Sta sam video i proziveo u velikim danima: saopstenja jednoga prijatelja iz teskih vremena RA Rajs

8/20/2019 Sta sam video i proziveo u velikim danima: saopstenja jednoga prijatelja iz teskih vremena RA Rajs

http://slidepdf.com/reader/full/sta-sam-video-i-proziveo-u-velikim-danima-saopstenja-jednoga-prijatelja-iz 1/284



ОНИМА НОЈИ СЕ НИСУ ВРАТИЛИ



Р. А. РАЈСПОЧАСНИ КАПЕТАН СРПСКЕ ВОЈСНЕ

САОПШТЕЊА ЈЕДНОГА ПРИЈАТЕЉА

ИЗ ТЕШКИХ ВРЕМЕНА

ПРЕВОД

ВЕЉКА МИЛИЋЕВИЋА

ДРЖАВНА ШТАМПАРИЈА

КРАЉЕВИНЕ СРБА,ХРВАТАИ СЛОВЕНАЦА

БЕОГРАД — 1928.





С А Д Р Ж ' А Ј :

СцЈаи&Увод.

Из Лозане у Ниш у почетку р а т а ..................................... .... 1

У Ваљеву, Главиом Стану српске војске ............................... 10

У бомбардованом Б е о г р а д у .......................................................... 20

Нреко Савског и Дринског ф р о н т а .................................................26

Пролеће 1915. — К р а г у је в а д...........................................................

46На Дунавском ф р о н т у .......................................................... С4

Лето и рана јесен 1910. године . . . _ .....................................86

Борба око Б и т о љ а ................................................................ * . 98

Б и т о љ .........................................................................................................п з

С о л у н .........................................................................................................130

Зима 1917 у полузатиш ју ....................................................................149

Живот на фронту 1917. и 1918..........................................................

164Французи, Бнглези, Италијани и С р б и ..................................... 2 1 4

Српски шефови . 223

Победоносна офансива од 1918. год...................................................241

Закључак * ............................... ....................................................- 276



УВОД

Ова књига је писана без икаквих књижевннх претензнја.Пишу1»и је, ја сам само хтео да освежим сеНање својих друговаса фронта и да покажем онима који нису били с нама, а нарочитоомладини, какав је био живот војиика ослободиоца и његов вели-чанствени дух. Исто тако, ово није оно што се назива историјскомкљигом. Историске описе појединости остављам онима којн сукомнететнији од мене. Али пошто сам живео као верни пријатељс војском од почетка до краја рата, хтео сам да забележиманегдотску страну ратног живота, страну која црта, можда бољенего највећа нсторијска дела, правн дух српског војника. На мојувелнку жалост, морао сам изоставити страховиту, а ипак такославну драму повлачења кроз Албанију. Тај предмет је сувишевелнк, од сувише дубоког замашаја, да би се о њему могло гово-рити у једном по нужди ограниченом поглављу једног дела које

обухвата цео рат. Ако мн то прилике допусте, посветићу једпунарочиту књигу овом великом догађају.Али чак без албанског повлачења, предмет овог дела бло јс

гако опширан да сам морао да издвојим мноштво стћари. Биосам прнморан да начнним низ једне врсте слика. Искористио самсвоје белешке које сам водио из дана у дан за време целог рата,своје дописе које сам слао швајцарским, фраицуским, холандскпмлисговима и т. д., и своје успомене које су ми се задржале у се-

ћању. Уздржао сам сп, колико је бнло могуће, да не дајем описсамих бнтака. То је део који би требао да буде резервисап једииоза војна лица од струке, квалификованија од једног човека који је био само случајно у војсци и чије је знање стратегије и осталихвојннх наука више него оскудно. Видео сам доста битака, при-суетвовао сам њнма, али прнзнајем да нисам бог зна шта разумео.Ииак сам разумео једну ствар: да се победи, треба иМп иапред,н то ми је довољно, јер ја нмсам био војсково1)а.

Исто тако сам избегавао, у колико се могло, да описујемнеизрециве испаде које су учннили непријатељн. Ннсам увек могаода се уздржим да о њима не говорим; на иример, причајућиугиске са мачванског фронта, био сам приморан да их поменем, јер је аустро-угарско ратовање у јесен 1914 добијало по зве^-



VII!

ствима која су извршили војници, сасвим нарочито значење које је ударило свој печат целом рату.

Говорио сам слободно у својој књизи. Нисам тражио да

улепшавам истину, јер мислим да дугујем истнну својим друго-вима. Неки ће се можда намрштити због моје искреностн. Жалимто унапред, али у једној књизи као што је ова, писац се морадржати строго истине. Десет година је прошло од завршетка ратаи време је да ишчезну извесне легеиде, корисне за време мучнихчасова да би се одржао морал.

Нека ми моји ратни пријатељи чије сам оригиналностикарактера оцртао са неколико речи, опросте тако1>е ову слободу,

јер баш због ових оригиналности они су стекли трајна пријатељ-ства. У осталом, пријатељства створена у рату гтред иепријатељемобично су јача од послератних ннтрига. Кад неко може да кажеда је „Солунац”, више вреди у очнма готово свих старих борацаиего да је, на незнам како истакнугом положају у миру. Заиста,мало њих је заборавило своја пријатељства са фронта, да битрчали за новом срећом која Не им се открити као химерична.

Ове године навршиНе се десет годнна од свршетка Великог

Рата. Да будем искрен, морам рећи да су се они који су у њемуузели активног учешћа, бољему надали него што им је донеоовај послератни период. Оии су били у патњи, они су исто таконмали право да учествују у почасти, и та почаст нм је често путабила одрицаиа због људи који су мало или који нису ништа учи-пили за своју отаџбину. Свеједно, знам да они не би ни за штана свету заменили своје својство старог борца и да чувају, каосветињу, своје успомене из ове велике епохе. Нека их ова скромна

књига, писана од једиог друга и пријатеља из рћавих дана, под-сети на пеке од њих! Нека у вече, читајући уз светиљку, стариборац узвикне: „Знам то добро, био сам тамо!” и нека затимлегне са очима које још сијају од свих успомена које су се про-будиле. Ето шта бих ја хтео и ето шта би била за мене награда.Све моје жеље биле би испуњене, кад би ове стране успеле да малораспале патриотски пламен одушевљења код омладине, пламенкоји је готово угушила загушљива атмосфера егоистичне, демо-

рализаторске и коруптивне послератне епохе.Хајде, дакле, мала књиго и врши свој задатак. Клжи свимадруговима из борбе да још нма верних срдаца која се сећају икоја ће се увек сећати.

Београд. почетком 1923 године.

Р. А . Рајс.



ИЗ ЛОЗАНЕ У НИШ У ПОЧЕТКУ РАТА

Од аустроугарског ултиматума Србкји живело се у Швај-царској у грозннчавости, јер се врло доОро осећало да је овајултиматум био само једна гтрикрнвсна објава рата. Овај пут, свет је био убеђен да ће Аустро-Угарска, охрабрена и подстрекаванаод Немачке, покушати да потчини балканске земље које су сеопирале њеној жел>и за експамзнјом на Истоку. Дубоко разоча-ранн исходом балканских ратова од 1912 и 1913, Аустријанци којнсу жнвели у Швајцарској, нису иимало прикривали то разочарењеи гледали су само у једком победннчком рату против Србије лекза ову ситуацнју коју су сматрали несносном. Тако неколико ме-сеци пре сарајевског атентата, аустро-угарски коисул у Лозани,

тада богат хотелијер, агепат шпионаже за време рата н којн јеумро у највећој беди, казао ми је једне вечери: „Пазите, код нассе у Аустрији нише не може. Свет је иервозан, незадовољан, уни-жен. Једино један победнички рат може нас извући из овог стања".

С друге стране, исто тако се осећало да се Немци спремзјуу потаји. Заиста, сазнало се да су немачки консули, нарочито уЈужној Америци, добили наређење да наведу своје земљаке даврате у Немачку своје улоге које су имали у страним банкама.

Такође се сазнало да консули, нарочито консул у Лозани, позивајурезервисте у инострапству и деле им, у запечаћеној куверти, на-редбе за кретање са назначењем зборног места и то у случајуобјаве рата. Шта више, од дака кад је упућен ултиматум Србији,извесни Немцн, резервни официри, обилазили су аутомобиломшва.јцарско-француску и швајцарско-немачку грашшу. Тако кон-сул Фнлсингер, такође резервии офииир, није био готово вишеникада у Лозанн н то већ од сарајевског атентата. Напротив,

његове каниеларије консулата бнле су постале праве канцеларијегемералштаба.Опште мншљење код нас у романској Швајцарској било је,

да ако Аустро-Угарска нападне Србију, Немачка сигурно нећеостати неактнвна и да ће планути општи рат. Оно се није прева-

1Сооаениц*



2

рило! И онда да ли ће мала Швајцарска моћи очувати својунеутралност? Да ли неће бити преплављена бујицама неприја-тељских војсака?

Иза аустро-угарског ултиматума дошла је брзо објава ратакоју су бечки малоумници — они су већ уображавали да су по-бедници и господари Балканл — учинили толико презривом ибезочном колико се више дало. Ова објава рата није била упу-ћена ни Краљу ни Председнигсу Владе Краљевине Србије; то јебио један обични телеграм, овако састављеи:

„Беч 3523. П5. 9. 106. 11. П>. 15. 12 50.

СРПСКОМ ГЕНЕРАЛШТАБУКРАГУЈЕВАЦ

„Пошто краљевска српска влзда није одговорила на задо-пољавајуКн иачин на ноту коју јој јс предао министар Аустро-Угарске у Београду 23. јула 1914, царска и краљевска владаналази се приморана да се сама побрине за заштиту саојих инте>реса и својих права н да прибегпе у том циљу силн оружја.Аустро-Угарока се сматра од овог тршутка у ратном стању саСрбијом.

Мнннстлр спољнпх послова Аустро-Угарске,

гроф Берхтолд”.

Камен је био отиснут низ низбрдицу и морао је неизбежнода за собом крене и друге па тој стрмој низбрднци. И, заиста,1 августа, око подие, добошар је почео да добује лозанским ули-цама да објави општу и непосредну швајцарску мобилизацију.Немачка је такође била наредила општу мобилизацију н знало

се да објаве рата између Немачке, Француске и Русије имају доћннеколико сати касније.По лозанским улицама и трговима гурало се густо мноштво

света. Добацивале се речи. Војлици наше милнције, већ у пуиојопремн, креталн су на своје зборно место. Продавци иовина ви-кали су иарочита издања новпна. „Коцка је бачена, срца горе!”Почнњали су уводни чланцн у лнстовима. Извесно, свет је бноузнемнрен, али је био решеп да брани независност и слободу

Швајцарске. Новим духом почелн су да дншу свн онн којису

имали срце на правом месту.Ја сам био ослобођен војне дужностн због једне урођене

мане срца, па, ипак, осећао сам да ми је немогуће да седим мирнокод куће, док други бране отаџбину и док се пријатељске земље



бију з'а лраво и слободу против бруталне силе и неправде. Даи иоред тога будем примљен у нашу војску, било је немогуће.Наши лекари нису хтсж једног „кардиака”. Али било је јошдругих места, исто толико корисних за одбрану земље. Нисам

забадава био технички полицајац. Наша зем.ља већ је била н напуту да још више постане средиште шпионаже, нарочито за двацентрална царства. Понудио сам дакле нашем генералштабу својусарадњу у служби контрашпионаже и моја понуда је била при-хваћена оберучке. Пошто сам био целим својим срцем за савезнике,поставио сам услов да се само бавим иемачком и аустро-угарскомшпионажом.

Уз помоћ врло способних п оданих агената, мн смо посврша-

пали лепих послова, откривши и оптуживши миогобројне шппоме,неколико знатних немачких трговаца, населЈених одавно у пашојвароши, као што је (жо онај књижар Франкфуртер који је лифе-ровао берлинском генералштабу плаиове Белфора, н онај дн-ректор једног великог хотела у Евиану, одакле је отпутовао двадана пре објаве рата да пређе на другу страну језера и да се уЛозани ода иптензивној шпионажи. Сви ти људи били су до-стављени резервном геиералштабу у Лозани, којим је командовао

непрежаљени пуковник — државин саветник у грађанској служби— Коси. — Овај је хтео да их одмах ухапси, али је најпре мораода тражн одобрење из Бсрма, од генералштаба коме је био иачелу пуковник Шпрехер, чије је германо и аустрофилство билопознато целом свету. И тако готово сваки пут кад се радило онеком мемачком или аустро-угарском шпиону, било нам је одре-чеио одобрење да их ухапсимо.

Обесхрабрен н озлојеђен и бссаи због ове пристрасности —која се у осталом мало по мало губила — дао сам оставку,саопштивши пуковнику Косиу да ћу понудитн своје услуге са-везници.ма. То сам и учинно. Било ми је свеједно да ли ће меупотребити да посим носнла нли као сарадмика у служби фрлп-цуске контрашпионаже — са својим слабим здрављем ннсам сесмео надати да будем примљен као борап на фронту — тек самода могу сарађивати, ма и у најмањој мери, пл ономе што сам

сматрао тада н што још и данас сматрам за одбрану праваи слободе.Преговори су били започети, кад ме јс једног јутра, крајем

месеца августа, мој старн прнјатељ Ннкола Петровнћ, српски ге-нерални консул у Женевн, телефонски замолио да свратим до

Г



4

њега што пре могу, да ми саопшти садржипу једног телеграма.Пошао сам дакле у Женеву, где ме је Никола замолио, у име

српске владе, да пођем да извршим анкету о аустро-угарскимзверствима која је помннила војска Његовог Аностолског Вели-чанства на мачванском фронту.

Једна анкега ове врстн падала је у моју спецналност и, поврхтога, у замашај услуге коју ћу тако моћи учинити савезницима.Сместа сам прихватио понуду. Кад треба да се кренем? Одмах,ако је то могуће. Тога дана био је четвртак. У суботу у јутропутовао ]е једап контингент швајнарскнх лекара које је ангажо-

вала Србија да надокнади оскудицу у својим сопственим лека-рима. Јз ћу им се прндружитн.Те суботе у јутро у 9 сати отпутовао са& нз Лозане са 5

лекара и са 2 жене лекарке, од којнх јс већина оставила костиу лепој српској земл>и.

Италија пије бнла још заратила н до Милана путовали смоготово као у време мира. Чак ни у Милану ннје се осећао рат.Позоришта, вариетеи, ресторани радили су као обично. Тек уВолонјИ срели смо првн воз, пун италнјанских војника, који јеншао на север да заштитн грапицу. У Бриндизиу укрцали смо сеиа „Елефтерију” за Пиреј. Море је било доста мнрно, а путницинису билн многоброЈкм, јер су пуговали само онн који су билиапсолутно приморани да то чине. Наспрам Валоне, наш брод сузауставила два француска торпнљера чиј’п офицнри су дошли дапрегледају путне исправе путника. Како ме!>у нама није било ни

једнога сумњивог то су нас официри учтнво поздравили и по-желелм нам срећан пут. У то време још није било подморница н,

ноћу, могли смо путовати са свнма запаљеким светилима. Касније,путовао сам више пута истим путем, али ми смо клизили мрачнимморем као фантом, не усуђујући се чак пи да запалимо цигаретуиа крову.

Кратко заустављање нл Крфу, и сутрадан у јутро рано билнсмо у Патрасу где су један великн аустријски трансатлантскнпароброд „Мариенбад” — мстп који је играо извесну улогу при-ликом грчких догађаја 1916 — 3 друга аустријска брода и 2 не-мачка брода, коЈе је зипленила енглеска «|)лота, чували грчкивојници. У 16 сатн било смо у Пнреју, а пола сата касније уАтиии да тамо преноћимо.

Са једшш швајцарским лекаром, др. Хугом, посетно самнашег земљака, др. Штукера, секрстара Краља Константина. Био



5

сам радђзнао да сазнам од њега душевно расположење у Грчкоји на грчком Двору, који је био у тако блиском сродству с бер.линским Двором. Оно што сам сазнао, није ме нимало одушевило.

Грчки народ био -је ултра-пацифистичан и ултра-неутралан. И>е-гова велика већнна тежила је само за једном ствари: користитисе садашњим стањем да се драве сјајни послови, а равнодушному је бнло да ли је то са савезницнма или са централним царе-винама. Истина, неки Грци, иа челу са Венизелосом. нису забо-равили да њихова земља дугује своју слободу Француској,Енглеској и Русији, Они су отворено били за савезнике. Али шта је могла та шака верних против велнког мноштва, неутралног

до крајности, и неких који су отворено били на немачкој страни.■ На Двору девиза је била: разборитост. Извеено је да јеКонстантин, маршал немачке војске и Кајзеров зет, веИ био срцеми душом на страни централннк царевииа, алн није смео да тосувише показује. Била је извојевана победа на Марни. Ои јошинје бно сасвим сигуран у Немачку победу. Крал>ица, која је билау Немачкој док је мобилизација била у пуном јеку, вратнла семало љутита, јер је била јавно вређана од војника њеног брата,

а њену дворску даму чак су угризли за руку.I О! колико је ова атинска атмосфера била тешка и различитаод атмосфере у мојој вароши ЈТозани, толико одушевљеној засавезничку ствар, да су савезници могли рећи за време рата: ,.Мнбисмо хтели да закључимо мир, кад би то дозвол>авала Лозана”.Ми]е ми дакле нимало било криво да напустим сутрадан овуварош, да узмем воз за Халкис н, оида, да се укрцам у тој луиина један брод који је пловио за Солуи, Брод је био пун крићан-

ских резервиста, мобилисаних да чувају границу, алн не да ратују.Крићани су добри војници и они су храбрн. Значило би клеве-тати их, кад би се казало да су се они радовали пред овом перспек*тивом неактивности, док се свуда около бију. И ннје био само

'један од њиховнх официра к о ј и м и је поверио како се онинадају да ће њихова војска притећи у помоћ својим старим са-везницима и браћи по оружју, Србима. Авај! Онн су рачуналибез маршала немачке војске, Констаитнна и без немачких агената

којн су већ јако ровили кроз целу Грчку земљу. На броду јетакође било Срба и Црногораца који су долазили из Америкеда се боре против заједничких непрнјатеља. Лош их внднм, каконаслоњени на ограду певају меланхоличне мелодије из свог за*вичаја, док је брод дефиловао испред голнч планина грчке обале.Колико је од овнх храбрих дожнвело свршетак ратз?



