B ranislav N ui

G ospoa m inistarka

ala u etiri ina

P rvi put prikazano u beogradskom N arodnom pozoritu 1923.

Predgovor

A ko ste kadgod paljivije posm atrali sve to biva oko vas, ako ste se pogdekad upustili i udubili u odnose koji reguliu ivot jednoga drutva i pokrete koje izaziva taj regulator vi ste m orali zapaziti da se, kroz ivot svakoga drutva, jasno belei jedna jaka i ravna linija. Tu liniju ispisali su obziri, tradicije, m alodunost, duhovna nem o i sve one druge negativne osobine ovekove pod kojim a se pojedinci gue, a drutvo nem ono predaje um alosti.

T u liniju socijalni m atem atiari nazivali bi m oda normalnom, a socijalni fiziari poetnim gradom toplote ili hladnoe, jer ona odista lii onom e stepenu na term om etru iznad kojega, pri hlaenju, silazi.

T om ravnom linijom kree se ivot skoro celokupnoga naega drutva. Iznad te linije penju se sam o pojedinci, koji im aju duevne snage i hrabrosti da se uznesu iznad obzira, iznad tradicija i iznad m alodunosti. Iznad te linije penju se sam o pojedinci koji ne ekaju da ivu u drutvenom e term om etru zagreje spoljna tem peratura, ve to zagrevanje nalaze sami u sebi, u svojim duevnim m oim a. I ispod te linije silaze sam o oni pojedinci koji takoe im aju duevne snage da pregaze obzire i tradicije i otresu se m alodunosti. I ovi, koji u drutvu silaze ispod linije norm ale, sve do dna drutvenog, nose sam i u sebi dispozicije hlaenja due i hlaenja oseaja sve do take

smrzavanja.

Da se neko digne ili spusti iznad ili ispod linije normale u ivotu, da se neko uzvisi iznad gom ile ili spusti ispod gomile, treba da je podjednako hrabar. Hrabrost je biti estiti, plem enit, uzvien, isto tako kao to je hrabrost biti podao i nevaljao. Treba imati mnogo moralne snage u sebi pa se uzneti iznad normalne linije, biti iznad ostalih, iznad gom ile; kao to treba vrlo m nogo duevne snage pa sii ispod linije, biti ispod ostalih, ispod gomile: biti hulja, provalnik, klevetnik, razbojnik i ubica. Podjednaka je hrabrost uzneti se u zrak na nepouzdanoj Ikarovoj spravi, koju je na vek usavrio, kao i spustiti se, u gnjurakom e oklopu, u mulje morskog dna.

Ti ljudi, koji se uznose iznad ili se sputaju ispod ravne linije ivota, im aju i velikih zam aha, velikih pokreta due, velikih uzbuenja i velikih em ocija. D ravnik sa strepnjom stoji pred sudom istorije, jer je poveo dravu i narod sudbonosnim putem; veliki finansijer sa grozniavim uzbuenjem stoji pred berzom na kojoj e se toga asa triplirati ili propasti njegova m ilionita im ovina; vojskovoi igra svaki dam ar od uzbuenja kad povede arm ije u sudbonosnu borbu; pesnika uzbuuje inspiracija, um etnika as stvaranja, naunika ono nepo znato do ega otkriem treba doi. S ve su to velika uzbuenja, velike em ocije, veliki pokreti due.

A tih i takvih velikih uzbuenja, velikih em ocija, velikih pokreta due im a i kod onih koji silaze ispod norm alne linije. R azbojnik preivljuje najveu m eru uzbuenja kad zariva krvav no u grudi svoje rtve; provalnik dre i strepi pred sudijom ; bludnica pati pod igom prezrenja, a odm etnik pod vealim a preivljuje celu gradaciju od bola i grie pa do sam oodricanja i apatije.

U te oblasti, u oblasti velikih uzbuenja, velikih em ocija, velikih pokreta due pa bilo iznad ili ispod linije dram atiar rado zalazi, jer e tu uvek nai duboke izvore

iz kojih m oe zahvatiti bogat i obilan m aterijal! O tuda se najvei broj dram a i kree u toj oblasti.

M nogo je tee, m eutim , traiti i nai m aterijal u m aloj sredini, u onom e drutvu, m eu onim ljudim a, koji nemaju ni snage ni hrabrosti da se odvoje od ravne linije ivotne, pa bilo navie ili nanie; m eu onim ljudim a koji nemaju snage da budu dobri, ali ih tako isto nemaju ni hrabrosti da budu m eu onim ljudim a koji su vezani i sputani sitnim obzirima, koji robuju zastarelim tradicijama i ije je sve bie sazdano iz m alodunosti. ivot te sredine tee jednolino i odm ereno, kao etalica na zidnom e satu; pokreti te sredine su m ali, tihi, bez uzbuenja, bez velikih brazda, bez jaih tragova, kao oni blagi talasii koji krue po ustajaloj vodi kad na povrinu njenu padne tije perce.

U toj maloj sredini nema bura, nema nepogoda, nema zem ljotresa, ni poara; ta sredina je ograena debelim zidom od oluja i vihora koji vitlaju kroz drutvo. O na ivi u svojim sobama, ulica je za nju strani svet, inostranstvo, za nju su dogaaji koji uzbuuju kontinente sam o novinarska lektira.

U tim malim sredinama, koje se ne odvajaju od one ravne linije ivota, nem a dogaaja, nem a em ocija, nem a senzacija, D anas je tetka-S avkin dan! eto, to je za tu sredinu dogaaj i svi se uurbaju, svi se kreu, svi oblae, nabavljaju bukete, piu estitke, prave posete... dogaaj, itav dogaaj'! M ila ika-S tevina napustila m ua! Ju, ju, ju, gruva se cela familija u grudi ta e svet kazati! I eto, to je em ocija koja uzbuuje celu jednu porodicu, no toj uzbuenosti ne lei toliko razlog u tom e to je M ila napustila m ua, koliko u onom e ta e svet kazati. A znate li ta je senzacija u takvim m alim sredinam a? S naja Z orka rodila blizance! I ta senzacija ide iz kue u kuu, sam o se o njoj govori, raspravlja se, tum ai, i ta tem a ispunjava interes itave jedne porodice i itave sredine.

P era dobio klasu, oka se razboleo, S teva poloio ispite, Jova prem eten, gospa M ica kupila novu spavau sobu, gospa S avka oiala ko su, gospa Julka pravi novu haljinu od krep-de-ina, prija-Maci izgoreo kuglov, a prija Anka izljubila na frie-fire sto sedamdeset dinara. Eto, to su senzacije, to em ocije, to dogaaji m ale -sredine.

I, eto, iz te i takve sredine ja sam uzeo za fuku jednu dobru enu i dobru dom aicu gospou ivku P opovi i izneo je naglo, neoekivano i iznenadno, iznad njene normalne linije ivota. T akav jedan porem eaj na terazijam a ivota kadar je uiniti, kod ljudi iz m ale sredine, da izgube ravnoteu te da ne um eju da se dre na nogam a. I eto, u tom e je sadrina G ospoe m inistarke, u tom e sva jednostavnost problem a koji taj kom ad sadri.

N ui

LICA

S IM A P O P O V I IV K A , njegova ena D A R A , ki R A K A , sini E D A U R O E V I , zet D r N IN K O V I . sekretar M in. spoljnih poslova UJKA VASA TETKA SAVKA TETKA DACA JOVA POP-ARSIN T E A P A N T A Rodbina gospa- ivkina: M IL E , njegov sin S O JA ,

rasputenica, T E A JA K O V , S A V A M I I , G-a N A T A S T E F A N O V I uiteljica engleskog

jezika, policijski pisar, A N K A , sluavka, tam parski egrt R IS T A T O D O R O V I ,

koarski trgovac P E R A , K A L E N I P E R A , pisar iz adm inistrativnog

odeljenja P rvi andar D rugi andar P rvi posluitelj iz m inistarstva D rugi posluitelj iz m inistarstva D evojica krojaica P rvi graanin D rugi graanin

D ogaa se u doba susreta prologa i sadanjega veka.

IN P R V I

O bina graanska soba.

Staro kanabe, dve fotelje i nekoliko prostih, trpezarijskih stolica. Troja vrata: u dnu, desno i levo i jedan prozor desno. U sredini sobe veliki, zastrt sto, po njemu prostrte jedne stare oeve pantalone, koje e gospa ivka prekrojiti za sina.

I IV K A , SA V K A

SAVKA (sedi kraj stola): ta si se zam islila?

IV K A (stoji iza stola, o vratu joj visi santimetar, a u ruci velike makaze. Naslonila makaze na usne i zamislila se gledajui u pantalone):

G ledam , zna, kako da izbegnem ovo m esto to se izlizalo.

S A V K A : N e m oe ga izbei, nego podm etni pare.

IV K A : G otovo, a i onako e m u trajati od petka do subote.

S A V K A : A cepa, a? P a zna kako je, neka je sam o iv i zdrav, pa neka cepa.

IV K A : Ju, nije da cepa, tetka, nego dere kao vuk jagnjeu kou. I kupuj m u, i prekrajaj m u, i nikad nita na njemu celo ni dvadeset i etiri sata.

S A V K A : N estaan, m nogo nestaan!

IV K A (za vreme ove scene ona meri i kroji): N e m oe da se stigne, boga m i! N e preliva nam se, zaboga, ve jedva vezujemo kraj s krajem.

SAVKA: A lepa plata.

IV K A : P a i nije. D ok odbije porezu, plati k iriju, kupi drva, tek vidi ostanu ti iste ake. T eko je danas o plati iveti, ali ovaj m oj ne um e. N e gleda svoja posla i svoju kuu, nego se zaneo za politiku.

SAVKA: Pa jest!

IV K A : O no, i drugi se baku, i to kau, lom e sa politikom, ali opet nekako, gledaju i sebe. Te komisije, te procene, te sednice, pa se spomognu nekako. Ali ovaj moj ne um e. S ve ovo ne ide, nakodie ugledu partije, ono ne ide, povikae opozicija. I sve tako. A devojku, eto, nism o platili ve tri m eseca, pa kiriju nism o platili za proli m esec, a gde su jo one sitne poduice: te m leko, te bakalin i... ve zna!

S A V K A : T eko je, bom e, danas...

IV K A : T i jo ne dobi kafu? E to je bezobrazno, po tri puta ovek da joj kae. (odlazi zadnjim vratima) Jel' A nka, ta je s kafom ?

ANKIN GLAS (spolja.): Evo!

IV K A : E to, i to se zove m lae. B ar da je kao to treba

kad ga ovek plaa.

II P R E A N JI, A N K A

ANKA (unosi kafu i slui): Izvol'te!

IV K A : M oram triput da m olim za jednu kafu.

ANKA (bezobrazno): Pa nisam sedela na kanabetu, imala sam posla. (odlazi.)

III IV K A , SA V K A

IV K A (poto je A nka otila): E to, vidi li je! D oe m i, boga mi, da potegnem ovim makazama pa da joj razbijem glavu. A li ta u, m oram da trpim . D una sam joj tri meseca, pa moram da trpim.

SAVKA: (srui kafu): Eh, takvo ti je danas m lae.

IV K A : P a to sam te ba zvala, tetka-Savka, da te umolim da nam da jedno dvesta dinara na zajam .

SAVKA (trgne se): Ju, sinko, a otkud meni?

IV K A : P a ono to im a na knjiicu.

S A V K A : E h, to... na to nem oj ni da rauna, gde bio ja to dirala! Jedva sam skupila da m i se nae, ne daj, boe!..

IV K A : B oe, tetka-S avka, ti pa kao da ti m i to neem o vratiti. P latiem o ti poteno i interes, a za tri m eseca im a svoje pare. S luaj, ne bila ja ivka ako ga ne nateram da se uvue u kakvu ko m isiju. ta tu partija! oka kum a-D ragin nazida kuu sa partijom , a ovaj m oj rasturi kuu.

S A V K A : D a l' si ba sigurna?

IV K A : ta?

S A V K A : P a to, da e ui u kom isiju?

IV K A : T i sum nja da em o ti vratiti?

S A V K A : N ije to, nego zna, ne volim u taj novac da diram pa, velim , ako ne ue u kom isiju...

IV K A : P a ne m ora da bude ba kom isija, m oe on i druke. A ko ne m oe nikako drukije, a ti da zna, uzajm iem o m akar na drugo m esto, pa tebi vratiti. T ebi tvoje ne gine.

SAVKA: Ako je samo za tri meseca...

IV K A : N i jedan dan vie!..

IV P R E A N JI, R A K A . A N K A

RAKA (gimnazista, ulazi bez knjiga i bez kape, sav podrpan).

ANKA (ulazi za njim i nosi knjige i kapu.)

IV K A : Iju, crni sinko, ti se opet tukao?

RAKA: Nisam!

ANKA: Jeste, jeste, tukao se!

