaciju,

navedenodelo,stav8.


spoljnih uticaja, budući da taj izbor vrši Narodna skupština na predlogVlade.ICJsmatrada,uzemljikojanastojidaobezbedisamostalnost inezavisnosttužilaštva, postupak imenovanja tužilaca treba poveriti strukovnom organusamouprave. Zato ICJ pozdravlja opredeljenje Vlade da isključi nadležnostNarodne skupštine u tom procesu izbora i imenovanja.151 Treba podsticati prak-supokojojseizborvršiisključivonaosnovuvrlinasvakogkandidataujavnomnadmetanjuinatemeljuobjektivnihkriterijuma.

4.2. Obrazovanje i stupanje na funkciju sudija i tužilacaZakon o sudijamautvrđujeda„sudijaimapravoiobavezunastručnousavrša-vanjeiobukuotroškuRepublikeSrbije[...].Obukajeobaveznanaosnovuza-konailiodlukeVisokogsavetasudstvauslučajupromenespecijalizacije,bitnihpromenapropisa,uvođenjanovihtehnikaradairadiotklanjanjanedostatakauradusudijeuočenihprilikomvrednovanjanjegovograda.Sadržajprogramaobukeodređujeseuzavisnostiodprofesionalnogiskustvasudije”.152 U Zakonu o javnom tužilaštvuutvrđenojeda„javnitužilacizamenikjavnogtužiocaima-jupravoiobavezunastručnousavršavanjeotroškuRepublikeSrbije,nanačinuređenzakonom”.153

U Preporuci Saveta Evrope o sudijama potvrđujesedasudijama„trebaobez-bedititeorijskuipraktičnupočetnuistalnuobukukojućeucelostifinansiratidržava.Taobukatrebadaobuhvatiiekonomska,socijalnaikulturnapitanjakojasuuvezisaobavljanjemsudijskefunkcije”.154 U tom dokumentu je dalje preporučenoda„nezavisniorgantrebadaobezbedi,potpunouskladusasa-mostalnošćuuobrazovanju,daprogramipočetneistalneobukeispunjavajuzahteveotvorenosti,konkurentnostiinepristrasnosti,kojisusvojstvenisudij-skojfunkciji”.155Početnaistalnaobukasudijapoveravasenezavisnomorga-nui,uzemljamaukojimajeonosnovan,Savetusudstva;takojenavedenou Singhvi deklaraciji,156 Evropskoj povelji o zakonu za sudije,157 Magna karti su-dija 158idokumentimaKonsultativnogsavetaevropskihsudija.159 U Smernicama UN o ulozi tužilaca utvrđenojeda„državetrebadaobezbededa[...]tužiociimajuodgovarajućeobrazovanje iobukuidabuduupućeniu ideale ietičkedužnostisvojefunkcije,ustavnuizakonskuzaštitupravaosumnjičenihižrtava,kaoiuljudskapravaiosnovneslobodekojisuutvrđeniuunutrašnjemime-đunarodnompravu”.160

ICJshvatadajeosnivanjePravosudneakademijeuSrbijiveomaspornopita-njeupravničkojzajedniciSrbije,jerjePravosudnaakademijapostalaglavna

151 Nacionalna strategija reforme pravosuđa za period 2013–2018,navedenodelo,predviđa„isključe-njeNarodneskupštineizprocesaizborapredsednikasudova,sudija,javnihtužilaca/zamenikajavnihtužilaca”.V.:NSRP2013–2018,s.6(prim.prev.).

152 Zakon o sudijama,član9. 153 Zakon o javnom tužilaštvu,član54. 154 Preporuka o sudijama Saveta Evrope,stav56. 155 Preporuka o sudijama Saveta Evrope,stav57. 156 Singhvi deklaracija,stav12. 157 Evropska povelja o zakonu za sudije,stavovi2.3i4.4. 158 Magna karta sudija,stav8. 159 CCJE,Mišljenje br. 10,stav65.V.takođe:stavove66i67.Zavišedetaljaotomekakokoncipirati

iorganizovatiprogrampočetneistalneobuke,v.stavove68–72. 160 Smernice UN o ulozi tužilaca,Načelo2(b).


kapijazastupanjeusudijsku i tužilačkuslužbu i izvorpotencijalnediskrimi-nacijesudijskihkandidatakojinisuupisaliAkademiju.ICJjeobaveštendaje,kadajeosnovana,Pravosudnaakademijaodmahpostavljenakaode facto je-dinosredstvozaulazakuredovesudijskeitužilačkestruke.161 Time su u praksi poništenesvegodinekvalifikatorneslužbesudijskihitužilačkihpomoćnikakojibibilikvalifikovaniilibiseuskorokvalifikovalizastupanjenasudijske,odnosnotužilačkefunkcijepostaromsistemu.Godine2014.Ustavnisudjetajsistemocenio kao neusklađen sa Ustavom rešavajući po žalbi Udruženja sudijskihitužilačkihpomoćnika(USTP).162 ICJshvatada,uzimajućiuobzirtupresuduUstavnogsuda,Visokisavetsudstvaplaniradauvedeulazniispitzaprviizborsudije za one kandidate koji nisu završili Pravosudnu akademiju ili koji bi da pokušaju stupiti na sudijsku funkciju uprkos tome što su na Akademiji imali lošeocene.OdonihkojiuspešnozavršePravosudnuakademijunećesetražitidapolažutajispit.Ne spada u zadati okvir ovog izveštaja da procenjuje nezavisnost i delotvor-nost Pravosudne akademije.Međutim, ICJ primećuje da je od nekih akteračuoizrazezabrinutostizbogtogašto,kakosurekli,Pravosudnaakademijanenudiprikladnu iadekvatnustalnuobukukojajepodstaknutaaktivnošćudo-natorajerizdržavnogbudžetanepristižuodgovarajućafinansijskasredstva.DrugiakteriskojimajeMisijaimalaprilikedasesretnenaglašavalisuvažnostPravosudneakademijekaočiniocapromeneuobezbeđivanjuodgovarajućegkvalitetasudijaitužilaca,posebnosobziromnatodapravnifakultetiuzemljinepružajupraktičnuobuku.Kakve god da su odlike obuke koju pruža Pravosudna akademija, čini seda je taj jedinstveni kanal za ulazak u sudijsku i tužilačku struku prekoPravosudneakademijenametnutishitreno,adaprethodnonijeobezbeđendelotvoransistemtranzicijeuzuzimanjeuobzirpoložajapostojećihsudij-skihitužilačkihpomoćnika.Tojenaneloštetunjihovimkarijeramaidovelojedotogadaonibududiskriminisaniupraksi,štojeusuprotnostismeđu-narodnimstandardimaravnopravnihmogućnostizastupanjenapravosud-ne funkcije.163 ICJsmatradamorabitikoncipiransveobuhvatantranzicioniplanidaseotomplanumorajudogovoritirazličitiakterikakobiseizašloiz te situacije podela koja nanosi štetu predstavi koju javnost ima o sudstvu itužilaštvu.164

4.3. Razrešenje i disciplinsko kažnjavanje sudija i tužilacaOvajizveštajnepretendujedaiznesecelovituanalizupravičnostidisciplinskogpostupkaipostupkazarazrešenjesudijaitužilacapozakonuiupraksiuSrbiji,alisadržipregledinstitucija,standardaiprocedurakojeseutompogledupri-menjuju.Kadajerečostalnimsudijama,odlukuoprestankusudijskefunkcijedono-siVisokisavetsudstva.Sudijaimapravožalbeprotivteodluke.165 Odluku o

161 Nacionalna strategija reforme pravosuđa za period 2013–2018,navedenodelo,predviđa„Pravosud-nuakademijukaoobavezniuslovzaprviizbornasudijskuitužilačkufunkciju”.V.:NJRS2013–2018,s.6(srpskogteksta).

162 V.: Republika Srbija, Savet za borbu protiv korupcije, Izveštaj o reformi pravosuđa, Doc.700-00-3178/2014,17.april2014,s.10.

163 OsnovniprincipinezavisnostisudstvaUN,principbr.10. 164 V.takođe,GRECO,Izveštaj o četvrtom krugu evaluacije,navedenodelo,stav114. 165 Ustav,član148.


prestanku sudijske funkcijedonosiVisoki savet sudstva i protivnje sudijamožeizjavitiprigovor„Visokomsavetusudstvaurokuod15danaoddanadostavljanja odluke”.166 Što se tiče javnih tužilaca, odluku o prestanku nji-hovefunkcijedonosiNarodnaskupštinanapredlogVlade,aVladapredlažerazrešenjejavnogtužiocanaosnovupredlogaDržavnogvećatužilaca,dokodlukuoprestankufunkcijezamenikajavnogtužiocadonosisamoDržavnovećetužilaca.167

Sudija ili javni tužilac „razrešavasekada jeosuđenzakrivičnodelonabe-zuslovnukaznuzatvoraodnajmanješestmeseciilizakažnjivodelokojegačininedostojnimsudijskefunkcije,kadanestručnovršifunkcijuilizbogučinje-nogteškogdisciplinskogprekršaja”.168

Mora se naglasiti da, premaZakonu o sudijama, nestručnost podrazumeva„nedovoljnouspešnovršenjesudijskefunkcije,akosudijadobijeocenu’neza-dovoljava’,shodnokriterijumimaimerilimazavrednovanjeradasudija”.169 Isto pravilovažizatužioceizamenikejavnogtužioca.170

