Statut OŠ "Šamu Mihalj" Bačko Petrovo Selo

8/12/2019 Statut O "amu Mihalj" Bako Petrovo Selo

1/35

Na osnovu lana 21. Zakona o javnim slubama (Slubeni glasnik RS, br. 42/91 i 71/94) i lana 57 stav 1 taka 1. Zakona o

osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (Slubeni glasnik RS, br. 72/2009 i 52/2011), kolski odbor Osnovne kole amu

Mihalj u Bakom Petrovom Selu, ul. Dr Imrea Kia br. 34, na sednici odranoj dana 15.01.2010. godine (broj: 12/1-10), doneo je

S T A T U T

OSNOVNE KOLE AMU MIHALJ BAKO PETROVO SELO

Preien tekst (izmene i dopune broj: 212/1-10 od dana 02.12.2010. godine, 126/1-11 od dana 22.06.2011. godine, 163/1-11 od

dana 14.09.2011. godine, 61/1-12 od dana 14.03.2012. godine i 34/1-14 od dana 06.02.2014. godine)

I OPTE ODREDBE

lan 1.

Ovim Statutom utvruje se pravni poloaj, delatnost, unutranja organizacija, rukovoenje i upravljanje, nain odluivanja i

druga pitanja od znaaja za rad Osnovne kole amu Mihalj u Bakom Petrovom Selu (u daljem tekstu: kola).

lan 2.

kola je ustanova koja obavlja delatnost osnovnog obrazovanja i vaspitanja, odnosno poslove javne slube u skladu sa Ustavom,

Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, Zakonom o osnovnoj koli, drugim zakonima, kolektivnim ugovorom i

ovim Statutom.

lan 3.

kola posluje u sredstvima u dravnoj svojini.

lan 4.

Na osnivanje, upravljanje, rukovoenje, poloaj zaposlenih, nadzor nad zakonitou rada i ukidanje kole primenjuju se odredbeZakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i drugih zakona.

lan 5.

Statusne promene kole (pripajanje, izdvajanje, organizovanje izdvojenog odeljenja itd.), promena naziva ili sedita kole mogu

se vriti uz saglasnost osnivaa i u skladu s aktom o mrei ustanova koji donosi osniva.

kola ne moe da vri statusne promene, promenu naziva ili sedita u toku nastavne godine.

II PRAVNI POLOAJ KOLE

1. Naziv, sedite, peat i tambilj

lan 6.

kola je pravno lice sa svim pravima i obavezama koje proistiu iz Ustava, Zakona i ovog Statuta.

kola je upisana u sudski registar koji se vodi kod Trgovinskog suda u Novom Sadu reenjem Fi. br. 2011/2001 od 03.08.2001.

godine, registracioni list br. 5-140.

Delatnost kole po Zakonu o klasifikaciji delatnosti (Sl. glasnik RS, br. 104/2009) i Uredbe o klasifikaciji delatnosti (Sl. glasnik

RS, br. 54/2010) je: 85.20 osnovno obrazovanje.

lan 7.kola je ustanova koja obavlja delatnosti osnovnog obrazovanja i vaspitanja i posluje pod nazivom Osnovna kola amu Mihalj

Bako Petrovo Selo.

Naziv kole na maarskom jeziku je: Samu Mihly ltalnos Iskola Pterrve.


2/35

Sedite kole je u Bakom Petrovom Selu, ul. Dr Imrea Kia br. 34.

lan 8.

kola ima peat i tambilj.

kola u svom radu koristi:1) jedan peat okruglog oblika sa grbom Republike Srbije u sredini, prenika 40 mm, sa ispisanim tekstom u

koncentrinim krugovima oko grba: REPUBLIKA SRBIJA; AUTONOMNA POKRAJINA VOJVODINA; OPTINA BEEJ;OSNOVNA KOLA AMU MIHALJ; BAKO PETROVO SELO - SZERB KZTRSASG; VAJDASG AUTONM

TARTOMNY; BECSE KZSG; SAMU MIHLY LTALNOS ISKOLA; PTERRVE, koji slui za overavanje

verodostojnosti javne isprave koju izdaje kola (svedoanstvo o zavrenoj osnovnoj koli, svedoanstvo o

zavrenom pojedinanom razredu, aka knjiica, prevodnica ili uverenje o poloenom stranom jeziku itd.) i za

overavanje ugovora;

2) jedan mali peat okruglog oblika sa malim grbom Republike Srbije u sredini, prenika 28 mm, sa ispisanimtekstom u koncentrinim krugovima oko malog grba: REPUBLIKA SRBIJA; AUTONOMNA POKRAJINA

VOJVODINA; OPTINA BEEJ; OSNOVNA KOLA AMU MIHALJ; BAKO PETROVO SELO, koji se upotrebljava

za overavanje akata iz oblasti kancelarijskog i materijalno-finansijskog poslovanja , pojedinanih pravnih akata idrugih akata koje kola izdaje uenicima i zaposlenima u koli,za signiranje knjinog fonda kolske biblioteke i za

interne potrebe;

3) tambilj kole pravougaonog oblika, veliine 53 x 29 mm, sa vodoravno ispisanim tekstom: OSNOVNA KOLAAMU MIHALJ; BROJ ; DATUM; BAKO PETROVO SELO - SAMU MIHLY LTALNOS ISKOLA; SZM;

DTUM; PTERRVE , koji se koristi za zavoenje otpremanje akata.

Tekst na peatu pod takom 1) i tambilju pod takom 3) ispisan je na srpskom jeziku, irilinim pismom i na

maarskom jeziku. Tekst na peatu pod takom 2) ispisan je na srpskom jeziku, irilinim pismom.

lan 9.

Direktor kole je odgovoran za izdavanje, rukovanje i uvanje peata.

Direktor kole moe preneti ovlaenja rukovanja, izdavanja i uvanja peata drugom licu. Lice kome je poveren peat na

uvanje i upotrebu, duan je da ga uva na nain kojim se onemoguava neovlaeno korienje peata.

Peat i tambilj uvaju se posle upotrebe zakljuani.

2. Pravni promet, zastupanje i predstavljanje kole

lan 10.

kola ima svojstvo pravnog lica s pravima, obavezama i odgovornostima na osnovu zakona i ovog Statuta.

kola ima pravo da u pravnom prometu zakljuuje Ugovore i preduzima druge pravne radnje i pravne poslove u okviru svoje

pravne i poslovne sposobnosti. Za svoje obaveze odgovara svojim sredstvima i imovinom.

kola ima svoj tekui raun koji se vodi kod nadlene Slube za javna plaanja.

lan 11.

kolu zastupa s neogranienim ovlaenjem direktor kole.

kolu predstavlja direktor.

Direktor kole u okviru svojih ovlaenja moe punomojem da ovlasti drugo lice da zastupa kolu u odreenim pravnim

poslovima, odnosno, da ga zamenjuje u poslovima iz delokruga njegovog rada u sluaju spreenosti ili u njegovom odsustvu.


3/35

III DELATNOST KOLE

lan 12.

kola obavlja obrazovno-vaspitnu delatnost, odnosno poslove kojim se obezbeuje ostvarivanje zakonom utvrenih pravagraana od optih interesa u osnovnom obrazovanju i vaspitanju.

lan 13.

U koli su zabranjene aktivnosti kojima se ugroavaju, omalovaavaju, diskriminiu ili izdvajaju lica, odnosno grupe lica, poosnovu: rasne, nacionalne, etnike, jezike, verske ili polne pripadnosti, fizikih i psihikih svojstava, smetnji u razvoju i

invaliditeta, zdravstvenog stanja, uzrasta, socijalnog i kulturnog porekla, imovnog stanja, odnosno politikog opredeljenja i

podsticanje ili nespreavanje takvih aktivnosti, kao i po drugim osnovima utvrenim zakonom kojim se propisuje zabrana

diskriminacije.

U koli je zabranjeno: fiziko, psihiko i socijalno nasilje; zlostavljanje i zanemarivanje dece i uenika; fiziko kanjavanje i

vreanje linosti, odnosno seksualna zloupotreba dece i uenika ili zaposlenih.

lan 14.

U koli nije dozvoljeno stranako organizovanje i delovanje i korienje prostora kole u te svrhe.

IV UNUTRANJA ORGANIZACIJA KOLE

Unutranja organizacija rada kole

lan 15.

U skladu sa organizacijom rada i karakterom obrazovno-vaspitne delatnosti, radi ostvarivanja to potpunijih rezultata uizvravanju poslova i radnih zadataka kole, u cilju ostvarivanja prava, obaveza i odgovornosti, zaposleni pojedinih delovaprocesa rada organizuju se u organizacione (radne) jedinice.

Unutranja organizacija kole utvruje se Pravilnikom o organizaciji rada i sistematizaciji radnih mesta u koli koju donosi

direktor kole.

Organizacija obrazovno-vaspitne delatnosti

lan 16.

kola svoju obrazovno-vaspitnu delatnost ostvaruje na osnovu nastavnog plana i programa, koji donosi organ odreen zakonom.

Vreme, mesto, nain i nosioci ostvarivanja svih oblika obrazovno-vaspitnog rada u toku kolske godine utvruju se Godinjim

programom rada, koji se donosi do 15. septembra.

Nastavni plan i program ostvaruju se u koli na srpskom i maarskom nastavnom jeziku.

kola je obavezna da do zavretka nastavne godine ostvari nastavni plan i program iz svih predmeta i drugih aktivnosti utvrenih

Godinjim programom rada kole.

lan 17.

U koli se koriste udbenici i nastavna sredstva koje odobri nadleni organ u skladu sa zakonom.

Oblici obrazovno-vaspitnog rada

lan 18.

Obrazovno-vaspitna delatnost kole ostvaruje se putem: redovne nastave; dopunske i dodatne nastave; pripremne nastave; ispita;


4/35

korektivnog pedagokog rada; proizvodnog ili drugog drutveno-korisnog rada; profesionalnog informisanja i usmeravanja uenika; drutvenih i slobodnih aktivnosti uenika; kulturne i javne delatnosti kole; produenog boravka ili celodnevne nastave; rekreativne nastave (nastava u prirodi); ekskurzija, izleta, poseta i dr.

1. Nastava

lan 19.

Nastava kao osnovni oblik obrazovno-vaspitnog rada se izvodi u odeljenju, a izuzetno po grupama ili individualno.

Odeljenje se obrazuje od uenika istog razreda koji pohaaju nastavu na istom nastavnom jeziku.

lan 20.

Osnovno obrazovanje i vaspitanje traje osam godina i ostvaruje se u dva obrazovna ciklusa.

Prvi ciklus obuhvata prvi do etvrtog razreda, za koje se organizuje razredna nastava. Izuzetno nastava stranog jezika, izbornih ifakultativnih predmeta moe da bude organizovana i kao predmetna nastava, u skladu sa kolskim programom.

Drugi ciklus obuhvata peti do osmog razreda, za koje se organizuje predmetna nastava, u skladu sa kolskim programom.

lan 21.

Roditelj, odnosno staratelj uenika prilikom upisa u prvi i svaki naredni razred ima pravo i obavezu da odlui da uenik pohaa

versku nastavu ili nastavu iz drugog predmeta koji utvrdi ministar prosvete.

Predmet iz stava 1. ovog lana za koji se roditelj, odnosno staratelj opredelio, obavezan je za uenika u toj kolskoj godini.

Uenik koji se opredelio za jedan od dva izborna predmeta versku nastavu ili graansko vaspitanje, izborni predmet moe damenja u toku ciklusa osnovnog obrazovanja.

lan 22.

Nastava se izvodi po rasporedu asova koji u skladu s pedagokom normom nastavnika odreuje direktor, po pribavljenom

miljenju Nastavnikog vea.

Vreme poetka nastave, raspored smena, vreme poetka i zavretka asova, trajanje odmora i dr. utvruje se na poetku svake

kolske godine Godinjim programom rada.

lan 23.

Nastavni dan je dan u kom se izvodi nastava prema Godinjem programu rada.

Kao radni dan smatra se dan u kom se organizuje: kulturna i javna delatnost kole, takmienja uenika, izleti i drugo.

2. Dopunska i dodatna nastava

lan 24.

Dopunsku nastavu kola organizuje tokom kolske godine za uenike koji zaostaju u savlaivanju nastavnog plana i programa,

kao i za uenike koji su bili due opravdano odsutni sa nastave.

