Interno informisanje o primeni informacionih i komunikacionih tehnologija u državnim organima Srbije, na domaćoj i svetskoj

Osnivači 2003. godine:Republički zavod za informatiku, JP NA Tanjug i ICT Forum

Izdavači 2020. godine:Društvo za informatiku Srbije, Beograd, Kneza Miloša 9MINECO, Beograd Ustanička 189Izdanje podržao Registar nacionalnog internet domena Srbije

Urednik ICT BILTENANikola MarkovićSaradnik: Dubravka SpenserDizajn: mr Dragorad MilovanovićRedakcija:Telefoni 063-253-583E-mail nimar@rcub.bg.ac.rs

Izlazi petnaestodnevno

1-15. decembar 2020.Broj 463, Godina 17

Stranica | 1

Iz aktivnosti državnih organaVažno da svi građani budu uključeni u digitalne tokove Partnerstvo sa UNDP-om u oblasti digitalizacije Digitalna imovina kao zakonska kategorijaDigitalni autoput duž Moravskog koridora

Sa domaće sceneCOVID-19 kao šansa za ubrzani rast ERP u doba korone, Dejan Vuković, AB Soft | BIZIT2020 AIGO postaje komercijalni korisnik Državnog data centra u Kragujevcu Sa svetske scenePravo ljudi koji rade od kuće da se isključe sa interneta i mejla nakon isteka radnog vremena Najpretraživaniji pojmovi na Google pretraživaču u Srbiji ove godine PRILOGПОРУКЕ СА СЕДНИЦЕ РАДНЕ ГРУПЕ НАЦИОНАЛНОГ КОНВЕНТА ЗА ПОГЛАВЉЕ 10 (ИНФОРМАЦИОНО ДРУШТВО И МЕДИЈИ) НАКОН РАЗМАТРАЊА ГОДИШЊЕГ ИЗВЕШТАЈА ЕВРОПСКЕ КОМИСИЈЕ О СТАЊУ У СРБИЈИ 2020. ГОДИНЕ

Stranica | 2

Važno da svi građani budu uključeni u digitalne tokove BEOGRAD, 8. decembar 2020. -Vlada Republike Srbije je zajedno sa Agencijom za informacione tehnologije i telekomunikacije Ujedinjenih nacija „Međunarodne telekomunikacijske unije“ u okviru projekta „Ne ostavljajte nikoga iza sebe u digitalnom svetu“ započela izradu Nacionalne studije za procenu digitalne pristupačnosti u Republici Srbiji.Pored ekspertskog tima „Međunarodne telekomunikacijske unije“, u izradu studije će biti direktno uključen Kabinet predsednice Vlade, a nacionalni koordinator biće ekspertkinja iz oblasti unapređenja položaja osoba sa invaliditetom Ljupka MihajlovskaCilj ove studije je da se obezbedi ekspertska procena stanja u oblasti javnih prostora, elektronskih uređaja i sadržaja (televizije, veb, mobilnih uređaja i sadržaja), javnih nabavki, zdravstva, pametnih gradova i kreiranja politika, kako i da se razvije set preporuka za inkluziju lica sa invaliditetom u digitalne tokove.Jedna od prvih aktivnosti u okviru saradnje Vlade Republike Srbije i jedinica lokalne samouprave sa organizacijama lica sa invaliditetom biće pojednostavljenje administrativnih postupaka koje se odnose na unapređenje mobilnosti lica sa invaliditetom, kao npr. izdavanje parking nalepnica i rezervacija parking mesta.Tehnologija može biti glavni katalizator za omogućavanje punog učešća osoba sa invaliditetom u digitalnoj ekonomiji.Informacione i komunikacione tehnologije (IKT) mogu biti ključni faktor koji omogućava unapređenje mogućnosti osoba sa invaliditetom da vode samostalan život, kada je reč o njihovom zdravlju, kretanju, obrazovanju i zapošljavanju.Vlada Republike Srbije je postavila digitalizaciju kao jedan od vrhunskih prioriteta u svojoj agendi. Pristup internetu za sve građane, unapređenje digitalnih veština, dostupnost digitalnih sadržaja, razvoj novih elektronskih usluga i dobijanje digitalnog identiteta su neke od aktivnosti koje će obezbediti da građani i privreda iskoriste sve prednosti savremenih tehnologija i digitalizacije.U tom smislu, Vlada Republike Srbije smatra da je važno da svi građani, bez razlike na njihovu uzrast, pol, pripadnost zajednici, ekonomsko, zdravstveno i socijalno stanje, budu ravnopravno uključeni u digitalne tokove.Digitalna pristupačnost je takođe jedan od ključnih prioriteta u nekoliko globalnih inicijativa, poput Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom (CRPD), Transformacije svetske agende 2030, Ciljeva održivog razvoja Ujedinjenih nacija (SDG), Strategije za uključivanje osoba sainvaliditetom Ujedinjenih nacija i Inicijative Pristupačna Evropa.www.srbija.gov.rs

