Stradanje Roma u Srbiji Za Vreme Holokausta

Milovan Pisari

STRADANJE ROMA U SRBIJIZA VREME HOLOKAUSTA

Milovan PisariStradanje Roma u Srbiji za vreme Holokausta

Izdava:Forum za primenjenu istoriju, Beograd

Odgovorna urednica:Rena Redle (Rdle)

Recenzentkinja:dr Olga Manojlovi Pintar

Lektura:Aleksa Golijanin

Korektura:Tamara Petrovi

Dizajn i prelom:Ana Humljan

Priprema za tampu:Dejan Dimitrijevi

Dizajn korica:Rena Redle

tampa:KIZ Centar, Beograd, 2014.

Tira:400

Projekat podrala fondacija Rosa Luxemburg Stiftung Southeast Europe.

Grafika na koricama: Linorez Arpada Balaa iz mape Jatagan Mala iz 1934. godine, dim. 29,537cm, inv. br. 1282 iz kolekcije Muzeja savremene umetnosti iz Beograda. Reprodukcija je ustupljena ljubaznou Muzeja savremene umetnosti iz Beograda.

Citat na koricama: Svedoanstvo Leposave Ili iz Jatagan male, objavljeno u: Dragoljub Ackovi, Romi u Beogradu, Beograd, 2009, str. 250^251.

O autoru: dr Milovan Pisari (Pisarri), ro. 1980, doktorirao istoriju na Univerzitetu u Veneciji. Bavi se stradanjima civila u XX veku, Holokaustom, nacionalizmima, pri emu je u sreditu njegove panje prostor Balkana.

Beograd 2014.

Milovan Pisari

STRADANJE ROMA U SRBIJIZA VREME HOLOKAUSTA

SADRAJ

I UVOD 1Struktura rada, istorijski izvori 12

II GENOCID NAD ROMIMA U EVROPI 17Napad na Sovjetski Savez i genocid nad Romima 21

U saveznikim zemljama: Italija, Rumunija, Nezavisna Drava Hrvatska 25

III GENOCID NAD ROMIMA U SRBIJI 35Aprilski rat i uspostavljanje vlasti 35

Antijevrejsko i antiromsko zakonodavstvo 40

Komunistiki ustanak 50

etnici 53

Borba i situacija u leto 1941; formiranje vlade Narodnog spasa 55

Nemaka pojaanja 59

Jevreji i Romi: posebne kategorije za streljanje 63

Zloinci 69

IV GENOCID NAD ROMIMA U BEOGRADU 73Uspostavljanje nemakih i kvislinkih vlasti 73

Antiromsko zakonodavstvo u Beogradu 80

Prva hapenja Roma 88

Prikupljanje Roma iz Beograda i okoline: genocid nad Romima 94

U logoru Topovske upe 102

Streljanja 108

Interniranje ena i dece 112

Prikupljanje podataka, rtve, zloinci 121

V GENOCID NAD ROMIMA U DRUGIM GRADOVIMA SRBIJE:KRATAK PREGLED 133

abac 133

Kragujevac 137

Ni 139

Leskovac i drugi gradovi 141

VI ZAKLJUAK 145

VII IZVORI I LITERATURA 153

UVOD 1

I UVOD

Novinar i pisac Kristijan Bernadak (Christian Bernadac), u jednoj od prvih obimnijih studija posveenih genocidu nad Romima,1 predstav-lja svedoenja dve preivele logoraice, jer, kako kae,

Sabirajui pojedine prie i radove o deportaciji, doao sam do zakljuka da su Rome izbjegavali svi predstavnici deportiranih naroda, njih oko trideset i dva ili trideset i pet. Da bismo se u to uvjerili, dovoljno je na-vesti neke od rijetkih reenica koje su im preivjeli posvetili u svojim ispovijestima. Ciganke, prljave kradljivice, kukavice nad kukavicama, cmizdravice pune gamadi..., Krdo boema odvratno prljave, neznalice, kradljivice..., Jedan visoki Ciganin, kradljivac i laljivac: kao i osta-lima njegove rase bio mu je dovoljan jedan mig esesovca da postane ubojica....2

Autor, u sledeim pasusima, priznaje veliko razoaranje koje je ose-tio kad je primetio da i pisci, univerzitetski profesori i svetenici, iz raznih zemalja, dele iste misli, citirajui nekoliko njihovih izjava iz posleratnog perioda. Takoe, zastraujue je bilo saznanje da je pokolj Roma ignorisan. Kako je to mogue, zaboraviti sve te rtve, izbrisati ih iz seanja?, pita sebe i druge.3

Odgovor, naravno, nije jednostavan, ali ipak treba priznati da su od tog trenutka, a naroito poslednjih godina, uloeni brojni napori kako bi se genocid nad Romima u Drugom svetskom ratu konano oteo kan-

1 Christian Bernadac, Lholocauste oubli: les massacre des tsiganes, ditions France-Empire, Pasir, 1979. U ovom tekstu korien je prevod na srpskohrvatski jezik: Zaboravljeni holokaust. Pokolj Cigana, (prevela s francuskog Selma Oru), Globus, Zagreb, 1981.

2 Isto, str. 18.3 Isto, str. 19.

2 STRADANJE ROMA U SRBIJI ZA VREME HOLOKAUSTA

dama zaborava. Nezaobilazni radovi, u tom smislu, jesu prva znaaj-na publikacija o stradanju Roma, koja se pojavila u Velikoj Britaniji davne 1972. godine pod naslovom The destiny of Europes Gypsies,4 kao i knjiga Rassenutopie und Genozid. Die nationalsozialistische Lsung der Zigeunerfrage5, po reima jednog od najuticajnijih eksperata pitanja Roma u Drugom svetskom ratu Gilada Margalita, najznaajnije delo o genocidu nad Romima.6

U duhu borbe protiv zaborava, treba shvatiti tekst koji stoji pred itaocem.

Pisanje o nepoznatim temama, otvaranje novih istraivanja i po-stavljanje novih pitanja u istoriografiji, uvek je teak posao. Istoriar koji nema na raspolaganju literaturu, prinuen je da se posveti prou-avanju grae sauvane u arhivima, bez sugestija o tome gde usmeriti panju, gde traiti pisane dokumente o temi kojom se bavi, i ak bez saznanja da li takva graa uopte postoji. Posao je delikatan, naroito kada je re o tako velikom i problematinom pitanju kao to je genocid nad Romima u Drugom svetskom ratu.

Pristupanje arhivskim fondovima bez prethodnog znanja podrazu-meva rizik da e poduhvat biti preveliki, a rezultati premali, naroi-to kada se ima u vidu da je u retkim pominjanjima stradanja Roma u ve postojeim naunim radovima uvek naglaen nedostatak izvora za odgovarajuu obradu teme.

Ipak, nada u uspeh i moralna obaveza da se u taj rad uloi naj-vii stepen angaovanja, moraju na kraju dati odreene odgovore na mnotvo pitanja koja istoriar postavlja sebi pre i tokom istraivanja. Nikada se ne moe nai odgovor na sve, ali upravo u tome lei kom-

4 Donald Kenrick and Grattan Puxon, The destiny of Europes Gypsies, Heinemann, London, 1972.

5 Michael Zimmermann, Rassenutopie und Genozid. Die nationalsozialistische L-sung der Zigeunerfrage, Christians, Hamburg, 1996.

6 Gilad Margalit, The uniquess of the Nazi persecution of the Gypsies, u Romani stu-dies, vol 10. br. 2/2000, str. 186. Za pregled najvanijih radova o genocidu nad Romima, videti bibliografiju na kraju teksta.

UVOD 3

pleksnost istorijske nauke, jer se istina nikada nee pronai samo u do-kumentima, nikada se nee doi do kraja jedne teme, nikada se nee moi izolovati jedan segment istorije i zatvoriti u lisice dogmatskih tvrdnji. Teme se otvaraju, raaju se i sopstvenim ivotom bude kod drugih interesovanja, kako naunog, tako i moralnog, politikog i op-teg karaktera.

Holokaust, holokaust (malim slovima) Roma, Porajmos? Za razliku od drugih masovnih stradanja u XX veku, ono to se dogodilo Romi-ma u Evropi tokom Drugog svetskog rata jo nije pronalo jedinstven naziv. Ta injenica je dovoljna da ilustruje veoma maglovitu sliku koju i dan danas imamo o masovnom i sistematskom ubijanju Roma.

Kako bi se jedinstveni nacionalsocijalistiki teror nad Jevrejima iz-dvojio iz opte pravne kategorije genocida, pedesetih godina XX veka postala je uestalija re holokaust. Njen tvorac je Eli Vizel (Elie Wie-sel), preiveli Jevrejin. Ubrzo, meutim, isti termin poinju da koriste razni naunici kako bi definisali istrebljenja drugih grupa od strane nacista. Izraz Holokaust se, dakle, iri na masovno ubijanje rasno inferiornih (Roma), politikih i ideolokih protivnika (prvenstveno komunista), religioznih neprijatelja (Jehovinih svedoka), nepoeljnih (osoba s invaliditetom, homoseksualaca). Termin se u srpskom jeziku pie malim slovom, a nedavno je poelo pisanje velikim slovom kako bi se izdvojio Holokaust nad Jevrejima od holokausta nad drugim gru-pama. Upravo zbog postojeeg rizika banalizacije terora nad Jevreji-ma, u zapadnim zemljama (ali ne i u anglosaskonskom svetu) koristi se sve ee termin oa (Shoah).

Sredinom devedesetih godina prolog veka, istrebljenje Roma je prvi put dobilo ime. Romski lingvista i aktivista Ian Henkok (Han-cock) uveo je re Porajmos (unitenje) kako bi oznaio nacionalsocija-listiku politiku istrebljenja Roma i Sintija u Drugom svetskom ratu. Od tada je termin postao sve prisutniji, kako u naunom, tako u po-litikom jeziku, iako se ne moe rei da je u potpunosti prihvaen. Neki, kao na primer antropolog Majkl Stjuart (Michael Stewart), od-


luno se suprotstavljaju tom terminu zbog znaenja koje termin ima kod Roma u istonoj Evropi.7 U Srbiji, termin Porajmos se uopte ne koristi i samo se ponegde spominje.

injenica da se istrebljenje Roma i Sintija moe definisati kao ge-nocid u pravnom smislu, ali i kao holokaust, i najzad kao Porajmos, u simbolinom smislu, dovela je do situacije da na evropskom i svetskom nivou jo ne postoji jedinstveni nain upotrebe tih termina. To je vidljivo ne samo u naunim radovima, nego i u jeziku dravnih i meunarodnih institucija: na primer, evropski poslanici su u septembru 2012. pred-loili uspostavljanje Meunarodnog dana seanja na rtve holokausta nad Romima, dok je u Meunarodnom savezu za seanje na Holokaust (IHRA, bivi ITF) u upotrebi izraz genocid nad Romima.

U Srbiji, autori romskog porekla, koji spadaju meu retke koji su genocidu nad Romima posvetili panju, nedvosmisleno upotrebljavaju termin holokaust.8

Ipak, nedostatak odgovarajue definicije se odraava i na obelea-vanje seanja na genocid. Romski nacionalni kongres (Roma Natio-nal Congress) i Romska meunarodna unija (International Romani Union) predloili su 2009. godine uvoenje Dana seanja na holoka-

7 Videti: Michael Stewart, Remembering without commemoration: The mnemo-nics and politics of holocaust memories among European Roma, u The Journal of the Royal Anthropological Institute, vol. 10, br. 3/2004, str. 561582. U nekim dijalektima romskog jezika, naroito onim koji se govore na Balkanskom po-luostrvu, re Porajmos ima isti koren kao i mnoge druge rei i samim tim se povezuje s vie moguih znaenja, meu kojima su otvoriti, vritati, pre-variti, otvoriti oi, postaviti ator, itd. Jedno od znaenja zbog kojeg se re Porajmos smatra neodgovarajuom i ak uvredljivom za definiciju genoci-da nad Romima i Sintijima, jeste i silovanje. Zbog toga predloene su druge rei, meu kojima je najee upotrebljavana Samudaripen odnosno ma-sovno ubijanje ili svi ubijeni. Termin je prvi put upotrebio lingvista Marsel Kurtiad (Marcel Courthiade).

8 Najpoznatiji autori, zahvaljujui kojima je pitanje genocida nad Romima dobilo barem malo panje i od strane javnosti, jesu Dragoljub Ackovi i Rajko uri. Njihovi radovi su bili korieni i u ovom tekstu.