Član90Zakona o sudijama veomapodrobnoutvrđujevrstedisciplinskihprekr-šaja.171Tiprekršajiobuhvatajuitakveslučajevekaoštoje„uzimanjepredmetau rad redomkoji neopravdanoodstupaod reda kojim suprimljeni; ...neop-ravdano neobaveštavanje predsednika suda o predmetima u kojima postu-pakdužetraje;[ili]dostavljanjenepotpunihilinetačnihpodatakaodznačajazarad iodlučivanjeVisokogsavetasudstva”.172Sličniprekršajipobrojanisu

166 Zakon o sudijama,član57. 167 Ustav,član161.V.takođe:Zakon o javnom tužilaštvu,članovi97–98. 168 Zakon o sudijama,član62;Zakon o javnom tužilaštvu,član92,istovetnojeformulisan. 169 Zakon o sudijama,član63. 170 Zakon o javnom tužilaštvu,član93. 171 Zakon o sudijama,član90:„...povredanačelanepristrasnosti;propuštanjesudijedatražiizuzeće

upredmetimaukojimapostojirazlogzaizuzeće,odnosnoisključenje,predviđenzakonom;neop-ravdanokašnjenjeuizradiodluka;uzimanjepredmetauradredomkojineopravdanoodstupaodredakojimsuprimljeni;neopravdanonezakazivanjeročištailipretresa;učestalokašnjenjenaza-kazanaročištailipretrese;neopravdanoodugovlačenjepostupka;neopravdanoneobaveštavanjepredsednikasudaopredmetimaukojimapostupakdužetraje;očiglednonekorektnopostupanjepremaučesnicimausudskimpostupcimaizaposlenimausudu;nepoštovanjeradnogvremena;prihvatanje poklona suprotnopropisimakoji regulišu sukob interesa; upuštanje sudije u nepri-mereneodnosesa strankama ili njihovimpravnimzastupnicimaupostupkukoji vodi;davanjekomentaraosudskimodlukama,postupcimailipredmetimausredstvimajavnoginformisanjananačinsuprotanzakonuisudskomposlovniku;obavljanjeaktivnostikojesuzakonomodređenekaonespojivesasudijskomfunkcijom;neopravdanonepohađanjeobaveznihprogramaobuke;dostav-ljanjenepotpunihilinetačnihpodatakaodznačajazaradiodlučivanjeVisokogsavetasudstva;neopravdanaizmenagodišnjegrasporedasudijskihposlovausuduipovredaprincipaslučajnogsudijesuprotnozakonu;kršenjeodredabaEtičkogkodeksauvećojmeri”.

172 Zakon o sudijama,član90:„...povredanačelanepristrasnosti;propuštanjesudijedatražiizuzećeupredmetimaukojimapostojirazlogzaizuzeće,odnosnoisključenje,predviđenzakonom;neop-ravdanokašnjenjeuizradiodluka;uzimanjepredmetauradredomkojineopravdanoodstupaodredakojimsuprimljeni;neopravdanonezakazivanjeročištailipretresa;učestalokašnjenjenaza-kazanaročištailipretrese;neopravdanoodugovlačenjepostupka;neopravdanoneobaveštavanjepredsednikasudaopredmetimaukojimapostupakdužetraje;očiglednonekorektnopostupanjepremaučesnicimausudskimpostupcimaizaposlenimausudu;nepoštovanjeradnogvremena;prihvatanje poklona suprotnopropisimakoji regulišu sukob interesa; upuštanje sudije u nepri-mereneodnosesa strankama ili njihovimpravnimzastupnicimaupostupkukoji vodi;davanjekomentaraosudskimodlukama,postupcimailipredmetimausredstvimajavnoginformisanjananačinsuprotanzakonuisudskomposlovniku;obavljanjeaktivnostikojesuzakonomodređenekaonespojivesasudijskomfunkcijom;neopravdanonepohađanjeobaveznihprogramaobuke;dostav-ljanjenepotpunihilinetačnihpodatakaodznačajazaradiodlučivanjeVisokogsavetasudstva;neopravdanaizmenagodišnjegrasporedasudijskihposlovausuduipovredaprincipaslučajnogsudijesuprotnozakonu;kršenjeodredabaEtičkogkodeksauvećojmeri”.


učlanu104Zakona o javnom tužilaštvu.173Kaoštojegorevećnaglašeno,su-dija,javnitužilacilizamenikjavnogtužiocamogubitirazrešeniakoseustanovidanestručnovršesvojufunkcijuilidasuučinili„težak”disciplinskiprekršaj.Disciplinskiprekršajje„težak”akojeuslednjegovogizvršenja„došlodooz-biljnogporemećajauvršenjusudskevlastiusuduilidoteškognarušavanjaugledaipoverenjajavnostiusudstvo,anaročitozastarevanjapredmetazbognesavesnogradasudijeiakojenastupilavećaštetauimovinistrankeupo-stupku,kaoiuslučajuponovljenogdisciplinskogprekršaja”.174Definicijajeslič-noformulisanaikadajerečotužiocima.175Disciplinskiprekršajisu„ponovljeni”ondakadajedisciplinskaodgovornostutvrđenatriputa.176

I sudije i tužioci podvrgnuti su istom trostepenom sistemu disciplinskih ka-zni saglasno disciplinskom postupku: „javna opomena, umanjenje plate do50postodojednegodineizabrananapredovanjautrajanjudotrigodine”.177 Disciplinskakomisijajetakojautvrđujedalijepočinjendisciplinskiprekršaji,ondakadautvrdidajedisciplinskiprekršajtežak,pokrećepostupakzara-zrešenje.178

Postupak za razrešenje može pokrenuti svako lice koje podnese prijavu.Postupaksepokreće„odstranepredsednikasuda,predsednikaneposrednovišegsuda,predsednikaVrhovnogkasacionogsuda,ministranadležnogzapravosuđe, organa nadležnih za vrednovanje rada sudije i disciplinske ko-misije.Postupakrazrešenjamožeposlužbenojdužnostipokrenuti iVisokisavetsudstva”.179Kadajerečotužiocimaizamenicimajavnogtužioca,po-stupak za razrešenje pokreće se „predlogom javnog tužioca, neposrednovišeg javnog tužioca, Republičkog javnog tužioca, ministra nadležnog zapravosuđe, organa nadležnih za vrednovanje rada i Disciplinske komisije.Postupakzarazrešenjejavnogtužiocaizamenikajavnogtužiocamožepo-krenutiiDržavnovećetužilacaposlužbenojdužnosti.Državnovećetužilacautvrđuje razlogeza razrešenje”.180Visoki savet sudstva,odnosnoDržavno

173 Zakon o javnom tužilaštvu,član104(javnitužilac,odnosnozamenikjavnogtužiocačinidisciplinskiprekršajako):„ne izrađuje javnotužilačkeodluke ineulažeredovna ivanrednapravnasredstvaupropisanomroku;učestalopropušta ilikasninazakazanepretrese, rasprave idrugeprocesneradnjeupredmetimakojisumudodeljeniurad;propustidatražiizuzećeupredmetimagdezatopostojezakonskirazlozi;odbijevršenjeposlovaizadatakakojisumupovereni;neizvršavapismenauputstvanadređenogjavnogtužioca;očiglednokršiobavezepravilnogpostupanjapremasudijamaupostupku,strankama,njihovimpravnimzastupnicima,svedocima,osobljuilikolegama;upuštaseuneprimereneodnosesastrankamailinjihovimpravnimzastupnicimaupostupkukojivodi;dajenepotpune ili netačnepodatkeodznačajaza radDržavnogveća tužilacaupostupku izbora i ra-zrešenjajavnihtužilacaizamenikajavnihtužilaca,utvrđivanjadisciplinskeodgovornostiidrugimpitanjimaiznjegovenadležnosti;kršinačelonepristrasnostiiugrožavapoverenjegrađanaujavnotužilaštvo;obavljaaktivnostikojesuzakonomodređenekaonespojivesjavnotužilačkomfunkcijom;prihvatapoklonesuprotnopropisimakojiregulišusukobinteresa;nepoštujeradnovreme;akozna-čajnokršiodredbeetičkogkodeksa;neopravdanonepohađaobavezneprogrameobuke”.

174 Zakon o sudijama,član90. 175 Zakon o javnom tužilaštvu,član104:Disciplinskiprekršajje„težak”akojenjegovimizvršenjem„došlodoozbiljnogporemećajauvršenjujavnotužilačkefunkcijeiliobavljanjaradnihzadatakaujav-nomtužilaštvuilidoteškognarušavanjaugledaipoverenjajavnostiujavnotužilaštvo,anaročitozastarevanjakrivičnoggonjenja,kaoiuslučajuponovljenogdisciplinskogprekršaja”.

176 Zakon o sudijama,član90;Zakon o javnom tužilaštvu,član104. 177 Zakon o sudijama,član91. 178 Zakon o sudijama,član92.PostupakpredDisciplinskomkomisijom,kojajepodorganVisokogsave-

tasudstva,odvijasenapredlogdisciplinskogtužioca(članovi93–98).UZakonu o javnom tužilaštvu,član105,utvrđenjedisciplinskipostupakkaoonajkojijepredviđenzasudije.

