Embed Size (px)
Citation preview
mesečni bilten o životu manjinskih zajednica u Srbiji
Potpisana Deklaracijaizmeđu
Srbije i Hrvatske
Minority News25
Odloženo otvaranje poglavlja 23
Mihalj Njilaš ostaje na čelu
Pokrajinskog sekretarijata
Završen petogodišnji
projekat podrškeinkluziji Roma
Bošnjačko nacionalnovijeće preuzelo predsedavanje Koordinacijom
jun 2016
I
zbog toga
š
što uzdišemo za „starletama“ koje
s
U Srbiji žive pripadnici 30 različi3h nacionalnih zajednica!
A
Hoće li se razvijati interkulturalnost?Kraj školske godine je osim uobičajene radosti među učeni-cima osnovnih škola izazvao i pometnju i to u vidu anketnihlistića, na kojima su se izjašnjavali koji jezik nacionalne za-jednice sa elementima nacionalne kulture će izučavati odnaredne školske godine. Možda su u većoj dilemi bili roditeljikoji nisu mogli da pomognu svojoj deci koji jezik (od ukupno14 ponuđenih) da izaberu, pored već postojećih izbornihpredmeta.
Pojedini mediji su pisali da su se u jednoj od beogradskihosnovnih škola učenici mahom opredeljivali za slovački i ma-đarski jezik. Nameće se pitanje U čemu je problem? Narav -no, problem nije u jezicima, već u sprovođenju same nastave.Naime, još uvek nije poznato da li će izučavanje izbornihpredmeta, odnosno jezika nacionalnih zajednica biti omo-gućeno u svakoj školi ili će se obavljati na nivou više škola.
Prema nezvaničnim informacijama iz Ministarstva prosvetenačin organizovanja nastave biće poznat tek kada se budeznalo koliko je zainteresovanih. Kao opcija spominju se iletnje i zimske škole, kod kojih se automatski nameće pitanjefinansiranja istih.
Iako je letnji raspust u toku ne treba se opuštati. Nadajmose da će se do 1. septembra rešiti pitanje izbornih predmetai da ovo nije potez Ministarstva od kojeg se odustaje kod pr-vog problema. Ako je počelo rešavanje otvorenih pitanja iz-među Srbije i Hrvatske, kao i pitanje Srbije na putu ka EU lo-gično je da se reši i ovakav problem.
Potpisana Deklaracijaizmeđu Srbije i Hrvatske
Hrvatska zajednica u Srbiji pozitivnoocenjuje potpisivanje Deklaracije ounapređenju odnosa i rešavanjuotvorenih pitanja između Srbije iHrvatske, ocenjuje u razgovoruSlaven Bačić, predsednik Na-cionalnog saveta hrvatske nacionalnemanjine.
Petogodišnji projekat infrastruk-turnih radova i projekata za podrškuzapošljavanju Roma, koji je finansi -rala Kraljevina Švedska završen je 27.juna, a 2.500 Roma iz 13 različitihopština bili su direktni korisnici togprograma.
IZDVAJAMO UVODNIK 25
Okončan petogodišnji projekat
Ardita Sinani – predsednicaSkupštine opštine
Preševo
Na čelu Skupštine opštine Preševou predstojećem periodu biće ArditaSinani. Ovo je prvi put u istorijiPreševa da je žena dobila tako visokurukovodeću poziciju u nekomdržavnom organu.
Nova igrana edukativnaserija na slovačkom jeziku
Nakon dugog niza godina snimljenaje igrana edukativna serija naslovačkom jeziku „U potrazi zamekim F“. Serija je nastala u kopro-dukciji Radio-televizije Vojvodine,Asocijacije slovačkih novinara, Na-cionalnog saveta slovačke nacionalnemanjine i Antifriz filma
Ako imate pitanje vezano zafunkcionisanje Nacionalnih saveta na-
cionalnih manjina ili za oblast prava na-cionalnih manjina rado ćemo pronaći i
objaviti odgovor.
3 Minority News
Iako je ranije Republika Hrvatska odobrilanastavak priprema za otvaranje poglavlja23, uz dogovor sa Evropskom komisijomda neki od zahteva Zagreba budu ugra-đeni u zajedničku pregovaračku pozicijuEU, ispostavilo se da Zagreb ima dodatnezahteve u odnosu na utvrđene kompro-misne formulacije.Pored poznatih zahteva u vezi sa pravimahrvatske manjine i jurisdikcijom suda zaratne zločine, Zagreb je insistirao da se utekst prelaznih merila koje Srbija treba daispuni tokom pregovora unese i pitanjeodštete za žrtve ratnih zločina i rešavanjepitanja nestalih, što nije bilo prihvatljivoza Evropsku komisiju i druge zemlje čla-nice.Evropska komisija i holandsko predsedni-štvo EU nastavili su konsultacije sa Zagre-bom na tu temu, sa ciljem da konsenzuseventualno bude postignut na sastankuambasadora zemalja članica 30. juna, me-đutim do otvaranja poglavlja nije došlo.Iznenadjujući stav Velike Britanije obra-zložen je “tehničkim razlozima koji su po-sledica Bregzita”. Medjutim, ovi razlozinisu predstavljali prepreku za otvaranjenovih poglavlja u pregovorima sa Turskomi Crnom Gorom. Postizanje konsenzusa o tom pitanjubiće od 1. jula posao Slovačke, koja udrugoj polovini godine predsedava EU.Slovački predstavnici su najavili da ćeotvaranje poglavlja sa Srbijom biti jedanod prioriteta njihovog predsedavanja upolitici proširenja EU. Ambasadori Ho-landije, Slovačke i Nemačke u Srbiji iz-razili su podršku nastavku procesa pro-širenja EU i nadu da će poglavlja 23 i 24u pregovorima o članstvu sa Srbijom“biti otvorena što pre”.Povodom neotvaranja poglavlja reagovaoje prvi potpredsednik Vlade Srbije i mini-star spoljnih poslova, Ivica Dačić. Rekaoje da je šokiran odlukom EU: “Takvaodluka je sramna, neshvatljiva i poniža-vajuća za Srbiju. Ona je rezultat političke
namere da se zaustavi ili uspori evropskiput Srbije.”Premijer Republike Srbije, Aleksandar Vu-čić, govoreći o britanskoj i hrvatskoj blo-
kadi otvaranja poglavlja 23, rekao je daSrbija želi najbolje odnose sa Velikom Bri-tanijom i nastaviće da ih razvija, iako nijejasno kakve su ih to tehničke preprekesprečile da uskrate saglasnost za otvaranjepoglavlja u pregovorima sa Srbijom, ali ne
i s Crnom Gorom i Turskom. Dodao je i daće Srbija obaviti svoj deo posla i kad jereč o dogovoru s Hrvatskom.
