Statistika blagostanja/ životnog standarda

11

Statistika blagostanja/životnog standarda

2


Sadržaj predavanja

1. Merenje blagostanja/životnog standarda 2. Međunarodna poređenja životnog standarda 3. Agregati za merenje životnog standarda

4. Linija siromaštva

5. Indikatori siromaštva

6. Nejednakost dohotka i potrošnje

333333


Merenje blagostanja/životnog standarda

• Životni standard predstavlja • materijalno blagostanje pojedinca• nematerijalno

• obrazovanje, zdravstvena zaštita, zapošljavanje, društvena uključenosti, bezbednost, kultura, državna administracija, organizacija javnih službi, izgrađenost infrastrukture, sistem komunikacija, mediji, sloboda govora i političkog udruživanja, slobodno vreme u kojima ljudi žive i rade

4444



Kako meriti prosečan životni standard

stanovništva?

Četiri osnovna indikatora:• Bruto domaći proizvod (BDP)• Neto nacionalni proizvod (NNP)• Lični dohodak• Lični raspoloživi dohodak

44

5555



Bruto domaći proizvod (BDP)• BDP predstavlja ukupnu vrednost finalnih dobara i

usluga proizvedenih u jednoj zemlji u datoj godini• Obuhvata ličnu potrošnju, investicionu potrošnju i

potrošnju države kao i razliku izvoza i uvoza• Lična potrošnja omogućava direktne koristi

pojedincima ili domaćinstvima u tekućem periodu

• Investicije doprinose rastu proizvodnje u budućnosti – utiču i na potencijalni rast potrošnje u budućnosti

55

66

Statistika blagostanja/životnog standarda Merenje blagostanja/životnog standarda

• Izdaci za državu se mogu tretirati delom kao potrošnja a delom kao investicije

• Smatra da je bruto domaći proizvod najsveobuhvatnija mera tekućeg ili budućeg blagostanja pojedinaca jedne zemlje

7777


Neto nacionalni proizvod (NNP)• NNP ne sadrži amortizaciju• Bolja aproksimacija godišnjeg nacionalnog autputa

nego BDP• Amortizaciju je teško meriti, pa se BDP češće koristi

nego NNP kao mera životnog standarda

77

8888


Lični dohodak (LD)• Meri proporciju nacionalnog dohotka koja se isplaćuje

pojedincima/domaćinstvima u raznim formama dohotka

• Nije najčistija mera jer obuhvata i poreze koje pojedinci/domaćinstva plaćaju državi

88

9999


Lični raspoloživi dohodak (LRD)• Bolja mera tekuće potrošnje je lični raspoloživi

dohodak• LRD je LD umanjen za porez na dohodak i ostale

poreze koje pojedinci plaćaju državi

10101010


Ukupne vs per capita vrednosti• Ukupne vrednosti (BDP, NNP, LD, LRD) nam služe

za izračunavanje prosečnih vrednosti po stanovniku (per capita)

• Ukupnu vrednost npr. BDP delimo sa ukupnim brojem stanovnika da bi dobili blagostanje prosečnog stanovnika

Primer:• Dve zemlje imaju isti ukupan lični dohodak• Zemlja A ima 2 puta više stanovnika od zemlje B• Prosečan stanovnik zemlje B je duplo bogatiji od

prosečnog stanovnika zemlje A1010

11111111


Pojedinac ili domaćinstvo-jedinica posmatranja• Per capita koncept – pojedinac, jedinica za koju se

izračunava veličina blagostanja• Često se kao osnovna jedinica koristi domaćinstvo,

jer se podrazumeva da domaćinstvo zajednički troši sredstva koja pojedini članovi zarađuju

• Nedostatak – prosečno blagostanje po domaćinstvu ne uzima u obzir broj članova domaćinstva

• Zbog toga se agregat blagostanja koriguje za veličinu i strukturu domaćinstava kako bi se dobila preciznija mera blagostanja (ekvivalentni dohodak ili dohodak po potrošačkoj jedinici)

1111

12121212


Realni BDP per capita• Realni BDP po stanovniku najčešće se koristi za

merenje životnog standarda, posebno za međunarodna poređenja

• Ako realni BDP raste, znači da postoji velika verovatnoća:

a) da će više dobara i usluga biti na raspolaganju stanovništvu za potrošnju

b)da će stanovništvo biti u boljoj poziciji da ih kupi

1212

131313131313


Nedostaci BDP-a per capita kao indikatora

životnog standarda

1. BDP obuhvata samo tržišne transakcije - naturalna proizvodnja nije obuhvaćena

2. Siva ili neformalna ekonomija nije obuhvaćena budući da BDP obuhvata samo registrovane transakcije • Siva ekonomija u Srbiji u 2010. iznosila 30.1%

(FREN, 2012)

Izvor:USAID I FREN (2013) Siva ekonomija u Srbiji: Novi nalazi i preporuke za reforme


Veličina i kretanje sive ekonomije u Srbiji i ostalim tranzicionim zemljama u % BDP-a

Country 2001 2005 2006 2007 2008 2009 2010 prosek

Bulgaria 36,2 34,2 33,5 33,0 32,6 32,9 32,3 33,9

Czech Republic 18,4 17,0 16.4 16,1 15.6 15.9 15,2 16,8

Estonia 32,0 30,6 29,9 29,4 29,2 29,6 29,2 30,4

Hungary 24,3 23,0 22.6 22.4 22,0 22.6 22.1 23,0

Latvia 30,0 28,6 27,8 27,3 26,9 27,2 26.6 28,2

Lithuania 33,0 31,4 30,7 29,8 29,4 29,7 29,3 31,0

Poland 27,5 26,7 26,3 26,1 25,8 25,9 25,6 26,5

Romania 33,4 31,8 30,5 30,2 29,6 29,8 29,5 31,3

Serbia 33,2 31,6 31,2 30,7 30,1 30,6 30,1 31,4

Slovak Republic 18,8 17,7 17,2 16,6 16,3 16,9 16,2 17,5

Slovenia 26,6 25,7 25,3 24,8 24,3 24,6 24,1 25,4

Godišnji prosek za 11 zemalja

28,5 27,1 26,5 26,0 25,6 26,0 25,5 26,9

Izvor:USAID I FREN (2013) Siva ekonomija u Srbiji: Novi nalazi i preporuke za reforme

Statistika blagostanja/životnog standarda Merenje blagostanja/životnog standardaVeličina i kretanje sive ekonomije u Srbiji i Rumuniji u periodu2003-2013, u % od BDP-a

Size

of t

he s

hado

w e

cono

my

(in %

of G

DP) 32,4

32,031,7

31,330,9

30,330,7

30,2

33,6

32,532,2

31,4

30,2

29,4 29,429,8 29,6

29,1

28,4

25,0

26,0

27,0

28,0

29,0

30,0

31,0

32,0

33,0

34,0

2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013

Serbia Romania

1616


3. Neplaćeni rad članova domaćinstva nije obuhvaćen BDP-om

• Više se bave žene nego muškarci – Žene se bave poslovima vezanim za održavanje

kuće, čuvanje dece i starih – Muškarci uglavnom se bave poslovima vezanim

za popravke kuće/stana i opreme u domaćinstvu

1717


4. Ne uzima u obzir raspodelu dohotka• Rast BDP ne mora da znači rast životnog standarda

ukoliko je praćen rastom nejednakosti• U Srbiji, u periodu 2002-2007. rast potrošnje

stanovništva bio je takav da su najveće koristi od rasta potrošnje imali najsiromašniji slojevi stanovništva, pad siromaštva i rast životnog standarda

1818



5. BDP ne uzima u potpunosti u obzir promene u kvalitetu života koje se odnose na: – očuvanje životne sredine (čist vazduh, čista voda i

sl.)– probleme u saobraćaju i nivo buke– očekivano trajanje života– količinu slobodnog vremena i sl.