179 Zakon o sudijama,član64. 180 Zakon o javnom tužilaštvu,član94.


većetužilacaodlučujeorazrešenjusudijailijavnihtužilacaizamenikajav-nihtužilacauakuzatornompostupku.181ŽalbenateodlukemoguseuložitiUstavnom sudu.182

Udrugačijojsituacijinalazesepredsednicisudova,kojemožerazrešitiNarodnaskupština 183„zbogkršenjaobavezaustanovljenihpropisimazaobavljanjepo-slovasudskeuprave,narušavanjanačelanezavisnostisudije;postupanjasu-protnopropisimaododeljivanjupredmeta;odstupanjaodpropisakojimaseuređuje godišnji raspored sudija; teškog disciplinskog prekršaja u vršenjufunkcijepredsednikasuda ilinestručnogvršenja funkcijepredsednikasuda”.Smatrasedapredsedniksudanestručnoobavljasvojufunkcijukada,shodnokriterijumimaimerilimazavrednovanjeradapredsednikasudova,njegovradbudevrednovanocenom’nezadovoljava’.184

Madasvakolicemožepodnetizahtevzapokretanjepostupkarazrešenjapred-sednikasuda,sampostupakzautvrđivanjerazlogazarazrešenjepredsedni-kasudavodiVisokisavetsudstva„napredlogpredsednikaneposrednovišegsuda,sednicesvihsudijasudačijijepredsednik,ministranadležnogzapravo-suđe,organanadležnogzavrednovanjeradapredsednikasudaiDisciplinskekomisije”,185aodlukuorazrešenjupredsednikasudadonosiNarodnaskupština,naosnovupredlogaVisokogsavetasudstva.186 Razrešeni predsednik suda na-stavlja da obavlja sudijsku funkciju.187

U Zakonu o sudijama utvrđenojeda„predsedniksudaodlučujeoobaveznomudaljenjusudije,aoobaveznomudaljenju(suspenziji)predsednikasudaod-lučujepredsednikneposrednovišegsuda.Akoudaljenjenijeobavezno,onjemu odlučuje predsednik Vrhovnog kasacionog suda.O udaljenju pred-sednika Vrhovnog kasacionog suda odlučuje Opšta sednica”.188 Obavezno udaljenjesafunkcijesudijisledujesamoondakadamujeodređenpritvor,doksediskrecionoudaljenjemožeprimeniti„kadjepokrenutpostupakzanjegovo[sudije]razrešenjeilikrivičnipostupakzadelozbogkogamožebitirazrešen”.189

Zakonom o javnom tužilaštvu utvrđenojeda„javnitužilacodlučujeoobave-znom udaljenju zamenika javnog tužioca, a o obaveznom udaljenju javnogtužioca odlučuje neposredno viši javni tužilac. Ako udaljenje nije obavezno,odlukudonosiRepublički javni tužilac.OudaljenjuRepubličkogjavnogtužio-caodlučujeDržavnovećetužilaca”.190 Odluka o obaveznom udaljenju javnog tužiocadonosisesamoondakadajetužilac(uizvornikugreškomstojisudija)zadržanupritvoru,dokdiskrecionoudaljenjemožebitiprimenjeno„kadajepokrenutpostupakza razrešenje, ili krivičnipostupakzadelozbogkoga jemogućerazrešenje”.191

181 Zakon o sudijama,članovi64–65;Zakon o javnom tužilaštvu,članovi95–96. 182 Zakon o sudijama,član67;Ustav,član161.V.takođe:Zakon o javnom tužilaštvu,članovi97–98. 183 Zakon o sudijama,član74. 184 Zakon o sudijama,član75. 185 Zakon o sudijama,član76. 186 Zakon o sudijama,član77. 187 Zakon o sudijama,član78. 188 Zakon o sudijama,član15. 189 Zakon o sudijama,član14. 190 Zakon o javnom tužilaštvu,član59. 191 Zakon o javnom tužilaštvu,član58.


OsnovnanačelanezavisnostisudstvaUNutvrđujumeđunarodniokvirzadisci-plinskipostupak,suspendovanje(udaljenje)irazrešenjenosilacapravosudnihfunkcija.Utomdokumentuutvrđenoje:„Optužbeiližalbeprotivsudijakojesupodneteuvezisasudijskimiprofesionalnimsposobnostimabićebrzoipravič-norazmotrene,uodgovarajućempostupku.Sudijaimapravonapravičnosa-slušanje.Početnafazarazmatranjaslučajabićenećebitiotvorenazajavnost,osimakosudijanezahtevadrugačije.[...]Sudijamožebitiudaljensdužnostiili razrešen samo ako je nepodoban da nastavi obavljanje svoje funkcije zbog nesposobnostiilinedoličnogponašanja.[...]Sveodlukeudisciplinskimpostup-cima,postupcimazaudaljenjesdužnostiilirazrešenjedonoseseuskladusaustanovljenimstandardimaponašanjasudija.[Nakraju]odlukeudisciplinskimpostupcimazaudaljenjesdužnostiilirazrešenjetrebadabudupodložnene-zavisnompreispitivanju.Mogućejedaseovonačeloneprimenjujenaodlukenajvišegsudailizakonodavnevlastiuokvirurazrešenjanajvišihdržavnihzva-ničnikailisličnihpostupaka”.192

U Preporuci Saveta Evrope o sudijama utvrđeno jedadisciplinski postupak„trebadasprovodinezavisanorganilisuduzsvajemstvapravičnogsuđenja,i tim postupkom bi sudiji trebalo da se obezbedi pravo da ospori odluku i ka-znu.Disciplinskekaznetrebalobidabudusrazmerne”.193SličneizrazeistogtognačelasadržiSinghvi deklaracija,194Univerzalnasudijskapovelja,195 Evropska poveljaozakonuzasudije,196 Magna karta sudija,197 Smernice za sprovođenje Bangalorskih principa,198isvesutopodržaliKonsultativnisavetevropskihsu-dija 199iVenecijanskakomisija.200

Važno jenaglasitida„sudijenebi trebalodasnose ličnuodgovornostkadasenjihovaodlukaukine ili preinačipožalbi”.201 CCJEdodajeda „šefdržave,ministarpravdeilibilokojidrugipredstavnikpolitičkihorganavlastinemožeučestvovatiudisciplinskomorganu”.202

U Smernicama UN o tužiocima potvrđuje se da će „pritužbe protiv tužilacaukojimasenavodidajetužilacpostupionanačinkojijasnoprelazigraniceprofesionalnihstandarda[...]bitiekspeditivnoipravičnoobrađene,uodgova-rajućempostupku.Tužiociimajupravonapravičnosaslušanje.Odlukapodleženezavisnompreispitivanju”.203

CCPEdaljenaglašavada„sobziromnavažnuuloguifunkcijutužilaca,njihovorazrešenjemorapodlegatistrogimzahtevimakojinesmejupodritinezavisno

192 Osnovna načela UN o nezavisnosti sudstva,načela17–20. 193 Preporuka Saveta Evrope o sudijama,stav69. 194 Singhvi deklaracija,stav26(b),kojadaljeutvrđuje:„Nadležnostupogledurazrešenjamože,me-

đutim,bitipoverenazakonodavcukrozpostupaksmenjivanjasafunkcijeilizajedničkusednicuobadomaparlamenta,pomogućstvunapreporukutakvogsudailiodbora”.

195 Univezalna sudijska povelja,član11. 196 Evropska povelja o zakonu za sudije,stav5.1. 197 Magna karta sudija,stav6. 198 Smernice za sprovođenje Bangalorskih principa,stav15.4. 199 CCJE,Mišljenje br. 3 o načelima i pravilima na kojima se temelji profesionalno ponašanje su-

dija, pre svega sudijska etika, o nekompatibilnom ponašanju i o nepristrasnosti, CoE Doc.CCJE(2002)Op.No.3,19.novembar2002,stav77(ii)–(iii)–(iv).

200 Venecijanskakomisija,Izveštaj o nezavisnosti sudstva,navedenodelo,stav43. 201 Preporuka o sudijama Saveta Evrope,stav70.V.takođe:Singhvi deklaracija,stav30. 202 CCJE,Mišljenje br. 10,navedenodelo,stav63. 203 Smernice UN o ulozi tužilaca,stav21.


inepristrasnoobavljanjetužilačkihdužnosti.Trebaprimenitisvajemstvakojaseprimenjujuudisciplinskompostupku”.204Istotonačeloprihvatiojeispeci-jalni izvestilac UN za pitanja nezavisnosti sudija i advokata.205

Misija ICJobaveštenajedaoštećenalicamogutakođepodnetiikrivičnutužbuzakrivičnodelozloupotrebepravosudnihovlašćenja.Međutim,MisijiICJ je re-čenoda,uprkosčinjenicidasepodnosemnogetakvekrivičneprijave,većinunjihodbacijavnitužilackojijezadužendaihistraži.Navedenojedajetopred-metkrivičneprijavesnajvišomstopomodbacivanja.Kadajerečotužiocima,oštećenalicamogupodnetiprijavuilizbogobustaveistrageilizbogobustavegonjenjanajvišojtužilačkojinstanci;moguistotakouložitiprigovornaponaša-njetužioca;mogupodnetiprijavudisciplinskomtužiocuiDisciplinskojkomisiji,štosustalniorganiDržavnogvećatužilaca.ICJ,međutim,smatradanijeprimerenodasezadržiulogaNarodneskupštineubilokojojtačkipostupkarazrešenjaidisciplinskogpostupkaipozdravljana-javureformeutomsmislu(vidigore).Konačno,ICJjezabrinutzbogvažnostikojasepridajenezadovoljavajućimoce-namauvezisarazrešenjemsudijaijavnihtužilacaizamenikajavnogtužioca.U sistemu u kome se ocene uglavnom baziraju na kvantitativnim podacima (vidiniže),tojeposebnozabrinjavajućejerbimogloprisilitisudijeitužiocedadonosesumnjiveodluke,štobidaljevodilokapovećanjuobustavapostupaka.Konačno,sobziromnavažnosthijerarhijeutužilaštvuihijerarhijeiujednojiudrugojprofesijiusmisluvrednovanja(vididole),tajsistemjeusuprotnostisnačelomličnenezavisnosti,baremkadajerečosudijama.