Miščević: Mi smo spremni da otvorimo poglavlja već sutra
Šefica pregovaračkog tima Srbije, TanjaMiščević, kaže da se procedure u vezi sotvaranjem poglavlja 23 i 24 nastavljajukroz radna tela, da je Srbija spremna daih otvori odmah, a da zavisi od dogovoradržava članica kada će to biti.Ona naglašava da države članice treba danaprave kompromis između sebe kako biomogućile Srbiji da krene dalje u evroin-tegracionom procesu i zahvaljuje Holan-diji, kao predsedavajućoj zemlji u prvihšest meseci ove godine, ali i ostalim drža-vama članicama, na angažovanju u tomposlu. Miščević naglašava da su države članice“dobro razumele zašto je bitno otvoritipoglavlja koja se odnose na vladavinuprava”.“U pitanju su noseća poglavlja za reformujednog društva, ali i za razvojnu agenduSrbije”, izjavila je Miščević u Briselu.Šefica pregovaračkog tima Srbije kaže daočekuje od država članica da i u narednimgodinama nastave da podržavaju Srbijuna dugom putu evrointegracija, ali i da senada da će vrlo brzo doći do unutrašnjesaglasnosti članica Unije o otvaranju po-glavlja 23 i 24.“Otvaranje ova dva poglavlja je bio važanfaktor motivacije za čitavu administraciju,od ministarke za evrointegracije do celogtima koji učestvuje u pregovaračkom pro-cesu. Angažovali smo se da otvorimo ovapoglavlja, ne samo da bismo ih otvoriliveć da bismo išli dalje, da bismo mogli darazgovaramo sa EU o drugim poglavljimakojima predstoji otvaranje. Nadam se daće ta prilika vrlo brzo i doći”, poručila jeMiščević.Ona dodaje da trenutno nema preciznihrokova kada bi moglo da dođe do otvara-nja poglavlja 23 i 24. Prema kalendaru EUto bi moglo da bude već u julu, na početkuslovačkog predsedavanja EU.Bez obzira na to, Miščević poručuje da jeSrbija spremna da otvori ta poglavlja većsutra.
ODLOŽENO OTVARANJE POGLAVLJA 23
a sastanku održanom 30. juna, zemlje članice EU nisu postigle dogovoro otvaranju poglavlja 23 i 24 u pregovorima o članstvu sa Srbijom.Upr kos očekivanjima, odluka nije mogla biti doneta, jer se dve članicenisu saglasile sa otvaranjem ovih poglavlja, Hrvatska – kako je rečeno
– iz suštinskih razloga, i Velika Britanija – iz tehničkih razloga. Zvaničnici RepublikeSlovačke, koja je preuzela predsedavanje EU, najavili su da bi ova poglavlja moglabiti otvorena u julu ili septembru.
N
Vučić: 19. jula otvaramopoglavlja 23 i 24
Posle Samita lidera Za-padnog Balkana u Parizu
predsednik vlade Aleksan-dar Vučić izjavio je da je
Srbija dobila zeleno svetloza poglavlja 23 i 24, kojaće biti otvorena 19. jula.
IZVOR: Tanjug
4 Minority News
ećinskom odlukom poslanikaSkupštine AP Vojvodine načelu Pokrajinskog sekretari-jata za obrazovanje, propise,
upravu i nacionalne manjine – nacional -ne zajednice i ubuduće biće Mihalj Njilaš,koji je ujedno i jedan od trojice potpred-sednika pokrajinske vlade.
Mihalj Njilaš je rođen 1962. u Oromu,Kanjiža. Završio je Pravni fakultet u
Novom Sadu, a radio je kao direktoru Fabrici nameštaja“Budućnost“ uSubotici od 1990. do 1993. Bio je su-dija Opštinskog suda u Kanjiži. Vodioje svoju advokatsku kancelariju, a od2008. do 2014. bio je predsednik Op-štine Kanjiža, a od 2014. bio je po-krajinski sekretar za obrazovanje,propise, upravu i nacionalne ma-njine-nacionalne zajednice. Član jeSaveza vojvođanskih Mađara.
a sednici Koordinacije naciona-lnih saveta nacionalnih manjinaodržanoj 20. juna u NovomSadu, Bošnjačko nacionalno vi-
jeće preuzelo je predsedavanje ovim telom.Za potpredsednika je predložen i izabranpredsednik Mađarskog nacionalnog saveta,Jene Hajnal. Do sada je funkciju predsedniceKoordinacije obavljala Ana Tomanova Ma-kanova, predsednica Nacionalnog saveta slo-vačke nacionalne manjine, dok je potpred-sednik bio sadašnji predsednik Koordinacije.
Na sastanku se raspravljalo o procesu izradenovih zakona iz oblasti zaštite prava i slobodamanjinskih naroda, rada nadležnosti nacio-nalnih saveta nacionalnih manjina, ako i oanketiranju učenika i roditelja o izboru učenjamaternjeg jezika.
nketni listići sa spiskom izbor-nih predmeta koji su početkomjuna podeljeni roditeljima naizjašnjavanje, izazvali su pravu
zbrku po školama. Mnogi roditelji su izrazilinezadovoljstvo jer se u školi koju pohađajunjihova deca među ponuđenim izbornimpredmetima nije našao neki od manjinskihjezika, dok drugima nije jasno da li decaobavezno moraju da se opredele za fakul-tativno učenje nekog od tih jezika. Kakonavodi direktor jedne beogradske škole,učenici te škole su masovno tražili da fa-kultativno uče mađarski ili slovački, ali onnije mogao da potvrdi roditeljima da li ćeto zaista i biti moguće od septembra.