IV K A (tetki): Pogledaj ga, tako ti boga, kakav je, kao da je s veala pao.

ANKA (ostavi knjige na sto): Eto je i ruku raskrvavio.

IV K A : Iju!.. (epa m u ruku koju je uvezao m aram om ) N esrenie jedan, bitango! (Anki) Donesi vodu da se ispere. (Anka odlazi) Jo kae nije se tuko!

RAKA (uporno): Nisam!

IV K A : N ego ta si?

RAKA: Pravili smo demonstracije.

IV K A : K akve dem onstracije, bog s tobom ?

RAKA: Protiv vlade.

S A V K A : A ta ti im a sa vladom , pobogu, sinko?

R A K A : N em am nita, ali sam i ja viko: dole vlada!

IV K A : E to ti, eto ti, pa ne crkni sad od m uke! A m a, ta si ti im ao da se m ea u dem onstracije?...

R A K A : P a nije sam o ja, ceo svet. E no jo se tuku na Terazijama, a vlada je morala da da ostavku, jer je ubijen jedan radnik i trojica su ranjeni.

IV K A : Ju ju, ju! E to kako e i glavu da izgubi jednoga dana!

ANKA (dolazi s lavorom i bokalom): 'Ajde ovamo u kujnu da te umijem.

R A K A : ta e m i da se um ijem ?

IV K A : V uci se tam o, operi tu ruku. Z ar nevidi da izgleda kao interski egrt? (gurne Raku te ovaj ode sa Ankom)

V IV K A , SA V K A

IV K A (tetki): E to, pa sad izii ti tu nakraj, kad ti svaki dan doe ovako pocepan.

SAVKA: 'Ajde i ja da idem, za poslom sam. A vidim i

tebe ometam. (ustaje.)

IV K A : P a kako si reila za ono?

SAVKA: Koje ono?

IV K A : P a de, to se prisea, za zajam?

S A V K A : A , za to? P a kako da ti kaem ; volela bih da ne diram u te pare, ali ako je nuda...

IV K A : Ju, ba ti hvala, slatka tetka, nikad ti to neu zaboraviti.

S A V K A : Je l' da donesem predvee?...

IV K A : Jest, m olim te, jo danas! P a doi.. tetka-Savka, nem oj da ne doe. Ja, boga m i, ne m ogu; da m ogu, dola bih ti. N em oj ti na to da gleda, nego doi kad god m oe. I onako si sam a, pa svrati koji put i da ruam o; svrati kao kod svoje kue.

SAVKA (ve na vratim a): Ja u ono predvee. Z bogom . (odlazi)

IV K A (ispraa je do vraga): Zbogom, tetka (vraa se i, poto je zavrila krojenje, um otava pantalone).

VI IV K A , R A K A

RAKA (izlazi iz sobe um iven i upuuje se spoljnim vratima).

IV K A : E he, gde si nagao?

RAKA: Tamo!

IV K A : A m a, zar ti je m alo bilo, okaenjae jedan? A latinski dvojka, a nauka hrianska dvojka, a matematika dvojka! N e gleda to, nego dem onstracije,

a to e da ponavlja razred to nita.

R A K A : I otac je ponavljao etiri razreda, pa...

IV K A : Ama, ne gledaj ti na oca!

R A K A : N ije, nego u valjda na tebe da gledam .

IV K A : O , gospode boe, i kad ga rodih takog nesrenika! V uci m i se ispred oiju!

RAKA (izleti na vrata, na koja nailaze eda i D ara).

VII IV K A , E D A , D A R A

E D A : (ulazi sa enom oni su obueni za -posete: Eto nas. V ratili sm o se kao to sm o i otili.

D A R A : B am badava sm o ili.

IV K A : to, niste nekog nali kod kue?

E D A : ujte, m ajka, ja vie neu da sluam te vae savete. Te idite kod ove ministarke, pravite vizitu, te idite kod one ministarke, pravite vizitu.

IV K A : P a, zete, m eni ne treba klasa, tebi treba.

E D A : Z nam ja to, ali kako m oete da nas aljete gospoi P etroviki, kad nee ena ni da nas prim i?

D A R A : N ije bila kod kue.

E D A : B ila je, ta nije bila! D evojka se deset m inuta unutra dom unavala, pa tek onda izlazi i kae nam da gospoa nije kod kue.

IV K A : P a zar sam ja tom e kriva? P itala sam je preko kuma-D rage i ona kae: neka doe, kako da m i ne doe

gospa- ivkina erka; nisam je videla otkako se udala.

E D A : N isam je videla otkako se udala, a ovamo zatvara nam vrata ispred nosa... ona... jue... je l' i ona nije videla gospa- ivkinu erku otkako se udala? ...

D A R A : E , nem oj tako. O na odista nije bila kod kue, videli smo je posle na fijakeru.

IV K A : E to, vidi! A ne ide to ni kao to ti m isli, zete. T reba i pet i est puta ii na isti prag. U ostalom , vidi da su napolju i neke demonstracije, pa ko zna da nisu m inistri m oda i zbog toga zbunjeni.

E D A : P a ako su m inistri zbunjeni, ta im aju tu ministarke da se zbunjuju?

IV K A : E , nem oj tako da kae. Z nam , priala m i je gospa N ata, kae: kriza, a m oj m u m inistar, pa nita, m iran, ubio ga bog, kao da nije kriza, a ja, nesrenica, zbunila se kao niko moj; te triput solim jelo, te sipam zejtin u lam pu, te obuem prevrnutu arapu, i sve tako. V olim , kae ena, da odleim jedno zapaljenje plua nego jednu ministarsku krizu.

D A R A : Sluam vas vazdan a i ne skidam eir (polazei levo u sobu) M ajka, je li donosila najderka haljinu?

IV K A : N ije jo.

DARA: Poslala bih Raku da je opet zove. (ode)

VIII IV K A , E D A

E D A (pripaljuje cigaretu): B adava, ovako vie ne ide!

IV K A : P a ne ide, ali, pravo da ti kaem , ne bi ti ni ta jedna klasa m nogo pom ogla. N e m oe jedna klasa da ti

isplati dugove.

E D A : ta vi m eni jednako te dugove natiete na nos? N isam ih napravio od besa, nego kad ovek uzm e enu bez m iraza pa pone kuu kuiti...

IV K A : N ism o te m i terali da je uzm e. T i si uvek govorio da je voli.

E D A : A vi ste govorili da im a 12000 dinara m iraza.

IV K A: Pa ima.

E D A : A m a gde su? V oleo bih da vidim tih 12000 dinara.

IV K A : P rim ie ih od osiguravajueg drutva.

E D A : P rim iu, al' kad um rete i vi i otac..

IV K A : P a m oe valjda dotle priekati.

E D A : M ogu dotle i um reti.

IV K A : N e bi ba bila velika teta.

E D A : P a ne bi za vas, m ogli bi jo ai da nasledite i m oje osiguranje.

IX IV K A , E D A , P E R A

PERA (ulazei na srednja vrata): Izvinite,. ja sam dva puta kucao.

IV K A : M olim . Izvolite!

P E R A : G ospodin nije kod kue?

IV K A : N e!

PERA: A nije ni u kancelariji.

E D A : V i ste inovnik?

P E R A : D a, pisar kod gospodina P opovia. P a hteo sam da javim da je kabinet dao ostavku. Hteo sam, znate, ja prvi da mu javim.

E D A : Je li to izvesno?

P E R A : Izvesno! A bie da gospodin P opovi to ve i znaim nije doao u kancelariju.

IV K A : A m a, zar nikako nije dolazio?

PERA: Upravo, dolazio je od jutros, ali je nekako odmah otiao, im je uo da je vlada dala ostavku.

E D A : P a onda znai da on zna!

PERA: Zna izvesno! Ali, ipak, ja sam hteo prvi to da mu javim . A l' m oda ne zna, a svi kau da su nai pozvani da sastave novu vladu.

IV K A : (prijatno iznenaena): N ai?

P E R A : D a, nai, a ja bih hteo to da m u javim .

E D A : A vi u nae raunate... ?

PERA: P a nai! ... G ospodin S tevanovi je ve otiao u dvor.

IV K A : S tevanovi?

P E R A : Ja sam ga svojim oim a video.

IV K A : O , boe m oj, kako bi to bilo dobro! V i ste lino videli S tevanovia kad je otio?

PERA: Video sam ga!

IV K A : O tiao je ba u dvor?

PERA: Da!

IV K A : H vala vam , gospodine, velika vam hvala to ste nas izvestili.

P E R A : Ja sad idem na T erazije; etau tam o pod kestenovim a, pa ako jo to opazim , ja u vam javiti. S am o vas m olim , kad doe gospodin P opovi, kaite m u da sam ja prvi doao i doneo vest da e nai obrazovati kabinet.

E D A : R ei em o!

PERA (gospoi ivki u koju kao da im a vie poverenja): M olim vas, gospoo, recite sam o: P era pisar iz administrativnog odeljenja.

IV K A : H ou, gospodine!

PERA (ve na vratim a): A ko bi bilo to vrlo interesantno, vi ete dopustiti...

E D A : O, molim...

P E R A : V i ete m i dopustiti... (ode)

X IV K A E D A

IV K A : Z ete nisam te zagrlila od dana venanja. (grli ga..)

E D A : A li em u se vi to radujete?..

IV K A : G le sad! M esto i ti da se raduje, a ti jo pita. Rako! Rako!

E D A : em u da se radujem ?...

IV K A : N ai! Jesi li uo ta kae ovek: nai!

E D A : A m a koj' ovek?

IV K A : P a ovaj...

E D A : P era pisar iz adm inistrativnog odeljenja. Z a njega su nai svi koji obrazuju kabinet. O n to, izvesno. svakome javlja.

IV K A : A li kae ovek: S tevanovi otiao U dvor.

E D A : P a?

IV K A : P a to! T i m oe da avanzuje, a m oe i on...

E D A : K o?

IV K A : K ako ko? S im a!

E D A : P a otac je ve naelnik m inistarstva, ta m oe vie?

IV K A : A D ravni savet, a upravnik M onopola, a predsednik optine? O ho, m oj brajko, sam o kad se hoe, ima vazdan. (na vratima) Rako? Rako!

E D A : ta e vam ?

IV K A : D a kupi novine. C rkoh od radoznalosti! R ako! Rako!

XI P R E A N JI, M O M A K iz M IN IS T A R ST V A

M O M A K : D obar dan, gospoo!

IV K A (pretrne): Iju! Dobar dan!

MOMAK: Molim lepo, poslao me je gospodin da mu date njegov cilinder.

IV K A : C ilinder? ...

MOMAK: Jeste, cilinder.

IV K A (ne verujui): Ama, cilinder?

MOMAK: Jeste!

IV K A : Ju, tako su m i se na jedanput oduzele noge! Je l' vam to gospodin kazao da mu odnesete cilinder?

MOMAK: Jeste, on.

E D A (i on se zainteresovao): A gde je gospodin?

IV K A : O dista. gde je on?

MOMAK: Eno ga u ministarstvu.

IV K A : A je li vam kazao ta e m u cilinder?

E D A : E to ti sad! O tkud e m om ku rei ta e m u cilinder?

IV K A : O h, boe, tako sam se zbunila. Pa gde je sad ta Dara? Rako! Rako!

E D A : (na levim vratima) Daro! Daro!...

XII P R E A N JI, R A K A

RAKA (na srednjim vratima): ta m e zove?

IV K A : Jesi li kupio novine? A jest, boga m i, nisam ti ni dala. Ama, gde je ta Dara?

DARA (na levim vratima): Bila sam u kujni.

IV K A : C ilinder, otac trai cilinder!

DARA: Pa gde je?

IV K A : P oslednji put, kad je bio prijem o kraljevom danu, metla sam ga tamo u sobi, na orman.

RAKA: A, nije, ja sam ga video u sali iza furune.

IV K A : P a, zaboga, idite, naite ta! A li brzo, odm ah!

D A R A i E D A (odlaze u sobu).

IV K A (momku): A je li gospodin bio raspoloen kad je traio cilinder:

MOMAK: Nije!

IV K A :A ljut?

MOMAK: Nije bio ni ljut!

DARA (vraa se): N em a ga!

E D A (za njom): Nigde ga nema!

IV K A : A m a, kako da ga nema? (odjuri zadnjim vratima). Anka! Anka! (svima..) T a traite ga, zaboga!

E D A : A m a. ta ste se zbunili?

IV K A : P a tako je to, dabom e, kad ovek jedanput u godini nosi cilinder. I ko e sad da m u se seti gde je!

XIII P R E A N JI, A N K A

ANKA (dolazi): Izvol'te!

IV K A : Z nate li vi, A nka, gde je cilinder gospodinov?

ANKA: Bio je na ormanu, ali ga je ovaj skinuo (pokazuje na Raku) kad se igrao s njim.