4.4. Ocenjivanje i unapređenjeRad svih sudija i predsednika sudova „podleže redovnom vrednovanju[koje...] obuhvata sve aspekte sudijskog posla, odnosno poslova predsedni-kasuda,ipredstavljaosnovuzaizbor,obaveznuobukusudijairazrešenje”.206 Vrednovanjese „vršinaosnovu javnoobjavljenih,objektivnih i jedinstvenihkriterijuma i merila, u jedinstvenom postupku u kome je obezbeđeno uče-šćesudije,odnosnopredsednikasudačijiseradvrednuje.Kriterijume,merilaipostupakzavrednovanjeradasudija,odnosnopredsednikasudovautvrđujeVisokisavetsudstva”.207

Rad sudija vrednuju komisije koje su sastavljene od po troje sudija. Rad sudija ipredsednikasudova„redovnosevrednujejednomutrigodine,dokseradsudijakojisuprviput izabranivrednuje jednomgodišnje”.208Vrediprimetiti,kaoštosmogorevećnaveli,daocena„nezadovoljava”možedovestidora-zrešenja.209 ICJjeobaveštendasuteodredbepočeleteksasvimskorodaseprimenjuju,pajejošteškoprocenitinjihovstvarniuticajnaradsudija.Zakonom o javnom tužilaštvu utvrđeno je da „vrednovanje rada javnog tu-žiocaizamenikajavnogtužiocapredstavljaosnovzaizbor,obaveznuobuku

204 CCPE,Mišljenje br. 9,navedenodelo,stav72. 205 Vidi,SpecijalniizvestilacUNzapitanjanezavisnostisudijaiadvokata,Godišnji izveštaj 2012,nave-

denodelo,stav70. 206 Zakon o sudijama,član32. 207 Zakon o sudijama,član32. 208 Zakon o sudijama,član35. 209 Zakon o sudijama,član63.


irazrešenje.Vrednovanjeradavršisenaosnovujavnoobjavljenih,objektivizi-ranihijedinstvenihkriterijumazasnovanihnaprimenjivimiuporedivimmerili-makojeutvrđujeDržavnovećetužilacaPravilnikomokriterijumimaimerilimavrednovanjarada”.210Kaoštojegoreopisano,lošaocenaprilikomvrednovanjamožeimatizaposledicurazrešenje.Vrednovanjevrši„neposrednoviši javnitužilac,uzpribavljenomišljenjekolegijumaneposrednovišeg javnogtužilaš-tva.Vrednovanjeradazamenikajavnogtužiocavršijavnitužilac,uzpribavlje-nomišljenjekolegijumajavnogtužilaštva”.211

U Komentarima Bangalorskih principautvrđenojeda„propisnorazmatranjeslučajaimaprednostuodnosunaproduktivnost”.212 Tu se naglašava da sistem ocenjivanjailiinspekcije„nebismeodanavedesudijunatoda,izrazlogaefi-kasnosti,favorizujeproduktivnostuodnosunavaljanoobavljanjesopstveneuloge,kojaseogledaudonošenjutemeljitopromišljeneodlukeusvakompo-jedinačnomslučaju,uskladusazakonomisuštinompredmeta”.213

Preporuka Saveta Evrope o sudijamadopuštada„države-članicemoguuvestisistemezaocenjivanjesudijaodstranepravosudnihorgana,saciljemdasedoprineseefikasnostisprovođenjapravde[...].[Međutim],tamogdepravosud-niorganiutvrđujusistemezaocenjivanjesudija, takvisistemibi trebalodasezasnivajunaobjektivnimkriterijumima.Njihbitrebalodaobjavinadležnipravosudniorgan.Taprocedurabitrebalodaomogućisudijamadaizrazemi-šljenjeovlastitimaktivnostimaioocenitihaktivnosti,kaoidaosporeoceneprednezavisnimorganomilisudom”.214

Evropska povelja o zakonu za sudijepotvrđujedasvakisistemunapređenjausud-stvu,kadasenezasnivanadužiniradnogstaža,morabiti„zasnovanisključivonapokazanomkvaliteturadaisavesnomobavljanjusudijskihdužnosti,štoobjektiv-noprocenjujejedanilinekolikosudijaiočemuserazgovarasasudijomokomejereč”.215Odlukuounapređenjumorajudonetipravosudnisavetiiliposebnouticajniivažniorganiionamorapodlegatinezavisnomžalbenommehanizmu.216

Međutim,KonsultativnisavetevropskihsudijaSavetaEvropenaglasio jeda,iako„pravosudnisavettrebadaimabitnuuloguuutvrđivanjukriterijumaop-šteocene,toteloipaknesmedabudezamenaodgovarajućempravosudnomorganukome jepoverenaocenapojedinačnihsudija”.217 Tu se naglašava da

210 Zakon o javnom tužilaštvu,član99. 211 Zakon o javnom tužilaštvu,član102. 212 Komentar Bangalorskih principa,navedenodelo,stav41. 213 Komentar Bangalorskih principa,navedenodelo,stav42. 214 Preporuka o sudijama Saveta Evrope,42i58. 215 Evropska povelja o zakonu za sudije,stav4.1. 216 Evropska povelja o zakonu za sudije,stav4.1.V.takođe:SpecijalniizvestilacUNzapitanjanezavisno-

stisudijaiadvokata,Godišnji izveštaj 2009,navedenodelo,stav71;CCJE,Mišljenje br. 10,navedenodelo,stavovi53–54:„Razumesedasekvalitetpravosuđamožemeritiobjektivnimpodacima,kaoštosunaprimeruslovipristupapravdiinačinnakojijejavnostprihvaćenanasudu,lakoćaskojomsesprovodedostupneprocedureirokoviukojimasepredmetirešavajuiodlukeizvršavaju.Međutim,tajpostupakpodrazumevaisubjektivnijuocenuvrednostidonetihodlukainačinanakojijavnostteodlukedoživljava.Osimtoga,tajpostupakmorauzetiuobzirinformacijekojesuuvećojmeripolitičkeprirode,naprimerdeobudžetskihsredstavakojijedodeljenpravosuđuinačinnakojidrugegranevlastidoživljavajunezavisnostsudstva.Svitirazloziopravdavajuaktivnoučešćepravosudnihsavetauocenikvalitetapravosuđa isprovođenjutehnikakojimaseosiguravaefikasnostsudijskogposla”.

217 CCJE,Mišljenje br. 10,navedenodelo,stav56.V.takođe:CCJE,Mišljenje br. 17 o vrednovanju rada sudija, kvalitetu pravosuđa i poštovanju sudijske nezavisnosti,CoEDoc.CCJE(2014)2,24.oktobar2014,stav49.5.


„nepovoljnaocenanebitrebalodapredstavlja(osimuizuzetnimokolnostima)osnovzarazrešenje.Razrešenjesesprovodisamouslučajuteškogkršenjadisciplinskihpravilailikrivičnihodredabautvrđenihzakonomiliukolikojene-izbežnizaključakpostupkaocenjivanjatodasudijanijeustanjuilineželidaobavljasudijskufunkcijunaobjektivnoprocenjenomminimumuprihvatljivogstandarda”.218

CCJE jeautoritativnosaopštioda„ciljsvakogindividualnogocenjivanjaradasudija[...],bezobziranatodalijerečo’formalnom’ili’neformalnom’ocenji-vanju,moradabudeusmerennapoboljšanjekvalitetaradasudijai,samimtim,celokupnogpravosudnogsistemadatezemlje”.219UsvomMišljenjubr.14,CCJEjeutvrdiojasnesmernicezasprovođenjeocenjivanjaradasudijauzpunopoštovanje nezavisnosti sudstva.Kadajerečotužiocima,CCPEjenaglasioda„vrednovanjeradatužilacatre-baobavljatiuredovnimvremenskimrazmacima,onomoradabuderazumno,sprovedenonaosnovuprimerenih,objektvinihiutvrđenihkriterijumaiuod-govarajućemipravičnompostupku”.220Štosetičejemstava,„tužiocitrebadaimajupristuprezultatimaocenenjihovogradaidaimajupravodaiznesusvojazapažanjaidatražepravnozadovoljenje,tamogdejetoprimereno”.221

Misija GRECOje2015.zaključiladase,usistemupravosuđauSrbiji,„sistem[vrednovanja]skoroisključivooslanjanaelementeproduktivnosti,čakimeđutakozvanimkvalitativnimkriterijumima(npr.procenatodlukakojesuukinutepoštojezatraženpravni lek,vremezadonošenjeodlukaupismenojformi).Stimuvezi,GRECOukazujenatoda,čakiakojeproduktivnostsvakakone-ophodanelementocenaradasudije,onanesmebitijedinielement.GRECO jeizraziozabrinutostidabipreteranazavisnostodkvantitativnihkriterijumamogladanametnenepravilanstavukomećefokusbitistavljennastatistič-ke ciljeve umesto na visokokvalitetan rad”.222 Pored toga,GRECO je izrazio zabrinutost da „vrednovanje služi kaoosnov za razrešenjeukoliko je ocena’nezadovoljavajuća’,kaoidaVSSmožedainiciravrednovanjevanuobičajenogtrogodišnjegciklusa,štobimoglodanosisobomrizikodmogućeguznemira-vanjailipritiska”.223