UVOD 5

ust Roma/Porajmos, i kao datum odabrali 2. avgust, u znak seanja na dan kad je likvidirano poslednjih 2.897 romskih zatoenika lo-gora za Rome u Auvicu. Kao to je prethodno reeno, u septembru 2012. u Evropskom parlamentu poslanici su predloili uspostavljanje Meunarodnog dana seanja na rtve holokausta nad Romima. Iako se Evropski parlament jo nije slubeno izjasnio, taj datum se u ne-kim zemljama ve obeleava. Pored centralne komemoracije u Auvi-cu, to se deava, na primer, u susednoj Hrvatskoj, gde je u Utici pored Jasenovca, 2. avgusta 2012. odrana prva komemoracija, u prisustvu predstavnika romskih zajednica iz zemlje i regiona, kao i hrvatskog dravnog vrha. Drugde je, meutim, izabran razliit datum. U Srbiji se, na primer, Dan seanja na Rome stradale u Drugom svetskom ratu obeleava 16. decembra, u znak seanja na 16. decembar 1942. godi-ne, kada je Himler naredio sistematsko upuivanje Roma u logore i njihovo unitenje. Komemoracija je 2010. odrana u Arapovoj dolini kod Leskovca, zatim 2011. na Beanijskoj kosi kod Beograda, a 2012. i 2013. kod spomen kompleksa u selu Jabuka, u blizini Paneva. Te komemoracije, naalost, imaju vie privatni nego javni karakter, a pri-sustvuju obino predstavnici vlade, romskih zajednica i lokalne zajed-nice, kao i potomci rtava. Pored toga, na incijativu lokalnih romskih udruenja, 11. decembra svake godine, kod spomenika posveenog r-tvama iz Leskovca i okoline, koji se nalazi u Arapovoj dolini, odrava se komemoracija u znak seanja na streljanje koje su okupatorske sna-ge, uz pomo kvislinga, izvrile 11. decembra 1941, kada je ubijeno 310 civila, od kojih 293 Roma.

Slian je sluaj memorijalizacije u okviru spomenike kulture. Na-ime, u Evropi se retko mogu pronai spomenici posveeni Romima. Tek je 24. oktobra 2012. godine, u Berlinu, otkriven prvi spomenik posveen romskim rtvama,9 u blizini Rajhstaga, gde se ve nalaze i spomenik Jevrejima (otkriven 2005) i homoseksualnim rtava na-

9 O raznim polemikama oko spomenika videti: Michael Zimmermann, The Berlin Memorial for the Murdered Sinti and Roma: Problems and Points for Discussion, u Romani Studies, vol. 17, br. 1/2007, str. 130.


cizma (2008). To ne treba da udi, jer je vee interesovanje za pitanje genocida nad Romima poelo da se pokazuje tek poetkom devede-setih godina, iako su neki pokuali da ga otvore i desetak godina ra-nije. Naime, posle protesta romskih aktivista 1980. u Dauhauu, koji su protestovali zbog negiranja genocida nad Romima i kontinuirane diskriminacije Roma u Nemakoj, kroz nastavak upotrebe dosijea koje su nacisti izradili tokom svoje vladavine, Nemaka je 1982. priznala genocid nad Romima.

U Beogradu, srpskom gradu u kojem su Romi najvie stradali, je-dini vidljivi trag genocida jeste ploa koju je Savez jevrejskih optina Srbije postavio 2006. na lokaciji nekadanjeg logora Topovske upe, iji natpis glasi:

Na ovom mestu od avgusta do decembra 1941. godine nalazio se na-cistiki koncentracioni logor za Jevreje i Rome iz Beograda i Banata. Svi su proglaeni za taoce i dnevno po nekoliko stotina je odvedeno na streljanje.

Ipak, postoji neka vrsta ivog seanja na romske rtve genocida. Na-ime, mnoge ulice u blizini biveg logora Topovske upe i dan danas nose iste nazive koje su imale 1941. godine, a izgled Marinkove bare, kao i drugih delova grada iz kojih su Romi odvedeni u smrt, verovat-no se ne razlikuje mnogo od onog pre sedamdeset godina. I dalje su to siromani delovi grada, i dalje tu ive mnogi Romi. Mogue je da se meu njima nalaze i potomci rtava ili ak preiveli.

Genocid nad Romima je istorijski fenomen koji obuhvata period od 1934. do 1945. godine, odnosno, period od uvoenja prvih antirom-skih mera u nacistikoj Nemakoj do kraja Drugog svetskog rata.

Kao i u sluaju antisemitizma, u Evropi je ve postojala duga tra-dicija anticiganizma. Poevi od srednjeg veka, Romi i Sinti su u ra-znim evropskim zemljama bili podvrgnuti segregaciji, progonima, pa i pokoljima; u devetnaestom veku nastaju rasne teorije koje na njih gle-daju kao na niu rasu i koje predstavljaju temelj za teoriju po kojoj su Romi po svojoj prirodi kriminalci. Ali, upravo kao u sluaju Jevreja, do

UVOD 7

njihovog sistematskog masovnog unitenja dolazi tek u vreme nacio-nalsocijalizma. U tumaenju okolnosti koje su to omoguile, vredi se pozivati na knjigu Zigmunta Baumana (Zygmunt Bauman) Modernity and the Holocaust.10 Od sredine tridesetih godina XX veka, na osnovu ve postojeih zakona iz Vajmarske Nemake, koji su, izmeu ostalog, predviali stalnu policijsku kontrolu nad Romima i Sintima, nacionalso-cijalisti poinju sa selekcijom Roma i Sinta koji treba da budu upueni u logore u Dahauu (Dachau), Dizeltraseu (Dieselstrasse), Zaksenhauze-nu (Sachsenhausen), Marcanu (Marzahn) i Venhauzenu (Vennhausen).

Za razliku od Holokausta, nacisti su ve 1938. imali jasnu pred-stavu o sudbini Roma i Sintija. Naime, ta godina se smatra poet-kom konanog reenja ciganskog pitanja u Nemakoj. Kao stranci i, po prirodi, opasni kriminalci, dakle, kao pretnja arijevskoj istoti nemake rase, Romi poinju masovno da se hapse i upuuju u razne druge logore. Poinje i njihovo sterilisanje. Godine 1940. poinje ma-sovno deportovanje nemakih Roma i Sintija u okupiranu Poljsku, gde su Nemci osnovali takozvani Generalni Protektorat. Iste godine je nad grupom od 250 romske dece testiran otrovni gas ciklon-B, koji e se kasnije upotrebljavati u gasnim komorama. S nemakom invazijom na SSSR, Ajnzacgrupe (Einsatzgruppen), odnosno specijalne jedinice sa-stavljene uglavnom od esesovaca, dobijaju zadatak da istrebe komuni-ste, Jevreje i opasne elemente, to je bilo dovoljno za ubijanja Roma. Tada poinju masovna streljanja u celoj istonoj Evropi, ali mnogi Romi, kao, na primer, njih oko 5.000 koji su bili zatvoreni u getu u Lou, ubijeni su u pokretnim gasnim komorama (duegupkama). Od 1942. godine Romi se nalaze u gotovo svim najvanijim logorima smr-ti, a esto su nad njima vreni i razni eksperimenti, poput onih koje je Mengele vrio u Auvicu.

Kao to se moe naslutiti, sudbina Roma i sudbina Jevreja je esto bila zajednika. Kao posledica toga, prouavanje masovnog istreblje-

10 Zygmunt Bauman, Modernity and the Holocaust, Cornell University Press, New York, 1989.


nja Roma u mnogim sluajevima je propratno pitanje Holokausta, u smislu da se u okviru istraivanja i radova posveenih Jevrejima spo-minje i stradanje Roma. Delimino objanjenje lei u tome da su obe skupine u nacionalsocijalistikim planovima morale da nestanu s lica zemlje, pa su tako imale istu sudbinu, kako u zakonodavnom sistemu, tako i po pitanju getoizacije, masovnih streljanja i ubijanja u logorima smrti. Kao primer toga moemo uzeti i Srbiju: Romi su morali da nose utu traku (s natpisom Ciganin), da idu na prinudni rad, da ne ue-stvuju u javnom ivotu. Kasnije su muki Romi internirani u Topovske upe u Beogradu, u Crveni krst u Niu i drugde, gde su stradali u ma-sovnim odmazdama tokom jeseni 1941. I na kraju, Romkinje i deca su internirani na Sajmite, ali je veina njih putena posle odreenog vremena.

Meutim, injenica da se pitanje stradanja Roma skoro uvek vezu-je za stradanje Jevreja, onemoguava da se ono tretira kao samostalan predmet naunog istraivanja i samim tim, kao istorijski fenomen o kojem treba razmiljati nezavisno od drugih dogaaja.

Potrebu za tim stavom, podvukao je pre skoro petnaest godina Gi-lad Margalit. Iako je jevrejski narativ esto isti i u sluaju Roma, ipak treba primetiti da izmeu njih postoje znaajne razlike. I jedan i dru-gi sluaj, naime, imaju svoje posebne karakteristike, na osnovu kojih se mogu definisati kao jedinstveni.11 Pretpostavka da je rasni ra-zlog, koji je bio zajedniki za istrebljenje Jevreja i za istrebljenje Roma, dovoljan u njihovom tumaenju, ne dozvoljava da se u sluaju Roma sagledaju i mnogi drugi aspekti koji ga razlikuju od kompaktnog i do-slednog procesa odluivanja o totalnoj eliminaciji Jevreja. Nacistika politika prema Romima bila je esto konfuzna, a u nekim trenucima i romantina. Osnovna razlika je da su Jevreji smatrani odgovornim za pokuaj da preuzmu kontrolu nad svetom, mobiliui istovremeno komunizam i zapadnjaku plutokratiju. Rat protiv Sovjetskog Saveza smatran je, izmeu ostalog, i ratom protiv Jevreja. Antisemitska ideo-

11 Gilad Margalit, n. d., str. 188.

UVOD 9

logija je, u samom Holokaustu, bila vanija komponenta od biolokog rasizma, odnosno od pretnje da Jevreji pokvare nemaku rasu.12

Taj korak je potreban u cilju afirmacije posebnosti fenomena stra-danja Roma, kroz analizu poloaja Roma pre rata i, naroito, posle njega, sve do dananjih dana. Ukratko, iako je u metodolokom smi-slu korisno prouavati genocid nad Romima zajedno s Holokaustom, on ne sme, grubo reeno, da ostane u njegovoj senci. Jasno je da je taj korak isto naune prirode i da ne sme prei tu granicu; genocid nad Romima se, dakle, ne sme posmatrati samostalno, u cilju vrednosnog poreenja s Holokaustom, odnosno da bi se utvrdilo ija su stradanja bila vea i stranija, jer bi se na taj nain napravila opasna politika re-lativizacija i jednog i drugog fenomena.

O genocidu nad Romima u Srbiji postoje samo fragmentarni tra-govi, koji se najee pojavljuju i ponavljaju u naunim radovima posveenim drugim, ali bliskim temama, pre svega Holokaustu. Iako se tim pitanjem istoriografija u Srbiji prilino malo i povrno bavila,13 uprkos injenici da su pojedinani autori pokuali da stradanje Jevreja uvrste u kategoriju vanih tema, kojima bi trebalo obraati permanen-tnu panju, moe se primetiti da je od samog poetka njegovog izbija-nja na javnu scenu Romima posveeno mesto koje je, u nekom smislu, uvek bilo propratno u odnosu na stradanje Jevreja. Na taj nain, u pu-blikaciji Zloini faistikih okupatora i njihovih saradnika protiv Jevreja u Jugoslaviji, koju je Savez jevrejskih optina Jugoslavije izdao davne 1952. godine,14 nailazimo na pominjanje Roma u vezi s masovnim streljanjima u selu Jabuka (jesen 1941), sa logorima u Topovskim u-pama i na Sajmitu u Beogradu, budui da je u svim tim sluajevima sudbina romske populacije bila veoma slina sudbini Jevreja.

12 Isto, str. 193.13 O istoriografiji i Holokaustu u Jugoslaviji, i u Srbiji, videti: Jovan ulibrk, Istorio-

grafija Holokausta u Jugoslaviji, Institut za teoloka istraivanja, Beograd, 2011.14 Zdenko Levental (prir.), Zloini faistikih okupatora i njihovih saradnika protiv Je-

vreja u Jugoslaviji, Savez jevrejskih optina Jugoslavije, Beograd, 1952.


Od tog stava se ne razlikuju mnogo ni istoriografski radovi koji e se narednih godina, a naroito u poslednjoj deceniji, baviti pitanjem Holokausta. Pre tano etrdeset etiri godine objavljena je monografi-ja Teror i zloini nacistike Nemake u Srbiji 19411944,15 u kojoj je dru-go poglavlje direktno posveeno stradanju Jevreja i Roma (naslov je Progoni i unitavanje Jevreja i Cigana). Naalost, genocid nad Romi-ma ostao je i dalje samo usputna pojava, a ne predmet dublje analize. Iste prolazne tragove o genocidu nad Romima nalazimo u jednoj od prvih publikacija o stradanju jugoslovenskih Jevreja koja je objavlje-na tek 1980. godine, pod naslovom Jevreji Jugoslavije 19411945. rtve genocida i uesnici Narodnooslobodilakog rata.16 Iako se u centru pa-nje nalazi stradanje Jevreja u svim delovima Jugoslavije, ipak se, tu i tamo, pojavi romsko stradanje. Situacija se nee mnogo promeniti ni devedesetih godina prolog veka, niti od dvehiljadite na dalje, jer uprkos injenici da su radovi o Holokaustu proirili i produbili istra-ivanja, otvarajui nova vana pitanja, genocid nad Romima je dobio tek po koju novu kockicu u mozaiku. U knjizi Nemaki logor na beo-gradskom sajmitu 19411944,17 objavljenoj 1992. godine, koja i dan da-nas predstavlja nezaobilazni rad u prouavanju Holokausta u Srbiji, po prvi put se jasno postavlja pitanje romskog stradanja i njegovih dimen-zija, i nasluuje koliko je to pitanje zapravo vano, ali i zanemareno. Naalost, trend da se ono opet smatra kao propratno stradanju Jevreja, nastavljen i u ovoj publikaciji, i samim tim nije se probudilo nikakvo interesovanje za dalja istraivanja.

