−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−

STRAH GOSPODNJI Početak je mudrosti strah Gospodnji!

Rodoljub Oreščanin

−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−

SadržajPREDGOVOR........................................................................................1

STA JE STRAH GOSPODNJI?............................................................2

VAZNOST GOSPODNJEG STRAHA...................................................7

STRAH GOSPODNJI U ZIVOTU POBOZNIH LJUDI.........................16

KAKO DA ZIVIM U STRAHU GOSPODNJEM?.................................23

i

PREDGOVOR

PREDGOVOR

"A ovo znaj, da će u poslednje dane nastati teškavremena. Ljudi će, naime, biti samoživi, srebroljubljivi,hvalisavi, oholi, hulnici, roditeljima nepokorni,neblagodarni, bezbolni, bez ljubavi, nepomirljivi,opadati, neuzdržljivi, surovi, bez ljubavi prema dobru,izdajnici, naprasiti, naduveni, koji više vole strasti negoBoga, koji imaju obličje pobožnosti, ali su se odreklinjene sile; i ovih se kloni." (2. Timoteju 3:1−6)

Knjiga koja je ispred vas poziva na ozbiljnost u pobožnosti. Pošto namto tako često nedostaje, ona je i nastala. Kao i svaki urgentni poziv iovaj je upućen jednostavno. Razvodnjenom hrišćanstvu treba vratitiprvobitan "miris i ukus". To je moguće kroz strah Gospodnji.

Rodoljub OreščaninU Novom Sadu, 11.01.2004.

1

STA JE STRAH GOSPODNJI?

ŠTA JE STRAH GOSPODNJI?

Stanje između svetovnosti i religioznog legalizma

Verujem da Hristova crkva trpi zbog nerazumevanja strahaGospodnjeg. Trpe oni koji misle da ga imaju i oni koji su ga izbacili izsvoje pobožnosti. Prvi trpe zbog predrasuda da je on povezan sareligioznim formalizmom i legalizmom.

Ovu grupu možemo prepoznati po tome što po Crkvi šire poruke kojeokreću ljude pre protiv nečeg i nekog, nego li za. Njihove propovedi suispunjene zapovestima tipa: "Ne smeš!", "Nemoj", "Ostavi"... Iz ovogase rađa pasivan život svezan više duhom religioznog straha, umestoBožijim strahom. Oni koji su u neznanju, sa druge strane, živesvetovno i neuspešno, želeći da shvate koji element nedostajenjihovom odnosu sa Bogom ili, bolje rečeno, religioznom igranju. Prvo,istinsko hrišćanstvo je neodvojivo od ove duhovne vrednosti. Ona jepratila sve pobožne ljude različitih vremenskih epoha. Pogrešnimrazumevanjem straha Gospodnjeg gubimo i ispravno shvatanjesamoga Boga.

Drugo, ne postoji nijedna karakterna osobina koja za sobom povlačitoliko Božjih blagoslova poput ove. Upravo u tome što on nedostaje,možemo pronaći razlog za jalov i besplodan život mnogih. Pre nekolikogodina jedna sekularna marketinška organizacija sprovela je opsežnaistraživanja prioriteta i interesa prosečnog hrišćanina u Americi.Rezultati do kojih su došli su zastrašujući. Naime, došlo se dopodataka da vernik u toku jedne nedelje provede oko tri sata dnevnogledajući televiziju, a samo šezdeset i osam minuta čitajući Svetopismo, ali ne dnevno nego nedeljno. Dnevno, dakle vernici, u prošeku

2

čitaju Božiju reč oko deset minuta.

Kakvo je stanje u našoj zemlji? Nažalost, iskustvo drugih, kao i mojelično, u razgovoru sa ljudima pokazuje da su mnogi neposvećeni.Upravo iz tog razloga sam se odlučio da ovoj temi pristupimo najednostavan način. Ljudi koji govore da su vernici, ispoljavaju to krozmolitve, postove i ozbiljno proučavanje Svetoga pisma. Njihovupobožnost krase ljubav prema bližnjima i dobra dela. Moderni farisejineguju pobožnost prema standardima koje su sebi sami postavili. Tapobožnost može naći svoje mesto kod njih, možda i kod drugih koji sudeo slične prakse ali ne i kod Boga. Njih možemo prepoznati ponaporima da se dopadnu ljudima, da bi od istih kasnije tražili svojuslavu. Kada je ne dobiju oni prete, progone i ubijaju. Na kraju ovogdela želeo bih da te pitam: "Kakva je tvoja pobožnost?" Svetovnost ilegalizam ne ispunjavaju naš hrišćanski poziv. Prvoj nedostaje vizijaBoga, a kod druge je ona pogrešno usmerena sa Hrista na sama dela.Bog traži strah Gospodnji koji uvek usmerava naša srca ka Njemu,Njegovoj slavi i lepoti.

Predrasude

U nedostatku razumevanja, otvorila su se vrata neznanju i predrasudivezano za ovu temu.

Predrasude su stavovi suprotni činjenicama, a iste su praćene snažnimemocijama. One nas zaslepljuju i na taj način odvajaju od istine.Njihova snaga leži u tome da mislimo da već posedujemo istinu kojanam zapravo nedostaje. U Svetom pismu nam se otkrivaju istine.

Prikazan je i Gospodnji strah. Njega moramo razumeti. Ako toizostane, trpećemo. Postoje predrasude koje želim da otklonim tokomproučavanja ove teme. Jedna od njih je razmišljanje da je strahGospodnji zastarelo poimanje Boga koje se vezuje za Stari zavet.

3

Međutim, u opisu prve crkve vidimo da je on prisutan i u novozavetnojgeneraciji (Vidi Dela 9:31). Takođe je nametnuta i pogrešna idejaodakle taj strah dolazi, tj. koje je njegovo poreklo. Da bi predrasudeotklonili, dobro je da ih pobliže razmotrimo.

