Fakultet za pravne i poslovne studije Novi Sad

Poslovna psihologija

Seminarski rad

Studija slucaja

Predmet: Psihodijagnostika

Student: Igor Jeremi

Mentor: prof. Vesna Gojkovi

Beograd, avgust 2010.

Dosije

Ispitanik je mukarac star 38 godina, iz Beograda, trenutno radi kao menadzer samostalne trgovinske radnje u Beogradu.

U studiji slucaja prilikom ispitivanja su koriene sledee tehnike:

- LOBI (Lista osnovnih biografskih informacija) - VITI (Veksler individualni test za procenu inteligencije) - MMPI-202 (Minesota multifazni inventar licnosti) - MAHOVER (Crte ljudske figure) - Heteroanamnestiki podaci dobijeni od strane supruge, komija i poznanika.

LOBI Lista osnovnih biografskih informacija

Ispitanik je rodjen 1972. Godine u Beogradu. Nije menjao mesto ivljenja. ivi u stanu roditelja sa suprugom i dvoje dece. Pripada niem srednjem drutvenom sloju. Supruga ima 36 godina, starija erka ima 13, a sin ima 11 godina. Otac ima 70 godina, u penziji, radio je kao ofer, esto je putovao. Poreklom je iz Dalmacije, njegov otac je bio kova, a majka domaica. Vrlo patrijahalno je odgajan, a taj sistem vrednosti je pokuao da prenese i sinu. Odnos prema sinu je bio blagonaklon, kada je bio prisutan. Nije pruao stabilnu figuru oca, ve se esto odavao zadovoljstvima, koje je ispitanik u poetku prezirao, a zatim i sam poeo da praktikuje, poput uivanja u alkoholu i vanbranim vezama. Ispitanik opisuje odnos oca prema majki kao brian, da je voleo, iako je imao mnogobrojne afere. Ispitanik tako opisuje i svoj odnos sa suprugom. Majka je takodje poreklom iz Dalmacije, radila je kao trgovac u bakalnici, posle doseljavanja u Beograd nije menjala ni lokaciju ni profesiju. Njenu porodicu ispitanik opisuje kao mnogobrojnu, sa nenormalnom majkom, hladnom, rigidnom, surovom, koja je napravila jaz izmedju brae i sestara. Porodinu dinamiku opisuje kao udnu i promenljivu. Odnos majke prema ispitaniku je bio surov, kanjavajui i rigidan, iako ispitanik govori da je bio topao i brian. Krivila je i kanjavala sina ak i kada je krivica oigledno bila sestrina. Smatra da je imao povlaeni poloaj iako je sestra gotovo uvek prolazila nekanjeno i potedjeno. Ispitanik kae da ne gaji resantiman ili zavist prema sestri. Sestra radi kao poslovodja u supermarketu, starija je 6 godina od ispitanika. Opisuje je kao dobru, ali vrstu osobu, nepokolebljivu i koja je spremna na sve zarad oseanja nezavisnosti. Kae da imaju odlian odnos, kao i da se poveravaju jedno drugome. Njen odnos sa njegovom porodicom je prijateljski i podravajui. Ispitanik je zavrio osnovnu kolu sa najboljim ocenama i Vukovom diplomom. Srednju kolu je napustio posle zavrenog treeg razreda. To je bila grupna odluka par djaka iz razreda. Grupa u kojoj se kretala je imala delinkventski status, uestvovala je esto u kolskim tuama, prebijanjima na utakmicama, kao i vandalskim unitavanjima javnih objekata. Ispitanik je bio disciplinski kanjavan u toku srednje skole standardnim procedurama. Nije bio nikada optuen, ili privodjen. Povremeno uestvuje u sublegalnim operacijama. Ispunjava svoje pravne dumosti.

Ispitanik je doao na ispitivanje sa blagim zakanjenjem na koje se nije obazirao, a koje je bilo propraeno reima da je on ionako u stanju da uradi sve to je potrebno za krae vreme nego drugi ljudi, ili kako predvidja testovna situacija. Bio je obuen neformalno, sportski, prigodno tadanjim vremenskim prilikama. Od odevnih predmeta na sebi je imao papue, orc i usku bodi majcu, koju esto nosi kako bi istakao svoju naglaenu maskulinu gradju. Raspoloenje mu je bilo vedro, a situaciji je pristupio prijateljski, naglaeno pristojno i usluno, bez znakova anksioznosti ili sumnjiavosti. Ostavlja utisak smirene, vesele i drutvene osobe, koja je vrlo zadovoljna sobom. Vie puta je ponovio da on eli da bude ovde, da bude testiran jer nema ta da krije od drugih ljudi.

Motorika je smirena, tenih i koordinisanih pokreta. Nema naglih promena u dranju ili stavu tela, okrenut je ka ispitivau I koncentrisan na testovnu situaciju. esto se javljaju dve facijalne ekspresije, simetrian osmeh, ali bez zatezanja bora oko oiju to ukazuje na lanost osmeha, koji se obino javlja kada ispitanik govori o dogadjajima sa posebnim odobravanjem (primer: govori o haosu koji su izazvali on I njegovi prijatelji zajedno sa ostalim navijacima prilikom posete Splitu) kao I asimetrian osmeh, takodje bez zatezanja bora oko oiju, a koji se javlja u sluajevima kada ispitanik kae neto to on smatra da je nespecifino I posebno, I to ga izdvaja od ostalih ljudi (primer: govori o demonstraciji fizike I psihike nadmoi nad protivnikom prilikom fizikog obrauna). Tokom ispitivanja nisu primeene vegetativne promene, ispitanik je na svako pitanje odgovorio smireno I ujednaeno. Od manipulativnih radnji primeuje se savijanje ake u pesnicu I istovremeno prelaenje prstima druge ake preko zglobova ake koja je savijena. Ovom manipulativnom radnjom se koristi uglavnom kada pria o agresivnim ispadima, pogotovu onima koju su bili upereni u njegovom pravcu (primer: fiziko kanjavanje u detinjstvu). Bira normalnu distancu u odnosu na ispitivaa, a beleenje odgovora I opservacija ga nimalo ne uznemirava, I ne pokusava da nadje naine da sazna ta se to belei.