Zorana Lužanin, državna sekretarka uMinistarstvu prosvete, objašnjava da sviučenici od prvog do osmog razredaosnovne škole imaju pravo da uče nekiod 14 jezika nacionalnih manjina sa ele-mentima nacionalne kulture kroz fakul-
tativnu nastavu, koja nije obavezna.
- Ideja je da se kroz letnje, zimske škole iliradionice učenici upoznaju sa jezikom i kul-turom nacionalnih manjina, a tek kada bu-demo videli kakvo je interesovanje i da liimamo dovoljno stručnog kadra, znaće sei na koji način će fakultativna nastava bitiorganizovana. Ukoliko, recimo, to bude krozletnju školu u nekom mestu u Srbiji, idejaje da deca tamo borave po subvencionisa-nim cenama, a ako se organizuje u Beo-gradu jednodnevni ili dvodnevni seminarverovatno će biti besplatno - objašnjavaLužanin.
Od naredne školske godine postojaće i mo-gućnost da se manjinski jezici uče kroz na-stavu izbornih predmeta. Ponuda izbornihpredmeta koju svaka škola definiše u skladusa raspoloživim kadrovima proširena je ne-kim od manjinskih jezika, a odluka šta ćese naći na listi doneta je uz konsultacije sa
školskim upravama. Na anketnim listićimakoji su podeljeni đacima navedeno je i dapostoji mogućnost da nastava iz izbornogpredmeta jezika nacionalne manjine budeorganizovana za više škola, jer sve zavisi iod broja prijavljenih, ali i od raspoloživogkadra. Detaljan plan realizacije nastave ro-ditelji će dobiti na početku naredne školskegodine i tada će imati šansu da se predo-misle, ukoliko procene da njihovom detetune odgovara da ide u susednu školu da bi,recimo, tamo slušalo određeni jezik.
- U nekim beogradskim školama, recimo,na listi izbornih predmeta našao se romskijezik sa elementima nacionalne kulture, atamo gde nema nijednog jezika znači da jeprocenjeno da neće biti dovoljno zaintere-sovanih. Roditelji sa spiska izbornih pred-meta biraju jedan kao obavezan, a akodete, recimo, želi da uči romski, a škola ganije ponudila, on može taj jezik da izaberekao fakultativni - pojašnjava Lužanin.
Vesti
Mihalj Njilaš na čelu Pokrajinskog sekretarijata
Bošnjačko nacionalno
vijeće predsedava
Koordinacijom
KOORDINACIJA NACIONALNIH SAVETA
NACIONALNIH MANJINA
Anketni listići zbunili i roditelje i direktore
MANJINSKI JEZICI KAO IZBORNI PREDMET
V
A
N
5 Minority News
Danijela Janković iz Kancelarije zaljudska i manjinska prava navelaje da se projekat realizuje gotovopunih pet godina, te da je taj pro-gram podrške lokalnim zajedni-cama u inkluziji osetljivih grupajedna od najvidljivijih, finansijskinajznačajnijih aktivnosti.
Takođe, kako je rekla, jednako jevažno da su rezultati tog projektaisto značajni - pružena podrškaza angažovanje savetnika u resor-nim ministarstvima za inkluzijuRoma, angažovanje lokalnih koor-dinatora, kao i program stažiranjaza mlade ljude, da upoznaju si-stem državne uprave, provodeći
jedno vreme u njemu, a naglasilaje i da je više desetina raseljenihporodica dobilo podršku u reali-zaciji programa seoskih domaćin-stava.
“Veoma je važno naznačiti da me-đunarodna zajednica i srpskavlada čine sve što mogu, iako se
Kancelarija za ljudska i manjinska prava/Misija OEBS
Okončan petogodišnji program podrške inkluziji
RomaIzvor: Tanjug/Foto: OSCE
etogodišnji projekat infrastrukturnih radova i projekata za podršku zapošljavanju Roma, koji jefinansirala Kraljevina Švedska završen je 27. juna, a 2.500 Roma iz 13 različitih opština bili sudirektni korisnici tog programa. P
6 Minority News
često čuje da se ne ulaže dovoljnonapora, pa ovaj projekat šalje kon-kretan signal da se o inkluzijiRoma brine i vodi računa”, rekaoje savetnik za razvojnu pomoćŠvedske agencije za međunarodnirazvoj i saradnju (SIDA), Torni Sve-nungson, na svečanom uručivanjusertifikata opštinama učesnicimaprojekta.
Svenungson je istakao da Kralje-vina Švedska godišnje odvaja oko10 miliona evra pomoći Srbiji zaprojekte inkluzije manjinskihgrupa, jačanja civilnog društva,kako bi se poboljšao život građanai podupro put ka EU.
“Program koji se završio i koji imakonkretne rezultate, sastavni deoje bio tih napora. Kraj tog pro-grama ne znači kraj podrške i po-moći koju Švedska pruža Srbiji, na-stavićemo sa našim radom upružanju pomoći, sarađujući sarazličitim partnerima, hoćemo daispratimo novu politiku novevlade i očekujem da će projekatinspirisati nove mere i u drugimopštinama, želim vam puno srećei samo tako nastavite”, rekao jeSvenungson.
Šef Misije OEBS-a u Srbiji, PeterBurkhard, istakao je da je taj pro-jekat doprineo inkluziji Roma uključnim oblastima zbrinjavanja,stanovanja, zdravstvene i socijalnezaštite, a direktnu korist imalo jeviše od 2.500 Roma.
Burkhard je ubeđen da taj proje-kat predstavlja model dobre pra-
kse koji se može pre-neti na ostale samou-prave.