Trebalo je saekati 2006. godinu i lanak jedne istoriarke mlae generacije, da bi se po prvi put, ezdeset pet godina posle poetka ge-nocida nad Romima u Srbiji, odnos prema tome drastino preokrenuo.

15 Venceslav Glii, Teror i zloini nacistike Nemake u Srbiji 19411944, Institut za istoriju radnikog pokreta Srbije, Beograd, 1970.

16 Jaa Romano, Jevreji Jugoslavije 19411945. rtve genocida i uesnici Narodnooslo-bodilakog rata, Jevrejski istorijski muzej, Beograd, 1980.

17 Milan Koljanin, Nemaki logor na beogradskom sajmitu 19411944, Institut za sa-vremenu istoriju, Beograd, 1992.

UVOD 11

Romi u Jevrejskom logoru Zemun 1941194218 naslov je rada Danijele Jovanovi, ija je najvea zasluga direktno bavljenje genocidom nad Romima, bez posredstva Holokausta ili drugih ve prisutnih tema u istoriografiji. Znaaj tog rada ne lei u korienju nove arhivske i dru-ge grae, nego u promeni perspektive kojom se do tada poznatoj grai pristupalo: rasni zakoni, logori, streljanja, koji su obuhvatali kako Jevreje tako i Rome u okupiranoj Srbiji, i naroito u Beogradu, ita-ni su sa stanovita romskih rtava, dok je po prvi put jasno isplivala zastraujua injenica da u Srbiji postoji ogromna grupa ljudi koji su bili rtve rasnog progona, a koji su zaboravljeni od svih, kako od insti-tucija, tako od istoriara, sociologa, antropologa i drugih pripadnika naunih i kulturnih elita.

Izuzetak predstavljaju autori romskog porekla, koji su se u publi-kacijama ireg obima, suoili i sa pitanjem genocida. U tom smislu, treba izdvojiti Dragoljuba Ackovia, sa knjigama Aunen Romalen! Slu-ajte ljudi! i Romi u Beogradu, kao i Rajka uria, sa knjigom Istori-ja holokausta Roma, objavljenom u saradnji sa istoriarem Antunom Miletiem.19

Tekst koji se nalazi pred itaocem treba smatrati i u kontinuitetu s lankom Danijele Jovanovi, iji apel, moemo rei, prihvatamo i po-dravamo u celosti:

Ovaj rad, svakako, daje samo delimian odgovor na mnoga pitanja koja postoje u vezi ove teme. Nadam se da e na itavom Balkanskom polu-ostrvu biti uloeno malo truda na tome da se na njih odgovori, i da taj rad nee na sebe preuzeti samo romska udruenja.20

18 Danijela Jovanovi, Romi u Jevrejskom logoru Zemun 19411942, Balkanski knji-evni glasnik, 5/2006 (www.balkanliteraryherald.com/broj5/danijelajovano-vic5.htm, poslednji pristup: 9. aprila 2014).

19 Dragoljub Ackovi, Aunen Romalen! Sluajte ljudi!, Rominterpress, Beograd, 1996; i Romi u Beogradu. Istorija, kultura i tradicija Roma u Beogradu od nase-ljavanja do kraja XX veka, Rominterpress, Beograd, 2009. Rajko uri i Antun Mileti, Istorija Holokausta Roma, Politika AD, Beograd, 2008.

20 Danijela Jovanovi, n. d., poslednji pristup: 9. aprila 2014.


Struktura rada, istorijski izvori

Polazei od injenice da se radi o prvom istraivanju u arhivskim in-stitucijama koje ima za cilj prouavanje do sada skoro nepoznate teme, rad je podeljen na odreene delove koji se mogu i samostalno itati.

U prvom delu uzima se u obzir iri evropski kontekst, pre svega na ideolokom planu. Tu se predstavljaju nacionalsocijalistika politika prema Romima i njeno sprovoenje u Treem Rajhu i na okupiranim teritorijama, kao i sprovoenje slinih politika u saveznikim zemlja-ma (Italija, NDH, Rumunija). Za pisanje prvog poglavlja koriena je uglavnom literatura, kako domaa tako i iz inostranstva, budui da je tome poslednjih godina poela da se posveuje neto vea panja i da su izvori dostupni, barem delimino, i u Srbiji.

Drugi deo se bavi situacijom u Srbiji. Iako bi to bilo vano, odlue-no je da se poloaj Roma u predratnoj Srbiji ne uzima u obzir i da se za polazite uzmu raspad Kraljevine Jugoslavije i uspostavljanje oku-patorskih i kvislinkih aparata posle 6. aprila 1941. godine, politike tih aparata prema Romima i antiromske mere i, na kraju, sprovoenja ge-nocida. I u tom delu se najvie koristila literatura opteg karaktera, ali delimino i arhivska graa.

Trei deo je posveen genocidu nad Romima u Beogradu, za ta bi se moglo rei da predstavlja sr celog rada. Na osnovu istraivanja u arhivskim institucijama u Beogradu, bilo je mogue da se sa velikom dozom sigurnosti rekonstruiu faze stradanja Roma, i da se, najveim delom, re da samim rtvama. Odnosi izmeu nemakih i kvislinkih vlasti, pitanje rtava i zloinaca, restitucije, takoe su barem delimino predstavljeni. Koriena graa potie iz tri glavna arhiva. etvrti ar-hiv, Arhiv Srbije, iako se u njemu sigurno nalazi vana graa vezana za genocid nad Romima u Srbiji, nije mogao da bude uzet u obzir zbog nedostatka vremena. Nadamo se da e ta graa biti predmet daljih istraivanja, koja e ovaj rad dopuniti, izmeniti, proiriti ili kritikovati.

U Arhivu Jugoslavije, u fondu Dravne komisije za utvrivanje zloina okupatora i njihovih pomagaa (fond broj 110), nalazi se naj-

UVOD 13

dragocenija graa. Re je o velikom broju izjava, oko osam stotina, koje su lokalni ogranci komisije prikupili 1945. godine od preivelih Rom-kinja, iji su muevi, sinovi, oevi, braa i prijatelji ubijeni u genocidu. Mnoge od njih su takoe rtve progona, jer su skoro sve bile interni-rane u logor na Sajmitu, ali su preivele, zahvaljujui mogunosti da budu putene.21

S druge strane, rad okupatorskih i kvislinkih organa, prvenstveno optine grada Beograda i Uprave grada Beograda, praen je kroz grau sauvanu u Arhivu grada Beograda i u Vojnom arhivu.

Jedan od vanih rezultata tog grada jeste injenica da je posle vie od sedamdeset godina tih dogaaja i esto ponovljene reenice od strane istoriara da, nema grae o genocidu nad Romima mogue sastaviti spisak rtava iz Beograda, koji e makar na najskromniji i naj-jednostavniji nain odati poast svim tim rtvama, izvlaei ih iz za-borava i stavljajui ih napokon u isti red sa drugim rtavama.

Poimenini spiskovi stradalih i preivelih Roma, kada bi se to pi-tanje dalje prouavalo, mogli bi se uporediti s drugim spiskovima. Znajui, na primer, da su na osnovu pomenutih izjava, koje je Dravna komisija za utvrivanje zloina okupatora i pomagaa prikupila po-sle rata, mnogi Romi bili po zanimanju koijai, mogue je uporedi-ti njihova imena sa imenima lanova Udruenja fijakerista, koijaa i rabadija u Beogradu, koji se uvaju u istoimenom fondu u Arhivu grada Beograda. Na taj nain, koji naravno zahteva paljiv i detaljan rad, dolazi se do dodatnih vanih detalja u komplikovanom poduhva-tu rekonstrukcije njihovih ivota, ili bolje rei, njihovog drutvenog i ekonomskog poloaja u okviru tadanjeg Beograda. U ovom radu poreenje tih podataka nije bilo planirano, jednostavno zbog vremen-skih razloga. Ostavljamo, dakle, tu mogunost buduim radovima, u istom duhu s kojim smo priredili ovaj prvi opirniji tekst o genocidu nad Romima u Srbiji i Beogradu, odnosno u nadi da e on otvoriti ra-zna pitanja i da e ih drugi prihvatiti kao sugestije, podsticaj ili moral-

21 Vie o tome u poglavlju o genocidu u Beogradu.


nu obavezu da nastave s prouavanjem te teme. To znai da deo ovog rada posveen Beogradu treba smatrati studijom sluaja, ija prime-njena metodologija moe da poslui i za druge studije sluajeva, koje bi se, na primer, bavile genocidom nad Romima u drugim gradovima Sr-bije, tako da se tom pitanju pristupi na jedini primeren nain, odnosno da lokalna istorija preuzme odgovornost za istraivanje, prouavanje i javno predstavljanje genocida.

U etvrtom i poslednjem delu, upravo zbog tog razloga, predstavlje-ni su, bez veih pretenzija i uz pomo postojee literature, ve poznati sluajevi, u kojima su Romi bili rtve genocida u drugim gradovima Srbije. Taj deo treba smatrati kao neku vrstu apendiksa, koji s jedne strane treba da poslui prikazivanju dimenzije genocida u zemlji kroz odreene primere, a sa druge kao mogua osnova za istraivanje na lokalnom nivou. Razume se da sluajevi koji su uzeti u obzir ne mogu nikako da budu smatrani za jedine o kojima se neto zna.

Sledi, kao i u svakoj naunoj publikaciji, zakljuak.

U ovom radu nisu, ili su retko koriena, svedoenja preivelih Roma ili oevidaca, koja su zahvaljujuim nekim incicijativama pri-kupljena od sredine osamdesetih godina na dalje. U tom smislu, po-sebnu vanost ima metodoloki pristup usmene istorije, na osnovu kojeg se prethodnih godina prikupio odreeni deo svedoanstva Roma koji su preiveli genocid. USHMM je bio meu prvima koji su poeli da prikupljaju intervjue preivelih Roma u raznim delovima Evrope, ukljuujui i Srbiju.22

U samom Beogradu, Milan Koljanin i Milena Radoji, vodili su sredinom osamdesetih godina razgovore s trojicom preivelih Roma. Njihova svedoenja se nalaze u Istorijskom arhivu grada Beograda i predstavljaju do sada najbogatiji izvor informacija o genocidu nad Ro-mima u Beogradu.

22 Intervjui su dostupni na sajtu www.ushmm.org.

UVOD 15

Jo jedan primer usmene istorije predstavlja rad Pala Polanskog (Paul Polansky), koji je 2007. objavio tri toma svedoenja preivelih jugoslovenskih Roma. Ceo prvi tom je posveen Romima iz Nia, i sadri neto vie od dvadeset intervjua s njima. Ostala dva toma bave se drugim delovima Jugoslavije. O stradanju Roma u Niu i Leskovcu, snimljeni su i kratki dokumentarni filmovi, Ovaj ivot, poklonjen mi je i 11. decembar 1941. Masovno streljanje.

Ogroman potencijal koji pruaju pomenute i sline inicijative, u ci-lju oivljavanja pitanja genocida nad Romima u Srbiji, lei u injenici da iako ne mogu biti smatrane pouzdanim izvorima, makar ne u ovom trenutku i u strogo istoriografskom smislu, one jesu ivi dokaz onoga to se do sada dralo po strani, onog to se stalno zaboravljalo ili igno-risalo. U tom smislu, njihova eksplozivna snaga trebalo bi da postane deo svakodnevnog i permanentnog obeleavanja stradanja Roma na ovim prostorima, gde god je to mogue: na internetu, u buduem me-morijalu na Sajmitu, u drugim publikacijama, u prirunicima za ko-le, u medijima, u kulturi.

GENOCID NAD ROMIMA U EVROPI 17

II GENOCID NAD ROMIMAU EVROPI

U trenutku objavljivanja prvih mera protiv Roma i Sintija u nacistikoj Nemakoj, anticiganizam, upravo kao i antisemitizam, postojao je ve dugo, kako u Treem Rajhu, tako i u mnogim drugim evropskim ze-mljama. U raznim radovima o genocidu nad Romima, pratei narativ o Holokaustu, autori esto polaze upravo od tog usaenog anticiganiz-ma, kako bi objasnili motivaciju za motivisali poslednji, najuasniji in ostvaren od strane nacista.