IV K A : B og te ubio, da te ne ubije, opet ti!

R A K A : N ije istina! Ja sam uzeo sam o kutiju da napravim aeroplan, a cilinder sam ostavio.

IV K A : P a gde si ga ostavio?

RAKA Ne znam!

IV K A : 'A jde, traite ga, traite ga, zaboga, m ora se nai! (raziu se svi po kui da trae cilinder)

XIV E D A , M O M A K

E D A (momku, s kojim je ostao sam): A vi ste davno u ministarstvu?

MOMAK: Vrlo davno, gospodine...

E D A : I vam a je to sasvim obina stvar kad se m enja ministarstvo. Promenili ste ih mnogo?

M O M A K : M nogo! K olikim a sam i kolikim a ja ve sagledao lea ...

E D A : I vi, m ora biti, im ate dobar nos, :znate ve unapred da om iriete situaciju?

MOMAK {laska mu to): Pa... razume se!... Znao sam ja jo pre tri dana da e ova pasti.

E D A : E ?

M O M A K : A m a, znam ja to iako ne itam novine. im vidim da m inistar svaki as zivka blagajnika, i im vidim m nogo zguvanih hartija u korpi kraj m inistrovog stola, ja odm ah kaem u sebi: ovaj se sprem a.

E D A : A ta kod vas znai kad vas polju za cilinder ?

M O M A K : Z nai da je gospodin pozvan u D vor i taj posao treba brzo svriti, jer bivalo je da ja po kome donesem cilinder, a on ga pogleda ko krava mrtvo tele i veli: D ockan, nosi ga natrag!

E D A (usplahiren): Dakle, bivalo je i to?! (odjuri vratima i prodera se na njima..) A m a, ta se vazdan majete, dajte taj cilinder!

XV IV K A , D A R A , E D A , A N K A , M O M A K

IV K A (nosi cilinder i gladi ga rukavom od bluze).

DARA i RAKA (dolaze za njom).

IV K A : K ad ga, nesrenik, m etnuo pod m ipderluk i napunio ga orasim a! K o bi se setio da ga trai pod minerlukom?

E D A (epa cilinder od ivke, strpa ga .m om ku u ruke i gura ga): Idite, idite, u vaim je rukam a sudbina ove zemlje. (izgura ga) urite, m olim vas, urite!

XVI P R E A N JI B E Z M O M K A

IV K A ( edi, poto je m om ak otiao): T i zna neto?

E D A : N e znam , ali... dabom e! Kriza... cilinder...

IV K A : I ti m oe jo da eka; to ne tri tam o?

E D A : K uda?

IV K A : N a T erazije!

E D A : P a tam o je ve gospodin P era iz adm inistrativnog odeljenja.

IV K A : A m a, kako m oe da izdri i da eka da ti

drugi donosi novosti? D ajte m i eir, idem sam a!...

E D A : K uda?

IV K A : N a T erazije!

D A R A : B oe, m am a, otkud to ide!

R A K A : I ja u! (dune na vrata)

E D A : D obro, dobro, evo idem ja!

IV K A ( edi): A li nem oj da se zabije u kafanu. P roi svuda, prom uvaj se, pa kad uje to, a ti doi odm ah. Z na kako sm o m i ovde, kao na eravici.

E D A (uzm e eir): N e brinite, javiu ve! (odlazi)

XVII IV K A , D A R A

IV K A (seda umorna na kanabe): O h, boe, ne sm em isto ni da kaem : a zna li ti ta to znai kad se trai cilinder?

DARA: Ne znam!

IV K A : Z ovu ga u D vor.

D A R A : O ca? A zato ga zovu?

IV K A : Z ato? E jesi prava glupaa! O boe, kako se to nijedno dete nije izmetlo na mene. Svi su glupi na oca! (Imitira je.) 3ato ga zovu? P a ne zovu ga, valjda, da im nasauje kvoke; nego, ula si, pala vlada i sad im a nova da se sastavi.

DARA: Pa da vi ne mislite... ?

IV K A : ta m islim ? 'A jd, ba da ujem , ta m islim ja?

DARA: Ne mislite valjda da otac bude ministar?

IV K A : S trah m e je da m islim , a m islim . P a eto, traio je cilinder. Z ar ne vidi da ja drim oba palca stegnuta? S tegla sam ih krvniki, bojim se iaie se, ali ako, toliko m ogu za m oga m ua da uinim .

D A R A : O h, boe, kad bi se to desilo... m ogao bi onda i eda...

IV K A : T am an, kao da je eda prva briga. K am o sree da si ti m ene posluala...

D A R A : ta da sam te posluala?

IV K A : P a eto, to... ako bi se desilo da otac postane m inistar, da nisi pola za toga, kako bi se lepo udala kao m inistarska erka.

DARA (uvreeno); B oe, m ajka, kakav je to razgovor!

IV K A : P a ne, al' kaem .

D A R A : M eni ni ovako nita ne fali.

IV K A : T ebi ne fali, nego njem u.

DARA: Njemu?

IV K A : P a dabom e... nem a kole, ne zna jezike, ne m oe da pravi karijeru i onako nekako ne pristaje...

DARA: Meni je dobar, a vama se i ne mora dopadati. Kad sam ja zadovoljna, ta vi im ate tu?

IV K A : P a ve ti, znam ja tebe. K o dirne njega, kao da te je u oko dirnuo.

DARA: Pa jeste!

XVIII

P R E A N JI. G . P E R A

PERA (na zadnja vrata): Izvinite, ja...

IV K A (skoi kao oparena): ta je, zaboga, im a li ega novog?

PERA: Ima.

IV K A : G ovorite!

PERA: Video sam ga.

IV K A : K oga?

P E R A : N jega, gospodina. V ideo sam ga, otiao u D vor, ima cilinder na glavi.

IV K A (uzbueno): Da se niste prevarili?

P E R A : T a kako bih se prevario! V ideo sam ga ko to vas sad vidim. Javio sam mu se.

IV K A : A on?

PERA: I on se meni javio.

IV K A : A ne znate zato je otiao u D vor?

P E R A : K ako ne znam : svi su nai pozvani.

IV K A : I m islite da bi se to m oglo jo danas svriti?

P E R A : K ako jo danas, jo sad. K o zna, m oda je i potpisano.

IV K A (Dari): S tei palac, D aro! (glasio) Da li je to m ogue da je ve potpisano?

P E R A : Idem da ih saekam kad izlaze; proitau im sa lica ukaz. A li vas m olim da kaete gospodinu da sam ja prvi koji sam doao da m u javim da je otiao u D vor. A ja

u...

IV K A : D a, doite odm ah, im ujete to.

PERA: Pera pisar iz administrativnog odeljenja. (klanjajui se, odlazi)

XIX IV K A , D A R A

IV K A (vraajui se sa vrata): Daro, dete moje, meni je isto dolo da plaem . (plae) A ti... ti nita?

D A R A : K ako nita, zaboga, jo kako sam uzbuena; sam o pravo da vam kaem , ja isto ne verujem u toliku sreu.

IV K A : S luaj, obuci se pa da idem o na T erazije, da ekam o.

DARA: Ali, zaboga, majko, to ne ide!

IV K A : P a jeste da ne ide, pravo kae; jer ako je on ve m inistar, onda nem a sm isla da ja idem peke.

DARA: Ama nije to, nego zbog sveta.

IV K A : A grize m e nestrpljenje, ne m ogu prosto da izdrim . I gde je, m olim te, sad ovaj tvoj, to ne dolazi? (odlazi na prozor) Z abio se izvesno u kafanu, a to m i ovde gorim o na eravici, to se njega ne tie. (nervozno eta i kri prste) Uh, da li ja da se sad pretvorim u muvu pa da uletim u D vor da svojim uim a ujem kako kralj kae S im i: P ozvao sam vas, gospodine S im o, da vam ponudim jedan portfelj u kabinetu!;

A onaj m oj m okljan, m esto da kae: H vala, V ae V elianstvo!, sigurno e poeti da m uca. U bio ga bog sa suklatom , sigurna sam da e m ucati.

DARA (prekoravajui je): Ali, zaboga, mama!

IV K A : U h, keri, sve drugo ne marim, ali samo da mi je da gospa-D aru svuem sa dravnog fijakera, pa m akar za dvadeset i etiri sata. P rilepila se za fijaker kao taksena m arka, pa m isli niko je ne m oe odlepiti. E , odlepie se, sinko. Jo posle podne em o se voziti na m inistarskom fijakeru.

D A R A : A li ekaj, zaboga, m ajka, treba najpre skoiti...

IV K A : N aposletku i ne m arim za gospa-Dragu. Bar je ena vaspitana, otac Joj je bio inovnik G lavne kontrole. A li gospa N ata! N o, teko zem lji kad je doivela da ona bude ministarka! Majka joj izdavala kvartire za samce, a opa nam etala krevete tim sam cim a...

D A R A : N em oj tako, m ajka, pa evo i ti m oe postati ministarka.

IV K A : P a ta, im a valjda neke razlike izm eu m ene i N ate. M oja m ajka je ila u vojnoj ivari, ali je zato mene lepo vaspitala. Ja sam svrila tri razreda osnovne kole i, da sam htela, m ogla sam jo da svrim . D a ja nisam bila takva, ne bi m ene tvoj otac uzeo. O n je ve bio inovnik kad me je uzeo.

D A R A : P a jest, sam o kau m orao je da te uzm e.

IV K A : T o tebi valjda tvoj m u kae. B olje bi bilo kad bi on pourio da nam javi ta je novo. A li, dabom e, on se zavukao negde u kafanu. (seti se) ekaj... gde su karte?... T i si ih sino razm etala.

DARA: Eto ih u fioci.

IV K A (vadi ih i m ea): B a da vidim kako u kartama stoji. (razm etajui) Kad je poslednji put Sima avanzovao, pogodile su m i, ne m oe isto da veruje kako su m i sve pogodile. ta se utrpala izm eu m ene i S im e ova udovica! (broji) Jedan, dva, tri, etiri, pet, est, sedam ... G las (broji

u sebi) kua... brzo... novac s veeri... (govori) Znam, to e tetka S avka da m i donese... C ela istina... krevet! (skupi dva donja reda i pone pokrivati karte)

D A R A : A to pokriva sebe?

IV K A : P a da vidim to, hou li biti m inistarka?

D A R A : B oe, m am a, pa pokrij oca, jer glavno je pitanje hoe li on biti m inistar...

IV K A : P ravo kae! D esetka herc... velika radost. B oga m i, erko... ako je po kartam a.

XX P R E A N JI, A N K A

ANKA (dolazi sa jednom devojicom , koja nosi haljinu uvijenu u beo arav): K rojaica poslala haljinu...

IV K A : N osi natrag, nem am kad da je probam .

D A R A : A h, zaboga, m ajka, to ne proba?

IV K A : T ako... D onesi posle podne...

D A R A : P a to je askom .

IV K A : N ek donese posle podne, jer... ne znam kakav u aufpuc. A ko bude ono, onda u svileni aufpuc, a ako ne bude ono, onda u satinski ... eto ti!...

D E V O J IC A : ta da kaem gospoici?

IV K A : R eci joj: ako bude ono, onda u svileni aufpuc.

DARA (prekida je): N em oj nita da kae gospoici, nego donesi posle podne haljinu.

D E V O J IC A (ode).

ANKA (ode za devojicom ).

X X I IV K A , D A R A

IV K A : Ju, ju, ju, ala m i zaigra desno oko...

DARA (koja je bila kod prozora): E vo ga, eda.

IV K A : Je l' tri! Je l' se sm eje? Je l' m ae m aram om ? P itaj ga, pitaj ga ta je.

D A R A : U ao je u dvorite.

IV K A : D a zna da nam nosi dobar glas! N ije m eni badava oko tako najedanput zaigralo.

XXII P R E A N JI, E D A

IV K A (tek to se eda javio na vratim a):Govori!

E D A : ekajte, zaboga!...

IV K A : A -ko m i odm ah ne kae, pau u nesvest!

E D A : A li ekajte, da vam kaem sve po redu.

IV K A : P a govori, ne otei!

E D A : D akle, vraajui se ovam o, ovako sam m islio...

IV K A (epa ga za guu): Govori: je li, ili nije? Je li, ili nije, razum e li?

E D A : A m a, ekajte! D akle, ovako sam sm islio. O tac da meni izradi jedan zajam kod Klasne lutrije na privredne ciljeve, i to da m u bude m esto m iraza. S tim da oduim dugove, a posle...

IV K A : D aro, keri, m eni m rkne pred oim a. K ai tvom e m uu neka kae: da ili ne inae u ga gaati stolicom !

D A R A : P a kai, zaboga!

IV K A : D a ili ne?

E D A : D a!

IV K A : ta?

E D A : M inistar.

IV K A : A m a ko, ubio te bog, da te ubije, ko m inistar?