Iz aktivnosti državnih organa

Stranica | 3

Partnerstvo sa UNDP-om u oblasti digitalizacijeBEOGRAD, 8. decembra 2020.-Ministarka trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić i stalna predstavnica Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), Fransin Pikap, dogovorile su se na današnjem sastanku o zajedničkoj saradnji u oblasti digitalizacije.„Razvoj domaćeg turizma, stvaranje povoljne atmosfere za digitalne nomade, podsticanje elektronske trgovine, kao i unapređenje digitalnih veština za starije građane i žene, jesu teme za koje imamo zajedničke interese i ciljeve i svakako su predviđene planovima i budžetom resornog ministarstva“, poručila je ministarka Matić, izrazivši zadovoljstvo zbog uspostavljanja partnerstva sa UNDP-om u navedenim oblastima.Pikap je predložila promociju Beograda kao jedne od najpopularnijih destinacija za digitalne nomade, kao i saradnju u oblasti kreiranja 5G start ap ekosistema.„Kriza izazvana kovidom-19 može biti prilika za promenu ponašanja, pre svega u korišćenju digitalnih usluga koje će se razvijati i nakon pandemije, ali i razvoju domaćeg turizma“, dodala je predstavnica UNDP-a i najavila fondove za promociju pre svega domaćinstava vođenih ženama, kroz kreiranje mape servisa i usluga.Izvor: www.mtt.gov.rs

Iz aktivnosti državnih organa

Stranica | 4

Digitalna imovina kao zakonska kategorija BEOGRAD, 11. decembar 2020. -Ministarstvo finansija Republike Srbije stavilo je na javnu raspravu nacrt Zakona o digitalnoj imovini te možemo očekivati da u skorije vreme digitalna imovina postane zakonska kategorija u našoj zemlji.Digitalna imovina, odnosno virtuelna imovina, kako je nacrt zakona definiše, jeste digitalni zapis vrednosti koji se može digitalno kupovati, prodavati, razmenjivati ili prenositi i koji se može koristiti kao sredstvo razmene ili u svrhu ulaganja. S druge strane, nacrt iz pojma digitalne imovine isključuje one digitalne zapise valuta koje su zakonsko sredstvo plaćanja, kao i drugu finansijsku imovinu koja je uređena drugim zakonima.Virtuelna imovina ima dva oblika:Virtuelnu valutu (engl. Cryptocurrency), među kojima su opštepoznate Bitcoin, Litecoin, Ripple, Ethereum. Reč je o vrsti digitalne imovine koju nije izdala centralna banka i za čiju vrednost ne garantuju ni centralna banka niti drugi organi javne vlasti. Digitalni token (engl. digital token, crypto token), označen je kao imovinsko pravo „koje u digitalnoj formi predstavlja jedno ili više drugih imovinskih prava, što može uključivati i pravo korisnika digitalnog tokena da mu budu pružene određene usluge“. Primarna emisija (Initial Coin Offering) – Izdavanje digitalne imovine, odnosno njena primarna emisija, skopčana je sa obavezom izdavanja belog papira (engl. white paper). Reč je o posebnom dokumentu koji sadrži odgovarajuće podatke o digitalnoj imovini, njenom izdavaocu, ali i rizicima koji su skopčani s konkretnom virtuelnom imovinom. Svrha ovog instituta jeste informisanje investitora o konkretnoj virtuelnoj imovini (naročito o rizicima). Smatramo da je ovo rešenje podložno kritici, zato što ne spadaju svi rizici u red predvidljivih, naročito ako uzmemo u obzir činjenicu da se beli papir objavljuje u momentu primarne emisije.Trgovanje digitalnom imovinom podrazumeva tri opcije: trgovina na platformi za trgovanje digitalnom imovinom, trgovina na OTC tržištu digitalne imovine, kao i trgovanje putem kriptomata. Kriptomat je automatska mašina koja služi za kupovinu i prodaju virtuelne imovine za novčana sredstva, kao i za zamenu jedne digitalne imovine za drugu digitalnu imovinu.Izvod sa www.pcpress.rsAutor: advokat Nenad Cvjetićanin