Kristijan Bernadak, na primer, kratko ali jasno govori o zloini-ma koji su tokom poslednjih devet vekova poinjeni nad Romima u raznim delovima Evrope, i tvrdi da je upravo ta primarna intoksika-cija pripremala teren za genocid nad Romima u Drugom svetskom ratu. Kao Francuz, prvenstveno govori o primerima iz Francuske objava kralja protiv Boema iz 1682. godine, na primer,1 ali i iz dru-gih zemalja: masovna deportacija u Luizijanu u Americi (Francuska 1802), oduzimanje dece Romima (Nemaka 1830), oruani izgon (Ve-lika Britanija 1912), zabrana romskog jezika i oblaenja (nekoliko regi-ja u Francuskoj, paniji, Portugaliji), zabrana brakova izmeu Roma, zabrana nomadstva, automatsko padanje u ropstvo (Rumunija), poni-tavanje brakova izmeu Roma i ne-Roma (Maarska), konfiskacija imovine, zabrana dranja konja, kola, obavljanja odreenih zanima-nja, kupovina kua (Portugalija), obavezno predoavanje antropolo-ke iskaznice (Francuska), plan za igosanje (Maarska) ili sterilizacije

1 Christian Bernadac, Zaboravljeni holokaust. Pokolj Cigana, Globus, Zagreb, 1981, str. 24.


(Norveka 1930), i naravno, Zakon protiv ciganske opasnosti u Ne-makoj, iz decembra 1939. godine.2 Gasne komore su, po istom autoru, bile jedina novina.

Da je anticiganizam odigrao odreenu ulogu, u to nema sumnje. Meutim, to sigurno nije bilo dovoljno za pokretanje cele mainerije smrti, koja je u porobljenoj Evropi progutala ivote stotina hiljada Roma.

Godine 1899, Alfred Dilman (Dillman), funkcioner, osnivao je u Minhenu u okviru policijskih slubi Servis za informacije o Ciganima.3 est godina kasnije, objavio je Knjigu o Ciganima (Zigeuner-Buch), u ko-joj je registrovano 3.500 Roma iz Minhenskog okruga. Dvadeset jednu godinu kasnije, posle razaranja i unitenja iz Prvog svetskog rata, vlasti Bavarske uvee posebne mere u borbi protiv Cigana, skitnica i bes-posliara, koje e se tri godine kasnije proiriti na celu teritoriju Vaj-marske Republike. One su predviale posebna ogranienja u kretanju, uvoenje posebnih dokumenata, odreeno vreme zadravanja u sva-kom lokalitetu, kao i policijsku kontrolu nad njima; za prekraje je ak bio predvien i prinudni rad, u trajanju od dve godine.4

Dolaskom Hitlera na vlast, nacisti su preuzeli postojee zakone o Romima. Godine 1936, pri Ministarstvu zdravlja u Berlinu osnovan je Institut za istraivanje rasne higijene i biologije stanovnitva, koji e postati glavni nacistiki organ za prouavanje Roma. U trenutku osnivanja, njegov naelnik, psihijatar Robert Riter (Ritter) dobio je od Servisa iz Minhena 19.000 ve gotovih dosijea. Sledila su genealoka ispitivanja i popunjavanje popisa Roma, koji e u februaru 1941. godi-ne obuhvatiti 20.000 osoba, a u prolee 1942. godine 30.000, odnosno skoro celo romsko stanovnitvo Nemake.5 Riterova teza bila je da su Romi i Sinti doli iz Indije, ali da je njihovo izvorno arijevsko pore-

2 Isto, str. 30.3 Isto, str. 3536.4 Michael Burleigh and Wolfgang Wippermann, The Racial State. Germany 19331945,

Cambridge University Press, Cambridge, 2003 (ninth printing), str. 114115. 5 Christian Bernadac, n.d., str. 36.


klo izgubljeno, budui da su se tokom vekova meali sa stanovnitvom onih teritorija na kojima su se nastanjivali. Od iste rase postali su, dakle, inferiorna. Toj kategoriji, po Riteru, pripadalo je preko 90 posto Roma u Nemakoj. U vezi sa asocijalnim i kriminalnim ponaanjima koja su do tada pripisivana Romima, Riter je ponudio kao objanjenje uticaj rasnih karakteristika: jednostavno, njihovi geni su bili odgovor-ni za to. Kao nain borbe protiv tog problema, Riter je predloio kon-finiranje i sterilizaciju najopasnijih elemenata.6

Kljuna godina za Rome bila je upravo ta 1936, kada je osnovan In-stitut za istraivanje rasne higijene. Od tog trenutka poloaj Roma je bio regulisan na nacionalnom nivou: nareeno im je da se za stalno nastane na jednom mestu, a esto su im, kao to je bio sluaj prethod-ne godine na lokalnom nivou, bila odreena posebna mesta, koja su se nalazila pod posebnom kontrolom. Upuivani su na prinudni rad, a zabranjena im je socijalna pomo. Iste godine antiromske mere do-bijaju jasniji rasistiki ton, a Romi su smatrani stranim elementom u nemakom nacionalnom telu.

U julu 1936. godine, uoi Olimpijskih igara, u Berlinu je zapoeo lov na Rome. Njih oko 600 bili su izbaeni iz svojih kua i proterani na periferiju, a zatim prikupljeni u logoru u Marcanu.7 Istovremeno, oko 500 Roma iz Bavarske poslato je u Dahau na prevaspitavanje i even-tualnu sterilizaciju.

Jula 1937. godine osnovan je Centralni ured za borbu protiv cigan-ske opasnosti.

Godinu dana kasnije, gaulajter tajerske, Tobias Pori (Portschy), koji je pitanje Roma smatrao hitnijim od pitanja Jevreja, izjavio je da sve Cigane (treba poslati) u logore na prisilni rad, jer su opasni po nemaku rasnu istotu, i zato to u razvijenoj dravi kao to je Trei

6 Michael Burleigh and Wolfgang Wippermann, n.d., str. 119120.7 Luca Bravi, Lo sterminio degli zingari, u Alessandra Chiappano i Fabio Minazzi

(prir.), Il paradigma nazista dellannientamento. La Shoah e gli altri stermini, Giun-tina, Firenze, 2006, str. 113.


Rajh, moe da ivi samo onaj koji radi i proizvodi.8 Njegova knjiga Cigansko pitanje (Die Zigeunerfrage), bila je svojevrsni temelj rasnog progona Roma, koji e upravo 1938. godine ui u agendu nacionalsoci-jalistikog politikog vrha.

Iz istraivanja doktora Ritera i njegove asistentkinje Eve Justin, sprovedenih u logoru u Marcanu i drugim mestima odreenim za Rome, Himler je preuzeo najvanije zakljuke, kako bi objavio kljuni dekret9 u rasistikom shvatanju budue politike prema Romima. Na taj nain, 8. decembra 1938. godine, on je izdao cirkularni dopis u vezi s borbom protiv Ciganske opasnosti. Milinzi (Mischlinge), odnosno neisti Romi, kojih je po Riterovim shvatanjima bilo preko 90 posto od celokupne romske populacije u Nemakoj, bili su u centru panje. Nareena je registracija svih Roma, Nemcima je zabranjeno sklapanje braka s njima, a predloen je i poseban zakon o Romima, ko-jim bi se regulisao njihov poloaj u okviru nemakog ivotnog prosto-ra. Po prvi put, pojavio se izraz konano reenje ciganskog pitanja.10

Romi su tada slubeno podeljeni u odreene kategorije: Z (Zigeu-ner), odnosno Rom iste krvi, ZM+ za one koji su imali vie od 50 posto romske krvi, ZM za one koji su imali pola romske krvi, ZM- za one koji su imali manje od 50 posto romske krvi, i na kraju NZ odnosno ne-Romi.

Ta podela, u haosu naredaba i shvatanja koji je vladao meu na-cistikim voama po pitanju Roma, nee biti uvek potovana. U tre-nutku masovne deportacije u Auvic, 1943. godine, razlika izmeu istih i meanih Roma nee biti uzeta u obzir.11

8 Christian Bernadac, n.d., str. 35; Michael Zimmermann, The National Socialist Solution of the Gypsy Question, u Ulrich Herbert, National Socialist Extermination Policies. Contemporary German Perspectives and Controversies, Berghahn Books, 2000, str. 196.

9 Luca Bravi, n.d., str. 113115.10 Michael Burleigh and Wolfgang Wippermann, n.d., str. 120121.11 Luca Bravi, n.d., str. 115.


Himlerova naredba bila je kljuni trenutak jer je znaila definitivni prelazak iz jedne politike prema Romima, koja se temeljila na socio-geografskim gledanju na njih kao na strano telo u nemakoj zajed-nici, na rasistiko-bioloko shvatanje Roma kao inferiorne rase.12 Na konferenciji o rasnoj politici, koju je ef RSHA Hajdrih (Heydrich) or-ganizovao 21. septembra 1939. godine, odlueno je da e svi Romi iz Nemake, upravo kao i Jevreji, biti preseljeni u Poljsku. U istom pe-riodu, nad Romkinjama je poela da se primenjuje sterilizacija, radi spreavanja njihove dalje reprodukcije.

S druge strane, vano je primetiti da od XIX veka, odnosno od na-stanka modernih rasnih teorija, niko od rasistikih teoretiara nije pripisao Romima elju da dominiraju Nemakom ili hrianskim sve-tom, za razliku od Jevreja, pri emu niko nije bio ni preterano zainte-resovan za stvaranje rasne teorije o Romima.13 Slino tome, za razliku od antisemitske propagande, anticiganizam nije bio mnogo prisutan u diskursima nacistikih voa, dok nacistiki stav prema Romima nije bio uvek isto rasnog tipa, jer je na njih gledao prvenstveno kao na so-cijalni problem za nemaku nacionalnu zajednicu, a tek od 1938. kao na rasno pitanje.14 Te godine, oko 2.300 Roma i Sintija iz Nemake i Austrije je uhapeno i internirano u raznim logorima, kao asocijal-ni, uz zvanino obrazloenje da je re o preventivnoj borbi protiv kri-minala. Meutim, usled protesta Generalnog guvernatora u Poljskoj, Hansa Franka, operacija je obustavljena.

Napad na Sovjetski Savez i genocid nad Romima

Po shvatanju nacistikih naela s kraja tridesetih godina, ponaanje socijalnih grupa imalo je, dakle, korene u biolokim i genetskim fak-torima. Romi su podeljeni na dve kategorije: na takozvane milinge, odnosno osobe meovite krvi, koje su skrenule sa svoje originalne bi-

12 Michael Zimmermann, The National Socialist..., str. 194.13 Isto, str. 189.14 Isto, str. 193194.


oloke prirode, i na istokrvne Rome, koji se nisu meali sa drugim narodima i koji su svoju istotu sauvali tako to su ostali nomadi. Na okupiranim teritorijama, meutim, primenjena je obrnuta politika, tako da su najvie stradali Romi nomadi, a manje oni koji su bili stalno nastanjeni.15 Bio je to rezultat slike koja je stvorena o nomadima uoi i tokom napada na Sovjetski Savez, koji su tada bili predstavljeni kao opasni za nemaku bezbednost, kao neprijateljski obavetajci. Upravo su rat protiv Sovjetskog Saveza i istrebljenje Jevreja doveli do radikali-zacije u shvatanju reenja ciganskog pitanja.

Iako nije poznato posebno nareenje kojim se predvidelo istreblje-nje Roma na teritoriji Sovjetskog Saveza, Ajnzacgrupe su verovatno tumaile Hitlerove direktive o ubijanju svih politikih komesara so-vjetske armije i svih potencijalnih opasnih elemenata, kao dovoljne za ubijanje i asocijalnih Roma. Ajnzacrupe A, B, C nisu sistematski gonile Rome, ali su ipak ubile oko 3.500 njih u baltikim zemljama. Ajnzacgrupa D, ubila je takoe izmeu 2.000 i 2.400 Roma na terito-riji pod svojom nadlenou.16. U izvetaju te Ajnzacgrupe, od 8. aprila 1942. godine, ponosno se konstatovalo da je do tog trenutka na Krimu ubijeno 92.000 Jevreja, Krimaksa i Roma, i da se na celom poluostrvu vie ne moe pronai vie nijedan Rom.17

U Sovjetskom Savezu Romi nomadi su smatrani opasnim prven-stveno zbog svog kretanja na ratnim teritorijama, gde su mogli da prenose vane informacije i da deluju kao pijuni. Romi nomadi na koje su Ajnzacgrupe nailazile, tretirani su zbog toga kao neprijatelji i zato ubijani:18 za razliku od Jevreja i komunista, makar u tom trenut-ku, nisu spadali u kategoriju smrtnih neprijatelja Nemake. Razlika izmeu nomada i onih koji su mogli dokazati stalnu nastanjenost za-

15 Michael Zimmermann, The Wehrmacht and the National Socialist persecution of the Gypsies, u Romani studies, vol. 11, br. 2/2001, str. 111112.

16 Michael Zimmermann, The National Socialist..., str. 201.17 Guenter Lewy, The Nazi persecution of the Gypsies, Oxford University Press, New

York, 2000, str. 121.18 Isto, str. 118.


snivala se upravo na toj ideji, da nomadi mogu biti opasni zbog piju-nae. Slino shvatanje i razlikovanje tih kategorija Roma primenie se i u okupiranoj Srbiji.