6

У 3 сата сутрадан ујутро стиглн смо у солунску луку, али

смо се могли нскрцати тек у 7 сати, а мој воз је полазио заЂевђелнју у 8 сати. Ипак приморан сам да свратим у српскиконсулат да се распитам за упутства која су дана из Ниша замене. Ледан фијакер, благодарећи добром бакшишу, одвезао метамо тако брзо да ннсам имао времена да виднм ишта од овевароши која ми је бнла потпуно страна. Све је спремљено уконсулату и исти фијакер одвезао ме је на станицу Жонкснон10 минута пре поласка воза. За два сата ми смо у Ђевђелији,на српској граници, где треба променити воз.

То је био мој улазак у Србију. Истина, у томе часу нисаммислио да Не| о д т о г часа, моја судбина бити везана за удес овеземље. Мислио сам да ћу ту нзвршити дужу или краћу анкетуда обавестим свет о ономе што се догодило на овој ратној по-зорницн, али писам могао предвидети да ће ови војиици које самвидео први пут, постати моји борбени другови и да Ие мн самаземља постати исто толико мила колико и моја земља, Швајцарска.

Моји први утисци? Просто чуђење. Навнкнут на чистоћу

и на претерапи ред, наших швајцарских станнца, у којима путннциналиче внше нли мање један на другога, видео сам ту једанразнолик народ који заузима све, чекаонице, кејове, пругу п т. д.Било је ту високнх и лепих жандарма који су још носили плаво-загаситу предратну униформу, чиновника у разнпм униформама,македонских сељака н сељанки са својом иошњом потпуно непо-знатом за мене и којн су носили невероватне дсњковс, обавпјенешареним ћилимом. Цигани у дроњцима лутали су свуда и нулили

се да понесу пртљаг. Неколико офицнра и неколико војннкаимали су шајкачу коју сам видео први пут. Све то окупано бли-етавом светлошћу једног лепог, већ јесенског, источпог јутра.

Не знајући ни речн српски, питао сам се како ћу се снаћи,кад мн се обрати, на савршеном француском језнку, шеф цлри-нарнице, Г. Снмић. Благодарећи њему, успело ми је да доручку- јем у некој врсти дрвене колибе коју су путници заузели па јуриш. Ту сам појео своју прву сарму. Извештен о мом долаеку,полицијскн комесар п официри дошли су да ме поздраве и задр-

жали су мн место у препуном возу који је имао да нас однедеу Скопље.Нема вншс разлнчитих класа у возу. Цео свет се смешта

тамо где налази места, у првој, дру^ој илн трећој класи. Ла саммеђу једном групом студената којн се враћају из Француске да



7

се Јаке војиим властимз. Цео свет говорн францускн и ови мла-дићи ми говоре о евојој жељи да бране своју неправедно иа-паднуту земљу. Касније, срео сам внше њнх на фронту, а многи

су пали на пољу часги. Само један или двојица дали су се осло-бодмти војне дужности н више су волели да продуже у потпунојбезбедности своје студије, док су се њихови другови борилии гикули за Отаџбину, Резервисти, још у сељачком оделу, улазсу воз да се ггридруже својим једнпнцама.

Радознало, гледзм на прозор. Како су ове плпннне голе!Мутни Вардар тече изме!)У двеју обла, покрнвених готовотропском вегетацијом, Заустављамо сс: Удово. Мој сусед ме

гурну лактом. „Видите ли оног човека тамо са фншеклијом?"рече мн он. То је војвода Бабунски, .[едап од нашн.ч најславнијичи иајхрабријич комнта." Погледач и видеч једиог човека, полу-сељака и полувојннка, пемарно ослоњеног на карабнн. Али он сеосврће на иашу страну и гледа нас, и тлј поглед са гвозденоменергијом, а ипак благ, чнни да сам инстинктивпо осетио да овајчовек значи нешто, да је сила.

То је дакле један комита! Толнко сзм чптао по новинама

о комитама које су Аустро-Ма1>ари евуда индели, да сам себи биостворио једну слику која је сасвим наличила иа рпзбојника нзкомичне опере. Нисам у осталом бно сам. Ми сви, западљаци,створилн смо себи сличну слнку, исто тако као што је за насМакедонија била дивл.а и иепрнступачиа земља, изгубљена тамонегде у свету. Био сам готово рпзочаран; налазио сам да је мојкомита недовољно театралан. Он је нмао на себн сувише мало одмрког плапннског хајдука! Драги Бабунски којн је завршио су-

више рано! Ммао сам касиије част и задовољство да будем с тобомна фропту. Тн си ме научио својнм примером шта је српскпчетник. Опростн у сноме гробу детињасте идеје које је створиоо тебн и тпојим друговима један р[>аво обавештепи западњак.

Иаш воз се поиова крете. Он полако путује кроз долпнуВардарп. Дуж ируге војимцн трећег м(«зииа чувају стражу; мосговмгу брањенн рововнма, окруженнма бодљнкапом жнцом. Врућнна

је. На другом крају нагона један глас коме се ускоро прндружују

другн, запева једну песму која Л1

м магледпше страховпто гужна,можда зато шго. кро.-. нрозор, гледам рутевипе села, нзгорелихза нреме балкамских ратопа. јМост* чм су дрпени. То су припре-менн мостовм, јер су бугарске комше бациле у ваздуч железмекопструкције.



8

Лагаио наш воз крчи себи пут кроз Вардарску долину, час

широку, час тако теспу да изгледа да брда хоће да је угуше.Стижемо у Велес чије су многобројне турске куће напуштене,без прозора, туробне. На станици врн. Свуда резервисти којесветина поздравља. Сусре1јем прве рањенике којн леже, као ле-шеви, на носилима. Гомила се окулила око једног рањеника наногама који је носио руку у завоју обешемом о врату н који јепричао, сав поиосан, са лицем које је сијало и помажући се многогестовима, своје ратне доживљаје честитим задивљеним грађа-нима. Једно дуго звиждање и ми полазимо.

Сада уллзимо у дугн и тесни кланац који се завршава гран-диозним стенама Демир Капије. Често се ова.ј кланац толикосужава да има места само за Вардар и за танку врпцу коју чннижелезничка пруга. 11е голнм и стрмим гребенима неплодних горакоје ивиче реку, бднју орлови и јастреби, По изласку из Де.мнрКапије улазимо нагло у пространу и зелену равннцу Скопља,осветљену последњим златннм арацпма сунца на заласку.

И ето нас у Скопљу. Већ је ноћ у велпко н мршави петро-

лејски фењери н две-три ацетиленске светиљке осветљавају својоммршавом светлошћу мноштво људи, који трче, гестикулирају,вичу. Један официр, шеф станице, прилазн ми да ме поведе у

један пеосвет.љени аустријски вагон прве класе — ратни плен —који треба да ме одвезе у Ниш. Немогуће да човек набави ииајмању снтиицу за јело. Мали ресторани и прчварнице којеокружују станнцу, већ одавно су празнн. Алн један официр,резервни капетан са седим брцима, којега сам каеније поново

нашао на солунском фронту, сажалио се на Швајцарца и љубазно\ш донео хлеба. јаја и печене. јагњећине н понудно ме ракијомиз сноје велике чутуре.

После ове кратке ужнне. није мн преостајало иншта другоиего да покушам да спавам, је мн мрачна ноћ није дозвољавалада видим и најмању ствар. То није Оило лако у овом одељењу,пормално намењеном за шест путника, а у ствари је давало скло-ништа дванаесторнцп, док су по његовнм раскошннм јастуцимаврвеле стенице, Колико сам дуго спавао? не знам. Знам само

да смо V седам сати ујутро ушли у суру нишку станнцу. И тако,кренувши из Лозане у суботу у 9 сати ујутро стигао сам у Нишу петак у 7 сати ујутро. Мој пут јс трајао само 5 дана и 22 сата,а то је тада био рекорд брзине за путовања у време рата на ра-стајању Лозана—Ниш. Данас, авиоком, могу стићи брже.



Један полнцијски комесар мека ме. Један фнјакер са двакоња вози нас, трескајуНи, улицама веК пуннма војинка, сељакан сељанки, Београђана којн су побегли од бомбардовања и којикду на пнјацу са зембиљем у руци; идсмо ка окружном начелетву

претвореном у дом владе. Стојан Проти!|, тадашњи министарспољних послова, иримио ме је одмах. То је био човек који ми јс, пре неколико годииа, упутио своје чиповнике у Лозану да сеизблнже уиознзју са новнм полицнјским техничким методама улабораторнјуму нашег универснтетског института. Исто тако н>е-гова је идеја била и да ме позовс да вршим мој нознв техничкогиследннка на бојиштнма Србије. Омален, дежмекасг, са иптелн-гентним погледом на брадатом лицу, он ми рече: „Хвала вам

што сте дошли. Предеедиик вас очекује”.Он ме јс повео према кабинету Господнна Паши1Ја где ме

нсти стари одаџнја који јс још и данас у министарству спољнихиослова, уведе код нредседннка. „Господине Председниче, ви стеме |рзжили. Ево ме код вас. Шта желнге да учиннм за вашузсмљу?” запнтао сзм га. Оп ме најпрс дуго гледашс н онда, ла-гамо, врло благим гласом, одговори мп: „Требамо једног искреногпријатеља који зна носматратн. По1)ите иа фронт. Отворите очн

и ушп и кажите онда свету што сте видели н чулн”, — „Добро,Госмодине Председииче, а кад могу кренути па фронт?” — „По-1;иге прекосугра за Ваљево где се налази Главни Стан нашевојске, Дотлс иосетнте Ниш н аустро-угарскс заробљеннке којису всП многобројни. Ту Гете на11И матернала за своју анкету” . —„Р.оумем, очекујем ваше инструкције зл одлазак”.

Руковање измсђу двојице људи који се разумсју, а да негубе много речи, и ја нзлазпм из председннковог кабинета као

зианични н пеутрални нследник српскс владс н војске. То самостао до краја рата, али кад сам видео на фронту сва зверствакоја је поднео српски народ од стране његових свирепих непрн- јатеља, кад сам чуо како звнжде око моје главе куршуми ишрапнели противника, а ја не могу на њнх да одговарам збогсвога својства неутралца, брзо сам напустно то својство н постаошвајцарскп добровољац српске војске, друг величанственихратника Шумадије, Дунава, Мораве, Дрнне, Тимока и Вардара.

Ипак, ово ново својство није учинмло да икада напустим својуобјективност стручњака и заклетог иследника пред судовима мојеземље и другде. Заклео сам се да кажем „истииу, ништа негоистину”. Сада, десет година по завршетку рата, могу констатоватида сс нисам огрешио о своју заклетву.



10

По Пашнћевој жел>и, нисам узалуд губно времена у Нишу.Посетио сам варош и обишао сам аусгријске заробљеннке који

су били много боље смештени и храњени него српски војници.Такође у Нишу упознао сам се са војником који Је нмао да но-стане мој друг. У Нишу сам нашао малог Драгољуба Јеличићакоме Је тада било дванаест година. Кад је плануо рат, он је биођак првог разреда гимназије у Шапцу. Његов отац, мобилисаниобућар, погинуо је у првим борбама, Тада се Драгољуб крећеи одлази са четницима да свети свога оца. Он учесгвује у свимаокршајима, пуца из пушке и баца бомбе. Кад је бно рањен уруку, ваде му куршум у нишкој болници, док он није хтео да се

даде успавати за операцију. Без једне речи, он ју је издржао икад је све било свршено, он је упутио најомиљенију коморџијскупсовку на адресу „Шваба”. Принц Александар га је лично про-извео у чнн каплара. Таква је била српска омладина 1914. Некаби се ова данашња научила да јој наличи!

После два дана, у 23 сата, у вече. отпутовао сам за Ваљево.

У ВАЉЕВУ, ГЛАВНОМ СТАНУ СРПСКЕ ВОЈСКЕ

Малим младеновачким возом стигао сам, касно у вече, уВаљево после бесконачног путовања у једном вагону за путнике,претрпаном и пуном угља н црне чађи коју нам је сипљива локо-мотива слала у изобиљу. На станици ме је прихватио Један офи-цир који ми је био послан у сусрет и повео у хотел Секулнћ дасе умијем и, затим, директно у официрску „менажу” на вечеру.Нншта нисам могао видети од вароши сем мрачних улица покри-вених дебелим и лепљивим блатом на коме је одсевала бледасветлост неколико ретких петролејеких фењера.

Ипак, сутрадан у јутро, кад сам се пробудио у својој малој,али чистој соби, она је сва била окупана у раскошном јесенскомсунцу. Скочих до прозора и био сам очаран лепим пејсажомкојн сам имао пред очима. Окружена зеленнм брежуљцима, мала

варош Ваљево почнва у долнни као у једном кревету. Нзене ннскекућице изгледају сасвим беле под сунцем које блешти. Измеђуњих нзбија зеленило воћњака и високе нежно зелене стреле

јабланова. Журим да се обучем и да изађем те да се уподаам са



11

овом вароши н њеним становницима међу које ме је довеоратни случај,

Улице пред хотелом Секулић који је на углу, пуне су света

II кола. Свуда, поред зидова, седе средовечни сељацн који судошли да се јаве у своје јединице трећег позива. Чекајући даизиђу пред контролну комисију, они једу и сунчају се. Има међуњима цигана са бронзаним лицем као Индијанци. Они су окру-жени члановима својнх породица, женама и децом, који носе жи-вотне намирнице. Једна врло стара Циганка, са лулом готово безкамнша у устима, седи на прагу једне куће. Кажу ми да је испра-тила свога сина којн је отишао пре три дана са својнм пуком и

„да га чека да се врати”. Јадна бабо, вероватно ћеш узалуд че-кати! Овај свет је ћутљив, озбиљан, али у ведрим очима људичита се да су решени да бране независност своје земље п да сене боје да жртвују своје животе.

На углу улице седи један ннвалид који је изгубно вид упређашњим ратовима. Без прекида, он пева јуначке песме нзирошлости уз гусле. Какав чудан утисак чини вам ова једноличиаи тамна мелодија! То вас дира у срце, чини вас тужним, јер,

инстинктивно, мнслите да ће сва ова омладина, пуна одушевљења,која одлази у битке овог рата, бескрајно већег и смртноноснијегод оних ранијих, бити исто тако оиевана, па, ипак, то заноси нчшш да ваше очи јаче засијају због овог обећања будуће славеп будућих победа. Пролазници бацају маријаше између по турскискрштеннх гусларових ногу. Један инвалид треба да живи, адржава, иосле три рата и усред четвртога, нема потребних сред-става да издржава луталачке одломке из прошлих борби.

Сељанке пролазе носећи зелен на пијацу, лепу зелен чијацена иије још велнка, Домаћице иду спокојно на пазар, гурнутеиокаткад од безбројних ордонанса који носе наређења у не мањебезбројна војна надлештва. Војницн који прездрављају, шетајусе кроз ову гунгулу. Глава нм је превијена или носе руку у завоју.Око њих се купи свет и док нм лице сија сјајем задовољства,они причају своје подвиге задивљеннм женама које умеју да кажусамо: „Боже! Боже!" и заборављају своју пијацу. Стари грађаниодводе овс јунаке у једну од многобројних кафана и, уз чокањчсракије, онн се распитују да ли случајно њнхов гост није срео„њихово дете које такође мора да се негде бије у том крају?”

Официри, журећн се послом, пролазе не заустављајући се,улииама где се иа мпогим. миогнм кућама вије црна застава. Беско-



12-

начни низови сељачкнх кола које вуку волови, иду једна за дру-гима. У колима са четири точка леже бледа и непокретна телау иоцепаннм и прљавим униформама н са завојима који нису

внше чисти. На прсима носе објавс, закачене за једно дугме. Тосу тешки рањеници који се довозе са бојишта на волујским ко-лима. Већ четири-пет дана они тако путују у овнм колима безудобности п без заштите од кише н невремена. Њнхове ране сузаражене; ионегде по њима гамижу црви. Аустро-Угарска јенапала Србију, нсцрлљену од гри узастопна рата. Србнја немавише лишта да би неговала своје рањенике. Место асептичногпамука, ране се покривају куваном сламом.