Prvo, strah Gospodnji nije prirodna emocija.

Psiholozi, strah ove vrste ubrajaju u grupu primarnih emocija. Za njih jekarakteristično da se veoma rano javljaju u životu. Ovakav strah sepojavljuje u rizičnim, pretećim situacijama koje mogu bili različite.Opasnost je realna, kao na primer, kada smo na ulici upozoreni naautomobil koji nismo primetili, a da tom prilikom može da ugrozi našživot.

Drugo, moramo ga razlikovati od duha straha.

Apostol Pavle kaže: "Bog nam nije dao duha straha, već duha sile,ljubavi i razboritosti " (2. Timoteju 1:7). Strah ove vrste dolazi odneprijatelja ljudske duše − Satane.

Duh straha je sila koja svezuje i kontroliše ljude. Ona najčešće delujetako što ljudske umove ispunjava mislima da će im se dogoditi ono štone bi želeli da im se dogodi. Pretnje u ovom slučaju su nerealne.

Sveto pismo govori o tome da je Isus došao da nas oslobodi od silestraha. U Poslanici Jevrejima čitam "i da oslobodi sve koji ćeli životbejahu podvrgnuti ropstvu straha od smrti" (Jevrejima 1:15). Veoma jevažno da shvatimo da novozavetna grčka reč thanatos ima daleko šireznačenje od same reči smrt. Ona osim straha od smrti u svom širemznačenju podrazumeva zla koja utiču na svako područje našeg života.Znači i strah od bolesti, siromaštva, neuspeha, nesreća, itd. Primetimoda je strah koren ljudskog ropstva. Ljudi su robovi strahova koji njimavladaju. Bog nas iz ovog razloga poziva na čvrstu odluku. Onzapoveda: "Ne boj se", a na nama je da se na to i odlučimo. Koliko je

4

ovaj poziv važan govori i podatak da se ova zapovest javlja više od350 puta u Bibliji.

Dakle, videli smo da strah Gospodnji nije prirodna emocija, kao i daduh straha ne dolazi od Boga. On je povezan sa ropstvom. Bog nezarobljava. Isus nas je oslobodio. Prihvatimo tu slobodu. Postoje ljudikoji kažu: "Ne bojim se nikoga, pa ni Boga." Boga treba da se bojimo.On nas na to poziva. U Njegovom strahu se nalazi sloboda za nas.

Definicija

Videli smo šta sve nije strah Gospodnji. Pokušajmo, sada, da gadefinišemo. Postoje određeni pojmovi koji se lako mogu definisati.Njihovo istinsko značenje, ipak, možemo razumeti jedino kroz ličnoiskustvo. Tako je i sa strahom Gospodnjim.

Najjednostavnija definicija bila bi da je strah Gospodnji čovekov stavstrahopoštovanja i ozbiljnosti prema Bogu. On proizilazi iz shvatanjaBožje svetosti, slave i veličanstva. Taj unutrašnji stav se svakako moževideti po vernikovom ponašanju i delima koja ga prate. Dela koja bi bilavidljiva potvrda istinskog straha Gospodnjeg, bila bi pokornost,lojalnost i poslušnost Božjim zapovestima. Ako ona nedostaju,postavlja se pitanje koliko je ova važna crta hrišćanskog karakterazaista prisutna u životu jednog vernika. Najjednostavnije rečeno, strahGospodnji znači uzeti Boga za ozbiljno.

I iz drugog ugla možemo posmatrati ovu duhovnu vrednost: Priče 8:13poručuju: "Strah je Gospodnji mržnja na zlo".

Jednom kada uvidimo lepotu Božije svetosti, ispunjeni strahomGospodnjim, naša prirodna reakcija će biti da mrzimo na zlo. Mnogihrišćani su neutralni i nezainteresovani kada vide zlo. Govore da jeljubav sve što nam je potrebno. Zaboravljaju da nas Božija reč poziva,

5

da mrzimo na zlo. Ljudi su laki da mrze. Zato za trenutak treba dadefinišemo zlo. Farisejsko poimanje zla i borba protiv njega u ime Boganije automatski značilo da je zlo protiv kojeg se bori i pred Gospodomzlo. Mi vidimo da je Isus Hrist upravo na to konstantno ukazivao.Fariseji su zlo koje su činili skrivali izmišljenim zlom. Oni su stavljalinaglasak na to da se Isus ogrešio jer nije oprao ruke pre jela, što je bilopropisano njihovim predanjem. Hrist sa druge strane pobija njihovureligioznu revnost. Za Njega je ključno pitanje zla ono što izlazi izljudskog srca (Vidi Marko 7:14−23).

Videli smo dakle šta je strah Gospodnji posmatrajući ga s dva gledišta.Prvi je bio naš stav prema Bogu, drugi, koji je posledica prvog, našstav prema grehu. No, sama nas definicija straha ne može zadovoljiti.Reči su nedovoljne kada govorimo o ovom pojmu. Potrebno je iskustvoduhovnog prosvetljenja. Solomon sam to potvrđuje. Nadahnut DuhomSvetim on piše da se strah Gospodnji može spoznati jedino akozavapimo Tvorcu. Ako Ga potražimo poput srebra i zakopanog blaga,Bog će skriveno otkriti onima koji Ga iskreno traže (Vidi Priče 2:1−5).Spoznaja koja dolazi od Boga je iskustvo koje prevazilazi okvireljudskih reči.

Njegova važnost i vrednost moraju da nam se otkriju. Trud će seisplatiti. Zavapimo Bogu. On će nam otvoriti riznice ovog neprocenjivogduhovnog blaga.