DARA: Je l' otac?

E D A : Jeste!

DARA (ushiena zagrli ga srena.): S latki m oj edo!

IV K A : D eco, deco, pridrite m e! (klone, umorna od uzbuenja u stolicu)

E D A : D akle, kaem , to sam sm islio: da otac m eni izradi iz Klasne lutrije jedan zajam od 12000 dinara na privredne ciljeve, i to da m i bude kao m iraz. S tim u lepo da otplatim dugove i tada, kao pride, da mi da tri klase.

IV K A (skoi): Kako to ti: otac ovo, otac ono? Pita li se tu valjda jo kogod?

E D A : P a da, pitaju se i drugi ministri!

IV K A : A ja?

E D A : P a ta ste vi?

IV K A : K ako ta? Jo pita. Ja sam gospoa m inistarka! (Udari u sladak smeh od zadovoljstva..) Ju, ubio me bog, isto ne verujem svojim roenim uim a. K ai m i, D aro, ti!

D A R A : ta da vam kaem ?

IV K A : P a zovi m e kao to e odsad ceo sveg da m e

zove.

D A R A : G ospoo m inistarka!

IV K A ( edi): 'A jde, kai i ti!

E D A : H ou, al' kaite i vi m eni: gospodin -ministrov zete; da ujem , znate, kako to zvui.

IV K A : P re svega, zet to nije nita, a drugo, pravo da ti kaem , ti nekako i ne lii.

E D A : G le, m olim te! A vam a ve lii, kao. . .

IV K A (unese mu se u lice): K ao ta?

E D A (gunajui): T a ve...

IV K A : 'A jde, 'ajde, lani, ako hoe da ti poee jezik paragraf sedam deset esti.

E D A : O ho, ho! P a vi govorite kao da ste vi m inistar.

IV K A : A ko nisam m inistar, a ja sam m inistarka, a upam ti: to je, koji put, m nogo vie.

D A R A : A li, zaboga, edo, m ajka! N em ojte se svaati, ne lii to m inistarskoj kui!

IV K A : P a, da, ne lii. A l' tako je to, kad nije vaspitan da bude u m inistarskoj kui.

XXIII P R E A N JI, R A K A

RAKA (uleti): M am a, zna li ta je novo? T ata postao ministar.

IV K A (ljubi ga): E , a ko ti jo kazao, edo?

R A K A : K au m i deca i m ene su odm ah prozvali

ministarsko prase.

IV K A : M angupska posla. V ie se nee druiti sa tim mangupima.

R A K A : N ego s kim u?

IV K A : D ruie se odsad s decom engleskog konzula.

R A K A : A nije to nita to su m e nazvali prase, nego su m i pozvali i majku.

IV K A : A znaju li oni da je tvoj otac ministar?

R A K A : Z naju, pa ba zato i psuju!

IV K A : Z apisae m i tu bezobraznu decu, pa em o ih prem estiti u unutranjost; i decu i razred i uitelja. U ovoj zemlji mora jedanput da bude reda i da se zna kome se sme psovati mater, a kome ne sme.

R A K A : Jaoj, da zna, m am a, to volim to je tata postao ministar!

IV K A : E ?! ... A zato?

R A K A : P a, odsad, kad m e tata istue, ja sam o skupim demonstracije, pa se razderemo: dole vlada!

IV K A : P regrizo jezik ti, dabogda!. .

RAKA: Dole vlada! ...

IV K A : K u, kad ne um e da govori kao pam etno dete!

RAKA: A nisam ti ni kazao! Evo ga ide otac!

IV K A : Ide? P a to ne govori, m arvo jedna, nego brblja kojeta. (zbuni sv.) Deco, deco, nemojte da mi smetate. Vi stanite iza m ene. B oe m oj, ko bi to reko: otio jutros od kue kao obian ovek, a vraa se m inistar? A m a stanite

ovamo, nemojte mi smetati!

XXIV P R E A N JI, P O P O V I

P O P O V I (pojavljuje se na vratima pod cilindrom).

IV K A (grli ga}: Ministre moj!

E D A I D A R A (ljube m u ruku): estitam o!

RAKA (razdera se iz sveg Glasa): Dole vlada!

IV K A (skoi kao oparena i, kako je bila ve prihvatila. iz P opovieve ruke cilinder, ona ja natue R aki na glavu da m u tako ugui glas):K u, prokleto tene! U bio ga bog, da ga ubije, i kad ga rodih ovako prokleta!

P O P O V I : N o, no, ivka, uzdri se, zaboga!

XXV P R E A N JI, P E R A

PERA (ue, i kad spazi P opovia, zbuni se):Izvinite... ja, ovaj... ja sam doao da vam javim da ste postali m inistar.

P O P O V I : Z nam ja to, gospodine P ero.

PERA: Znam ja da vi to znate, al' opet sam ja hteo prvi da vam javim.

P O P O V I : H vala, hvala!

IV K A : H oete li vi, gospodine P ero, sad u m inistarstvo?

P E R A : N a slubi, gospoo m inistarka.

IV K A : N aredite da odm ah posle podne, u etiri sata, doe ovde m inistarski fijaker.

P O P O V I : ta e ti to?

IV K A : P usta m e, m olim te! H ou da se provozam triput od Kalimegdana do Slavije, pa makar posle umrla. Naredite, gospodine Pero!

P E R A : R azum em , gospoo m inistarka. (klanja se izlazei) Pera pisar iz administrativnog odeljenja!...

zavesa

IN D R U G I

Ista soba, samo sada bogatija nam etajem koji je bez ukusa razm eten.

I E D A , tam parski egrt

E D A (sedi za m alim stoiem na kom e je telefon i zavrava razgovor): G ospoa m inistarka nije m om entano kod kue. . . N e!... K ako? ... P a, pravo da vam kaem , ja ne znam kad prima .A, zvala vas je?... To je druga stvar. P a onda izvolite u koje doba elite, ona e, izvesno, kroz koji as biti kod kue. M olim za vae im e? D r N inkovi, sekretar M inistarstva spoljnih poslova. L epo, ja u rei, a vi izvolite! (zatvara telefon.)

T A M P A R S K I E G R T (donosi pakete): Evo, molim, vizitkarte.

E D A : Je l' plaeno?

E G R T : Jeste! (predaje m u est kutija)

E D A (iuava se): Oho! Pa koliko je to

E G R T : est stotina.

E D A : est stotina?!!!...

E G R T : T oliko je gospoa poruila.

E D A : D obro, dobro, idi!...

E G R T (ode).

II E D A , D A R A

E D A (otvori paket, vadi jednu vizitkartu i slatko se smeje).

DARA (nailazi iz sobe): ta se ti tako slatko sm eje?...

E D A : A m a, kako da se ne sm ejem ? itaj, m olim te! (daje joj vizitkartu.)

DARA (ita): ivana P opovi m inistarka. (govori.) Pa ta?

E D A : K ako pa ta? O tkud se na kartam a pie: .m inistarka! K ao da je to zanim anje: m inistarka.

DARA: Pa kad ona nee nikog da zapita, no sve sam a radi.

E D A : P a onda est stotina vizit karata! K oliko godina m isli ona da e biti m inistarka? Ili m isli m oda da svoje vizit karte rastura po narodu kao proklamacije?

D A R A : A , vidi, napisala ivana.

E D A : P a da, gospa ivka joj prosto, nije ministarsko ime. A gde je ona, boga ti, od jutros?

DARA: Kod zubnog lekara.

E D A : ta e tam o?

D A R A : ta znam ja, opravlja zube. V e etiri dana ide svaki dan.

E D A : T raio je neki sekretar M inistarstva spoljnih

poslova na telefonu.

DARA: Jesi li ti razgovarao sa ocem?...

E D A : Jesam , ali s njim ne vredi razgovarati. N jega je tam o neki ludi vetar ubacio u m inistre, a nije za to roen. Za ministra se mora, brate, roditi. Zamisli, molim te, on hoe i da bude m inistar i da ostane ist. N ije nego, jo neto! Ja m u lepo kaem : V i ne m oete pa ne m oete da m i date obeani m iraz, e pa evo vam sad prilika: izradite mi jedan privredni zajam kod Klasne lutrije Ti privredni zajm ovi niti se upotrebljavaju na privredu niti se vraaju dravi.

DARA: A ta on kae?

E D A : V eli: nee on da se prlja, hoe da ostane poten ovek.

D A R A : P a to je lepo! to m u zam era?

E D A : A m a, to je lepo u teoriji, ali u praksi nije.

D A R A : Z ar ne um e to drugo da sm isli?

E D A : P a ve docnije, ako bude trebalo, sm isliu ja jo togod, ali najpre treba ovo ostvariti.

D A R A : N e ostaje ti nita drugo nego opet s m ajkom da razgovara.

E D A : S am o kad bi se s njom m oglo estito razgovarati,

III P R E A N JI, G - A IV K A

IV K A (dolazi spolja pod eirom , a za njom jedan fotografski egrt nosi preko ruke haljinu uvijenu u beli arav): Metni ovde!

E G R T (ostavi haljinu preko stolice).

IV K A : T ako, sad m oete ii!

E G R T (ode).

DARA: Gde si, boga ti, nosila tu novu haljinu?

IV K A : F otografisala sam se; dvanaest kabinet i jedna velika za izlog. A bila sam i kod zubnog lekara. Je li me traio ko?

E D A : D onete su vizitkarte.

D A R A : Z aboga, m ajka, ta e ti est stotina?

IV K A : K ako ta e m i? T olika fam ilija, pa m oram svakom da dam za uspomenu i inae, potroie se to za tri godine. Je l' te, deco, a prim eujete li vi togod na m eni?

E D A : N ita?...

IV K A : A kad se nasm ejem ? (smeje se)

E D A : Z latani zub.

DARA: Zaboga, mama, pa tebi je taj zub bio potpuno zdrav.

IV K A : P a bio je zdrav, dabom e.

DAR A : P a to si navukla zlato na njega?

IV K A : N ego! K akvo je to pitanje? Z ar gospa D raga im a zlatan zub, zar gospa N ata im a dva zlatna zuba, pa ak i gospa Rosa protinica ima zlatan zub, a ja da ga nemam!

E D A : P a da, otkud im a sm isla to: m inistarka, a da nema zlatan zub!...

IV K A : P a dabom e! K ad doe tako neko otm eniji u

posetu, pa se u razgovoru nasm ejem , a m ene isto sramota.

E D A : S asvim !

IV K A : N e znam sam o, da l' bi lepo stajalo da i s desne strane napravim jedan zub?

E D A : T o bi lepo bilo zbog sim etrije.

IV K A : N iko m e na telefonu nije traio?

E D A : Jeste. N eki dr N inkovi.

IV K A : Je l' reko da e doi?

E D A : Jeste.

IV K A : B a dobro!

DARA: Ko ti je to opet?

IV K A : S ekretar M inistarstva spoljnih poslova. D aro, dete, odnesi, boga ti, tu haljinu, m etni je u orm an. ekaj, ponesi i eir. (skida) I onako im am sa tvojim m uem da progovorim re-dve.

E D A : V rlo dobro, i ja im am s vam a da razgovorim re-dve.

DARA (uzme haljinu sa stolice i eir pa odlazi).

IV IV K A , E D A

E D A (kad su ostali sami): Ja sam se reio, m ajka, da definitivno uredim stvar.

IV K A : V rlo dobro, a i ja sam se ba reila da definitivno uredim stvar.

E D A : Ja sam , dakle, reio da vi jo danas razgovarate sa ocem...

IV K A : ekaj, ekaj da ja prvo tebi kaem ta sam ja reila. Ja sam , vidi, dragi m oj zete, reila da uzm em m oju erku natrag.

E D A : K ako da je uzm ete natrag?

IV K A : T ako, da se ti lepo p ljucki izvue iz ove kue i da ostavi enu.

E D A: Kako, molim vas?

IV K A : P a tako de, to se iuava? D a napusti enu i ona tebe da napusti.

E D A : T ako. A zato to, m oliu?

IV K A : T ako! N ije opa za tebe. O na je sada sasvim drugo neto nego to je bila kada si je uzeo za enu.

E D A : Je l' ts? G le, m o lim vas, ko bi to reko?!

IV K A : I ona sad m oe da nae m nogo bolju priliku nego to si ti!

E D A : K ako, m olim ?... R ecite to jo jedanput.

IV K A : A m a, ta se ti tu vazdan iuava? M ogu da naem za nju bolju priliku, pa eto ti.

E D A : T ako! E , sad razum em !

IV K A : P a nem a tu, brate, ta da se buni. E vo, razm isli sam , ta si ti i ko si ti: jedna obina vucibatina...

E D A (uvreen): G ospoo m inistarka!...

IV K A : A m a de, m i ovo razgovaram o prijateljski i fam ilijarno, i ja tebi to sasvim fam ilijarno kaem da si

vucibatina. Jer, eto, ta si ti svrio nita. N iti im a kole, niti zna jezike; triput si dosad otputan iz slube. Zar nije?