Kadajerečotužiocima,misijaGRECOjeizrazila„zabrinutost(kaoikadaseradiloosudijama,iakouneštomanjojmeri)dasistemmoždastavljaprevelikutežinunakvantitativnefaktore,odkojihsuneki,posvemusudeći,neadekvat-ni—kaoštojeprocenatpravnosnažnihpresuda—štomoževršitineprimerenpritisaknatužioce.Osimtoga,GETjeponovozabrinutdavrednovanjeslužikaoosnovzarazrešenjeukolikoocenaglasi’nezadovoljava’,kaoidaDržavnovećetužilacamožedainiciravrednovanjeizvanuobičajenogtrogodišnjegciklu-sa,štoostavljaprostorzamogućeuznemiravanjeilineprimerenipritisak”.224

Misiji ICJ su neki akteri kazali da su vrednovanja uglavnom kvantitativna. Osim toga,rečenojedatajsistemvrednovanjaiutvrđivanjaplanovarada(vididole)

218 CCJE,Mišljenje br. 17,navedenodelo,stav49.12. 219 CCJE,Mišljenje br. 17,navedenodelo,stav49.3. 220 CCPE,Mišljenje br. 9,navedenodelo,stav65. 221 CCPE,Mišljenje br. 9,navedenodelo,stav66. 222 GRECO, Izveštaj o četvrtom krugu evaluacije,navedenodelo,stav117. 223 GRECO, Izveštaj o četvrtom krugu evaluacije,navedenodelo,stav118. 224 GRECO, Izveštaj o četvrtom krugu evaluacije,navedenodelo,stav176.


izražavavisokstepenmoćiikontrolekojupredsednicisudovaimajunadosta-limsudijama,budućidasukadridaindirektnoutičunanjihoveplateirazvojkarijere.ICJsmatradavrednovanjeusudstvuitužilaštvusamoposebinijeproblema-tično.Međutim,ICJ je veoma zabrinut zbog toga što su rezultati vrednovanja povezanisaosnovomzarazrešenje(vidigore).Takvasituacija,ukombinacijisaovlašćenjimakojapredsednicisudovaimajuupogleduupravljanjasudom,delotvornostiiplanovarada,upraksiponovouvodihijerarhijskisistemusud-stvukojijeusuprotnostisnačelomnezavisnosti.Osimtoga,ikadajerečosudstvuikadajerečotužilaštvu,korišćenjekvan-titativnogvrednovanjabremenitojeopasnošćudananeseštetudelotvornompristupupravdi, što dalje vodi riziku odmasovnogodbacivanja slučajeva ili„pingponga”kojiseponavljaizmeđuvišihinižihsudskihinstanciilivišihilinižihtužilaštava.Konačno,vezaizmeđuvrednovanjaiosnovazarazrešenjeugro-žavasamciljvrednovanja,tj.povećanjeefikasnostiidelotvoranpristuppravdizatoštoćesudijeitužiocistrahujućiodrazrešenjaviševoditiračunaopoje-dinačnimrezultatimaslučajeva,kakogoddadonjihdođu,negoorešavanjusistemskihiorganizacionihpitanja.ICJpreporučujedaseuklonisvakavezaizmeđurezultatavrednovanjaiosno-vazarazrešenje,osimakosurezultatitolikološidadostižunivodrugihosnovazarazrešenje,npr.„nesposobnost”.


5. Dalji izazovi u opštem pravnom sistemu u SrbijiUpravljanjetužilaštvomisudstvomnemogusesagledavatiuvakuumu.Krajnjicilj delotvornosti njihove nezavisnosti i samostalnosti, kao suštinskih odlikavladavineprava,jestepravičaniravnopravanpristuppravdizasve,uključujućiisveonoštoseodnosinaosporavanjeostvarivanjaljudskihprava.Stogajeprimereno da se izazovi i rešenja na planu delotvorne i nezavisne samouprave utimdvemaprofesijama(sudskojvlastiucelini)sagledajuukontekstuopštihpravnihizazovakojiutičunapristuppravdi.

5.1. Novi Zakonik o krivičnom postupkuZavremesvojemisije,ICJ je obavešten da je novi Zakonik o krivičnom postup-ku(ZKP)upravostupionasnaguposlebitnihpromenakojejedoneousvompristupu i odredbama. Navodi se da novi ZKP preuzima anglosaksonski aku-zatorni sistem za razliku od inkvizitornog sistema koji je ranije bio na snazi natemeljucentralneulogeistražnogsudijekaofilteraizmeđukrivičnogčinaisuđenja,kaoinavažnojulozipolicijeuvođenjukrivičnihistraga.NoviZKPpoveravatužiocimacentralnuuloguuvođenjukrivičneistrageiutvr-đivanjuodgovornostizakrivičnodelo,kao izapreduzimanje istražnihmera,uključujući pretres, saslušavanjeosumnjičenih i svedoka,prikupljanje foren-zičkih i drugih dokaza i pritvor u pretkrivičnompostupku, što je ranije svespadalounadležnostpolicije.NatajnačinjebitnouvećanaulogaiobimposlaRepubličkogtužilaštva.Zavremesvojemisije,ICJ je obavešten da te pove-ćanenadležnostinisupropraćenepotrebnimpovećanjembrojazaposlenih,iz-gradnjomkapaciteta,nitiodgovarajućimjemstvimazaokrivljene.Osimtoga,ICJprimećujedanovaulogajavnihtužilacaizamenikajavnihtu-žilacakojisadastojenačelukrivičnihistragapovećavapotrebuzanjihovomnezavisnošćukakobiseobezbedilanezavisnostsameistrage(vidigore).

5.2. Kvalitet sudske prakse i delotvornost sistemaMisija ICJjeuvišenavrataimalaprilikedaodnajrazličitijihakteračujeprituž-bekojesuseodnosilenakvalitetpresuda,usmislunjihovedubineipravneanalize, posebno kada je reč o načinuna koji su presude formulisane, kaoipritužbeuvezisnekonzistentnošćusudskeprakseširomzemljeiistimeštoidaljepostojivelikibrojzaostalihpredmeta.Kadajerečoneujednačenoj sudskoj praksi,činisedasetopripisujeformi-ranjučetiriapelacionasudakojide factoimajukonačnurečuodlučivanju,kaoiuvezisaodsustvomnadležnostiVrhovnogkasacionogsuda(VKS)upogleduizdavanjaobavezujućihpravnihmišljenjaondakadazasedauopštojsednici.MisijajeobaveštenadajeVKSzapočeojedanprojekatusklopukoganjegovesudijeposećujusvakisuddabiširilejednoobraznusudskupraksuiukazanojena to da taj program donosi izvesne rezultate. ICJ je obavešten o sadašnjem predlogureformekojembitrebalodaciljbudezamenačetiriapelacionasudajednim apelacionim sudom koji bi imao sedište u Beogradu. ICJsmatradabi,usvetlupotrebezakonzistentnošćusudskeprakseisobziromnabrojstanov-nikaSrbije,osnivanjejednogjedinstvenogapelacionogsudamoglopredstav-ljatikorisnopoboljšanje,akoseutvrdepostupciimehanizmikojićeosiguratida imenovanja u taj jedinstveni sud budu primerena i zasnovana na nezavi-snostiinajvišojstručnosti.


Kada je reč o delotvornom i pravičnom funkcionisanju sistema i njegovojefikasnosti, Komitet za ljudska prava UN je još 2011. izrazio zabrinutostzbog„problemakojiproističuizukupnogneadekvatnogfunkcionisanjasudovauostvarivanjupravde,usledčeganastajunerazumnizastojiidruginedostaciupostupcima”uSrbiji.225