Govor je jasan, ist I tean, bez znaajnih promena I prigodne visine tona. Koristi se solidnim renikom, ali samo uz povremenu upotrebu apstraktnih pojmova. Prilikom iznoenja stavova, vrednosti, ciljeva, esto se koristi reima zna i razume, pri tom I boja glasa dobije topliju, sugestivniju notu. Generalni utisak je da ispitanik pokuava da ispitivaa ubedi u ispravnost sopstvenog ponaanja, stavova i vrednosti. To pokusava da uradi iz superiorne pozicije, nekoga ko je u

posedovanju istine, kako na apstraktnom tako i na praktinom planu, kao i kroz sopstveno delovanje. Nakon iznoenja konstrukcija injenica koje on smatra istinitim, a ujedno i neprepoznatim od strane drugih ljudi obino se javlja asimetrini osmeh. Nema specifine karakteristike u govoru, izuzev povremenih diskursa koji se tiu politikog skrivanja istine i globalnih teorija zavere.

Prostorna, kao i vremenska orijentacija je normalna, kao i orijentacija prema drugim ljudima. Pamenje je adekvatno i ouvano, ali donekle primetno izmenjeno idejama o poreklu i nadmoi, u vidu preterano pozitivnog ocenjavanja obino dominantne muke figure herojskim svojstvima. Percepcija je takodje adekvatna kao i asocijacije. Ne postoji poremeaj miljenja po sadraju ili formi, ali postoji prisutnost blagih paranoikih ideja (primer: svetska zavera protiv Srba, i njihovo jedinstveno mesto u svetskoj istoriji). Apstraktno miljenje je proseno razvijeno.

Imajui u vidu uspeh postignut u ranijem kolovanju, kao i interesovanja koja obuhvataju aktuelnosti u svetu, kao i svetsku istoriju, ali posebno srpsku, kao i redovno praenje edukativnih kablovskih kanala, ispitanik je verovatno blago nadprosenih intelektualnih sposobnosti.

Funkcionisanje svih nagona osim polnog je normalno. Nagon za ishranom je adekvatan, ali je sama ishrana uglavnom jednolina i bazira se na mesnim proizvodima. Potreba za snom je adekvatna, i zadovoljava se po potrebi, u zavisnosti od obaveza i aktuelnih deavanja bez ustaljenog cirkadijalnog ritma. Duina spavanja je obino 8, 9 sati, a esto moe i da se produi i na vie ukoliko potrebe nalau. Potreba za fizikim aktivnostima je adekvatna, ispitanik se bavi svojim telom i celokupnim fizikusom, kako u funkcionalnom tako i estetskom smislu. Seksualni motivi su hipertrofirani, i neadekvatni, ispitanik trai zadovoljenje i van istitucije braka, na razliitim, neprimerenim mestima. Profesionalna elja za napredovanjem je nedovoljno razvijena, a komentarisanje iste je praceno racionalizacijama (primer: ispitaniku govori da bi mnoge uspehe mogao da vrlo lako realizuje kada bi hteo, ali da se ionako njegov znaaj i veliina ne ogleda u takvim stvarima).

Emocionalna stanja ispitanika tokom ispitivanja su adekvatna, stabilna i uravnoteena. Otvoreno pokazuje svoje stavove, ali kada negoduje o razliitim drutvenim fenomenima, njegovo emocionalno stanje je i dalje stabilno, smireno i

upadljivo i sumnjiavo prigodno. Uprkos tome to o odredjenim stvarima govori sa izuzetnim negodovanjem, nipodatavanjem i vrlo neprijateljskim stavom, i dalje zadrava fasadu prijatnosti i blagosti, a osilacija raspoloenja je neprimetna. Aktuelno raspoloenje je srdano, predusretljivo, veselo i naglaeno drutveno.

Ispitanik ispoljava kritinost apsolutno i samo prema blioj i daljoj, posrednoj ili neposrednoj okolini, a nikada prema sebi. Svoja ponaanja pravda kao neophodna, moralna i herojska, dok tudja obino opisuje suprotnim kategorijama. Smatra da ima nepokolebljiv i nekompromitujui moralni kompas, kao i smisao za istinu, koju je u stanju da uvek prepozna i postupa po njoj. Prema ivotnim situacijama se uvek ophodi sa veoma istaknutim samopouzdanjem, ali uspeno razreenje istih je po njegovom miljenju neizvesno, ali nikad zbog linih faktora ve zbog tudje nemoralnosti, nesposobnosti i korupcije. Reenje svih problema kako linih, tako i drutvenih je mogue, ukoliko bi ljudi postupali po pravilima i propisima koje bi ispitanik naloio. Smatra da je to mogue zato to poseduje brojne kvalitete koji fale velikoj veini ljudi, a koje bi on mogao da im usadi.

U oblasti drutvenih odnosa, ispitanik je veoma predusretljiv, prijatan, srdaan, osehuje se esto, kada primeti da ga drugi procenjuju postaje preterano usluan I ljubazan I spreman da pomogne.

Za razliku od drutveno prihvatljive i ulepane slike koju je ispitanik stvarao tokom intervjua, podaci dobijeni od strane prvih komija, kao i poznanika i bivih i sadanjih prijatelja ukazuju na to da je ispitanik pod prijatnom fasadom pokuao da sakrije brojne konflikte i neugodne i loe strane svoje linosti. Bitno je napomenuti da se informacije koje navode trea lica uklapaju u biografski format koji je ispitanik ispriao, te da se skoro svi elementi slau i nadopunjuju.

Najvea diskrepancija u odnosu na ispitanikovu priu i realnu situaciju je u oblasti kontrole impulsa. Iako ispitanik navodi prie u kojima je uestvovao kako samostalno tako i u grupama masovnim prebijanjima i navijakim obraunima, nikada nije naveo da su takvi oblici agresivnog pranjenja bili usmereni ka nekim drugim objektima poput porodice. Njegov stav je da je batina iz raja izala, ali stepen fizikog kanjavanja je prilino blag po njegovom miljenju, a mogao bi da bude, I trebao bi biti po njegovom miljenju mnogo gori ali je on po sopstvenoj proceni suvie blag I popustljiv, pre svega tolerantan. Supruga, kao I komije i

prijatelji navode da je sklon estim i surovim kaznama, u kojima se pre svega odigravaju igre psiholoke dominacije i nadmoi. Prilikom kanjavanja, supruge kao i dece, uvek zahteva iskaze apsolutne zahvalnosti, adoracije, divljenja i potovanja, kako prema njegovom liku, tako i postupcima. Na direktnu ili indirektnu kritiku reaguje veoma hostilno. Uvek istie vanost sopstvenog Ja u ivotima drugih ljudi i porodice, govorei kako bi bili nitavni bez njega. Ukoliko se osoba usprotivi tiradnim monolozima, zna da reaguje sadistiki, pribegavajui fizikim i psihikim oblicima torture i zastraivanja. U komunikaciji sa ljudima van porodinog kruga insistira na odravanju iluzije o savrenom funkcionisanju porodice i porodine dinamike, gde je njegova uloga centralna, kao figure idealnog staratelja i supruga, koji porodici prua i vie nego to im je potrebno, iako svi fakti govore suprotno tome. Realnog interesovanja za dobrobit dece i supruge nema, niti reaguje na njihovo neraspoloenje ili pla. U potpunosti ga odlikuje nepostojanje empatije za tudje potrebe kao i mogunost postojanja motivacije koja je njemu nesvojstvena i strana. Veruje da je u odlukama i prosudjivanju nepogriv. Takodje je sklon manipulaciji drutvenih odnosa prijatelja i poznanika, kojima pravi neprijatne situacije bez povoda, ali se naposletku pravdajui kako to radi u njihovom interesu i da oni nisu u stanjui da vide iru sliku.

