Stefan Tasić - Državina

VISOKA POSLOVNA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA U LESKOVCU

VISOKA POSLOVNA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA U LESKOVCU

- Trgovinsko pravo

DRAVINA- Seminarski rad

STUDENT:

MENTOR:

Stefan TASI

Prof. dr arko ANELKOVIMenadment u biznisu

Index br. 12328/13

LESKOVAC, 2015.

SadrajUvod .................................................................................................................................. 3

Dravina ............................................................................................................................. 4

1. Pojam dravine ................................................................................................... 4

2. Objekt i subjekt dravine ....................................................................................4

3. Sticanje, prenos i gubitak dravine .....................................................................5

4. Vrste dravine .....................................................................................................7

5. Zatita dravine ...................................................................................................8

Zakljuak .......................................................................................................................... 10Literatura .......................................................................................................................... 11

Uvod

U drutvenim odnosima regulisanim pravom dravina nesumnjivo igra veoma znaajnu ulogu. Ona je jedan od najstarijih (i najspornijih) instituta graanskog prava. Dravina je onaj drutveni odnos koji pravni poredak odreuje svojim normama, pravno relevantan socijalni odnos. Sloen je odnos prava i dravine. Pravna nauka se dosta bavila pitanjem prirode dravine izraene dilemom da li je dravina injenica ili pravo, a preovladava miljenje da se ipak radi o injenici koja je pravno relevantna. Dravina je faktiko stanje zatieno pravom. Ona ulazi u pravnu sferu, ali nije pravo. Dakle, dravina se priznaje kao injenica, ali uvaavaju se i njeni pravni uinci. Zbog toga nije od znaaja ima li faktika vlast nekog lica pravnu osnovu ili ne. Dranje bez pravnog osnova, u principu, nije doputeno, ali pod odreenim uslovima moe da bude pravno relevantno. Pravo posmatra dravinu odvojeno od prava na dravinu. To ne znai da je dravina nezavisna od prava. Ona vie pripada svetu pravnog nego injeninog i zato je uvek aktuelan interes pravne nauke za ovaj institut. Pravo stvara dravinu. Jedno isto faktiko stanje smatra se, bar privremeno, kao pravno stanje i stavlja se pod pravnu zatitu.Dravina

1. Pojam dravine

Dravina (possessio) je na prvi pogled jednostavna pravna institucija, ali taj prvi utisak vara. O njenoj pravnoj prirodi, o tome da li je starija ili ne od svojine, o karakteru dravinske zatite jos uvek se vode diskusije.

Dravina je faktika vlast na stvari, nezavisno od toga da li se vri na osnovu subjektivnog prava ili bez pravnog osnova i nezavisno od toga da li dralac veruje da je ovlaen da vri tu faktiku vlast. Faktika vlast na stvari ne podrazumeva stalni kontakt sa stvari, ve prostorni odnos prema njoj i ona se ostvaruje kroz njegovo iskoriavanje. Znaajna je jer njeni odreeni oblici mogu dovesti do svojine uz ispunjenje nekih uslova predvienih zakonom. Dravina se razlikuje od slinog odnosa - detencije. I u odnosu detencije vidljiva je injenica faktike vlasti na stvari, ali se ona voljno dri za drugoga. Lice koje po osnovu radnog ili slinog odnosa, ili u domainstvu dri fakticku vlast na stvari za drugo lice, a duno je da postupa po uputstvima ovog drugog lica, nema dravinu. Dravinsku zatitu u navedenom sluaju ima drugo lice, a ne detentor.

2. Objekt i subjekt dravine

Objekt dravine je svaka stvar u graanskopravnom smislu, bilo da je u prometu bilo da je van njega. Dravna na jednoj stvari nuno se prostire na sve njene sastavne delove, kako potpuno inkorporisane, tako i nepotpuno inkorporisane. Dralac sloene stvari moe na nepotpuno inkorporisanom sastavnom delu imati po kvalitetu razliitu dravinu od one koju ima na ostalim delovima, a mogue je da na nepotpuno inkorporisanom sastavnom delu istovremeno postoji dravina draoca sloene stvari i dravina nekog drugog subjekta. to se tie pripatka, poto nije u fizikoj vezi sa glavnom stvari, dralac glavne stvari je dralac pripatka samo ako na njemu ima efektivnu faktiku vlast. Slino je i za za zbirne stvari: dralac zbirne stvari je dralac samo onih primeraka na kojima ima stvarno faktiku vlast.