Iz aktivnosti državnih organa

Stranica | 5

Digitalni autoput duž Moravskog koridoraBEOGRAD, 13. decembar 2020.-Premijerka Ana Brnabić je izjavila da će Moravski koiridor svom svojom dužinom imati najsavremeniju telekomunikacionu infrastrukturu. To će omogućiti da čitav taj deo Srbije ima bolju internet vezu i generalno odličnu telekomunikaciomu infrastrukturu. Ova pogodnost će dovesti nove investitore i omogućiti otvaranje raznih razvojnih centara.Priprema se Odluka Vlade da svi autoputevi treba da imaju pored sebe telekomunikacionu infrastrukturu i postanu digitalni.

Vest: NM

Iz aktivnosti državnih organa

Stranica | 6

COVID-19 kao šansa za ubrzani rast BEOGRAD, 2. decembar 2020.- Ukoliko ih država i tradicionalna privreda podrže, tehnološki startapi mogu da budu rešenje ne samo za oporavak celokupne domaće ekonomije, već i za njen eksponencijalni rast, zaključak je danas održanog razgovora na temu „COVID-19 kao šansa za ubrzani rast“ na konferenciji CEO Summit. U fokusu ovog dela konferencijskog programa bio je Zoran Vasiljev, tehnološki preduzetnik i generalni direktor grupe kompanije Centili, jednog od svetskih lidera u oblasti mobilnog plaćanja.Tokom razgovora, publika je imala prilike da se upozna sa bogatom karijerom ovog izuzetno uspešnog serijskog preduzetnika sa 25 godina međunarodnog iskustva u internet poslovanju, digitalnim medijima, telekomunikacijama i menadžment konsaltingu. Govoreći o aktuelnoj krizi kao ekonomskoj šansi, Vasiljev je dao primere globalno uspešnih tehnoloških startapa koji su nastali baš u vreme ili odmah nakon ekonomske krize 2008. godine — kao što su Uber, Spotify, Airbnb, Groupon ili Whatsapp.„Ovi startapi nisu dospeli u sam vrh zahvaljujući tehnologiji koju su ponudili. Mnogo bitnije, oni su na svetsko tržište doneli potpuno nove poslovne modele — koje je tehnologija omogućila. Zoran Vasiljev iza sebe ima tri uspešno prodata startapa, iskustvo u procesu izlaska na berzu i stotine miliona dolara prikupljenih investicija — kako od pojedinaca, tako i od fondova rizičnog kapitala. Upravljao je portfolijem od 32 digitalne investicije i digitalnim fondom od 300 miliona dolara, te kreirao tri spin-off biznisa procenjena na 550 miliona dolara.„Fokus čitave srpske privrede na tehnološke startape može biti presudan u borbi za njen izlazak iz aktuelne krize. U celom svetu, godinama unazad, startapi su najveći generator novih poslova. Podjednako važno, inovacije koje nastaju u saradnji tradicionalnih kompanija sa startapima mogu biti recept za njihov ubrzani oporavak, ali i dramatični rast i širenje na globalno tržište,“ naglasio je Vasiljev, ističući primere iz svog iskustva suosnivanja, izgradnje i investiranja u startape u zemljama Evropske unije, Bliskog istoka i Azijsko-pacifičkog regiona.