Tokom dosadanjeg ispitivanja nisu primeene vee zone konflikta ali to je verovatno zbog ispitanikove tendencije da ublaava i ulepava odgovore. Probleme u razvoju su mogle da uzrokuju sledee problematine okolnosti: otac je esto bio odsutan, ali je doivljavan kao autoritet, i od strane ispitanika i od strane spoljnih posmatraa dok je zapravo majka bila vrlo stroga i rigidna i preuzimala je ulogu oca, ali samo u krugu porodice, dok je van kruga porodice podraavala sliku blage, umerene ene, koja preputa muu sve bitne odluke. Pored hladnoe i rigidnosti koja je bila praena i estim surovim fizikim kaznama, majka je takodje imala tendenciju da svaljuje krivicu na sina, a erku je uglavnom potedjivala iako je starija erka esto bila uzrok problematine situacije. Ispitanik je preutao ovakav odnos majke prema njemu, te o njemu govori kao o brinom, toplom, hraniteljskom odnosu, kao i da je on bio taj koji je povlaen u odnosu na sestru. Takodje dok je ovo govorio koristio je karakteristine manipulativne radnje, steuu jednu aku u pesnicu, a prstima druge ruke je prelazio preko zglobova. Toj manipulativnoj radnji pribegava kada govori o agresivnim ispadima, a dok je to radio je govorio o seanju na majku kao blagu i nenapadnu. Pretpostavljam da je u

pitanju mehanizam reaktivne formacije u kome su se neprijateljska i agresivna oseanja prema majci pretvorila u suprotna oseanja naklonosti i blagosti, jer kako ispitanik kae, da mu je majka bila znaajnija figura od oca tokom odrastanja, usled njegovog estog odsustvovanja. Takodje je u procesu identifikacije usvojio majinske obrasce nagradjivanja i kanjavanja, primenjujui ih identino na svojoj deci. Stariju erku esto istie u odnosu na sina, ona ima zatieni poloaj i esto je izuzeta od kazne, dok sina surovo kanjava, ak i kada oigledno nije kriv. Iz kratkih anegdota koje priao iz svog detinjstva, uvek se izdvajaju scene u kojima otac i majka shvataju kako posebno i nadareno dete imaju, to oigledno proizlazi iz injenice da se oseao nevrednim i odbaenim, te da se procesom nadkompenzacije javio oseaj superiornosti i nadmoosti. Ispitanik i sam navodi da najvie zamera ocu to nije prepoznao njegove vanserijske talente i vrednosti. Objekat identifikacije za ispitanika, pored majke je i deda, oev otac, koga opisuje u superlativima, i kao oveka bez mane, navodei i njegov status legende u ivotima drugih ljudi. Njegov deda je bio kova, ali izuzetno visok, razvijen, snaan, herojskog i nepokolebljivog duha, niko nije smeo da mu se suprotstavi, duhovito i mudro je smiljao odgovore. Deda je u oima ispitanika gotovo mitologizirana linost, i otelotvorenje je vrednosti koje ispitanik smatra da su najvrednije. Dogadjaji iz dedinog ivota se religiozno prepriavaju svaki dan uz svaki obrok, te figura dede slui kao vrsta ego-ideala. Ostale figure iz blie porodice su irelevantne po ispitanikovom iskazu. Samo postoji jo blago seanje na babu, oevu majku, za koju se sea da je bila ena laf, a koja je najvie potovala i cenila svog mua koji je za nju bio alfa i omega. Takav obrazac branog odnosa i sam ispitanik eli za sebe. Odnos oca prema majci ispitanik opisuje kao normalan, mada isuvie blag I popustljiv, a tim reima opisuje I sopstveni odnos sa suprugom. Uprkos primerima surovog kanjavanja i sadistikog ponaanja i pretnji, ispitanik i dalje smatra da je suvie tolerantan i da doputa previe slobode. Odnose u porodici opisuje kao harmonine i srene, iako supruga esto doivljava napade plaa, depresije. Supruga je pokuala par puta da predloi razvod braka, ali je metodama zastraivanja i pretnji ispitanik primorao da ostane. Svoja oseanja prema eni opisuje kao ljubav, to se kosi sa informacijama koje je dao na apstraktnu temu o ljubavi, gde je rekao da veruje iskljuivo u platonsku ljubav sa jedne strane i ulnu sa druge, i da se te dve ne proimaju, a da je prava ljubav samo platonska. Glavni problem u svom braku vidi u eninom ponaanju i stavu, prebacujui joj da ima vanbrane afere iako je oigledno da nije tako, kao i da ga

nimalo ne potuje i ne ceni iako joj je sve pruio. Ispitanik se oigledno koristi mehanizmom projekcije, gde sopstvene konflikte blatantno prenosi na objekte u okolini, i u ovom sluaju sopstvene porive vidi u suprugnom ponaanju, iako on sam uestvuje u mnogobrojnim vanbranim aferama tokom itavog braka. Mehanizmom projekcije se slui i ostalim sferama ivota, krivei za sopstvene probleme sve ljude, institucije, dravne organizacije kako strane tako i domae. Sopstvene neuspeha pravda nepravednim akcijama politiara i slubenika, kao i korumpiranou, bazinim nepotenjem, i ivotinjskom raspomamnjenou ljudi u okolini, koji su ga izneverili. Svoje odnose sa drugima opisuje kao nejednake u smislu ulaganja. Naime, on smatra da uvek daje celog sebe, a da zauzvrat nikad ne dobije ono to zasluuje i to mu pripada. Kae da su ljudi slepi za vrhunske kvalitete koje poseduje, jedan od moguih naina je da im se otvore oi silom.