6. BDP ne izražava u potpunosti promene u kvalitetu dobara koje su uključene u obračun ovog agregata– Vrše se neka prilagođavanja koja imaju za cilj da

uključe bolji kvalitet kola, kompjutera i drugih trajnih potrošnih dobara koja brzo zastarevaju

1919

Statistika blagostanja/životnog standardaMeđunarodna poređenja životnog standarda

• Prema podacima OECD-a od 1970. do 2009. godine prosečni realni BDP porastao u:– Luksemburgu 3 puta– Irskoj 3,9 puta– Koreji 10 puta

– Švajcarskoj 1,4 puta– Novom Zelandu i Meksiku 1,6 puta

2020


Prema podacima OECD-a u periodu 2000-2009.• Najveći rast BDP-a i životnog standarda ostvaren je

u: – Slovačkoj Republici (53%)– Poljskoj (41%)– Estoniji (45%)

• Najmanji rast BDP-a i životnog standarda ostvaren je u: – Danskoj i Portugalu (1%)– pad ostvaren je jedino u Italiji (4%)

21212121

Indeks humanog razvoja (Human Development Index)

• Definisan je od strane UN 1990. i objavljuje se svake godine za 177 zemalja sveta

• Osnovna svrha je širi obuhvat životnog standarda u odnosu na BDP ili lični dohodak per capita

• Objedinjuje ekonomski i socijalni aspekt razvoja jednog društva

2121


2222


• IHR je kompozitni indeks koji se formira na osnovu tri dimenzije humanog razvoja:

1)Dug i zdrav život - meri se očekivanom dužinom života novorođenih (indeks zdravlja)

2)Pristup znanju - meri se prosečnim godinama školovanja i očekivanom dužinom školovanja (indeks obrazovanja)

3)Pristojan životni standard - meri se bruto nacionalnim dohotkom per capita izražen u jedinicama iste kupovne snage (indeks dohotka)

2222

23232323


• Vrednost indeksa se nalazi u intervalu od 0 do 1• Veće vrednosti indeksa veći napredak• IHR je geometrijska sredina normalizovanih indeksa

koji mere napredak u svakoj od navedenih oblasti, pa IHR meri prosečan napredak u sve tri oblasti

• Ne postoji jedinstven put ka uspešnom humanom razvoju

• Humani razvoj zavisi od specifičnosti istorijskih, političkih, kao i institucionalnih uslova svake zemlje

2323

24242424


• Za indeks obrazovanja koriste se podaci o: • prosečnim godinama školovanja• očekivanim godinama školovanja• očekivane godine školovanja se definišu kao

broj godina koje će dete školskog uzrasta provesti na školovanju pod pretpostavkom da se sadašnje stopa upisa po starosti ne menjaju tokom detetovog života

2424

25252525


2525

• Kao indikator životnog standarda koristi se bruto nacionalni dohodak (BND) per capita• Zemlje koje primaju velike doznake iz

inostranstva ili veliku humanitarnu pomoć imaju veći BND od BDP

• Velike razlike između BDP-a i BND-a: Luksemburg i Irska

• IHR se definiše kao geometrijska sredina indeksa

zdravlja, indeksa obrazovanja i indeksa dohotka

26262626


Svaki od ova tri indeksa se računa prema sledećoj formuli:

vrednostminimalna - vrednostmaksimalna

vrednostminimalna - vrednostaktuelnadimenzije indeks

3dohotkaaobrazovanjzdravlja I*I*IIHR

27272727


Vrednosti indikatora za Kinu i maksimalne i minimalne vrednosti

Oblast Primer Kine

Dostignut maksimum

Minimum

Očekivano trajanje života

3,5 83,2 20

(Japan, 2010)

Prosečne godine školovanja

7,5 13,2 0

(SAD, 2000)

Očekivane godine školovanja

11,4 20,6 0

(Australija, 2002)

Kombinovan indeks obrazovanja

0,951 0

(Novi Zeland, 2010)

BND per capita, US$ iste kupovne snage

7.263 108,211 163

(Ujedinjeni Arapski Emirati, 1980)

(Zimbabve,2008)

Izvor: UNDP, Human Development Report, 2010.

28282828


Postupak izračunavanja IHR

847,0202,83

205,73

568,00-13,2

0-7,5

553,006,20

04,11

Indeks očekivanog trajanja života

živorođenih

Indeks prosečnih godina školovanja

Indeks očekivanih godina školovanja

589,00951,0

0553,0*568,0

Indeks obrazovanja

Indeks dohotka

IHR

584,0)163ln()211.108ln(

)163ln()263.7ln(

663,0584,0*589,0*847,03

29292929


• 2010. (UNDP, 2010) uvedena su tri nova indeksa koja se odnose na multidimenzionalnu nejednakost, polne razlike i ekstremnu deprivaciju:

1. IHR prilagođen za nejednakost raspodele

2. Indeks nejednakosti polova

3. Multidimenzionalni indeks siromaštva

30303030

IHR prilagođen za nejednakost raspodele• Mera prosečnog humanog razvoja ljudi u društvu

koja uključuje nejednakost u oblasti zdravlja, obrazovanja i dohotka

• Pod pretpostavkom potpune jednakosti, IHR i IHR prilagođen za nejednakost raspodele će biti jednaki

• IHR koji uključuje nejednakost predstavlja stvarni nivo humanog razvoja, a “običan” IHR predstavlja potencijalni nivo humanog razvoja koji se može dostići ukoliko ne postoji nejednakost



• Gubici u humanom razvoju zbog nejednakosti raspodele se kreću od 1% kod obrazovanja (Češka Republika) do 68% kod dohotka (Namibija)

• Najveći gubici su kod zemalja s niskim vrednostima IHR-a (UNDP, 2010)

32323232


Indeks nejednakosti polova • Predstavlja gubitak u humanom razvoju zbog

nejednakosti između muškaraca i žena u reproduktivnom zdravlju, osnaživanju i tržištu rada

• Indeks nejednakosti polova = 0 u slučaju potpune jednakosti

• Indeks nejednakosti polova = 1 u slučaju najlošijeg položaja žena u odnosu na muškarce u sve tri dimenzije humanog razvoja

• Gubici u napretku u humanom razvoju kao posledica nejednakosti polova kreću se od 17% do 85%

33333333


Multidimenzionalni indeks siromaštva• Meri višestruku deprivaciju koju lica mogu imati u

oblasti zdravlja, obrazovanja i uslova života• Predstavlja udeo lica koja su multidimenzionalno

siromašna (ponderisan sa intenzitetom deprivacije sa kojim se suočavaju) u ukupnom stanovništvu