6

VAZNOST GOSPODNJEG STRAHA

VAŽNOST GOSPODNJEG STRAHA

Usmerenost ka večnosti

Sveto pismo otkriva da je strah Gospodnji važan za naše živote. Bognam pokazuje večne blagoslove koji se nalaze u njemu. Već uovozemaljskom životu on će nam doneti ispunjenje Božijih obećanja.

Pogledajmo najpre njegovu važnost po pitanju naše večnosti.Propovednik 12:13−14: "Čujmo svemu završnu reč: "Boj se Boga,izvršuj njegove zapovesti, jer to je sav čovek". Jer sva će skrivenadela, bilo dobra ili zla, Bog izvesti na sud."

Solomon, Davidov sin, koji je pisao ovu istinu, je interesantna ličnostStaroga zaveta. Prvo, poznat je po tome što ga je Bog obdariomudrošću kakvu niko pre njega ni posle njega nije imao (Vidi 1.Carevima 3:10−15). Drugo, on je bio najbogatiji čovek svoga vremenakoji je najviše proširio granice Carstva u kojem je živeo Božji narod.Takođe se pamti i po tome što je dopustio da u jednom trenutku svogaživota skrene sa Božjeg puta. Nakon svih veličanstvenih uspeha i istotako velikih padova, on pred kraj svoga života piše KnjiguPropovednika.

U njoj on istražuje koji je smisao ili svrha života. Sva svojaposmatranja, razmišljanja i zaključivanja kojima knjiga obiluje,završava sa ova dva stiha: "Čujmo svemu završnu reč. Na kraju svegašto sam video i shvatio", kaže Solomon, nadahnut Duhom Svetim,"najvažnije je − boj se Boga". Koliko ljudi, koji sebe smatraju ozbiljnimvernicima, preispituju svoje živote u svetlu ove zapovesti? Da li sebojim Boga? Kako to da znam? Tako što ću vršiti Njegove zapovesti.

7

Zašto da Ga se bojim? Zato što će sva skrivena dela, bilo dobra ili zla,Bog izvesti na sud.

Blagoslov je sada znati tu istinu, da ćemo doći na Božji sud, i po njojoblikovati svoj život. Solomon kaže da je to sav čovek. Boj se Boga,vrši zapovesti i to je sve što nam je potrebno.

Apostol Pavle, takođe, povezuje Hristov sud sa Gospodnjim strahom.

U Drugoj Korinćanima 5:10−11 on kaže: "Jer nam se svima trebapojaviti pred sudom Kristovim, da svaki primi staje zaslužio: nagradu ilikaznu, već prema tome sta je za zemaljskog života činio. Prožeti,dakle, strahom Gospodnjim nastojimo uveravati ljude. Bogu smo posvepoznati i vašim savestima."

U ovom tekstu nam se otkrivaju važne istine. Tri činjenice koje seponavljaju iz knjige Propovednika.

Prvo, svima nam se valja pojaviti pred Hristovim sudom. Ponovovidimo sliku suda. Ona je sveobuhvatna, važi za svakog vernika koji jeikada živeo na zemlji. To uključuje tebe i mene. Mi ćemo biti prisutni isuđeni prema njegovim standardima.

Drugo, sva naša dela učinjena na zemlji biće vrednovana samo naosnovu dve kategorije. Dobra dela će nam doneti nagradu, loša −kaznu.

Ova istina obavezuje. Ona nosi veliku odgovornost sa sobom. Koji jelogičan odgovor i normalna reakcija na ovu istinu? Živeti u strahuGospodnjem, i upozoravati ljude o ovom nadolazećem događaju.

Da li se ova poruka može čuti u današnjoj Crkvi? Uveravamo li ljude osudu Hristovom? Ili isključivo slušamo poruke o Božjoj milosti i ljubavi?Ovde možemo jasno videti razlog za nedostatak Gospodnjeg straha, a

8

time i posledicu svetovnog i grešnog načina života mnogih vernika.Bog je ljubav. Ipak, On je i pravedni Sudija.

Apostol Petar uspostavlja balans između ove dve Božije karakteristikekoje su na prvi pogled kontradiktorne. On nas sa jedne strane hrabri dasmo otkupljeni Hristovom krvlju od greha, što govori o Božijoj ljubaviprema nama, a sa druge strane on nas poziva na ozbiljnost. U 1.Petrovoj 1:17−19 čitamo:

"I ako zovete ocem onoga, koji negledajući ko je ko, sudi svakome podelu, provodite vreme svoga življenja sa strahom, znajući da sepropadljivim srebrom ili zlatom ne iskupiste iz sujetnoga svojegživljenja, koje ste videli od otaca; nego skupocenom krvlju Hrista, kaobezazlena i prečista jagnjeta..."

Ponovo vidimo strah i sud u tesnoj vezi. Takođe, možemo uočiti da sudela opet ključni faktor po kojem će nam se suditi na Hristovom sudu.Na njemu će se naći vernici spašeni milošću, a dela će odrediti večnunagradu. Petar ovde naglašava još jednu važnu činjenicu. Božja milosti ljubav, koja se pokazala u žrtvovanju prečistog jagnjeta za našegrehe, u nama treba da proizvedu poštovanje i strah, koji će seočitovati u svetom življenju. Cena za naše grehe je plaćena. Spasenjeje za nas besplatno, ali je Hrista koštalo života. Žrtva nije jeftina,naprotiv Bog je dao svog Sina za nas. Mnogi, nažalost, u Hristovoj žrtvivide isključivo milost, ne i poticaj na ozbiljan i posvećen život saBogom, na šta nas Svelo pismo poziva.

Videli smo da je Božji strah važan za naše suočavanje sa večnošću.Napuštajući naše telo, odlaskom iz vremena u večnost, biće namsuđeno. Naš karakter i naša dela doći će na Božji sud. Kako ćemo nanjemu završiti, u mnogome zavisi od našeg razumevanja i odnosaprema strahu Gospodnjem.