“Želeo bih da podstak-nem predstavnike lo-kalnih samouprava danastave sa odličnimradom na društvenojinkluziji svih osetljivihgrupa. Inkluzija Romapočinje na lokalnomnivou u njihovim za-jednicama i opšti-nama, nadam se da ćedruge lokalne samou-prave videti ove pri-mere i povesti se zanjima”, rekao je Burk-hard, obraćajući se nasrpskom.
Predsednik Naciona-lnog saveta romske
nacionalne manjine Vitomir Mi-hajlović izrazio je duboku zahval-nost zbog uspešnog projekta, oce-njujući da takve projekte, koji
utiču na poboljšavanje života gra-đana treba proširiti na veći brojgradova.
“U 94 opštine žive pripadniciRoma, a samo jedan manji brojopština pokušava da reši njihoveprobleme. U Romskom savetu po-kušavamo da budemo partneri, ana nacionalnom nivou postojibriga vlade Srbije za unapređenježivota Roma, stanovanje, zdrav-stveni položaj, stanovanje, sa po-sebnim akcentom na stambenozbrinjavanje i zapošljavanje”, re-kao je Mihajlović.
Projekat, koji je trajao od 2010.do 2016. finansirala je švedskaagencija SIDA, imao je tehničkupodršku OEBS-a i Kancelarije zaljudska i manjinska prava i unjemu je učestvovalo 13 gradovaili opština- Koceljeva, Ruma, Obre-novac, Prokuplje, Zvezdara, Kur-šumlija, Doljevac, Loznica, Senta,Požega, Knjaževac, Ivanjica i Zaje-čar.
7 Minority News
To bi, kako se navodi, trebalo uči-niti na osnovu Sporazuma izmeđuSrbije i Crne Gore i Hrvatske o za-štiti prava srpske i crnogorske ma-njine u Hrvatskoj i hrvatske ma-njine u Srbiji i Crnoj Gori,potpisanog 15. novembra 2004. uBeogradu, kao i Okvirne konven-cije za zaštitu nacionalnih manjina,usvojene od strane Saveta Evrope10. novembra 1994.
U drugoj tački Deklaracije navodise da odmah treba pristupiti pre-govorima državnih komisija oodređivanju granične linije izmeđuSrbije i Hrvatske, na osnovu me-đunarodnog prava. U dokumentuse navodi i da dve države nemajunikakvih teritorijalnih zahteva, teda su obe države spremne da, uslučaju da bilateralni pregovori urazumnom vremenu ne uspeju,
svoj teritorijalni spor iznesu predmeđunarodne pravosudne institu-cije.
Kao treća tačka je navedena sa-glasnost da su i Srbija i Hrvatskaspremne ubrzati primenu Spora-zuma o pitanjima sukcesije, pot-pisanog 29. juna 2001. u Beču.
Deklaracijom se potvrđuje i da suobe države saglasne da je potragaza nestalim osobama prioritetnohumanitarno pitanje i da će uložitiiskrene i maksimalne napore u tra-ženju nestalih.
Obe države svesne su novih iza-zova pred Evropom i svetom, po-sebno međunarodnog terorizma isvetske migrantske i izbegličkekrize, navodi se u deklaraciji i do-daje da su spremne aktivno i koor-dinirano da deluju u borbi protivterorizma i izbegličke krize.
Poslednja tačka odnosi se na za-jedničke prekogranične projekte,
Potpisana Deklaracija o odnosima
Srbije i HrvatskeIzvor: Tanjug
redsednik vlade u tehničkom mandatu, Aleksandar Vučić, i predsednica Hrvatske, Kolinda Grabar-Kitarović,potpisali su 20. juna u Subotici Deklaraciju o unapređenju odnosa i rešavanju otvorenih pitanja Srbije i Hrvatske,koja sadrži šest tačaka.P
Deklaracijom jedogovo reno da se, u
cilju unapređenja bila -teralnih odnosa, regio -nalne saradnje i stabil-
nosti kao i rešavanjaotvorenih pitanja
između dve države, ak-tivno pokrenu iliubrzaju procesi
unapređenja bilate -ralne zaštite manjina –
srpske u Hrvatskoj ihrvatske u Srbiji.
8 Minority News
a navodi se da su obe državespremne da aktivno deluju u za-jedničkim razvojnim i prekogranič-nim projektima EU.
Vučić i Grabar-Kitarović u Donjem Tavankutu
i Dalju
Potpisivanju Deklaracije pretho-dila je poseta Donjeg Tavankuta,mesta kod Subotice, u kojem ve-ćinsko stanovništvo čine Hrvati iBunjevci, kao i poseta rodne kućesrpskog naučnika Milutina Milan-kovića u Dalju u Hrvatskoj.
U Tavankutu su obišli galeriju Prve
kolonije naive u tehnici slame iprisustvovali umetničkom pro-gramu kulturno-umetničkog dru-štva HGU „Festival bunjevačkih pi-sama“ i pevačke grupe „Kraljice
Bodroga“, dok su u Dalju svečanootkrili bistu M. Milankovića i raz-govarali sa predstavnicima srpskenacionalne manjine u toj zemlji.Predsednika srpske vlade i hrvat-sku predsednicu pored Dunavadočekali su meštani, sa aplauzomi porukama da su zadovoljni štosu oni danas tu. U Dalju, inače,žive Srbi, Hrvati i Mađari, a Srbisu većinski narod.
U Milankovićevoj kući sačekao ihje predstavnik Srba u Hrvatskoj,poslanik u Saboru Milorad Pupo-vac, a susretu je prisustvovao i mi-nistar spoljnih poslova Srbije, IvicaDačić.
Obe države suspremne da aktivnodeluju u zajedničkimrazvojnim i prekogra-
ničnim projektima Evropske unije.
9 Minority News
Potpisivanjem Deklaracije predsednicaHrvatske i premijer Srbije obavezali suse da će poraditi na boljim odnosimaizmeđu dve zemlje. Koji su to problemikoje bi po vašem mišljenju trebalo naj-pre rešiti?