E D A : D ozvolite...

IV K A : H oe da kae: kad si takav, to sm o dali dete za tebe? E pa tako, vidi, zakaio si se za nju, a m i tada nism o bili bogzna ta, a devojka zam akla u godine a zaorila, pa eto tako sludovasm o. B ilo to je bilo, ta e mu, ali ako se stvar m oe popraviti, treba je popraviti.

E D A : A m a, koga da popravite?

IV K A : T ebe ne, ne boj se! ... N ego stvar... Z ato sam ja i smislila da mi tebe najurimo.

E D A : T ako! A to ste vi sm islili?

IV K A : Ja, dabom e! T ebe da najurim o, a D aru da udam o kao to joj prilii.

E D A : D ivan plan. Istina, raun je napravljen bez krm ara, ali svejedno. A ta bi vi, gospoo m inistarka, rekli kad bi vam ja rekao da ne pristajem na sve to?

IV K A : P a ti, ako si pam etan ovek, i ako zrelo razm isli, uvidee i sam da je ovako za tebe bolje. M ogao bi ak da dobije klasu, ako se lepo i fam ilijarno sporazum em o.

E D A : Ja ne prodajem enu za jednu klasu.

IV K A : P a dobro de, kad si ba zapeo, neka bude dve klase.

E D A : A m a, kako vi to, kao da sm o na vaaru? M olim vas, recite vi meni, mislite li vi ozbiljno sve ovo to govorite?...

IV K A : P a ozbiljno, dabom e! O vaj zubni lekar, kod koga

sam nam etala zub, prim io se za provodadiju i ve je razgovarao sa ovekom .

E D A : Im a, kako to, kod m ene ivog, pa ve razgovarate s ovekom ?

IV K A : B oga m i, pravo da ti kaem , neu ja za tvoju ljubav da ispustim ovako lepu priliku.

E D A : G le' te, m olim vas! A sm e li se bar znati ko je taj budui zet?

IV K A : P oasni konzul.

E D A : K ako?

IV K A : T ako, poasni konzul N i... ekaj, m olim te. (vadi iz tane jedno cedulje i ita) P oasni konzul N ikarague.

E D A : G ospode boe, ko vam je to opet?

IV K A : ovek iz diplom acije i onako od reda, kao to i prilii jednoj m inistarskoj erki.

E D A : E , to m i je m ilo! A ta je inae taj N ikaragua?

IV K A : K oj' N ikaragua?

E D A : P a taj va budui poasni zet?!

IV K A : K ako ta je, pa konzul!

E D A : A m a, poasni konzul. N e m oe se tek od toga iveti. K o je jo od poasti iveo? O n m ora im ati neko zanimanje? ...

IV K A : P a inae je koarski trgovac.

E D A : U f, ala to neto sm rdi!

IV K A : N ego kao ti, to niti sm rdi niti m irie. K am o

sree da si ti koarski trgovac!

E D A : O no, kako vaem R aki trebaju svake nedelje nova pendeta, bilo bi dosta dobro.

IV K A : G ledaj ti svoja pendeta!

E D A : A je l' te, -molim vas, smem li znati kako je ime Nikaragui?

IV K A : A m a, kakav N ikaragau, ubio te bog!

E D A : P a taj va zet.

IV K A : A , za njega pita. Im e m u je R ista T odorovi.

E D A : D akle, R ista? E , to je lepo, to je odista lepo. A , velite, zubni lekar provodadija?

IV K A : P a jeste, on!

E D A : S luajte, pa poruite provodadiji da doe k m eni da progovorim o. R ecite m u vrlo em o se lako sporazum eti jer smo od istog zanata, i ja znam da vadim zube.

IV K A :T i?

E D A : O , te jo kako! P rednjake vadim po nekoliko odjedanput, a kutnjake po jedan, ali kad jedan izvadim, sve ostale zaljuljam . P a zato ba i kaem , recite vaem zubnom lekaru nek doe k m eni.

IV K A : N ije potrebno, jer stvar je ve potpuno ureena. D anas e ve doi m ladoenja na vienje sa devojkom .

E D A : A m a, kojom devojkom ?

IV K A : P a sa tvojom enom .

E D A : I doi e ovam o N ikaragua da je gleda?

IV K A : R azum e se!

E D A : E , to je lepo! S luajte, pa treba kazati devojci da se obue. A , ta m islite, treba li i ja da se obuem ?

IV K A : A m a, ta e m i to? U daj se ti za tvoj raun, ako ti treba, a nas ostavi na miru.

E D A : S asvim , pravo kaete, ja u se udati za svoj raun! (epa eir) Ja u vas zvati u svatove! (ode naglo)

V IV K A , sam a

IV K A (prilazi telefonu; vadi iz tane jednu cedulju na kojoj je zapisan dotini telefonski broj):... Je l' to centrala?... Dajte mi, molim vas (gleda u cedulju) 5872.... alo... Je l' to fotograf P ei?... V i ste?... O vde je gospa ivka m inistarka. Je l' te m olim vas, nisam vas ni pitala, kad e biti gotove slike? ... T ako.... a ne m oe ranije?... A l' gledajte, m olim vas, ako potrai koji strani list, m oju fotografiju, pa da bude lepo. Znate kako je to za inostranstvo!...

VI IV K A , U IT E L jIC A . R A K A

U IT E L jIC A (matora devojka u sako-kostim u, podiane kose s naoarim a na nosu, ona ispada uzbuena iz sobe)

RAKA (dolazi za uiteljicom ).

U IT E L jIC A : P fuj! P fuj! oking?! ...

IV K A : ta je, zaboga?! ...

U IT E L jIC A : N em ogue, nem ogue, gospoo, raditi sa ovim ovekom . T o je nevaspitano i bezobrazno derite, da ja prosto ne mogu vie da podnesem .

IV K A : A li ta je, zaboga?

U IT E L jIC A : Izvolite, pitajte ga. M eni je odvratno i da vam kaem ta je taj ovek kadar da kae!

IV K A (Raki): G ovori! ta si joj kazao?

RAKA (on je obuen u belo m ornarsko odelo sa kratkim nogavicama te mu se vide gola kolena): B a nita!...

U IT E L jIC A : N o! E to ve prelazi sve granice. N e bih nikad inae, al' m oram rei, zam islite, opsovao m i m ater.

IV K A : N esreni sine, zar uiteljici engleskog jezika da psuje m ater?

RAKA: Nisam!

IV K A : Jesi, nesrenie; jesi ubio te bog da te ne ubije! I zato da joj psuje m ater? Z ar ona tebe ui i vaspitava, a ti da joj psuje m ater? Z ato, 'ajde kai m i zato?

RAKA: Pa kad ona mene tera da izgovorim deset puta re: reons lajzejn!

IV K A : P a izgovori? ...

R A K A : Jes', izgovori. M isli ti lako je to. 'A jd neka ona kae deset puta: T ure bure valja. bula T ure gura; niti T ure bure valja, niti bula T ure gura! 'A jd' neka izgovori to deset puta, pa evo ja pristajem keka mi opsuje i oca II majku.

U IT E L jIC A : P fuj!

IV K A : M ar, stoko jedna! Z ar je za tebe vaspitanje! I ja jo sirota hou da paui engleski da bi se m ogao igrati sa decom engleskog konzula, a on, kakav je, mogao bi opsovati oca II samome engleskome konzulu. Napolje, bitango, vuci m i se ispred oiju!...

RAKA (izlazei): Zar sam ja lud da krham vilice sa tim tvojim engleskim jezikom? (ode)

IV K A (uiteljici): Izvinite gospoice, m olim vas. D oite vi sutra opet.

U IT E L jIC A (buni se): A h, nem ogue je rad iti s tim ovekom .

IV K A : A m a doite vi sam o, a taj e ovek ve dobiti svoje.

U IT E L jIC A : 'A jde! S lubenica! (odlazi)

VII IV K A D A R A

IV K A (ode levim vratima): Daro! (jae) Daro!

DARA: (dolazi): ta, eda otio?

IV K A : D a, otiao! U redila sam stvar sa njime.

DARA: E, kako?

IV K A : S aoptila sam m u da je pod dananjim danom razreen dunosti.

D A R A : K akve dunosti?

IV K A : P a dunosti m ua.

D A R A : Ja te nita ne razum em . O tkako si m inistarka, ti sve nekim zvaninim jezikom govori. O d ega si ga razreila?

IV K A : R ekla sam m u da od danas nije vie tvoj m u. E to ti, je l' razum e sad?

D A R A : K ako?!... A zato?

IV K A : Z ato to se javila jedna vrlo lepa prilika za tebe.

DARA: Kakva prilika, pobogu, majka?!...

IV K A : O dlina. ovek od reda, kao to i prilii. P oasni konzul! N i... ne m ogu da se setim iji je konzul; ali za tebe je svejedno. Inae, R ista T odorovi, trgovac.

D A R A : B oe, m ajka, pa zar ja nisam udata!?

IV K A : Jesi, al' to em o da izbriem o. Z ar ne v idi i sam a da on nije prilika za tebe? N iko i nita, ovek kom e je jedino zanimanje: zet.

D A R A : O n je inovnik, m ajka!

IV K A : M ors, kakav inovnik! as u slubi, a as napolje. Jesm o li triput dosad trali za njega da ga spasavam o? N ego tako, zaorila si se, a mi popustili, pa sad trljam o glavu od brige. D obro, to sm o dosad trpeli, pije nam se m oglo drukije pa sm o trpeli. A li sad, boga m i, m oe nam se, pa ne m oram o vie da trpim o.

D A R A : M am a, zaboga, m am a, ta ti govori! A pita li ti, boga ti, mene: pristajem li ja?

IV K A : P a ne pitam te. ekam da vidi najpre m ladoenju, pa u onda da te pitam .

D A R A : A m a, ostavite se vi m ladoenje. P itajte vi najpre pristajem li ja da napustim m ua.

IV K A : P a kad nije za tebe prilika...

DARA: A bio je, je li, prilika kad nisam bila ministarska erka?

IV K A : N ije ni onda.

DARA: Za -mene jeste.

IV K A : A ti ga uvij u pam uk pa ga m etni pod jastuk i uvaj ga. M eni ne treba, i da zna, od danas nije vie m oj zet.

D A R A : A l' je m oj m u!

IV K A : T ako ti boga, zar ti odista ne bi napustila tu vucibatinu?...

D A R A : S am o u sluaju kad bi znala da m e vara.

IV K A : P a varate!

D A R A : K o to kae?

IV K A : P a, m uko je, m ora da vara enu. T ako je to od boga.

DARA: Kad bih to znala!

IV K A : E , pa nek sm o ivi i zdravi, pa e znati i to!

DARA: Do god se ne uverim, ne verujem, pa eto ti!

IV K A : E pa uverie se!

DARA (udari u pla): To nije istina, to vi samo tako kaete!

IV K A : G le sad, a to plae?

DARA: Nije nego da se smejem posle ovakvog razgovora. P laem , dabom e da plaem . (ode u sobu plaui)

VIII IV K A , A N K A , P E R A

ANKA (na vratima): Moli vas Pera pisar da ga progonite.

IV K A : N eka ue?...

ANKA (povlai se i propusta g. P eru).

IV K A : Izvolite!

PERA PISAR (na vratima): Dozvoljavate li?

P E R A : S vratio sam sam o ako bi gospoa m inistarka trebala kakve usluge?

IV K A : H vala. Z asad ba nita.

P E R A : I hteo sam da zam olim gospou m inistarku da m e ne zaboravi. Ja nita vie ne traim nego to da m e gospoa ministarka ne zaboravi.

IV K A : N ego, vidi, sad m i ba pade na pam et! V i znate moga zeta?

PERA: Kako ga ne bih znao, poznajem ga vrlo dobro.

IV K A : P a lepo, da li znate togod onako blie o njem u? N a prim er: da li im a kakvu ensku s kojom je onako.... kako da kaem ... pa de, onako?...

PERA: To ne znam , gospoo!

IV K A : A m a, kako da ne znate, to m uki m eu sobom moraju znati.

P E R A : Izvinite, ali ja ne spadam u te m uke to m eusobno znaju te stvari.

IV K A : P a ipak, m orali bi bar uti togod?

P E R A : V erujte m i, gospoo m inistarka, nisam ni uo, a pravo da vam kaem , ja i ne verujem da je on takav.

IV K A : A m a, nem ojte vi ne verujem da je takav. A kakav e da bude nego takav! Z ar nikad niste uli m a ta tako o njemu?

PERA: Nisam, boga mi!

IV K A : N e m ogu prosto da verujem !

P E R A : P a pravo da vam kaem , go spoo: on je dosad bio sam o sirom ani inovnik, m ala plata, a znate kako je, enske kotaju, pa kud bi tu sirom aan inovnik sa m alom platom , ba i kad bi hteo?