9

Strah Gospodnji i blagoslovi koji ga prate

Da bi sistematičnije pratili Božja obećanja koja su povezana sastrahom Gospodnjim, osvrnućemo se najpre na duhovne blagoslove, apotom i na povezanost straha sa našim materijalnim blagostanjem.

Čisto srce

U Psalmu 19:9 čitamo: "Strah Gospodnji je čist, ostaje zauvek."

Ako budemo u našim srcima negovali Gospodnji strah, možemoočekivati da ćemo imati čisto srce. Strah Gospodnji je čist.

To sa sobom povlači mnoge blagoslove i Božja obećanja.

Pomenimo jedno, iz Jevanđelja po Mateju 5:8: "Blago onima koji sučista srca jer će Boga gledati!"

Boga možemo videti, a lime i spoznati, jedino ako snio čistoga srca.Stanje našega srca određuje naše poznavanje Boga. Mnogi imajuodlično poznavanje Svetoga pisma, ali ipak malo poznaju samogaBoga zbog zaprljanosti njihovih srca.

Zatim vidimo i to da strah Gospodnji ostaje zauvek. On treba da jeprisutan u Božjem narodu svih vremenskih epoha. Novozavetni vernicidanas imaju jednaku odgovornost da neguju ovu Božanskukarakteristiku, kao nekada pobožni ljudi Starog zaveta. Ona nezastareva. Bog želi i danas da je vidi u našem životu.

Mudrost i razumevanje

Psalam 111:10: "Početak je mudrosti strah Gospodnji!"

10

Mnogi ljudi bi istinski želeli da imaju uspešan život. Za to im je,svakako, potrebna mudrost.

Samo u Americi je 1988. godine štampano više od pet hiljada knjiga sanaslovom koji je imao iste dve početne reči: "Kako da..."

Čitajući ovakvu literaturu, mogli ste da naučite kako da skinete višakkilograma, kako da steknete unutrašnju sigurnost, kako da postaneteuspešni u poslu ili kako da ispravno vaspitavate decu.

Međutim, prava životna mudrost počinje sa strahom Gospodnjim. Kadaispunimo srca ovom pobožnom karakteristikom, Bog će nam otkriti"kako da" u svakoj oblasti našoj; života. Tada možemo očekivati iuspeh u našem životu jer "nagrada mudrosti je uspeh" (VidiPropovednik 10:10)

Zatim, istu misao nalazimo u Jovu 28:28: "A potom je rekao čoveku:"Strah Gospodnji − eto staje mudrost; zla se kloni − to ti je razumnost".

Interesantno je da Bog mudrost i razboritost vezuje za naše karakterepre svega, a ne za intelektualne sposobnosti. Mnogi intelektualci kojinemaju straha Gospodnjeg, imaju veliki fond znanja ali ne i Božjumudrost. Božji zadatak ne mogu ispuniti isključivo sposobni iinteligentni, već dubokoumni ljudi koji su puni bogobojazne mudrosti.

Mekano srce

Priče 28:14: "Blago čoveku uvek bojaznu (onome koji se boji Boga), jerČovek okorela srca zapada u nesreću"

Strah Gospodnji nas čuva od nesreća koje dolaze na živote onih kojiimaju okorelo srce. On nam isto tako daje mekano, osetljivo srce. Od

11

stanja našega srca zavisi i stanje našega života. U Pričama čitamo:"Svrh svega što se čuva, čuvaj srce svoje, jer iz njega izlazi život."(Priče 4:23).

Čuvajmo naša srca, ako hoćemo da sačuvamo naš život.

Budućnost i nada koja ne propada

Priče 23:17: "Neka ti srce ne zavidi grešnicima, nego neka ti uvek budeu strahu Gospodnjem, jer imaćeš budućnost i tvoja nada nećepropasti."

Zavist prema grešnicima je problem mnogih hrišćana.

Razlog tome možemo tražiti u nedostatku straha Gospodnjeg.Bogatstvo, raskoš i slava nevernika budi zavist u mnogima. Kakva jeludost zapravo zavideti nekome ko ide u večnu propast. StrahGospodnji je početak mudrosti. Samo kada ga budemo imalishvatićemo kakav je kraj onima koji ga nemaju.

Bog sa druge strane obećava budućnost i nadu onima koji svoje srceuvek čuvaju u strahu Gospodnjem. To znači da na naše životnesituacije i probleme, treba da re−agujemo na Bogu ugodan način.

Odgovorene molitve

Iako ćemo Gospodnji strah u Isusovom životu posebno proučavati,pogledajmo ukratko razlog zašto je Bog Otac uslišio Njegove molitve.

Jevrejima 5:7: "On, pošto u vreme svog zemaljskog života prikazamolitve i prošnje s jakim vapajima i sa suzama onomu koji gaje mogaospasiti od smrti, bijaše uslišan zbog strahopoštovanja."

12

Molitve Isusa Hrista su bile uslišane zbog Njegovog strahopoštovanjaprema Bogu. Koliko je više nama ono danas potrebno? Zar mislimo daće Bog uslišiti naše molitve koje nisu prožete strahopoštovanjem?Mnoge molitve su ostale neuslišane. Prinesimo ih na ovaj način. Bogće nas tada zadiviti svojom ljubavlju i moći.

Sa druge strane, alternativa je jasno opisana u Pričama: "Tada će mezvati, ali se neću odazvati, rano će traži, ali me neće naći. Jer mrzile naznanje, i straha Gospodnjega neizabraše." (Priče 1:28)

Ako Bog obećava da ga nećemo naći bez straha Gospodnjeg,bespotrebno Ga je tražiti. Zašto da zovemo nekoga ko je unapredobećao da se neće odazvati? Obzirom da želimo da Ga nađemo i tlanam se odazove, dobro je da pre svake molitve sebi postavimo pitanje:"Da li mi je srce izabralo Gospodnji strah?" Ako je odgovor pozitivan,možemo očekivati da će nam molitve biti uslišane.