Ове рањенике иреносе у болнице, где Не над њима извршитиоперације без успављивања, јер пема средства за анестезију.Ћутећи, снроводници кола, мобилисани сељаци трећсг позива,прате свој болни товар. Они пуше цигарету и њихов озбиљниноглед изражава да разумеју трагични удес свога народа, — удескоји хоћс да слобода српског народа буде нскупљена најтежимжртвама које човек може да поднесс.

Други низови волујскнх кола долазе нза лрвих. Ова кола

су празна. То су кола која су возила храну и муницију за онекоји се бију иа фронту и која се враћају празна да буду поновонатоварена н да се опет врате. У нека од ових кола упрегнутису биволи. Она долазе из Јужне Србије и прате их људи са фесоми чалмом, муслнмани којн су после победа 1912 и 1913 годинспостали Срби и који се показују верни својој новој отаџбини.Кола иду једна за другима тако збијено да се тешко провућиизмеђу њнх. Али волови су исувише уморни те кола с временана време излазе из реда, спроводннк скида јарам са снажног вратаживотиња и оне мирно лежу насред улице, док се човек опружнпо тротоару. Снажно, лагано, једноличним ритмом волови вукусвој терет, као да потпуно разумеју оно што је гласно казаоВојвода Путннк, да су они били важан елеменат у дивовскимсрпским победама балканскога рата. Они можда и сад предвиђајуда ће, неколико недеља касније, њи.чов рад указати опет на]у-спешнију помоћ при протернвању Потјорекове хорде са срискогзсмљишта.

Пођимо за овнм колима до болница н уђимо у њих. Болницесу многобројне, сувише многобројне. Школе, кафане, готовосвака мало пространија зграда која није употребљена за борачкепотребе, претворене су у болнице. И још нх нема довољно. Ра-



13

њеници се чак морају смештати под велике шаторе у авлијама.Пуковник СтајиН, мајор ВуловиН, Холанђаиин др. Тиенховен идруги врше операције без прекида, Велнчансгвеке и мирне енер*

гије које још налазе лепу реч да улију храбрости рањеницимакојима често нема внше спаса, ови лекарн раде без одмора, узпомоћ својих болничара и неколико добровољних великодушннхболннчарки, и то са најограниченијим средствима. Балкански ра-тови и албанска експедиција утрошили су сав материјал и нијебило времена нн потребног. новца да се поново допуии. Ко можеда поброји све главобоље што су их осетили ове хероји — јерлскари на српском фронту били су прави хероји самодрицања

и преданости — констатујући да су немоћни, јер немају средстана?А њнхови болесници! И они су били хероји. Никад нисте

чули јауке бола, тако појмљиве на оваквим местима. Стрпљиво,стоичкн, рањени српски војник очекивао Је или да оздравн илнда умре. Једва сте чулн да се са усана оних који највише пате,отме једно „Боже!” или „Мајко!” На аустро-угарске рањенике,измешане српскима, утицао је овај пример да су и они посталићутљиви. Али кад је један рањеник осе1|ао да му се враћа живот

и да ће да победи смрт, онда га је обузимала лесгрпљивост даизи1>е и потражи своје другове! Било му је тешко да буде стрпљиви он је тражио да превари своју нестрнљивост... Правећи сти-хове. Колико ра1веника сам видео који су обузети атавизмомсвоје крви, причали у нисму својима, н то у стиховима, историјусвоје ране. Можда је истинитост њиховог причања била мањенесиичка, али зар песницн нису увек имали право на извеснулиценцнју?

Тако се одржавао всличакствени морал у овим импровизо-ваним болницама, којима је често недостајало оно што је стриктнонајпотребније, н то поред све страховнте смртностн која је тувладала, не због кедостатка лекарске неге, него због тешкоће ранаи услед инфекције због дугог превожења и оскудице антисеп-тичког материјала на фронту. Било је недеља кад је умнралопо 59 рањеника дневно и кад није било више попова у довољномброју да испрате ове јаднике до њиховог иоследњег вечног стана.

Погреби су били толико чести, да су пред црквом скоростално стајали читави редови мртвачких сандука. Кад је биопогреб каквог офицнра, онда би један одред војника трећегпозива, сељака у народном оделу, са пушком. фишеклијом ибајонетом, дошао да ода последњу пошту.



14

А свет пролазн м члк више и пе обрће главе — толико сенавикао на овакав призор. Међутим, то је био један живот, ивеПнном млад живот, који је изгубљен. за отаџбину и кога су

стари трећепозивци испраћали.Хајде да вндимо где за увек почнвају све ове жртве до

крајности неумерник и злочиначких амбиција Аустро-Мађара иНемаца. Хајдемо на војничко гробље у Баиру.

Излазећи из варошн и пењући се грубо калдрмисаним путемкоји иде поред грађанског гробља, долазимо до овог импрови-зованог вечног лочивалишта. Један сељак трећег ггозива показујенам пут. Он вози на једним колима са два коња једног мртвана

до 1веговог последњег стана. То је леш једног 22-годишњегвојника и онај који је био младић пун живота, ле-жи сада у овомгрубо фабрикованом сандуку, обојеном црно-смеђом бојом, сабелим крстом нацртаним на поклопцу. Ледан крст исте боје, којиће бити усађен на гробу, носи нме: Милан Мацић. Нико ие иДеза овнм сандуком и, тамо горе, њега ће сахранити старн војницнбез церемоније. Ови сељаци-војници врше то без узбуђења, каосвоју редовну дужност. Они су на то н сувише навикли! Педесет

мртваца дневно прошле недеље, а ове недеље двадесет. Међутимније први рат — то је четврти!

Гробље је наврх брежуљка. Правилно су наннзани безбројнигробови са простим црвено-смеђим крстом који носи име покој-ника. Ту нма Срба и Аустријаиаца. Неколико крстова носн натпис„непознат" или простије „X”, Смрт све изједначава и војниципочивају поред својих официра. Неколико гробова окићено јецвећем или српском заставом, и ове заставе, лепршајући се на

встру на овом месту смрти које доминира долином, чине необичиоснажан утисак. Пнтам се да лн ннје нарочнто изабраио ово местоза жртве рата. У сваком случају, не би се могло наћи ништа боље.П тако ови храбри који су пали за своју отаџбину, крстаре надовом лепом плодном долином, која у обично време, мора даватислику мира и покоја.

Али ево пет гробова сасвим празних или у којнма су самопразни сандуци. Да ли су то гробови који очекују своје жртвс?Не, то су гробови покојника које су рођаци, ноћу, прекопалн иоднелн лешеве да их сахране код куће. То је забрањено, али сетоме свету ова грешка мора опростити! Сад ће бити наређенаноћна стража, алм старци из трећег познВа не воле да чувајугробље.



15

Кад смо се вратилн у варош, један пук другог позива про-лази улицама, са музиком на челу, Они иду на фронт. Ти војницнкао да су одваљени од камена, прави Шумадннци нзмеђу тридесет

н четрдесет .н пет година. Они ни у чему не уступају својиммладим друговима. Сем официра који им командују и који имајууниформу, сви су остали обучени у сељачко одело н са опанцимана ногама. Једино обележје ових законитих бранилаца отаџбине јесу њихове пушке у чнје су грлиће уденуте зелене гранчице, опа-сач са фишеклијом и бајонетом, и шајкача зеленкасте боје. ААустро-Мађари, н ако су знали да су ранијн ратовн испразнилисрпска слагалишта, прогласилн су ове људе комитамл, па су не-

милосрдио масакрирали ове јадне резервисте другога п тре!«егапозива, када су им ови падали у руке као рањеници, или каозаробљеници.

И док су оми гордо дефиловали, улицама су се заустављалипролазници, а грађани су излазили из својих домова, да нм рукомупуте један ћутљивн поздрав. А нз тужних погледа ових којису их нспраћалн као да се читало:

„Опет наши од којих се многи неНе више ннкада вратити!”Деца, безбрижна, скакућу око музике или покушавају да своЈиммалим погама држе корак са војницима,

Од времена на време, Аустро-Мађари, знајући да је ГлавппСтаи у Ваљеву, слалн су нам авионе да бацају бомбе. Али овеекспедиције нису биле за нас много опасне, нако је војска, у ј о м с

часу, имали само један мали авион да их гони — мали „Блерио”поручиика Томића. Пројектили које је непрнјатељ бацао, билесу гранате са фитиљом који се већином гасно без дејства. Упочетку рата, авиација за бомбардовање старог Фрзниа Јоеифаније чинила ннкакве штетс. Но она је ипак успешно служила занзвпђаљс. И тако, сваки пут кад бн се један непрнјатељски авмонуказао изнад вароши, све становништво је излетало на улине, авојнкци су дохватали своје пушке да обаспу „ИЈвабе” безбро.јнимметцима, бескорисним протнв непрнјатеља, а опасни.м за публику.Сваки пут је пушчана паљба била тако јака да би чопек могаоперовати да нма неки озбиљан окршај на ваљевским улинама.

У Ваљеву је посматрачу одмах падао у очи велики броЈаустро-угарских заробљеннка којн су се слободно шетали. Једнамала врпца у рупици њихове суре укиформе казивала је да субили српске расе. Поверење које су нм указнвале пластн, чиииовнма велнку част, али ја сам се често питао да лп им то иије,



16

кадгод, бнло врло рђаво враНено, Донста Је бнло и сувише лакоказатн се Србином — о Југословенима се још ниЈе говорнло утом часу — и остати у души црно-жут. Свакако, видео сам много

оиих ззробљеника „Срба” касниЈе у нашпм редовима на солун-ском фронту, али да су сви они који су истицали српску тробојкуупочетку непријатељства, ношли за њиховнм нримером, ми бисмоималн пе само јсдну југослов^нску днвнзнју него једну силну

југословенску војску на ноложајима Сокола, Ветреника и Кожуха.

Ваљево је било Главни Стан српске војске и цео Генерал-штаб ту је био концентрисан. Велики шеф, Војвода Путник, био

јс кевидљив. Он готово никада иије излазио из своје канцеларнје,

смештене у белом сасвнм новом здању окружног начелства. Видеосам га само једном у Ваљеву кад сам му учннио посету из учти-вости одмах после мога доласка. Новине су много говорнле оовом човеку м Ја сам био радознао да виднм овог шефа којегасу сматрали за велики ауторитет. Признајем да ми је први сусретс њим оставно осећање разочарења. Омален, са лицем обраслимгустом и седом брадом, поткресаном у шиљак, ол је говориотнхим гласом, мучио, и његове реченице биле су често испре-

сецане наступима кашља. Чинно ми је утнсак једног етарог врлоболесног професора. У осталом, наш кратак разговор био је однајбаналнијих. Ја сам бно за њега један од оннх многобројнихстранаца, које је он видео за време балканских ратова. Нисам гаизближе познавао. Тек касннје могао сам да се уверим о изван-редној вредностн овог човека коЈи је ирпео у свом патриотизмубез граница снагу да се одупре смрти и да стави све своје знањеи свој изузетни дар у службу спасавања отаџбине. Мало временапре него што 1>е наступити трагични дани јесенн 1915, видео самга поново и, тада је наш разговор био жнвљи н интнмнији. Тадасам знао ко је он био н исто тако дао му прилнке да ме унозна.

Његова десна рука пуковник Живко Павловић, подшсф Ге-нератштаба, био је противност од свога шефа. Леп човек, високи снажан, са херкулским стасом и неуморан радиша, он је умеода поступа са својим тешко оронулим старешином готово каошто мајка уме да поступа са својнм болеским дететом. ЖивкоПавловић, са јасноћом за дивљење, нкје ннкад знао за умор да

би задовољио Швајцарца који је дошао да помаже његову земљу.У току рата, постали смо одлнчни пријатељи.

Један други човек, исто тако у Генералштабу, учинио ми јетакође, и то у нашем првом сусрету, дубок утисак. То је био



17

генерал Жнвојин Мншнћ. Инстинктивно, имао сам утисак да имампрсд собо.м кекога најпрвокласнијег. Нисам се преварио, јер јеМишић постао херој од Колубаре и победник са Доброг Поља.

Са другим официрима из Генералштаба виђао сам се сва-кодневно у „менажн", смештеној у некој врсти бараке која јеподсећала миого на какву некадашњу стају. Њен управннк је биопуковник Антонио Мигровић, дебео и честит човек који је имаолаку руку за сироте ордонансе и који је био врло горд што јсговорио савршено италијански. Услужан, учинио нам је честолепих услуга у Ваљеву, Крагујевцу и Солуну. Судбина му ниједозволила да се врати у своју драгу ослобођену Србију.

Била је то чудна средина, у осталом, та „менажа” у Ваљеву,где се сваке вечери, као на барометру, читало на лицима пуков-ника у зачељу, Миливојевића, Милојевића, Лешјанина, Шпартаљан осталих, да ли су операцнје на фронту биле повољне или нс.Ту су се такођс налазили савезнички војни аташеи, француски,енглески, руски и црногорскн. У овој „менажи” јелн су такођеугледни гости. Ту сам се улознао са америчким доктором РаЈаиом,чудном особом полунаучиика и полуавантуристе, као и са Кро-фордом Прајсом, бившим студентом медицине, затим представ-ником немачких и мађарских кућа у Битољу и Солуну подТурцима, а који је најзад био унапређен као ратнн дописник„Тајмса” за време балканских ратова.

Одељење за штампу било је смештено у локалу — две собе— једне мале банке. Њим је управљао мој стари пријатељ, про-фесор Слободан Јовановић, велика интелигенција и диван човек,који је, по катклд могао бити љући од сирћета и то увек са осме-хом. Њему јс помагао професор Брана Петроиијевић, философи метафизичар, који нам је често држао, француском војноматашеу пуковнику Фурниеу, руском војном аташеу пуковннкуАртаманову и менн, предавања из стратегије, која су нас остав-љала збуњене и замишљене. Банчнна собица позади, претворена у„пресбиро" Главног Стана, била је последњи ваљевски салон гдесе причало и где су се налазили сви офнцири који су моглп занеколико тренутака да се ослободе свога тешког посла.

Има ли кога од оних који су били у војсци од почетка рата,а да није познавао хотел Секулнћ у Ваљеву? Још нов, са великимпрочељем на ћошак. По целој кући се беспрекидно ражњало горе-доле. Једна од великих сала доле била је резервисаиа за лублику,алн, у ствари, она је служила за склониште и за спавање свнма

2Сполсшцд



18

војницима иа проласку. Друга сала Је бнла претворена у при-митивну амбуланту, где су истоваривалн рањенмке, довезене на

волујскнм колима са фронта, пре него што их евакуишу у разнеболнице.

На првом спрату зграде бнло је мноштво малих, достачистнх соба које ннсу биле ннкада довољно многобројне забезбројне официре на пролазу. Испред ових соба,.један дугачакходннк, увек закрчеи гомилом ордонанаса којн су ту живелн нспавали на патосу. Мтако, кад је човек хтео да идс у своју собу,посртао је увек преко тела замотани у ћебад, и која су гунђала,

јер су их ометали у сну.Наравно, цео овај свет није бно Нутљив.Требао је човек да спава тврдим сном да га не пробуде у свакомтренутку тешки кораци оних који су долазили; псовке официракоји не налази своје цнпеле очишћене пред вратима; изазивачкпсмех тобожњнх собарица које су бестидно хватале свакога којн

је лролазно ходником, и громке песме — где се нстичу отегнутсноте Ужичана — војника који проводс ноћ у великој доњој сали.и труде се да заварају умор песмама из свог краја. И уза све то,

електрично осветљење — хотел Секулнћ дозвољава себи раскошда буде осветљен електриком — било је тако рђаво да је билонемогуће провести бесане ноћи у читању. Колико боље се спавалона фронту, под нашнм шаторнма на Рововској н Даниловој Коси,као и под шаторима покривеним снегом на Ивему, или у нашимготово раскошннм „земунпцама>, иа Груништу!

Ваљево је пмало такође своју „школу за четнике", којом сууправљала двојица војвода п која је бнла смештена у једнојкафанп, одакле су дигли столове н столице и заменилн их наба-цаиом сламом по патосу, где је спавало двадесет ученика. То сусве бнли младићн, сви пз Босне. Онн су посилн прописну блузушајкачу н опасач српске пешадије. Напротив, пушка и фншеклнјсбиле су аустрнјске, из ратног ллена.

Један од војвола, Крста С. Вудокаић, омаленог је стасз,плећат, п носи легендарну браду четиика са Челопека и дуг сребрпланац, знак његовог чина. То је сељак к о ј и Је чстовао десстгодина у још турској Македонији. Други војвода, Мклан Вујић,дугачак је, мршав, с енергичним лицем које је препречено риђммбрком. О он је четовао десет годнна у Македоинји, одакле јепонео седам рана које гз спречавају ла узме активног учсшћа нафронту. Употребљавају га за ниструктора младнћа.