Subjekti dravine, tj. dralac moe biti svako pravno i fiziko lice. U odnosu na neke stvari, kao subjekti dravine mogu se pojaviti sva fizika i pravna lica, a u odnosu na druge stvari samo odreene kategorije pravnih subjekata. Pravni subjekt moe biti subjek dravine na onoj vrsti stvari na kojoj moe imati pravo svojine ili neko drugo stvarno ili obligaciono pravo koje ga ovlauje na dranje, odnosno upotrebu stvari. Dravinu moe stei i poslovno nesposobno fiziko lice, ako je u konkretnom sluaju, s obzirom na vrstu stvari, sposobno da na osnovu svoje odluke stekne faktiku vlast na stvari. Tako je dete, koje nije navrilo 14 godina ivota, sposobno da stekne dravinu na odei i obui, grakama itd. Ali ne i na zgradi i na zemljitu. U sluaju povrede dravine poslovno nesposobnog lica, spor e voditi njegov zakonski zastupnik. Ukoliko poslovno nesposobno lice nije u stanju da stekne dravinu, npr. zbog nesposobnost za rasuivanje, dravinu stie vri i titi u ime i za raun tog lica, njegov zastupnik. U ime i za raun pravnog lica dravinu stiu, vre i tite njegovi organi.

3. Sticanje, prenos i gubitak dravine

Dravina se stie uspostavljanjem te faktike vlasti na stvari. To moe biti:

1) neposredno ili2) posredno.

Neposredno (izvorno) sticanje je uspostavljanje faktike vlsti na stvari koja se uopte ne nalazi u neijoj dravini (npr. zauzimanje naputenih pokretnih stvari, ulovljena divlja, uhvaena riba.

Posredno sticanje dravine je zasnivanje faktike vlasti na stvari koja se ve nalazi u neijoj dravini.

Prenos dravine vri se predajom stvari (tradicijom) - pokretne stvari, predajom isprava (koje omoguavaju raspolaganje sa stvari npr. predaja konosmana), predaja sredstava (koja omoguavaju faktiku vlast na stvari npr. predaja kljueva automobila), izdvajanjem i obeleavanjem stvari.

Prema pravilu, u sluaju sukoba izmeu savesnog imaoca isprave koji nema faktiku vlast na stvari i savesnog imaoca faktike vlasti na stvari, u prednsoti je savesni imalac faktike vlasti na stvari.

Dravina se gubi prestankom faktike vlasti. Prestanak moe biti:

1) apsolutan prestala je svaka dravina na toj stvari (zbog propasti stvari);

2) relativan prestala je samo za dosadanjeg draoca (razni sluajevi prenosa dravine).

4. Vrste dravine

Neposrednu dravinu ima onaj ko neposredno (lino ili preko svog detentora) vri faktiku vlast na stvari (npr. lopov koji dri i upotrebljava ukradenu stvar, vlasnik koji se slui svojom stvari, imalac ili uzurpator slubenosti koji prelazi preko tueg zemljita).

Posrednu dravinu ima lice koje faktiku vlast na stvari vri preko drugogo lica, kojem je po osnovu plodouivanja, ugovora o korienju stana, zakupa, uvanja, posluge ili drugog pravnog posla, dalo stvar u neposrednu dravinu.

Dravina stvari (svojinska dravina) je najira faktika vlast na stvari, koja po obimu odgovara sadrini prava svojine. Dralac stvari (svojinski dralac) se ponaa kao vlasnik, bez obzira na to da li ima pravo svojine ili ne (npr. svojinski dralac je i lopov i nalaza koji je utajio naenu stvar i onaj ko je kupio od lopova, a nije postao vlsnik).

Dravina prava je ua, delimina faktika vlast na stvari, koja po obimu odgovara nekom drugom pravu ija je sadrina u neposrednoj vlasti na stvari (plodouivanju, stvarnoj slubenosti, zakupu, posluzi).

Dravina je zakonita ako se zasniva na punovanom pravnom osnovu, tj. na pravnom poslu koji je po objketivnom pravu podoban za sticanje one vrste prava iju sadrinu dralac vri.

Nezakonita je ona dravina koja se ne zasniva na punovanom pravnom osnovu (npr. uzurpator, lopov i utajiva su nezakoniti draoci, koa i onaj ko je do stvari doao na osnovu nevaeeg kupoprodajnog ugovora).

Savesna dravina je ako dralac ne zna ili ne moe znati da stvar koju dri nije njegova. Pretpostavlja se da je dravina savesna dok se ne dokae suprotno.

Nesavesna dravina postoji kad dralac stvari zna ili je mogao znati da stvar koju dri nije njegova.

Prava steena po zakonu.

Manljiva je dravina steena silom, prevarom ili zloupotrebom.

5. Zatita dravine

Svaki dralac stvari i prava ima pravo na zatitu od smetanja dravine koje smetanje moe biti uznemiravanjeilioduzimanjedravine.