Ispitanik stanja nelagodnosti i napetosti razreava fizikim nasiljem u organizovanim tuama, koje imaju katarziki efekat. Ima slabu kontrolu impulsa, i plahovito reaguje, sem u situaciji kada je procenjivan. Slabu ego kontrolu prati i slab razvoj moralnosti i svesti, koji je po Kolbergovoj skali ogranien konformizmom, normama koje se odredjuju u skladu sa grupnom pripadnou.

Veliki broj informacija koje je ispitanik dao o svom ivotu, pored faktike istinitosti su ili imale nedovoljne ili lairane interpretacije te se ne mogu uzimati kao prikaz realnog stanja, a na ta je ukazala heteroanamneza. Pretpostavka je da bi se ispitanik, usled korienja mehanizama odbrane poput potiskivanja i reaktivne formacije, kao i svesne elje za prikazivanjem u drugaijem i boljem svetlu, bolje procenio na osnovu standardizovanih testova nego putem informacija koje je on sam dao.

MMPI 202 MINESOTA MULTIFAZNI INVENTAR LINOSTI

Prema kontrolnim skalama kliniki profil je validan. Ima implikacija Narcistinog Poremeaja Linosti.

U studiji koja je obuhvatala 200 ispitanika pronadjena je pozitivna korelacija izmedju narcizma i manije (Ma), kao i psihopatske devijacije (Pd) na MMPI testu, a krosvalidirana negativna veza sa depresijom (D), psihastenijom (Pt), socijalnom introverzijom (Si) i latentnom aksioznou (An).

Ispitanik je na testu umereno lagao i koristio mehanizme odbrane. Primetna povienja su na skalama Hs, Pd, Ma, kao i na Ag.

Imajui u vidu ispitanikovo antisocijalno ponaanju u vidu agresivnih pranjenja na utakmicama u veem obimu i manjem obimu kod kue, povienja preko kritine granice na skali agresivnosti je razumljivo. Njegovo agresivno ponaanje se ne primeuje samo na bihevioralnom planu ve i intelektualnom, gde krutim, rigidnim stavovima odrava ustrojstvo sveta po svom vidjenju, a sve odnose tumai i gradi po sopstvenoj slici. Takodje ukazuje na konfliktne odnose i obrasce, kao i bes koji nastaje usled nezadovoljavajueg razreenja istih. Iako ispitanik projektuje sasvim drugu sliku u spoljni svet o sebi, motivima, namerama i emocijama, ispod te fasade se krije asocijalnost, emocionalna hladnoa, bezobzirni egoizam, proraunatost, manipulantstvo, bezoseajnost i cinizam koji su uglavnom karakteristini za psihopatsku devijaciju. Povienje na skali hipohondrijaze se u ovom kontekstu ne tumai kao neurotina preoptereenost simptomima, ve pre kao narcistino ulaganje u svoje telo koje je od velike vanosti ispitaniku. Visok skor koji skoro prelazi kritinu taku na skali manije ukazuje na ideje grandioznosti koju ispitanik ima o sopstvenoj vrednosti kao i visok stepen ekscitabilnosti, psihomotorne agitacije, a i esto uestvovanje u nepromiljenom zadovoljenju seksualnih i agresivnih pulzija bez razmiljanja o posledicama. Upadljiv je jo jedan visok skor, i to na skali latentne agresivnosti, a koji se objanjava ispitanikovim buntom, revoltom i agresivnim stavom prema ustrojstvu i funkcionisanju dravnog i pravnog sistema, kao i globalno politikog usmerenja i orijentacije prema dravi Srbiji to ispitanik shvata kao direktni napad i na njegov ivot i vrednosti. Znaajan je pad na skalama psihastenije i depresije. Iako je karakteristino za

Narcistiki Poremeaj Linosti da osoba povremeno upada u depresivna raspoloenja, ispitanik usled snanog korienja mehanizma projekcije, unutranju tenziju iskljuio vidi kao spoljanju pretnju, a nikad kao unutranju, a zatim se agresijom bori protiv neprijatelja spolja, olienih u vlasti i stranom uticaju.

VITI Veksler Individualni Test Inteligencije

Kvantitativna i kvalitativna obrada intelektualne procene ispitanika nakon zadate baterije testova

Verbalni Skor SD Manipulativ Skor SD

Informacije 13 -1,8(-1) Dopune 15 +3,2(+2)

Shvatanje 13 -1,8(-1) Strip 11 -0,8(0)

Slinosti 13 -1,8(-1) Kos 11 -0,8(0)

Aritmetika 19 +4,2(+2) Sklapanje 11 -0,8(0)

Brojevi 18 +3,2(+2) ifra 11 -0,8(0)

Renik 13 -1,8(-1)

Skor 89 59

Ukup. skor 131 114

Aritm. Sr. 14,8 11,8

Rastur 14,6 6,4

IQ Ver = 131

IQ Man = 114

IQ Tot = 126

IQ Ver IQ Man = 17

DQ = 0,88

Rastur = 21

02

4

6

8

10

12

14

16

18

20

Informacije Shvatanje Slinosti Aritmetika Brojevi Renik

VerbalnaS

Column1

Column2

Column3

0

2

4

6

8

10

12

14

16

Dopuna Strip Kos Sklapanje ifra

ManipulativnaS

Column1

Column2

02

4

6

8

10

12

14

16

18

20

Informacije Shvatanje Slinosti Aritmetika Brojevi Renik

VerbalnaS

ManipulativnaS

Column1

0

2

4

6

8

10

12

14

16

18

20

KompletnaS

Column1

Column2

Ispitanik spada u grupu ljudi sa visokom inteligencijom, pri emu su verbalne sposobnosti razvijenije nego manipulativne. Drastina razlika izmedju verbalnih i manipulativnih sposobnosti ne bi bila tako drastina da ne postoje tako velika odskakanja na subtestovima Brojevi i Aritmetika, koje je ispitanik gotovo savreno uradio. Opravdanost tako visokih skorova proistie iz ispitanikove preferencije aritmetikih operacija u svakodnevnom ivotu i profesiji, koja se ak granii i sa elementom zabave sa jedne strane, kao i izuzetno niskog nivoa anksioznosti sa druge strane. Imajui u vidu da je subtest Brojevi posebno osetljiv na anksioznost, a da ona nije primeena kod ispitanika, visok rezultat nije iznenadjuju. Takodje je primeeno korienje mnemotehnika koje znaajno unapredjuju sposobnost pamenja nizova, brojeva ili rei. Ukoliko bi se rezultati na subtestovima Brojevi i Aritmetika nivelisali sa aritmetikom sredinom rezultata ostalih subtestova u Verbalnoj seriji, razlika izmedju verbalne i manipulativne inteligencije ne bi bila tako drastina, te stoga aktuelnu razliku ne treba tumaiti na bilo koji drugi nain osim idiosinkratinog.