Dopunska nastava se organizuje za uenike od prvog do osmog razreda.

Potreba organizovanja nastave utvruje se u toku redovne nastave, kada se oceni da pojedini uenici ispoljavaju tekoe u radu i

uenju.


5/35

Dopunska nastava je obavezna za uenike koje na to uputi predmetni nastavnik ili odeljenjsko vee.

Uenik se ukljuuje u dopunsku nastavu kada za nju nastupi potreba.

lan 25.

Dodatnu nastavu kola organizuje za uenike koji pokazuju posebne sposobnosti, sklonosti i interesovanja za pojedine predmete

ili se pripremaju za takmienja u odreenim predmetima i mogu da savladaju vei obim sadraja nego to je to predvieno

nastavnim planom i programom za pojedine predmete.

3. Pripremna nastava

lan 26.

Pripremnu nastavu kola organizuje za uenike koji su upueni na polaganje popravnog ispita.

Pripremna nastava organizuje se pre poetka ispitnog roka u trajanju od pet radnih dana sa po dva asa dnevno za svaki

predmet.

4. Ispiti

lan 27.

U koli se odravaju sledei ispiti:1) popravni;2) razredni;3) ispit iz stranog jezika koji uenik nije izuavao u koli;4) vanredni ispit za uenike kole koji su iz opravdanih razloga preli na vanredno kolovanje.

lan 28.

Ispiti se polau po propisanom nastavnom planu i programu za odreeni predmet i razred.

lan 29.

Vreme polaganja ispita utvruje se odlukom direktora kole.

O vremenu i mestu polaganja ispita uenici se obavetavaju pre poetka ispitnog roka preko oglasne table.

Prijavljivanje ispita vri se u periodu koji odredi direktor kole u odluci o vremenu polaganja ispita, a najkasnije tri dana pre

poetka polaganja ispita.

Nain polaganja ispita

lan 30.

Uenik ispit polae usmeno.

Izuzetno, ispit se polae i pismeno iz nastavnih predmeta za koje je to odreeno Planom i Programom obrazovno-vaspitnog rada.

lan 31.

U toku dana uenik moe polagati pismeni deo ispita samo iz jednog nastavnog predmeta. Pismeni deo traje 45 minuta.

Uenici jednog razreda polau pismeni deo ispita iz istog nastavnog predmeta istovremeno, u istoj prostoriji ili po odeljenjima,

zavisno od broja uenika koji polau pismeni deo ispita.

lan 32.

Na pismenom delu ispita uestvuje ispitiva, odnosno drugi lan ispitne komisije.


6/35

Temu, odnosno zadatke pismenog rada utvruje ispitna komisija na predlog ispitivaa. Pismeni rad pregleda ispitiva i ispitna

komisija.

lan 33.

Usmeni deo ispita uenici polau posle polaganja pismenog dela, ako je polaganje pismenog dela ispita obavezno.

Izmeu polaganja pismenog i usmenog dela ispita mora da protekne najmanje jedan dan.

U toku dana uenik moe da polae usmeni deo ispita najvie iz dva nastavna predmeta.

lan 34.

Na usmenom delu ispita ispitiva ueniku postavlja pitanja. Uenik ima pravo da na istom listu papira saini koncept odgovora

na postavljena pitanja, koji e mu posluiti prilikom davanja odgovora.

lan 35.

Na usmenom delu ispita ispitiva, odnosno lanovi ispitne komisije mogu ueniku postaviti i dopunska pitanja, radi pravilnog

utvrivanja u kojoj je meri uenik savladao propisane obrazovno-vaspitne sadraje nastavnog predmeta.

lan 36.

Posle zavrenog ispitivanja svih uenika iz odreenog nastavnog predmeta, komisija zakljuuje ocene izjanjavanjem svih lanova

komisije.

Ocena na ispitu koji je uenik polagao pismeno i usmeno jedinstvena je i utvruje se izjanjavanjem lanova komisije.

lan komisije koji je pri zakljuenju konane ocene imao drugaije miljenje ima pravo da svoje miljenje izdvoji. Izdvojeno

miljenje unosi se u zapisnik o polaganju ispita.

Ocene se uenicima saoptavaju javno, s kraim obrazloenjem.

Ocena komisije je konana.

lan 37.

Iz opravdanih razloga (bolest i sl.) ispitna komisija moe da odloi polaganje ispita uenika, ali najkasnije do poslednjeg dana

ispitnog roka.

lan 38.

Ako uenik odustane od polaganja ispita u zapisnik o polaganju ispita unosi se da je uenik odustao od polaganja ispita.

Pod odustajanjem od polaganja ispita, u smislu stava 1. ovog lana, smatraju se i sluajevi kad: uenik, koji je prijavio polaganje ispita, ne pristupi polaganju ispita; uenik, poto je dobio pitanja, odustane od davanja odgovora.

lan 39.

Uenici polau ispit u prostorijama kole.

Usmeni deo ispita je javan.

Ispitna komisija

lan 40.

Popravni, razredni i drugi ispiti polau se pred komisijom od tri lana koju imenuje reenjem direktor kole, a na predlog

nastavnikog vea.


7/35

lanovi komisije su: predsednik, ispitiva i lan.

lan 41.

Predsednik komisije, pri polaganju popravnih i razrednih ispita, jeste odeljenjski stareina ukoliko nije ispitiva.

Ispitiva je predmetni nastavnik za predmet iz kojeg se polae ispit.

lan komisije je iste ili srodne struke za predmet iz koje se ispit polae.

Ispitna komisija donosi odluke veinom glasova ukupnog broja lanova.

Rokovi za polaganje ispita i prijava ispita

lan 42.

Uenik od IV do VII razreda, koji na kraju drugog polugodita ili na razrednom ispitu ima do dve nedovoljne zakljuene brojane

ocene, ukljuujui i strani jezik, kao izborni jezik, polae popravni ispit u avgustovskom ispitnom roku, a uenik zavrnog razreda

u junskom i avgustovskom roku.

Uenik iz stava 1. ovog lana zavrava razred ako poloi popravni ispit iz svakog predmeta.

lan 43.

Razredni ispit polae uenik koji nije pohaao nastavu vie od jedne treine ukupnog godinjeg broja asova, a ocenjivanjem se

utvrdi da nije savladao sadraje nastavnog plana i programa i uenik koji nije ocenjen iz jednog ili vie predmeta.

Razredni ispit polae se u junskom i avgustovskom ispitnom roku tekue godine.

lan 44.

Uenik moe da polae ispit iz stranog jezika koji nije izuavao u koli.

kola izdaje ueniku uverenje o poloenom ispitu iz stranog jezika.

Ispit iz stranog jezika se polae u junskom i avgustovskom ispitnom roku tekue godine.

Ispit iz stranog jezika polae se po propisanom nastavnom programu za odreeni razred.

kola moe da organizuje polaganje ispita iz stranog jezika i u dva vanredna roka.

lan 45.

Uenik zavrnog razreda koji ne poloi popravni ili zavrni ispit zavrava zapoeto obrazovanje u koli u svojstvu vanrednog

uenika polaganjem ispita, uz obavezu plaanja naknade stvarnih trokova koje utvrdi kola.

Ispiti iz prethodnog stava polau se u oktobarskom, januarskom, junskom i avgustovskom ispitnom roku tekue kolske godine.

Za uenike iz stava 1. ovog lana prvi ispitni rok je oktobarski.

Zapisnici o polaganju ispita

lan 46.

Ispitna komisija vodi zapisnik o polaganju ispita. Zapisnik se vodi odvojeno za svakog uenika na propisanom obrascu. Zapisnik

vodi predsednik komisije, a potpisuju ga svi lanovi komisije.

Ako je uenik ispit polagao u dva ispitna roka zapisnik o polaganju ispita u prvom ispitnom roku zdruuje se sa zapisnikom opolaganju ispita u drugom ispitnom roku.


8/35

Prava i dunosti uenika na ispitu

lan 47.

Prilikom polaganja ispita uenici su duni da ne remete red i disciplinu i ometaju odravanje ispita.

lan 48.

Prilikom polaganja ispita uenici se mogu sluiti samo priborom i literaturom koju je pre poetka polaganja ispita odobrila ispitna

komisija.

Zavrni ispit

lan 49.

Nakon zavrenog osmog razreda uenik polae zavrni ispit.

Zavrnim ispitom procenjuje se stepen ostvarenosti optih i posebnih standarda postignua u osnovnom obrazovanju i

vaspitanju.

Nakon poloenog zavrnog ispita uenik stie osnovno znanje i obrazovanje, o emu se izdaje javna isprava u skladu sa zakonom.

Na osnovu poloenog zavrenog ispita uenik stie pravo na upis u srednju kolu.

Program zavrnog ispita u osnovnoj koli propisuje ministar.

5. Korektivni pedagoki rad

lan 50.

Za uenike koji imaju manje smetnje u psihikom ili fizikom razvoju kola organizuje korektivni pedagoki rad.

Korektivni pedagoki rad organizuje se u okviru kole preko psihologa, pedagoga i nastavnika fizikog vaspitanja.

Korektivni pedagoki rad moe biti organizovan u okviru kolskih aktivnosti ili u saradnji kole sa specijalizovanim i strunim

institucijama.

6. Proizvodni ili drugi drutveno-korisni rad

lan 51.

Proizvodni i drugi drutveno-korisni rad uenika kola organizuje tokom cele kolske godine.

Svi uenici srazmerno uzrastu uzimaju uea u ovom obliku rada kole.

Izbor oblika proizvodnog i drutveno-korisnog rada i njegovo programiranje vri se Godinjim programom rada kole, u zavisnostiod potrebe kole, drutvene sredine i mogunosti uenika.

Proizvodni i drugi drutveno-korisni rad uenika ostvaruje se u koli u okviru odeljenjskih zajednica.

7. Profesionalno informisanje i usmeravanje uenika

lan 52.

Profesionalno informisanje i usmeravanje uenika sprovodi pedagoko-psiholoka sluba u saradnji s razrednim stareinama.

8. Slobodne aktivnosti uenika

lan 53.

Slobodne aktivnosti uenika kola organizuje polazei od ispoljenih elja, interesovanja i sposobnosti uenika, u skladu sa

zakonom i nastavnim planom.


9/35

Obrazovno-vaspitni rad ostvaruje se ueem uenika u kulturno-umetnikim, naunim, sportskim, rekreativnim, tehnikim,

humanitarnim, drutvenim i drugim aktivnostima koje doprinose razvoju linosti uenika.

lan 54.

Uee u slobodnim aktivnostima je dobrovoljno.

Uenici se opredeljuju za oblike vannastavnog aktivnog rada prema svojim sklonostima i umenosti.

Nosioci slobodnih aktivnosti jesu uenici kojima pomau nastavnici strunim savetima.

Za svaki oblik slobodnih aktivnosti uenika donosi se program i plan rada.

kola svojim Godinjim programom rada utvruje oblike i program slobodnih aktivnosti uenika koji e se organizovati u toku

kolske godine.

9. Kulturna i javna delatnost kole

lan 55.

Kulturna i javna delatnost kole obuhvata:

organizovanje proslava i sveanosti (kolska slava Sveti Sava) i sl., izlobe uenikih radova, predavanja za roditelje i ostale graane, organizovanje priredbi uenika i sl.Program kulturne i javne delatnosti kole utvruje se Godinjim programom rada kole.

10. Produeni boravak ili celodnevna nastava

lan 56.

kola, zavisno od uslova, moe da organizuje produeni boravak ili celodnevnu nastavu, ime se uenicima omoguava da, pod

strunim nadzorom nastavnika, ue i obnavljaju preeno gradivo, rade domae zadatke, rekreiraju se i zabavljaju kad nisu naasovima redovne nastave, uz saglasnost Ministarstva.

lan 57.

kola moe da organizuje produeni boravak ili celodnevnu nastavu pod sledeim uslovima: ako se utvrdi potreba za jednim od oblika rada (zahtev roditelja i sl.); ako u koli za to postoji potreban prostor, oprema i finansijska sredstva za uvoenje ovih oblika rada; ako su obezbeeni struni nastavnici za izvoenje nekog od navedenih oblika rada.Ukoliko nisu kumulativno ispunjeni uslovi iz stava 1. ovo lana, kola ne moe organizovati produeni boravak ili celodnevnunastavu.

lan 58.