Овзј Вујић јс заним.Ћнв тип. Родом из Сарајева, био Је

учите.Ђ. Србии сваком жилицом свога тела, није могао нише даподноси аустро-угарски јарам под којим стењу његова браћа по

раси, у Боснн, он је побегао у слободну Србију. Ту је дошао у часувеликог омладинског македонског покрета и, одушевљени патри-ота као што јс био, није могао а да се не придружи онима који,жртвујући свој жнвот, хоће да ослободе земље Јужне Србије.Он је очувао чист „челопечки дух” и са једва прикривеним пре-зиром он ми говори о мојој земљи, Швајцарској, која, неутрална,нема воЈ'ника. Он исправља донекле своје помало презриво ми-шљење кад му износим поједниости о организацији наше војскеи кад му кажем да јје та земља од 4 милиопа становника мобили-сала 450.000 људи да брани својс границе. Поред свега тога, оннема сувише поверења у нашу швајцарску милицију и предлажсми ди пође тамо да организује четнике. Пошто нисам један одуправљача моје земље, нисам овлашћен да примим његову ионуду.Али ја на њој благодарим војводи н обећавам му да о томеговорим коме треба, чим се вратим у Швајцарску. Нажалост ратсе завршио, а Вујић није имао прилике да организује швајцарскечетнике.

Наравно, оба шефа су ме позвала да видим вежбе њиховихрекрута — позив којим нисам пропустио да користим. II такосам могао да се убедим о великој днсциплини, усвојеној добро-вољно, ме1>у овнм млади!)Има од којих иајстарији има 25, а нај-млађи 15 годила. Сви су упапред жртвовалн свој живот. Они сузналн врло добро све што их чека, «ко надну у руке свнрепогпротивкика. Стога Ј*е свакн чувао једну бомбу — стару српскуправоугаону бомбу — да се сам убије, кад не буде више бцлоначина да измакне непрнјатељу. Обученн у гађању од редовнихофицпра, онн су маневрисалн као стари ратници. Они су ми та-к»ђе показали како се употребљава ручна бомба и за то је војводабно изабрао најмла1)сг четипкл. Лежећи на леђима, овај деран јебацио беспрекорно своју бомбу уназад л она се распрсла на ра-стојању од 50 метара. Шта јс било са овом одушевљеном омла-дином? Вероватно }е изгннула по дунавским н савским адамп нлну редовима хероја војводе Вука на висовима Чуке.

НаЈ*зад, у Ваљеву била је такође на крају Карађорђевс улиие једна умнвена кућица. Ту је стаиовло прннц-регент Алексаидаркојн, од почетка рата, инје хтео да сс одваја од своје војске којаЈ*е бнла ипкаранцији зсмљс. Страстин раднша. пршш-регент је бно

V



20

у сталној вези са Генералштабом војске, чији је био врховни шеф.Често смо га видели, у пратњи само једног ађутанта, како прохуји

у аутомобилу да посеги војнике у првим редовима. Кад је имаослободног времена, посећивао је пешице ваљевске болнице или једноставно, али срдачно, примао код куће своје сараднике илипријатеље свога народа. У Ваљеву сам се с њим упознао — и топознанство се преобратило у току рата у једно искрено и добродругарство. Зато, поред свега тога што знам антипатију којуосећа Краљ Александар, тадашњи Принц-Регент, према свему штоби могло изгледати да је истицање његове личности, неНу одо-лсти жељи да не испричам, у једном каснијем поглављу, шта је

био на фронту овај суверен, једини са белгијским Краљем Албе-ром, који за време целог трајања рата, није никада хтео да на-пушта своје војнике, делећи с њнма све патње н сву славу.

У БОМБАРДОВАНОМ БЕОГРАДУ

Наш аутомобил јури путем Ваљево—Аранђсловац. Време јеврло лепо и природа је још пуна зеленила — тек овде-онде сннепо један жути лист кроз зеленило. Како је лепа и плодна оваталасаста земља, покривена шумама и пољн.ма кукуруза! Од вре-мена на време наилазнмо крај пута понеки камен за успоменуна неког војкика, погинулог 1876 или 1885 нлн за време балкан*ских ратова. Ово клмење еа њнховим војником, њиховом пушкомнли њиховом сабљом — све то је наивно извајако — врло јсдирљиво, а у исто време оно сведочи закониту гордост расе.Пролазимо кроз велика села, где је свака мала бела кућа окруженавоћњаком, ограђеннм оградом од просто сечених дасака и поцрнс-лнх од сунца и невремена.

Око 13 сати стигли смо у Аранђеловац, где смо ручали иобишли парк око извора. Много Београђана, бежећи од бомбар-довања, избегло је у ову варошицу. Пун их је парк. Али ко јеоно чудно сгворење, обучено као мушкарац? Представљају намга. То је Живка Ђорић из околине Соко-Бање. Она има једног

24-годишњег сина на фронту и сазнала је да је био рањен. Алињен драги болесник био је у Аранђеловцу, а то је далеко од њеногсела. Треба сести на воз, злц дз једна жена може путовати в о ј -

ничким возом — другнх нема — треба да има нарочнту објаву.



21

Она је нема и трн пута неКе да је пусте у воз. Ондп сс оиа рсшавада учнни велику жртву. Одсекла је косу и обукла одело свогасина. Тако прерушена, Живка нде пешице до Алексинца и тамо

узима воз до Ћулрије. Одатле она поново пешачи 150 километаракоји је раздвајају од Аранђеловца, где се налази њезин малн,рањен у ногу. Живка има педесег година и каже ми да бн хтелада јој је син код куће, макар н сакат, „да јој заклоли очн кадбуде умирала”. Вратиће је кући, овај пут као болничарку.

Међутим, ако жслимо да стигнемо у Београд пре мрака,треба да кренемо лутем Младеновац—Торлак—Београд. Не су-среће се баш много света на овом путу. Цео покрет је на же-

лезничкој прузи. Ипак, се по каткад сусрећемо са сељачким колиманатовареним намештајем оиих који беже из Београда. Једнадворска кола такође преносе намештај из Двора у Тополу, кудасс повукао стари Краљ.

Ево нас на Торлаку, главном стану генерала Миханла Жнв-ковића, коме је поверена одбрана Београда и којега еу назвали„гвоздеин генерал”. Нзегове канцеларије су у школским собама,

док он сам, као и његови војницк, станује под шатором у хра-стовој шуми коју су, касније, „Швабе” посекле. Висок, снажан,строгог држања, стари војник нас љубазно прима и говори намо свом тешком задатку, али да се ипак нада да ће га успешнокзвести до краја, поред свега тога што има мало трупа н са недо-вољним материјалом са којим располаже. Србија излазм из дваврло гешка рата и из једне експсдиције која је била у етваритрећи рат. Њсна средства су била утрошена и она није имала

времена да их обнови. „Али српски народ је односио побсде са још мање средстава. И овај пут он ће се извући” , рекао ми је оп.Бога ми, гледајући све ове лепе момке како певају седећи оковатара, имао сам исто убеђење.

Сада се супштамо према Беогрлду, већ утопљеном у ссикуноћи. Ево првих сасвнм мрачннх кућа; непријатељ би могао ви-дети светлост. Никога на улицама. Београд је у опсадном стањуи кафане и ресторани затварају се у 20 часова. Наравно да нема

никаквог осветљења улицама, али величанствен месец ипак ихосветљава. По кућама свет се служи свећама, јер је аустријекобомбардовање разрушило едектричну централу. Нашао сам собуу хотелу „Славија”, који лежи у релативно сигурној зони и гдегранате падаЈу ретко.



22

Сутрадан у јутро, нзишао сам рано. На тргу пред хотеломналази се пијаца. Сељанке нуде зелен и живину многобројнимдомаћицама н месари излажу лепе череке меса. Цене су нормалне.

Килограм меса се плаћа још увек 80 пара до 1 дннар. Продавцни купци не локазују ннкаквог страха; човек би мислио да сеналази усред пуног мира. У осталом, Аустро-Мађари су билидобрн. Нису упутили ниједну гранату нн преко ноћи нн јутрос.

Пространа улица Краља Милана пуста је. Ту се срета самомало пролазника, а готово ниједна кола. Што се човек вишеприближава срединн вароши, ране од бомбардовања постајумногобројне. Лрочеља многих кућа косе трагове од шрапнела

и, на вмше места, зндови су у велнко избушени гранатама. Одхотела „Лондоиа” штега постаје знатнија. Велики пројектилипродрлн су под дрвену калдрму и њихова експлозија је одиглацео дрвени покров, а да није одвојила коцке једне од других.Тако је улица засејана огромним отоцима који много отежавајупролазак ретким колпма. Руско посланство је оштећено и про-чеље старе палате пробушено је кроз више отвора који зјапе.У стајама Двора, гала-кола су бедпо покривена прашином и

одломцима срушеннх зидова. У салу за свечаности продрла је једна велика грапата и оборила галерију у салу. На Теразијама,кућа Викторовићеве апогеке је обезглављена и њен кров се јошдржи неким чудом нзнад једне велике празннне. Хотел „Москву”погодилм су пројектили и учинили да поирска њсн порцулан-ски оклоп.

Неколмко дућапа је затворено; многи су отворени и крозстаклена врата виде се трговци како услужују своје ретке мушге-рије. Напротив кафапе врве од света, нарочито оне које дехсепрема кварту Славијс. Ту хитају сви гра1>ани да сазнаду најновнјсвести са (Ј)ронта, које објављује саопштење мииистарства уну-трашњих дела или које разносе војници на проласку са фронтаили опет неки ретки путници из Ваљева. Ту се такође расправљаса живошћу о штети коју је учинио последње бомбардовање.„Знаш ли да се једпа граната распрсла у Јовиној авлији. Побнламу је све кокоши”. — „Истина, али то је било ]ош мање опаснонего код Симнћа. Пера Симић, знаш га. Једна граната улетела је

V њихову спаваћу собу и све уништила. Срећом, никога није билоу соби. Ипак, да то све поправн требаће му бар 2 до 3000 динара!”Авај, то је још било оно добро доба кад су цене бнле благе икад су се сви Бсограђани познавалн.



23

Што се више приближавам граду, внде се све већа оштећењаи квартови постају неми. Калимегдан и његова околина сасвим јеиуста. Ретко се видн да пролази у журби улицама понеки човек

или понека жена са зембиљом о руци, да купи што греба у сре-дини или у горњој вароши. Радњ^ су затвореие; једино је отворенонеколико малих дућана. Много кућа се налази већ потпуно урушевинама. Чак су пси напусгнли овај део вароши, јер ту вишенс иалазе ништа за јело. Ипак, дечурлија се туда скита. Ту је зању обилата жетва отпадака од граната, шралнелских затварачаи т. д. То су драгоцене успомене са којпма ће се моћи водитиврло корисна мала трговина после рата, јер цео свет ће хтети

да нма своје парче гранате из времеиа бомбардовања престонице.Мајор Јоксим Гајић, командант Града, долази нам у сусрет.

То је онај исти Гајић који је нападао иепријатељске положаје кодЗемуна 27 и 28 септембра. Мајор ме води у његову ,,трпезарију",под свод од капије на улазу у Град, једноставно подешен, и нудими слатко, кафу и ракију, неопходно на положајима српске војске,са одличним „мезелуцима". Изузев трагични период повлачењакроз Албанију, никад код мојих храбрих другова из Карађорђевеземље није ми изостао овај богати дочек. Он је чак добио на-рочито значење, као што ћу касније испричати.

Мајор ме повео те сам посетио Грдд, који је више историјеказнаменитост него успешно средство одбране. Стога је иеприја-тел.ска артнљерија ианела знатне шгете. Здање штаба, архнве,оојпн музеј порушеии су. Тужно леже на земљи под рушевинамаи под блатом душе старих топова, парчад старих униформи и т. д.

нз времена ослобођењл земље од турскс власти. Платна старогбедема, довољиа да се одупиру јуришу Турака пре неколиковекова, сурвала су се под ударцем модерних пројектила. Малацрква представља само једну гомилу камена. Многе гранате нису

• сс раслрсле. Једна мала граната се цела углавила у дебло једногмладог багрсма, са вршком који је излазио с једне страие, а саданцетом с друге. Све је опустошено и човек се пита да ли сузаиста кепријатељи могли вероватк да је ова старина, као што

је калимегданскн град, могла служнти за одбрану. Свакако, ту јебнло војника, али онн су били доњим деловима дуж Савс и Д\ -кава да спречавају прелазак непријатељским бродовима. Бно јету такођс и једаи топ од 75 за одбрану од монитора, сакривен



24

V зеленилу, али ово изобиље пројектила које су слали Аустро-Мађари да разоре само старс нсторијске зидиие цркву и напу-

штене зграде било је само једно распикућство без нкакве ко-ристи од њих.

Задр;хавам се да посматрам лепу панораму коју имам предсобом. Сјајно сунце обасјава још мађарску рашшцу и брежуљксЈЈежаније, на чијем крају се вере варош Земун са својнм гордимторњем Хуњадиа Јаноша. Наједном, топови наше артиљернјепочињу да бомбардују брежуљкс. Јасно се види како се стварајунад висовима мали облацн од шрапнела који се распрскавају.

Изгледа да искрцавају пешадију у Бежанији и да наше тобџијехоће да поздраве дошљаке. Швабе одговарају и, гранате пролазеизнад наших глава журећи сс да на другом месту сксплодирају,у варошп где нема ниједног топа. Допста, лакше је убнјати невннеграђане у небрањеној варошн иего покушавати да се гађају доброзаклоњени топови на периферији. Аустро-Угарска води „ннте-грални рат", то јест, она хоће да истрсби цео српски народ, а нссамо његове војнике! Изгледа да је то последња реч оне „КиНиг”са немачким великим К. '

Враћајући се у варош, пролазимо поред енглеског послан-ства. На његовом крову се вије велика америчка застава, штоније спречило оне с друге страие реке да пошљу једну гранагукоја је разрушила једап павиљон у дворишту н озбиљно окр-њила кров.

Сада се спуштамо у доњу варош. Присташпнте је пусто.Неколнко „шлепова" је потопљено и једино њихоии кљуиовн вирсиз блатне савске воде. Готово све куће носе трагове пројектнла,неке су делимнчно порушене. Станица је празна. Сем неколикореткнх стража, нема никога у овом огромном ограђсном про-стору где рђају шине и где су зидови здања ишаранн рупама одграната н огреботинама од шрапнела.

Чак и болннце, и ако заштнћене црвеним крстом, већ су билебомбародоване четири пута, али Аустро-Мађарнма је пошло заруком да направе највише пустоши око зграда дуванског мо-нопола. Његова здања еу потпуно разрушена н запаљена од за*

паљивих граната, а многе приватне кућице које ивиче топчидер-ски друм само су гомила камења и малтера.

Штаб одбране сектора Београд-вароши налази се у живо-писиој кафанн „Лепи Изглед”, која још данас постоји. Ми свра-



25

ћамо и ту нас дочекује пешадијски капетан Веселин ЧајкановиКкоји је у грађанству додент Универзитета. Наравно, треба у првомреду попити кафу коју спрема готово гхобожио једна врста џинаса великом брадом, један добровољац с друге стране. Док изме-њујемо своје утиске са капетаном, војници трећег позива, иеко-лико четника који још носе крст на својим шубарама, сасвнммлади добровољци долазе и пролазе- причају, смеју се и певају.

Пошто смо попили кафу, капетак нас води 'Сави. На њенимобалама ископани су ровови или оно што се тада називало рово-вима и који нимало нису наличили на наше праве тврђавске опкопе

на солунском фронту. Старци трећепозивци чувају стражу. Онисе сувише не крију. Српска страна железничког моста бачена јеV ваздух екразитом. Свуда около земља је још жута од дефла-грације. Сасвим близу нас, седећи иза велике хрпе земље, једанмлади добровољац пеца рибу са дугом рибарском уднцом. Подносом Шваба, он хвата вечеру за себе н за своје другове.

Сунце се већ клонило западу н обасјавзло својим златиимлрацима високе тополе на ивици реке. Треба се вратитн у варош

пре мрака. Поред кафане штаба, на једној клупи јавног парка,пуног ровова, један старац седи непомнчно. То је био некад сре-ћан п угледан човек. Данас, он је изгубио жеиу и свог снна

једпнца, мајора у војсци, и он чека овде сваки дан гранату којаће га послати његовом сину. Нашто се враћати у Београд, гдега више нико не чека!

Још је био дан кад смо стигли пред „Руски Цар" и почелида сладимо чашу пива, кад се зачуше дуга звиждања, а после њихсилне експлозије. Непријатељ поново бомбардује врх вароши.То пада свуда око нас, Доста многобројна публика прн нашемдоласку, ишчезла је као под чаролијом. Свако је јурио у понекукућу. То траје 10 до 15 мицута, и неколико часака после проласкапоследње гранате, људи су поново на улици и долазе да гасежеђу код „Руског Цара”, јер им се од ове узбуне осушило грло.

Враћајућн се у наш кварт на Славији, срео сам полииијског

комесара који је констатовао смрт једног детета п једне жене,као н ране више другик грађана од последњег бомбардовања.То је оно што Аустро-Угарска назива „заштити своја права и својеинтересе". Мучеништво Београда почело је првих дана месеца

јула 1914 и завршиће се тек 1 новембра 1918.