• Jedna trećina stanovništva u 104 zemlje u razvoju se suočava sa multidimenzionalnim siromaštvom

34343434


• Od 1970. do 2010. prosečan IHR je porastao sa 0,48 na 0,68 (UNDP, 2010)

• Indikatori zdravlja i obrazovanja su poboljšani za oko četvrtinu, dohodak per capita je porastao dva puta

• Zemlje sa najvećim rastom IHR-a, 1970−2010. su: Oman, Kina, Nepal, Indonezija, Saudijska Arabija

• Zemlje sa najmanjim rastom: Kongo, Zambija i Zimbabve

• Jedino se Indonezija nalazi među prvih deset zemalja i po napretku koji je ostvarila u oblasti dohotka i po napretku koji je ostvarila u drugim oblastima (zdravlje i obrazovanje)


3535


3636


3737


3838


• Indikatori u oblasti zdravlja:– Najmanje jedan član domaćinstva je neuhranjen– Jedno ili više dece je umrlo

• Indikatori u oblasti obazovanja:– Nijedan član domaćinstva nije bio na školovanju najmanje

5 godina– Najmanje jedno dete školskog uzrasta ne ide u školu

• U oblasti uslova života:– Nema struje, – Nema pristum čistoj vodi za piće,– Nema pristup adekvatnim sanitarnim uslovima,– Koristi prljavu energiju za kuvanje (drva i sl.)– Nema kola, kamion ili slično motorno vozilo– Ima najviše jedno od sledećih trajsnih dobara: bicikl,

motocikl, radio, frižider, telefon ili televizor

4040


Indikatori IHR-a za Srbiju u 2010. godini u poređenju sa odabranim zemljama i regionom

4040Izvor: Preuzeto sa http://hdrstats.undp.org/images/explanations/SRB.pdf

4141


• Od 2005. do 2010. godine Srbija je ostvarila

napredak u humanom razvoju od 2%• IHR rastao prosečno godišnje oko 0,5%• U 2010. godini IHR od 0,735 bio iznad prosečne

vrednosti za zemlje Evrope i Centralne Azije (0,717) i svetskog proseka (0,624)

• Srbija je bolje rangirana prema nedohodovnom IHR (zdravstvo, obrazovanje) nego prema indeksu dohotka

• Postoji još prostora za napredovanje, pre svega kroz značajna ulaganja u obrazovanje

4242


Trend u kretanju komponenti kompozitnog IHR-a za Srbiju, 2005−2010.

4242

4343


• „Stvarni“ IHR za Srbiju koji uključuje nejednakost u oblasti zdravstva, obrazovanja i dohotka je manji od „maksimalnog“ IHR-a i iznosi 0,656

• Procenjeni gubici u humanom razvoju zbog postojanja nejednakosti iznose 11%

• Indeks nejednakosti polova za Srbiju nije izračunat za 2008. kao poslednju godinu za koju je računat za sve zemlje, zbog nedostatka podataka

• Procenat stanovništva koje je u riziku od multidimenzionalnog siromaštva u Srbiji iznosio je u proseku 3,6% u periodu 2000−2008.


• Prvi put u poslednjih 150 godina, autput tri vodeće zemlje u razvoju, Brazila, Kine i Indije je jednak zbiru autputa dugogodišnjih industrijskih lidera “razvijenog severa”- Kanade, Francuske, Nemačke, Italije, Velike Britanije i SAD-a

• 1950. Brazil, Kina i Indija su činile svega 10% svetske ekonomije, za razliku od pomenutih razvijenih zemalja čiji je autput činio polovinu svetskog autputa

• Projekcije su da do 2050, Brazil, Kina i Indija će proizvoditi 40% svetskog autputa

4444Izvor: The Rise of the South: Human Progress in a Diverse World, Human Dvelopment Report 2013

Statistika blagostanja/životnog standardaMeđunarodna poređenja životnog standarda Učešće globalnog autputa (%)




• Zemlje koje su iznad linije od 45° imale su veći IHR u 2012, nego 1990. Plavi i sivi kružići predstavljaju zemlje sa značajno većim rastom IHR u periodu 1990-2012, nego što je to bilo predviđeno 1990.

• Više od 40 zemalja “nerazvijenog juga” je imalo veći rast IHR od 1990, nego što je to bilo predviđeno

4747Izvor: The Rise of the South: Human Progress in a Diverse World, Human Development Report 2013


• Ključnu ulogu u IHR ima jednakost• U poslednje dve decenije je bilo mnogo veće

smanjenje nejednakosti u oblasti obrazovanja i zdravlja nego u oblasti dohotka

• Srednja klasa “nerazvijenog juga” raste veoma brzo i u pogledu broja ljudi, njihovih očekivanja, kao i dohotka


Statistika blagostanja/životnog standardaMeđunarodna poređenja životnog standarda Stanovništvo srednje klase (u milrd)

4949Napomena:Srednja klasa uključuje ljude koji zarađuju ili troše $10-$100 po danu (u $ iste kupovne snage iz 2005)Izvor: Brookings Institution 2012.

5050

Statistika blagostanja/životnog standarda Agregati za merenje životnog standarda domaćinstva

Dohodak i potrošnja• U visokorazvijenim zemljama i u većem delu

Latinske Amerike životni standard i siromaštvo se procenjuju na osnovu dohotka

• Ankete u većem delu Azije (posebno u Indiji i Indoneziji) uglavnom prikupljaju detaljne podatke o potrošnji domaćinstva

• Odluka o tome da li treba koristiti dohodak ili potrošnju za merenje životnog standarda zavisi od teorijskih i praktičnih razloga

5050

5151


• Dohodak i potrošnja su dva različita koncepta• Oba agregata (dohodak i potrošnja) predstavljaju

aproksimaciju korisnosti• Indirektna funkcija „korisnosti“ izražava blagostanje

u jedinicama dohotka (pozitivna) i cena (negativna)– realni dohodak ili potrošnja

• Da li koristiti dohodak ili potrošnju kao meru životnog standarda zavisi i od dužine vremenskog perioda u kome se meri životni standard

5151

5252


• U ekstremnom slučaju, ako je vremenski horizont za merenje životnog standarda npr. životni vek pojedinca − prosečan nivo potrošnje (uključujući poklone) mora biti jednak prosečnom nivou dohotka (uključujući nasledstvo)– izbor između potrošnje i dohotka nema značaja

• Referentni period za merenje životnog standarda najčešće nije tako dug već je obično godina dana

5252

5353


Dohodak domaćinstva obuhvata: • Zarade• Dohodak od samozaposlenosti (uključujući

poljoprivredu)• Doznake iz inostranstva• Socijalne transfere (penzije, dečji dodatak,

materijalno obezbeđenje porodice i dr.)• Dohodak od kapitala (renta, dividenda, kamata i sl.)• Ostale dohotke• Dohodak u naturi• Primljene poklone

5454


Potrošnja domaćinstva obuhvata:• Izdatke za kupljene proizvode i usluge, • Sopstvenu proizvodnju i • Primljene poklone