IV K A : P a to vi kao da hoete da kaete, kad inovnik im a m alu platu, m ora da bude veran m u. E , to nije istina!

P E R A : P a ne kaem m ora, im a ih dabom e II sa m alom platom pa se opet nekako spomognu.

IV K A : K ako se spom ognu?

P E R A : B oe m oj, ta znam ja, nisam nikad bio takav, al' znam za druge.... tako spomognu se.

IV K A : A m a, kako se spom ognu?

PERA: Pa tako eto.... Izvinite me, nezgodno mi je da govorim takve stvari pred vama.

IV K A : A m a, govorite, de!

PERA (snebivajui se): P a tako... na prim er, ako u kui im a m lade sluavke, ili tako neto... jer sa m alom platom...

IV K A (udari se akom po elu): P a razum e se! V idi, nikad se na to ne bih setila! P a, razum e se! E ba vam hvala, dali ste mn dobru ideju.

P E R A : Ja sam srean, sam o ako sam vam uinio uslugu, m a kakvu uslugu. V i m e, je l' te, neete zaboraviti?

IV K A : N e brinite!

PERA: Vi ste upamtili moje ime: Pera pisar iz

administrativnog odeljenja. (klanjajui se odlazi)

IX IV K A , A N K A

IV K A (zvoni)

ANKA (dolazi): Molim.

IV K A : O dite ovam o, m alo blie!(m eri je znalaki od glave do pete)

A N K A : to m e to, gospoo, tako posm atrate?

IV K A : R ei u vam . K aite vi m eni, A nka, kako vi onako stojite prem a m ukarcim a?

A N K A : B oe m oj, otkud ja znam kako stojim !

IV K A : H tela sam da vas pitam , da li vas onako lako natre m uki?

A N K A : P a, kako da vam kaem , gospoo, m uki su m uki, oni natravaju uopte lako.

IV K A : P a jeste. I zato ba neto m islim :

vi bi, A nka, m ogli da m i uinite jednu veliku uslugu za koju bih vas ja bogato nagradila.

A N K A : Z ato m e, gospoo! A kakvu uslugu?

IV K A : P a to... da natri m oj zet na vas.

ANKA: Iju! ...

IV K A : A m a, ostavite vi iju, isto recite m i m oe li to da bude?

A N K A : A li, zaboga, gospoo, otkud ja, nisam ja takva. Ju, kako bi runo m iljenje im ate o m eni!

IV K A : E , ako m i to svrite, onda, da znate, im au lepo m iljenje o vam a.

A N K A : Ju, kako bih ja to, va je zet enjen ovek!

IV K A : P a enjen, dabom e, da nije enjen, ne bih vam ja to ni govorila.

A N K A : Ja ne znam , gospoo, da li vi to m ene kuate ?

IV K A : A m a, ta im am da vas kuam ? P otrebno m i je to, pa eto ti. I da znate, A nka, ako m i to svrite, dobiete dve klase.

ANKA: Ju, kakve klase?

IV K A : A m a nije, pom ela sam se. D obiete poviicu plate i naterau m og m ua da vam iz K lasne lutrije da hiljadu dinara na privredne ciljeve.

ANKA: Ala bi to lepo bilo!

IV K A : A ta m islite, hoe li on da natri?

A N K A : P a ne znam , ali znate kako se kae: svi su m uki jednaki.

IV K A : P a dabom e!

A N K A : S am o, m olim vas lepo, kaite vi m eni da znam ta vi zahtevate od m ene, ta ja treba da radim , dokle sm em ii?

IV K A : Idite dokle hoete, to se m ene tie. Z a m ene je glavno da vi nam am ite m oga zeta u vau sobu i da ga ja kod vas zateem .

A N K A : D a ga zateete? Ju, gospoo, al' ja tu m nogo reskiram.

IV K A : ta reskirate kog avola?

A N K A : K ako da ne, zaboga. Izai e posle da sam ja kriva i sve e se na m ene sruiti.

IV K A : To ne brinite vi, to je moja briga.

A N K A : A nita vie ne traite, sam o da doe u m oju sobu?

IV K A : O no, dobro bi bilo ako bi m ogli da udesite da skine kaput, da ga zateem bez kaputa.

ANKA: Samo kaput?

IV K A : P a nego ta jo?

ANKA: Pa to je bar lako, naloiu pe.

IV K A : Z ar sad, aprila m eseca?

A N K A : B a zato! D akle, nita ne traite nego da doe u m oju sobu i da svue kaput?

IV K A : T o je dovoljno za m ene.

A N K A : A l' jo jedanput da vas zam olim , gospoo, da ne ispadne posle kao da sam ja preotim ala m ua m ladoj gospoi, pa na m eni da se skrhaju kola.

IV K A : A m a, kazala sam vam , ne brinite.

A N K A : A ko se m lada gospoa naljuti na m ene?

IV K A : U ovoj kui jedino ja im am prava da se ljutim i niko drugi.

A N K A : P a dobro, najzad, ako je vaa volja...

IV K A : A nadate li se da ete uspeti?

A N K A : B oe m oj, ne bih vam to m ogla unapred rei.

N adam se, jer, znate kako je, ljudi lake poputaju no enske.

IV K A : S am o, razum e se, sve to m orate tako uiniti da se ne prim eti da je nam erno. I jo neto: potrebno je to pre, to je m ogue pre.

A N K A : R aunajte na m ene, gospoo, to god m ogu uiniu.

IV K A : E . 'ajde, boga vam , pa m i javite.

A N K A : H ou, gospoo! (odlazi)

IV K A , V A S A

IV K A (zadovoljno seda u fotelju).

UJKA VASA (dolazi spolja): D obar dan, ivka.

IV K A : O , to si ti, V aso, otkud ti?

V A S A : K ako otkud ja? P a ko e da ti doe ako neu ja? B a sad uz put sretnem gospa V idu, prija-Draginu svekrvu, pa m i veli: A to ste se vi tako poneli, gospodine V aso, zato valjda to ste m inistarska fam ilija!

IV K A : A ta im a ti da se ponese?

V A S A : E , pa kako ta im am ! U jak sam ti, najblii sam ti, pa dabom e i m ene zbog tebe estvuju. Z na li, ivka, sedim o tako u kafani, pa ja ustanem pa kaem : O doh ja m alo do m oje sestriine, m inistarke, na jednu kafu! A oni oko stola svi skidaju kapu. 3bogom , gospodin -V aso! P rijatno, gospodin -V aso! H oem o li se videti sutra, gospodin-V aso? A m eni, pravo da ti kaem , milo i onako prijatno mi kao da me neko golica po trbuhu.

IV K A : P a jest, m oe da bude prijatno! V A S A : A ma, otkad ja ekam da neko iz nae fam ilije onako... kako da

kaem ... da odskoi, brate, da se uje, da se vidi i da se proslavi. Zar tolika familija pa niko, gde bi to bilo! Mislio sam pre da e odskoiti Jova pop -Arsin. Bio je bistro dete i imao je onako neeg gospodskog na sebi. I seam se ba, uvek sam govorio: O vaj e na Jova daleko da dotera! Ali on, sto, ode na robiju. Pa onda polagali smo velike pade i na Hristinu, tetka-Dacinu. Bila je lepa i nekako roena za veliku gospou. I lepo je uila kole, ali pom ete se nekako. D eveti joj m esec pao ba u vrem e kad je trebala da polae m aturu. I posle toga gotovo da dignem ruke, kad jednog dana ti odskoi i uskoi u m inistarke. A lal joj vera, ivki, reko sam m ojoj K ati. K aem ja da neko iz nae fam ilije mora da ode visoko.

IV K A : P a jeste, sam o ne vidim ta im a od toga fam ilija to sam ja m inistarka?

V A S A : B oe, ivka, kako to govori; pa zar ti ne m isli m alo da pogleda i na svoju fam iliju?

IV K A : K ako da pogledam ?

V A S A : T ako, da je zbrine! P a zato si postala ministarka, ako nee svoju fam iliju da zbrine? N ije da kaem da je to neka velika briga i da se ne m oe. N ikoga nem a koji bi m ogao biti dravni savetnik, ili vladika, ili tako neto; nego sve tako neto, sitne elje, sitni zahtevi, pa je pravo, ivka, da ih zbrine.

IV K A : T am an, gde u ja toliko njih zbrinuti!

V A S A : N em oj tako, ivka, sluaj ti m ene to ti kaem . Jer upam ti ovo: niko te na svetu ko m oe tako ocrniti kao fam ilija; niko te na svetu ne m oe nagrditi i olajati kao to m oe fam ilija. K au: opasno je kad koga doepaju novine;more kakve novine, nisu one ni izdaleka tako opasne kao fam ilija. Z ato, zna, bolje je dobro sa familijom. Pa, naposletku, i red je. Svaki ministar zbrine najpre svoju fam iliju, pa tek onda dravu. P a, naposletku,

i prea m u je fam ilija od drave.

IV K A : A m a, zar ti m isli, boga ti, da ja celu nau familiju uzmem na vrat?

VASA (vadi jednu cedulju): P a i nem a nas ba tako m nogo. E vo, ja sam napravio i spisak, pa nem a nas vie od devetnaest.

IV K A : K akvih devetnaest, pobogu, V aso, pa to itava vojska! Koga si, boga ti, sve upisao?

VASA: (ita): Tetka Savka.

IV K A : E , ve ta tetka S avka, pozajm ila m i dvesta dinara pa m i se ovde popela. V ratiu joj tih dvesta dinara, pa eto, to je dosta za nju uinjeno.

VASA (ita): Prija Soja.

IV K A : N ju brii. O na je rekla za m ene da sam alapaa.

V A S A : P a nem oj tako, ivka; to je rekla pre, dok nisi bila m inistarka, a sad, evo ja te uveravam , ne bi tako neto za iva boga kazala. A posle i nem oj tako da m eri rei u familiji. Eto i ti si za mene pre rekla da sam kafanski klupoder i lopua, al' vidi ja to nisam primio k srcu. N isam ti, istina, zbog toga dolazio u kuu, ali im si postala m inistarka, ja sam prvi dojurio da ti estitam .

IV K A : A koga si jo zapisao?

VASA: Tetka Daca i njena erka H ristina.

IV K A : Je l' ona to je poloila m aturu?

VASA: Jeste.

IV K A : P a ta ona hoe? P oloila je ispit, pa neka joj je na zdravlje.

VASA (ita): Jova Pop Arsin.

IV K A : T o je onaj s robije?

VASA: Jeste. (ita) P era K aleni.

IV K A : K o ti je to opet?

V A S A : Ja ga ne poznajem , ali on kae da nam je rod...

IV K A (ponavlja u sebi): P era K aleni? P ravo da ti kaem , nikad nisam ula da nam je neki P era K aleni rod.

V A S A : N i ja ivka, ali on veli: U jka-V aso, m i sm o rod.

IV K A : A m a, je l' to rod otkako sam ministarka, ili je i ranije bio?

V A S A : N ikad ga ranije nisam ni uo ni video.

IV K A : P a dobro, ujka-V aso, ta ti hoe sad sa tim spiskom?

V A S A : P a da ih prim i, ivka.

IV K A : K oga?

V A S A : P a fam iliju. D a ih prim i da ti svaki kae svoju elju i da vidim o ta m oe da se uini. S vi se ale kako su ti dolazili pa nee da ih prim i.

IV K A : A m a, zar ceo taj spisak da prim im ? P a to m i treba deset dana samo na to, a imam toliko posla da nem am kad ni estito da ruam .

VASA: A trebalo bi da ih prim i. A ko ne m oe druke, a ja, ako hoe, da ih skupim , pa sve najedanput da ih prim i. E to to ako hoe?

IV K A : P a to bi jo i m oglo. S am o da se oni ne nau

uvreeni to u tako u gom ili da ih prim im ?

V A S A : A m a, rei u ja njim a: zasad ne m oe drukije. A ti e docnije, dok odujm i navala, da ih prizove koj' put.

IV K A : P a eto, nek dou sutra po podne.

V A S A : D obro, sutra! E ba ti hvala, ivka. N e m ogu pa m iru da proem od njih. Z na, ja sam ti kao najblii, pa oni sve m ene: ta je, ujka-Vaso, zar se ivki ne m oe ni prii? O kupili m e kao da sam ja m inistarka. O doh, evo iz ovih stopa, da ih sve obiem p da im ureem sastanak. Dakle, tako neka bude, za sutra?

IV K A : Jeste! ...

V A S A : T o je najbolje. Iskupiu ih ja sve, celu fam iliju, pa ti uini sve to m oe, a ako ne m oe, a ti obeaj: zna kako je, i obeanje je koj put dosta. E , 'ajde pozdravi D aru i zeta. D o vienja! (ode)

XI IV K A , N IN K O V I

ANKA (poto je V asa otiao, unosi kartu).