26

ПРЕКО САВСКОГ И ДРИНСКОГ ФРОНТА

Путем Ваљево—Лајковац—Уб—Трстсница сшглн смо VОбреновац. Аустро-Мађари су хтелн да пређу лреко Саве, безуспеха у осталом, и бомбардовали су варошицу, али штета нијевелика. Меколико пробушених зндов.а и неколико огреботина одшрапкела. Једиио црква и неколико околннх кућа прилично сустрадале! Црквени звоник могао Ои бити осматрачннца и зато сувојници Франца Јосифа хтели да га разруше. Али његоветобџије нису „асови" као тобџије старог Краља Петра. Они су га

промашали и порушили зидове мирних суседних кућа. У Обрс-новцу има коњице из независне бригаде и артиљерије првог идругог позива. Коњички мајор Ђорђевић, човек врло образовапи диван, који је погинуо касније на пол^у части, дочекао ме је.Поред све блнзиие непријатеља, обреновачки становници ннсунапушталн своју драгу варошнцу и код једног од њих спремљен

је за мене готово раскошнн ручак. Ту и у много других приликаза време Великог Рата упознао сам лепу старинску гостољубивостсрпског народа коју је, чак у најтсжим околностима, строго одр-жавао. Авај, данас у овој ружној послератној епохи у којој жи.вимо, она је нашла уточншта на селу, напустивши велике варошнкоје су постале егоистичне и фрпволие.

‘Пошто смо се поткрепилн, идемо да обиђемо положаје. Ту је најпре Шумарнца, артиљеријски положај. Четнри стара Де-бакжова топа који пале само један метак у минутн и који одскачууназад као коза свакп пут кад пуцају, брижљиво су заклоњенииза правих зидова од земље. Ипак артиљерци су посвршавали

леп посао са својим старомодним топовима. Они су спречнлп тринепријатељска пука да пређу прско Саве. Војшши су направнликолибе од грудава земље које су напола под земљом. Они су ве-сели н добро се хране у својим рупама.

На неколнко стотина метара нала:!п се обала Саве. У пољнмлкукуруза који још ннје обран, пешадија је пскопалл дуге змијо-лике ровове. С друге стране реке, једва на 500 метара Швабе сусе укопале нсто тако. Треба се крнтн у кук\рузу, не говорити

гласно и, кад падне мрак, не прнпаљивати цигарету, ако човекне жели да буде одмзх нишан пушклма Његовог АпостолскогВелнчанства. Од времсна на време са обе.ју страна се опали понеки метак. Мислилн су да нешто внде и пуцањ има да обавестинепријатељз да се не спзва, а у исто времс и да каже друговимакако треба бити на опрезу.



27

Ноћ је пала и ми се враћамо V Обреновац где нас чека оби-лата вечера код нашега одличног домаћина и угледиог човека Го-сподина Мишића. Човек би помислио да је у Француској или коднас у Швајцарској, јер цео свет говорн француски и по зидовимаписе лепе фотографије Лозане и Женеве. Резервнн поручиик Јо-ваиовић, данас високи чиновннк у министарству финансија, свиранам на клавнру до касно у ноћ булеварске песмице и српскемелодије.

Поред добрнх кревета — човек није често налазио такве завремс рата — устајемо рано и крећемо за Забреж на обалн реке.

Ту су непријатељи хтели да пређу, водећи са собом пет батермја.Железннчка станнцл и царинарница на пола су разрушене од про- јектила који су их погодили. Свуда ровови и трагови капопаден пушчане паљбе показују огорченост борбе. Аустркјскн рововису с друге стране воде и они су пуни војиика. Не треба се пока-зивати, јер Швабе пуцају на све, били то војници, жене или иси.Војници су иаправили целу мрежу ходника где човек може про-лазити само погнут, истина, и доћп до ровова или зграда које,

са својим избушеним зидовима, чиие одличие осматрачппце.Заиста, одатле поглед захвата ровове с друге стране ч, често,ниде се плаве капе.

Од Забрежа наш иут иас води у Скелу. Скела је једаи од јаких положаја. Овде су, пошавши од овог села, српске трулеирешле Саву и држалс девет дапа пристојаи део мођдрског зсм-л.ишта. Исго тако, у Скелу трупе су се иовукле, јер српска војекаинје била довољно многобројна да себн дозволи раскош да може

да иређе границс своје сопствене земље. Јадно село Скела! Уза-сгопна бомбардовања порушила су или јако оштетила све кућенз којих је у остало.м евакуисано становннштво. Тако је 1 августапало иа село и непосредну љегову околнну преко 2000 граната.Сада је затишје. Изгледа да, преко, у Кушшову, нема вшпе многоснета. Има, по ауг.тро-.ма1>арском обичају, осматрачница на сео-ском звоинку, алн нашн не воле да пуцају па цркве. у Скели сесвет слободио кре!|С, поред све иепријдтељске осматрачннце, и

нојтгин пецају рнбу да им проће време.У Звечку се налази штаб независне коњичке днвизије. Да

човек тамо стигне, треба ићи Савом неких 5 до 6 километара,сасвим под оком непријатеља. Они не пуцају и ми се искрцавамокод пуковника Антнћа н његовог помоћннка, потпуковника Ма-ринковића. Ту не остајемо дуго, јер још треба стићи до Дебрца



28

где логорује главнина бригаде с њеним командантом, пуковникомБабнћем који нам долази у сусрет. Дебрц је мало село, сасвим

налик на остала мачванска села. Његови становници нису напу*стили своје куће, поред све близине непријатеља, и кад не бибило војника с њиховим коњима, човек би могао веровати даживи усред мира. Наравно, деца су рздознала и хоће да све виде.Оиа живе у великом пријатељству са коњаницима којн их пу-н!тају да се пењу на љихове коње, док их чисте. Најпространијакућа резервисана је за пуковннка Бабнћа и за офицнрску ,.ме-нажу”. Ја станујем код попа који ми је спремио кревет у својој

пајбољој соби. За вечером, сви официрн су на окупу. Морал јеодличан, и конверсација жива. Остајемо дуго за столом и, доксс ја затнм ловлачим да легнем у удобнн попов кревет, дотленеколпко офицнра остаје да игра карата до касно у ноћ.

Отприлике на 7 кнлометара од Дебрца налази се ЦрвенаМехапа, логор пешадије трећег позива. Старн војници носе се-љачко одело, бајонет и пушку која је, често руског порекла.Старешипе не носе никакву видну значку, али њихови другови

познају их и слушају их и ако не виде њихове звездице. Офицнрису такођс стари и њихове уииформе су биле већ ношене у другнмратовима. Офицнри и војници чине једно. То су пријатељи, свисиневи землзе, али најтврђе пријатељство не искључује строгудисциплину, која је усвојена од свег срца, јер овн старци знају изискуства ^а, једино, ова дисциплина дозвољава да се извојујувелике победе. Цео овај свет живи у колибама, направљеним одкукурузовине, почупане у пољима, и од грања. То није толико

удобно као соба једног модерног Гранд Хотела, алн овако војникможе да простре своје ћебе на сувој земљи п да се завије, небојећи се много оних капи воде које цуре са стропа. У осталом,храна је добра и више него довољна: 1 килограм хлеба, 400 грамамеса, супа са пасуљом и т. д. дневно. Не знам зашто, али за аремецелог рата ови логори старнх трећепозиваца увек су ме привла-чилм. Бнло је нечега сређеног, неког спокојног поверења у овојсретини, која је често умпривала живце младих људи кадгод исувише \'зр\'јане од пренагљене акције и младалачког жарз.

Тренутно, у овом сектору влада затишје. Хајдемо даљепрема Шапцу. Треба да скренемо с главног друма који је већпрнлично рђав, јер нде дуж Саве чије су обале голе. Узећемодакле попречне путеве да стигнемо у Шабац преко Владимираиа,што неће бнтн лако с нашнм тешкнм аутомобилом. Већ овај први



29

пут је страшан н пун блата. да несрећа буде већа, почела је јоши киша. Већ у Скупљену наша машина одрекла је послушност кзаглибила се у дебелом блату у јарку. Немогуће је да је одатлеистерамо и морамо да реквирирамо четири вола да је извуку изкритичне ситуације. Са хиљаду тешкоћа налравилн смо поновонеколико километара у блату и но киши, долазимо до једне

,‘узбрдице уз коју наших „50 коња" апсолутно одбија да се попне.Поново, гацајући у блату до колена, полазимо да негде откријемоволове и најзад их налазимо после једног сата мучног тражења.Иема их више много у. земљи; Аустријанцн су их приличан бројпокрали, а други су отишли да помажу коморџијама да снабде-вају трупе и да одвозс рањеннке. Помоћу ових животиња, ободра-ваних виком и ударцима сељака, најзад смо успели да извучемоиашу крнтију на брежуљак. Али овога пута не пуштамо више

волове и реквирирасмо их заједно са вођама да нас вуку до Вла-димираца, где смо ноћили у млнну Г-ђе Шајновић из Шапца. Завечером, мајка наше домаћице причала ми је да се вратнла сагроба свога укука, младог добровољца од 17 година. Код по-којника нађено је једно писмо, упућено његовој баби, у коме јеовај дечко причао да је, ноћ пре тога, снивао своју мајку која је недавно умрла, како га зове. Исте вечери ои је погинуо одкуршума који му је проевирао чело.

Сутрадан у јутро, време је било лепо, али путеви су у грозномстању. Стога, да не започнемо нскуство од пређашњег дана, ре-шили смо да идемо аутомобилом до Церовца и одатле на се-љачким колима. Али имали емо чак тешкоћа да доведемо нашагломазна кола до Церовца.

Церовац је наш авматички центар, ако се тако може назватн једна ливада на којој се налази јединн авион српске војске. То је један мали Блерио од 50 коња, склоњен под један импрови-визовани хангар: десетак колаца изнад којих је опружена једиавелика мушема. Кад дува ветар, један војник мора да се грчевитоучвати за сваки колац да не би цсо „хангар” одлетео. Има само један авиатичар, поручннК Миодраг Томнћ, Блериов ученнк. То-мић је храбар. Он сваког дана на свом малом апарату вршшнзвидничке летоне који морају сметати Аустро-Мађаре, што све-доче многобројнн тригови од куршума. То је бнла цела авиатичкаслужба српске војске у почетку рата. Касније сам нашао Томићду Вертеколу, на солуиеко.м фроиту, алн тада француско-срискаавнација није усгупала бугарско-немачкој авнацијн.



I

30

Оставили смо нат аутомобил код Томића, са наредбом данас стигне у Шапцу, а ми смо продужили пут на сељачким колима

без „федера" и по блату ^оје је кадгод допирало до осоаина.Приближавамо се Шапцу и већ се види високи црквени звониккоји се издваја бео на плавом небу. Сваког тренутка констатујемода су овуда прошле трупе Франца Јосифа по запаљеним кућамаи пластовима сена. Ровови су остали нетакнути. Алн какви рововнкад се упореде са онима у којима смо се касније склањали. Један

јарак и један малн насип од земље изнад кога је прнчврш1)енанека врста крова од грања н грудава земље. Још смо билн усред

покретнога рата у коме се није знало ни за интензивну артиље-ријску припрему, ни за гранате са гасом, нн за „миненверфере",нн за пушку-митраљез и кад су сами митраљези још били рела-тивно доста ретки. Ту је .Товаповац са куТшм у којој су „култур-трегерн" искасапилн 40 српскнх заробл>еника и рањеника. Иајз.чдулаз у Шабац обележен је потпуно изгорелнм касарнама.

Што највишс пада човеку у очи кад долази у ону нарош, тосу разваљена врата и прозори н гвоздени засторн радња, обнјениполугама или сикирама. Средина вароши је потпуно опустошенадивљачким бомбардовањем. Црква носн мпогобројне рапе;окружно начелство и пошта испробијапи су рупама. Пожар је

, уннштио многе ку1»е; од других ннјс остало нншта више до не-колико накривљених зндова који се лелујају, По улицама лежемногобројне касе, обијене од Аустријанаца. Парчад граната изрна од шрапнела покривају земљу. Неки становници који суостали или који су се вратили, повукли су се у крајње делове ва-роши, али и тамо су падали топовски метци н разорили скромнс

ку|јице. Шабац је био богата варош, весела, трговачка и чиста —данас то је хрпа рушевина! А бомбардовање се иродужава. Завреме целог мога боравка, дању н ноКу, гранате су надалекао киша.

Ипак, бомбардовањс је било само један део пустошног ратас е и х »ЈЈамозних војника „Културе". Опи су још и опљачкали цслуварош. Можете у1*и у коју бнло кућу, богату нлн сиромашиу:свуда је исти призор — све је опустошепо н опљачкано. Оио штосе није могло одкети, ноцепано је, поломљено илн на некн начннучињено кеупотребљивим. Тако су д}'шеци распорени, огледаларазбнјена, столнце, столовн, ормани, разлупани сикнрама. Порадњама роба је разбацана по земљн, чак зага!)ена људскимизметом, шеширн су пробијени, слнке и фотеље разбуцане. Обн-



31

јено је више од хчљаду каса. У владичанском двору, у начелству,по банкама архиве су опустошене, а документи и кљиге поцепане.Однесена је сва сребрнарија, накит и богате гардеробе. Ови хе-

роји пљачке имали су са собом покварене жене које су пунилекола са украђеним предметима и превозиле их с друге странеСаве. „Културтрегери” су узели пример од пљачкашких ордијаиз тридесетогодишњег рата.

Биланс „рада” Аустро-Мађара (до 25 септембра 1914) овај је: у Шапцу је разорено или озбиљно оштећено 2500 кућа; око2500 особа изгубиле су све бомбардовањем и пљачком; 1500 гра-ђанских особа погинуло илн било одведено од непријатеља; 537

породнца нестало је. У посаво-тамнавском срезу: 3 особе уби- јене, 6 запаљених кућа, 10 породнца у беди (само у једном селу).У мачванском срезу: 457 кућа разорених, 359 особа убијених, 371особа одведена, од којнх је много убијено успут. У азбуковач-ком срезу: 182 особе убијепе, 228 запаљених кућа и 42 особеодведеке. У јадраиском срезу: 741 куКа разорена, 1738 породицау беди и много иекасапљених особа. За рађевскн срез немогуће је добитн податке; јсдан велики део овог среза још је у непри-

јатељским рукама. У осталом, тако је делом н за јадрапскн назбуковачкн срез.

I Што се тиче вароши Шапца, зверства која су извршнлнаустро-угарскн војници, бнла су нечувена: (за више појединоети,читати мој нзвештај израђен у том тренутку за српску владу иобјављсн на француском и енглеском језику). Тако су војницпФранца Јосифа купили све жене и девојке: око 2000. Један дсои.их био је затворен пег дана у Хотелу „Европи”; женама није

давано кишта друго сем мало хлеба и воде. Прва ноК је ирошлабез инцидепта. Друге ноКи, каплари и наредннцн водили су женеу једну засебну собу н питали их: „Где су ваши мужеви? Гдс суположаји? Где су трупе?” Кад су жене одговарале да не знају,туклп су их кундацима. Наредпих ноћи, војннци су улазили усалу где је спавало женскнње н одводили су девојке. Један одвојннка узимао нх је за ноге, а други за главу. Ако су викале,зопушилн су им уста марамом. Шта су радилн с овим девојкама?

Оне би се сутра враКале очајне, али богато одевено у хаљине изгардероба опљачкаких кућа. Из хотела „Европе” жене су пре-ведене у хотел „Касину” и одатле у цркву, где је већ било многосвета. Кад су наши, враћајуКи се, бомбардовали цркву, наређепо је несрећннцама да вичу: „Жнвела Мађарска!” Офнцири су. си-



32

ловали девојке иза олтара. Док се бомбардовање продужавало,Аустро.Мађари су наместили сироте жене по улицама да се добро

виде, како би изгинуле од српских граната. Најзад, затворили суих у штале жандармерије, одакле су нх ослободиле наше трупе.

Други део похватаних жена и девојака одведен је са тру-пама. Оне су морале да иду исиред војника од 13 до 19 сати увече. Од времена на време, трупе су пуцале и, на заповест на ма-ђарском језику, жене су морале да легну. Жена апотекара Гајићапреводила је наредбе. Међу овим јадницама. биле су две-три којесу родиле тек на два дана лре овога мучења.

Иза цркве, разбојници, јер војници достојнн овог часногпмена не могу вршити слична иедела, искасапили су велики бројсел а̂ка и варошких становника и потрпали њихоае лешеве узлједничку раку.

Ово је један мали преглед онога што су учиниле трупе опнхкоји су се прогласили за „Културтрегере", напомињем да главникривци нису били прости војмицк, већ њихове старешине. Пре-лазећи данас после четрнаест година, у мислима', све што самвндео н чуо тада у Шапцу мдаље, обузима ме срџба и ја се питам

да лн су крнвци доста испаштали? Зар нема извесних који субили џелати српског народа н којн, заштићени својим местомрођења, ужнвају данас све слободе и сва права као сународнициовог истог народа којн су хтелн да униште са јединственомсвирепошћу?