Oni se mogu klasifikovati u dve grupe:– vrednost izdataka za hranu– vrednost ostalih tekućih izdataka

5555


Komponente potrošnje prema COICOP klasifikaciji su sledeće grupe izdataka:

1. Hrana i bezalkoholna pića

2. Alkoholna pića i duvan

3. Odeća i obuća

4. Stanovanje

5. Nameštaj, pokućstvo i tekuće održavanje stana

6. Zdravstvo

7. Prevoz

8. Komunikacija

9. Rekreacija i kultura

10. Obrazovanje

11. Hrana i piće u restoranima, kafićima i smeštaj u hotelima

12. Ostala dobra i usluge

5555

5656


Prednosti i nedostaci dohotkaPrednosti dohotka:1. Dohodak obuhvata ograničen broj komponenti,

znatno manji u odnosu na komponente potrošnje– ankete o dohotku su nekoliko puta jeftinije u

odnosu na ankete o potrošnji

2. Dohodak omogućuje da lica slobodno donose odluku o tome koliko će trošiti

– lice s visokim dohotkom može odlučiti da malo troši

5656

5757


Nedostaci dohotka:1. Dohodak može biti potcenjen zbog• slučajnog neprijavljivanja pojedinih komponenti

dohotka u anketi• namernog prikrivanja dohotka od

– sive ekonomije– neregistrovanih doznaka iz inostranstva – u zemljama s velikim obimom sive ekonomije

dohodak ne bi predstavljao adekvatniju meru blagostanja u odnosu na potrošnju

– procene siromaštva bazirane na potrošnji obično su niže u odnosu na procene siromaštva baziranih na dohotku

5858


• U Srbiji je 2002. godine bilo 10,6% siromašnih prema potrošnji, a čak 18,3% siromašnih prema dohotku

• U SAD-u je 2004. godine bilo 9,2% siromašnih prema potrošnji, a 11,6% prema dohotku

• Jermeniji 2009. godine, procenat siromašnih prema potrošnji je iznosio 34,1%, a prema dohotku 38,2%

5858

5959


2. Dohodak je podložan kratkoročnim fluktuacijama tokom godine

• sezonske fluktuacije u poljoprivrednim domaćinstvima, „iznenadni događaji“ kao što je gubitak posla, bolest, povremeni rad i sl.

• Potrošnja bolje odražava „stalan“ dohodak• Friedman-ova hipoteza permanentnog dohotka (1957)

– dohodak sastoji od dva dela:

1) permanentnog dohotka koji predstavlja normalni tok sredstava ka domaćinstvu

2) tranzitornog dohotka koji je podložan slučajnim fluktuacijama tokom vremena

5959

6060


• Domaćinstva zasnivaju svoje odluke o potrošnji na osnovu stalnog dohotka

• Tekući dohodak može biti veći ili manji od stalnog dohotka

• Domaćinstva s niskim dohotkom veoma često su suočena s povremenim smanjenjem tekućeg dohotka– koriste štednju, pozajmice, kredite od banke da bi

održala prethodni nivo potrošnje i uobičajeni životni standard

• Nivo potrošnje koji je finansiran kreditom, pozajmicom i sl. nije održiv na dug rok (dug se mora vratiti) − mnogi istraživači ipak prednost daju dohotku

6060

6161


Kretanje dohotka i potrošnje u vremenu

6161

6262


3. Neke delove dohotka je teže meriti• dohodak od samozaposlenosti (u oblasti

poljoprivrede ali i van nje)• dohodak od poljoprivredne proizvodnje za

sopstvene potrebe– Veoma je teško razgraničiti poslovne transakcije od

transakcija potrošnje domaćinstva– Znatan deo dohotka od samozaposlenosti vezuje se

za sivu ekonomiju, koji se nerado iskazuje u anketi

4. Referentni (izveštajni) period u anketi ne mora da obuhvati „prosečan“ dohodak domaćinstva

6262

6363


Prednosti i nedostaci potrošnjePrednosti potrošnje:1. Potrošnja prikazuje tekući životni standard,

korisnost direktno zavisi od potrošnje, a ne od dohotka per se

2. Potrošnja je manje podložna kratkoročnim, sezonskim fluktuacijama u odnosu na dohodak i prikazuje dugoročno prosečno blagostanje domaćinstva

3. Potrošnja obuhvata i imputiranu rentu za stan/kuću u kome žive vlasnici i imputiranu vrednost usluga korišćenjem trajnih potrošnih dobara

6464


Nedostaci potrošnje:1. Domaćinstva mogu da ne budu u poziciji da

izravnaju potrošnju2. Izbor domaćinstva koliko će trošiti može nas navesti

na pogrešan zaključak– bogato lice može malo trošiti, što bi nas navelo

na zaključak da je lice siromašno po potrošnji, iako to nije slučaj po dohotku

6565


3. Neki izdaci su povremeni pa je zato potrebno koristiti različite referentne periode za različite komponente potrošnje

• referentni period za izdatke za obuću i odeću je znatno duži (npr. tri meseca) u odnosu na referentni period za izdatke za hranu (npr. sedam dana)

6666


• Prednosti jednog agregata su najčešće nedostaci drugog agregata i obrnuto

• Korišćenje oba agregata može biti korisno kod formulisanja specifičnih politika

• Potrošnja ima prednost nad dohotkom u zemljama niskog i srednjeg nivoa razvoja, u kojima je veći obim sive ekonomije i dohotka od samozaposlenosti

6666

6767


Izvori podataka• Osnovni izvor podataka o potrošnji domaćinstva su

ankete u kojima se prikupljaju podaci o kupljenim ili utrošenim proizvodima (uključujući i dobijene poklone)

• Merenje potrošnje je osnovni cilj Ankete o životnom standardu − AŽS (LSMS-Living Standards Measurement Survey)

• Uvedena 1980. od strane Svetske banke kako bi se što bolje procenio životni standard i siromaštvo u svetu

6868


• AŽS pored standardnog modula koji se odnosi na potrošnju domaćinstva sadrži veoma detaljne module koji se odnose na:– Demografiju i migracije– Radni status– Zdravstvo– Obrazovanje– Stanovanje i trajna potrošna dobra– Socijalne programe– Poljoprivredu

• Moguće je meriti efekte specifičnih politika, kao i nematerijalne aspekte siromaštva (zdravlje, obrazovanje i sl.)

6969


• Anketa o potrošnji domaćinstava (APD) koju sprovodi RZS se koristi za procenu siromaštva u Srbiji

• Osnovni izvor podataka o dohotku domaćinstva je Anketa o dohotku i uslovima života (SILC −

Survey of Income and Living Conditions) koju koriste zemlje članice EU i zemlje kandidati za članstvo

7070


• Siromaštvo je po prvi put procenjeno na osnovu potrošnje domaćinstva 2002. po međunarodno uporedivoj metodologiji na osnovu podataka AŽS Srbije – Pretpostavlja se da je ona bolje evidentirana u

anketama nego dohodak zbog značaja neformalnog sektora u Srbiji i neregistrovanih doznaka iz inostranstva

– Manje je podložna kratkoročnim fluktuacijama

7070

7171


• AŽS sprovedena je još dva puta - 2003. i 2007. • U međuvremenu kvalitet podataka APD značajno je

poboljšan, od 2006. godine procene siromaštva se baziraju na APD

• Srbija je počela da prati kretanje indikatora finansijskog siromaštva tzv. EU Liken indikatori

• Ove indikatore izračunavaju sve zemlje Evropske unije i kandidati za članstvo u EU

• Zasnivaju se na dohotku domaćinstva

7272


• Prva Anketa o dohotku i uslovima života u Srbiji sprovedeno je 2013.