Božje vodstvo

Psalam 25:12: "Imali koga da se boji Gospoda? On će ga poučiti kojimće putem krenuti."

Bog uči one koji ga se boje. Možemo pročitati mnoštvo knjiga kojegovore o Božjem vodstvu, ali ako nemamo Gospodnjeg straha, namaće i dalje biti nejasno kojim putem da krenemo. Ako, sa druge strane,zauzmemo pozitivan stav, Bog obećava da će nam oči biti otvorenekako bismo jasno videli kojim putem da krenemo. U svetu koji je sveviše ispunjen konfuzijom, ovo Božje obećanje nam je više negopotrebno. Ono će nas sačuvati jedino ako ga praktično primenimo.

13

Prisnost sa Bogom

Psalam 25:14: "Prisan je Gospod s onima koji ga se boje i savez svojobjavljuje njima."

Svako od nas ima nekoga sa kim je prisan. Naši karakteri se obično iformiraju u druženju sa nama bliskim osobama. Postoji način dabudemo prisni sa Svemogućim, Sveznajućim Stvoriteljem svegavidljivog i nevidljivog. Večni Bog hoće da bude prisan sa nama. Kakoda primimo ovu predivnu ponudu? Tako što ćemo Ga se bojati. U tojprisnosti, On će nam otkriti svoj Savez.

Dug život

Priče 10:27: "Strah Gospodnji dodaje dane, a bezbožnicima se godineprekraćuju."

Iz ove izreke je jasno da bezbožnicima nedostaje strah Gospodnji.Njima će se zato prekratiti godine. Oni koji ga imaju mogu očekivati daim se umnože dani.

Bogatstvo, slava i život

Priče 22:4: "Smjernosti i strahu Gospodnjemu plala je bogatstvo i slavai život."

Božja volja jeste da njegov narod bude bogat. Pod lim mislim da sučovekove osnovne potrebe ispunjene ali i da se višak preliva nablagoslov bližnjima. Njegov plan je, takođe, da u našim pozivimabudemo marljivi, predani i revni kako bi se Njegova slava objavila kroznaše živote.

14

Život bez oskudice

Psalam 34:10: "Bojte se Gospoda, vi sveti njegovi: ne trpe oskudicekoji ga se boje."

Danas možemo videti da su mnogi ljudi zabrinuti. Brige su čestoopravdane. Siromaštvo, ekonomske krize i sve veći broj nezaposlenihje realna slika koja se može videti u mnogim krajevima svela. Međutim,naš Bog ima rešenje. On obećava da će biti sa nama i da nećemotrpeti oskudicu. Ako želimo da vidimo ovo obećanje ispunjeno u našimživotima, moramo se odlučiti da ga se bojimo.

Moćno i blagoslovljeno potomstvo

Psalam 112:1−2: "Blago čoveku koji se boji Gospoda i koji uživa unaredbama njegovim: moćno će mu biti na zemlji potomstvo, napravednu će pokoljenju počivati blagoslov."

Koji roditelj ne bi voleo da vidi svoju decu i unuke blagoslovljene imoćne? Naše želje i snovi mogu biti ostvareni. Bog nam daje svoju reči garanciju da će to učiniti. Od nas se sa druge strane traže dve stvari,da se bojimo Gospoda i da uživamo u njegovim naredbama.Pogledajmo sada ljude koji su uspeli da udu u puninu Božjihblagoslova zahvaljujući tome što su imali strahopoštovanje premaBogu.

15

STRAH GOSPODNJI U ZIVOTU POBOZNIH LJUDI

STRAH GOSPODNJI U ŽIVOTU POBOŽNIH LJUDI

Sveto pismo nam prikazuje ljude koji su živeli bogobojazno. Oni saBogom ne bi postigli takav uspeh da ga nisu imali. Odlučio sam se zatoda našu pažnju usmerimo na nekoliko primera. Na Avrama, kao ocavere i Božjeg prijatelja. Zatim, na njegovog sina Isaka, jer su njegovogBoga zvali njegovim strahom.

Potom na Jova, čoveka kojim se sam Bog hvali. Ne želim tlazaobiđemo ni babice Seforu i Fuvu, koje su spašavale decu Izraelaca uEgiptu. Osvrnućemo se i Neemijin izbor Ananije za upravitelja nadobnovljenim Jerusalimom, Isusa kao savršeni primer življenja uopšte,pa i po pitanju ove teme. I na kraju, prvu crkvu koja je živela po primerusvog Gospoda.

Razlog za Avramovu apsolutnu poslušnost

"I izmaknu Avram rukom svojom i uzme nož da zakolje sina svog. Alianđeo Gospodnji viknu ga s neba, i reče: "Avrame! Avrame!" A onreče: "Evo me." A anđeo reče: "Ne diži ruku svoju na dete, i ne čini muništa, jer sada poznah da se bojiš Boga, kad nisi požalio sina svog,jedinca svog, mene rad." (1. Mojsijeva 22:10−12).

Avramova poslušnost je veliki izazov i primer za sve nas. On ne samoda je došao do Božjih blagoslova, već je bio spreman i da ih seodrekne, znajući da je Bog kadar da ih umnoži ukoliko prođe test vere(Vidi Jevrejima 11:17−19). Ljudi koji imaju Božji strah znaju da On nijedespot i ubica, već Otac koji kada vidi čovekovu vernost želi dablagoslovi još više. Avram je bio spreman i na to da žrtvuje svog sina.

16

Test je prošao onda kada je Bog njegovim delom video njegovu veru.Strah Gospodnji kao i vera se može videti po našim delima.