Али вратимо се мање жалостивнм и мање туробннм стварима.Шабац је бранило 8000 људи под командом пуковника Мп-

шковнћа. Инжињерској трупи стојн на челу пуковннк Васнћ,

одличан пиротехничар, белгијски ђак и диван говорник. Он мепознва да присуствујем једној мало деликатној операцијн: даполажемо мине у Савн те да се баие у ваздух аустро-угарске мо-нитори. Разуме се само по себи да сам прихватио позив са оду-шевљењем. У 18 сати у вече, снустили смо се ћутећн и у малнмгрупама царинарници на обали реке. Радило се о томе да се иепробуди пажња непријјатеља који, у Кленку. има одличне осма-трачннце. На иуту, чујемо два монитора који силазе ииз Саву.Царинарница је већ прилично страдала од бомбардовања. алиона још увек представља добар заклон. Иза зграде, чамци суспремни да буду пуштени у воду. У свему, нас нма око педесетљуди и, док пуковник и офицнри испитују догледима Саву и

једва видљнве обале у мраку који се спустио, војннцн припремају



33

с во ј посао. топ грми ол Дренбвца и далеие ракетле осветлавајунебо. Али у Кленку нма јелан рефлектор и он оД времена на времебаца свој сјајнн сноп на пашу обалу. Онда цео свет полеже у

журби. Најзад све је готово и војници делпкатно спуштају чамацу воду. Рефлектор се ипак враћа нама и, опога пута, не напуштавише наш положај. Швабе су без сумње нешто прнметиле. Опе-рација је пропала и не преостаје нам иишта друго него да сеиовучемо иза царинарннце, јер 1.е нас бомбардовати. Заиста, једвасу прошла два минута, н нрви шрапнел расу своје куглнце пошупљем крову зграде; после првог шрапнела, паиђе мноштводругих. Алп нико ннје погођен и кад су аустрнјски топови пре-

стали да сипају ватру вратисмо се у варош да сечерамо у апотецин да пијемо одлични Херес, заштићен, у сво.јој трбушато] велнкојфлаши, од непријатељских грла која су туда наплазила, етикетомна којој је била написапа крупиим словима реч Отров. Око поноћи,

један од два монитора које смо виделн кзд су прошли, наишао је пред Шапцом на једиу миму и одлетео у ваздух. То је први одседам мопнтора којн је уништен. Наше гранатс нису дотле моглеништп да учине иротив Ј*аког оклопа овпх бродова; још нисмо

имали нарочитих граната. Целе иоћи, у осталом, непријатељ јепродужио да бомбардује варош, наравно са једипим ресултатомда разруши неколико кућа небораца.

Аустријанци, који су у Клсику, нервозии су. Оии пуцају насве што виде, војнике, становннке, кола и, чак, на псе. Дссило сетако да деца, безбрижна поред свега бомбардовања, иалазе једпукучку, окружену целим батаљоном паса. Деца се одмах сетнше даможе да се истера шега са Швабама. Каменицама, најурише кучку,

ираћену њеним обажаваоцима, па једно место које се добро видиса непрнјагељског привезаног балона. Ту цео чопор паса пуштасрцу на вољу, у бучном и шаљнвом прнзору. Алн не за дуго, јер,

један за другим, нрскају три шрапнела и растерују за трен ока јадне џукце, од којих једаи има једну ногу мање.

Грб варошн ИЈапца носн данас француски п чехословачкнратни крст. Оп их може гордо носнтн, јер су их варошки ста-новшшн д о с т о ј'но заслужилп. Сагињао сам се над оним окрвав-

д>еним тслнма да сазнам шта сс у њнма збир.ало. Из њиховихраздеранич груди отимао сс само један узвик „Жнвела СрбиЈ’а!'*Шабац није далеко од Лнполиста и ми стижемо тамо брзо

пашим аутомобилом. Липолист је једно од ппич мачванскич сслакоја нзгледају да никад немају краја, јер је свака кућа окружеиа

3С с г о м с ј и ш д



34

великнм воћљаком, ограђеним рђаво отесапим даскама, и јер сусве куће иа рубу једног, кадгод два пута. То је пре рата бнло

богато село, као што су готово сва села у Мачвн, главној житниинСрбије. Али сада, како је све тужно! Аустро-Мађари су

туда прошли. Ено куће Маринковића, ншаране куршумима. Се-љаци и сељанке склоиили су се у ову кућу, мало јачу од осталих;Швабе су пуцале на њих кроз прозор као на зечеве: 5 убијенихн 3 рањеннх! Друге од ових животиња ушле су код Марте Стој-ковић, чији је муж ма фронту. Опљачкалн су целу кућу и убили,из пушака, њеног 12-годишњег дечка Веселнна, ла његов леш

приковали за врата где је остао два дана. Са.ма мајка је рањенау кук и ногу бајонетом. У многим воћњацнма вцдим мале хумкеу које је пободен крст и бачено неколико цветова. То су гробовнаустро-угарских жртава за које Аустро-Мађарн нису дозволилнда се сахраие на гробљу. Овн варвари су чак затрпали неколикомученика у јарак поред пута.

Липолист је главни стан армије војводе Степе Степановића.Он сам ме је прнмио у иекој врсти тврђе фабриковане од празних

сандука од муницнје и без крова. Ту он радн сам преко целогдана, јер волн самоћу и не воли да остане у затвореној соби. Оиме љубазно познва да поделнм са офицнрима ручак коме оп сампредседава — касније на солунском фронту јео Је сам под својимшатором или у својој канцеларији — и он ми је понудио лепих

јабука које су му донели сељацн. Изгледа да је то била нарочитаљубав, јер принц Александар ће ме запитати касније „шта самучинио војводи да ми је понудио јабуке". Чесго сам у току рата

видео поново овог великог шефа и овог великог иатриоту, нпокушаћу, у једном каснијем поглављу, да дадем његов што мо-гуће тачннји портрег.

Суице је било село и ја сам чуо жалостивн „јао” жена којссу плакале на импровизираним гробовима њихове деце м мужева.Ноћ се спустнла. Под небом пуним звезда ватре пред војшшкимшаторима осветљавају грубе ликове људи који су се окупилн окораспламтеле ватре и који тихо певају. Поред цркве, на једномсвежем гробу, треперн пламеи једне велике свеће. То је гроб

једпог мајора и једна побожна рука запалила је ову свећу, до-песену из Шапца.

У јутро је пала густа магла. Велнке тополе и јаблани изби- јају из магле као суве аветиње. Дуж пута од Липолиста до Петко-вице налазе се трагови безобзирног бегства Аустро-Мађара, про-



35

тераних са Цера: испретурана кола, брдски топовм, коморџијскакола, лешеви коња, и по јарцнма и утопљеми у води лешеви усиво-плавој уииформи. Недеља је, и много сељанке промнчу путем

да потраже своје рођаке и пријатеље по другим селима, Све носехрану, замотану у пешкир, а у вече, кад се буду враћале, ноенћедругу коју ће добити на поклои. На улазу у село Петковицу, чеканас кмет Пантелија Марић. У њсговој оиштини побијено је 56особа, 3 су рањсна, а 26 је одвео непријатељ. Жртве су нарочнтостарци и сасвнм млади дечаци. Општина, као н школа изгорелесу. Непрнјатељски војници су носили собом мале лонце чијом сусадржнном прскали куће и палили их шибицом. Одмах је све

било у пламеиу.Сељанке долазе да обиђу своје мртве мучеиике, сахрањепе

свуда по воћњацима. Оне ту побадају запаљену свећу н, лежећина хумци, оне разговарају са онима којих је нестало: „Мали мој,тн си био моје благо; зашто си ме оставио?” Удаљавамо се Ну-тсћн, са тешким срцем и пуни одвратиости за оне који су одго*ворнн за овај покољ невииих.

ПоЈ ји м о

са овог места очајања. Јутрашња густа магла днгласе и ми пролазимо равницом која изгледа кпо једна лепа јесењаслика. Али то је тужна слика, на којој се не внди ниједан сељакда обрађује плодну земљу, и ако се топ јутрос не чује. Ево Ри-баре, које је само једна дуга улица са кућама са обе страие путаи са воћњацмма који се дуже у бескрај. Свуда пустош: 30 запа-љених кућа и 200 амбара! 58 особа јс побијено, а трн нли четирирањено бајонетима или из пушака. Млади дечаци, Драгутин

Крсмановић и Драгомир Павловић нричају нам да им је, кад сусе Аустро-Мађари приближавали, једна сељанка рекла да беже, јер Швабе убијају све младиће. Они су послушали тај савст, аликад су се вратнли у село, нашлн су своје оцеве убијеие. ЈБубомирТарлаповнћ, момак од ]7 година, бно је рањен (Уајопетом у леђа.Он је онда побегао у своју кућу н војннцн су пуцали на њега, алига иису погодилн. Дотле, његов мали брат Михаило још се на.лазио на улицн. Војници су га испробадали бајонетима. Он је

пао н зверови искаљују на њему сав свој бес. Његов леш јеносио 15 рана!Наш циљ за овај дан бпо је Прњавор, место где дивљаштво

ордија Франца Јоснфа није више познавало граиица. Наша кола,купана лепнм јесенским сунцем које продужзва да сија, порелсвега тог што се човечаиство гуши у покољу, доводе изс зл

3 '



36

кратко време у ово велико богато село коЈе је броЈало 2400 ста-новника. Биланс онога што су учинили Аустро-Мађари у овом

селу, више је него страшан. Судите по овоме: 109 особа је одве-дено у Лешницу и убиЈ'еио у овом месту. 199 становника је иска-сапљено или спаљено, 37 је одведено у Босну и од тада нико одших није дао гласа о себи. 179 породица остале су без имањакоја су изгорела.

Аустријанпи су дошли 30 јула и одмах окупили све људеV селу. Ако би нашли војну објаву код неког становника или даиеко има један пушчанн метак, одмах бн га стрељали. Они који

су били у лољима и ннсу дошли на познв Шваба, били су пушка-рани. 26 људи погинуло је иа оваЈ* иачин. Инвалиди из два прошларата који су показали своја уверења, исто тако су побијени.Четвртог августа, на повратку са Цера, Аустро-Мађари су билинападнути од српске коњице која им је отела три топа. Послеповлачења наших, непрнјатељ је онда све масакрирао. Имао јесписак чланова Народне Одбране и све их је стрељао.

У школн је било затворено 17 старих особа и оне су биле

живе спаљене. Влада ПраисавнК има кућу поред цркве где јеЦрквена Мала. Он је примио у своју кућу једног тешко ра-њеног српског коњаника. Кад су дошле Швабе. Праисовић јепобегао мислећи да ће они поштедети његовог рањеника. Кадсе вратио, нашао је овог сиромашка везаног и карбонизованогу кревету, испод кога су дивљацп наложили ватру. У кући МиркаЖикића било је 8 рањеника. Од њих су зверови спалили четво-рицу, а остале побилн. Старци, жене и деца, њих око 100, билису нзведени прсд кућу Милана Милутиновића, побијенн најпре

на разне начине и онда бачени у кућу у пламену.У овом злосрећном Прњавору, не види се ништа друго сем

изгорелих кућа и заједничких гробова где почивају изобличениостатцн свих овнх људн, стараца, жена и деце, жртава бестиалногбеса „културтрегера”. Они који су као ја видели ово, неће моћиникад опростити, поред свих Друштава Народа, поред свих Ло-карна, онима који су се непоправнмо осрамотилн у Мачви.

Немогуће је провестн иоћ у Прњавору. Треба да пођемо у Чо-

кешину, где се налази штаб тимочке дивизије и њен командант,пуковник Мирко Мнлосављевнћ. Али то није далеко н лепа ме-сечина нам осветљава пут. Пуковник нас је нспратно до мана-стира који лежи, као и сви српски манастири, далеко од главногдрума у живописној удолицн. Код игумана нашлн смо Ј*ело и



37

коиак. Још касно у всче причали сио са кзлуђсром о Србијн изпрошлог времена н о данашњој Србији. Откад сам дошао уСрбију> већ сам често разговарао са духовним лнцима, али никад,

као те вечери, још нисам имао тако јасан утисак да је у Кара-ђорђевој земљи вера пре свега једна националиа традицнја, благо-дарећи којој народ, за време дугих вскова под јармом, пије изгу-био своју народност.

После лепо проведеие ноћи у манастиру, сишао сам у село.И ту је непријатељска солдатеска побила 32 особе. Исти случај је и у Иван Селу, куда смо пошли после тога. Туда су прошлпчетницн воЈводе Вука и саветовали становништву да бежи, алн

сељаку јс тако тешко да се отргне од своје земље, и, на кра.јукрајева, аустро-угарски војннк је такође људско биће и, каотакво, не може учинити зла без разлога једиом другом безо-пасном и мирном бнћу. Миогн су дакле остали. Они су се касннјепокајали зобг свога поверења. Аустро-Угарски „културтрегери”оставили су у ово,м селу само гробове, запаљене куће и сило-ване жене.

Лешннца! И ту су. се збили грозни призори за које поштен

човек једва може да верује да су пстинити. 109 становннка изПрњавора било је стрељано, 11 у Лешници побијепо, а 5 у Ја-дранској Лешници обешеио. Куће су биле запалзеие, а селоопљачкано.

Поред стаиице је велнка заједкичка рака од 20 метара ду-жине, 3 метрл ширине и 2 метра дубиие. У овој раци покопапо је109 прњаворских мученнка. Јован Малетнћ, старац од 60 годпнакојн је прнсуствовао са 40 другнх становника нз Лешнице као

талац овом покољу, прича нам о њему: Кад су Швабе довеле109 прњаворских становника, њпхови војпици су већ бплн иско-пали гроб. Повезалн су их заједно ужетима и окружилн групубодљнкавом жицом. Онда су во.јннци сталн на железнички насип,на неких 15 метара од жртава, и опалили једаи плотуи. Целагрупа се скотрљала у раку, л другн војиицп су је затрпали земљом,не тражећи да провере да ли су сви мртви или нх има само ра-њених. Извеспо је да многн нису бнли смртно пого!>ени, иекн

можда нимало, али њих су други повуклн са собо.м у гроб. Онису живн сахрањени! За време овог стрељања, довсдена је јсднадруга група ааробљеннка, мећу којом јс бнло многп жена. и кздсу они други бмлн стрел)анн, целати су приморпли овај јаднисвет да вичс: „Жинео цор Франц Јосиф!”



38

Дапас мајке, жене, гсћери похитале су дз се молс Богу нповој дугој хумци, где иочивају њихови иобијспи мужеви, њп-хови с н н о вИ ј јби х о ви о ц с в и ; Онс су допеле јела којс ме!»у на гроб,н свсће које забадају, запаљене, у земљу. И док благи јесенскнветрић лелуја мале пламенове и док јарко сунце плави сва полш.оне које остају, разговарају са својим покојиицима кроз равно-душну земљу на којој ће наредно пролеће учинити да пнкп\',место покрова, црвени макови, плави различци и беле раде.

Тронут до дна срца, полазим да нађем штаб 13 пешадијскогпука којим командује пуковник Бацић, и он ми показујс шго

Србн раде са својнм погинулим непријатељима. Око оскврњенецркве, нижу се гробови Аустро-Мађара, сваки -обележен крстомса натписом који су ставили, онн војници што су их злочнпачкилудаци Беча и Будимпеште хтели да истребе. Племеинта осветазаиста достојиа јунака песама о Краљевићу Марку.

Пуковник ми предлаже да, продужавајућн свој пут премаЛадраиској Лешници, посетим положаје, прелазећи преко брда.Прихватам наравно н крећемо на пут на малим брдским коњима.

Своју прву посегу чинимо Шанцу, артиљеријском положају, гденас дочекује капеган Богдановић. Одатле пуца широк вндик наДрипу, на планине Иверка и Гучева, одакле се чује жива топовскапаљба и изнад чијих висова се виде бели облачићи шрапнслакоји се распрскавају. Шанац није положај за спокојно одмарање.Само јуче Аустријанци су избацили 583 шрапнела, али нксу успслмда убмју ни да ране ииједног војника. Топови су фраицуски, од75, али оптички инструменти су из Берлипа и косе турске натпнсе.

Успомене из 1912!Сунце почнње да одужава своје зраке, а мн хоћсмо још да

видимо Видојевицу са њеном неупоредивом панорамом. Заиста је леп поглед који човек има са овог виса од 408 метара н којнсе видн из Београда у лепим влажннм вечерима. Штета што севећ диже магла у долинн Дрине. Ипак се још јасно види, испрс-сецана ммогобројпим адама, сребрна нрпца реке како се вијугакроз тамно зеленило. Иверак и Гучево величанствено се нстичу

на небу црвеном од сунца на заласку. Сам положај је потпуного н без дрвећа и још иоси остатке римске тврђаве. Био је урукама иепрнјатеља н човек не може да објасни како се овај даоодатле тако лако избацити. Видојевнца елужн као осматрачницаи одатле се подешава гађање батернје на Шанцу. Право предсобом, видео сам на аусфиским положајима, две беле куђе



39

сасвим б.тизу Једна друге и од којих је једна у рушевинама, адруга не носи трагове болгбардовања. Питао сам зашто оваразлика у поступању. Онда ми објашњавају да су заробљеници,

испитивани, нзјавнли да је једна од ови.ч куНа служила за пре-вијалиште, али да ке носи заставу са црвеним крстом. Одмах,циркуларом, штаб је забранио да се бомбардује ова кућа. Ле-шница, Прњавор, Видојевица, ето разлике у појимању рата измеђуАусгро-Мађара с једне стране и Срба с друге.

Изћ пада и ми продужавамо свој пут козјом стазом крозгрмл.е и камељар. Снлажсње је врло стрмо. У једиом тренутку,

један зец, кога смо истерали, пролети брзо испред мога коња.Једам с ј с о к у страиу стропоштао нас је обојнцу н чудо је да сеиисам скотрљао неколико стогина мстора. Успео сам да огра-пичим иаш пад, ухватившн се грчевито за један мали храст ивратио сам свога коња на стазу.