• To će biti standardno istraživanje za procenu finansijsog siromaštva– Na osnovu dohotka domaćinstva– Po metodologiji koja je uporediva sa standardima

EU

7272

7373


Potrošačke jedinice• Jedan od načina alokacije ukupne potrošnje

domaćinstva na njegove članove jeste deljenje potrošnje domaćinstva s brojem članova domaćinstva

• Tako se dobija potrošnja per capita• Ovaj način podrazumeva da svim članovima

domaćinstva pripada jednak deo resursa (potrošnje) tog domaćinstva

7373

7474


• Dve važne činjenice koje se zanemaruju prilikom podele iste količine potrošnje svim članovima domaćinstva su:

1. Razlika u potrošnji odraslih i dece

2. Ekonomija obima, odnosno činjenica da se neki izdaci dele među članovima domaćinstva, npr. izdaci za:– stanovanje, korišćenje automobila, dnevnu

štampu i sl.• Četvoročlano domaćinstvo koje troši 80.000 dinara

mesečno je bogatije nego jednočlano domaćinstvo koje troši 20.000 dinara mesečno

7474

7575


• Ekonomija obima može se aproksimirati prilagođavanjem veličine domaćinstva varijabli koja predstavlja jedinice jednake potrošnje

• Domaćinstvo koje ima 3,5 potrošačke jedinice treba da troši 3,5 puta više u odnosu na odraslog pojedinca da bi bilo na istom nivou blagostanja kao odrastao pojedinac

• Pored veličine domaćinstva, pol i starost članova domaćinstva takođe utiču na potrebnu veličinu potrošnje domaćinstva

7575

7676


• Potrošačke jedinice mogu odražavati samo veličinu domaćinstva– zavise od jednog parametra

• Potrošnja domaćinstva po potrošačkoj jedinici POTpj

• POT − potrošnja domaćinstva; n − broj članova domaćinstva; i − parametar

7676

7777


• Specijalni slučaj kada je =1 predstavlja potrošnju per capita

• OECD koristi vrednost =0,7• Za tipičnu veličinu domaćinstva u zemljama Istočne

Evrope i zemljama bivšeg Sovjetskog Saveza, navedena formula predstavlja simplifikaciju skale OECD-a

7878


• Skala OECD-a (potrošačke jedinice), koja pored veličine domaćinstva uzima u obzir i strukturu domaćinstva:

OECD potrošačke. jedinice=1+0,7*(Broj odraslih−1)+0,5*Broj dece013

• Prema ovoj skali prvom odraslom se dodeljuje ponder 1, ostali odrasli imaju ponder 0,7, a deca ispod 14 godina imaju ponder 0,5

• Ovu skalu ekvivalencije RZS je koristio u svojim godišnjim procenama apsolutnog siromaštva za period 2006−2010.

7979


• Za procene relativnog siromaštva prema metodologiji EU za period 2006−2010. RZS je koristio modifikovanu skalu OECD-a koju koriste sve zemlje EU

Modifikovane potrošačke jedinice = 1+0,5*(Broj odraslih−1)+0,3*Broj dece(0-13)

• Prema ovoj skali: – prvom odraslom se dodeljuje ponder 1– ostali odrasli imaju ponder 0,5– deca ispod 14 godina starosti imaju ponder 0,3

8080


• Broj potrošačkih jedinica (modifikovana skala OECD-a) za jedno domaćinstvo sa četiri člana, koje ima dvoje dece starosti pet i osam godina i dvoje odraslih iznosi:

2,1=1+0,5*(2−1)+0,3*2

8181

Statistika blagostanja/životnog standarda Linija siromaštva

Objektivna linija siromaštva• Apsolutna linija siromaštva se definiše kao fiksna

potrošnja neophodna za zadovoljavanje minimalnih životnih potreba

• Zasniva se na fiksnoj korpi hrane koja treba da zadovolji minimalne nutricionističke standarde neophodne za dobro zdravlje

• Uvećava se za druge izdatke (odevanje, stanovanje, obrazovanje, i sl)

• Ukupna linija siromaštva se sastoji iz linije hrane i ostalih izdataka

8181

8282

Statistika blagostanja/životnog standardaLinija siromaštva

• Linija hrane se često naziva i ekstremna linija siromaštva– sva lica čija je ukupna potrošnja (po potrošačkoj

jedinici) manja od linije hrane (po potrošačkoj jedinici) smatraju ekstremno siromašnima

• Sva lica čija je ukupna potrošnja (po potrošačkoj jedinici) manja od ukupne linije siromaštva (po potrošačkoj jedinici) smatraju se siromašnima

8383


• Linija hrane najčešće se izračunava na osnovu minimalne potrošačke korpe hrane domaćinstava čija se ukupna potrošnja nalazi u prvih nekoliko decila (prvom, ili prvom i drugom, ili prvom, drugom i trećem i sl)

• Da bismo izračunali minimalnu potrošačku korpu hrane potrebno je da izračunamo prosečne kalorijske potrebe stanovništva jedne zemlje i cenu jedne kalorije

• Ove podatke možemo izračunati na osnovu podataka ankete i nutricionističkim standarda Svetske zdravstvene organizacije

8383

8484


• Ukupna linija siromaštva odredjuje se kao potrošnja onih domaćinstava čija je potrošnja hrane jednaka minimalnoj potrošačkoj korpi hrane

• Pretpostavlja se da domaćinstva koja troše na hranu onoliko koliko iznosi minimalna korpa hrane imaju takođe minimalne troškove za ostale potrebe

• Ovaj način formiranja linije siromaštva je korišćen u proceni siromaštva Srbije za period 2002−2007.