Upravo je taj stereotip o Romima-pijunima, bio razlog prve masov-ne deportacije u maju 1940. godine iz severozapadnih delova Rajha, uoi napada na Francusku.19 Francuska je bila na neki nain ispred Treeg Rajha u reavanju ciganskog pitanja, makar privremeno. Dva meseca pre nego to je maral Peten (Petain) potpisao kapitulaciju, 17. juna 1940. godine, prefekti su dobili uputstva po kojima e se izvriti prikupljanje i zatvaranje Roma.20 U vie desetina logora bilo je interni-rano 3.000 francuskih Roma.21

Tek u julu 1942. godine Ministarstvo za okupirane istone teritori-je je razmotrilo nareenje da se svi Romi, bez obzira da li su nomadi ili stalno nastanjeni, moraju izjednaiti sa Jevrejima. Meutim, iz do sad nepoznatih razloga, posle godinu dana ta odluka se delimino pro-menila i umesto istrebljenja Roma predloeno je njihovo interniranje. Tek 15. novembra 1943. objavljen je konaan tekst nareenja, u kojem se ipak zadrala razlika izmeu Roma, ali po kojem je sa njima trebalo postupiti na isti nain, bez obzira da li je re o putujuim Romima ili milinzima, i da ih treba izjednaiti sa Jevrejima.22

Uprkos tome, zbog haotine i nekoherentne nacistike politike pre-ma Romima, mnogi su ve bili rtve konanog reenja. U januaru 1942. ubijeni su gasom prvi Romi u logoru u Kelmnu. rtve su bili austrijski Romi, koji su ranije deportovani u geto u Lou (d). U oblinjoj Latviji, vanu ulogu je imala specijalna kvislinka jedinica

19 Michael Zimmermann, The Wehrmacht..., str. 115116.20 Christian Bernadac, n.d., str. 4041. Autor na stranama 4447 objavljuje dekret

od 6. aprila 1940. godine kojim se zabranjuje kretanje nomada za vreme neprija-teljstava i odreuje za njih prisilno boravite pod nadzorom policije.

21 Denis Peschanski, The Gypsies in the Upheaval, u Roma and Sinti. Under-Studied Victims of Nazism. Symposium Proceedings, USHMM, Washington D.C., 2002, str. 5556.

22 Guenter Lewy, n.d., str. 127.


pod komandom Viktora Araisa, koje je ubijala Rome i Jevreje.23 Raj-hskomesar Baltikih zemalja je ve 4. decembra 1941. godine objavio naredbu po kojoj se Romi izjednaavaju sa Jevrejima, jer predstavljaju dvostruku opasnost: kao nosioci opasnih bolesti, naroito tifusa, i kao neposluni elementi, koji ne sluaju nemaka nareenja i odbijaju da se bave korisnim poslovima. Takoe, na njih je pala velika sumnja da rade kao obavetajci protiv Nemake.24

U istom periodu u Srbiji, muki Romi su, zajedno sa mukim Jevre-jima, bili rtve masovnih streljanja, koja su nemake okupatorske vla-sti primenjivale u znak odmazde zbog partizanske borbe, dok su ene i deca, barem iz Beograda, internirani u logor na Sajmitu.

Himler je 20. aprila 1942. godine u svom dnevniku zabeleio da se svugde obustavi istrebljenje Roma. Postavlja se pitanje zato je to uradio i koji je bio znaaj tog nareenja, budui da se ubijanje nasta-vilo sve do kraja rata. Po nekim istoriarima, beleka je bila vezana za putanje 292 Roma sa Sajmita, dok po drugima te dve stvari nisu po-vezane, jer je putanje Roma sa Sajmita poelo ranije, dok je ubijanje logoraa poelo ve u martu iste godine.25

U septembru 1942. godine Gebels je odluio da asocijalni ivot Jevreja i Cigana treba jednostavno istrebiti. Do tog trenutka, izgleda da se nije pojavila ideja o totalnom istrebljenju Roma. Himler je 16. decembra 1942. godine izdao nareenje da se svi Romi deportuju u Auvic. Bio je to definitivni preokret u progonu Roma i poetak ma-sovnih deportacija, u cilju njihovog totalnog istrebljenja.

U Auvicu, Romi i Sinti su bili internirani u posebnom delu logo-ra, takozvanom Ciganskom logoru (Zigeunerlager) ili Porodinom logoru (Familienlager), i odvojeni od drugih zatoenika. Upravo tu su se nalazile laboratorije doktora Mengelea, koji je svoje eksperimen-te izvodio najvie nad zatoenim Romima. Deportovani Romi bili su

23 Isto, str. 123.24 Isto, str. 123124.25 Gilad Margalit, n. d., str. 207.


uglavnom iz Nemake, Austrije, Bohemije, Moravske, Holandije, Bel-gije i severne Francuske, a bilo ih je ukupno oko 23.000. Preivelo je neto vie od 3.000.26 Pored Auvica, Romi su stradali u mnogim dru-gim logorima smrti, kao to su bili Majdanek, Bergen-Belzen (Bergen-Belsen), Treblinka, Sobibor, Ravensbrik (Ravensbrck).

U saveznikim zemljama: Italija, Rumunija,Nezavisna Drava Hrvatska

Osim u Nemakoj, Romi su bili rtve posebnih zakona, segregacije, pa i genocida i u svim drugim faistikim zemljama. U ovom radu, vano je uzeti u obzir kontekst politike prema Romima u faistikoj Italiji, odnosno u zemlji gde se faizam i rodio, kao i u susednim dravama zapadno i istono od Srbije, jer je upravo u njima genocid dostigao ra-zorne dimenzije.

U kontinuitetu s politikom liberalne Italije, faizam je u februaru 1926. godine uveo prve ozbiljne mere protiv Roma, koji su od tog tre-nutka smatrani stranim dravljanima i zbog svog naina ivota opa-snim za bezbednost i higijenu u zemlji. U nareenju poslatom svim okruzima, Ministarstvo unutranjih poslova je propisalo da na gra-ninim prelazima treba onemoguiti ulaz svim romskim karavanima, bez obzira da li njihovi pripadnici poseduju pasoe i regularne doku-mente. Takoe, propisano je da sve romske karavane ve prisutne u Italji treba u najkraem roku otpremiti do graninih prelaza. Italijan-skim poslanstvima je na kraju nareeno da ovim nepoeljnim stran-cima vie ne izdaju vize.27

Jedanaest godina kasnije, ef policije Arturo Bokini (Bocchini) naredio je da se svi Romi sa italijanskim dravljanstvom sakupe u odreena mesta koja treba drati pod kontrolom. Razlog je podrazu-mevao, na prvi pogled, sline socijalno motivisane stereotipe o Ro-

26 Guenter Lewy, n. d., str. 2627.27 Dokument je objavljen na sajtu www.porrajmos.it, poslednji pristup: 21. marta

2014. godine.


mima koji su bili prisutni u skoro celoj Evropi: naime, najtei zloini koji su poinjeni u severoistonim pograninim krajevima, po prirodi i nainu izvoenja, mogli su se pripisati Romima.28

U tom periodu, uticaj rastueg rasistikog shvatanja Roma u nacio-nalsocijalistikoj Nemakoj oseao se i kod italijanskog faizma. Iako su se rasni zakoni doneti 1938. godine odnosili samo na Jevreje, u fa-istikoj tampi blioj biolokom rasizmu, razmatrana je i ciganska rasa: nomadizam i kriminalitet smatrani su za rasne karakteristike Roma i Sintija.29 Uprkos injenici da im je priznato arijevsko poreklo, njihove inferiorne psihike i moralne karakteristike smatrane su opa-sne i za samu istotu italijanske rase.30 U asopisu La difesa della Razza (Zatita rase), poznatom po svojom naunom pristupu analizi i ve-lianju arijevske, ali i italijanske rase, pitanje Roma je predstavljeno kao problem trovanja prave evropske krvi.31

Uoi ulaska Italije u rat, 11. septembra 1940. godine, Bokini je na-redio interniranje prisutnih Roma i Sintija, zbog njihove uroene sklonosti ka zloinu, zbog nemogunosti da se drugaije vri nadzor nad njima, kao i zbog mogunosti da se meu njima nalaze elementi koji e organizovati antinacionalne aktivnosti.32 Mesta prinudnog bo-ravka i logora za Rome i Sintije organizovana su u celoj Italiji, a najvie na Sardiniji.33

28 Paola Trevisan, The internment of Italian Sinti in the province of Modena during fas-cism: From ethnographic to archival research, u Romani studies, vol. 23, br. 2/2013, str. 143.

29 Renato Semizzi, Gli Zingari, u Rassegna di clinica, terapia e scienze affini, XXXVIII, br. 1/1939, str. 6667.

30 Isto, str. 7273.31 Guido Landra, Il problema dei meticci in Europa, u La difesa della Razza, br.

2/1940, str. 1115.32 Dokument je objavljen na sajtu www.porrajmos.it, poslednji pristup: 21. marta

2014. godine.33 Mirella Karpati, La politica fascista verso gli Zingari in Italia, u Lacio Drom. Rivista

bimestrale di studi zingari, br. 23/1984, str. 4147. Autorka objavljuje nekoliko svedoanstva Roma koji su bili u tim logorima.


Oskudne publikacije o odnosu italijanskog faizma prema Romi-ma ne pruaju informacije o sudbini onih Roma koji su se nalazili na teritoriji pod kontrolom Socijalne italijanske Republike, marionetske drave osnovane posle kapitulacije Italije 1943. godine, na severu ape-ninskog poluostrva. Ipak, uzimajui u obzir da su u toj dravi vaili mnogi propisi slini onima u Treem Rajhu i da je sudbina mnogih ta-monjih Jevreja zapeaena u logorima smrti irom okupirane Evrope, nije teko pretpostaviti da su tu stradali i mnogi Romi.

Na teritoriji Hrvatske, Bosne-Hercegovine i Srema, u aprilu 1941. godine stvorena je Nezavisna Drava Hrvatska (NDH), pod vostvom Anta Pavelia i ustakog pokreta, ija je ideologija propagirala ideju o etniki istoj Hrvatskoj i videla u nacionalsocijalizmu i u Treem Rajhu model po kojem je trebalo delovati. Arijevski hrvatski narod je u tom smislu trebao da preuzme i novu ulogu na Balkanu, kao i u celoj Evropi. Fanatino katolianstvo je takoe bilo sastavni deo usta-ke ideologije, to je rezultiralo ueem dela lokalnog katolikog sve-tenstva u sprovoenje rasne politike i propagiranje ustakih naela.34 Od samog poetka bilo je jasno, kao to su otvoreno govorile ustake pristalice, da e biti potreban obraun s drugim nacionalnim elemen-tima, koji su u samoj NDH inili skoro polovinu stanovnitva. Najvei problem, u oima ustaa, bili su Srbi, kojih je bilo skoro dva miliona, oko 40.000 Jevreja, kao i izmeu 26.000 i 40.000 Roma, naspram tri i po miliona Hrvata, 150.000 domaih Nemaca i 800.000 muslimana, koje su ustae ubrajale u hrvatski narod.

Od samog uspostavljanja NDH, u novi zakonodavni sistem uvede-ni su osnovni antisemitski i antiromski zakoni koji su vaili u Treem Rajhu. Prilagoavajui ih lokalnoj situaciji, ustae su ih proirile na treu rasnu kategoriju koju je, na neki nain, trebalo iskoreniti iz

34 O tome videti: Marco Aurelio Rivelli, Le gnocide occult: tat indpendant de Croatie, 19411945, LAge dHomme, Losanna, 1998; Viktor Novak, Magnum Crimen. Pola vijeka klerikalizma u Hrvatskoj, Nakladni zavod Hrvatske, Zagreb, 1948; Stella Alexander, The tryple myth: a life of archibishop Alojzije Stepinac, East European Monographs, Boulder 1987.


istog hrvatskog ivotnog prostora, odnosno na Srbe. Godine 1941, 30. aprila, donete su Zakonska odredba o rasnoj pripadnosti i Za-konska odredba o zatiti arijevske krvi i asti hrvatskog naroda, koji-ma je regulisan drutveni status Jevreja i Roma, a kasnije i Srba.