Obrazovno-vaspitni rad i rad za uenike koji koriste produeni boravak i provode vei deo dana u koli, organizuje se: u vaspitnoj grupi koja moe da bude sastavljena od uenika vie odeljenja istog razreda (homogena grupa); u vaspitnoj grupi koju ine uenici vie razreda (heterogena grupa).Godinjim programom rada kole utvruje se da li e u koli biti organizovan produeni boravak ili celodnevna nastava, brojgrupa, njihova struktura i sl.

11. Nastava u prirodi (rekreativna nastava)

lan 59.

Nastava se moe organizovano izvoditi u prirodi radi podsticanja uenika da neposrednim posmatranjem i doivljavanjem to

samostalnije stiu nova znanja, razvijaju interesovanja prema svojim mogunostima, usvajaju nove navike, uenja i dr.

lan 60.


10/35

Nastava u prirodi moe se organizovati pod uslovom: da se izvodi u objektima koji imaju potrebne uslove za izvoenje nastave; da je pribavljena saglasnost roditelja ili staratelja uenika; da su obezbeena novana sredstva za organizovanje ovog vida nastave; da je dobijena saglasnost Saveta roditelja; da je sainjen operativni program rada za nastavu u prirodi s kojim se saglasilo nastavniko vee kole; da je obavljen zdravstveni pregled uenika pre odlaska na nastavu, odnosno u skladu sa zakonom i uputstvom nadlenog

organa.

Uslovi iz stava 1. ovog lana treba da su ispunjeni kumulativno.

U sluaju da neki od navedenih uslova nije ispunjen, nastava u prirodi ne moe se organizovati.

lan 61.

Nastava u prirodi organizuje se za uenike od prvog do etvrtog razreda u skladu sa uputstvom nadlenog organa.

Organizacija i izvoenje nastave u prirodi planira se Godinjim programom rada kole.

lan 62.

Posle sprovedene nastave u prirodi, odeljenjske stareine podnose izvetaj direktoru kole.

U izvetaju iz stava 1. ovog lana daje se ocena realizacije obrazovno-vaspitnih zadataka, aktivnosti uenika, ocena njihovog

ponaanja i dr.

Izvetaj razmatraju Nastavniko vee i Savet roditelja i donose odgovarajue ocene i zakljuke.

12. Ekskurzije, izleti, posete

lan 63.

kola organizuje ekskurzije, izlete i posete predviene Godinjim programom rada.

Planiranje, nain izvoenja i trajanje ekskurzija kao i druga pitanja u vezi sa ekskurzijama vre se u skladu s odgovarajuim

strunim uputstvima nadlenog organa. Izvetaj o izvedenim ekskurzijama, razmatra Nastavniko vee, Savet roditelja i kolski

odbor.

13. Nastava za uenike na kunom i bolnikom leenju

lan 63a.

kola moe da organizuje obrazovno-vaspitni rad kao poseban oblik rada za uenike na duem kunom i bolnikom leenju, uz

saglasnost Ministarstva.

Za uenike koji zbog veih zdravstvenih problema ili hroninih bolesti ne mogu da pohaaju nastavu due od tri nedelje, nastava

se organizuje u kui, odnosno zdravstvenoj ustanovi.

Roditelj, odnosno staratelj je duan da o potrebi organizovanja nastave kod kue ili u zdravstvenoj ustanovi obavesti kolu.

Nain organizovanja nastave za uenike na duem kunom i bolnikom leenju propisuje ministar.

14. Nastava kod kue i na daljinu

lan 63b.

Roditelj, odnosno staratelj ima pravo da organizuje svom detetu osnovnokolsko obrazovanje i vaspitanje kod kue.

Roditelj, odnosno staratelj je duan da do kraja nastavne godine pismeno obavesti kolu u koju je dete, odnosno uenik upisan o

nameri da za svoje dete od sledee kolske godine organizuje nastavu kod kue.

kola je duna da organizuje polaganje razrednih ispita iz svih predmeta u skladu sa nastavnim planom i programom.

Osnovnokolsko obrazovanje i vaspitanje kod kue mora da obezbedi ostvarivanje propisanih ciljeva, ishoda i standarda

postignua.


11/35


12/35

kola ima organ rukovoenja, organ upravljanja, savetodavni organ i strune organe.

1. kolski odbor

lan 65.

Organ upravljanja u koli jeste kolski odbor.

Predsednik i lanovi kolskog odbora obavljaju poslove iz svoje nadlenosti, bez naknade.

Sastav i imenovanje kolskog odbora

lan 66.

kolski odbor ima devet lanova, ukljuujui i predsednika.

lanove kolskog odbora imenuje i razreava skuptina jedinice lokalne samouprave, a predsednika biraju lanovi veinom

glasova od ukupnog broja lanova kolskog odbora.

kolski odbor ine po tri predstavnika zaposlenih, roditelja i jedinice lokalne samouprave.

Nacionalni savet maarske nacionalne manjine predlae lanove kolskog odbora - predstavnike jedinice lokalne samouprave.lanove kolskog odbora iz reda zaposlenih predlae nastavniko vee, a iz reda roditelja savet roditelja, tajnim izjanjavanjem.

Za lana kolskog odbora ne moe da bude predloeno ni imenovano lice:1) koje je pravnosnanom presudom osueno za krivino delo za koje je izreena bezuslovna kazna zatvora u trajanju od

najmanje tri meseca ili koje je osueno za: krivino delo nasilje u porodici, oduzimanje maloletnog lica, zaputanje i

zlostavljanje maloletnog lica ili rodoskrvnjenje; za krivino delo primanje mita ili davanje mita; za krivino delo iz grupe

krivinih dela protiv polne slobode, protiv pravnog saobraaja i protiv ovenosti i drugih dobara zatienih meunarodnim

pravom, bez obzira na izreenu krivinu sankciju, ni lice za koje je, u skladu sa zakonom, utvreno diskriminatorno

ponaanje;

2) koje bi moglo da zastupa interese vie struktura, osim lanova sindikata;3) iji su poslovi, dunost ili funkcija nespojivi sa obavljanjem poslova u organu upravljanja;4) koje je ve imenovano za lana organa upravljanja druge ustanove;5) koje je izabrano za direktora druge ustanove;6) u drugim sluajevima, utvrenim zakonom.

Mandat kolskog odbora

lan 67.

Mandat kolskog odbora traje etiri godine.

Postupak za imenovanje lanova kolskog odbora pokree se najkasnije dva meseca pre isteka mandata prethodno imenovanim

lanovima kolskog odbora.

Skuptina jedinice lokalne samouprave razreie, pre isteka mandata, pojedine lanove, ukljuujui i predsednika ili kolskiodbor, na lini zahtev lana, kao i ako:1) kolski odbor donosi nezakonite odluke ili ne donosi odluke koje je na osnovu zakona i Statuta duan da donosi;2) lan kolskog odbora neopravdanim odsustvovanjima ili nesavesnim radom onemoguava rad kolskog odbora;3) u postupku preispitivanja akta o imenovanju utvrdi nepravilnosti;4) ovlaeni predlaga pokrene inicijativu za razreenje lana kolskog odbora zbog prestanka osnova po kojem je imenovan u

kolski odbor;5) nastupi uslov iz lana 66. stav 5. ovog Statuta.Izborni period novoimenovanog pojedinog lana kolskog odbora traje do isteka mandata kolskog odbora.

Nacionalni savet maarske nacionalne manjine daje miljenje u postupku razreenja lanova kolskog odbora.

Privremeni organ upravljanja


13/35

lan 68.

Ministar imenuje privremeni organ upravljanja kole ako ih ne imenuje jedinica lokalne samouprave do isteka mandata

prethodno imenovanim lanovima kolskog odbora.

Mandat privremenog organa upravljanja kole traje do imenovanja novog.

Nadlenost organa upravljanja

lan 69.

kolski odbor:1) donosi Statut, Pravila ponaanja u koli i druge opte akte i daje saglasnost na akt o organizaciji i sistematizaciji poslova;2) donosi kolski program, Razvojni plan, Godinji program rada i usvaja izvetaje o njihovom ostvarivanju, vrednovanju i

samovrednovanju;3) utvruje predlog finansijskog plana za pripremu budeta Republike Srbije;4) donosi finansijski plan kole, u skladu sa zakonom;5) usvaja izvetaj o poslovanju, godinji obraun i izvetaj o izvoenju ekskurzija, odnosno nastave u prirodi;6) raspisuje konkurs i bira direktora;7) razmatra potovanje optih principa, ostvarivanje ciljeva obrazovanja i vaspitanja i standarda postignua i preduzima mere

za poboljanje uslova rada i ostvarivanje obrazovno-vaspitnog rada;

8) donosi plan strunog usavravanja zaposlenih i usvaja izvetaj o njegovom ostvarivanju;9) odluuje po albi, odnosno prigovoru na reenje direktora;10) donosi Poslovnik o svom radu;11) obavlja i druge poslove u skladu sa zakonom, aktom o osnivanju i Statutom.

lan 70.

kolski odbor donosi odluke veinom glasova ukupnog broja lanova.

Sednicama kolskog odbora prisustvuju i uestvuju u njihovom radu dva predstavnika uenikog parlamenta i predstavnik

sindikata u koli, bez prava odluivanja.

Sednicama kolskog odbora ne prisustvuju i ne uestvuju u njihovom radu predstavnici uenikog parlamenta kada kolski odborodluuje o pitanjima iz lana 69. stav 1. taka 3), 4), 5), 6) i 9).

Za obavljanje poslova iz svoje nadlenosti kolski odbor odgovara organu koji ga imenuje i osnivau.

2. Direktor kole

lan 71.

Za direktora kole moe da bude izabrano lice koje ima visoko obrazovanje, licencu za nastavnika, pedagoga, psihologa ili drugog

strunog saradnika, poloen ispit za direktora ustanove i najmanje pet godina radnog staa u oblasti obrazovanja i vaspitanja.

Pored navedenih uslova, izabrano lice za direktora kole treba da ispunjava uslove za prijem u radni odnos u dravnom organu:

da je dravljanin Republike Srbije, da ima optu zdravstvenu sposobnost, da nije krivino osuivan za krivino delo koje ga ininepodobnim za obavljanje poslova u dravnom organu.

Izuzetno od stava 1. ovog lana, ako se i na ponovljeni konkurs ne prijavi nijedan kandidat s visokim obrazovanjem, za direktora

kole moe da bude izabran i nastavnik s odgovarajuim viim obrazovanjem i najmanje deset godina radnog staa u oblasti

obrazovanja i vaspitanja, uz obavezu da poloi ispit za direktora.

lan 72.

Direktora kole bira kolski odbor na osnovu javnog konkursa.

Konkurs za izbor direktora raspisuje se najkasnije tri meseca pre isteka mandata direktora.

Konkurs za imenovanje direktora objavljuje kolski odbor u sredstvima javnog informisanja.

Rok za podnoenje prijave na konkurs je 15 dana od dana objavljivanja konkursa.