• Apsolutna linija siromaštva razlikuje se po zemljama jer zavisi od kompozicije potrošačke korpe– U svakoj zemlji se tokom vremena koriguje samo

za rast cena

8585


• Ljudi se mogu smatrati siromašnima ako je njihov životni standard znatno ispod životnog standarda drugih ljudi u njihovoj zemlji

• Ovaj koncept siromaštva se bazira na relativnoj liniji siromaštva– definiše siromaštvo relativno u odnosu na

prosečni životni standard zemlje

8585

8686


• Relativna linija siromaštva se obično fiksira kao određeni procenat medijane nacionalnog dohotka po potrošačkoj jedinici

• Ovako definisana linija siromaštva raste sa rastom prosečnog dohotka stanovništva, odnosno sa rastom životnog standarda

• Osnovna prednost jeste uporedivost pokazatelja siromaštva sa zemljama koje tako mere siromaštvo– zemlje EU i zemlje kandidati za članstvo u EU

8686

8787


• U tim zemljama relativna linija siromaštva definisana je kao 60% medijane nacionalnog dohotka po potrošačkoj jedinici

• Relativna linija siromaštva najčešće se izražava u novčanim jedinicama iste kupovne snage kako bi se isključio uticaj različitog nivoa cena u tim zemljama

8787

8888


• U odnosu na relativnu, apsolutna linije siromaštva je pogodnija za:– merenje efekata koji ekonomski rast (rast

potrošnje/dohotka) ima na smanjenje siromaštva– targetiranje ograničenih sredstava države kojima

ona pomaže siromašnima• To je zato što se kretanje potrošnje ili dohotka

stanovništva poredi sa jednom istom referentnom vrednošću (korigovanu samo za rast cena)

8888

8989


• Procenat siromašnih meren relativnom linijom siromaštva može ostati nepromenjen tokom vremena – distribucija dohotka je zadržala isti oblik tokom

vremena (na primer, kumulativna distribucija dohotka po decilima ostala nepromenjena)

• Tada procenat stanovništva čiji je dohodak manji od, npr. 60% medijane dohotka može ostati nepromenjen u odnosu na neki prethodni period

8989

9090


• Može se desiti da procenat siromašnih meren relativnom linijom siromaštva ostane isti, iako je procenat siromašnih prema apsolutnoj liniji siromaštva smanjen – u tom slučaju su siromašnije grupe stanovništva

imale korist od ekonomskog rasta u vidu realnog rasta potrošnje

9191


• Apsolutna i relativna linija siromaštva spadaju u objektivne linije siromaštva

• Definišu se u odnosu na aktuelnu potrošnju ili dohodak stanovništva


Subjektivna linija siromaštva• Zasniva se na subjektivnoj oceni ispitanika o

minimalnom nivou dohotka ili potrošnje koji bi bio neophodan za održanje adekvatnog životnog standarda

• S rastom dohotka raste i subjektivna ocena o novčanom iznosu neophodnom za zadovoljavanje „osnovnih potreba“

• Elastičnost subjektivne linije siromaštva u odnosu na dohodak je oko 0,6; između elastičnosti apsolutne linije siromaštva (0) i relativne linije siromaštva (1)

9292


• Približan odnos „objektivnog“ i subjektivnog siromaštva možemo dobiti ako objektivnu liniju siromaštva uporedimo sa subjektivnom ocenom ispitanika o najmanjem novčanom iznosu neophodnom za zadovoljavanje životnih potreba

• Koristeći ovaj metod, u 2007 duplo više stanovnika Srbije je bilo subjektivno siromašno u odnosu na objektivnu procenu (14% u odnosu na 6,6)

9393

Statistika blagostanja/životnog standardaIndikatori siromaštva

Osnovni indikatori siromaštva

gde je − parametar; z − linija siromaštva; ci −

potrošnja po potrošačkoj jedinici i; n − ukupan broj lica

9494


9595

• Za =0 P(0) je indeks siromaštva– predstavlja broj siromašnih u procentu od

ukupnog stanovništva• Indeks siromaštva ne govori ništa o tome koliko su ti

ljudi siromašni tj. koliko je njihova potrošnja (dohodak) ispod linije siromaštva


• Dubina siromaštva (jaz siromaštva) se dobija za =1• P(1) može se definisati na sledeći način:

P(1)= P(0)*(Prosečan deficit) • Prosečan deficit označava prosečan deficit potrošnje

(dohotka) siromašnih u procentu od linije siromaštva• Dubina siromaštva P(1) predstavlja prosečan

deficit potrošnje (dohotka) u procentu od linije siromaštva među celokupnim stanovništvom (siromašnima i onima koji nisu siromašni)

9696


• Kada se prosečan deficit siromašnih pomnoži s brojem siromašnih i izrazi u procentu od bruto domaćeg proizvoda dobija se minimalni novčani iznos sredstava neophodnih za eliminaciju siromaštva pod pretpostavkom perfektne targetiranosti pomoći siromašnima

• Za =2 dobijamo P(2) - oštrina siromaštva • Meri nejednakost među siromašnima• Daje veći ponder siromašnima koji su više udaljeni

od linije siromaštva

9797


Osnovni indikatori siromaštva u Srbiji, 2002−2007.

9898


• Siromašna su bila sva lica čija je potrošnja po potrošačkoj jedinici bila u proseku manja od linije siromaštva – u 2002. iznosila je 5.234 dinara mesečno po

potrošačkoj jedinici– u 2007. godini iznosila ja 8.883 dinara mesečno

po potrošačkoj jedinici

9999


• Dubina (jaz) siromaštva u 2007. godini iznosila je 1,3%– ukoliko bi država mobilisala novčana sredstava u

iznosu od 1,3% linije siromaštva za svako lice (siromašno i ono koje nije siromašno) i usmerila siromašnima, teorijski siromaštvo bi bilo eliminisano, pod pretpostavkom perfektne targetiranosti pomoći siromašnima

• Oštrina siromaštva iznosila je 0,4% – Indikator koji uzima u obzir to što se neki

siromašni nalaze dublje u siromaštvu, odnosno dalje ispod linije siromaštva od drugih

100100


Primer izračunavanja indeksa siromaštva• Na osnovu podataka u tabeli izračunati indeks

siromaštva– procenat siromašnih lica od ukupnog broja lica koja

žive u tim domaćinstvima• Linija siromaštva je 13.000 dinara po potrošačkoj

jedinici

101101


Postupak izračunavanja procenta siromašnih lica

102102


Indikatori socijalne uključenosti• Dosadašnja istraživanja siromaštva u Srbiji bazirala

su se na potrošnji domaćinstva kao osnovnom agregatu za merenje životnog standarda i apsolutnoj liniji siromaštva

• Posle periodа znаčаjnog smаnjenjа аpsolutno siromаštvo je počelo dа rаste u 2009. godini

– Kao posledicа pogoršаnjа indikаtorа nа tržištu rаdа

103103


Linijа аpsolutnog siromаštvа i procenаt аpsolutno siromаšnih, Srbija, 2006−2010.

104104


• Zemlje članice EU i kandidati za članstvo prate siromaštvo koristeći relativnu liniju siromaštva i dohodak domaćinstva

• Koriste pokazatelje socijalne uključenosti, tj. Liken (Leaken) indikatore koji se odnose na finansijsko siromaštvo

• Srbija izračunava ove indikatore od 2010. godine

105105


Socijalna (društvena) uključenost (Council of the EU, 2004)

• Definisana je kao proces koji omogućuje da oni koji su u riziku od siromaštva i diskriminacije dobiju mogućnost i resurse koji su potrebni za puno učešće u ekonomskom, društvenom i kulturnom životu i postizanju životnog standarda koji se smatra normalnim u društvu u kojem žive

• Osigurava njihovu veću uključenost u donošenju odluka koje utiču na njihove živote i ostvarenje osnovnih ljudskih prava

106106


• Liken indikatori ukazuju na stanje i promene u četiri dimenzije socijalne isključenosti: – Finansijsko siromaštvo– Zaposlenost– Zdravlje– Obrazovanje

• Definisani su 2001. godine u belgijskom gradu Leakenu

• 2009. dodatni pokazatelji koji se odnose na :– materijanu deprivaciju– stanovanje

107107


• Liken indikatori su razvrstani na primarne i sekundarne – isti za sve zemlje EU

• Primarni pokazatelji obuhvataju najvažnije oblasti koje se odnose na generisanje siromaštva i društvenu isključenost (zaposlenost, obrazovanje i sl.)