Razgovor sa Zoranom Vasiljevim vodio je Rastko Petaković, Senior Partner u advokatskoj kancelariji „Karanović & Partners“ Tokom razgovora, Petaković je ukazao da Inicijativa „Digitalna Srbija“ svakodnevno radi na tome da motiviše državu da aktivno podrži razvoj startap ekosistema, kako kroz različite mehanizme finansiranja startapa u ranoj fazi, tako i kroz akceleratorske programe koji će ih učiniti konkurentnijim na globalnom tržištu. „Ova podrška postaje još važnija tokom aktuelne krize kada, na osnovu istraživanja koje smo sproveli, znamo da je 60 odsto domaćih startapa zabeležilo pad prodaje usled pandemije.

Izvodi sa: www.netokracija.org

Sa domaće scene

Stranica | 7

ERP u doba korone, Dejan Vuković, AB Soft | BIZIT2020 BEOGRAD, 8. decembar 2020.“Najveći problem prilagođavanja novoj situaciji su imale male firme koje nisu imale svoj IT sektor”, izjavio je Dejan Vuković, ERP konsultant kompanije AB Soft, na nedavno održanoj BIZIT konferenciji. Dejan se obratio putem video linka malobrojnim prisutnim posetiocima u sali kao i online publici koja je pratila preko live strima i govorio o ERP-u u doba korone, uticaju pandemije i troškovima optimizacije poslovnih procesa za novu eru u kojoj je naglasak na radu od kuće. Takođe je govorio o izazovima implementacije ERP rešenja u novoj eri i istakao da je naglasak na bezbednosti podataka prilikom rada na daljinu. “Imamo ogromnu ekspanziju IT tržišta trenutno, a implementacija IT sistema je drugačija u vreme Covid-a. Uprkos situaciji projekti u vreme Covid-a su samo reorganizovani uz neke manje izmene i nije bilo nekih većih zastoja“, istakao je Dejan. Sve to je potkrepio ličnim primerom, odnosno primerom kako se AB Soft prilagođava novoj situaciji. Podelio je iskustva online obuka i implementacija ERP rešenja koje je kompanija AB Soft sprovodila i koje su nakon prevazilaženja početnog straha prošle uspešno te su se njihovi klijenti brzo navikli na nov način rada. Na kraju je zaključio da se većina kompanija dobro reorganizovala i nastavila sa radom. www.pcpress.rs