U svakom slučaju, za manjinske zajedniceu obe zemlje značajno je što je ovo pita-nje prva od 6 tačaka deklaracije. Kada jereč o hrvatskoj zajednici u Srbiji, uprkosznačajnim naprecima u zadnjih petnae-stak godina, ostao je niz otvorenih pita-nja, od kojih smo neka uspeli da uklju-čimo u Akcioni plan za ostvarivanja pravanacionalnih manjina, dok druga pitanja,zbog protivljenja vlasti, nisu uspela ući.Svakako, da za nas najvažnije pitanjepredstavlja sprovođenje čl. 9. Sporazumao zaštiti manjina, koji se odnosi na ga-rantovane mandate za predstavnike hr-vatske zajednice na republičkom, pokra-jinskom i lokalnim nivoima, kao i učešćeu izvršnim organima na lokalnom nivou.Za nas je sprovođenje ovog sporazumajednostavno pitanje vladavine prava isprovođenje preuzetih obaveza.
Naime, političko predstavljanje nacional -nih manjina je ključno pitanje, jer posto-jeći model je odgovarajući samo za 3-4najbrojnije manjine, a međunarodni do-kumenti u zadnjih nekoliko godina(Drugo i Treće mišljenje za Srbiju Save-todavnog komiteta Okvirne konvencije– 2009. i 2013, Rezolucije Komiteta mi-nistara o primeni Okvirne konvencije iz2011. i 2015, Ekspertski izveštaji o stanjumanjinskih prava iz 2011. i 2015), govoreo potrebi i da manje brojne nacionalnemanjine budu parlamentarno zastu-pljene. Nadamo se da bi sprovođenjesporazuma za hrvatsku manjinu, ili reci-procitet za slučaj Rumunije, mogao uti-cati na sveobuhvatnije rešavanje ovogključnog pitanje.
Kako hrvatska zajednica u Srbiji komen-tariše potpisivanje Deklaracije?
Reakcije su nepodeljeno pozitivne, jersvaki takav susret ohrabruje članove našezajednice i obeshrabruje one koji na tone gledaju nedobronamerno.
Za nekoliko meseci počinje nova školskagodina. Kakva je situacija u obrazova-nju?
Tu je stanje najsloženije. Posebnobih istaknuo pitanje statusa Hrvatski(Maternji uopšte) jezik sa elemen-tima nacionalne kulture, koji je Mi-nistarstvo prosvete derogiralo (uče-nje u nekakvim letnjim školama naosnovu nekakvih međunarodnih do-nacija!?), dok su manjine zapravoželele unaprediti status tog pred-meta. Također je nerešeno i pitanjeobrazovanja kadrova za nastavu nahrvatskom. Neophodne su i mereohrabrivanja roditelja radi upisadece u nastavu na manjinskim jezi-cima.
Da li ste zadovoljni brojem škola u
kojima se nastava izvodi na hrvat-skom jeziku?
Sigurno je da bi takvih škola moglo bitiviše, međutim, iz niza razloga (a pose-bno bih apostrofirao strah roditelja),vrlo teško povećavamo broj škola, iakosmo mnoge pomake napravili u zadnjih5-6 godina, pre svega u Sremskoj Mi-trovici i južnom Podunavlju.
Kakva je situacija sa udžbenicima?Znamo da se svake godine javljaju pro-blemi sa udžbenicima na jezicima na-cionalnih zajednica.
Pozitivno je da je napokon počelo re-šavanje finansiranja udžbenika za na-stavu na hrvatskom (kao i za druge je-zike) ove školske godine i da su rezultatividljivi. Nadamo se da će trend biti na-stavljen. Ove godine radimo neke au-torske udžbenike (muzičko), a sledećegodine radićemo i nacionalne dodatke(historija, likovno itd.), a onda ostaje iizrada udžbenika za predmet Hrvatskijezik s elementima nacionalne kulture.
Da li biste mogli uporediti položaj hr-vatske nacionalne zajednice u odnosuna druge zajednice u Srbiji, odnosnoVojvodini?
Višestruko je složeniji i drugačiji. Naj-prije, naši pripadnici su bili najizloženijietnički motiviranom nasilju 1990-ih go-dina, što i dan danas ima posledice krozstrah, čak i kod izjašnjavanja. Dalje, novasmo manjina, bez manjinske tradicije(npr. za razliku od Slovaka ili Rusina). Uzto smo i izuzetno teritorijalno disperzi-rani (Subotica sa okolinom, Sombor saokolinom, šokačka sela razasuta uz Du-nav, sremska mesta u kojima žive Hrvatinedovoljno su povezana, Hrvati u No-vom Sadu, Beogradu i Nišu i drugim gra-dovima uže Srbije, a na kraju tu je i izu-zetna subetnička šarolikost (bunjevačkiHrvati, šokački Hrvati, sremski Hrvati,dalmatinski Hrvati, Hrvati iz nekadašnjihsaveznih institucija u Beogradu, Nišuitd., ekonomski migranti iz Hrvatske iBiH tokom socijalizma itd), što sve ote-žava međusobnu komunikaciju, boljupovezanost i upoznavanje.
NAŠ INTERVJU: SLAVEN BAČIĆ, PREDSEDNIK NACIONALNOG SAVETA HRVATSKE NACIONALNE MANJINE
otpisivanje Deklaracije o unapređenju odnosa u rešavanju otvorenihpitanja između Srbije i Hrvatske mnogi su okarakterisali kao istorijskičin. O značaju ove Deklaracije, kao i o drugim pitanjima razgovaralismo sa Slavenom Bačićem, predsednikom Nacionalnog saveta hrvatske
nacionalne manjine.P
Najsloženije je stanje u obrazovanju
10 Minority News
U ime organizatora, manife-staciju je otvorio predsednikUdruženja zanatlija, VladimirEmejdi. Ovom prilikom sustariji krsturski majstori,osim alata, na licu mestapredstavili svoju delatnost,dok su u dvorišti Majstor-skog doma kuvarice u kotlo-vima kuvale slatki kupus i pi-leći paprikaš s testom.
Osim predstavljanja starihzanata, ispred Majstorskogdoma bilo je i dvadesetakštandova sa proizvodimaraznih udruženja i privred-nika iz Krstura, Kucure, Kule,Subotice, Bačke Topole i Pe-trovaradina, a bilo je orga-nizovano i takmičenje upravljenju najbolje štrudle smakom.