Povienje na verbalnoj skali se moe objasniti ispitanikovom tendencijom da pamti specifine informacije iz raznih oblasti koje potom paradira u drutvu, stvarajui sliku mnogo obrazovanije osobe nego to jeste, te se razvitak verbalnih sposobnosti koje su same vrlo uslovljene samim obrazovanjem moe posmatrati kao vid nadkompenzacije za ispitanikov sam nedostatak specifinog i fakultetskog obrazovanja. Takodje u opisima termina na subtestu renik, primeeno je da ispitanik u dodatnim opisima koristi vrlo neprirodne termine, neukorenjene u standardnom govoru, ve preuzete iz renika i leksikona. To opet potvrdjuje interpretaciju da ispitanik koristi verbalne sposobnosti da bi stvorio i odrao fasadu obrazovanog oveka koju projektuje u drutvo. Ali prilikom malo nejasnijih vidova definisanja, takodje i tamo gde je potrebno visoko apstraktno rezonovanje ispitanik podbacuje, i osetan je drastini nedostatak primene miljenja i logikog rezonovanja u stvarima koje su van njegovih realnih i projektovanih interesovanja.

Slabije postignue na manipulativnim skorovima se ne moe objasniti anksioznou, jer je gotovo nepostojea kod ispitanika. Pre bi se mogla objasniti hipertrofiranim uinkom na verbalnoj skali, koja je ostavila manipulativne sposobnosti iza. Od suptestova na manipulativnoj skali najvei skor je postignut na subtestu Dopune. Visok skor na tom subtestu se objanjava ispitanikovom tendencijom da primeuje detalje u socijalnim situacijama i kod ljudi koje potom

koristi u manipulativne svrhe zarad postizanja linih ciljeva koji se ponekad granie sa infantilnim. Ostali rezultati na subtestovima u okviru manipulativne serije su ujednaeni.

Iako je primetan koeficijent deterioracije, kada se uzme u obzir ta stoji iza visokih rezultata na pojedinim subtestovima koji su potom doprineli formiranju tog koeficijenta, moe se zakljuiti da ne postoji realan proces deterioracije sposobnosti kao ni neki oblig organiciteta kao ni evidentnog ukazivanja na psihotine noozoloke kategorije.

Razlika izmedju najbolje i najloije uradjenog testa je 8, a rastur 21, ali se ne bi trebalo tumaiti kao rezultat koji ima statistiku znaajnost zbog objanjenja prethodno iznetih. U okviru intertestovne skater analize postoje subtestovi koji znaajno odskau u odnosu na ostale, ali jedini koji bi se trebao uzeti u obzir je skok na subtestu Dopune.

Na subtestu Strip primeeno je da ispitanik izuzetno brzo reava situacije u kojima se on ili nalazio ili postoji projektovana mogunost da se u njima nadje, dok na onima koji su ispitaniku nesvojstveni postoji ili parcijalna ili potpuna blokada. U tom sluaju ispitanik nije u stanju da sagleda tudju motivaciju kao i ciljeve, ve pokuava da primeni neke ve oprobane obrasce sopstvenog ponaanja ali najee bezuspeno. To korelira sa i generalnim ivotnim iskustvom u kome ispitanik, usled manjka emtatije nije u stanju da shvati tudje potrebe i na koji nain se one mogu razlikovati od njegovih, ve iskljuivo projektuje samo sopstvene. To je izvor mnogobrojnih interpersonalnih konflikata u ispitanikovom ivotu i okruenju.

Na subtestu Kos, ispitanik takodje pokazuje nedostatak spremnosti za promenu u direkciji miljenja, ve za reavanje testa koristi samo obrasce i logaritme koji su mu svojstveni, ponavljajui ih ponekad do granice oigledne besmislenosti i nemogunosti iznalaenja reenja. Ali imajui u vidu da na karaju ipak uradi tano, moe se zakljuiti da nema tragova oteenju vizuo-motornih sposobnosti i sposobnosti planiranja i organizacije.

Na odredjenim subtestovima ispitanik daje vrlo specifine i simptomatine odgovore koji dalje ukazuju na nedostatak empatije i patoloke potrebe za dominacijom i kontrolom. Na subtestu Dopune, na pitanje ta nedostaje na slici sa konjem ispitanik odgovara da mu nedostaje jaha. Na subtestu Renik, na pitanje

ta znai saaljenje, ispitanik odgovara da je to oseanje nadmoi. Takdje na subtestu Shvatanje ispitanik je imao vidnih tekoa u deifrovanju znaenja narodnih izreka, to ukazuje na nesvojstveno korienje metafora i usmerenost na konkretno, direktno i operativna ka jedinstvarnom cilju usmereno miljenje. Na subtestu Dopune ispitanik posle dueg razmiljanja i dalje nije mogao da uvidi da mukarcu nedostaje prst ve je dao odgovor depovi, to ukazuje na mogunost da u projektovanoj slici sebe, ispitanik ne moe da pretpostavi da je mogue da mukarcu, tj sebi, neto moe nedostajati kao biu, ve to moe biti samo i iskljuiivo vetake prirode, poput odee, tj da nedostatak moe biti samo u slici koji ljudi imaju o ispitaniku, a ne i o samom ispitaniku.

REZIME

Ispitanik ima veoma razvijene intelektualne opte sposobnosti, i spada u grupu ljudi sa visokom inteligencijom. Verbalne sposobnosti su jae razvijene u odnosu na manipulativne sposobnosti zbog ispitanikove tendencije da nadkompenzuje svoj nedostatak formalnog obrazovanja kao i elje da u socialnim situacijama projektuje izvanredan utisak o sebi i svojim sposobnostima. Blaga neefikasnost na manipulativnim subtestovima se takodje moe objasniti ispitanikovim nedostatkom uvida u to da postoje reenja van onih njemu svojstvenih, a samim tim proizlazi i nemogunost uvida da je direkciju ponekad potrebno promeniti. Vizuelno-motorne sposobnosti, kao i sposobnosti planiranja i organizacije, evaluacije i razlikovanja bitnog od nebitnog su ouvane i ne postoje tragovi organiciteta. Nema formalnog ni sadrinskog poremeaja miljenja, panja je fokusirana i stabilna. Ne postoje indikacije psihoticizma, kao ni deterioracije sposobnosti. Ispitanik ponekad daje simtomatine odgovore u kojima projektuje sopstvene patoloke tenje. Ali ne postoje ometajui faktori u izvravanju testovne situacije, koji ukljuuju i snanu ego kontrolu kao i jako nizak nivo anksioznosti, zapravo neuobiajeno nizak imajui u vidu da je u pitanju testovna situacija, a da je ispitanik procenjivan. I pored konkretnih neuspeha da rei odredjene zadatke ili prui neophodne odgovore, usled jakog korinjenja mehanizama odbrane koji podravaju ispitanikove grandiozne ideje o vrednosti sopstvenog Ja, ne dolazi do emocionalnih ispada ili povienja ansioznosti.