VeomadetaljnuanalizusačinilajeSvetskabankausklopuMultidonatorskogpovereničkogfondazapodrškusektorupravosuđauSrbiji,itojeobjavilakaoFunkcionalnu analizu pravosuđa u Srbiji (2014).TajdokumentsadržikorisnepreporukeotomekakopovećatiefikasnostpravosudnogsistemauSrbijiipo-boljšati pristup pravdi.U Analizisezaključujedasudovitrenutnonisuustanjudaseefikasnooslo-bodestarihslučajevakojičinevelikobremezaostalihpredmetaucelojzem-lji.Izraženajepercepcijapravosuđakaokorumpiranogsektora.UAnalizi je utvrđenodaslaboformulisanizakoni,nedoslednasudskapraksaivelikiudeožalbiutičunakvalitetpravosuđaucelini.Zaključenojedakvantitetistepenpreduzetihreforminisudoneliznačajnerezultatenaplanudelotvornostiipri-stupapravdi.Zasudstvo,kojeseodlikujetimeštojebrojsudijapostanovnikuvećiodprosekaEvropskeunije,uAnalizijenavedenodajeneefikasnoorga-nizovano i da nema dovoljan kapacitet u pogledu upravljanja sudom. U Analizi jetakođeutvrđenodajeuSrbijiproblempogrešnogopredeljivanja ljudskihidrugihresursamnogoizraženijiodproblemanedovoljnobrojnogkadra.Tolikovelikibrojsudijapredstavlja,presvega,odrazžurnoginepravilnog„reizbora”sudija2009–2012(vidigore),poslekogasusvesudijemoraledabuduvraćenenafunkcije,poredonihkojesubilenovonaimenovane.UAnalizijeutvrđenoda,uprkostompovećanjuzaposlenihusudovima,nijebiloznakovadajebrojzaostalihpredmetabitnosmanjen.U celini gledano, nedostatak kapaciteta u sudstvu kada je reč o planiranju,upravljanjuiizveštavanjuocenjenjekaoranjivomestouobezbeđivanjudelo-tvornog pristupa pravdi. U Analizijenavedenodapostojivažnakoličinapresu-dakojenisuizvršene,posebnoondakadajedržavadužnik.Konačno,uAnalizi jekonstatovanodanepostojiZakonopravnojpomoći,uprkosnajavamadaćetaj zakon biti uskoro donet.Nacionalna strategija reforme pravosuđa za period 2013–2018 utvrdila je kao ciljrešavanjezaostalihpredmetainavelajošnekolikociljevausmerenihkapo-većanjuupravljačkeinadzornenadležnostiVisokogsavetasudstvaiDržavnogveća tužilaca, uz povećanje njihovog kapaciteta u pogledu budžetske nad-ležnosti,analizereformiivrednovanjapostignutihrezultata,kaoi indikatoraefikasnosti.226 U Funkcionalnoj analizi toseopisujekao„važanpokazateljzapravosuđeuSrbiji”.Ipak,uAnalizisekonstatujedaje„Akcioniplanmoždapre-ambiciozanibićegateškorealizovatiurokuodpetgodina.Takođe,Nacionalnastrategijareformepravosuđasemahomusredsređujuenadonošenjezakona,višenegonatodasedelotvornosprovodepostojećizakoniinovizakonikakobisepromeniloponašanjenaterenu”.227

U Preporuci Saveta Evrope o sudijamapodsećasenatoda„efikasnostsudi-ja i pravosudnih sistemapredstavlja neophodanuslov za zaštitu prava sva-

225 KomitetzaljudskapravaUN,Zaključne primedbe o Srbiji,navedenodelo,stav17. 226 NSRP,navedenodelo,s.4,s.11. 227 WorldBank,Serbia Judicial Functional Review,stav58.


koglica,poštovanjezahtevačlana6.Konvencije,pravnusigurnostipoverenjejavnostiuvladavinuprava”.228Utomsvetlu,„organinadležnizaorganizacijuifunkcionisanjepravosudnogsistemadužnisudasudijamaobezbedeuslovekoji imomogućavajuda ispunesvoj zadatak,aefikasnostbi trebalodapo-stignuistovremenoštitećiipoštujućinezavisnostinepristrasnostsudija”.229U slučajuSrbije,tiorganisuVisokisavetsudstvaiMinistarstvopravde.Konkretnije,PreporukaSavetaEvropeosudijamanaglašavada„sudijetrebadadobijajuinformacijekojesuimpotrebnekakobiimseomogućilodadonoserelevantneprocesneodlukeondakada takveodluke imajufinansijske impli-kacije”.230Daljeseudokumentupreporučujedabisudovimatrebalodabudedodeljen„dovoljanbrojsudijaiprimerenokvalifikovanogosobljazapodršku”,231 dasudijetreba„podsticatidaseuključeuupravljanjesudovima”,232ida„kakobisesprečiloismanjiloprekomernoopterećenjesudova,treba,uskladusne-zavisnošćupravosuđa,preduzetimeredasenesudskizadacidodeledrugimprimerenokvalifikovanimlicima”.233

VredinapomenutidaZakon o sudijamautvrđujeda„Visokisavetsudstvaodre-đujebrojsudija isudijaporotnikazasvakisud.[...]Onnapetgodinapreis-pitujepotrebanbrojsudijaiporotnikausvakomsuduimožeposopstvenojinicijativiilinapredlogpredsednikasuda,predsednikaneposrednovišegsuda,predsednika Vrhovnog kasacionog suda i ministra nadležnog za pravosuđepreispitati potreban broj sudija i sudija porotnika i pre isteka roka od pet godi-na”.234Zakonomjetakođeutvrđenodajesudijadužandahijerarhijskimkana-limaobavestipredsednikasudaoproduženjusudskogpostupka,svejednodali je ono opravdanoili nije.235

ICJ u ovoj fazi nije u poziciji da formuliše detaljne preporuke o tome kako bitrebalopovećatiefikasnostsudskogsistema.ICJprimećujedaNacionalna strategija reforme pravosuđapredviđaredovneanalizeiizmeneidopunere-gulatornogokvirauciljupoboljšanjaefikasnosti.236 ICJ apeluje da taj pristup budeoprezan.OčiglednojedajeSrbijapodvrgnutamnogobrojnimciklusimapravosudnihreformikojenisudozvoliledaihsistemupunojmeriapsorbuje.Zaprocessprovođenjareformipotrebnojevreme.ICJpreporučujedasetežištestavinapraktičnuprimenupreporukaSvetskebankeuvezisaefikasnošćusudstvazakojunisupotrebneznačajneilikonti-nuirane pravne reforme. ICJnaglašavadajeefikasnost,kaocilj,važnauonojmeriukojojonapojačavadelotvornostusprovođenjupravdezasveonekojima

228 Preporuka Saveta Evrope o sudijama,stavovi30–31. 229 Preporuka Saveta Evrope o sudijama,stav32. 230 Preporuka Saveta Evrope o sudijama,stav34. 231 Preporuka Saveta Evrope o sudijama,stav35. 232 Preporuka Saveta Evrope o sudijama,stav41. 233 Preporuka Saveta Evrope o sudijama,stav36.V.takođe:Mere za primenu Bangalorskih principa,

stavovi4.3–4.4.Unjimaseutvrđujeda„sudstvotrebadasepotrudidakoristiinformacionuiko-munikacionutehnologijuuciljujačanjatransparentnosti,integritetaiefikasnostipravosuđa.[Poredtoga,u]ostvarivanjusvojedužnostiunapređivanjakvalitetapravosuđa,sudstvotrebakrozrevizijupredmeta,ispitivanjastavovakorisnikasudovaidrugihaktera,[kroz]razgovorsaodborimakorisni-kasudovainadrugenačinedasepostaradasagledastepenzadovoljstvajavnostipravosuđemidaidentifikujesistemskeslabostiusudskimpostupcimakakobiseteslabostiotklonile”.

234 Zakon o sudijama,član10. 235 Zakon o sudijama,član28. 236 NJRS,navedenodelo,s.11.


jepotrebanpristuppravosudnomsistemuilikojinastojedaostvaretajpristup,uskladusljudskimpravimaivladavinomprava.Efikasnostnikadanebismeladabudekorišćenakaoopravdanjezasmanjenjetroškovanauštrbsprovođenjapravde.Utompogledu,ICJsmatradaje,kadajerečopovećanjuefikasnosti,važno težitipostizanjudugoročnih rezultata,budućidapravnakultura iper-cepcijapravdeusmislupristupapravimapredstavljajuključkojimožedaosi-guraopredeljenostsudijazapovećanjepravosudneefikasnosti.

5.3. Raspodela predmeta i upravljanje radomSaglasno Zakonu o sudijama, predmeti se raspodeljuju sudijama „prema re-dosledukojinezavisiod ličnosti stranaka iokolnostipravnestvari.Sudiji sepredmetipoveravajunaosnovurasporedaposlovausudu,uskladusaSudskimposlovnikom,premaredosledukojijeunapredutvrđenzasvakukalendarskugo-dinu,isključivonaosnovuoznakeibrojapredmeta.Nikonemapravodasudskavećaobrazujeipredmetedodeljujemimorasporedaposlovairedosledaprijemapredmeta”.237Takođe,„odredosledaprijemapredmetamožeseodstupitisamozbogvelikepreopterećenostibrojempredmetaiopravdanesprečenostisudije,uskladusasudskimposlovnikom”.238 Sudija ima pravo na prigovor predsedniku neposredno višeg suda na godišnji raspored poslova i raspodelu predmeta 239 i „predsednik suda je dužan da o svakomgodišnjemodstupanju od redosle-daprijemapredmetapismenoobavestipredsednikaneposrednovišegsuda”.240

Saglasno Osnovnim principima UN o nezavisnosti sudstva,„nesmebitinika-kvogneodgovarajućeg ili neopravdanoguplitanjau sudskipostupak,niti suodlukesudovapodložnepreispitivanju.Tonačelonediraupravosudskevlastidauskladusazakonompristupipreispitivanju ipravonadležnihorganadaublažeilipromenekaznekojeizreknusudovi”.241

UPreporuciSavetaEvropeosudijamapotvrđujeseda„višisudovinebitre-balo sudijama da daju uputstva o tome kakvu presudu treba da izreknu u po-jedinimslučajevima,osimkodpreliminarnihodluka iliprilikomodlučivanjaopravnim lekovimauskladusazakonom. [Osimtoga]dodeljivanjepredmetauokvirusuda trebalobidaslediobjektivne iunapredutvrđenekriterijumeda bi se zaštitilo pravo na nezavisnog i nepristrasnog sudiju. Na dodeljivanje predmetanebitrebalodautičuželjestranaupredmetu,nitibilokokojenanekidruginačinzainteresovanzaishodpredmeta”.242