Rusinska zajednica
Uspešno predstavljeni stari zanati
Izvor: Ruske slovo
organizaciji Udruženja zanatlija i privatnih preduzetnika i Udruženja žena „Bajka“ iz Ruskog Krstura, a uzfinansijsku pomoć Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo i Opštine Kula, poslednjejunske subote u Ruskom Krsturu održan je 6. Krsturski sajam. Ovogodišnja manifestacija bila je posvećena starimzanatima sa motom „Nek se ne zaboravi“.U
Iftaru su prisustvovali načelnici Raškog iZlatiborskog upravnog okruga, gradona-čelnici i predsjednici opština sjevernog ijužnog Sandžaka, te rukovodioci pravo-sudnih organa i načelnici policijskihuprava u Novom Pazaru i Prijepolju.
Predsjednik Vijeća, dr. Sulejman Ugljanin,se u svojstvu domaćina obratio prisut-nima i istakao da je osnovni zahtjev Bo-
šnjačkog nacionalnog vijeća prema dr-žavnim organima da se pitanje manjin-skih prava rješava institucionalno, te daje potrebno da državni organi omogućeda Bošnjaci uživaju svoja zakonom pro-pisana prava.
U svom obraćanju predsjednik Ugljaninje dodao da je Sandžak regija koja je po-dijeljena na jugozapadnu Srbiju i sjeve-
roistočnu Crnu Goru, ali je zapravo teri-torijalna jedinica sa zajedničkom histo-rijom, kulturom, tradicijom i jezikom, teprostor u kojem već vijekovima zajednožive u harmoniji ljudi različitih naciona-lnosti i različitih vjeroispovjesti – musli-mani, pravoslavci i katolici.
Bošnjačko nacionalno vijeće već tradi-cionalno organizuje iftare povodom Ra-mazana – mjeseca posta koji ima velikiznačaj u životu Bošnjaka zbog porodičnihi vrijednosti, mira i dobročinstva koje bo-šnjačka zajednica sa velikom pažnjomnjeguje.
Bošnjačka zajednica
Iftar u SjeniciIzvor: BNV
ošnjačko nacionalno vijeće, najviše predstavničko tijelo Bošnjaka uRepublici Srbiji, povodom mjeseca Ramazana organizovalo je Iftar –večeru u četvrtak 23. juna 2016. godine u Sjenici u hotelu „Borovi“, zanosioce visokih javnih funkcija iz Sandžaka i šireg okruga.B
rdita Sinani, iz Partije zademokratsko delovanje,izabrana je za predsed-nicu Skupštine opštine
Preševo na zasedanju preševskogparlamenta održanom 27. maja,2016. godine. Ovo je prvi put uistoriji Preševa da je žena dobilatako visoku rukovodeću poziciju unekom državnom organu.
– Ovo je veliki izazov, ali ću se za-lagati da sve obaveze obavljam savelikom odgovornošću. Ovo jesteistorijski događaj za opštinu Pre-ševo, ali se nadam da će na našimprostorima biti što više žena na ru-kovodećim i odlučujućim mestima.Zalagaću se da se na najbolji način
podjednako rešavaju problemi gra-đana i građanki naše opštine – re-kla je ona.
Poručuje i da je ekonomija najvećiproblem, te da očekuje saradnju ipomoć Vlade Srbije.
– Prezadovoljna sam što sampredsednica, ali osećam i velikuodgovornost prema svima. Želimda poštujem zakone i da dobro ra-dim. Da budem jednaka premasvim građanima i prema svima uskupštini, a sve za dobrobit gra-đana – rekla je Ardita Sinani.
Ardita je na aprilskim izborima bilanosilac liste PDD partije bivšeg po-
slanika Rize Halimija, koja je osvo-jila deset od ukupno 38 odbornikau SO Preševo.
PDD će vladati na lokalu u koalicijisa Alternativom za promene (AP),koja je osvojila 11 odborničkihmandata, a, prema sporazumu,predsednik opštine biće ŠćiprimArifi iz AP.
Nova predsednica lokalnog parla-menta objašnjava da će se zalagatiza poštovanje zakona i za ekonom-
ski razvoj Preševa.
– Svi znamo da je Preševo najma-nje razvijeno u Srbiji i da ima velikustopu nezaposlenosti. To moramoda počnemo da rešavamo – reklaje ona.
Istakla je i problem sa udžbenicimana albanskom, kao i problem sti-pendija za studente koji su iz Pre-ševa, a studiraju u Prištini, Tirani,Tetovu i nekim drugim gradovima.
11 Minority News
Albanska zajednica
Ardita Sinani – prva žena na čelu Skupštine opštine Preševo
Izvor: Blic
A
Želim da poštujem za-kone i da dobro radim.
Da budem jednakaprema svim građanimai prema svima u skupš-tini, a sve za dobrobit
građana – rekla jeArdita Sinani.
12 Minority News
– Ipak, ekonomija je najveći pro-blem i to treba da radimo u ovommandatu – ocenjuje Ardita Sinani.
Ona očekuje mnogo bolju sara-dnju sa Vladom Srbije bez čije po-moći, kako je istakla, nije mogućepoboljšati uslove života u Preševu.
– Mi očekujemo pomoć Vlade Sr-bije. Kako napreduje Vlada Srbijeu pregovorima sa EU, mi očeku-jemo i da naš odnos sa vladom
bude bolji – objašnjava nova pred-sednica Skupštine opštine Preševo.
Građani Preševa zadovoljni su štoprvi put u istoriji za predsednikalokalnog parlamenta imaju ženu.
– To je dobro, jer je pametna. Toje žena „drugi Klinton“ za politikuu našem kraju. Sposobna je i oče-kujemo da Preševo ide napred. Mi-slimo da je dobro što je žena pred-sednica, ali i sve zavisi od partija –
komentarisali su građani Preševa.
Ardita Sinani je profesor informa-tike i radi u Gimnaziji u Preševu.Politikom je počela da se bavi predeset godina.