• Sekundarni pokazatelji treba da dopune primarne pokazatelje i ukažu na druge važne oblasti koje treba obuhvatiti

• Svaka zemlja EU definiše nacionalne pokazatelje pomoću kojih prate neke specifičnosti fenomena socijalne isključenosti– Značajni su za dodatnu interpretaciju primarnih i

sekundarnih pokazatelja

108108


Metodologija EU• Za definisanje finansijskog siromaštva koristi se

relаtivnа linijа siromаštvа (60% medijаne dohotkа po potrošаčkoj jedinici)

• Kаo osnovni аgregаt zа merenje životnog stаndаrdа koristi se dohodаk domаćinstvа

• Osnovnа prednost - uporedivost pokаzаteljа siromаštvа sа zemljаmа EU i zemljаmа kаndidаtimа zа člаnstvo

• 18% stаnovništvа Srbije je bilo izloženo riziku siromаštvа u 2008. i 2009. prema APD– Iznаd prosečne stope rizikа siromаštvа 27 zemаljа

EU u 2009. godini 16,3%

109109

Statistika blagostanja/životnog standardaIndikatori siromaštvaPokаzаtelji relаtivnog siromаštvа u Srbiji, 2006−2010.

110110

2006. 2007. 2008. 2009. 2010.

Stopa rizika siromaštva (u %)

20,9 21 17,9 17,7 18,3

Prag rizika siromaštva u dinarima

Jedna osoba 8.388 9.900 11.520 12.828 13.128

Domaćinstvo sa dvoje odraslih i dvoje dece mlađe od 14 godina

17.615 20.790 24.192 26.939 27.569

Izvor: Vlada Republike Srbije, Praćenje socijalne uključenosti u Srbiji, pregled i stanje socijalne uključenosti u Srbiji na osnovu praćenja evropskih i nacionalnih pokazatelja 2006-2012. APD


• Cilj novousvojene strategije EU- Evropa 2020. je smаnjenje siromаštvа u EU do 2020. zа 25%– trebа smаnjiti broj onih koji žive ispod relаtivne

linije siromаštvа (60% medijаne nаcionаlnog dohotkа) zа preko 20 milionа

• Prvi milenijumski cilj razvoja UN-a– dа se od 1990. do 2015. prepolovi učešće

stаnovništvа čiji je dohodаk mаnji od jedan USD dnevno i iskoreni glаd

111111

Statistika blagostanja/životnog standardaIndikatori siromaštvaMeđunarodna linija siromaštva-procenat stanovništva ispod US$ 1,25 dnevno

112112Izvor: KILM 7th Edition, baza podataka ILO

Statistika blagostanja/životnog standardaIndikatori siromaštva Međunarodna linija siromaštva-procenat stanovništva ispod US$ 2 dnevno

113113

Izvor: KILM 7th Edition, baza podataka ILO


• Prema poslednjim raspoloživim podacima najlošija je situacija u Južnoj Africi– tamno zelena boja pokazuje da između 55,8% i

83,7% stanovništva ima dohodak ispod US$1,25 dnevno

– između 63,2% i 94,8% stanovništva ima dohodak ispod US$2 dnevno

114114

Statistika blagostanja/životnog standardaNejednakost dohotka i potrošnje

Osnovne mere nejednakosti• Nejednakost dohotka/potrošnje – različita lica ili

domaćinstva ostvaruju različite iznose dohotka/potrošnje

• Za definisanje pokazatelja nejednakosti dohotka potrebno je definisati percentile

• Percentili se izračunavaju tako što se domaćinstva urede prema rastućoj veličini njihovog dohotka

• N-ti percentil pokazuje vrednost dohotka ispod kojeg se nalazi n procenata domaćinstava

• Decili su vrednosti koje razdvajaju desetine skupa numeričkih vrednosti koji je uređen u rastući niz i podeljen na 10 jednakih delova

115115


Dohodak po percentilima u SAD-u u 2005.

116116


• Mere nejednakosti koje se odnose na pojedine delove distribucije dohotka su: – odnos dohotka devetog decila i prvog decila

(P90/P10)– odnos dohotka devetog decila i medijane

(P90/P50)– odnos dohotka medijane i prvog decila (P50/P10)

117117


Odnos koncentracije• meri procenat ukupnog dohotka kojim raspolažu

najbogatiji – na primer, procenat ukupnog dohotka kojim

raspolaže 20 procenata (kvantil) stanovništva sa najvećim dohotkom, ili 10, 5 ili 1 procenat stanovništva s najvećim dohotkom

• U slučaju postojanja nejednakosti dohotka gornji percentili će imati veći procenat ukupnog dohotka nego donji percentili

118118


Ukupan dohodak SAD-a u 2005. po kvantilima, %

119119


Kvantilni odnos (S80/S20)• Odnos ukupnog dohotka koji prima 20%

stanovništva s najvećim dohotkom (najviši kvantil) i ukupnog dohotka 20% stanovništva s najmanjim dohotkom (najniži kvantil)

• Ovaj odnos u SAD-u 2005. godine iznosio 14,8 (računat preko procentualnog učešća 50,4%/3,4%)

120120


• Nejednakost dohotka merena kvantilnim odnosom je smanjena u Srbiji

– kvantilni odnos je značajno opao sa 5,8 u 2006. na 4,7 u 2009, ali pod uticajem krize je iznosio 5,7 već u 2010.

– u 2010. godini 20% najbogatijeg stanovništva imalo 5,7 puta veći dohodak (po potrošačkoj jedinici) u odnosu na 20% najsiromašnijih

121121

2006. 2007. 2008. 2009. 2010. 2011.

Kvantilni odnos C80/C20 za Srbiju

5,8 5,6 4,8 4,7 5,7

Kvantilni odnos C80/C20 za EU27

4,9 5 5 4,4 5 5,1

Izvor: Vlada Republike Srbije, Praćenje socijalne uključenosti u Srbiji, pregled i stanje socijalne uključenosti u Srbiji na osnovu praćenja evropskih i nacionalnih pokazatelja 2006-2012. APD i baza podataka Eurostat.


• Ovaj kvantilni odnos svakako bi bio nešto veći za Srbiju kada bi se isključio dohodak u naturi (najzastupljeniji među siromašnima) kao kod EU27

• Svi ovi pokazatelji nejednakosti dohotka mere nejednakost dohotka samo na pojedinim delovima distribucije dohotka– ne na celoj distribuciji dohotka– npr. posmatra se deo stanovništva koje je

najsiromašnije i upoređuje sa bogatijima

122122


Koeficijent varijacije dohotka (CV)• Definiše se kao odnos standardne devijacije

dohotka, SD(Y) i prosečnog dohotka

• Standardizovana mera dohodne nejednakosti, invarijantna na promenu prosečnog dohotka

• Standardna devijacija dohotka kao mera disperzije dohotka, raste s rastom prosečnog dohotka

• Standardna devijacija ne bi bila dobra mera nejednakosti ako bi poredili dve distribucije dohotka koje imaju različite prosečne vrednosti dohotka

123123


• Koeficijent varijacije dohotka je obično blizak vrednosti 1

• U slučaju potpune jednakosti (teorijska pretpostavka), standardna devijacije je jednaka 0 i CV je jednak 0

• U slučaju potpune nejednakosti, kada sav dohodak prima jedno lice, CV ima beskonačnu vrednost

• Koeficijent varijacije mesečnih neto zarada od osnovnog posla u Srbiji iznosila je 0,861 u 2002. i 0,689 u 2007.