IV K A (ita): A , gospodin N inkovi? N eka izvoli.

ANKA (proputa N inkovia, a ona se povlai).

N IN K O V I (ispeglan, izbrijan, napudrovan; na nogama bele kam ane, na rukam a rukavice, u rupi od kaputa cvet): Ljubim ruke, milostiva! (ljubi joj ruku) Bio sam slobodan, na va poziv...

IV K A : B a vam hvala! Izvolite sedite! Ja sam vas uznemirila...

N IN K O V I : V elika ast za m ene!

IV K A : H tela sam da vas zam olim za jednu uslugu.

N IN K O V I : N a m ene m oete, gospoo,. sa pouzdanjem raunati. e svi tu ta fe a votr dispozision!

IV K A : K au da vi znate sva pravila... kako da kaem ...

N IN K O V I : P ravila otm enog drutva; l bon ton di gran m ond. O gospoo, otm enost, to je gotovo atm osfera bez koje ja nisam kadar da diem ; otm enost je m oja priroda.

IV K A : P a, znate, ja sam obavezna da prim am . M islim , znate, da stupim u veze i sa ovdanjim stranim poslanicim a, pa bih elela da uvedem u m oju kuu otmenost.

N IN K O V I : T o je lepo od vas i, verujte, dobro ste uinili to ste se m eni obratili.

IV K A : P a, kazali su m i.

N IN K O V I : G ospoa D raga, dok je bila m inistarka, nije htela ni najobiniji korak da uini dok se sa m nom ne posavetuje. Ja sam joj pravio jelovnik za veere, m eni de dine, po mojem je ukusu namestila svoj budoar, ja sam joj ureivao ureve, ja joj birao toalete. Ja im am , znate, jedan naroito prefinjen ukus. Ep gu parfe.

IV K A : G le'te, m olim vas, a ja ba sad m islim da pravim jednu veernju haljinu.

N IN K O V I (posm atra je znalaki): Gris nale, belo grao, koje preliva u plavilo vedroga neba, krep de in, sa neto m alo ruiastoga m oda sam o opervaeni rukav i rever ili m oda depovi u tonu... N e znam , videem o... T ek potrebno je neto radi nijansiranja...

IV K A : Ii em o zajedno kod m oje krojaice.

N IN K O V I : V rlo rado!

IV K A : A ta m i jo preporuujete kao otm enost.

N IN K O V I : O h, da... to je glavno se la oz prensipal.

IV K A : B a sam danas namestila zlatan zub.

N IN K O V I : T o ste dobro uinili, to je ik i daje arm osmehu.

IV K A : Izvolite vi m eni sam o rei to je otm eno i ta bi trebalo jo uiniti. S ve u ja to uiniti.

N IN K O V I : Z nate li koju igru na kartam a?

IV K A : Z nam andara.

NINKOVI : A h! ... V i m orate nauiti brid.

IV K A : ta da nauim ?

N IN K O V I : B rid. B ez brida se ne da zam isliti otm ena dam a. N aroito vi im ate nam eru da prizivate i diplom atski kor, a diplom atski kor bez brida, to nije diplom atski kor.

IV K A : (kobajagi ubeena): Pa, da!

N IN K O V I : G ospoa, razum e se, pui?

IV K A : T am an! N e m ogu ak ni dim da trpim .

N IN K O V I : I to, gospoo, m orate nauiti, jer bez cigarete se ne da ni zamisliti otmena dama.

IV K A : Juh, bojim se uguiu se od kalja.

N IN K O V I : Z nate kako je: otm enosti radi ovek m ora pogdeta i da podnese. N obles obli. I jo neto, gospoo, ako mi dozvolite samo da vas pitam?

IV K A : Je l' to opet zbog otm enosti?

N IN K O V I : D a, gospoo, sam o, pitanje je... kako da kaem ... vi m i, je l' ts, neete zam eriti, pitanje je vrlo delikatno. In kestion tu ta fe diskret?

IV K A : M olim !

N IN K O V I : Im a li gospoa ljubavnika?

IV K A (iznenaena i uvreena): Kako? Ja, pa za kakvu vi m ene drite?

N IN K O V I : Ja sam vam unapred rekao da je pitanje vrlo delikatno, ali, ako elite da budete otm ena dam a, in fam di mond, vi morate imati ljubavnika.

IV K A : A li ja sam potena ena, gospodine!

N IN K O V I : E kselan! P a to je ba ono to je interesantno, jer kad nepotena ena im a ljubavnika, to nije vie interesantno.

IV K A : N o, sam o m i jo to treba.

N IN K O V I : Ja vas uveravam , gospoo, da sam o tako m oete biti otm ena dam a, dam a od poloaja, in fam di m ond, ako igrate brid, ako puite, i ako im ate ljubavnika...

IV K A : Ju, teko m eni! 'A jde za taj brid i za to puenje kako-tako, ali za toga ljubavnika...

N IN K O V I : P itali ste m e i ja sam sm atrao za dunost da budem iskren i da vam kaem . R azum e se, vaa je stvar kako ete postupiti. M oete vi biti m inistarka i bez brida i bez cigarete i bez ljubavnika i uopte bez otm enosti.

IV K A : P a dobro, a gospoa D raga je l' ona igrala brid?

N IN K O V I : R azum e se! N auila je!

IV K A : I puila je?

N IN K O V I : R azum e se.

IV K A : I... ono?...

N IN K O V I : D a, gospoo, da, im ala je ljubavnika.

IV K A (zabavljajui se, vrlo radoznalo): A ko je to bio?

N IN K O V I : Ja.

IV K A : V i? A je l' gospa N ata bila otm ena?

N IN K O V I : Jo kako!

IV K A : A ko je bio njen?

N IN K O V I : O pet ja.

IV K A : P a, kako to.... vi onako redom ?

N IN K O V I : im kabinet da ostavku i ja dam ostavku.

IV K A : A vi ste sam o dok je osoba na vladi?

N IN K O V I : P a da, gospoo! D ok je gospoa m inistarka na vladi, ona m ora biti otm ena; im nije vie na vladi, ne mora biti otmena.

IV K A : P ravo da vam kaem , to m i nikako ne ide u glavu.

N IN K O V I : M eutim , nita lake od toga. O d svega to sam vam kazao, brid je najtei. Jer ta je puenje iskaljete se m alo pa gotova stvar, a ta je ljubavnik iskom prom itujete se m alo pa gotova stvar, ali brid je, verujte, vrlo teka i kom plikovana igra. E n e kompliks, me tre distange.

IV K A : A li ja bih, gospodine, elela da ostanem potena ena.

N IN K O V I : P a ostanite, ko vam to brani!

IV K A : K ako to pa ostanite, a ovam o brid? Z ar da igram brid, pa da ostanem potena?

N IN K O V I : Z ato ne?

IV K A A m a, nije brid. N isam to htela da kaem , nego m i se, pravo da vam kaem , uzm utalo u glavi pa ve ne znam ta govorim ! N e ide to m eni u glavu to vi kaete, pa eto ti!

N IN K O V I : V idite, gospoo, tu nije glavno im ati ljubavnika radi sebe, ve radi sveta. Potrebno je da se kom prom itujete, ako hoete da budete otm ena dam a. Voala, sa se l prensip fopdamental!

IV K A : A li, kako vi to m islite da se kom prom itujem ?

N IN K O V I : P otrebno je ve na prvom e, najskorijem uru, bilo kod ove ili one dam e, da postanete p redmet razgovora. D a jedna dam a, recim o, diskretno apne onoj do sebe: K o bi to rekao za gospou ivku? ta zaboga? da zapita druga dam a. N everovatno da odgovori ona prva ali sam pouzdano ula... zam islite gospoa ivka preotela je gospodina N inkovia od gospoe N atalije!

IV K A : P a jes', tako e da se apue.

N IN K O V I : A li, vrlo je verovatno, gospoo, da e biti i takvih koji e vas braniti. O h, ja to ne verujem , to nije m ogue, ja poznajem gospa- ivku, nije ona takva! E vidite, tim a to brane valja zapuiti usta.

IV K A : K ako? Z apuiti onim a koji m e brane?

N IN K O V I : R azum e se! N jim a treba zapuiti usta. R ei ete: kako? V rlo prosto i jednostavno. D 'in m anner bjei sem pl! V i m orate uloiti sav svoj trud kod m oga m inistra da mi da klasu, da mi to pre da klasu. Istina, m oj m inistar e vam kazati: pa on je dobio klasu pre dva m eseca, ali vi mu recite: to je bilo pod starom vladom, a potrebno je i pod ovom da dobije klasu. R ei ete: a zato? Z ato, gospoo, to bi to najbolje zapuilo usta onim a koji bi pokuali da vas brane, a kad njim a jedanput zapuite usta, onda e se aputati na sve strane.

IV K A : P a je l' to sam o da se apue i nita vie?

N IN K O V I : S e sa! T o je sasvim dovoljno! S e sifizan!

IV K A (razm ilja): A ko je sam o da se apue!... A je l' te, molim vas, to je onako, samo za svet da budem nepotena a za sebe da budem potena?

N IN K O V I : Z ato ne? M oe i tako? S ava osi.

IV K A : udnovata ta otm enost! B iva da su ene za svet potene a za sebe nepotene, a ovo sasvim naopako! P a dobro je l' vi i moj ljubavnik da budete?

N IN K O V I : T o je, gospoo, stvar vaeg ukusa, stvar vaih... kako da se izrazim , in kestion d vo santim an entim!... Samo, ako me pitate za savet, bolje vam je uzeti nekoga koji je isprakticiran.

IV K A : A m a, kako isprakticiran?

N IN K O V I : P a, recim o, ja znam ve sve naine da vas vrlo brzo kompromitujem; pa onda ja znam toliko stvar da razvijem i da joj dam jednu naroitu form u, in form spesial, da na kraju krajeva i vi sam i ponete o sebi ravo da mislite i najzad e sa se la oz prensipal im kabinet da ostavku, ja um em da pojm im da m i je dunost da i ja dam ostavku. U ostalom , m oete se raspitati o m eni,

pa ete, u to sam uveren, dobiti sam o najpovoljnije informacije.

IV K A : O , ljudi, ta m e snae! D a sam jue um rla, to ne bi' danas doivela.

N IN K O V I : D a, ali da ste jue um rli, vi ne bi danas bili gospoa m inistarka.

IV K A : I to je istina! (posle razm iljanja) Pa dobro, kako vi to mislite?

N IN K O V I : B oe m oj, stvar je vrlo prosta. S e sem pl kom tu! to se tie brida, tu se m orate vebati; to se tie puenja, i tu se m orate vebati, a to se tie ljubavnika, tu nem ate ta da se vebate.

IV K A : A m a, kako vi m eni nem am ta da se vebam ? M eni to izgleda kao da vi neto runo m islite.

N IN K O V I : N ajbolje bi videli, gospoo, kako ja mislim sve to da izvedem ako odm ah preem o na stvar.

IV K A (prestraeno): Na koju stvar?

N IN K O V I : E vo kako m islim : brid, na prim er, m oete od sutra poeti da uite. to se tie puenja, m oete se sad ve odm ah posluiti. (vadi tabakeru i nudi joj) A to se tie ljubavnika, i tu...

IV K A : I tu se m ogu odm ah posluiti. A m a, vi m eni neto m nogo uvijate, pa e na kraju krajeva da ispadne kao da sam ja nepotena ena.

N IN K O V I : P ardon, m il foa pardon! Ja ne prelazim granicu saveta koje sam duan dati vam , ako vi jo uvek na njih polaete. A ko u tim savetim a im a ega neugodnog za vas, ja sam gotov da reteriram . V i ste eleli da vas upoznam sa pravilima otmenosti...

IV K A : P a jeste... vidim i sam a, niste vi krivi; sam o znate kako Je...

N IN K O V I (diui se): Mogu li sm atrati, gospoo, da su dalji m oji saveti izlini?

IV K A : A m a, ekajte, de! V idim ja da to m ora da bude, nije da ne vidim, ali znate kako je... nije to lako baciti obraz pod noge.

N IN K O V I : K ako god vi elite?

IV K A : D obro. 'A jde od sutra, recim o, da ponem o brid da uim o. A za cigaretu, eto, dajte m i. (uzme je i stavlja na sto)

N IN K O V I (odmah nudi); Molim!

IV K A : A za ono... je l' ne m oe to m alko poeka.?

N IN K O V I : A ko nem ate hrabrosti, najbolje je i ne m isliti na to.

IV K A : O , brate!... N aposletku ta u m u, kad m ora da bude, neka bude! Eto, smatrajte da ste od danas uvedeni u dunost.

N IN K O V I : K akvu dunost?

IV K A : P a... to.... kao ljubavnik.

N IN K O V I : M olim . (ljubi joj neno ruku) Uveravam vas da ete bita zadovoljni.