MAHOVER TEST CRTE LJUDSKE FIGURE

Na osnovu crtea i njegovog znaenja osoba pokazuje znake narcizma, a u skladu sa ostalim testovima moe se pretpostaviti Narcistiki Poremeaj Linosti.

Ispitanik je razumeo instrukcije i testovnu situaciju je prihvatio ozbiljno ali sa malo ustezanja jer kako je naglasio crtanje mu nikad nije ilo od ruke, i da nee moi da nacrta nita bolje od ia glie.

Ispitanik je prvo nacrtao osobu svog pola, poevi od glave nanie, crtajui prvo trup, a zatim dodajui udove. Kada zavri sa odredjenim delom na njega se ne vraa tako da ni jedan deo nije podlegao sekundarnoj obradi. Ne koristi duge i slobodne linije ve nizove kratkih i odsenih. Ulagao je napor da odri simetrinu gradju mukarca. Glava je nacrtana neprecizno, asimetrino, veoma infantilno, sa vidljivim svim delovima lica, koji su takodje nacrtani u istom stilu. Vrat se nastavlja na glavu i upadljivo je velik i irok. ini se da je ispitanik pokuao da nacrta veoma razvijenu muskulaturu grudi i ramena, na koje se nastavljaju ake stisnute u pesnice. Na struk se nastavljaju noge, takodje sa razvijenom muskulaturom, jednostavno obradjene kao i ostatak crtea. Stie se utisak da je osoba bez odee iako ne postoji obrada zone tela oko reproduktivnih organa.

Figura enskog pola koju je ispitanik zatim nacrtao je, pored toga to je takodje neveto i infantilno nacrtana, na mnogim mestima znaajno drugaija od figure mukog pola. Na njoj takodje postoji sekundarna obrada za razliku od prethodnog crtea. Cela figura ene je centrirana na sredini papira, ali znatno uveana u odnosu na mukarca. Ali na enskoj figuri nedostaju bitni elementi, poput ivice lica, brade, spajanja vrata sa ramenom, ake, kao i noge od kolena nanie, koje su odseene donjom ivicom papira. Pored toga, figura ene je identina figuri mukarca, bez karakteristinih enskih oblina. Nakon to je zavrio sa primarnom obradom crtea ispitanik je preao na sekundarnu obradu kose, koju je uinio znatno neurednijom i bujnijom. Takodje je potamneo obrve, kao i usne na crteu. Nakon toga je dodao i grudi na enskoj figuri, koje se nimalo ne razlikuju od grudi na mukoj figuri. Ni na ovoj figuri ne postoji obrada zone tela oko reproduktivnih organa, ali se stie utisak da je figura bez odee.

Na pitanje ta figure koje je nacrtao predstavljaju da ih opie, dao je vrlo ture odgovore, muka figura predstavlja njega, a enska figura njegovu enu. To je izgovorio sa blagom ironijom i cinizmom. Dao je kratak rezime ime se bave i jedna i druga figura,zapravo sledei bitne take iz svog kao i ivota svoje supruge. Za muku figuru je rekao da je mukarac sa normalnim prohtevima, koji je uvek tu za svoju porodicu, koji im sve daje, ali zauzvrat ga oni potuju, i bespogovorno sluaju jer on zna ta je najbolje za njih. Voli svoju enu, aktivan je lan u svojoj zajednici, ima dosta prijatelja, uspean je u poslu. enu nije previe opisivao, ali je bitan element naglasio, a to je znaaj vernosti ene prema muu, kao I zahvalnost.

Imajui u vidu da je ispitanik kao i u LOBIju dao idealizirane, drutveno prihvatljive odgovore za koje je procenio da e ga prikazati u najboljem svetlu, te informacije se ne mogu koristiti u interpretativnom postupku sem kao indikacija da postoji potreba za stvaranjem i odravanjem neralno dobre fasade u socijalnim situacijama i u situacijama kada je ispitanik procenjivan. Napomenuo bih da ispitanik prilikom LOBI intervjua na pitanje da li bi neto promenio na sebi, rekao da nita ne bi menjao sem toga to bi voleo da bude malo kreativniji. Na pitanje ta pod kreativnou podrazumeva, odgovorio je da je u stanju da iskomponuje pesmu ili nacrta sliku. Takodje je na pitanje da li ima i koje su mu mane, rekao da je preterano popustljiv, blag i tolerantan.

Na osnovu analize crtea moe se pretpostaviti da kod ispitanika postoji snana potreba da izgradjivanjem drutveno priznatog i grandioznog Ja, kao i snaan nagon za socijalnom participacijom, u kome je idealna uloga vodje i diktatora, ija se re bespogovorno slua. Ali taj poriv je u dosta sluajeva egocentrino blokiran zbog nemogunosti ispitanika da uvidi tudje potrebe i motive. Postoji primesa infantilnog ponaanja kao i nemogunost uvida komplesknosti drutvene realnosti, u kojoj projektuje obrazac nauen iz primarne porodice u kojoj je majka izigravala tihu, umerenu, enu sa razvijenim i ugladjenim manirima, nenu, briljivu i popustljivu, a kod kue je surovo kanjavala bilo koje odstupanje od njenih prohteva i usmerenja. Ispitanik se oigledno identifikovao sa majkom, introjektujui njene obrasce, a posle i reaktivnom formacijom izmenio oseanja straha i besa prema kanjavajuem roditelju u potpunu suprotnost. Primetne su i indikacije pojaanih seksualnih pulzija, koje ispitanik ne krije, ve ih je implementirao u projektovanu sliku savrenstva koje ako poeli neto to i dobije. A u sluaju da se to ne desi dolazi do snane upotrebe mehanizama odbrane, sadraji