Sa domaće scene

Stranica | 8

AIGO postaje komercijalni korisnik Državnog data centra u Kragujevcu BEOGRAD, 12. decembar 2020.-Direktor Kancelarije za IT i eUpravu, dr Mihailo Jovanović i predsednik kompanije AIGO, Dragan Popović potpisalu su Ugovor o smeštanju opreme, kojim ova IT kompanija postaje treći komercijalni korisnik Državnog data centra u Kragujevcu.Cilj izgradnje ovog data centra je unapređenje sistema elektronskog poslovanja, korišćenje najsavremenijih IKT kapaciteta u pružanju usluga korisnicima, smanjenje rizika od gubitka podataka koji su od velike važnosti, kao i razvoj i podrška naporima u razvoju digitalne transformacije u Srbiji.„Kontinuitet procesa, pouzdanost i bezbednost podataka, aplikacija i servisa zavise od IT infrastrukture koja ih podržava. Zbog toga je izbor optimalnog data centra više od investicije u tehnologiju. To je projekat koji direktno utiče na budućnost i sigurnost poslovanja svake kompanije “, izjavio je Dragan Popović.Usled sve kompleksnijih zahteva naših koriniska, kojima pružamo usluge od vitalnog značaja za njihovo poslovanje, i kojima je potreban “high availability” na ovaj način obezbeđujemo još bolja i kvalitetnija IT rešenja koja omogućavaju stabilno poslovanje i sigurno funkcionisanje svih servisa u 99.999999% vremena. Takodje, na ovaj način obezbedjujemo disaster recovery lokaciju koja pruža dodatnu sigurnost u gorenavedeno, i to u najsavremenijem datacentru u našoj drzavi, koji je maksimalno i fizički i tehnički obezbeđen, uz potpunu redundansu konektivnosti i napajanja.U Državnom data centru u Kragujevcu biće smeštena i prva državna platforma za veštačku inteligenciju koja će biti na raspolaganju državi, lokalnoj samoupravi, ali i univerzitetima, naučno-tehnološkim parkovima i startapima.Potpisivanjem ovog Ugovora daje se i primer ostalim kompanijama da uzmu učešće i osiguraju svoje poslovanje.Izvor: BIZLife

Sa domaće scene

Stranica | 9

Pravo ljudi koji rade od kuće da se isključe sa interneta i mejla nakon isteka radnog vremenaBRISEL, 4. decembar 2020.-poslanici Parlamenta Evropske unije glasali su za pravo ljudi koji rade od kuće da se isključe sa interneta i mejla nakon isteka radnog vremena. U rezoluciji, parlamentarci tvrde da bi isključivanje trebalo da bude osnovno pravo i žele da Evropska komisija, izvršna vlast EU, donese pravila koja ljudima omogućavaju slobodno vreme od pritisaka zbog rada od kuće.„Pandemija COVID-19 iz korena je promenila način na koji radimo i moramo da izmenimo pravila kako bismo sustigli novu realnost“, rekao je malteški poslanik socijalista Aleks Agius Saliba.„Tokom karantina, svaki treći radnik u EU počeo je da radi od kuće. Sigurno je da je rad na daljinu spasio bezbroj života, ali nakon meseci rada na daljinu, mnogi zaposleni sada pate od nuspojava poput izolacije, umora, depresije, izgaranja, bolesti mišića ili očiju. Pritisak da uvek budemo dostupni raste, što je rezultiralo neplaćenim prekovremenim radom i izgaranjem na poslu“, rekao je.Rezolucija, koja nije obavezujuća, doneta je sa 31 glasom za, 6 protiv, sa 18 uzdržanih u Odboru za zapošljavanje Evropskog parlamenta. Međutim, još uvek treba da bude odobrena od strane Komisije i nacionalnih vlada.Poslanici tvrde da rastuće očekivanje da radnici treba da budu dostupni u bilo kom trenutku može da poremeti ravnotežu između poslovnog i privatnog života i naruši fizičko i mentalno zdravlje i blagostanje.Kažu da bi zaposleni koji rade od kuće trebalo da imaju pravo da se isključe bez ikakvih posledica.„Digitalizacija donosi mnoge prednosti zaposlenima poput veće fleksibilnosti ili ređeg odlaska na posao. Međutim, postoje i zamke. Pritisak da radnik uvek bude dostupan sve je veći. Radno vreme se produžava i ne znači da je ono pošteno nadoknađeno. Granice između posla i privatnog života postale su nejasne, a troškovi su visoki: od neplaćenog prekovremenog rada, do iscrpljenosti i izgaranja“, rekao je Alex Agius Saliba.Nakon posla ili tokom praznika zaposleni moraju imati pravo da isključe telefon i ne proveravaju mejlove bez straha od negativnih posledica, rekao je poslanik i napomenuo da je pravo na prekid veze od vitalnog značaja za mentalno i fizičko zdravlje. Objasnio je da iz ovog razloga Evropski parlament poziva Komisiju da predloži pravo EU na isključenje za sve evropske radnike.Izvor: BIZLife