U Zakonu o rasnoj pripadnosti, kojim je hrvatski narod bio defini-san kao arijevski, odreeno je da Kao Ciganin u smislu ove zakonske odredbe vrijedi osoba, koja potjee od dvaju ili vie predaka drugog ko-ljena, koji su Cigani po rasi,35 dok je u Zakonu o zatiti krvi zabranjeno sklapanje braka, odnosno meanje izmeu arijevaca i nearijevaca.36

Tokom maja meseca donet je niz drugih naredbi protiv Srba, Jevre-ja i Roma, koje su dovele do njihovog potpunog odvajanja od hrvatskog nacionalnog tela. Za razliku od Nemake, u istom periodu su poeli i prvi masovni pokolji nad Srbima, kao i uspostavljanje mree koncen-tracionih logora, u kojima su pored Srba bile internirane i odreene kategorije Jevreja. Upravo u tom periodu osnovan je prvi logor smrti u blizini grada Gospia, na lokalitetu Jadovno, koji e u roku od etiri meseca, zajedno sa drugim vezanim podlogorima u Gospiu i na Pagu, progutati ivote oko 40.000 ljudi, velikom veinom Srba.37 U avgustu 1941. godine, usled reokupacije oblasti u kojoj se logor nalazio, od stra-ne italijanske vojske, genocidnu politiku protiv Srba i Jevreja ustae su nastavile u Jasenovcu. U tom selu, udaljenom tek par sati od glavnog grada Zagreba, izgraen je novi logor smrti u kojem e tokom njego-vog postojanja sve do kraja rata nai smrt vie od 130.000 ljudi.38

35 Narodne novine, br. 4, 17. travnja 1941.36 Isto.37 O logoru Jadovno videti: uro Zatezalo, Jadovno sistem ustakih logora, Muzej

rtava Genocida, Beograd, 2007.38 Logor Jasenovac je ve dve decenije predmet otrih sporova u kako u hrvatskoj

tako i u srpskoj istoriografiji. O Jasenovcu videti: Antun Mileti, Koncentracioni logor Jasenovac 19411945. Dokumenta, tom. I i II (1986), tom. III (1987), tom. IV (2007), Narodna knjiga-Gambit, Beograd-Jagodina; Egon Berger, 44 mjeseca u Jasenovcu, Grafiki zavod Hrvatske, Zagreb, 1966; Jaa Almuli, Jevreji i Srbi u Ja-senovcu, Slubeni glasnik, Beograd, 2009; Nataa Mataui, Jasenovac 19411945. Logor smrti i radni logor, Jasenovac-Zagreb, 2003 i od iste autorke Jasenovac, fo-


Istrebljenje romskog stanovnitva, upravo kao u sluaju Srba i Je-vreja, sprovedeno je od strane ustaa potpuno autonomno i nezavi-sno od nemakih genocidnih poduhvata u ostalim delovima Evrope. Ustake vlasti su 19. maja 1942. izdale nareenje svim teritorijalnim jedinicama da treba pokupiti sve Cigane na podruju svih kotara i predati ih kotarskim oblastima koje e sa Ciganima postupiti prema izdanom nalogu. Regularna vojska, odnosno domobrani, pomogli su u tom zadatku, koji je za krajnji cilj imao upuivanje svih Roma u logor Jasenovac.39 Na kraju istog meseca, iz te naredbe, po nalogu Mi-nistarstva unutranjih poslova, a po sugestiji odreenih predstavnika muslimana, izuzeti su Romi muslimanske vere, koje je od tog trenutka trebalo smatrati arijevcima.40 Naime, muslimanski verski lideri su ve tokom 1941. organizovali poseban komitet za odbranu musliman-skih Roma: uprkos tome, nisu svi bili spaseni.41

Svi ostali Romi su u veim ili manjim grupama odvoeni uglavnom vozovima u logor. Poto su svakodnevni transporti bili prebrojni da bi sam logor prihvatio sve, ustae su ih grupisali u oblinjem selu Utice, koje je dobilo ime Ciganski logor. Meutim, ubrzo je postalo jasno da ni to nee biti dovoljno, pa su pristigle poeli da odvode direktno u Gradinu, gde se nalazilo najvee stratite vezano za jasenovaki lo-gor, i da ih tamo ubijaju.42 Postupak likvidiranja Roma je u jednom trenutku liio na selekciju tipinu za nemake logore smrti, jer su se pristigli delili na dve grupe: prva, koju su sainjavali ene, deca, starci i bolesni, odmah je upuivana u smrt, dok su radno sposobni mukar-

tomonografija (Jasenovac, fotomonografia), Spomen podruje Jasenovac, Jaseno-vac-Zagreb, 2008; Dragan Cvetkovi, Stradanje civila Nezavisne drave Hrvatske u logoru Jasenovac, u Tokovi istorije, br. 4-2007, str. 153168.

39 Narcisa Lengel-Krizman, Prilog prouavanju terora u takozvanoj NDH: sudbina Roma 19411945. godine, u asopis za suvremenu povijest, br 1/1986, str. 3233.

40 Isto, str. 34.41 Marko Biondich, The Persecution of Roma-Sinti in Croatia 194145, u Roma and

Sinti. Under-Studied Victims of Nazism. Symposium Proceedings, USHMM, Washi-ngton D.C., 2002, str. 3738.

42 Narcisa Lengel-Krizman, Prilog prouavanju..., str. 3738.


ci zadrani neko vreme u posebnom delu logoru, u najnehumanijim uslovima, i korieni za odreene radove. U julu, meutim, i oni su svi pobijeni, tako da u Jasenovcu nije ostao nijedan iv Rom, osim poje-dinanih izuzetaka.43 U tom kratkom periodu, od aprila do jula 1942. godine, sistematski je ubijeno izmeu 22.000 i 28.000 Roma.44 Za ve-liku veinu, njih preko 22.000, utvren je identitet.45

Istono od Srbije, takoe se odvijao zastraujui genocid nad Ro-mima. Upravo kao u sluaju NDH, i Rumunija je bila nezavisna zemlja tako da je progon Roma bio rezultat interne odluke.

U septembru 1940. godine, nakon to je Rumunija morala da veliki deo teritorije ustupi Sovjetskom Savezu, Maarskoj i Bugarskoj, kralj Karl je imenovao generala Antoneskua za predsednika vlade.

Ubrzo nakon toga, Antonesku je uspostavio reim sa jasnim fai-stikim obelejem, i potpisao savez sa Nemakom. Reim je odmah pokazao svoje antisemitsko lice. Izmeu 1941. i 1942. godine, objavljen je veliki broj zakona i naredbi protiv Jevreja; ve krajem juna 1941. go-dine, rumunske vlasti i vojska izvrile su pokolj u gradu Jai (Iai), gde je zbog navodnog protivdravnog rada i podrke Sovjetskom Savezu, u roku od dva dana pobijeno preko 13.000 Jevreja. Iste godine, tokom napredovanja rumunskih trupa prema Kavkazu, u zajednikom po-hodu na Sovjetski Savez sa Nemakom, Italijom i drugim faistikim snagama, Antonesku je naredio deportaciju Jevreja iz Besarabije i Bu-kovine u tek okupiranu Transnistriju. Mnogi od njih, ubijeni su uoi same deportacije, dok su mnogi drugi umrli u logorima formiranim posebno za njih. Do 1942. godine, navodno iz odmazde zbog napada na rumunske trupe, ubijeno je preko 100.000 Jevreja u raznim drugim pokoljima; u samom gradu Odesa, krajem oktobra 1941. godine, pobi-jeno je preko 25.000 Jevreja.

43 Isto, str. 3839.44 Narcisa Lengel Krizman, Genocid nad Romima, Spomen-podruje Jasenovac, Ja-

senovac-Zagreb, 2003, str. 41.45 Rajko uri i Antun Mileti, n.d., str. 131. Autori su na kraju knjige objavili spi-

sak romskih rtava.


Rauna se da je u tim pokoljima, kao i u logorima u Transnistriji, smrt nalo oko 270.000 Jevreja.46

Rumunski faistiki reim, meutim, sproveo je i posebnu politiku prema Romima. General Antonesku je u svojim govorima ve 1941. godine predloio stroge mere protiv Roma koji su iveli u veim ru-munskim gradovima. Njegova ideja je bila da ih treba preseliti i pri-kupiti u odreena mesta boravka i drati pod kontrolom, kako bi se, s jedne strane, gradovi oistili od njih, a s druge u iskoristila njihova radna snaga.47 U jesen iste godine, pojavila se meu rumunskim vla-stima ideja o deportaciji Roma u Transnistriju. Iz nepoznatih razloga, Antonesku je tome posvetio panju tek nekoliko meseci kasnije. Go-dine 1942, 17. maja, godine naredio je registraciju svih Roma, prven-stveno nomada i onih koji su ranije imali probleme s policijom ili koji nemaju sredstva za ivot. Rauna se da je 1942. godine na teritorijama pod kontrolom Rumunije ivelo oko 210.000 Roma, ne raunajui no-made. Taan broj, meutim, nije se mogao utvrditi jer su mnogi iveli zajedno sa Rumunima, u istim selima, sa istim obiajima i zajedno s njima osnivali porodice.48

Motivisano razlozima javne bezbednosti, ali u stvari zbog rasnog progona, iz raznih krajeva Rumunije u Transnistriju je bilo deportova-no izmeu 25.000 i 26.000 Roma.49 Taj kraj je izabran, navodno, jer je

46 Raul Hilberg, La distruzione degli ebrei dEuropa, Einaudi, Torino, 1999, str. 813. O Holokaustu u Rumuniji videti: Radu Ioanid, The Holocaust in Romania: the de-struction of Jews and Gypsies under the Antonescu regime, 19401944, USHMM, Washington D.C., 2000.

47 M. Benjamin Thorne, Assimilation, invisibility, and the eugenic turn in the Gypsy question in Romanian society, 19381942, u Romani studies, vol. 21, br. 2/2011, str. 194196.

48 Michelle Kelso, Gypsy Deportations from Romania to Transnistria 194244, u Karo-la Fings i Donald Kenrick (prir.), The Gypsies During the Second World War: In the shadow of the swastika, vol. II, University of Hertfordshire Press, Hartfield, 1999, str. 98.

49 Viorel Achim, Romanian Memory of the Persecution of Roma, u Roma and Sinti. Under-Studied Victims of Nazism. Symposium Proceedings, USHMM, Washington D.C., 2002, str. 59.


tamo bila potrebna radna snaga u poljoprivredi, ali i zbog injenice da je maral Antonesku znao da Rumunija nema ambicije za njegovu traj-nu aneksiju, odnosno da e ga rumunske snage posle rata napustiti.50

Romi su deportovani vozovima, a svakome je bila dodeljena osnov-na koliina hleba za petodnevni put. to se tie linih stvari, mogli su da ponesu samo najpotrebnije. Njihova imovina je konfiskovana.

Prvi transporti krenuli su ve u junu 1942. godine. U njima su se na-lazili svi registrovani Romi nomadi, njih oko 11.400. Drugi transporti stigli su u Transnistriju u septembru 1942. godine i obuhvatali su naj-opasnije Rome, njih oko 13.000 stalno nastanjenih. Ostali transporti bili su predvieni za prolee 1943, ali ratne okolnosti spreile su njiho-vu realizaciju, tako da je odvedeno tek nekoliko stotina Roma.51

Posle deportacija usledili su protesti mnogih ljudi, meu kojima su bili predstavnici politikih stranaka, kao i stanovnici sela iji su Romi bili odreeni za deportaciju. Meutim, protesti su se odnosili samo na odvoenje stalno nastanjenih Roma, dok se za nomade niko nije zau-zeo.52 Meu samim Romima dolo je do protesta: George Nikulesku (Gheorghe Niculescu), predsednik Generalne Unije rumunskih Roma, uputio je u septembru 1942. godine molbu predsedniku Antoneskuu da se mere hapenja i odvoenja u Transnistriju ne primenjuju na stal-no nastanjene, koji su situirani i imaju posao, nego samo na nomade.53

Usled nehumanih ivotnih uslova, bede i nastupajue zime, mno-go Roma je ve krajem 1942. godine umrlo od gladi i bolesti. Tokom 1943. godine, mnogi e pokuati da se na bilo koji nain vrate svojim kuama, dok su neodriva situacija za lokalno stanovnitvo, kao i pret-postavka da e Nemaka izgubiti rat, naveli rumunske vlasti da dozvo-le odreenim kategorijama Roma da legalno napuste Transnistriju.54

50 Michelle Kelso, n.d., str. 100.51 M. Benjamin Thorne, n.d., str. 201; Michelle Kelso, n.d., str. 110.52 Viorel Achim, n.d., str. 5960.53 Isto, str. 6061.54 Michelle Kelso, n.d., str. 126128.


Oni koji su preiveli, vratili su se svojim kuama u leto 1944. godi-ne, nekoliko nedelja pre svrgavanja diktatora Antoneskua. Prema ras-poloivim podacima, koje su vlasti prikupile posle rata, od ukupnog broja deportovanih, preivelo je oko 6.000.55

Procene broja ubijenih Roma u Drugom svetskom ratu kreu se od 219.600 do preko 900.000.56 Analizirajui podatke koje su, esto samo na osnovu procena, objavili istoriari Kenrik i Pukson, najvei pro-cenat smrtnosti bio je u Nezavisnoj Dravi Hrvatskoj, gde je od uku-pno 28.500 Roma koji su tu iveli 1939. godina, stradalo njih 28.000. U Rumuniji je stradalo 36.000 od 300.000; u Nemakoj 15.000 od 20.000; u Italiji 1.000 od 25.000; u Francuskoj 15.000 od 40.000, itd.; ukupno 219.700 ubijenih u celoj Evropi. U Srbiji je, prema istim pro-cenama, ubijeno 12.000 od ukupno 60.000 Roma, koliko ih je ivelo u zemlji 1939. godine.57 Kristijan Bernadak je ukupan broj stradalih Roma u Srbiji procenio na 16.000.58 Nije jasno, meutim, da li se ta brojka odnosi na celu Srbiju, iji su delovi u Drugom svetskom ratu bili pod ustaama i Maarima, ili samo na Nedievu Srbiju. Prema dru-gim procenama, u Srbiji je ivelo 150.000 Roma, a ubijeno je izmeu 1.000 i 1020.000.59

55 Isto, str. 130.56 Isto. Najmanju cifru su dali Kenrick i Puxon, n. d., str. 183184, a najveu

Zimmermann, n.d., str. 248292.57 Christian Bernadac, n.d., str. 409.58 Isto, str. 411.59 Isto. Autor navodi procene koje su dali Zimmermann, n.d., str. 258, i Kenrick i

Puxon, n.d., str. 119.