Strah Isakov

Tenzija i međusobno netrpeljivost koja je godinama bila izmeđuLavana i Jakova kulminirala je svađom koja nam otkriva interesantnučinjenicu da se o Bogu Jakovljevog oca Isaka govorilo kao o njegovomstrahu!

Prva Mojsijeva 31:42: "Da sa mnom nije bio Bog moga oca, BogAvramov, strah Isakov, ti bi me otpustio praznih ruku. Međutim, Bog jevideo moju nevolju i trud oba moja dlana, pa je sinoć dosudio."

Jakov je na osnovu života njegovog oca Isaka video da je Bog njegovstrah.

Ista misao se ponavlja i u Prvoj Mojsijevoj 31:53: "Neka među namapresuđuju Bog Avramov i bog Nahorov, Bog oca njihovog. Jakov sepak zakleo strahom oca svoga Isaka."

Jasno vidimo da je strah Isakov zapravo njegov Bog! Ono čega senajviše plašimo postaje naš bog. To počinje da formira naše misli iponašanje. Sukob između dva straha jasno vidimo i u izjavi našegGospoda Isusa u Jevanđeju po Mateju: "I ne bojte se onih koji ubijajutelo, a duše ne mogu ubiti. Nego se više bojte onoga koji može i dušu itelo da upropasti u paklu." (Matej 10:28)

Koga se više plašimo, odrediće koga ćemo poslušati. U nedostatkuovakvog straha, u Božjem narodu su se odomaćili kompromisi različitihvrsta.

17

Jov, čovek koji se bojao Boga

Događaj koji ćemo sada pročitati odigrao se u duhovnoj stvarnosti.Sinovi Božji su se okupili oko Božjeg trona. Među njima se našao iSotona. Pogledajmo dijalog između njega i Boga.

"I Gospod reče Sotoni: "Od kuda ideš?" A Sotona odgovori Gospodu ireče: "Prohodih zemlju i obilazih." I reče Gospod Sotoni: "Jesi li videoslugu mog Jova? Nema onakvog čoveka na zemlji, dobrog ipravednog, koji se boji Boga i uklanja se oda zla." (Jov 1:7−8)

Sotona je obilazio zemlju. Kada je došao pred Boga, bio je upitan zaJova. Bog se hvalio Jovom!

To je najuzvišenije priznanje koje čovek može da dobije, da se samBog hvali njim! Šta je to što je bilo u njemu, a što ga je istaklo u Božjimočima? Jovova dobrota i pravednost, a uzrok ovome vidimo da je strahGospodnji.

Ovakvo priznanje je, nažalost, veoma retko. Ipak, Jov ga je dobio. Bogkaže: "Njemu na zemlji nema ravna." Probajte u mašti da zamislitekako Bog gleda na vaš život i izgovara ovu rečenicu. Da li je mogućeda se ovako nešto ikada desi? Zadatak je težak. Međutim, vidimo dajeJov bio dobar i pravedan jer se bojao Boga i klonio zla. KrenimoJovovim primerom, negujmo isti stav prema Bogu kakav je on imao.

Žene koje su bile bogobojazne

Božji strah, kao što smo već rekli, isključuje strah od ljudi. Ne možemou našem srcu imati oba straha U isto vreme. Predivan primer za ovonalazimo i u knjizi Izlaska ili Drugoj knjizi Mojsijevoj:

"I još zapovedi car misirski babicama jevrejski od kojih jednoj bese ime

18

Sefom, a drugoj Fuva, I reče: "Kad babičite Jevrejke, i u porođaju viditedaje muško, ubijte ga, a kad bude žensko, nek ostane živo." Ali sebabice bojahu Boga, i ne tinjahu kako im reče car misirski, negoostavljahu decu u životu. I Bog učini dobro babicama, i narod seumnoži i osili veoma... I što se babice bojahu Boga, načini im kuće." (2.Mojsijeva 1:15−18; 2. Mojsijeva 1:20)

Ovo je u toj meri važno da bih želeo da ponovim misao sa početka:Božji strah isključuje strah od čoveka. Pa čak ako je taj čovek − car!

Takođe je interesantno da su ovaj strah pobedile žene kojima se čestopripisuje karakteristika da lako upadaju u strah i paniku. Koliko jedanas hrišćana koji prave kompromise pod pritiskom i strahom odljudi?! Kako ćemo odreagovati kada se nađemo pred izazovom sličnihsituacija? Setimo se babica koje su se suprotstavile caru.

Ne zaboravimo upozorenje iz Priča 25:26: "Kao zatrpan izvor i vrelozamućeno, takav je pravednik koji kleca pred opakim"

Bojao se Boga više nego mnogi

Nemija (Nehemija) je veoma važna ličnost u istoriji izraelskog naroda.Poznat je po tome što je izgradio Jerusalim nakon što se Jevrejskinarod vratio iz Vavilonskog ropstva.

On je bio izuzetan strateg i vođa. U trenutku kada je zid bio izgrađen,Nemija je delegirao upravu. Odgovornost za Jerusalim je poverenaAnaniji. Važno je da primetimo čime se Nemija rukovodio pri izboru.

"Jer bješe vjeran čovjek i bojale se Boga više nego mnogi." (Nemija7:2)

Crkvi Hristovoj su potrebni verni ljudi koji se boje Boga. Oni će nad

19

njom upravljati na slavu Božju. To su oni koji se za službu nećeodlučivati zbog položaja, karijerizma i srebroljublja. Njihovi motivi će bitiu potpunosti drugačiji. Oni će imati bogobojazna srca, ispunjenaljubavlju prema Božjem narodu. I danas Bog traži ljude poput Ananije.

Strah Gospodnji u Isusovom životu

Jevrejima 5:7: "On, pošto u vreme svog zemaljskog života prikazamolitve i prošnje s jakim vapajima i sa suzama onomu koji ga je mogaospasiti od smrti, bijaše uslišan zbog strahopoštovanja."