124124


Varijansa logaritma dohotka (Var(ln(Z)))• Često se naziva „logaritam varijanse dohotka“ (log

variance of income) iako se radi o varijansi logaritma dohotka a ne o logaritmu varijanse dohotka

• Varijansa dohotka raste s rastom prosečnog dohotka• To se koriguje tako što umesto dohotka koristimo

logaritam dohotka• Varijansa logaritma dohotka invarijantna na

promene prosečnog dohotka

125125


Lorencova kriva• Lorencova kriva pokazuje procenat dohotka koji je

primio određeni procenat stanovništva• Na x osi je predstavljen kumulativni procenat

stanovništva koje je rangirano prema nivou dohotka• Na y osi predstavljen je kumulativni procenat dohotka

koje je stanovništvo primilo• Lorencova kriva koja označava perfektnu jednakost je

linija nagiba od 45 stepeni (y=x)– svako lice prima isti dohodak– kumulativni procenat dohotka je jednak

kumulativnom procentu stanovništva

126126


• n procenata stanovništva prima n procenata ukupnog dohotka (na primer, 20% stanovništva s najnižim dohotkom prima 20% ukupnog dohotka)

• Lorencova kriva se može koristiti za poređenje distibucija dohotka i za procenu relativnog stepena nejednakosti dohotka

127127


Lorencove krive − (a) Lorencove krive A i B se ne seku; (b) Lorencove krive C i D se seku

128128


• Koja zemlja ima manju nejednakost dohotka?• Zemlja A ima manju nejednakost dohotka nego

zemlja B• Najsiromašnijih P procenata stanovništva prima

– a procenata ukupnog dohotka u zemlji A– b procenata ukupnog dohotka u zemlji B– a>b

• Pošto se ove dve krive ne seku to važi za svaku tačku P

129129


• Koja zemlja ima manju nejednakost dohotka ako se Lorencove krive seku?

• Koje tačke na Lorencovoj krivoj odgovaraju tačkama P1 i P2?

• Tački P1 odgovara

– d1 procenat ukupnog dohotka u zemlji D

– c1 procenat ukupnog dohotka u zemlji C

• d1 > c1

– najsiromašnijih P1 procenata stanovništva ima veći procenat ukupnog dohotka u zemlji D nego u zemlji C

130130


• Kakva je situacija na gornjem delu distribucije dohotka npr. u tački P2 ?

• c2 > d2

– najsiromašnijih P2 procenata stanovništva prima veći procenat ukupnog dohotka u zemlji C nego u zemlji D

• Poređenjem dve Lorencove krive koje se seku ne možemo doći do zaključka koja zemlja ima manju nejednakost dohotka– u jednom delu distribucije to je zemlja D, a u

drugom delu zemlja C

131131


• Dve Lorencove krive koje se ne seku omogućuju nam poređenje nejednakosti dohotka između dve zemlje ili u dve vremenske tačke

• Grafički prikaz nam ne omogućuje da kvantificiramo koliko je velika razlika između dve distribucije dohotka

132132


Gini koeficijent• Koristi se za kvantitativno poređenje distribucije

dohotka ili potrošnje dve zemlje ili dva perioda u jednoj zemlji

• Srazmeran je površini između linije od 45 stepeni i Lorencove krive

• Lorencova kriva koja je više udaljena od linije od 45 stepeni (y=x) označavaće veću nejednakost raspodele dohotka i veći Gini koeficijent

133133


Izračunavanje Gini koeficijenta na osnovu distribucije dohotka domaćinstava u SAD-u, 2005.

134134


• Površina A koja odgovara Gini koeficijentu jednaka je 0,5 (površina donjeg trougla koja je jednaka polovini površine kvadrata) manje površina H ispod Lorencove krive:

A=0,5−H• Površina H se može aproksimirati ako je podelimo na

veliki broj trapezoida• Osnovica trapezoida Hi je Pi − Pi-1, odnosno fi (procenat

frekvencije)• Kraća kateta trapezoida je zi-1, kumulativni procenat

dohotka do dohodne grupe i−1• Duža kateta je zi

• Površina trapezoida je proizvod osnovice i polovine sume kateta: Hi= fi(zi-1+ zi)/2

135135


• Površina ispod Lorencove krive može se izraziti na sledeći način:

• za t grupa dohotka, gde je z0 jednako 0• Površina A se onda može izraziti kao:

136136


• Gini koeficijent G se izvodi odabirom konstante s kojom treba pomnožiti A da bi vrednost G bila u intervalu od 0 do 1

• U slučaju perfektne jednakosti dohotka– površina A je jednaka 0– A je jednako 0,5

• U slučaju drugog ekstrema, potpune nejednakosti, Lorencova kriva se može opisati donjom x osom i desnom vertikalnom osom kvadrata– H je jednako 0 i A je jednako 0,5

137137


• Da bismo standardizovali G u intervalu od 0 do 1 A je potrebno pomnožiti sa 2: G=2A

• G je onda jednako:

• U slučaju perfektne jednakosti Gini koeficijent (G) će iznositi 0• U slučaju perfektne nejednakosti iznosiće 1• Važna karakteristika Gini koeficijenta: više je osetljiv na promene u sredini distribucije dohotka nego na promene na donjoj i gornjoj distribuciji dohotka

138138


• Gini koeficijent je opao sa 32,9 u 2006. na 31,2 u 2009. godini, ali je potom porastao na 33 u 2010.

• U 2012. na osnovu Ankete o prihodima i uslovima života Gini iznosi 38

• U EU27 stabilne vrednosti Gini koeficijenta i niže nego u Srbiji

Kretanje Gini koeficijenta u Srbiji i EU27

139139

2006. 2007. 2008. 2009. 2010. 2012.

Gini koeficijent za Srbiju

35,4 34,1 32,1 31,2 33,0 38,0

Gini koeficijent za EU27 30,2 30,6 30,8 30,4 30,5 30,6

Izvor: Vlada Republike Srbije, Praćenje socijalne uključenosti u Srbiji, pregled i stanje socijalne uključenosti u Srbiji na osnovu praćenja evropskih i nacioalnih pokazatelja 2006-2012. APD i baza podataka Eurostat.Za 2012. na osnovu Ankete o prihodima i uslovima života, RZS, Saopštenje broj 366.

140140140140

Statistika blagostanja/životnog standarda Merenje blagostanja/životnog standarda Gini koeficijent u svetu

140140

Napomena: Poslednja dostupna godina

Izvor: KILM 7th Edition, baza podataka ILO

Documents

Statistika blagostanja/ životnog standarda