IV K A : P a sad ve kako m u bog da. K ad je otm eno, nek je otmeno!

N IN K O V I : Jo jedno pitanje. elite li da vam piem ljubavna pisma ili ne?

IV K A : K akva ljubavna pism a?

N IN K O V I : P a tako. Im a gospoa kojim a to ini naroito zadovoljstvo da svaki dan dobiju m alo, ruiasto pisam ce puno ljupkih rei.

IV K A : E to ti sad! N ikad ja to u ivotu nisam dobila.

N IN K O V I : S e kom vu vule. K ako elite, ja stojim na raspoloenju.

IV K A : N apiite m i ba jedno da vidim kako je to, pa ako m i se dopadne, ja u vam naruiti jo nekoliko.

N IN K O V I : M olim . im stignem u kancelariju. Z a deset minuta imate ljubavno pismo. (hoe da poe) A sad, vau ruicu, draga prijateljice! (poljubi joj ruku) M a aer am i! (polazi i sa vrata baca joj poljubac) Pa-pa! Pa-pa!...

XII IVKA, ANKA

IV K A (ostaje zaprepaena i glada glupo as na vrata na koja je N inkovi otiao a as u publiku, kao da bi htela rei: V idite li vi ta ovo m ene snae?)

ANKA (dolazi spolja; ona je obukla drugu, lepu haljinu): G ospoa je sam a?

IV K A : P a jeste sama...

A N K A : V i, gospoo, izgledate tako neto zbunjeni... preplaeni, ta li?

IV K A : Jeste, preplaila sam se... avo e m e znati .ta mi je. Nije to laka stvar, Anka, biti ministarka! Nisam ni ja znala da je to tako teko. Idem da prilegnem , da se odmorim, jer mi se zavrtela glava. (polazei) A vi ba nita?

A N K A : E vo vidite, obukla sam ak i drugu haljinu.

IV K A (okrene se ka sobnim vratima): Pa-pa! Pa-pa!

XIII A N K A . E D A

ANKA (gleda za njom iznenaena, zatim prilazi ogledalu i kvasei prste na usnam a, doteruje obrve i udeava frizuru).

E D A (dolazi spolja): E , a ta vi tu na ogledalu radite?

ANKA (koketno): Pa, doterujem se, gospodine!

E D A : E ako, ako!

ANKA: Pa, zaboga, mlada sam, treba valjda i ja da se kome dopadnem?

E D A : R azum e se!

A N K A : G ospodin, na prim er, nije nikad ni obratio panju na mene.

E D A : A m a, ta ja im am da obratim ! panju na vas?

A N K A : B oe m oj, pa m uko ste!

E D A : Z nam ja da sam m uko, sam o...

A N K A : A znate ve kako se kae: m uki su svi jednaki.

E D A : T ako je, A nka, samo vi morate znati da sam ja estit ovek.

A N K A : P a m eni su ti estiti ljudi najvie i dosadili u ivotu.

E D A : T o vam verujem . A l' ja, znate, nisam ba potpuno estit.

ANKA (vrlo koketno): To bi' i ja rekla. (podm ee m u se)

E D A : H m ! H m ! (pomiluje je) Vi ste, A nka, danas neto neobino raspoloeni prem a m eni.

ANKA: Sanjala sam vas, jaoj, da znate kako sam vas lepo sanjala!

E D A : Z nate ta, A nka, vi ete m i taj san docnije ispriati, sad sam m om entalno u takvim prilikam a da m i je java prea od snova. N ego, deder vi, duo m oja, vidite je li tu gdegod m oja ena. H teo bih da razgovaram s njom .

A N K A : H ou, sam o, je l' te, pristaete da vam ispriam san?

E D A : R azum e se!

ANKA (polazei): Verujte, vrlo je interesantan san. (ode)

XIV E D A , D A R A

E D A (gleda za njom): Hm!

DARA (dolazi): Gde si, boga ti?

E D A : Ja? K od advokata.

D A R A : ta e kod advokata?

E D A : Iao sam da ga pitam : postoji li kakav zakon po kom e se udate ene m ogu udavati!

D A R A : T o nisi m orao da pita.

E D A : K ako nisam m orao? Z ar tebi nita nije sao ptila tvoja majka?

D A R A : Jeste, pa ta?

E D A : I je l' ti kazala da treba da postane gospoa Nnkaraguovica?

D A R A : Z ar ti, boga ti, uzim a tu stvar tako ozbiljno?

E D A : P a kako da je ne uzim am ozbiljno kad e taj N ikaragua doi sutra da te gleda?

D A R A : M oe on m ene gledati koliko hoe, pitanje je hou li ja njega gledati.

E D A : P a dobro, ta si ti kazala m ajci kad ti je govorila o udaji?

D A R A : R ekla sam joj da sam udata, da im am m ua, i da ga ne m islim naputati.

E D A : A ta e da kae njem u?

DARA: Kome njemu?

E D A : P a N ikaragui?

D A R A : R ei u m u isto.

E D A : S asvim ! O na to m isli tako, ako je m inistarka, pa da izdaje naredbe: da se m oj zet razrei od dosadanje dunosti zeta i uputa na rad. avo bi je znao gde bi m e na rad uputila. O na m isli to m oe tako: da smenjuje zetove i postavlja. E pa, brate, ne ide to tako!

D A R A : Ja nikako jo ne m ogu da verujem da ona to ozbiljno misli.

E D A : A m a, ozbiljno, kad ti kaem . P rovodadija je ve svrio sa m ladoenjom , sve je ureeno! A zna li, m olim te, ko joj je provoddija?

DARA: Ne znam!

E D A : Z ubni lekar, onaj to joj je nam etao zlatan zub. I

to tako ona ode kod zubnoga lekara, sedne u onu gvozdenu fotelju: M olim lepo, ja sam dola da m i prom enite zub p da m i prom enite zeta! H vala lepo! I ako ona pone tako, m oe jo doi zubnom e lekaru i rei: ja sam znate dola da m i plom birate zeta.

D A R A : B oe, edo, ta govori kojeta!

E D A : A m a, m oe, brate, sve je ona kadra! V idi da je sasvim izgubila pamet otkako je ministarka.

D A R A : N e m oe ona nita kad ja neu.

E D A : A ti si sigurna za sebe, je li?

D A R A : S ve dotle dok se ne bih uverila da m e vara.

E D A : Ja? O tkud ti sad to?

D A R A : M ajka m i je kazala da e m e uveriti.

E D A : E to, eto, kaem ja da e opa m ene jo da plom bira. K aem ja tebi, a ti m n ne veruje.

XV MO M A K iz M IN IST A R ST V A , P R E A N JI

M O M A K : Jedno pism o za gospou P opoviku, ministarku.

E D A (nemarno): Dajte ovamo.

M O M A K : N areeno m i je da pism o predam gospoi u ruke.

D A R A : O nda idem da poljem m ajku.

E D A : A ja u se radije skloniti da se ne sretnem o vie.

DARA (ode levo).

E D A (ode desno).

XVI IV K A , M O M A K

IV K A (posle vrlo kratke pauze): Za mene pismo?

M O M A K : D a, gospoo, od sekretara gospodina N inkovia.

IV K A (prijatno iznenaena): Ah! (uzima malo ruiasto pism o i m irie ga, te joj se zadovoljstvo izraava na licu) Hvala!

MOMAK (pokloni se i odlazi).

XVII

IV K A , Z A T IM SV I U K U A N I

IV K A (Najpre se slatko i detinjasto smeje, otvori pismo, seda u fotelju da ga ita, ali se u tom e trenutku seti i ode do stola te uzima onu cigaretu koju je ostavila kad ju je uzela od N inkovia. Seda ponovo u fotelju, pripaljuje cigaretu i pone itali pism o drei ovo u levoj, a cigaretu u desnoj ruci. P osle prvoga dim a, koji je povukla, zakalje se strahovito, tako da svie celu kuu, iz raznih vrata sa raznih strana dojure D ara, eda, R aka, A nka, i svi se skupe oko nje da je povrate od kalja. D ara je uhvati za desnu ruku, u kojoj je cigareta, a eda za levu, u kojoj je pism o. A nka je lupa po leim a, a R aka joj silom naliva au vode u usta. eda, drei njenu levu R uku, u kojoj je pism o, prilazi i ita pism o ne vodei rauna o nevolji ivkinoj. P rilikom itanja na njegovom e se licu ocrtava pakost i zadovoljstvo).

Zavesa

IN T R E I

Ista osoba kao i u prethodnom inu.

I PERA, ANKA

PERA (stoji kod vrata iz kojih je doao spolja, sa eirom u ruci, oekujui A nku, koja je otila u levu sobu da ga prijavi).

ANKA (dolazi posle izvesne pauze): G ospoa m inistarka je jako zauzeta ps gloe da vas prim i.

PERA: Hvala lepo, ljubim ruke gospoi m inistarki. Uostalom, nije ni potrebno da gubi svoje dragoceno vreme zbog m ene. B udite sam o dobri pa recite gospoi ministarki da sam ja hteo umoliti samo to da me ne zaboravi.

A N K A : R ei u, gospodine.

PERA: Vi znate moje ime?

ANKA: Da: gospodin Pera, pisar.

P E R A : N e sam o P era pisar, ve recite: P era pisar iz administrativnog odeljenja.

A N K A : R ei u tako.

PERA: Molim vas, tako recite. Zbogom! (Odlazi)

II ANKA, UJKA VASA

ANKA (odlazi odmah na ogledalo).

U JK A V A S A : D obar dan. Je li gospoa kod kue?

ANKA: Jeste.

V A S A : U ostalom , za m ene je vanije da li je zet eda

kod kue. Im am s njim da svrim jedan posao, po naredbi gospoinoj.

A N K A : G le, a i ja im am s njim da svrim jedan posao po naredbi gospoinoj.

VASA: Pa valjda nije i tebi i meni poverila jedno isto?

A N K A : Je l' treba da svue kaput?

VASA: Ko?

ANKA: Gospodin zet.

VASA: Kakav kaput, brate?

ANKA: Onda je to druga stvar koju vi imate.

V A S A : A je li on kod kue?

ANKA: Jeste!

VASA: Zovni ga, molim te!

ANKA: Odmah! (ode)

III V A SA . E D A

VASA (vidi na stolu kutiju sa cigaretama, vadi i trpa u svoju tabakeru).

E D A : D obar dan, ujae! Z vali ste m e?

V A S A : D a, im am s tobom vaan razgovor.

E D A : Je l' to vi kao izaslanik gospoe m inistarke?

VASA: Nije kao izaslanik, nego kao ujak. Zar joj nisam ujak?

E D A : Jeste!

VASA: E pa?

E D A : ta je to, dakle, vano to, u im e vae sestriine, imate da razgovarate sa mnom?

V A S A : T ebi je poznato ve ta nam erava ivka sa D arom . M ora i sam priznati m ajka je, a ima to jedno ensko dete, pa m ora m isliti na to kako e da je zbrine.

E D A : K ako da je zbrine?

V A S A : P a tako, da je zbrine. T i vidi i sam , pam etan si ovek. D ara nije vie dete, prela je, otkada, dvadesetu godinu pa vreme je da se misli na njenu udaju.

E D A : A m a, kakva udaja, pobogu, ovee! P a zar nije ona ve dve godine udata za m ene?

V A S A : Jeste, ne kaem da nije. V idi, ja sam takav karakter da nikad neu rei da nije ono to jeste. S am o...

E D A : ta sam o?

V A S A : M i tu udaju ne raunam o.

E D A : K ako ne raunate?

VASA: Pa tako, brate. Igramo, recimo i ja i ti tablaneta, je li? O digram o jednu partiju, a ja ti kaem : zna ta, edo, 'ajd ovu partiju da ne raunam o, nego da ponem o iz poetka.

E D A (pravi se uzbuen): A, tako?!...

VASA: Pa tako, dabome!

E D A : I ova partija tablaneta to je igram ja ve dve godine ne vredi nita?

V A S A : U zm i suner, ukvasi ga i izbrii tablu, eto ti! R azum e li m e sad?

E D A : R azum em , kako da ne razum em !

V A S A : P a eto, to sam , vidi, hteo s tobom da razgovaram . Ti si. brate, pam etan i onako razborit ovek, pa em o se lako sporazumeti.

E D A : Ja se nadam .

V A S A : P rvo i prvo, kai ti m eni, brate:ta e tebi ena? K ad zrelo razm isli, videe i sam da ti to nije tako potrebna stvar. R azum em da kae: treba m i kua dobro, ili recimo: treba mi zimski kaput. Sve to razumem, ali:treba m i ena, to, pravo da ti kaem , ne m ogu da razumem.

E D A : P a jest to kaete... U vaim godinam a.

V A S A : M ore, dok sam bio m lai, jo m anje m i je trebala.

E D A : I to je istina.