Sa inostrane scene

Stranica | 10

Najpretraživaniji pojmovi na Google pretraživaču u Srbiji ove godine BEOGRAD, 9. decembar 2020.Kompanija Google danas je objavila svoju godišnju listu najpretraživanijih pojmova u 2020. godini, nudeći jedinstven uvid u najznačajnije momente i trendove u Srbiji.Šta Srbi pretražuju?Godinu za nama definitivno je obeležila i aktuelna COVID-19 pandemija koja je u velikoj meri uticala kako na privatni tako i na poslovni život pojedinaca. Mnoge obrazovne ustanove su organizovale učenje na daljinu koristeći različite platforme za povezivanje i učenje, pa stoga ne čudi što je pojam Google Classroom bio najpretraživaniji pojam u Srbiji ove godine. Drugi najpretraživaniji pojam očekivano je bio koronavirus. Kao posledica novonastale situacije rad od kuće za mnoge je postao neophodnost, pa su građani često pretraživali i popularne aplikacije, kao što je Zoom, posebno jer su ih koristili u poslovne svrhe.Osim toga, građani Srbije su tokom 2020. godine na Google pretraživaču najčešće pretraživali i aktuelne sportske događaje, poznate ličnosti, kao i serijske programe. Građane u Srbiji, kao i u ostatku regiona, posebno su zanimali i izbori u SAD koji su se ove godine našli među najpretraživanijim pojmovima.U Srbiji je ponovo potvrđeno pravilo da je sport jedna od najvažnijih sporednih stvari na svetu jer su se događaji poput NBA utakmica, meča Srbija-Škotska, i turnira kao što su Roland Garros i Australian Open našli među najpretraživanijim sportskim događajima ovde godine. Kao i prethodnih godina aktuelni televizijski sadržaji, pre svega domaće i strane serije privlačili su pažnju velikog broja ljudi. Među najpretraživanijim serijskim programima ove godine našli su se domaća serija „Igra sudbine”, kao i planetarno popularna „La casa de papel”.

Izvor: www.pcpress.rs

Sa inostrane scene

Stranica | 11

ПОРУКЕ СА СЕДНИЦЕ РАДНЕ ГРУПЕ НАЦИОНАЛНОГ КОНВЕНТА ЗА ПОГЛАВЉЕ 10 (ИНФОРМАЦИОНО ДРУШТВО И МЕДИЈИ) НАКОН РАЗМАТРАЊА ГОДИШЊЕГ ИЗВЕШТАЈА ЕВРОПСКЕ КОМИСИЈЕ О СТАЊУ У СРБИЈИ 2020. ГОДИНЕРадна група Националног конвента о Европској унији за поглавље 10 (информационо друштво и медији) је на седници одржаној 4. децембра 2020. разматрала “Годишњи извештај Европске комисије о стању у Србији у 2020 години” у поглављу 10 (информационо друштво и медији).Србија је последњих година постигла запажене успехе у информатизацији и неки од њих су и поменути у Извештају Европске комисије. Међутим, Европска комисија је у свом Извештају за 2020. годину констатовала: ”Србија је умерено припремљена у области информационо друштво и медији. Остварен је ограничен напредак у спровођењу препорука из предходног извештаја”. Европска комисија већ трећу годину за редом, износи већином исте примедбе везане за Поглавље 10 и оне треба да заслуже пуну пажњу Владе и надлежних државних органа. Радна група НКЕУ за поглавље 10 је разматрала и анализирала примедбе из Извештаја Европске комисије, а које се односе на поглавље 10, и сматра да изнете примедбе у Извештају ЕУ изражавају стварно стање и предлаже Влади и надлежним државним органима и организацијама да приступе њиховој реализацији. Неспровођењем поменутих задатака онемогућава се отварање Поглавља 10 и Србија трпи штетне последице. Реализација ових задатала није важна само за процес приступања у Европску унију већ је битна и за даљи развој информационог друштва у Србији и укупни развој Србије.Предлажемо да Влада обавеже све надлежне државне органе, да задатака из своје надлежности унесу у програм рада за 2021. годину и утврде рокове за њихову реализацију. Радна група НКЕУ за поглавље 10 је спремна за сарадњу са надлежним органима у реализацији свих поменутих задатака. Полазећи од констатација из