14/35


15/35

5) brine se o unapreivanju obrazovno-vaspitnog rada i o osiguranju kvaliteta obrazovno-vaspitnog rada;6) organizuje i ostvaruje pedagoko-instruktivni uvid i nadzor i preduzima mere za unapreenje i usavravanje rada nastavnika

i strunih saradnika;7) planira struno usavravanje zaposlenih;8) preduzima mere za unapreenje rada nastavnika i strunih saradnika;9) usmerava i usklauje rad strunih organa u koli;10) preduzima mere radi izvravanja naloga prosvetnog inspektora i prosvetnog savetnika, kao i u sluaju nedolinog ponaanja

nastavnika, odnosno strunog saradnika;11) u sluajevima utvrenim optim aktom u skladu sa zakonom moe da udalji nastavnika sa asa i naloi drugom nastavniku

da ga zameni;12) obavezan je da najmanje dva puta godinje podnosi izvetaj kolskom odboru o svom radu;13) donosi odluku o slobodnim radnim mestima i raspisuje konkurs;14) vri izbor nastavnika i strunih saradnika po sprovedenom konkursu i dobijenom miljenju kolskog odbora i vri izbor

vannastavnog osoblja;15) brine se o blagovremenom obavetavanju zaposlenih, strunih organa i kolskog odbora o svim pitanjima od interesa za rad

kole i ovih organa;16) saziva i rukovodi sednicama nastavnikog vea, bez prava odluivanja;17) ocenjuje rad nastavnika i strunih saradnika, po pribavljenom miljenju Nastavnikog vea;18) imenuje i razreava radnika s posebnim ovlaenjima i odgovornostima;19) razmatra sve pojedinane odluke u vezi sa izvravanjem plana i programa rada i daje miljenje o njima;20) uestvuje u radu kolskog odbora, bez prava odluivanja;21) izvrava odluke i zakljuke kolskog odbora i drugih organa;22) upozorava kolski odbor i druge organe na odluke koje nisu u skladu s Godinjim programom rada kole i na necelishodne

odluke i druga akta koji mogu dovesti do krenja propisa;23) samostalno odluuje o voenju poslova kole u okviru delokruga utvrenog zakonom, ovim Statutom i Godinjim

programom rada;24) izdaje naloge pojedinim radnicima ili grupama radnika i donosi odluke za izvravanje odreenih poslova ili zadataka u skladu

sa zakonom ili optim aktima kole;25) odluuje u prvom stepenu o pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenih u sluajevima utvrenim zakonom i optim

aktima kole;26) potpisuje svedoanstva, prevodnice i uverenja koja se izdaju uenicima kole;27) organizuje saradnju kole s organima Optine, drugim ustanovama i preduzeima i mesnim zajednicama, radi obezbeenja

boljih uslova rada kole;

28) obavezan je da blagovremeno, potpuno i istinito obavetava nastavnike i druge radnike kole o nastalim problemima u radukole, odnosno o toku odreenih poslova;29) duan je da daje odgovore na postavljena pitanja na sednicama kolskog odbora, kao i da daje obrazloenja o pitanjima iz

delokruga rada kole;30) obezbeuje sprovoenje mera, naina i postupka zatite i bezbednosti uenika za vreme obrazovno-vaspitnog rada i drugih

aktivnosti koje organizuje kola;31) ostvaruje saradnju s Ministarstvom prosvete, kao i s drugim organizacijama;32) ostvaruje saradnju s roditeljima uenika;33) obavlja poslove iz oblasti PPZ, i zatite na radu u skladu sa zakonom;34) donosi odluku o formiranju komisija;35) pokree, vodi i izrie mere u disciplinskom postupku;36) donosi Pravilnik o organizaciji rada i sistematizaciji radnih mesta u koli;37) obavlja i druge poslove koji su mu zakonom, Statutom i drugim optim aktima i odlukama nadlenih organa stavljeni unadlenost.

lan 78.

Direktor kole moe da poveri obavljanje pojedinih poslova iz svog delokruga drugom licu.

lan 79.

Direktor kole moe da ima pomonika ako ispunjava uslove propisane Pravilnikom o normativima kojima se utvruje cena

usluga.

Reenjem direktora na poslove pomonika rasporeuje se nastavnik ili struni saradnik u najviem zvanju u koli, za svakukolsku godinu. U skladu s reenjem direktora pomonik obavlja i poslove nastavnika ili strunog saradnika.

U ostvarivanju obaveza u rukovoenju kolom pomonik direktora ima sledea prava i obaveze:


16/35

1) zajedno s direktorom kole brine se o sprovoenju procesa obrazovno-vaspitnog rada u skladu s ovim Statutom, optimaktima kole i godinjim programom rada,

2) vodi evidenciju o odsustvovanju radnika i organizuje zamene u cilju ostvarivanja funkcije kole,3) uestvuje u pripremi Godinjeg programa rada,4) priprema, saziva i vodi sednice Nastavnikog vea i uestvuje u pripremi predloga odluka u odsustvu direktora kole,5) uestvuje u izvrenju odluka nastavnikog vea i kolskog odbora,6) pregleda pedagoku dokumentaciju,7) organizuje saradnju kole s drugim organizacijama i ustanovama radi obezbeenja boljih uslova rada u koli,8) pomae pripremanju sednice saveta roditelja,9) predlae nabavku sredstava zatite na radu,10) obavlja i druge poslove i zadatke utvrene zakonom i ovim Statutom, i po nalogu direktora.

lan 80.

U vrenju poslovodne funkcije direktor kole odgovara naroito za:1) zakonitost rada kole i zakonitost svoga rada,2) rezultate rada kole, finansijskog poslovanja i izvrenje godinjeg programa rada kole,3) izvravanje sudskih odluka, akata i naloga kolskih nadzornika i drugih zakonom ovlaenih organa.

lan 81.

Dunost direktora kole prestaje istekom mandata, na lini zahtev, sticanjem uslova za mirovanje radnog odnosa, prestankomradnog odnosa i razreenjem. Odluku o prestanku dunosti direktora donosi kolski odbor.

kolski odbor razreava direktora kole ako je utvreno da:1) kola nije donela blagovremeno program obrazovanja, odnosno ne ostvaruje program obrazovanja i vaspitanja ili ne

preduzima mere za ostvarivanje principa, ciljeva i standarda postignua;2) kola ne sprovodi mere za bezbednost i zatitu dece i uenika;3) direktor ne preduzima ili neblagovremeno preduzima odgovarajue mere u sluajevima povreda zabrana iz lana 13. i 14.

ovog Statuta i teih povreda radnih obaveza zaposlenih;4) u koli nije obezbeeno uvanje propisane evidencije i dokumentacije;5) se u koli vodi evidencija i izdaju javne isprave suprotno ovom i posebnom zakonu;6) direktor ne ispunjava uslove iz lana 71. ovog Statuta;7) direktor ne postupa po nalogu, odnosno meri nadlenog organa za otklanjanje utvrenih nedostataka i nepravilnosti;8) direktor predlaganjem nezakonitih odluka, nepotpunim, neblagovremenim i netanim obavetavanjem ili sazivanjem

sednica suprotno poslovniku ometa rad kolskog odbora i zaposlenih;9) direktor nije obezbedio da se u okviru jedinstvenog informacionog sistema prosvete vri blagovremen i taan unos i

odravanje aurne baze podataka ustanove;10)je u radni odnos primio ili angauje lice van radnog odnosa suprotno zakonu i optem aktu i u drugim sluajevima, u skladu

sa zakonom.

kolski odbor razreava direktora kole dunosti ako mu se u disciplinskom postupku izrekne mera prestanka radnog odnosa

zbog utvrene odgovornosti za teu povredu radne obaveze propisane za zakonom ili se stekne uslov za otkaz ugovora o radu u

skladu sa optim propisima o radu.

kolski odbor razreava direktora dunosti pre isteka mandata kada je konanim aktom nadlenog organa utvreno da je kola,odnosno direktor odgovaran za prekraj iz Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja ili Zakona o osnovnoj koli,

privredni prestup ili krivino delo u vrenju dunosti.

kolski odbor razreava direktora kole po naloenoj meri prosvetnog inspektora, u roku od osam dana od dana prijema naloga.

Smatra se da je odluka kolskog odbora o razreenju direktora doneta, odnosno da je ministar dao na nju saglasnost, ako u roku

od 15 dana od dana njenog dostavljanja ne donese akt kojim odbija saglasnost.

Akt o odbijanju saglasnosti ministar donosi ako se u postupku utvrdi da odluka nije doneta u skladu sa zakonom ili se njenim

donoenjem dovodi u pitanje nesmetano obavljanje delatnosti kole.

Ako kolski odbor ne donese odluku o razreenju direktora u roku iz stava 5. ovog lana, moe da ga razrei ministar, u roku od

15 dana od dana prijema zapisnika o neizvrenom nalogu.

lan 81a


17/35

Nacionalni savet maarske nacionalne manjine daje miljenje u postupku razreenja direktora.

lan 82.

Direktor kole kome prestane dunost zbog isteka drugog i svakog narednog mandata ili na lini zahtev, rasporeuje se na

poslove koji odgovaraju stepenu i vrsti njegovog obrazovanja.

Ako nema odgovarajuih poslova u istoj ili drugoj ustanovi, lice iz stava 1. ovog lana ostvaruje prava kao zaposleni za ijim

radom prestane potreba, u skladu sa zakonom.

Direktoru kole koji je razreen u skladu sa lanom 81. stav 3. i 4. ovog Statuta, prestaje radni odnos bez prava na otpremninu.

Direktoru kole kome u drugom i svakom narednom mandatu prestane dunost razreenjem, bez prestanka radnog odnosa, a

koji ne moe da se rasporedi na poslove koji odgovaraju stepenu i vrsti njegovog obrazovanja, prestaje radni odnos, uz isplatu

otpremnine, u skladu sa zakonom.

3. Vrilac dunosti direktora

lan 83.

kolski odbor donosi odluku o postavljenju vrioca dunosti direktora do izbora direktora:1) ako direktoru kole prestane dunost, a nije raspisan konkurs,2) ako nije doneo odluku o izboru po raspisanom konkursu i3) ako ministar nije dao saglasnost na odluku kolskog odbora.Odluka kolskog odbora o postavljenju vrioca dunosti direktora podlee saglasnosti ministra.

Vrioca dunosti direktora kole postavlja ministar ako kolski odbor ne postavi vrioca dunosti direktora u roku od sedam dana

od dana saznanja za nastupanje razloga za postavljenje.

Za vrioca dunosti direktora kole moe da bude postavljen nastavnik ili struni saradnik zaposlen u koli ili drugoj ustanovi

najdue est meseci.

Vriocu dunosti direktora kole miruje radni odnos na radnom mestu sa koga je postavljen.

Prava, obaveze i odgovornosti direktora kole odnose se i na vrioca dunosti direktora.

4. Savet roditelja

lan 84.

Radi ostvarivanja to bolje saradnje i uea roditelja u ostvarivanju obrazovno-vaspitnih zadataka kole u koli se, kao

savetodavno telo formira Savet roditelja kole.

lan 85.

Savet roditelja kole ini po jedan predstavnik roditelja uenika svakog odeljenja.

Predstavnik roditelja iz stava 1. ovog lana moe biti samo roditelj redovnog uenika kole.

Svako odeljenje bira u Savet roditelja kole po jednog predstavnika, javnim glasanjem, veinom ukupnog broja u odeljenju.

Izbor lanova Saveta roditelja se vri poetkom kolske godine, a najkasnije do 30. septembra tekue kolske godine.

lan 86.

Mandat lanova Saveta roditelja kole traje etiri godine, odnosno dok ispunjava uslov iz lana 85. stav 2. ovog Statuta.

lan 87.

Savet roditelja kole iz svog sastava bira predsednika i zamenika predsednika na prvoj sednici prilikom verifikacije mandata

izabranih lanova.


18/35

Izbor predsednika i zamenika predsednika vri se javnim glasanjem.

Izabrani su kandidati za koje se izjasnila veina od ukupnog broja lanova Saveta roditelja.

Mandat predsednika i zamenika predsednika traje etiri kolske godine, odnosno dok ispunjava uslov iz lana 85. stav 2. ovogStatuta.

lan 88.

Predsednik Saveta za svoj rad odgovoran je Savetu roditelja.

Predsednik Saveta moe da podnese ostavku ukoliko ne moe da odgovori svojim obavezama ili da sprovede donete odluke.

Savet roditelja moe da opozove predsednika ukoliko on svoje obaveze ne obavlja sa uspehom.

Odluka o prihvatanju ostavke, odnosno o opozivu predsednika donosi se javnim glasanjem, veinom glasova ukupnog broja

lanova Saveta.

Odredbe stava 1. do 4. ovog lana shodno se primenjuju i na zamenika predsednika Saveta roditelja.

lan 89.

Savet roditelja obavlja poslove iz svoje nadlenosti na sednicama.

Sednice Saveta roditelja su javne i mogu im prisustvovati ostali roditelji uenika i nastavnici.

Sednice Saveta roditelja saziva i njima rukovodi predsednik Saveta.

Predsednik saziva sednice Saveta pisanim putem najranije tri dana pre dana odravanja sednice. U hitnim sluajevima sednica se

moe sazvati i usmenim putem, odnosno telefonskim pozivom.

lan 90.

Predsednik Saveta u pripremi sednice moe da se konsultuje s direktorom.