se ili potiskuju, ili se nezadovoljstvo projektuje na spoljneg neprijatelja koji je kriv za neuspeh. Ispitanik takodje nikada ne osea krivicu za neto, kao ni odgovornost za neuspeh, kako na linom tako i poslovnom planu. Svoju ulogu opisuje kao nezamenljivu. Na Narcistini Poremeaj Linosti ukazuje i Lice blaziranog izraza, praznog pogleda, sa blokiranim gestovima i tendencijama pokreta. Primetna je i zaokupiranost sobom, sopstvenim telom, i ulogom. Pored toga se i informacije iz spoljnog sveta i iskljuuju i filtriraju da bi ispitanik mogao da bude bez smetnji zaokupiran sobom. Obradjivanje usta ukazuje na jaku potrebu za drutvenim odobravanjem. Karakteristini su i znaci moguih impulsivnih pranjenja agresivnosti, koji su takodje evidentni i neskriveni iz informacija dobijenih auto i heteroanamnezom u kome ispitanik govori kako sa zadovoljstvom uestvuje u masovnim prebijanjima. Interesantno je kako ispitanik ne smatra da takva slika koju projektuje moe da dodje u koliziju sa ostalim vrednostima koje fasadno gradi u oima drugih ljudi, ve smatra da samo one dodaju slici o njemu kao hrabrom, neustraivom, snanom i odvanom mukarcu. Ispitanik je i rekao da bi poginuo za zemlju ako treba im bi drava dola u ratno stanje. Prijavio bi se istog dana za prve borbene redove, ne uzimajui u obzir potrebe dece za ocem ili enine za muem. Evidentno je da ne postoji pravo oseanje rtvovanja za vie ciljeve, kao ni postojanje empatije prema blinjima, ve samo potrebe izgradjivanja slike o sebi kao savrenom biu i heroju, za koju je ispitanik spreman i da da ivot. Crte takodje ukazuje na povrne, hladne i neemocionalne kontakte koje ispitanik gradi sa osobama iz svog okruenja, kao i sklonost ka delinkventnom ponaanju. Obrada nogu ukazuje na psihoseksualno nezrelog mukarca sa jakim narcistinim tenjama. Dominiraju ideje telesne snage i izdrljivosti. Ispitanik takodje asocira i za muku i za ensku figuru krtost u davanju hrane i ljubavi, koja je razumljiva imajui u vidu distantnu figuru oca, i hladne, stroge majke. Uoljiva je i relativno slaba kontrola impulsa koji poputa u agresivnim ispadima, praenim sadistikim elementima, i psiholokim igrama dominacije i nadmoi. Jo kao bitan element se uoava i krutost u stavovima i direkciji miljenja koja je takodje uoena na VAIS testu. enska figura je muke gradje, i iako predstavlja enu u ispitanikovoj prii, verovatno ukazuje na preuzimanje oeve uloge kod majke, kao i na agresivno i napadno ponaanje. Usled potisnutog straha figuri nedostaju i delovi udova, ostavljajui je bespomonom

REZIME

Ispitanik pokazuje visok stepen okupiranosti sopstvenom telesnou, snagom i izdrljivou, kao i estetskim dojmom sopstvenog tela. Uoava se i potreba za drutvenim odobravanjem, i istovremena nemogunost shvatanja kompleksne drutvene stvarnosti. Narcistina preokupiranost sopstvenim Ja spreava ispitanika da procenjuje tudje emocije, motive, elje, te gradi emocionalno hladne odnose, u kojima zauzima dominantnu i autoritativnu ulogu. U okviru porodice doputa sebi slobodno ispoljavanje agresivnih pulzija, dok u drutvu prijatelja gradi fasadu srdane, tople i osobe koja brine o dobrostanju drugih. Rigidnog je shvatanja socijalnih odnosa, kao i ostalih fenomena, a potrebna mu je konstantna admiracija i divljenje, iskazivanje potovanja da bi odravao grandioznu sliku o sopstvenom Ja. Ispitanik je u stanju da normalno funkcionie, to i demonstrira, gradei povrne i lane odnose sa ljudima u okruenju.

Na osnovu crtea zakljuuje se visok stepen narcizma, emocionalne hladnoe, sopstvene vanosti, ekscesivnih potreba za divljenjem, cenjenjem i potovanjem od strane drugih ljudi i rigidnost na emocionalnom i intelektualnom planu.

PSIHOLOKA PROCENA NALAZ I MILJENJE

Osnovni podaci o ispitaniku M.S. ima 38 godina, rodjen je u Beogradu gde i trenutno ivi, radi kao trgovac samostalne trgovinske radnje iji je i vlasnik, zavrio je tri razreda srednje kole, fakultet nije upisivao. Oenjen je i ima dvoje dece.

Razlog vrenja procene Izrada seminarskog rada iz predmeta Psihodijagnostika.

Opta impresija o ispitaniku Ispitanik je otvorena, drutvena osoba, vedra i prijatna u ophodjenju sa drugim ljudima, posebno u situacijama kada se ocenjuje ponaanje. Prosenog je rasta, razvijene muskulature, ulae dosta u telesni izgled, snagu i izdrljivost. Prema ispitivau je bio prijateljski nastrojen, naglaeno otvoren, iako je velika veina informacija bila zamaskirana i udaljena od stvarnih emocija i aktuelne situacije. Visoke je inteligencije, ali rigidnih stavova.

Ponaanje u test situaciji Ispitanik je otvoreno pristupio test situaciji, sa naglaenom otvorenou i eljom da istakne kako rado radi sve to se od njega trai. Vrlo samouvereno reava probleme, a u situacijama kada nije u stanju da rei problem pribegava racionalizacijama. Povratna informacija mu nije bila bitna jer po njegovim reima on nikada nije sumnjao u svoje sposobnosti, jedino moe da sumnju u sposobnost testa da odredi iste. Ispitanik nije pokazivao nikakve znake vidljive anksioznosti, niti somatskih simptoma.

Primenjene tehnike LOBI Lista Osnovnih Biografskih Informacija, VITI Vekslerov Individualni Test Inteligencije, MMPI202 Minesota Multifazni Inventar Linosti, MAHOVER test Crte ljudske figure. Korieni su i heteroanamnestiki podaci dobijeni od strane supruge, prijatelja i komija.