Био је потиун мрак кад смо пролазилн поред силннх ровова,окружених бодл.икавом жицом. То је Доњи Добрић поред Ја-драиске Лешнице. У овом другом селу иримно пас је команданг

места, један резервии аргиљеријски капетан и кмег вароши Бео-градо, са лекаром мајором Стапојем Милнвојевићем. Лекар јебио са првим српским трупама послс повлачеља Аустро-Мађараиз Шапца, Он нам прича да јс илшао у осиовној школи, у Оолпицни у гимназнјн у Шапиу око 200 аустријскнх рањеннка које сучугала два болничара. Јадници су лежалн на носилима или, наземл.н, па ћилимима покрађеним по ирпватнпм кућама. Није билопикаквог саиитетског магеријала. Све је бнло у неописивом стању

прл.авштнне. Многн рањеннцн иису чак билн на превијени; другнсу имали апсолутно иедовољне завоје. Оставилн су их три-четиридаиа без хрлне. Лекари су напустилн своје болеснике н побегли.А толико су иам пробили ушн са саннтетском организацијомцептралних војсака!

Сутрадаи смо кренули рано на пут. Мнсмо далеко од местагде се воде борбе на ми се жури да тамо стигием. Лепа шетњакроз планипски предео и сјајаи изглед на Дрину и на висове који

је нвиче. Али топ тутн.н. У Горљем Добрићу је штаб дринскедивизије другог познва, којом командује пуковник Крста Смиља-нић. Мајор Милан Зпвађил је његов шеф штаба. То је био мојирвн сусрет са овом двојицом ваљаних офпцира. Каснпје биосам с њима иа Кајмакчалану, на Белом Гродлу и на дру-гпм местима.



40

Спуштамо се низ Иверак и што се више приблихсавамо Гу-

чеву, све више се чује топ и чак се разабира так-так митраљеза.Још да прођемо Липницу и ево иас на Крсту, сасвим близу Гучева.Српски положаји су ма неколшсо стотина метара, окружени гра-натама и шрапнелима. Крст је главни стаи генерала Рашића, ко-мандапта комбиноване дивизије.

Мален, са својом готово белом брадом у шиљак, са цви-кером, генерал Рашић нма пре изглед лекара него војникл.Али кад га човек види где расправља разложно са својим ађу-

тантнма, нагнут изиад карата; кад га чује где издаје кратке ипрецизне заповести и увек мирним гласом, човек осећа да имапред собом шефа. За данас, хтео бих да сиђем у Лозницу којубомбарду.ју као и пут који тамо водн. Генерал се колеба да мндаде одобрење. Налази да је то сувише ризично, ако човек немада изврши апсолутно неопходну мисију. Али ја наваљујем, такода, мн он пајзад, даје тражену дозволу. Полазимо дакле н прн-блнжавамо се једном хаубичком положају, обасутом крупнимбрнзантним пројектилима који се распрскавају. Командант по-ложаја ие налазн да је маш потхват врло паметан, али с обзиромна генералову објаву коју му показујем, он не може да се томепрогивп. Пошто смо посматрали неко време аустријску ватру дасе ориентишемо, крећемо иа пут. Овај је савршено откривен.Треба да се спустпмо низ цео вис ливадама н пољима где немаииједног дрвета дл нас заклони и ми смо управо пред толовнмаса Гучева. Којешта, тешко јс погоднтн, чак са шрапнелима, људекојн одвојено силазе низ један вис, удаљек најмање један кило-

метар. ХаЈ*дсмо! Спуштање се врши без незгоде, али чим смодоле стигли, киша шрапнела расу се изнад нашнх глава, безикакве штете у осталом Сада смо у тученом простору и Швабепам шаљу опет нове шрапнелс, овај пут са више тачности. Лишћежбуња коЈ*е нас окружује, страда од њих; ми смо здрави и читави.Пут је сада потпуно заклоњен Немамо се више чега бојати доЛозннце. Близу ове вароши, пролазимо поред једног готовогмоста, спремпог да буде бачен преко Дрине. Постојн дакле намера

да се учини једна мала посета на другу страну реке.Ево Лозшше где нема внше никога сем једног полицијскогкомесара који и.ча јуначко срце, и једног кмета који нећс даиапусти своју варош и двадесетак војника који налазе да је вечнсЈбомбардовање потпуно досадно. Боже мој, колнко је оштећснаова впрошица! Сваког дана, војннцн његовог бечког Величанства,



41

пошто су је опљачкали од врха до дна приликом соог проласка,Оомбардују отворену варошицу нарочито са фугасним граиатамакоје свуда изазнвају пожар. И ту су Вандали побили невипе ста*

новнике н одвели 160 талаца. Под условом да им ее даде 30.000круна, они су обеКали да не узимају таоце, али кад им јс повацбио у џепу, онм су нпак покупнли таоце за чију судбнну се незна. Цело време што шегам опустошеним улицама, свакик десегминута пада по једна граната у варош. Да се узмогнемо мирнонратиги, решавамо се да прнчекамо вече кад нас неће моћи вн-детн на огкривеном путу. Док чекамо да сунце зађе, војппци иа.мдоиосе ракијс која је измакла пљачкашким Швабама.

По заласку сунца, крећемо и идемо истнм путем којнм смои дошли, и стнжемо на Крст, а нису иас поздравиле гранате.Иаш конак је нпак даље. Он је на дивизијском превнјалишту,којим управља пуковнпк др. Чсда Михаиловић, у Гњиле које јеудаљено '1 километра од Крста. Примљеип одушевљено од странепуковинка и њсгових лекара, всчерамо под пространим шатороми, после кафа, војмици Цигани свирају нам и певају домаћс ме-лодијс. Ноћ је прекрасна а, на внсовима, води се борба. Пуковник

Чеда је удесио све што треба. Он јс од грања дао иаправитиколибе које се могу ложити. Човек би рекао да он намерава даприведе целу зиму у Гњиле.У једној од ових кол41ба провео самодличну но1|, успааљиваи музиком топова и митраљсза којн нећеда умукну.

Брсзјак, где је непријитељ п о ч и пи о недсла која се ие дадуопнсатн, није далеко од Гњила. Користим се даклс прилнком датамо поћсм. Брезјачку опшгнну сачињавају села Слатипа, Горњс

и Доњс Нсдељице. 54 становника су побијена на најразноврспијнначии. Ипак, већини су просута црева ширОким ппонирским бајо*нетима. Као п на другнм мссгима, многи лешеви су били уиа-кажсни. Наравпо, све јс бнло опљачкано н оно што се нмјс моглопонети, било је уништено. Председник општине ожењеп јс са

једном Бсрлииком која је дуго жнвсла у Аустрнји. Она мн јерекла да је била сигурна да ћс се иепријатељскн вој|шци при-стојно нонашати. Ппак. пз предострожностн, оиа је побегла са

својим мужсм кад су се онн прнближавали. Изразнла мп јстакоћсколико се чуди.и гнуша кад је видела. по свом повратку, пгго суучинили Аустро-Маћари. И ако су знали да је она иореклом Нс-г.нша, све су покрали и упропастили по кућн. Они су тр.чжгглн нњу и њсну децу да нх поубијају, а иарочити су билн кнвпи на



42

њеног мужа којега су хтели да „нспеку”. ,,Некад, сам бнла гордана своју бившу иародиост, а данас сс њс стидим", рекла ми је.

Као злочинци од заната који никад ие могу да внде чист зиду затвору, а да по њему не пишу, војници „Културс” ирекрили суисто тако зидове записима који су често толико скаредни да ссчовек буни. „Носћ Оез̂ еггешћ!" „КМег тН <1вп 8с1п\’е]пе 8егћен!”и т. д. требало је да сведочи о суиериорности њихове расе.

На Крсту, нашао сам генерала Павла Јуришића-Шгурма, ко-манданта треће армије. Пореклом из сакеонске Лужнце, он јебио млад прускн потпоручпик за време рата 1870. Кад је плануо

турско-рускн рат, Јуришић је напустно Прусе да понуди својеуслуге Турцима. Али кад је стигао у Бсоград, речено му је: „Неможете проћи”. Младић којн је сннвао о слави, тражио је тадада га приме V српску војску која се спремала да се ухвати укрваво коло. Његова жеља је била услишена и Јуришић се таконстакао да је прошао целу војну хпјерахију до највиших чннова.Младн потпоручник Штурм постао је угледии генерал Јуришић,ађутант Краља Петра, и који се могао поносити громким побс-дама у балканским ратовнма. Висок, румеи, врло војничког др-

жања, он још увек има нешто од пруског официра у својој спо-љашњостн, алн његова душа је постала срлска са свим жаром.Говорећи ми о аустро-угарским зверствима и о немачкнм поко-љима у Белгији, рекао ми је: „Ја то нс разумем. Кад би мојистари другови из 1870 зналк шта раде њихови синови н унуци,они би се преврнули у свом гробу”. Он мс је позвао да присуству-

јем битци која бесни — лозшз којн сам примио с одушевљењем.Топовска паљба је нитекзцвна како само може бити и чује

се непрекидно праскање пушака и мнтраљеза. Положаји на ко- јима смо били јуче, налазе се под кишом граната свнх калибара.Шрапнели се раслрскавају нзнад нас н један нзвиђачки авион,са снојом црно-жутом врпцом, летн изнад наших глава. Наслоњенна једно велнко дрво чије лишће ме заклања од непријатељсккхочију које вребају, посматрам ову касапницу нзмеђу људи, чијастрахота не може да угаси сјајно сунце ко]е све купа и којензгледа као да хоће да нам покаже све мнштавило људских ире-дузећа. У ствари, шта су ове силне гранате на које су људи из

Беча и Будимпештс били тако горди? Распрскавајућн се, онеубнјају неколико јадних људских бића и испретурају мало земљекоја ће благодарећи природи према којој смо иемоћни, битнпоновно прекривсна зеленилом кроз неколико даиа! Преда мком



43

је Црни Врх и Орловче, које држе Аустро-Мађари, н кота 70би Нмнпове Воде које држнмо ми. Иаши су такоће на внсу Кулншту,док непријател* нма у рукама јужпу страну и другу косу брда.Бели Камеп поиово је наш.

Моја осматрачница, и ако одлична, изгледа мн ипак недо-вол>на да све вндим. Угледао сам дакле једну групу дрвећа урастојан.у од 300 метара и учшшло мп се да је оданде изгледмиого бољи. Пошао сам тамо за времс једног малог затншја.Тек што сам се тамо иаместно, једна велика граната од 305смрвнла је у прашину дрво које јс било моја прва осматрачница.Кт<Ј шта јс судбина! У 14 сати огромиа детоиацнја. Вслнко дрвећеу шуми па вису напад нас плда у облаку дима, помешаног са

грудвама избачене земље. То експлодирају иаше мине и рушенспријател>ске ровове. Беснило топова, пушака и митраљезапзгледа да се још појачавп. Швабе су добро гађале; наши топовнсу буквално окружени огромним дубокнм јамама које су иско-иалс њнхове гранате. Алн поред свсга тога, малн број артн.Ђе-раца био је пого^еп. Метци бивају све ређн н, па свомс кољукојн је бно добро заклоњсн у једној јарузи за врсме битке, хитамлрема превијалишту у Гњиле.

Оно јс всћ пуио и лекари иревнјају, превијају, а да немајуирсмсна да одбиЈу дим из једне мале цигарсге. Има тешких ра-њепика од ексидознвиих куршума. Има нх који су донесеин наиосилима, а већииа нпан, са својим ранама које су покаткад стра-хоиитс, сншлп су са виса пешице, иодупирући се па неки исеченштан или на с в о ј у пушку, или подржаванн од другова који сумаље раљени. НиЈедног јаука, али често шале оних убогих ђаволакојс превијају на брзу руку. Од времена на време, један безо-блпчпп пакет на једним носилима укочи се у грчу. То је једанмладп живот који одлази. А готово сви, чак и они који су најтежераљеми, иуше. Они који мисле рћаво Никоовој биљци, нека пођуиа превијалишта иа фроиту да внде колико дуван од кога се оннужасавају, може да утеши несрећинке н да им лодигне морал!

Превијепм н снабдевенн објавом, прикаченом за шињел,ови војнинн одлазе пешице ирема болннцама у нозаднни.Тешко рањени очскују волујска кола да их превезу, а они којинису за превоз, спрсмају сс стојички да напусте овај свет. Др.Мнхајловић ми каже: „Све је добро, чим су раљеници добре воље”.

Јаребпце су седиштс трећс армије. Ту се још чује топ саГучева. То је јсдно мало село које је, некада, живсло у благо-



44

стању, Даиас то село је опљачкано до дна душе, а 23 становникабила су убнјена, а 10 њих је нестало. Седамнаесг људи из Јаре-

бица било је стрељано у Кривајци. У осталом, сва села у околинноплакују своје покојннке, поубијанс од стране аусгро-угарскесолдатеске. Тако у Завлацн нма 20 убнјених, а 7 несталих. УЛикодрн побијемо је 57 људи.

Мз Ликодре пењемо се до штаба моравеке дивизије 2 позиаа,којом командује пуковншс Л>уба МилиН, доцнпје геиерал на ма-кедонско,м фроиту, и слаткоречнви Калафатовић, будући и неу-мории шеф другог обавештајног бироа у Солуну. Ова господа

су поставила свој шатор-канцеларију у Барама у једној лепојбуковој шуми. Ту су ми показивали гвожђа којима се везујувојници за руке п ноге, гвожђа наћена на аустријским положа-

јима, права оруђа за муке. Дух у војеци Франца Јосифа мора битирђав, чим су приморанп да уиотребљавају оваква средства закажњавање. Положаји иа Барама нису далско од командантовашатора. Оии стоје према Белом Камену и Костајнику, кад самтамо стигао, топови су били у акцији и из рова у ров одгонирало

сс пушчаном паљбом. Тако је готово свакодневно, и нема данада где не сахрапе неколико јунака који су погинули за слободусвоје земље. Да, свуда па фронту они који се бнју, убе^еии суда ћс се рат завршитн иобедом Права и Слободе. Србија нијсхтела рат. Она трпи неправеднн и дивљачки нападај. Сви всрујуда неправда не може бити побсдоиосна и да !«е они који су јеучинпли, бити кажњени.

Са Бара силазимо рђавим врло стрмим нутем у Крупањ,

шћућурсн у тесној долиии. Ту је дунавска днвизнја другог иозива.ЈБеи командант, пуковшис Милош Васић, сместио се у згради ди-рскцнје антимомског рудинка. Варошица Крупањ нијс велика,1300 становннка, али као и сва друга села н варошицс у том крају,она јс грдно страдала за време ирнвремене аустро-угарсксокуиације.

Док ручам скроман ручак у мсхаии, механџика, Персида Сн.мовић, прича ми шта су радиле Швабе. У њеиој кућн бно сесмсетио једап генерал са својим штаоом. Прва сгвар коју су одњс тражнлн, биле су бомбе. „Код вас, у Србијн, чак жсис имајубомбе, дајте пам нх одмах”, говорили су јој официри. Један

лекар тражио је од ње јаја за генерала. Она их ннјс нмала, али је нашла једно у вароши и лекар јој је саветовао да га самапреда генералу који јс говорио српски. „То јајс мн јс спасложивот", говорила мп је она. Геиералов аћутант бпо је врло свиреп.



Сваки пут кад су му доводили сељаке из околних села, он јенаређивао; „На орах!” Тако је Перснда видела кад су први путобесили 5 сељака, затим у два маха 7 н једном једнога. Сви ти

јадии људи били су повешани о дрвеће нспред њене куће. Кад

је питала војнике џелате зашто то чине, они су јој одговорнли:„Наређено нам је да тако радимо”. Код ње су такође становалачетнрп офнцира који су јој заповедили да им еашије врећнцсда у њих метну новац нађен у џеповима обешенпх и опљачканно кућама. Перснда се усудила да пх запита како они, као офи-цири, могу да чине такву ствар. Они су јој одговорили да, пошто је раг врло скуп, тај новац треба да помогне њиховој државида поднесс трошкове.

Да се иође из Крупња у Пецку, треба се вратити у Ликодруи одатле прећи преко плаиине. Дан је бно диван. Прпрода ссукраснла својим најлепшнм јесењи.м бојама. Алн свуда, па свимвисовима, у свима долинама, чује се болни лелек мајки које плачуна гробовима своје поклане деце. Пролазимо кроз Белу Цркву иБатавс, села иодигнута по иисоким брежуљцима, Сада силазимV Пецку, седиште штаба прве армије, Ту налазимо генерала Бо- јовића, чија нога није још сасвим залечена од ране коју је за-

добио у борбама око Шапца. Покушаћу, у јсдном касннјем по-гланљу, да дадем скицу овог великог војсковође. Пецка је мирно.Чује се само топ јако а.пн из далека. То је већ готово позадина.Стога се ту нс задржавам дуго и враћам се, прско Ставс у Ваљево.