– Želja mi je da Preševo bude do-bro mesto za život. Da naša decakoja studiraju u inostranstvu kadzavrše škole dođu natrag u Preševoi svoje znanje ulože u razvoj ovogmesta – naglašava Ardita.
Ardita Sinani je rođena 1980. u Preševu. Po zanimanju je diplomirani ekonomistamenadžmenta i informatike. Diplomirala je u Prištini 2003., a trenutno radi kao profesorka in-formatike u gimnaziji. Član je Partije za demokratsko delovanje (PDD) već deset godina, aprošlog decembra izabrana je za predsednicu ogranka PDD za Preševo. Udata je, majkadvoje dece.
13 Minority News
Bunjevačka zajednica
Priskakanje vatre u Tavankutu i Đurđinu
Izvor: HNV
U programu u Đurđinu su sudjelovala djeca i mladifolklornog odjela HKC „Bunjevačko kolo“ na čelu svoditeljem odjela Andrijom Bašićem Palkovićemkao i djeca i mladi HKPD „Đurđin“. Prisutne sudio-nike i goste je pozdravio Marinko Piuković, direktorUBH „Dužijanca“. Među gostima su bili i monsinjorStjepan Beretić, predsjednik Katoličkog društva zakulturu povijest i duhovnost „Ivan Antunović“, mon-sinjor dr. Andrija Anišić, predsjednik UBH „Duži-janca“ te mjesni župnik velečasni Miroslav Orčić.Voditeljica programa je bila Ana Dulić a sve su ople-menili zvuci tamburice članova tamburaškog orke-stra HKC „Bunjevačko kolo“.
Stari bunjevački običaj koji se održao na salašimaSjeverne Bačke, priskakanje vatre na svetog IvanaCvitnjaka, polako privlači sve veću pozornost. Ne-kada se u svakome šoru u selu palila vatra u večer-njim satima od svetog Ivana do Petrova. Običaj jedo nedavno bio gotovo zaboravljen i rijetko se prak-ticirao.
Priskakanje vatre, u organizaciji UBH„Dužijanca“ održano je u dvorištu župesv. Josipa Radnika u Đurđinu 23. lipnja,dok je 25. lipnja održano i u Donjem
Tavankutu, tačnije ispred Etnosalaša „Balažević“.P
Slovenačka zajednica
Obeležen Dan državnosti Slovenije
Izvor: RTS
mbasada Republike Slovenijeu Beogradu obeležila je 27.juna Dan državnosti, 25 go-dina od nezavisnosti, kao i
Dan vojske. Tim povodom, ambasadorSlovenije Vladimir Gasparič dodelio jezahvalnice koje, kako je naveo, utiču na
dobar rad u Srbiji i dobrobit Slovenije.
Zahvalnica je uručena počasnom konzuluSlovenije u Srbiji, Rajku Mariću, za za-stupanje svestranih interesa Slovenije uSrbiji, predsedniku Nacionalnog savetaslovenačke nacionalne manjine u Srbiji,
Saši Verbiću, za dosadašnji rad na udru-živanju Slovenaca u Srbiji kao podstrekza dalje povezivanje, kao i predsedniku„MK grupe“, Miodragu Kostiću, za razvojprivredne saradnje između Srbije i Slo-venije.
A
14 Minority News
Slovačka zajednica
Jun u znaku kulturnih dešavanja
Edukativnaserija na
slovačkomjeziku
Izvor: Hlas ljudu
U Kisaču se od 16. – 19. juna održavaofestival dečjeg folklora „Zlatna kapija“(slov. „Zlatá brána“). Festival se odr-žava već 23 godine a svaki put okupipreko 1.000 dece iz slovačkih vojvo-đanskih sela, gostujućih sela iz okolineKisača, kao i Slovačke Republike.
Glavna svečanost se i ove godine odr-žala u nedelju, dok su prethodnihdana posetioci mogli uživati u brojnimizložbama, dečjim predstavama i ra-dionicama. Vremenske neprilike suove godine pokvarile planove organi-zatora i, umesto na improvizovanomvelelepnom dvorcu, glavni koncert seodržao u Kulturnom centru „Kisač“.
Festival ima takmičarski karakter i žirije za najbolji dečji ansambl proglasioDečju folklornu grupu KUD „Petrovskadružina“ iz Bačkog Petrovca.
Dok je Kisač bio posvećen dečjem fol-kloru, u Bačkom Petrovcu je održanjubilarni 20. Festival ozbiljne muzike„Prolećne note“. Ove godine se u sve-
čanoj sali Gimnazije „Jan Kollar“ oku-pilo 12 mladih talentovanih muzičaraiz Bačkog Petrovca, Kulpina, Stare Pa-zove, Vojlovice i Novog Sada. Organi-zator festivala je Mesni odbor Maticeslovačke u Bačkom Petrovcu.
Međutim, svoj jubilej je proslavila jošjedna tradicionalna manifestacija. „Su-sret ispod lipa“ je manifestacija kojuveć 45 godina organizuju omladinskičasopis „Polet“ (slov. „Vzlet“) i Novin-sko-izdavačka ustanova „Hlas ljudu“.Ovogodišnji susret se održao u Boljev-cima.
Pored toga što „Susret“ okuplja većibroj mladih pisaca i slikara koji svojeradove objavljuju u časopisu „Polet“,mladi umetnici imaju mogućnost dase upoznaju sa slovačkim vojvođan-skim piscima, kao i piscima iz Slova-čke. Svake godine se dodeljuju i na-grade za najbolju poeziju i likovneradove. Ovog puta je žiri nagradio JanaVlčeka iz Padine (likovni radovi) i JanuDomonji iz Kisača (poezija).
koprodukciji Radio-televizijeVojvodine, Asocijacije slova-čkih novinara, Nacionalnogsaveta slovačke nacionalne
manjine i Antifriz filma, nastala je igrano-edukativna serija za decu na slovačkomjeziku „U potrazi za mekim F“ (slov.„Mäkké F“). Za sada je snimljena pilotepizoda pod nazivom „Tabla beskućnica“,a u planu je realizacija deset 30-minutnihepizoda. Ovaj projekat je nastao u Centruza kompetentnost i strateški razvoj Ra-dio-televizije Vojvodine, pošto je konsta-tovano odsustvo programa za decu naslovačkom jeziku, kao i činjenica da suretki scenaristi koji bi se tom vrstom pro-grama bavili. Tim povodom, organizo-vane su radionice sa potencijalnim au-torima, a kao proizvod pojavio sescenario za pilot epizodu koja je pokazalaveliki potencijal projekta, tako da je odlu-čeno da se na osnovu pilota uradi 10epizoda serijala.