Procena intelektualnih sposobnosti i miljenja Na osnovu VITI testa ispitanik poseduje nadprosene intelektualne sposobnosti i pripada grupi ljudi sa visokom inteligencijom iji je udeo u ukupnoj populaciji 6,7%. Ukupan koeficijent inteligencije iznosi 126, ali su verbalne sposobnosti ,imajui u vidu ist rezultat bez analize, znatno razvijenije nego manipulativne. Ukoliko se uzmu u obzir okolnosti koje su uzronik povienja na subtestovima Brojevi i Aritmetika, a kauzalno i celog rezultata, dobija se slika blago povienih verbalnih sposobnosti u odnosu na manipulativne. Prednost verbalnih sposobnosti se moe objasniti time da su one sredstvo kojim ispitanik ostvaruje linu, socijalnu i ivotnu uspenost. Njihovim hipertrofiranim razvojem ispitanik je u mogunosti da stvara i odrava sliku o sebi u drutvu po elji. Nije zabeleeno propadanje inteligencije, kao ni prisustvo organskih oboljenja, nasuprot visokom koeficijentu deterioracije, koji je uzrokovan prethodno objanjenim visokim skorovima na subtestovima Brojevi i Aritmetika. Primena skater analize na aktuelnim rezultatima bi dala pogrenu predstavu upravo zbog drastinih skokova koji su izmenili celokupnu sliku. Kada bi se ti skorovi nivelisali u skladu sa rezultatima postignutim na ostalim subtestovima u okviru iste serije, dobili bismo uravnoteen sliku, sa samo jednim odstupanjem a to je na subtestu Dopune, koji odskae navie za dve standardne devijacije. Ovo se objanjava ispitanikovom fokusiranou na detalje u okruenju, koje koristi posle u manipulativne svrhe. Ispitanik ima dobre vizuelno-motorne sposobnosti, sposobnosti planiranja i organizovanja, razlikovanja bitnog od nebitnog, kao i blago natprosenu sposobnost apstrahovanja. Izmedju apstraktno-konkretnog miljenja gotovo uvek bira konkretno, to ukazuje na takav kognitivni stil. Celokupnom slikom dominira utisak brzog rezonovanja, ali bez velikih promena u direkciji, sa nedovoljno razvijenim apstrahovanjem i korienjem metafora i prenesenih znaenja, uglavnom ogranien na konkretno, rigidnih okvira i stavova.

Procena linosti Ispitanik je nadprosene inteligencije, sklon agresivnim pranjenjima, koje prazni ili sakrivene od oiju drugih u okviru svoje porodice ili na drutveno prihvatljiv nain na sportskim dogadjajima. Poseduje sadistike i manipulatorske crte, koje koristi paralelno sa fizikom intimidacijom. U

sluajevima procene ili u veini drutvenih odnosa projektuje percipiranu ispravnu sliku mukarca koji je brian, topao, srdaan, prijateljski nastrojen i spreman da pomogne i da dela u tudjem interesu. Krutih je i rigidnih stavova, pomeanih sa paranoinim idejama o globalnim zaverama. Ima hipertrofiranu sliku o vanosti sopstvenog Ja, kako u vidu kvaliteta koje poseduje, a za koje tvrdi da su kod ostalih u drastinom nedostatku, tako i u vidu njegove uloge koja je u ivotima drugih nezamenljiva. Neophodnost agresivnog stava racionalizuje tudjom slabou i nemoralnou. Potrebni su mu stalni iskazi divljenja, potovanja, ljubavi da bi odrao sliku o grandioznom Ja. Uprkos izgradjenoj slici emocionalno je hladan, a nedostatak empatije mu ne dozvoljava uvidjanje emocija kod drugih ljudi ukljuujui i porodicu, kao i nemogunost uvidjanja postojanja mnogobrojnih motiva i smerova u tudjem ponaanju i naina na koji se oni mogu razlikovati od njegovog. Manipulatorski koristi druge ljude, bez oseanja stida koristi informacije o njima, kako ispravne tako i lairane da bi postigao trenutno zadovoljstvo i ciljeve, koji su ponekad veoma infantilni. Ekstrovertiran je, ima veliku elju za socijalnom participacijom, kao i dominacijom i kontrolom drugih ljudi. Bira uglavnom submisivne, mladje mukarce koje potom usmerava i koristi po svom nahodjenju. Prija mu uloga vodje opora po sopstvenim reima. Odnosi koje gradi su nezreli, bez stvarnih razmena, koje on koristi ili za dizanje samopotovanja ili za postizanje drugih ciljeva. Ne dozvoljava suprotstavljanje, kako na konkretnom tako i intelektualnom planu. Burno reaguje na neodobravanje, iskljuiv je, ljudi su ili za ili protiv njega i njegovih stavova. Temperament je koleriko sangvinikog tipa. U stanju agitiranosti, ispitanik bi mogao da ubije nekog. Raspoloenja su uglavnom hipomanina. Jako retko upada u depresivna stanja zbog jakog korienja mehanizama odbrane, pogotovo projekcije, distorzije spoljne realnosti, fantazije i racionalizacije. Emocionalno je nestabilan, esto zapada u krizna stanja, koja reava najee dramatinim i agresivnim ispadima. Nije fiksiran ni u jednoj fazi psihoseksualnog razvoja. Objekti identifikacije su bili majka i deda, usled distantne oinske figure. Rigidnost majke, kao i hladnoa, strogost i surovo kanjavanje su formirali obrasce ponaanja koje i sam primenjuje u krugu primarne porodice. Kao nadkompenzaciju za neuspehe u formalnom i zvaninom obrazovanju, ispitanik ulae dosta u informisanje u oblastima kojima moe da se istakne pred drugima, gde paradno koristi svoje znanje

diui svoje samopouzdanje. Neuspehe ne prihvata ve uvek trai krivca u drugima, u drugim linostima, ili institucijama. Emocionalni i seksualni odnosi su neadekvatni, ispitanik pored braka, zadovoljenje trai esto i sa drugim enama. Ima fiks ideju o platonskoj ljubavi, kao najuzvienijoj, ali nije naao nijednu enu koja je zasluuje. Na emocionalne izlive slabosti i tuge supruge reaguje sadistiki i razdraljivo. Sklon je optuivanju i presudjivanju drugima bez realnih osnova. Slabo je motivisan u oblasti karijere, bitno mu je samo da ima dovoljno za sopstvene potrebe ne uzimajui u obzir porodine. Na poslu mu je bitno da ima ulogu dominirajueg. Tvrdi da ne zavidi nikome ali da mnogi njemu zavide. Smatra da je vredniji od velike veine ljudi, a ta slika boji sve vrste odnosa.

Ispitanik na osnovu DSM-IV dijagnostikog kriterijuma ima osam od deset simtoma koji su karakteristini za Narcistiki Poremeaj Linosti.