Isus je bio uslišan od Oca, kako smo ranije već videli, zbogstrhopoštovanja. Pomenuli smo i da je nama ovakav stav u srcu jošviše potreban ako ga je On imao.

Pogledajmo sada sliku koju je prorok Isaija za svoga života oslikaoželeći da predstavi Mesiju koji je trebao da se objavi.

"Ali će izaći šibljika iz stabla Jesejevog, i izdanak iz korena njegovogizniknuće. I na Njemu će počivati Duh Gospodnji, duh mudrosti irazuma, duh saveta i sile, duh znanja i straha Gospodnjeg. I mirisanjeće mu hiti u strahu Gospodnjem, a neće suditi po viđenju svojih očiju,niti će po čuvenju svojih ušiju karati" (Isaija 11:2−3).

Isusova ovozemaljska služba je zavisila od prisutnosti Božjeg Duhakoji je počivao nad njim. On je bio pomazanik, tj. Mesija ili Hristos kojije trebao da dođe. Sveti Božji Duh je na ovom mestu opisan kao DuhGospodnji, duh mudrosti i razuma, duh saveta i sile, duh znanja istraha Gospodnjeg. Sedam različitih aspekata istog Duha vidimo uIsaijinom opisu kao i u Otkrivenju 4:5: "A sedam vatrenih buktinjagorelo je pred prestolom, to su sedam Božijih duhova."

Sedma karakteristika Duha Svetog je da je on Duh straha Gospodnjeg.

20

U prevodu koji sam citirao piše "mirisanje će mu biti u strahuGospodnjem" ali je reč u drugim prevodima prevedena kao uživanje.Postoji uživanje u strahu Gospodnjem! Sve što od Boga dolazi je dobardar (Vidi Jakovljeva 1:17). Tako je i sa strahopoštovanjem. Posledicaovakvog načina života je da Isus ljude nije prosuđivao po spoljašnjosti.On je znao staje u čovekovom srcu (Vidi Jovan 2:23−25). Kako je idanas velika potreba za ovakvim ljudima. Mnogi su, nažalost,postavljeni na poziciju autoriteta u Božjem narodu jer su se izabrali poonome što su oči i uši videle i čule bez prosuđivanja u Duhu. Ovagreška je umalo navela proroka Samuila da izabere Elijava umestokralja kojeg je Bog želeo u Izraelu − Davida (Vidi 1. Samuilova 16:6−7).

Prva crkva i strah Gospodnji

Crkva je pred velikim izazovom. Neprijatelj Božjeg naroda na raznenačine pokušava da je uništi. On želi da spreči rast crkve, ali i darazjedini ono što je Bog već izgradio. Međutim, inspiraciju i primer dapobedonosno prevaziđemo ovaj problem možemo naći u prvoj crkvi.Pogledajmo zato u Dela 9:31:

"I tako je crkva po svoj Judeji, Galileji i Samariji bila na miru, podizalase i živela u strahu Gospodnjem, i umnožavala se potporom SvetogaDuha."

Da li hoćemo da se crkva izgrađuje i da u našoj sredini raste? Kako seto dešavalo u Judeji, Galileji i Samariji? Tako što je crkva živela ustrahu Gospodnjem. Upravo takvu crkvu Bog želi da podupre SvetimDuhom.Praktično to bi značilo da ispunjavamo zapovest Božju kojuapostol Pavle piše crkvi u Efesu.

Efescima 5:21: "Pokoravajte se jedan drugom u strahu pred Hristom."

Danas u crkvi možemo naći puno ljudi koji tvrde da su pokorni Bogu.

21

Da je to samo prazna priča, jasno se vidi po tome što oni neispunjavaju Božju zapovest da se pokoravaju svojim bližnjima sakojima dele veru.

22

KAKO DA ZIVIM U STRAHU GOSPODNJEM?

KAKO DA ŽIVIM U STRAHU GOSPODNJEM?

Obzirom da smo videli sve blagoslove i obećanja koja su vezana zastrah Gospodnji, logično i očekivano pitanje je: "Kako da živim unjemu?" Odgovor na ovo pitanje potražićemo u Svetome pismu.

Odluči se da živiš u njemu

Priče 1:28−29: "Tada će me zvati, ali se ja neću odazvati; tražiće me,ali me neće naći. Jer su mrzeli spoznaju i nisu izabrali Gospodnjegstraha."

Život u ovoj duhovnoj vrednosti, mora početi sa našom odlukom. To jenaš izbor! Bog nam ga neće nametnuti. Mnogi svoj duhovni život gradena emocijama. Međutim, moramo shvatiti da je za uspešan hrišćanskiživot važna naša volja. Odluči se za strah Gospodnji, izaberi ga.

Pristupi Bogu i slušaj

Onima koji su doneli odluku, Bog obećava da će ih učiti strahuGospodnjem.

Pogledajmo Psalam 34:12−14: "Dođite, deco, poslušajte me, učiću vasstrahu Gospodnjem. O, čoveče, ljubiš li život? Želiš li dane mnogeuživati dobra? Jezik svoj od zla suspreži i usne od reči prevarnih"

Razmotrimo nekoliko istina koje nam se u ovom delu Pisma otkrivaju.

23

Prvo, vidimo da Bog želi svoju decu da uči strahu Gospodnjem.

Ova predavanja nisu za nevernike i nehrišćane. Podrazumeva se, i izovog sledi, da nismo samim tim što smo Božja deca i naučeni ovojlekciji. Od nas se zahteva, ako želimo da budemo u školi Božjeg Duha,nekoliko praktičnih stvari: da priđemo Bogu. Ko može ući u Njegovuprisutnost? Onaj koji je poniznog srca. Ponizna molitva će nas voditi doučionice u kojoj sam Bog drži svoju katedru.