Magna karta sudija utvrđujeda„sesudijamauostvarivanjunjihovefunkcijesprovođenjapravdenesmejuizdavatibilokakvinaloziiliinstrukcije,niti[sudi-je]smejudabudupodbilokakvimhijerarijskimpritiskom,većsuvezanisamozakonom”.243 Specijalni izvestilac za pitanja nezavisnosti sudija i advokata na-glašavada„trebadapostojimehanizamraspodelepredmetakojićetakođeštititisudijeodmešanjaiznutra,izredovasamogpravosuđa”.244Venecijanska

237 Zakon o sudijama,član24. 238 Zakon o sudijama,član25,stav1. 239 Zakon o sudijama,član26. 240 Zakon o sudijama,član27. 241 Osnovni principi UN o nezavisnosti sudstva,principbr.4. 242 Preporuka Saveta Evrope o sudijama,stavovi23–24. 243 Magna karta sudija,član10. 244 SpecijalniizvestilacUNzapitanjanezavisnostisudijaiadvokata,Godišnji izveštaj 2009,navedeno

delo,stav47.


komisijajenaglasilada„načelointernesudijskenezavisnostiznačidajeneza-visnostsvakogpojedinačnogsudijeinkompatibilnasaodnosompodređenostisudijaunjihovojaktivnostidonošenjaodluka”.245

SpecijalniizvestilacUNje2009.godine,tokomnekolikomisijakojejesproveousklopusvogmandata,zaključioda„raspodelasudskihpredmetaponaho-đenjupredsednikasudamožestvoritisistemukomesenajosetljivijipredmetipoveravaju određenim sudijama, dok se druge sudije iz toga isključuju [ili]predsednicisudija,uspecifičnimslučajevima,zadržavajupravodapoveravajupredmeteodređenimsudijamailidaoduzimajupredmeteododređenihsudija,štoupraksimoževoditikateškimzloupotrebama”.246Venecijanskakomisijajesvojimzaključcimapotkrepilanavedenizaključak.247

Međunarodnimsmernicamapredlažuserešenjakojapodrazumevajunasumič-nuraspodelupredmeta,kaoštojeraspodelažrebom,automatskaraspodelaprema abecednom, odnosno azbučnom redu ili pomoću unapred utvrđenihplanova za upravljanje sudom.248 Kada je potrebno da se predmeti raspodele uzodstupanjaodsistemanasumičneraspodele,izrazlogakaoštojenapri-mervelikibrojzaostalihpredmetailispecijalizacija,„treba,međutim,unapredutvrditikriterijumenatemeljukojihćepredsedniksudailipredsedništvosudadonositi takveodluke. Idealnobibiloda tajnačin raspodelebudepodložanpreispitivanju”.249

ZavremeposeteSrbiji,nekiakterisurekliMisijiICJda,madapostojisistemnasumičneraspodelepredmeta,derogacioniprerogativipredsednikasudovanisukorišćeninatransparentannačinkojipodrazumevaodgovornost.ICJ pri-mećujedajeuFunkcionalnoj analiziSvetskebankeustanovljenoda„nekori-stesvipredsednicisudovatutehnološkufunkciju[tehnologijuzanasumičnuraspodelupredmeta],aonipredsednicisudovakojijekoristeisamirelativnočestoizbegavajutajsistem”.250

ICJjezabrinutdabitajstavizbegavanjanasumičneraspodelepredmeta,bezodgovarajućegizveštavanjaotomeiobrazloženja,mogaopojačatihijerarhij-skumoćpredsednikasudovanadostalimsudijamanauštrbnačelaličneneza-visnosti sudija.

245 Venecijanskakomisija, Izveštaj o sudijskoj nezavisnosti,navedenodelo,stav72. 246 SpecijalniizvestilacUNzapitanjanezavisnostisudijaiadvokata,Godišnji izveštaj 2009,navedeno

delo,stav47. 247 Venecijanskakomisija,Izveštaj o sudijskoj nezavisnosti,navedenodelo,stav79. 248 SpecijalniizvestilacUNzapitanjanezavisnostisudijaiadvokata,Godišnji izveštaj 2009,navedeno

delo,stav47;Venecijanskakomisija,Izveštajosudijskojnezavisnosti,navedenodelo,stav80. 249 Venecijanskakomisija,Izveštaj o sudijskoj nezavisnosti,navedenodelo,stav80.V.takođe:stav81.

V.takođe:Mere za sprovođenje Bangalorskih principa,stavovi3.2,3.3. 250 Svetskabanka,Funkcionalna analiza pravosuđa u Srbiji,navedenodelo,Analitičkirezime,s.52.


6. Zaključci i preporukeICJ je svestan da su mnogi nedostaci u pogledu nezavisnosti sudstva i javnog tužilaštva uSrbiji i njihove samouprave već identifikovani umeđunarodnimi domaćim analizama, izveštajima i preporukama. ICJ pozdravlja odlučnostirešenostzasprovođenjeustavneiinstitucionalnereforme.ICJsmatradadvepreprekestojenaputureformesudstvaitužilaštvakojabibila istinski delotvorna u obezbeđivanju njihove nezavisnosti, samostalnostiidelotvornosti:prvapreprekajetoštonepostojiutemeljena„kulturanezavi-snosti”usudstvuitužilaštvu,nainstitucionalnomiindividualnomnivou;drugaje stres koji nacionalnim akterima uliva stalna reforma.PrvupreprekujeurazličitojmerinaglasiogotovosvakoskimjeMisijaima-la prilike da se sretne. Tragovi iskustava pređašnjih pravosudnih reformiosećajuseumentalitetupokornostipremaizvršnojvlasti—štoje,sasvimshvatljivo,uvećojmeri izraženou tužilaštvunegousudstvu.Pored toga,traumatičnoiskustvopostupkareizboradovelojesudijeitužioceusituaci-judastrahujuzasvojpoložajjersunasopstvenojkožiosetilidaustavnegarancijestalnostipoložaja jednogdanamoguvredetimnogo,asutradanpraktičnoništa.Akosudijeitužiocinedoživljavajuustavnajemstvastalno-stisvogpoložajakaoštitkoji ihbraniodmešanjapolitičkihfaktora,ondapostoji opasnost da ni sva druga jemstva ne mogu da obezbede istinsku i delotvornu nezavisnost.Kadajerečodrugojprepreci,Srbijajeuproteklihdesetgodinaprošlakroznekoliko,ponekadmeđusobnoprotivrečnihreformisvogpravnogsistemagro-zničavimtempomkojinijedopustiomogućnostdasezastaneradisprovođenjaiprilagođavanja,akamolidastrukaokojojjerečistinskiovladatimprocesom.Priroda i tempotereformebilisutakvidase,nažalost,mogaostećiutisakkakojeglavninareformebilausredsređenanauvođenjeiusvajanjeustavnihizakonskihtekstovauisključivomciljuštrikliranjasvihkvadratićauformulari-ma koje treba popuniti za pristupanje Evropskoj uniji.U stvarnosti, istinska nezavisnost pravosudnog sistema proističe iz složenemeđuigrezakonskih tekstova, struktura,percepcija,kulture ioblikaponaša-nja ipotrebnojevremedatameđuigrapostaneharmonična i funkcionalna.Ustavneizakonodavnereformekojesupredviđeneakcionimplanovimazaistasupotrebne,alipostojirizikdabiseonemogletumačitikaokrajnjirezultat,umestokaotekprvikorakkauspostavljanjuistinskinezavisnogsudstvaituži-laštva.Tobibilavelikagreškakojabibilabremenitaopasnošćudaugrozisvešto je dosad postignuto u reformama. ICJ smatra da su dalji koraci na putu izgradnjenezavisnihstruktura,percepcija,kulturaioblikaponašanjabitnizaostvarivanjeistinskeidelotvornenezavisnosti,pastogapozivasveakteredaispoljesvojurešenostdaseposvetezadovoljavanjutepotrebekrozdugoročno,održivoangažovanje.Upredviđenimreformama,baškaoiubilokojojdrugojreformiusektorupra-vosuđa,nikadasenesmegubitiizvidakrajnjicilj:osiguratipristuppravdizasve,upravičnompostupkuusklađenomsljudskimpravimaivladavinomprava.ICJsmatradajesamoupravasudstvaitužilaštva,poverenaVisokomsavetusudstvaiDržavnomvećutužilaca,relativnoslaba.MisijaICJjeidentifikovalaznatnenedostatkeutimorganima,kaoštosu:


• prekomernazavisnostupraksiodpolitičkihgranavlasti; • nepostojanje delotvornih procedura i nedovoljna volja u VSS, odnosno

DVTdabranenezavisnost,samostalnostiprofesionalniintegritetstrukeipojedinačnihsudijaitužilaca;

• postupakzaimenovanje,izborirazrešenjeotvorenjezadirektneiindi-rektnepolitičkeuticaje;

• nepostojedelotvorneprocedurevrednovanjaradasudijaitužilaca; • teproceduresezloupotrebljavajudabisenametnulasličnostiusaglaše-

nostodluka; • utužilaštvuiupraksiusudstvupostojisnažanhijerarhijskisistemkojipo-

driva unutrašnju nezavisnost i preti da podrije nezavisnost istrage i gonjenja.Radiostvarivanjadelotvornenezavisnostisudstvaitužilaštvaisistemasamo-upraveunjima,ICJiznosisledećepreporuke: • Vlada i Narodna skupština treba brzo da preduzmu ustavnu reformu sud-

stva i organa njegove samouprave, a posebno sledeće:— isključenje Narodne skupštine iz procesa imenovanja i razrešenja sudija

i javnih tužilaca, uključujući izbor i imenovanja predsednika Vrhovnog kasacionog suda i članova VSS, odnosno DVT;

— isključenje predstvanika Ministarstva pravde kao člana VSS, odnosno DVT po službenoj dužnosti i obezbeđivanje adhoc ili posmatračkog statusa za njega.