Na sednici Saveta vodi se zapisnik.

Zapisnik overavaju predsednik i zapisniar.

lan 91.

Sednici Saveta duni su da prisustvuju svi lanovi.

U sluaju spreenosti lanovi Saveta su obavezni da blagovremeno obaveste kolu.

lan 92.

Radi obavljanja poslova iz svoje nadlenosti Savet roditelja moe obrazovati stalne ili povremene komisije.

Odlukom o obrazovanju komisije Savet utvruje sastav komisije, zadatke i rok njihovog izvrenja.

lan 93.

Savet roditelja:1) predlae predstavnike roditelja uenika u kolski odbor;2) predlae svog predstavnika u struni aktiv za razvojno planiranje i u druge timove kole;3) predlae mere za osiguranje kvaliteta i unapreivanje obrazovno-vaspitnog rada;4) uestvuje u postupku predlaganja izbornih predmeta i u postupku izbora udbenika;5) razmatra predlog programa obrazovanja i vaspitanja, razvojnog plana, godinjeg plana rada, izvetaje o njihovom

ostvarivanju, vrednovanju i o samovrednovanju;6) razmatra namenu korienja sredstava od donacija i od proirene delatnosti kole;7) predlae kolskom odboru namenu korienja sredstava ostvarenih radom uenike zadruge i prikupljenih od roditelja;


19/35

8) razmatra i prati uslove za rad kole, uslove za odrastanje i uenje, bezbednost i zatitu dece i uenika;9) uestvuje u postupku propisivanja mera za zatitu i bezbednost uenika za vreme boravka u koli i svih aktivnosti koje

organizuje kola;10) daje saglasnost na program i organizovanje ekskurzije, odnosno programe nastave u prirodi i razmatra izvetaj o njihovom

ostvarivanju;11) razmatra i druga pitanja utvrena Statutom.

lan 94.

Savet roditelja svoje predloge, pitanja i stavove upuuje kolskom odboru, direktoru i strunim organima kole.

lan 95.

Nain rada Saveta roditelja ureen je Poslovnikom o radu Saveta roditelja.

5. Struni organi

lan 96.

Struni organi kole su:

Nastavniko vee; Odeljenjsko vee; Odeljenski stareina; Struni aktiv za razvojno planiranje; Struni aktiv za razvoj kolskog programa; Tim za zatitu uenika od nasilja; Pedagoki kolegijum; Struni tim za inkluzivno obrazovanje.Godinjim programom rada kole mogu se obrazovati i drugi struni organi i timovi radi uspenijeg ostvarivanja ciljeva, zadataka

i sadraja vaspitno-obrazovnog rada.

Nastavniko vee

lan 97.

Nastavniko vee ine direktor, struni saradnici i svi nastavnici kole.

lan 98.

Nastavniko vee obavlja sledee poslove:

1) stara se o ostvarivanju ciljeva i ishoda obrazovanja i vaspitanja,2) programira i usmerava rad svih strunih tela i nastavnika na unapreivanju i osavremenjivanju obrazovno-vaspitnog rada

primenom novih metoda i oblika rada i korienja nastavnih sredstava,3) utvruje program stalnog usavravanja nastavnika, strunih saradnika i saradnika u nastavi i stara se o ostvarivanju tog

programa,4) analizira stanje opremljenosti pojedinih oblasti opremom i nastavnim sredstvima kao i stepen njihove upotrebe u procesu

vaspitno-obrazovnog rada,5) utvruje program mera na uvoenju inovacija u nastavu i u obrazovno-vaspitni proces,6) stara se o organizaciji obrazovno-vaspitnog rada u koli,7) razrauje i realizuje nastavni plan i program,8) razmatra ukupne rezultate obrazovno-vaspitnog rada kole i odluuje o merama za unapreivanje tog rada a posebno

uspeha uenika,9) odluuje o formiranju odeljenja, broju uenika u odeljenjima, broju vaspitnih grupa produenog boravka i raspored

odeljenja po smenama,10) predlae odeljenjske stareine i rukovodioce odeljenjskih vea,11) utvruje raspored asova redovne nastave i ostalih vidova obrazovnog rad na predlog direktora,12)

daje predlog za raspodelu poslova i zaduenja nastavnika u okviru 40-asovne radne nedelje,13) utvruje podelu predmeta na nastavnike na predlog direktora i strunih aktiva,

14) donosi odluku o prelasku uenika od prvog do etvrtog razreda u naredni razred na predlog odeljenjskog stareine,15) donosi odluku o oslobaanju uenika sa nastave fizikog vaspitanja na predlog lekara,16) sarauje s roditeljima uenika i prua im strunu pomo u cilju jedinstvenog vaspitnog delovanja porodice i kole,


20/35

17) analizira rad uenikih organizacija i njihovog doprinosa ostvarivanju zadataka kole,18) odobrava izvoenje uenikih ekskurzija, poseta, izleta i organizovanja nastave u prirodi, po pribavljenom miljenju Saveta

roditelja, razmatra i usvaja izvetaje o izvedenim ekskurzijama i ostvarenim zadacima nastave u prirodi,19) odobrava odsustvo uenicima preko deset nastavnih dana neprekidno u opravdanim situacijama,20) razmatra izvetaj s popravnih i razrednih ispita,21) dodeljuje diplome, pohvale i nagrade uenicima,22) izrie vaspitno-disciplinsku meru strogi ukor Nastavnikog vea uenicima za uinjenu teu povredu obaveze uenika,23) odluuje o premetaju uenika u drugu kolu zbog uinjene tee povrede obaveze uenika utvrene zakonom,24) razmatra uee uenika na takmienjima kao i postignute rezultate,25) prati rad i postignute rezultate uenika na kraju klasifikacionih perioda,26) razmatra rad i postignute rezultate rada strunih organa, nastavnika, strunih saradnika i konkretizuje mesto, zadatke i

ulogu pedagoko-psiholoke slube i drugih strunih saradnika na unapreivanju vaspitno-obrazovnog procesa,27) imenuje lanove Strunog aktiva za razvoj kolskog programa,28) predlae tajnim izjanjavanjem tri lana za kolski odbor,29) predlae kolskom odboru mere za poboljanje materijalnih uslova rada kole radi potpunijeg ostvarivanja vaspitno-

obrazovnog procesa,30) razmatra izvetaj direktora kole o ostvarivanju Godinjeg programa, ostvarenom pedagoko-instruktivnom uvidu i nadzoru,

i o preduzetim merama za unapreivanje vaspitno-obrazovnog rada i otklanjanje uoenih nedostataka,31) daje miljenje kolskom odboru o kandidatu za izbor direktora kole,32) vri druge poslove odreene zakonom i Statutom kole.

lan 99.

Nastavniko vee odluuje na sednicama kojima rukovodi i koje saziva direktor kole.

Na sednicama Nastavnikog vea vodi se zapisnik.

Svoje odluke Nastavniko vee donosi javnim glasanjem, sem u sluajevima predvienim ovim Statutom i zakonom.

Odluke se donose veinom glasova ukupnog broja lanova Nastavnikog vea i obavezne su za sve lanove.

Ukoliko sednici ne prisustvuje potreban broj lanova, direktor kole e sazvati novu sednicu u roku od tri dana.

lan 100.

Direktor je duan da sazove sednicu Nastavnikog vea ukoliko to pismeno zatrai: kolski odbor, Savet roditelja ili najmanjetreina lanova Nastavnikog vea.

Odeljenjsko vee

lan 101.

Odeljenjsko vee ine nastavnici koji izvode nastavu u odreenom odeljenju.

Odeljenjskim veem rukovodi odeljenjski stareina.

Zadaci Odeljenjskog vea su:1) utvruje organizaciju rada redovne nastave, dodatnog rada, dopunske nastave, vannastavnih aktivnosti, slobodnih

aktivnosti i drugih oblika vaspitno obrazovnog rada,2) analizira ostvarivanje ciljeva, zadataka i sadraja vaspitno-obrazovnog rada u nastavi i drugim vidovima i predlae mere za

njihovo unapreivanje,3) razmatra probleme optereenosti uenika i ravnomerniju raspodelu zadataka u nastavi i identifikuje uenike kojima treba

pruiti pomo putem dopunskog rada,4) utvruje raspored pismenih zadataka (kolskih, kontrolnih) i drugih zahteva nastavnika,5) analizira oblik podsticanja uenika na osnovu upoznavanja potrebe, interesovanja, sklonosti i individualnih osobenosti

uenika,6) usklauje rad svih nastavnika u odeljenju da jedinstveno deluju na uenike radi postizanja boljih rezultata,7) analizira i utvruje uspeh uenika u nastavi, dopunskom i dodatnom radu i slobodnim aktivnostima, kao i rezultate koje oni

postiu u ostalim oblastima obrazovno-vaspitnog rada,8) utvruje na predlog predmetnih nastavnika ocene na kraju prvog i drugog polugodita za svakog uenika i za svaki nastavni

predmet,9) utvruje ocenu iz vladanja uenika,10) razmatra vladanje uenika i dodeljuje pohvale,


21/35

11) izrie vaspitno-disciplinsku meru ukor odeljenjskog vea uenicima za laku povredu obaveze uenika,12) utvruje predlog plana ekskurzija u skladu s uputstvima nadlenog organa iz oblasti obrazovanja i vaspitanja,13) podstie i prati rezultate rada odeljenjskih zajednica uenika,14) razmatra oblik i saradnju s roditeljima,15) predlae sadraje i oblike kulturne i javne delatnosti.

lan 102.

Odeljenjsko vee radi na svojim sednicama.

O radu odeljenjskog vea vodi se zapisnik.

Odeljenjsko vee svoje odluke donosi javnim glasanjem veinom glasova ukupnog broja lanova.

Sednicama odeljenjskog vea prisustvuju direktor i struni saradnici.

Odeljenjski stareina

lan 103.

Odeljenjskog stareinu odreuje Nastavniko vee iz reda nastavnika, a na predlog direktora kole.

Odeljenjski stareina je pedagoki, organizacioni i administrativni rukovodilac odeljenja. On prati problematiku odeljenja i

predlae Nastavnikom veu, strunim saradnicima i direktoru kole preduzimanje potrebnih mera.

Odeljenjski stareina je duan da se stara o uspehu i ponaanju uenika, sarauje s roditeljima uenika i vodi pedagoku

dokumentaciju.

Odeljenjski stareina obavlja i sledee poslove:1) stara se o ostvarivanju nastavnog programa u odeljenju i ukljuivanju uenika u vannastavne aktivnosti,2) pomae rad odeljenjske zajednice uenika i druge oblike uenikog rada,3) pronalazi najpogodnije oblike za razvijanje zdravog odeljenjskog kolektiva,4) pohvaljuje uenike,5) izrie vaspitno-disciplinsku meru opomena i ukor odeljenjskog stareine uenicima za lake povrede obaveza uenika.6) poseuje asove nastave u svom odeljenju i savetuje se sa nastavnicima i psiholoko-pedagokom slubom kole u cilju

poboljanja uspeha i discipline uenika,7) vodi razrednu knjigu, matinu knjigu i unosi ocene u ake knjiice i svedoanstva,8) ostvaruje uvid u porodine, socijalne, materijalne i druge uslove uenika i sarauje s roditeljima, saziva, priprema i odrava

odeljenjske roditeljske sastanke po potrebi, a obavezno na poetku kolske godine, na kraju klasifikacionih perioda, nazavretku prvog polugodita i na kraju kolske godine,

9) odrava najmanje jedanput, a po potrebi i vie puta nedeljno as odeljenjskog stareine na kom razmatra obrazovno-vaspitno pitanje i probleme u odeljenju,

10) predsedava Komisijom za polaganje ispita uenika odeljenja,11) saziva sednice Odeljenjskog vea i rukovodi njima,12) odobrava uenicima odsustvo sa nastave do tri dana i13) vri i druge poslove utvrene zakonom i ovim Statutom.

Struni aktiv za razvojno planiranje

lan 104.

Struni aktiv za razvojno planiranje ine: predstavnici nastavnika i strunih saradnika, predstavnici Saveta roditelja, predstavnici jedinice lokalne samouprave.Struni aktiv za razvojno planiranje ima svog predsednika.

lanove Strunog aktiva za razvojno planiranje imenuje kolski odbor.