PRILOG

Stranica | 12

Ускладити законодавство у области електронских комуникација са ажурираним регулаторним оквиром ЕУ, укључујући и нови Европски законик о електронској комуникацији (Министарство за трговину туризам и телекомуникације).

Обезбедити пуну финансијску и оперативну независност РАТЕЛ-а и РЕМ-а у складу са правним тековинама ЕУ и ојачати њихов капацитет за оперативни рад (РАТЕЛ, РЕМ и Министарство за трговину туризам и телекомуникације, кроз предлагање новог Закона о електронским комуникацијама).

Обезбедити спровођење мера заштите конкуренције и приступ одговарајућој инфраструктури за операторе на тржишту (канали, стубови, оптичка влакна, инфраструктура локалне петље), пре свега на нивоу локалне управе (Министарство за трговину туризам и телекомуникације и Телеком Србија).

Предложити Закон о приступу широкопојасном интернету (предлог Закона - Министарство за трговину туризам и телекомуникације).

Потребан је универзалнији и доследнији приступ дигитализацији, као и ефикасна координација свих заинтересованих страна да би се превазишла висока фрагментација и недоследност у спровођењу политика (Влада Републике Србије, Министарство за трговину туризам и телекомуникације и Министарство за државну управу и локалну самоуправу).

Административни капацитети ресорног министарства су додатно смањени, док су капацитети инспекција остали на истим нивоу. Флуктуација особља и даље изазива забринутост (Влада Републике Србије, Министарство за трговину туризам и телекомуникације и Министарство за државну управу и локалну самоуправу).

Потребно је завршити активности на увођењу Европског система хитних позива 112 (Министарство за унутрашње послове).

Потребно је усвојити остале подзаконске акте за примену Закона о електронској управи (Министарство за државну управу и локалну самоуправу).

Полазећи од усвојеног Акционог плана за спровођење Стратегије развоја система јавног информисања, предвиђена је реализација неколико десетина мера, а које се односе на: унапређење безбедности новинара, систем медијског суфинансирања пројеката, успостављање законске и институцијалне заштите, професионалну аутономију новинара и уредника у односу на притиске, побољшање положаја локалних и регионалних медија, обезбеђивање независности јавних медијских сервиса и Регулаторног тела за електронске медије и др. Координација и организација реализације свих ових активности: Министарство за културу и информисање.

Стратегија Регулаторне агенције за електронске медије(РЕМ) за развој радијских и аудиовизуелних медијских сервиса још није усвојена. Такође, РЕМ не успева да ефикасно прати и кажњава емитере који не испуњавају све законске обавезе у погледу програмских садржаја.( Регулаторна агенција за екектронске медије(РЕМ).

PRILOG

Stranica | 13

Радна група НКЕУ за поглавље 10 планира да након 6 месеци разматра стање реализације задатака из поменутог Извештаја Европске комисије и молимо да надлежни органи одреде особу за контакт са Радном групом НКЕУ за поглавље 10.Радна група је свој Извештај доставила Влади Републике Србије, надлежним државним органима, скупштинским одборима и објавила на сајту Националног конвента о Европској унији и понудила заинтересованим медијма.

Никола Марковић, Координатор Радне групе НКЕУ за поглавље 10

PRILOG

Stranica | 14

Stranica | 15