GENOCID NAD ROMIMA U SRBIJI 35

III GENOCID NAD ROMIMAU SRBIJI

Aprilski rat i uspostavljanje vlasti

Bombardovanjem glavnih gradova tadanje Kraljevine Jugoslavije i na-roito prestonice, Beograda, Nemci i njihovi saveznici otpoeli su 6. aprila ratne operacije, koje e u roku od nekoliko dana dovesti do oku-pacije i podele celokupnog jugoslovenskog prostora. Italijanske trupe zaposele su istonu obalu Jadrana, deo Slovenije i Crnu goru, dok su zapadnu Makedoniju i veliki deo Kosova pripojili Albaniji, a na teri-toriji Hrvatske, Bosne i Hercegovine i dananje severozapadne Srbije (Srem), stvorena je faistika tvorevina pod nazivom Nezavisna Drava Hrvatska. S druge strane, Maari su anektirali deo hrvatske teritorije i dobar deo Vojvodine, odnosno Baku, dok su Bugari okupirali central-nu i istonu Makedoniju, kao i jugoistonu Srbiju. Centralnu Srbiju, s Beogradom kao sreditem, odnosno od reka Save i Dunava na severu do Kosovske Mitrovice i Nikog kraja na jugu, Nemci su zaposeli s na-merom da uspostave direktnu kontrolu te oblasti, dok je u Banatu vlast preuzela nemaka narodna manjina ili folksdojeri (Volksdeutsche).1 Na toj teritoriji, odnosno na teritoriji pod neposrednom kontrolom ne-makih i folksdojerskih vlasti, ivelo je tada 3.773.000 ljudi, od kojih 3.367.000 Srba, 23.000 Hrvata, 51.000 ostalih slovenskih narodnosti, 102.000 Maara, 146.000 Nemaca, 66.000 Rumuna i 18.000 ostalih.2 Iako nije mogue utvrditi koliko je Roma tada ivelo u Srbiji, moe se

1 O podeli Kraljevine Jugoslavije videti: Ferdo ulinovi, Okupatorska podjela Jugo-slavije, Vojnoizdavaki zavod, Beograd, 1970.

2 AVII, NdA, 3-1/13-1.


pretpostaviti da ih je bilo oko 60.000,3 naroito ako se uzme u obzir da je u celoj Jugoslaviji pre rata ivelo oko 300.000 Roma.4

Odmah posle kapitulacije vojske Kraljevine Jugoslavije, uspostavljen je u Srbiji okupacioni sistem. Na elu tog aparata nalazio se Vojni zapo-vednik u Srbiji, (Militrverwaltungskommandant, kasnije Bevollmchtigter Kommandierender General in Serbien): na toj funkciji su se tokom 1941. godine smenjivali generali Herman Ferster (Hermann Frster), Lud-vig fon reder (Ludwig von Schrder), Hajnrih Dankelman (Heinrich Danckelmann) i Paul Bader (Paul Bader).5 Vojnom zapovedniku bila su podreena dva taba: Komandni tab, sa zadacima iskljuivo vojne priro-de, i Upravni tab, koji je predstavljao najvaniju strukturu celokupnog okupacionog aparata. ef Upravnog taba, SS-Brigadenfirer Harald Tur-ner, bio je nadlean i za lokalne komande, odnosno za Feldkomandatu-re, Krajskomandature, Ortskomandature i na kraju Plackomandature6.

U saradnji s Vojnim zapovednikom, ali direktno potinjena Glav-noj upravi za bezbednost Rajha u Berlinu (RSHA), u Srbiji je delovala posebna Operativna grupa Policije bezbednosti i Slube bezbednosti ili Ajnzacgrupa (Einsatzgruppe der Sicherheitspolizei und des Sicher-heitsdiensts fr Serbien, ili EG Sipo und SD) na ijem se elu nalazio SS-tandartenfirer Vilhelm Fuks (Wilhelm Fuchs). Unutar Ajnzacgrupe postojao je Odsek IV Gestapo, a unutar njega Referat IV B4 za Jevre-je (i kasnije za Rome), iji je rukovodilac bio SS-Untersturmfirer Fric trake (Fritz Stracke).7

Nemaka okupaciona struktura bila je dalje podeljena na razne druge aparate, prilino glomazne. Na elu resora za ekonomska pi-

3 Christian Bernadac, n. d., str. 409.4 Dragoljub Ackovi, Aunen Romalen!..., str. 17.5 O okupacionom sistemu videti: Valter Manoek, Holokaust u Srbiji. Vojna okupa-

ciona politika i unitavanje Jevreja 19411942, Slubeni list SRJ, Beograd, 2007; Jovan Marjanovi, The german occupation system in Serbia 1941, Beograd, 1963; Cristopher Browning, The Final Solution in Serbia. The Semlin Judenlager. A case study, u Yad Vashem Studies, XV, 1983, Jerusalem, str. 5590.

6 Ferdo ulinovi, n. d., str. 398402; Cristopher Browning, n. d., str. 5556.7 Milan Koljanin, n. d., str. 22.


tanja nalazio se Generalni opunomoenik za privredu Franc Nojhau-zen (Franz Neuhausen), dok je funkciju savetodavnog organa obavljao Opunomoenik Ministarstva inostranih poslova Treeg Rajha Feliks Bencler (Felix Benzler).8

Po shvatanju Haralda Turnera, koji je, po svemu sudei, tokom cele 1941. godine odigrao veoma vanu ulogu u Srbiji, uspostavljanje ne-make vlasti nije bilo dovoljno za efikasno upravljanje okupiranom te-ritorijom. Po njegovom miljenju, neophodne su bile i srpske vlasti, koje bi pred narodom delovale mnogo prihvatljivije nego nemake; s druge strane, njegovo prethodno iskustvo u organizovanju vojnih uprava na zapadnim okupiranim teritorijama, odnosno u Belgiji, Luk-semburgu i Holandiji,9 pokazalo je da je iz isto tehnikih razloga poznavanje jezika, kulture, obiaja, itd. mnogo korisnije delovati u saradnji s lokalnim vlastima nego uspostaviti direktnu kontrolu nad celom teritorijom i, dakle, nad narodom.

Turnerovo shvatanje odnosa izmeu okupatorske vlasti i kvislinke vlade, temeljilo se na zamisli da upravljanje okupiranom zemljom bez njenih sopstvenih organa vlasti nije mogua. Zbog toga je bilo neop-hodno formiranje neke vrste samoupravne strukture, nad kojom oku-pator vri nadzor, koju savetuje, ali kojoj je mogao davati i uputstva.10 Takoe, po reima samog Haralda Turnera, prvi i najvaniji problem posle okupacije bio je nedostatak redovne dravne vlade. Poto su kralj i vlada otili u inostranstvo, pri emu je jedino kralj mogao da imenuje ministre i vladu, na mesto kralja morala je da stupi okupaci-ona vlast da imenuje ministre i time vladu.11

Dok su se lokalne optinske vlasti same reorganizovale i nastavljale da rade uobiajene poslove, Turner je ve poetkom maja odluio da

8 Isto, str. 24 i str. 32.9 AVII, Vojni sudovi, predmet Harald Turner i drugi, 3/III, k. 1, Vojna uprava u Sr-

biji, str. 1.10 AVII, Vojni sudovi, predmet Harald Turner i drugi, 3/III, k. 1, Vojna uprava u Sr-

biji, str. 6.11 AVII, Vojni sudovi, predmet Harald Turner i drugi, 3/III, k. 1, problemi i njihovo

reavanje, str. 1.


stvori takozvanu komesarsku vladu, koja bi u mnogim segmentima delovala kao prava vlada. Po njegovim reima, to je uradio prvenstve-no zato da bi lokalne vlasti u zemlji svoja uputstva dobile od sopstve-nih ministarstava, iji je inovniki kadar velikim delom bio tu.12

Na elo komesarske vlade postavljen je Milan Aimovi, koji je za-jedno s Upravnikom grada Beograda Dragim Jovanoviem bio jedan od ljudi u koje su nemake vlasti imale poverenja.

Aimovi je, naime, ve bio poznat u nemakom krugovima zahvaljujui, s jedne strane, njegovom radu u Kraljevini Jugoslavije u godinama neposredno pre rata, a s druge zbog injenice da je upravo tih godina uspostavio tesnu saradnju izmeu jugoslovenske i nemake policije. Njegov pronemaki, profatistiki i antikomunistiki stav, takoe je bio poznat. U vreme dok je bio na elu Uprave grada Beogra-da, 1936. i 1937. godine, represija nad komunistima je dostigla najveu razmeru, a svaki javni protest uguen je nasiljem.13

Aimovi je za lanove komesarske uprave izabrao njemu poznate ljude iz politikog ivota za vreme Kraljevine Jugoslavije, i posebno one njemu ideoloki bliske. U sastav uprave uli su, na primer, bivi pripadnici Jugoslovenske radikalne zajednice Milana Stojadinovia, Zbora, ali i neki predstavnici demokratske stranke.14

Na dan 16. maja 1941. godine, Aimovi i ostali lanovi Komesar-ske uprave predstavili su preko novina razlog formiranja Uprave i nje-ne zadatke:

Odlukom Vojnog zapovednika u Srbiji uspostavljena je civilna uprava u naoj zemlji i nama je povereno da vodimo pojedine struke dravne uprave, u cilju ouvanja mira i reda i to bre obnove privrednog ivo-ta u zemlji.

12 AVII, Vojni sudovi, predmet Harald Turner i drugi, 3/III, k. 1, Vojna uprava u Sr-biji, str. 7. O obnavljanju starog upravnog aparata videti: Milan Borkovi, Kontra-revolucija u Srbiji: Kvislinka uprava u 19411944, knj. 1, Sloboda, Beograd, 1979, str. 3845.

13 Branislav Boovi, Uprava i Upravnici grada Beograda: (18391944), Prosveta, Be-ograd, 2010, str. 101103; i 203.

14 AJ, 110-102-763, Odluka o utvrivanju zloina okupatora i njihovih pomagaa, Harald Turner, str. 3; Milan Borkovi, n. d., str. 34.


Ostaju na snazi domai zakoni, po kojima e nae administrativne i sudske vlasti raditi, u koliko ih nemake vojne vlasti, u interesu svoje vojne bezbednosti svojim nareenjima ne budu morale privremeno sta-viti van snage.

Prihvatili smo se toga tekog zadatka, u cilju da u ovom sudbonosnom vremenu pomognemo naem narodu i olakamo njegov poloaj.

Verujemo, da e ceo narod odobriti nau odluku, jer on je bio za iskre-nu i lojalnu saradnju sa svojim velikim susedom, nemakim narodom, sa kojim je bio u prijateljstvu i vazda odravao prisne privredne i kul-turne veze. to je na narod doveden sada u ovaj poloaj prema ne-makom Rajhu, to nije bila elja nemakog Rajha, koji je uvek isticao prijateljske namere prema naoj otadbini, niti je pak to krivica naeg naroda, nego je krivica nekolicine njegovih upravljaa, koji su ga uveli u rat bez potrebe i protiv njegovih interesa.

Reeni da se potpuno posvetimo radu na obnovi zemlje, svesni smo od-govornosti i tekoa, koje nam stoje na putu, ali verujemo da e se uz svesrdnu pomo svih narodnih slojeva te tekoe savladati. Potrebno je odbaciti svako politiziranje i biti svestan da nastaje novo vreme u ko-jem se moraju napregnuti sve snage i podneti mnoge rtve, da se zemlja digne iz ruevina u kojima se nalazi.

Imamo obeanje Vojnog zapovednika, da e nas on u naem buduem naporu voljno i svesrdno pomoi. Mi smo mu zahvalni na ovom obeanju, kao i na izjavi da se od nas nee nita zahtevati, to bi se pro-tivilo naoj nacionalnoj asti i dostojanstvu, da nam se saradnja u up-ravi poverava kao nacionalnim ljudima, da naa sluba treba da bude zemlji i narodu, a prema nemakoj upravi iskrena i lojalna. Dali smo re, da emo postupati u ime svoje i u ime svoga naroda. Zahvalni smo na korektnom dranju nemake vojske prema naem narodu sa punim uverenjem, da isto oseanje gaji ceo narod.