Struni aktiv za razvoj kolskog programa

lan 105.


22/35

Struni aktiv za razvoj kolskog programa ine predstavnici nastavnika i strunih saradnika koje imenuje Nastavniko vee.

Struni aktiv za razvoj kolskog programa ima svog predsednika.

Tim za zatitu uenika od nasilja

lan 106.

Zadaci lanova Tima za zatitu uenika od nasilja su da:

1) uestvuju u obuci uenika od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja;2) informiu i prue osnovnu obuku za sve zaposlene u koli sa ciljem sticanja minimuma znanja i vetina neophodnih za

prevenciju, prepoznavanje, procenu i reagovanje na pojavi nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja uenika;3) organizuju upoznavanje uenika, roditelja/staratelja i lokalne zajednice sa Optim protokolom za zatitu dece od

zlostavljanja i zanemarivanja i Posebnim protokolom;4) koordiniraju izradu i realizaciju programa zatite uenika od nasilja (preventivne i interventne aktivnosti);5) organizuju konsultacije u koli i procenjuje nivoe rizika za bezbednost uenika;6) prate i procenjuju efekte preduzetih mera u zatiti uenika;7) sarauju sa relevantnim ustanovama;8) pripremaju plan nastupa kole pred javnou i medijima;9) organizuje evidentiranje pojava nasilja;10) prikuplja dokumentaciju;11) izvetavaju struna tela i kolski odbor.lanove Tima za zatitu uenika od nasilja imenuje direktor kole.

Pedagoki kolegijumlan 106a.

Pedagoki kolegijum ine predsednici strunih vea i strunih aktiva i predstavnik strunih saradnika.

Pedagoki kolegijum stara se o osiguranju i unapreivanju kvaliteta obrazovno-vaspitnog rada ustanove; prati ostvarivanje

programa obrazovanja i vaspitanja; stara se o ostvarivanju ciljeva i standarda postignua; vrednuje rezultate rada nastavnika i

strunog saradnika; prati i utvruje rezultate rada uenika; preduzima mere za jedinstven i usklaen rad sa uenicima u procesu

obrazovanja i vaspitanja; donosi odluku o daljoj primeni, izmenama i dopunama IOP-a ili prestanku potrebe za IOP-om, na

predlog tima za pruanje dodatne podrke; prati ostvarivanje plana strunog usavravanja ustanove i o tome tromeseno

izvetava direktora; vodi evidenciju o radu pedagokog kolegijuma; i reava druga struna pitanja obrazovno-vaspitnog rada.

Pedagokim kolegijumom predsedava i rukovodi direktor.

Struni tim za inkluzivno obrazovanjelan 106b.

Struni tim za inkluzivno obrazovanje ine struni saradnik, tri nastavnika koje odredi direktor kole i direktor kole.

Struni tim za inkluzivno obrazovanje podnosi predlog na utvrivanje prava na individualni obrazovni plan detetu, odnosno

ueniku (u daljem tekstu: IOP); predlae lanove tima za pruanje dodatne podrke detetu, odnosno ueniku; pribavlja miljenje

interresorne komisije za procenu potreba za dodatnom obrazovnom, zdravstvenom i socijalnom podrkom detetu i ueniku;dostavlja IOP pedagokom kolegijumu na usvajanje; identifikuje decu iz osetljivih grupa; osmiljava mere za sprovoenje IOP-a;

prati sprovoenje i evaluira IOP-e; osmiljava antidiskriminacione mere; osmiljava potpunu inkluziju dece; osmiljava

participaciju roditelja u ostvarivanju prava na IOP deteta, odnosno uenika; prati saradnju nastavnika i roditelja u sprovoenju

IOP-a; predlae struno usavravanje za nastavnike i strune saradnike iz oblasti inkluzivnog obrazovanja; prikuplja i razmenjuje

primere dobre prakse iz oblasti inkluzivnog obrazovanja; sarauje sa drugim strunim timovima u okviru kole, kao i relevantnim

ustanovama van kole.

Strunim timom za inkluzivno obrazovanje predsedava i rukovodi struni saradnik.

Individualni obrazovni plan

lan 107.

Za uenika kome je usled socijalne uskraenosti, smetnji u razvoju, invaliditeta i drugih razloga potrebna dodatna podrka u

obrazovanju i vaspitanju, kola obezbeuje otklanjanje fizikih i komunikacijskih prepreka i donosi IOP.


23/35

IOP je poseban dokument kojim se planira dodatna podrka u obrazovanju i vaspitanju za odreeno dete i uenika, u skladu sa

njegovim sposobnostima i mogunostima.

Cilj IOP-a je optimalni razvoj deteta i uenika, ukljuivanje u vrnjaki kolektiv i ostvarivanje optih i posebnih ishoda obrazovanja

i vaspitanja, odnosno zadovoljavanja obrazovno-vaspitnih potreba deteta i uenika.

IOP se izrauje na osnovu prethodno realizovanih i evidentiranih mera individualizacije i izraenog pedagokog profila deteta i

uenika.

Pedagoki profil uenika izrauje struni saradnik u saradnji sa odeljenjskim stareinom uenika na osnovu prikupljenih

podataka.

IOP se izrauje prema obrazovno-vaspitnim potrebama deteta i uenika i moe da bude zasnovan na:1) prilagoavanju naina rada, kao i uslova u kojima se izvodi obrazovno-vaspitni rad (IOP1);2) prilagoavanju i izmeni sadraja obrazovno-vaspitnog rada, ishoda i standarda postignua (IOP2);3) obogaivanju i proirivanju sadraja obrazovno-vaspitnog rada za dete i uenika sa izuzetnim sposobnostima (IOP3).

Donoenju IOP-a 2, prethodi donoenje, primena i vrednovanje IOP-a 1, kao i pribavljanje miljenja interresorne komisije za

procenu potreba za dodatnom obrazovnom, zdravstvenom i socijalnom podrkom detetu i ueniku.

Izuzetno, za uenika koji obrazovanje stie ostvarivanjem IOP-a 2, osim nastavnog programa, moe da se izmeni i nastavni plan,na osnovu miljenja interresorne komisije za procenu potreba za dodatnom obrazovnom, zdravstvenom i socijalnom podrkom

detetu i ueniku.

IOP donosi pedagoki kolegijum kole na predlog strunog tima za inkluzivno obrazovanje, odnosno tima za pruanje dodatne

podrke detetu i ueniku.

Roditelj, odnosno staratelj daje saglasnost na sprovoenje IOP-a, u skladu sa zakonom.

U prvoj godini upisa u ustanovu, IOP se donosi i vrednuje tromeseno, a u svakoj narednoj godini dva puta u toku radne,

odnosno kolske godine.

Blie uputstvo za ostvarivanje IOP-a, njegovu primenu i vrednovanje donosi ministar.

VII ZAPOSLENI U KOLI

lan 108.

U koli rade nastavnici i struni saradnici, sekretar, administrativno-finansijsko osoblje i pomono-tehniko osoblje.

lan 109.

Poslove nastavnika i strunog saradnika moe da obavlja lice koje ima dozvolu za rad (u daljem tekstu: licenca).

Licenca je javna isprava koju izdaje Ministarstvo prosvete koje i vodi registar nastavnika i strunih saradnika kojima je izdatalicenca.

lan 110.

Zadatak nastavnika jeste da svojim kompetencijama osigura postizanje ciljeva obrazovanja i vaspitanja i standarda postignua,

uvaavajui principe obrazovanja, predznanja, potrebe, interesovanja i posebne mogunosti deteta i uenika.

Zadatak strunog saradnika jeste da svojim kompetencijama, savetodavnim i drugim oblicima rada unapreuje obrazovno-

vaspitni rad i saradnju sa roditeljima, odnosno starateljima u koli, da prati ostvarivanje utvrenih standarda postignua, prua

podrku nastavnicima i vaspitaima za unapreivanje njihovog obrazovno-vaspitnog rada, u skladu sa principima, ciljevima i

standardima postignua, pomo nastavnicima u razvijanju individualnih obrazovnih planova i pomo deci, uenicima, roditeljima,

nastavnicima i vaspitaima, po pitanjima koja su od znaaja za obrazovanje i vaspitanje i razvoj profesionalne karijere uenika.

lan 111.

Upravne, normativno-pravne i druge pravne poslove u koli obavlja sekretar.


24/35

lan 112.

Uslovi za prijem u radni odnos, poslovi i radni zadaci, struno usavravanje, prava i odgovornosti zaposlenih regulie se

posebnim aktima kole u skladu sa zakonom.

VIII UENICI

1. Upis uenika

lan 113.

Upis uenika, uslovi za upis, vreme upisa, obaveza roditelja/staratelja u vezi sa upisom i pohaanjem nastave, prelazak uenika iz

jedne u drugu kolu, prestanak obaveze pohaanja nastave, oslobaanje uenika od savlaivanja programa fizikog vaspitanja

vri se u skladu sa zakonom i podzakonskim aktima.

lan 114.

U prvi razred kole upisuje se svako dete koje do poetka kolske godine ima najmanje est i po, a najvie sedam i po godina sa

podruja kole.

kola moe da upie i dete sa podruja druge kole, na zahtev roditelja, u skladu sa mogunostima kole.

Uz dokumentaciju potrebnu za upis, roditelj dostavlja dokaz o zdravstvenom pregledu deteta.

Izuzetno, deca iz osetljivih drutvenih grupa mogu da se upiu u kolu, bez dokaza o prebivalitu roditelja i potrebne

dokumentacije.

Ispitivanje deteta upisanog u kolu vre psiholog i pedagog kole na maternjem jeziku deteta, primenom standardnih postupaka

i instrumenata, preporuenih od nadlenog zavoda, odnosno ovlaene strune organizacije.

Dete starosti od est do est i po godina upisuje se u prvi razred nakon provere spremnosti za polazak u kolu.

Proveru spremnosti deteta vri psiholog kole primenom standardnih postupaka i instrumenata, preporuenih od nadlenog

zavoda, odnosno ovlaene strune organizacije.

Ako dete starije od sedam i po godina zbog bolesti ili drugih razloga nije upisano u prvi razred, moe da se upie u prvi ili

odgovarajui razred na osnovu prethodne provere znanja.

lan 115.

Strani dravljanin i lice bez dravljanstva upisuje se u kolu pod istim uslovima i na nain propisan zakonom za dravljane

Republike Srbije.

Dete i uenik dravljanin neke od evropskih zemalja, dok boravi u Republici Srbiji, ima pravo da pohaa nastavu maternjeg jezikai kulture, besplatno pod uslovom reciprociteta ili na teret roditelja, u prostorijama ustanove koju odredi organ jedinice lokalne

samouprave.

2. Ocenjivanje i napredovanje uenika

lan 116.

Ocenjivanje uenika je sastavni deo obrazovno-vaspitnog rada kole.

Ocenjivanjem se procenjuje postignutost ciljeva i standarda u savlaivanju kolskog programa.

Ocenjivanje je javno i svaka ocena ueniku mora da bude odmah obrazloena. Ukoliko nastavnik ne obrazloi ocenu, a uenik tood njega zahteva, uenik ima pravo da podnese prigovor na ocenu.

lan 117.


25/35

U prvom razredu osnovnog obrazovanja i vaspitanja ocenjivanje i zakljuna ocena su opisni i uenik prelazi u naredni razred.

U ostalim razredima osnovnog obrazovanja i vaspitanja ocenjivanje je opisno i brojano u toku kolske godine, osim iz predmeta

koje odredi ministar. Opisna ocena sadri povratnu informaciju za uenika i roditelja i prua mu jasno uputstvo kako da unapredi

svoj rad.

Uenik drugog i treeg razreda osnovnog obrazovanja i vaspitanja koji na kraju drugog polugodita ima nedovoljne ocene

prevodi se u naredni razred, na osnovu odluke odeljenjskog vea, osim ako roditelj, odnosno staratelj izriito zahteva da uenik

ponavlja razred.

Ueniku koji je preveden u naredni razred, priznaje se razred iz koga je preveden kao zavren i organizuje mu se individualizovan

rad.

Uenik od etvrtog do sedmog razreda koji ima do dve nedovoljne zakljune brojane ocene polae popravni ispit u

avgustovskom ispitnom roku, a uenik zavrnog razreda u junskom i avgustovskom roku.