Kada se student nade na predavanju, osnovno što se traži od njega jeda sluša. Do sada smo već pomenuli da je strah Gospodnji početakmudrosti. Kako da ispunimo naša srca mudrošću? Slušanjem. UPričama piše: "Mudar će slušati i više će znati." (Priče 1:5). Drugimrečima možemo reći: ko je mudar taj će slušati.

Slušanje je veoma važno kada govorimo o strahu Gospodnjem,mudrosti i znanju.

Kao dobar roditelj i pedagog, Bog zatim želi da motiviše svojestudente. Mnogo pre psihologa i pedagoga On je znao da zadobijanjepažnje studenata i njihovo učenje zavise od njihove motivisanosti. ZatoOn postavlja pitanje: "Da li voliš svoj život, hoćeš li da budešzadovoljan i uživaš u mnogim danima?" Prirodno je da naš odgovorbude potvrdan. Ako hoćemo da živimo pobožno i sveto, moramo bitimotivisani za to.

Pazi na svoj govor

Posle motivacije, Bog nas suočava sa odlučujućim faktorom za dobarživot, a to je naš govor. Možemo slobodno reći da strah Gospodnjipočinje u našem govoru, na našim usnama.

Jezik svoj od zla suspreži i usne od reči prevarnih!

24

Čuvajmo se zlih razgovora poput: ogovaranja, klevetanja, laganja,gunđanja, itd. Sve su to pokazatelji da se u našim srcima ne nalaziGospodnji strah. Tako da iz toga sledi da naši životi i molitve ne moguimati onu plodnost i uspeh koji bismo mi želeli. Pogledajmo samo dvebiblijske istine koje govore ovome u prilog: "Svakom se trbuh sitiplodom usta njegovih, dohotkom od usna svojih siti se." (Priče 18:20)

Plodovi koji izlaze iz naših usta, tj. reči, će biti isti plodovi koje ćemo miu našem životu jesti. Gorki plodovi koje često jedemo nisu greškadrugih ljudi, već naš propust da dopustimo Gospodnjem strahu davlada našim govorom.

"Smrt je i život u vlasti jeziku, i ko ga miluje, ješće plod njegov." (Priče18:21)

Ovo je neverovatna istina. Naš jezik, odnosno reči koje izgovaramo,donosi nam život ili smrt!

Zato je veoma važno da primimo lekcije koje Bog želi da podeli sanama po pitanju straha Gospodnjeg.

Ne misli da si mudar, kloni se zla

"Ne misli sam o sebi da si mudar, boj se Gospoda i uklanjaj se od zla."(Priče 3:7)

Još je važno pomenuti da bez obzira na to što nam Bog kroz strahGospodnji obećava mudrost, On u isto vreme zapoveda: "Ne misli samo sebi da si mudar." Kako je tako nešto moguće ako znamo da će namstrah Gospodnji doneti mudrost? Mislim da odgovor leži u tome da jeBog izvor mudrosti.

25

To uvek moramo imati u vidu. Mi u mudrosti možemo uživati, ali to neznači da je njen izvor u nama. Onog trenutka kada čovek zbog ponosapropusti da prepozna ovu činjenicu i uobrazi da je mudar, strahGospodnji, pa time i mudrost Božja, prestaju da teku ka takvomčoveku.

Koliko je ovo upozorenje ozbiljno možemo videti u stihu: "Jesi li videočoveka koji misli daje mudar? Više ima nadanja od bezumnoga negood njega." (Priče 26:12). Sveto pismo veoma jasno govori o tome dabezumnik nema nikakve nade za svoj život. Ali čovek koji misli o sebida je mudar ima još manje razloga za nadu.

U drugom delu stiha piše: "Boj se Gospoda i uklanjaj se od zla". Važnoje da prepoznajemo zlo koje se oko nas nalazi i da na njega reagujemona adekvatan način, a to je da ga se klonimo.

Pristupimo Bogu u poniznosti, slušajmo pažljivo dok nas uči strahuGospodnjem. Neka naši razgovori budu prožeti strahom Gospodnjim inikad ne treba zaboraviti: On je izvor mudrosti. Mi u njoj možemoneograničeno da uživamo ako ovo praktično primenjujemo u našemsvakodnevnom životu. Tada hrabro možemo očekivati da će Bog usvojoj vernosti i dobroti ispuniti Njegova obećanja. Naši životi će sepretvoriti u plodan život koji je na Božiju slavu. Takođe, to će bitisnažan dokaz našeg učeništva. I kao što je rekao naš Spasitelj iGospod Isus Hrist: "Time se proslavio moj Otac, da donositemnogo roda i da budete moji učenici." (Jovan 15:8).

_______

Svi navodi Svetog pisma uzeti su iz: Biblija, Stari i Novi zavjet (Izdaje: Kršćanskasadašnjost, Zagreb 2000). Biblija ili Sveto pismo, Stari zavet preveo: ĐuraDaničić Novi zavet preveo: Dr Dimitrije Stefanović (Izdaje: Biblijska liga, Beograd,2003). Novi Zavet, preveo: Dr Emilijan Čarnić (Izdanje: Biblijskog društvaBeograd, 1992).

26

Onima, koji imaju interes za Reč, dela i puteve Božije…Nadamo se, da će ova i druge knjige ispuniti našu viziju i želje za vas:

"Za poznanje mudrosti i vaspitanja,za shvatanje izraza razuma

i primanje nauke pameti,pravičnosti, pravde i poštenja;za davanje prostima razbora,

znanja i razmišljanja mladome čoveku.(Priče 1:2−4)

OVAJ FAJL JE BESPLATAN,I JEDINO TAKO MOŽE DA SE DALJE DISTRIBUIŠE!

27