Obraamo se s toga Srbima, da nas pomognu u izvrenju tekog zadat-ka, koji stoji pred nama. Pomaui nas, na narod e pomoi samog sebe. Pozivamo ga, da se vrati svom redovnom poslu i da bezuslovno sauva red i mir. Pruena nam je prilika, da sami, bez ikakvih prisilnih mera, uputimo svoju zemlju novom ivotu. Iskoristimo priliku i prihva-timo pruenu nam ruku, sa onom visokom nacionalnom sveu, koja je na narod krasila kroz svu njegovu istoriju.15

15 Zbornik NOR, tom I, knj. 2, dok. 89.


U odnosu na okupacione vlasti, Aimovievo shvatanje komesarske uprave imalo je drugaiju i eksplicitniju konotaciju. Pokazujui svoje zadovoljstvo zbog novonastale situacije, jasno je iskazivao svoju nadu da e njegova vlada biti zaetak nove srpske drave, koja bi bila sastav-ni i lojalni deo novog nacionalsocijalistikog svetskog poretka.

Komesarska uprava je ve u junu pokuala da dejstvuje kao prava vlada nezavisne drave, traei, na primer, od okupacionih vlasti pro-irenje granica Srbije na raun tek uspostavljene NDH, kao i Kosova i Makedonije. Ubrzo je sam Turner dao do znanja komesarima da nisu oni postavljeni na elo uprave da bi se bavili takvim politikim pitanji-ma, nego da bi delovali u skladu s potrebama i nareenjima nemakih vlasti. Upravo u tom smislu, pored organizacija prihvatanja srpskih iz-beglica iz NDH, reorganizacije administrativnog aparata, obnavljanja privrede i drugih kljunih poslova, jedno od prvih polja u kojem su okupacione i kvislinke vlasti pokazale savrenu sinergiju u delovanju bilo je donoenje antijevrejskih i antiromskih mera.16

Antijevrejsko i antiromsko zakonodavstvo

Paralelno sa uvrivanjem okupacionog aparata, to je, pre svega, znailo stvaranje administrativno-policijskog i vojnog aparata, ne-make vlasti su uvele u Srbiju deo zakonodavstvenog sistema koji se ve primenjivao u drugim okupiranim oblastima. To je prvenstveno bilo potrebno kako bi se stanovnitvo, koje je u roku od nekoliko dana ostalo bez svoje dravne i politike glave, mirno stavilo pod okrilje no-vih gospodara i nastavilo svoj ivot bez veih promena. Drugi aspekt tog novog zakonodavstva bilo je usvajanje svih onih naredbi i odredbi koje su primenjivale nemake vojne i policijske vlasti, ime se izraava-la lojalnost nacionalsocijalizmu. U prvim danima okupacije, jedna od briga nemakih vlasti bila je da jasno stavi do znanja Beograanima, kao i stanovnicima cele Srbije, da su i lokalni Jevreji lieni ranga ljud-skog bia i da e za njih vaiti posebno zakonodavstvo. Isto tako, od

16 Vie o Komesarskoj upravi Milana Aimovia: Milan Borkovi, n. d.


samog poetka je bilo jasno da e oni biti rtve ekonomske pljake, fi-zike eksploatacije, iivljavanja i maltretiranja. Nemci su ekali samo nekoliko dana od ulaska u Beograd da bi izdali prvu odredbu koja se odnosi samo na Jevreje: 16. aprila svim Jevrejima je nareeno da se prijave na odreenom mestu, najkasnije do 19. aprila, radi registraci-je, a za one koji to odbiju bila je predviena smrtna kazna. Reakcije su verovatno bile razliite, ali velika veina jevrejskog stanovnitva ipak se prijavila srpskoj policiji, koja je bila zaduena da obavi registraciju. Za njih je tada poeo Holokaust: dobili su ute trake s natpisom Jude i odreen im je prinudni rad, dok e se njihova imovina ubrzo nai na udaru ekonomskih interesa okupatora.

Tokom aprila i maja meseca za Jevreje je doneta celokupna zakon-ska regulativa, koja je po modelu Nirnberkih zakona potpuno odvajala Jevreje od drugih stanovnika, praktino ih getoizirajui u sopstvenom gradu, iako im sloboda kretanja po samom gradu, makar u tom perio-du, nije bila sasvim oduzeta. Zabranjeno im je korienje javnog pre-voza i poseivanje javnih mesta, nisu smeli da idu na pijacu pre deset prepodne, morali su da stanu u redu kod bilo koje fontane i ekaju da se svi poslue pre nego e i oni moi, oduzeti su im elektrini aparati; njihove radnje su stavljene pod komesarsku upravu, to je prvenstveno znailo eksproprijaciju. Na kraju, morali su da obrazuju svoje posebne zdravstvene ustanove, budui da ni lekari ni pacijenti nisu vie smeli da kroe u javnu bolnicu. Nemci su kontrolisali jevrejsku zajednicu, s jedne strane, preko srpske policije, koja je bila zaduena za prime-njivanje nove zakonske regulative, kao i za kanjavanje neposlunih elemenata, a s druge strane preko Predstavnitva jevrejske zajednice, odnosno preko posebnog tela sastavljenog od visokih predstavnika je-vrejske zajednice, koje je, upravo kao i bilo koji Judenrat u istonoj Evropi, izvravao nemaka nareenja i starao se o celokupnoj jevrej-skoj zajednici.

Kad se ve sve ustanovilo, novi zakonodavstveni sistem koji su oku-patori uveli u Srbiji okomio se na drugu kategoriju ljudi, koja je po nacistikoj ideologiji bila nekompatibilna s novim poretkom, to jest


na Rome. Vojni zapovednik u Srbiji je 20. maja 1941. izdao Uredbu o tampi u Srbiji. U njoj se izmeu ostalog kae:

2 Dozvola za obavljanje urednikog poziva sme da se izda samo ako dotini:

1. Nije Jevrejin ili Ciganin ili ako nije oenjen Jevrejkom ili Cigankom;

2. Ako je navrio 21 godinu starosti;

3. Ako nije ogranien u svojoj poslovnoj sposobnosti;

4. Ako je struno obrazovan i;

5. Ako po svojoj linosti prua sigurnost da moe da ispunjava zadatke jednog urednika17.

Dva dana kasnije, odnosno 22. maja, Vojni zapovednik je izdao tri uredbe kojima se regulisao rad u umetnikom i izdavakom polju: Uredbu o voenju pozorita, Uredbu o radu bioskopa i iznajmljiva-nju filmova, i Uredbu o kabareima i varijeteima. Sadraj te uredbe je slian, naroito kada je re o Jevrejima i Romima, koji se pominju u odreenim stavkama, kako bi im se zabranio bilo kakav rad u okviru tih aktivnosti i preduzea. U prvoj Uredbi, koja se odnosi na pozorita, operu i balet, stoji da:

2. [...] Jevreji i Cigani, kao i lica koja se nalaze u braku sa Jevrejima i Ciganima, ne mogu da dobiju dozvolu za voenje preduzea iz 1.

3. Molbe za dozvolu imaju da se podnesu na nemakom jeziku u tri prepisa Vojnom zapovedniku u Srbiji. Molbe imaju da sadre sledee podatke:[...]

2. Pismenu izjavu molioca da ni on ni njegova zakonita ena nisu Je-vreji ili Cigani;[...]

8. Pismenu izjavu molioca da ni zamenici ni njihove ene nisu Jevreji ili Cigani.

5[...] Jevreji i Cigani kao i lica koja se nalaze u braku sa Jevrejima ili Ci-ganima, ne smeju da rade niti da budu uposleni u preduzeima po 118.

17 Nove naredbe i Uredbe, Novo vreme, 24. maja 1941, str. 6.18 Nove naredbe i Uredbe, Novo vreme, 25. maja 1941, str. 6.


Bile su to prve naredbe u kojima se prvi put obratila na Cigane pa-nja kao i na Jevreje. Meutim, tek nekoliko dana kasnije, tanije 30. maja, Vojni zapovednik je objavio Naredbu koja se odnosi na Jevreje i Cigane, kojom je definitivno regulisan njihov status unutar Srbije. Naredba se sastoji od 22 lana, i vano je citirati u celini kako bi se shvatio poloaj Roma, i Jevreja, u tom trenutku. Prvih 17 lanova od-nose eksplicitno na Jevreje:

Na osnovu ovlaenja izdatog od strane Glavnokomandujueg vojne sile nareujem sledee:

I Jevreji

1. U smislu ve izdatih naredaba i onih koje e izdavati Glavni vojni zapovednik za Srbiju, Jevrejinom se smatra svako lice koje vodi po-reklo od najmanje tri jevrejska pretka (pod ovim se podrazumeva-ju roditelji oca i majke). Preci se smatraju za Jevreje ako su po rasi punokrvni Jevreji ili pripadaju jevrejskoj veroispovesti ili su joj pri-padali. Kao Jevreji se smatraju i Jevreji melezi od jednog ili dva je-vrejska pretka (pod ovim se podrazumevaju roditelji oca i majke) koji su posle 5. aprila 1941 godine pripadali zajednici jevrejske vero-ispovesti ili joj pristupili. Isto tako se smatraju Jevrejima i jevrejski melezi, koji su venani Jevrejkom ili koji stupe u brak sa Jevrejkom.

2. Jevreji se imaju prijaviti u roku od dve nedelje posle objave ove nared-be srpskim policijskim prijavnim vlastima, u ijem podruju imaju mesto stanovanja ili se privremeno nalaze, da bi se uveli u spiskove Jevreja. Prijava preko stareine kue dovoljna je za celu porodicu.

3. Jevreji su duni obeleiti se. Oni moraju nositi na levoj ruci utu traku sa natpisom Jevrejin.

4. Jevreji ne mogu biti javni slubenici. Njihovo uklanjanje iz ustano-va moraju odmah da izvre srpske vlasti.

5. Jevrejima ne moe biti dozvoljeno upranjavanje prakse advokata, lekara, zubnog lekara, veterinara i apotekara.

5. Jevrejski advokati koji su dosad imali advokatsku praksu ne smeju vie izai pred sud ili vlasti kao zastupnici. Jevrejskim lekarima i zubnim lekarima se oduzima praksa, u koliko se ne radi o leenju Jevreja. Na ulazu u ordinacije mora biti istaknuto jevrejsko poreklo i zabrana leenja Arijevaca. Jevrejskim veterinarima i apotekarima se zabranjuje rad.


6. Za popravku ratom nastalih teta postoji za Jevreje oba pola u staro-sti od 14 do 60 godina prinudni rad. O broju uesnika Jevreja u radu odluuju nadlene Okrune komande ili oni odeljci koje je odredio Glavni vojni zapovednik za Srbiju.

7. Jevrejima je zabranjeno poseivanje pozorita, bioskopa, mesta za razonodu svake vrste, javnih kupatila, sportskih priredaba i javnih vaara. Poseivanje gostiona takoe je zabranjeno Jevrejima, uko-liko izvesni lokali nisu dobili odobrenje od Glavnog vojnog zapo-vednika za Srbiju, da mogu dozvoliti pristup Jevrejima. Ovi lokali moraju biti obeleeni naroitom oznakom.

8. Jevreji ne mogu biti vlasnici vaspitnih ili zabavnih ustanova ili da budu u njima zaposleni.

9. Jevrejima koji su izbegli iz okupirane srpske teritorije zabranjen je povratak u istu. Ni jedan Jevrejin ne sme bez odobrenja za njegovo mesto stanovanja i prebivanja nadlene Okrune Komande da na-pusti svoje dotadanje mesto stanovanje ili prebivanja. Svaki Jevre-jin mora da ostane u svome stanu od 20 do 6 asova.

10. Svi radio-aparati i materijal iji su vlasnici Jevreji ili se nalaze u njihovom posedu, moraju se odmah prijaviti preko nadlene op-tine njihovog mesta stanovanja ili prebivanja Okrunoj komandi.

11. Jevreji i suprunici Jevreja moraju u roku od 10 dana po objavi ove Naredbe preko nadlene optine svog mesta stanovanja ili prebi-vanja prijaviti Okrunoj komandi svoj imetak sa naznaenjem gde se ovaj nalazi. Svako raspolaganje imetkom besplatno ili uz nagra-du zabranjeno je. Poslovi zakljueni na pravnoj osnovi koji su su-protni ovoj odredbi, ponitavaju se. Od ove zabrane se izuzimaju izdaci za nabavku najpotrebnijih namirnica za odravanje ivota.

12. Jevrejska privredna preduzea ili ona preduzea koja su posle 5. aprila 1941. jo bila jevrejska, moraju se prijaviti nadlenim Okrunim komandama do 15. juna 1941. Nadlena je Okruna komanda u ijem okrugu privatna lica imaju svoja mesta stano-vanja a pravna lica svoja sedita. Ovo vai i za jevrejska privred-na preduzea sa seditem izvan okupirane teritori

Documents

Stradanje Roma u Srbiji Za Vreme Holokausta