Uenik iz stava 5. ovog lana zavrava razred ako poloi popravni ispit iz svakog predmeta.

Uenik etvrtog do sedmog razreda ponavlja razred ako na kraju drugog polugodita ima vie od dve nedovoljne zakljune

brojane ocene ili ne poloi popravni ispit.

Uenik zavrnog razreda osnovnog obrazovanja koji ne poloi popravni ili zavrni ispit zavrava zapoeto obrazovanje u koli u

svojstvu vanrednog uenika polaganjem ispita, uz obavezu plaanja naknade stvarnih trokova koje utvrdi kola.

lan 118.

Vladanje uenika od prvog do petog razreda osnovnog obrazovanja i vaspitanja ocenjuje se opisnom ocenom koja ne utie na

opti uspeh uenika.

Vladanje uenika od estog razreda osnovnog obrazovanja i vaspitanja ocenjuje se opisno u toku polugodita, a brojano na

kraju prvog i drugog polugodita i utie na opti uspeh.

Opti uspeh uenika osnovnog obrazovanja i vaspitanja utvruje se na kraju prvog i drugog polugodita na osnovu aritmetikesredine pozitivnih zakljunih brojanih ocena iz obaveznih predmeta i ocene iz vladanja, poev od estog razreda.

Nain, postupak i kriterijume ocenjivanja uspeha iz pojedinanih predmeta i vladanja i druga pitanja od znaaja za ocenjivanje,

propisuje ministar.

3. Prigovor i alba na ocenu i ispit

lan 119.

Uenik osnovnog obrazovanja i vaspitanja, njegov roditelj, odnosno staratelj ima pravo da podnese: prigovor na ocenu iz

predmeta i vladanja u toku kolske godine, albu na zakljunu ocenu iz predmeta i vladanja na kraju drugog polugodita i albuna ispit.

Prigovor na ocenu iz predmeta i vladanja podnosi se direktoru kole u roku od tri dana od saoptenja ocene, alba u roku od tri

dana od dana dobijanja ake knjiice, odnosno svedoanstva, a alba na ispit propisan posebnim zakonom, u roku od 24 sata od

saoptenja ocene.

Direktor kole, u saradnji sa pedagoko-psiholokom slubom i odeljenskim stareinom, odluuje o prigovoru u roku od tri dana.

Ako oceni da je prigovor osnovan i da je ocena izvedena suprotno zakonu i propisima donetim na osnovu njega, reenjem

ponitava ocenu i obrazuje komisiju za proveru znanja uenika, pregled i ponovno ocenjivanje pismenog ili drugog rada uenika.

lan 120.

Uenik, njegov roditelj, odnosno staratelj, koji smatra da su mu povreena prava utvrena ovim Statutom ili zakonom,

donoenjem ili nedonoenjem odluke nakon podnoenja prijave, prigovora ili albe, odnosno ako je povreena zabrana iz lana


26/35

13. ovog Statuta, ima pravo da podnese zahtev za zatitu prava Ministarstvu, u roku od osam dana od dana saznanja za povredu

svojih prava.

4. Prava i obaveze uenika

lan 121.

Upisom u kolu uenik stie odreena prava i preuzima odreene obaveze utvrene zakonom, ovim Statutom i drugim aktimakole.

lan 122.

Prava uenika su:1) kvalitetan obrazovno-vaspitni rad koji obezbeuje ostvarivanje optih principa sistema obrazovanja i vaspitanja;2) uvaavanje linosti;3) podrku za svestrani razvoj linosti, podrku za posebno iskazane talente i njihovu afirmaciju;4) zatitu od diskriminacije, nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja;5) blagovremenu i potpunu informaciju o pitanjima od znaaja za njegovo kolovanje;6) informacije o njegovim pravima i obavezama;7) uestvovanje u radu organa kole, u skladu sa ovim Statutom i posebnim zakonom;8) slobodu udruivanja u razliite grupe, klubove i organizovanje uenikog parlamenta;9) podnoenje prigovora i albe na ocenu i na ostvarivanje drugih prava po osnovu obrazovanja;10) pokretanje inicijative za preispitivanje odgovornosti uesnika u obrazovno-vaspitnom procesu ukoliko prava iz ta. 1) do 9)

ovog lana nisu ostvarena;11) ostvarivanje svih prava deteta i uenika, prava na zatitu i na pravino postupanje kole prema ueniku i kada povredi

obavezu utvrenu ovim Statutom ili zakonom;12) pravo na stipendiju, kredit, smetaj i ishranu u domu uenika, u skladu sa posebnim zakonom.kola je duna da obezbedi sve uslove za ostvarivanje prava deteta i uenika iz stava 1. ovog lana.

Uenik, roditelj, odnosno staratelj deteta i uenika moe da podnese prijavu direktoru kole u sluaju povrede prava iz stava 1.

ovog lana ili neprimerenog ponaanja zaposlenih prema detetu i ueniku, u roku od 15 dana od nastupanja sluaja.

Direktor je duan da prijavu razmotri i da, uz konsultaciju sa uenikom, roditeljem, odnosno starateljem deteta i uenika izaposlenim odlui o njoj i preduzme odgovarajue mere, u roku od 15 dana od dana prijema prijave.

lan 123.

Zaposleni u koli duan je da prijavi direktoru, odnosno kolskom odboru krenje prava deteta i uenika.

lan 124.

Uenik ima obavezu da:1) redovno pohaa nastavu i izvrava kolske obaveze;2) potuje kolska pravila, odluke direktora i organa kole;3) radi na usvajanju znanja, vetina i vrednosnih stavova propisanih kolskim programom, prati sopstveni napredak i izvetavao tome nastavnike i roditelje, odnosno staratelje;4) u postupku ocenjivanja pokae svoje stvarno znanje bez korienja raznih oblika prepisivanja i drugih nedozvoljenih oblika

pomoi;5) ne ometa izvoenje nastave i ne naputa as bez prethodnog odobrenja nastavnika;6) potuje linost drugih uenika, nastavnika i ostalih zaposlenih u koli;7) uva imovinu kole i istou i estetski izgled kolskih prostorija;8) stara se o ouvanju ivotne sredine i ponaa u skladu sa pravilima ekoloke etike.kola je duna da obavesti roditelja, odnosno staratelja o ueniku koji neredovno pohaa ili je prestao da pohaa nastavu,

najkasnije dva dana od dana prestanka pohaanja nastave.

Ako roditelj, odnosno staratelj po prijemu obavetenja iz stava 2. ovoga lana ne obezbedi da u roku od tri dana uenik nastaviredovno da pohaa nastavu ili opravda izostanak uenika, kola odmah obavetava jedinicu lokalne samouprave.

5. Ueniki parlament


27/35

lan 125.

U poslednja dva razreda kole organizuje se ueniki parlament (u daljem tekstu: parlament) radi:1) davanja miljenja i predloga strunim organima, kolskom odboru, savetu roditelja i direktoru o: pravilima ponaanja u koli,

merama bezbednosti uenika, godinjem planu rada, kolskom razvojnom planu, kolskom programu, nainu ureivanjakolskog prostora, izboru udbenika, slobodnim i vannastavnim aktivnostima, ueu na sportskim i drugim takmienjima iorganizaciji svih manifestacija uenika u koli i van nje i drugim pitanjima od znaaja za njihovo obrazovanje;

2) razmatranja odnosa i saradnje uenika i nastavnika, vaspitaa ili strunog saradnika i atmosfere u koli;3) obavetavanja uenika o pitanjima od posebnog znaaja za njihovo kolovanje i o aktivnostima uenikog parlamenta;4) aktivnog uea u procesu planiranja razvoja kole i u samovrednovanju kole;5) predlaganja lanova strunog aktiva za razvojno planiranje iz reda uenika.Parlament ine po dva predstavnika svakog odeljenja u koli.

lanove parlamenta biraju uenici odeljenjske zajednice svake kolske godine. lanovi parlamenta biraju predsednika.

Program rada parlamenta sastavni je deo Godinjeg programa rada kole.

Ueniki parlamenti kola mogu da se udrue u zajednicu uenikih parlamenata.

6. Nagraivanje i pohvaljivanje uenika

lan 126.

Pohvale i nagrade dodeljuju se uenicima za ukupan uspeh u uenju i vladanju, za uspeh u radu i uenju u pojedinim nastavnimpredmetima, kao i za uspeno uee u vannastavnim aktivnostima.

lan 127.

Pohvale mogu biti za:1) odlian opti uspeh i primerno vladanje,2) postignut izuzetan uspeh iz pojedinih nastavnih oblasti, odnosno za postignut izuzetan uspeh u pojedinim vannastavnim

aktivnostima,

3) osvojeno prvo, drugo ili tree mesto na kolskim takmienjima,4) Uenika generacije.Pohvale se dodeljuju na kraju nastavne godine.

lan 128.

Uenici koji na kraju nastavne godine postignu opti odlian uspeh i primerno vladanje pohvaljuju se za postignut odlian uspeh i

primerno vladanje.

Pohvala za postignut izuzetan uspeh iz pojedinog nastavnog predmeta odnosno za postignut uspeh u pojedinim vannastavnim

aktivnostima, dodeljuje se uenicima koji su u toku nastavne godine posebno isticali u tim oblastima.

lan 129.

Pohvala Uenik generacije dodeljuje se jednom ueniku zavrnog razreda.

Uenika generacije proglaava direktor kole na predlog nastavnikog vea i svih uenika zavrnog razreda.

lan 130.

Pohvale mogu biti usmene i pismene.

Usmenu pohvalu uenik moe dobiti za ostvarene rezultate u radu, uenju i ponaanju u toku nastavnog perioda.

Usmenu pohvalu saoptava odeljenjski stareina pred odeljenjem i pred roditeljima.

Pismenu pohvalu odeljenjskog stareine i odeljenjskog vea uenik dobija za ostvarene rezultate u radu, uenju, ponaanju, kao i

za uee u kulturnoj i javnoj delatnosti kole, na kraju nastavne godine ili na kraju prvog polugodita.


28/35

Pismene pohvale se upisuju u aku knjiicu.

lan 131.

Nagrade se dodeljuju uenicima kao priznanje za izuzetan uspeh postignut u uenju i radu u svim nastavnim i vannastavnim

aktivnostima kao i priznanje za osvojeno mesto na takmienjima koje je kola organizovala ili u njima uestvovala.

Nagrade se mogu dodeljivati pojedincima, a mogu se dodeljivati i grupi uenika ili odeljenjskoj zajednici.

Nagrade se dodeljuju na kraju nastavne godine.

lan 132.

Nagrade u vidu materijalnih davanja dodeljuju se uenicima u skladu s raspoloivim sredstvima kole.

Nagrade dodeljuje Nastavniko vee na predlog strunih organa.

lan 133.

Predlog za pohvalu i dodelu nagrade daje odeljenjski stareina na osnovu miljenja odeljenjskog vea.

lan 134.

Pohvalnica se dodeljuje uenicima za ostvarene rezultate u radu i uenju, pojaano interesovanje i angaovanje u pojedinim

obrazovno-vaspitnim oblastima, slobodnim aktivnostima ili kulturnoj i javnoj delatnosti kole, kao i za osvojeno prvo, drugo ili

tree mesto na takmienjima.

Pohvalnicu dodeljuje direktor kole na predlog odeljenjskog stareine, odeljenjskog vea ili nastavnikog vee.

lan 135.

U toku kolovanja uenik moe da dobije diplomu za izuzetan uspeh, odnosno diplomu za izuzetan uspeh u savlaivanju

nastavnog plana i programa iz pojedinih nastavnih oblasti ili predmeta.

Vrste diplome, nain i uslove za njihovo dodeljivanje propisuje ministar prosvete.

7. Odgovornost uenika

lan 136.

Za povredu obaveza uenik moe da odgovara disciplinski, a materijalnu tetu uinjenu namerno, ili iz krajnje nepanje,

nadoknauje njegov roditelj/staratelj.

Uenik odgovara za povredu obaveze koja je u vreme izvrenja bila utvrena ovim Statutom, u skladu sa zakonom.

lan 137.

Za povredu obaveze ueniku moe da se izrekne vaspitno-disciplinska mera u skladu sa zakonom.

Povrede obaveza uenika mogu biti lake i tee.

lan 138.