• Dok se ne sprovede ustavna reforma, Narodna skupština treba bez odla-ganja da potvrdi sve izabrane članove VSS, odnosno DVT.

• VSS, odnosno DVT treba da utvrdi izborni postupak koji će obezbediti taj-nost glasanja.

• Treba pripremiti nove budžetske nadležnosti VSS, odnosno DVT i proprati-ti ih odgovarajućim ciljanim programima izgradnje kapaciteta, finansiranih na nacionalnom i međunarodnom planu, koji će biti namenjeni članovima VSS, odnosno DVT i zaposlenima u njima.

• I VSS i DVT treba da kodifikuju postupak za zaštitu sudija i tužilaca od napada na njihovu nezavisnost, samostalnost i profesionalni integritet, uz redovno godišnje izveštavanje o sprovođenju i primeni tog postupka.

• Treba ukinuti probni period za sudije u trajanju od tri godine. Ako se prob-ni period ipak zadrži, treba ga znatno smanjiti; sudije tokom tog perioda ne treba da donose odluke, već samo da pomažu u postupku sudijskog odlučivanja ili u nadzoru nad odlukama; nepotvrđivanje sudija na prob-nom radu mora se odvijati u istom postupku i uz primenu istih standarda koji se primenjuju u postupku razrešenja sudije.

• Vlada bi trebalo da sačini, a Narodna skupština da usvoji sveobuhvatan tranzicioni plan koji bi prethodno usaglasili svi različiti akteri i koji bi uzeo u obzir stečena prava sudijskih i tužilačkih pomoćnika i da neometano pređe na model ulaska (u struku) kroz Pravosudnu akademiju.

• Trebalo bi izmeniti zakon kako bi se uklonila svaka veza između rezultata vrednovanja i osnove za razrešenje, osim ako su rezultati do te mere loši da dosežu nivo ostalih osnova za razrešenje, kao što je „nesposobnost”.

Aneks 1: Sistem sudova u Srbiji

Sudovi opšte nadležnostiu Srbiji

Nadležnost u drugimpitanjima

Nadležnost u sudskimpostupcima

Odlučuje o:● Vanrednim pravnim

sredstvima izjavljenim na odluke sudova Republike Srbije

● Sukob u nadležnosti između sudova

● Prenošenju nadležnosti sudova

● Obezbeđuje jednoobraznu sudsku primenu prava

● Imenuje sudije Ustavnog suda

● Daje mišljenje o kandidati-ma za predsednika Vrhov-nog kasacionog suda

Vrhovni kasacionisud

Nadležnost

Nadležnost Nadležnost Nadležnost

Prvi stepen● Sudi za krivična dela za

koja je kao glavna kazna predviđena kazna zatvora od preko 10 godina

• Sudi za krivična dela protiv Vojske Srbije

• Sudi u sporovima povo-dom kolektivnih ugovora

• Sudi u građanskopravnim sporovima kad vrednost spora omogućuje izjav-ljivanje revizije (100.000 evra)

Drugi stepen(Ograničena apelaciona nadležnost u rešavanju po odlukama osnovnih sudova)

● Skraćeni krivični postupak● Neka sudska rešenja u

građanskopravnim sporovima

● Presude u sporovima male vrednosti

● Izvršenje i vanparnični postupak

● Krivična dela za koja je kao glavna kazna predviđena novčana kazna ili kazna zatvora do 10 godina

● Građanskopravni sporovi● Izvršenje i vanparnični

postupak● Radnopravni sporovi

Apelacioni sudovi Osnovni sudovi Viši sudovi

Apelacioni sudovi periodič-no održavaju zajedničke sednice i obaveštavaju Vrhovni kasacioni sud o spornim pitanjima znača-jnim za funkcionisanje sudova u Republici Srbiji i ujednačavanje sudske prakse

Odlučuju o žalbama na odluke viših sudova

Odlučuju o žalbama na odluke osnovnih sudova

Izvor:SerbiaJudicialFunctionalReviewBackgroundDocuments,Annex1:BackgroundInformationontheSerbianJudiciary,MultiDonorTrustFundforJusticeSectorSupportinSerbia,p.4,avail-able at http://www.mdtfjss.org.rs/archive/file/Annex%201%20-%20Background%20Information%20on%20the%20Serbian%20Judiciary(1).pdf

http://www.mdtfjss.org.rs/archive/file/Annex%201%20-%20Background%20Information%20on%20the%20Serbian%20Judiciary(1).pdf

http://www.mdtfjss.org.rs/archive/file/Annex%201%20-%20Background%20Information%20on%20the%20Serbian%20Judiciary(1).pdf

Ostali članovi Komsije:

Prof. Kyong-Wahn Ahn, Republika KorejaSudija Adolfo Azcuna, FilipiniGospodin Muhannad Al-Hasani, SirijaDr. Catarina de Albuquerque, PortugalGospodin Abdelaziz Benzakour, MarokoSudija Ian Binnie, KanadaSir Nicolas Bratza, Ujedinjeno KraljevstvoProf. Miguel Carbonell, MeksikoSudija Moses Chinhengo, ZimbabveProf. Andrew Clapham, Ujedinjeno KraljevstvoSudija Elisabeth Evatt, AustralijaGospodin Roberto Garretón, ČileProf. Michelo Hansungule, ZambijaGospodja Gulnora Ishankanova, UzbekistanGospodin Shawan Jabarin, PalestinaSudija Kalthoum Kennou, TunisProf. David Kretzmer, IzraelProf. César Landa, PeruSudija Ketil Lund, NorveškaSudija Qinisile Mabuza, SvazilendSudija José Antonio Martín Pallín, Španija

Sudija Charles Mkandawire, MalaviGospodin Kathurima M’Inoti, KenijaSudija Yvonne Mokgoro, Južnoafrička Rep.Sudija Sanji Monageng, BocvanaSudija Tamara Morščakova, RusijaProf. Vitit Muntarbhorn, TajlandSudija Egbert Myjer, HolandijaSudija John Lawrence O’Meally, AustralijaSudija Fatsah Ouguergouz, AlžirDr Jarna Petman, FinskaProf. Victor Rodriguez Rescia, KostarikaGospodin Belisario dos Santos Junior, BrazilProf. Marco Sassoli, Italija-ŠvajcarskaSudija Ajit Prakash Shah, IndijaGospodin Raji Sourani, PalestinaSudija Philippe Texier, FrancuskaSudija Stefan Trechsel, ŠvajcarskaProf. Rodrigo Uprimny Yepes, Kolumbija

Članovi komisijeNovembar 2015 (ažurirani spisak možete naći na www.icj.org/commission)

Predsednik:Prof. Sir Nigel Rodley, Ujedinjeno Kraljevstvo

Potpredsednici: Prof. Robert Goldman, Sjedinjene Američke DržaveSudija Michèle Rivet, Kanada

Izvršni komitet:Prof. Carlos Ayala, VenecuelaSudija Azhar Cachalia, Južnoafrička Republika Prof. Jenny E. Goldschmidt, HolandijaGospodja Imrana Jalal, FidžiGospodja Hina Jilani, PakistanSudija Radmila Dičić, Srbija

Međunarodna komisija pravnika (ICJ) koji čine 60 eminentnih sudija i pravnika iz svih regiona sveta promoviše i štiti ljudska prava preko vladavine prava, koristeći jedinstvena stručna znanja sa ciljem da se ojačaju nacionalni i međunarodni pravni sistemi.

ICJ je osnovan 1952. godine i sprovodi svoje aktivnosti na pet kontinenata. Cilj ICJ-a je da obezbedi stalan razvoj i delotvornu primenu zaštite ljudskih prava i međunarodnog prava; obezbe primenu građanskih, kulturnih, ekonomskih, političkih i socijalnih prava; obezbedi podelu vlasti; i garantuje nezavisnost sudstva i pravne struke.

® Sudije i tužioci u Srbiji: Dugačak put ka nezavisnoj samoupravi — Izveštaj misije u Srbiji

© Copyright International Commission of Jurists, 2016

Grafi čki dizajn: Evgenije ĐenPrevod na srpski: Alpha Team One

Originalni tekst izveštaja je sačinjen na engleskom jeziku.U slučaju razlika između teksta na engleskom i teksta na srpskom jeziku, važi izvornik sačinjen na engleskom jeziku.

Međunarodna komisija pravnika (ICJ) dozvoljava slobodno reprodukovanje delova svih publikaciji, s tim da se na odgovarajući način to naznači, kao i da se takvo izdanje koje sadrži citate ili delove publikacija dostavi ICJ-u na sljedeću adresu:

International Commission of JuristsP.O. Box 91,33, Rue des Bains,Geneva,Switzerland

Publikacija je objavljena zahvaljujući podršci Ministarstva spoljnih poslova Finske.

Sudije i tužioci u Srbiji:Dugačak put ka nezavisnoj samoupravi


ISBN 978-92-9037-227-1