Dva su naina zatite dravine:

samopomo i

sudska zatita.

Svaki dralac ima pravo na samopomo protiv onoga ko ga neovlaeno uznemirava u dravini ili mu ju je oduzeo, pod uslovom:

da je opasnost neposredna,

da je samopomo nuna i

da nain njenog vrenja odgovara prilikama u kojima postoji opasnost.

Sudska zatita od uznemiravanja, odnosno oduzimanja dravine moe se traiti u roku od 30 dana od dana saznanja za smetanje i uinioca, a najkasnije u roku od godinu dana od nastalog smetanja. I dralac koji je dravinu stekao silom, potajno ili zloupotrebom poverenja (vi, clam, praecario) ima pravo na zatitu, osim prema licu od koga je na takav nain doao do dravine, ako od nastalog smetanja nisu protekli rokovi (30 dana od dana saznanja za smetanje i uinioca, a najkasnije u roku od godinu dana od nastalog smetanja).

Sud prua zatitu prema poslednjem stanju dravine i nastalom smetanju, pri emu nije od uticaja pravo na dravinu, pravni osnov dravine i savesnost draoca.Cilj je uspostava preanjeg stanja kako je bilo pre smetanja, tj. oduzimanja i uznemiravanja.

Sudralac uiva zatitu u odnosu na trea lica, kao i u meusobnim odnosima sa drugim sudraocima, ako jedan od njih onemoguava drugoga u dotadanjem nainu vrenja faktike vlasti na stvari koja je u njihovoj dravini.

Odlukom o zahtevu za zatitu od smetanja dravine odreuju se zabrana daljeg uznemiravanja dravine pod pretnjom novane kazne, odnosno vraanja oduzete dravine, kao i druge mere potrebne za zatitu od daljeg smetanja.

Nezavisno od spora zbog smetanja dravine moe se traiti sudska zatita dravine po osnovu prava na dravinu.

Zakljuak

Dravina je faktika vlast na stvari, nezavisno od toga da li se vri na osnovu subjektivnog prava ili bez pravnog osnova i nezavisno od toga da li dralac veruje da je ovlaen da vri tu faktiku vlast. Faktika vlast na stvari ne podrazumeva stalni kontakt sa stvari, ve prostorni odnos prema njoj i ona se ostvaruje kroz njegovo iskoriavanje. Znaajna je jer njeni odreeni oblici mogu dovesti do svojine uz ispunjenje nekih uslova predvienih zakonom.

Dravina je najee sadrina nekog subjektivnog prava, npr. prava svojine. Meutim, drzavina postoji i onda kada lice nema subjektivno pravo, ali na stvari preduzima odreene radnje kao da je ona njegova. Draocem se smatra i lopov, uzurpator i utajiva. Ta injenica nije poeljna, ali je drutvena realnost i pravni poredak priznaju pod odreenim uslovima. Lice koje vri faktiku vlast na stvari ima interes da stvar dri, a due dranje stvari kod okoline stvara pretpostavku da se radi o pravu na stvari. Zato pravo uvaava ovu injenicu, tako to za nju vezuje odreene pravne posledice.Neposredna dravina ima onaj ko neposredno (lino ili preko svog detentora) vri faktiku vlast na stvari (npr. lopov koji dri i upotrebljava ukradenu stvar, vlasnik koji se slui svojom stvari, imalac ili uzurpator slubenosti koji prelazi preko tueg zemljita).Literatura

Anelkovi, ., Anelkovi Slijepevi, M., Trgovinsko pravo sa osnovama prava - praktikum, Leskovac, 2009.

Anelkovi, ., Trgovinsko pravo sa osnovama prava - skripta, Leskovac, 2006.

Babi, I., Osnovi imovinskog prava, Beograd, 2007.

Vukievi, S., Anelkovi, ., Trgovinsko pravo sa osnovama prava, Leskovac, 2006.Lazarevi, D., Dravina - pojam, oblici i zatita, Beograd, 2010.Milenkovi, D., Poslovno pravo, Beograd, 2004. HYPERLINK "http://www.knjizara.com/knjige/osoba/0/-aktuelnosti/37155/1/Dragoljub%20Lazarevi%C4%87" Lazarevi, D., Dravina - pojam, oblici i zatita, Beograd, 2010.

HYPERLINK "http://www.knjizara.com/knjige/osoba/0/-aktuelnosti/37155/1/Dragoljub%20Lazarevi%C4%87" Lazarevi, D., Dravina - pojam, oblici i zatita, Beograd, 2010.




Milenkovi, D., Poslovno pravo, Beograd, 2004.




















PAGE 2

Documents

Stefan Tasić - Državina