Lake povrede obaveze uenika su:1) neopravdano zakanjavanje i neopravdano izostajanje sa nastave do 25 asova,2) ometanje rada u svom ili drugom odeljenju,3) nedolino ponaanje prema uenicima,4) nedolino ponaanje prema nastavnicima, strunim saradnicima i drugim radnicima kole,5) stvaranje nereda u prostorijama kole i kolskom dvoritu,6) nepotovanje odluka nadlenih organa kole,


29/35

7) neobavetavanje roditelja o rezultatima svog uenja i vladanja i neprenoenje poruka odeljenjskog stareine, strunihsaradnika i drugih nastavnika,

8) oteenje kolske zgrade, prostorija, inventara, instalacija i pribora zaposlenih kole,9) oteenje ili unitenje linih stvari i pribora drugih uenika, nastavnika i drugih zaposlenih kole,10) zakanjavanje na asove redovne nastave i drugih oblika obrazovno-vaspitnog rada,11) naruavanje estetskog izgleda kole i kolskog dvorita (bacanje otpadaka, unitavanje sadnica i zelenih povrina, pisanje po

zidovima i sl.),12) odbijanje uea na kolskim manifestacijama i drugim oblicima obrazovno vaspitnog rada u koli i van nje.

lan 139.

Tee povrede obaveza uenika jesu:1) unitenje, oteenje, skrivanje, iznoenje, prepravka ili dopisivanje podataka u evidenciji koju vodi kola ili druga

organizacija, odnosno organ;2) prepravka ili dopisivanje podataka u javnoj ispravi koju izdaje kola ili organ, odnosno ispravi koju izda druga organizacija;3) unitenje ili kraa imovine kole, privrednog drutva, preduzetnika, uenika ili zaposlenog;4) podstrekivanje, pomaganje, davanje ueniku i upotreba alkohola, duvana, narkotikog sredstva ili psihoaktivne supstance;5) unoenje u kolu ili drugu organizaciju oruja ili drugog predmeta kojim moe da ugrozi ili povredi drugo lice;6) svesno nepridravanje pravila i mera bezbednosti uenika;7) upotreba mobilnog telefona, elektronskog ureaja i drugog sredstva u svrhe kojima se ugroavaju prava drugih ili u svrhe

prevare u postupku ocenjivanja;

8) neopravdano izostajanje sa nastave i drugih oblika obrazovno-vaspitnog rada vie od 25 asova u toku kolske godine, odega vie od 15 asova nakon pismenog obavetavanja roditelja, odnosno staratelja od strane kole.

Za povrede iz stava 1. taka 8) ovog lana obavezna je postupnost u izricanju mera.

lan 140.

Za povredu obaveze, odnosno zabrane propisane Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, mogu da se izreknumere, i to:1) za laku povredu obaveza uenika, vaspitna mera - opomena, ukor odeljenjskog stareine ili ukor odeljenjskog vea;2) za teu povredu obaveza uenika, vaspitno-disciplinska mera - ukor direktora i ukor nastavnikog vea;3) za uinjenu povredu zabrane propisane Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, vaspitno-disciplinska mera:

(1) ukor direktora ili ukor nastavnikog vea,(2) premetaj uenika od petog do osmog razreda u drugu osnovnu kolu na osnovu odluke nastavnikog vea, uz saglasnostroditelja, odnosno staratelja i kole u koju prelazi.

lan 141.

Uenik ne moe biti iskljuen iz kole.

lan 142.

Za uinjenu povredu obaveze ueniku se mogu izrei samo vaspitno-disciplinske mere utvrene zakonom i ovim Statutom.

Vaspitno-disciplinsku meru mogu izricati samo organi utvreni zakonom i ovim Statutom.

Vaspitno-disciplinska mera primenjuje se samo na uenike pojedince.

Za uinjenu povredu obaveza ueniku se moe izrei samo jedna vaspitno-disciplinska mera.

8. Postupak utvrivanja odgovornosti uenika i izricanja vaspitno-disciplinske mere

lan 143.

Vaspitno-disciplinska mera ne moe se izrei ako prethodno nije sproveden vaspitno-disciplinski postupak.

Postupak utvrivanja odgovornosti uenika i izricanja vaspitno-disciplinske mere je hitan.

Vaspitno-disciplinski postupak pokree direktor najkasnije u roku od 30 dana za uinjene tee povrede obaveza uenika ili

uinjene povrede zabrane propisane Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i okonava se reenjem. Pre

donoenja reenja moraju se utvrditi sve injenice koje su od znaaja za donoenje reenja.


30/35

lan 144.

Vaspitno-disciplinski postupak je hitan i pokree se zakljukom direktora. Zakljuak sadri podatke o ueniku, opis tee povrede

obaveze uenika, odnosno zabrane iz lana. 13. ovog Statuta, vreme, mesto i nain izvrenja povrede i odgovarajue dokaze.

Zakljuak iz stava 1. ovog lana dostavlja se ueniku, odnosno njegovom roditelju ili staratelju, odeljenjskom stareini, strunim

saradnicima, odnosno odgovarajuem strunom timu.

Uenik mora biti sasluan, a ako je maloletan, uz prisustvo roditelja.

Vaspitno-disciplinski postupak vodi se primenom pravila opteg upravnog postupka i okonava se reenjem.

lan 145.

Odeljenjski stareina je duan da pokrene postupak za utvrivanje odgovornosti uenika odmah po saznanju da je povredauinjena.

lan 146.

Postupak za utvrivanje injeninog stanja povodom lake povrede obaveze uenika sprovodi odeljenjski stareina.

U tom cilju duan je da uenika usmeno saslua, a po potrebi prikupi i druge dokaze ukoliko isti doprinose potpunijem

utvrivanju injenica, odnosno okolnosti pod kojima je povreda uinjena.

Vaspitna mera izrie se ueniku za laku povredu obaveza bez voenja vaspitno-disciplinskog postupka.

lan 147.

Postupak za utvrivanje tee povrede obaveze uenika vodi Komisija, koju odreuje direktor na predlog Nastavnikog vea, ikoju ine:

odeljenjski stareina, koji je ujedno i predsednik komisije, struni saradnik kole,

nastavnik koga odreuje direktor kole.

lan 148.

U sluaju tee povrede odeljenjski stareina podnosi zahtev za utvrivanje disciplinske odgovornosti uenika direktoru i

Nastavnikom veu, zajedno s predlogom da se ueniku izrekne vaspitno-disciplinska mera ukoliko se utvrdi da je uinio teu

povredu obaveze uenika.

Predlog za pokretanje postupka mora da sadri: ime i prezime uenika protiv koga treba da se pokrene postupak i kratak opis

injeninog stanja koje ukazuje na povredu obaveze uenika.

Direktor, na predlog Nastavnikog vea formira komisiju za sprovoenje disciplinskog postupka i obavetava roditelja uenika.

Komisija je duna da uenika saslua i o tome saini zapisnik.

Zapisnik treba da sadri: datum, vreme i mesto sainjavanja, ime i prezime lanova komisije, ime i prezime uenika, kratak opis

povrede obaveze uenika, kratko formulisana pitanja i saete odgovore na njih.

Zapisnik potpisuju svi lanovi komisije, uenik i zapisniar.

Pored usmenog sasluanja uenika Komisija moe, po potrebi, da prikupi i druge dokaze ukoliko isti doprinose potpunijem

utvrivanju injenica, odnosno okolnosti pod kojima je povreda uinjena. Komisija je u obavezi da saslua roditelja uenika po

pozivu direktora kole.

lan 149.

Ueniku se ne moe izrei vaspitno-disciplinska mera pre nego to bude sasluan, osim ako se bez opravdanog razloga ne

odazove pozivu.


31/35

lan 150.

Organ nadlean za izricanje vaspitno-disciplinske mere za teu povredu obaveze uenika je: direktor za ukor direktora, i Nastavniko vee za ukor Nastavnikog vea.

lan 151.

Vaspitno-disciplinska mera ima vaspitni karakter.

Cilj vaspitno-disciplinske mere je da se utie na uenika kako bi svoje ponaanje doveo u sklad s pravilima kolskog ivota i rada.

lan 152.

Prilikom donoenja odluke o izricanju vaspitno-disciplinske mere, nadleni organ imae u vidu: teinu uinjene povrede i njene

posledice, stepen odgovornosti uenika, okolnosti pod kojima je povreda uinjena, ranije ponaanje uenika, ponaanje posle

uinjene povrede obaveze, uzrast uenika, da li je ranije bio kanjavan i druge olakavajue i oteavajue okolnosti.

Ako je uenik izvrio vie povreda obaveza, izrie se samo jedna vaspitno-disciplinska mera za sve uinjene povrede.

lan 153.

Svaka vaspitno-disciplinska mera mora biti obrazloena.

Vaspitno-disciplinska mera izrie se za kolsku godinu u kojoj je uinjena povreda obaveze uenika.

lan 154.

Vaspitno-disciplinska mera izreena za laku povredu obaveze uenika upisuje se u aku knjiicu i usmeno saoptava ueniku

kome je izreena.

lan 155.

Odluka o izricanju vaspitno-disciplinske mere za teu povredu obaveze uenika sadri: naziv organa koji je odneo odluku, ime i

prezime uenika, opis povrede obaveze uenika, vrstu vaspitno-disciplinske mere, obrazloenje i pouku o pravnom leku.

Odluka iz stava 1. ovog lana dostavlja se ueniku i roditelju/staratelju uenika u pismenoj formi, u roku od 8 dana od dana

donoenja.

Vaspitno-disciplinska mera izreena za teu povredu obaveza uenika upisuje se u aku knjiicu uenika i saoptava se pred

odeljenjem.

lan 156.

Uenicima se prema izreenim vaspitno-disciplinskim merama utvruje ocena iz vladanja i to: za ukor odeljenjskog stareine vladanje vrlo dobro; za ukor odeljenjskog vea vladanje dobro; za ukor direktora vladanje zadovoljavajue; za ukor Nastavnikog vea vladanje nezadovoljavajue.

lan 157.

Uenik, njegov roditelj, odnosno staratelj ima pravo da podnese albu kolskom odboru na izreenu vaspitno-disciplinsku meru

za izvrenu teu povredu obaveze uenika ili za povredu zabrane nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja, u roku od tri dana od dana

dostavljanja reenja o utvrenoj odgovornosti i izreenoj meri.

kolski odbor reava po albi iz prethodnog stava ovog lana u roku od 15 dana od dana dostavljanja. alba odlae izvrenjereenja direktora.

lan 158.


32/35

Reavajui po prigovoru, direktor kole moe odluku o izreenoj vaspitno-disciplinskoj meri potvrditi ili ukinuti i predmet vratiti

na ponovno odluivanje.

Direktor e odluku: potvrditi, ako utvrdi da je postupak za utvrivanje odgovornosti uenika sproveden u skladu s odredbama Statuta, da je

povreda pravilno utvrena, a izreena mera odmerena u skladu s okolnostima pod kojima je povreda uinjena i linouuenika;

ukinuti i predmet vratiti organu na ponovno odluivanje ako nae da postupak za utvrivanje odgovornosti nije sproveden uskladu s odredbama Statuta, da u postupku nisu utvrene sve relevantne injenice od znaaja za utvrivanje stepenaodgovornosti uenika i izricanje odgovarajue mere,

preinaiti i izrei blau meru ako smatra da e se i takvom merom postii vaspitni cilj; preinaiti i uenika osloboditi od izreene vaspitno-disciplinske mere ako nae da su okolnosti pod kojima je do povrede

dolo i linost uenika takvi da je svrsishodno ne izricati vaspitno-disciplinsku meru.

lan 159.

Postupak je okonan odlukom kojom je utvrena odgovornost uenika i izreena vaspitno-disciplinska mera. Moe se obnoviti

ako se u toku kolske godine sazna za injenice koje bi, da su bile poznate u vreme voenja postupka, bitno uticale na

utvrivanje odgovornosti uenika.

Predlog za obnovu postupka moe podneti uenik, odnosno njegov roditelj/staratelj u pismenoj formi.

Predlog iz st. 2. ovog lana podnosi se direktoru kole najkasnije do zavretka kolske godine u kojoj je vaspitno-disciplinska

Documents

Statut OŠ "Šamu Mihalj" Bačko Petrovo Selo