Epizode su samostalne priče, a u seriji ihvezuje isti prostor (škola), konstrukcijapriče (u školi se pojavljuje problem kojise rešava zahvaljujući staroj tabli na ta-vanu škole), stalni likovi (učenici, sekretarškole, domar i kuvarica u školskoj kuhinji).Pripreme za nastavak snimanja su u toku,te će gledaoci uskoro imati priliku da naprogramu Radio-televizije Vojvodineprate serijal „U potrazi za mekim F“.
Uruga polovina juna je bez sumnje obilovala raznim kulturnim deša-vanjima, od kojih su neka imala i svoja jubilarna izdanja.D
15 Minority News
Jevrejska zajednica
“Jevrejska čitaonica u Beogradu” u štampi
očetkom oktobra 2016. go-dine, u izdanju izdavačkekuće „Čigoja štampa“ iz Beo-grada, izaći će iz štampe
knjiga “Jevrejska čitaonica u Beogradu1929-1941” autora Radivoja Davidovića.Rukopis je nagrađen na prošlogodišnjemNagradnom konkursu Saveza jevrejskihopština Srbije. Knjiga će imati 200 stranai biće ilustrovana sa 60 kvalitetnih foto-grafija i crteža.
Recenzent knjige je književnik Filip Da-vid.
P Iz sadržaja:Jevrejska čitaonica odigrala je veliku ulogu u kulturnom životu beogradskihJevreja između dva svetska rata. U njoj je organizovan veliki broj popularnihpredavanja koja će biti prezentovana u knjizi o najpoznatijim ličnostima izjev rejske nauke, kulture, istorije i drugih oblasti .
Objavljivanje knjige finansijski je pomogla Kulturna i humanitarna FondacijaSabitaj Buki Finci.
Žiri dodeljuje tri nagrade.
Žiri može odlučiti da nagrade dodeli idrugačije.
Radove slati pisane na srpskom ilisrodnim jezicima, kucane mašinomili na kompjuteru, u dva primerka kojise ne vraćaju.
Autori ne mogu konkurisati radovimakoji su već objavljeni ili nagrađeni nanekom drugom konkursu.
Radovi se potpisuju šifrom i dostav-ljaju uz drugi zatvoreni koverat sa raz-rešenjem šifre.
Krajnji rok za podnošenje radova je31. avgust 2016.
Rezultati konkursa biće objavljeni ulistu „Politika“ krajem novembra2016.
Konkurs za književne radove sa jevrejskom tematikom
Konkurs
Savez jevrejskih opština Srbije raspisuje jubilarni 60. nagradni konkurs za književne radove sa jevrejskomtematikom iz oblasti:
- književnost (roman, pripovetka, pesma)
- naučni rad
- memoari i hronike
Radove slati na adresu:
SAVEZ JEVREJSKIH OPŠTINA SRBIJE / za Nagradni konkurs /
Kralja Petra 71 a/ III, POB 30, 11000 BEOGRAD
16 Minority News
Grčka zajednica
Grčka manjina u političkoj areni Srbije
rajem marta ove godine u Re-gistar političkih stranaka upi-sana je Građanska strankaGrka Srbije. Predsednik Na-
cionalnog saveta grčke nacionalne ma-njine, Vasilios Provelegios, je za MinorityNews izjavio da će se osnivanjem političkestranke grčki i srpski interesi još bolje ar-tikulisati. „Preko Nacionalnog saveta grčkenacionalne manjine, za koji nisu znali čakni mnogi Grci, nismo uspevali da najširu
javnost obavestimo o našem postojanjui delovanju. Istine radi, delimično zbogtoga što nismo dobijali prostor u medi-jima, ali još više zbog toga što nismo kaoneke druge manjinske zajednice biliuporni u neprestanom ukazivanju na pro-bleme. Objektivno, mi i nismo zahtevalimnogo, jer smo bili zadovoljni što Srbijakoja nam je dala državljanstvo uz pomoćsvojih poreskih obveznika nam plaća daučimo maternji jezik, da negujemo grčku
kulturu i učimo grčku istoriju. Sada imamoi adekvatni prostor u ulici Gavrila Principa9, pa su stvorene pretpostavke da kre-nemo sa političkim aktivnostima , jer sma-tramo da preko grčkog intelektualnog ko-kusa kome težimo, i Grka koji se nalazena mestima odlučivanja o Srbiji, od Ev-ropskog parlamenta do američkog Se-nata, možemo mnogo da učinimo za našadva bratska naroda,“ rekao je Vasilios Pro-velegios.
Tražimo najmanje od mogućegKad smo shvatili da za našu grčku zajednicu možemo vrlo ograničeno da uradimo kroz rad Saveta, za razliku od nekihbrojnijih manjina koje imaju svoje škole i u njima uče istoriju u kojoj čak neretko Srbe prikazuju kao osvajače, odlučilismo da osnujemo stranku, jer ne možemo da ostvarimo skoro ni jedno pravo po važećem zakonu a koja se tičuobrazovanja na maternjem jeziku, pa čak ni to da dobijemo odeljenje u školi u kome će se govoriti grčki.
K
Publikaciju podržava Fondacija za otvoreno društvo, Ambasada Sjedinjenih Američkih Država iz Beograda iMisija OEBS u Srbiji. Mišljenja objavljena u biltenu ne predstavljaju nužno zvanične stavove vlada
i organizacija koje finansiraju projekat