Тако сам прешао цео активни српско-аусгријски фронт. Ути-сак којн сам ионсо са овог излета, бно је нр.по добар. Српскаиојска била јс врло рђаво одевена алн њен морал п њеиаиздржл»ивост билн су савршени. Ипак нмао сам такође утнсзк

д.| се то мора ускоро свршити, јер су четири рата нсцрпла зсмљу.Авај' много сам се преварио у том погледу. Оно што сам пре-жин.навао, био је само почетак једног дугог мученнштва п војсканије била нимало исцрпљена, јер је касннјс могла да нзвршииовлачење кроз Албанију и јер је славно освојнла целу својузсмљу, прегажену коалицијом њених неггрнјател»а. Мајзад самврло јаспо констатовао да се аустро-угарска војскл осрамотнлаза увек, јср нмје водила лојалан рат протпв војске свога нротни-

ника, него се трудила да нстреби цео народ, убнјајући без разликеборце и мнрне жене, децу н старије. Аустро-Угарска је моралада платн овај злочин ишчезавањем са картс Европе. Неумнтнлнравда може да буде смора, али, најзад она дејствује.



46

ПРОЛЕЋЕ 1915

КРАГУЈЕВАЦ

Новембар 1914 видео Је покушај реванша Аустро-Ма!)ара

за њичов пораз иа Јадру и на Церу. Потиорекове трупе ве!1 сусе сматрале победоиоснима п билс заузеле престоннцу, кад их јестраховита метла са Колубаре и Рудника почмстила као плеву.Прснеражени снет присуствовао је овој готово невероватној но-беди српских војннка-сељака који шгсу внше ималн муниције икоји су протералн пепријатеља, окрећући протнн њега његовесопсгвене топовс. Држање старог Краља, којн је сишао у рововеда иобеди нли да умре са својим војницима, остаће легеидарно.

А затим страшно искушсње тифуса свирепо је десетковало нобе-допосну војску и грађанско стаиовннштво.

Ја сам крајем годнне чшшо дуг нзлет по Јужној Србијидуж бугарске граипце, уиуНсн од иадлежних власти да нснитамда ли софијске оптужбе, понављаие непрестано код савезникаСрбнје, имају осноаа или не. То је бно мој ирви ннтимни додирса Јужном Срибјом која ми јс постала тако дрзга. Затим, трсбаосам да израдим свој нзвсштај о зверствнмл која су иочинилн

Аустро-Мађари у првој фази рата. Да го учиним, требало мн јсмира који сам могао наКн само код куће у Лозанн. Отлутоваосам дакле за Швајцарску н, за мало времеиа, мој извештај, објав-љен каснкје, био је готов, Ипак, мир који са.м уживао у Швај-царској, био је тек врло релатиоан. За све време свога боравкакод куће био сам жучно нападан од савезничких ненријатеља ињихових прмсталица. Поврх тога, псдсла непријатсља Србијсизгледала су тако невероватна најбољим иријагељима савезника,па чак и самим савезницима да им је требало непрестано износитидоказе, документе н т. д. на конференцијама, у публиканијама ну другим манифестацијама. После повлачења кроз Албанију бносам по други пут у Швајцарској, дакле у иеутралној земљи, н неколебам се да кажем да је, за борца, боравак у иеутралној земљибмо мучнији од боравка на фронту. Требало је човеку многовише храбрости да продужи борбу, пнтајући се сваког јутракакво ће му ново блато бацити тога дана у лицс, нсго што му

је требало храбрости међу храбрим друговима на фронту.

Чим сам завршио свој рад у Лозаин, отпутовао сам за Паризгде је „Алианс Франсез" тражнла од мене да олржим Једну кон-ференцнју на Сорбони са темом; о ^шнашању Аустро-Мађара у



47

Србијп у ко.ју су упалн. Шта је била ова коифсреицнја, нсколикоСрба којн су јој присуствовали, још ! јс сс сеНати. Ретко сам видеослнчмо одушевљење као оно које јс владало у огромној салн.Почсо сам своју конферепдију речима: „Пред злочнном, немамогуће нсугралности!” Ова фраза је остала типнчма кроз цсорат и мепрестаио су је цнтиралн, мс сеНајући се више одакле јеоиа дошла н ко .ју је прнп изговорио,

Француска влада и Главнн Стан позвали су ме да обнђсм(|Јранцуски фроит. Са уживањем сам ирихватио ову поиуду и такосам вндсо славиа места као што су Бетим, Албер, Каранси, Не-ле-Мин, Нотр-Дам-дс-Лорет и т. д. Дошао сам у додир са шефовимакоји су мостали славни касније, као Пстен, и днвио сам се фран-цуском „поалну”. Одмах после овс поссте, отиутовао сам заСрбпју и, ирвих дана месеиа апрнла, био сам у Крагујевцу, новомГллвиом Стаиу српске војске.

.Чим сам се пскрцао пз воза на крагујевачкој стаиици сањеним јединим ацстилснскнм рефлектором који је, кад паднсио1|, ммао за дужност да осветљава иелу станицу, имао сам утисакда има нске промсие, а да мисам могао знати у чему јс оиа. Видеосам затим да то долазн од тога што је нојно н грађанско особљсу Гллвном Стану-^патио многобројније него у Ваљеву и да нисмовИПГС сашг Савезницн су упутили мношбројне мисије. Сдда кадсу Србн пздрГСГалЈГСггон велики непрнЈатсљски ударац, савсзиицису почели да сс њимгг бзшг. У Ваљеву билн смо као у породицн;у Крагујевцу је требало пазитн на протокол.

Ти<|тус је још био у пуном јеку, пстина, у опадању, Вншесе нису виђала кола Једна за другпма, натоварена грубо слупани.мсаидуцнма помоНу неколико дасака и ко ј‘и су имали место дна,да би се уштеднло дрво, неколико летава нзмељу којих су се по-мал^але ноге мртваца. Али мртваци су још увек били многобројнни у гробљу, проширеном прско мере, гробари су копали раке одзоре до мрака. Билс су три врсте тнфуса ко ј’и је беснео међувојнпцнма н грађанима: негави тифус, трбушни тифус и поврагнитифус. Највише жипота покосно ј’с пегави тифус који су донслпАустро-Мађари прнлнко.м своје офансиве од повембра и децембра,офаиснве која се преобразила у бегство без обзнра, у „добро

нзвршено стратегијско повлачење", како су лепоречнво говорнлазваничца саопштења Беча н Пеште. У осталом, Аустро-Мађари суисто тако обдарили овом страшном болешНу своје бугарске прн-

јатељс који још ннсу били у објављеном рату, али који су већ



48

Гбили саучесиици. У истику, у политичком цил>у којн је лако по-годнтн, влада Франца Јосифа унугила је у Бугарску српске за-робл>енике, родом из Јужне Србије и онн су, пошто су се дуго

вукли по зараженој земљи, донели клицу болесги у земл>у Фер-динанда Вероломног.

Ево статистике тифоидних болесника у српској војсци одЈјануара 1915:

1 јануар 1915: 360 случајева пегавог тнфуса, 871 трбушног,6604 повратног;

, 1 фебруар 1915: 2194 пегавца, 1933 трбушног, 6б04 повратног;1 марта 1915: 5361 псгавца, 1661 трбушног, 8045 повратног;

1 апрнла 1915: 7530 пегавца, 1109 трбушног, 5867 повратног;10 апрнла 1915: 6317 пегавца, 979 тбушног» 3918 повратног.Благодаре1ш прсдузетим мерама и ослабљењу вируса, које

долази увек за време целе епидемије, страховита смртност која је у почетку достизала до 30%, била је пала на 15%, а 24 мпоилау Крагујевцу је било само 695 оболелих од пегавца. Алн четвр-тнШГ српских лекара, већ нначе малобројних од објаве рата, осгга-внли су жнвоте на свом бојишту поред својих болесннка. Међуовим херојима дужности и самоодрицања налази се такоће једаншвајцарски лекар којн је похнтао у помоћ Србији, Др. Ернстиз Берна. Он де до последњега часа неговао своје сопственеколеге, и пао је мртав поред кревета једног свог болесннка. Иако је његон гроб дуго заборављен, српски народ ће умети дасе сети овог усамљеног гроба где почива за увек један човекдалеко од своје отаџбине, човек који се жртвовао из иријатељстваза свету ствар на крст разапете Србије.

Пегзви тифус представљао је још једиу опасност: да су,

код раније рањених војника, старе ране почеле да сс гангрензи-рају и јадницн који су се отелн од тнфуса- умирали су од гангрене.Ваши, ова ратна рана, бнле су преносиоци клице ове болестн.Стога је ова одвратна жпвотиња бнла неумољиво гоњена. Било

је забрањено руковање. Судови пуии раствора сублимата билису иамештепи у сваком локалу где су се људи састајали. Кафанси ресторанп блли су отворени само од 7 до 9 сати у јутро, од 11до 14 н од 18 до 22 сата. Патоси су рибаии са смесом од зејтинаи нетролеја, а кафанске сале биле су окречене.

У осталом, готово све мало важније кафане биле су претво-рсне у амбуланте за убризгавање, или у болнице где се негујусгарн рањсишхн. Нема внше новнх рањеника, јер, после батина



49

које су добили у месеиу децембру, Аустро-Мађари се држе врломирпо и, у поглсду ратних операција, измењује се по којиметак с једног положаја ма други, а с времена на време бом-

бардује се Београд, те гину жсне и деца. Дли београдски рањс-иици не долазе у Крагујевцу. У кафани код „Шишкам има 27болесннка, код „Шумадије” 30, у гимназији 394 и т. д. То су,као шго сам рекао, стари рањеницн и међу њима има врло малиброј који болују од тифуса. Њих негују у нарочитим баракама.

Крагујевац јс пун саветиичЈснх., лекара и болннчаркн. Ту јеенглсска војна мпснја са пуковникбм-лекаром Хентером на челу.Ту је руска болница, нресељенв из Ваљева у Крагујевац. Ту јс

ис1о тако француска војна мисија која броји 100 лекара и којомуправља пуковник лекар Жубер. Еиглези су дали својој мисијп један сасвим нарочити ииљ и нмају намеру да. сами управљајусвојпм итасланицима. Лондон изиграва, као за време цетог рата,улогу заштитиика п[»ема Србији, заштитника који, истин.ч хо1|Сда помажс, алн који хоКе такође да лаповеда. Фраииузи су ста-нп.111 своје лекаре па иотиуно расположење српског генерллштаба.Они се сматрају као савсзпнци с истим правом у Карађорђевој

зсмљп, а нс као заштитшши којн чипе дело милосрђа. Не усте-жем се да кажем да сам ве1« за време рата увидео, а каснијс мисе то још више потврднло, да су Французи били ј> дини савезишшкоји су схватилн српскн народ, његову душу и његове аспи-рацијс.

У ови.м околиостима, ннје дакле нимало чудно да јс фрап-иуска војна мнсијл пмЈда много бољи ресултат него снглсска.Човек је свуда сретао франиуске лскаре на (ђропту, у јгдтшцама,по варошнма н по селдма, где пелцују грађаиско сгановншшноп војпе личиогти, У Крагујевиу, у једпој салн кафаш* „Шумадија",радио је др. ['арине. Он је пелпмвао 1500 становника недељнопротнв колере, и они долазе доброволнкт, и ако пелиовањс нијообанезно. У осталом, нс.мам ннмало нам- да т р нм да Хеите-рова мисија није била такође корисна. Али њој ј ‘ .Л«ндои ■•трогонропнсао њен '.адатак, н ако Лондон нијс могао знати где јењснл номо 11 бил.1 нлјхипшја.

П**рет ове енгаеске во.јне мисије, било је још привапшх

мнсија нетнг норекла. Ту ј" мнсп.јл Госнођс Стобарт, је.шс опасн*{|зсмшшсткиње. Сем н- н-.г м.жа и пасторо, ц. ло њсно особл,

је жснск'* 11 прошло јр прве млјдг. јст есм јс.тп.- ;;.евојке која јеврло млада п којој сс стога много удварају млади људи у војсци.

Споменацд



50

Болница под шаторима Го с и о Ј јс Стобарт бнла је днвно смс-штена на једиој велнкој .пшади. Ту је све било ново и требало

јс да лослужи за лечење заразних болсстн. Мажалост једнне зз-

разнс болести које су ту биле неговане, биле су болести неколикоиесрсКиих чланова мисије, од којих су две-три подлсгле.Ту је такође мисија шкотских жена п Сербиен Релиф Фонд.

Шкотске жеме су честите жене које прсдаио раде као лекарке илиболничарке, али њихов цнљ сифражстске пропагандс и жеискееманцнпације, који би се морао уславати за време рата, чссто јебио и сувише очигледан.

У свему, увек сам нмао утисак да су Енглези који су врлодобро снабдевали своје миснје, трошили огромно новца.

У овом мабрајању, не треба заборавити лично дело једнеЕнглескињс, Леди Пеџет, жене енглеског министра. Ова ллеме-нита жеиа се лнчно залагала н, иако радсћи са много ограниче-иијнм средствима него друге мисије, ока је учинила сразмернобескрајно веће услуге. Ова храбра жена није хтсла да оставнсвоје рањенике кад су Бугарн заболи Србијн нож у леђа. Смело,поред кревета болсемика оиа је чекала упадача,

Сем ових сталних мисија, било јс гакође у Крагујевцу „ми-

сионара" на проласку. То су билн францускн илн други политн-чари којн су ишли у Русију или се враћали из те земље. Они сусе зауставили у Мишу н Крагујевцу, причали много, били деко-рисани и разумсвали мало о земљи коју су посеНавали. Ималнсмо такође посету великих трговаца „у мисијн", као Сер ТомасаЛиптона, епглеског краља чаја. Он је имао једну јахту за ужи*вање, коју су реквирнрале бритаиске власти за транспорте Црве-ног Крста. Приликом једног њеног путовања кад је превозила

саиитстски материјал за енглеске мисије у Србији, он је дошао уСолун. Сер Томас, радознао да види ову земљу у рату, добио је одобрење да путује на свом сопственом броду и тако нам је стигао „у мисији”, био дочекан с почастима и одликованлеитом Св. Саве, па п данас, десет година после рата, вндн се усвима бакалским нзлознма у престоницн и унутрашњости „Лин-тонов чај”.

Било је још „обавештајиих мисија” савезничкпх и неутрал-них новинара који су прохујали као ветар кроз земљу, не разу-

мевајући ни њен језик ни њен менталитет, али не презајући дао њој дају повољне или неповољне описе, према политнчкој бојнлиста који су заступали. Тако смо исто имали посету фамозног



51

Барбнса којп, ланас оптужуЈе Србе због најгорнх злочнна и к о ј н је, пошто се обогатио својим књигама пуннм талента, али инајшгетмијег духа, један од стубова бољшевичког комунизма уФрамцуској. Гопорн1|у на другом месту о „сталннм ратним ло-

иисницима” , а овде 1»у се ограничпти да кажем да смо нмалн ме1>унама у Крагујевцу њих неколико који су били врло озбиљни иправи пријатсљи Србије, као што је био Робинсон из „Тајмса”н Пол ди Боше из „Журиала дс Женев", алн нмали смо тако1)еи других којн су били по мало фантастичнн, као онај рускп до-писник који је увек био беспрекорно утегнуг у нову новцатууниформу и са чизмама којс су нзазивале љубомориост свихмладих коњичких офнцира.

Ве!» сам казао да јс руска болннца из Ваљева пресељеиа уКрагујевлц. Она је била смештеиа у једиој дугачкој зградн која

је, чини ми се, бнла лољопривредна школа пре рата, иа ггугу зпГорњи Милановац н прско пута варошког футбалског игралншга.Ту су од времена на времс оргапизоваии коицертп које су посс-1)ивалн врхови војнс хиерархијс и млади поручнпцн агашнранп]'лавном Стану или рековалесцентн, нрнвучени дражнмп пскихжспских чланова мисије. Ипак куКа у којој су становале „сестрс”

у нароши била јс још више посе1|Ивана од ратннка који су желелнда мало <|)лертују. Бпло је тсшко, у време чаја, да човек тамо нсна1)е друштва. Госпо1)а Та.мара, лспа Тамара, као што смо јс на-зивали мс1)У нама, била јс дивиа дома1шца којс Ке сс верно сс*1»ати они који су били у Ва.неву и Крагујевцу.

Крагујевац, у самом сриу Шумадије, релатнвно мало је по-етрздао од рата, сем од епидсмијс тшруса која јс тамо владалак ј о и у другим местима прпих мессин 1915. На сваки начин, мпого

л.уди ко]и су били у годниама да посе оружје, отпшлн су одавледа се придруже војсцн и многп измеНу н.их веК су платилн својимживогом свој дуг отацбинп. Алн живот се продужавао у овојлепој рароши у пуном зелспплу. Многобројнс војне личности уГлавном Стану, арсеналски и пиротехничкн ралннци, сгановницикоји су сви осталн код својпх куБа, дозвољавали су грговини даради, што је бдржава.по благостање вароши.

Заиста, шетајући се па пазарни даУГ всликим тргом пза

иарног млина м јавнога купатила, чистог и добро удешсног, човекније могао да се креће, толико јс ту било сељачких колакојима су управљали старцн или сељанке, пуне с бурадима ракије,цакова, жита, дрва, зелени п т. д., а слободна места су била закр.

4*



52

чена јагањцима, овцама, свнњама и кравама. Окуплзени у групе,сељаци и сељамке, обилато гестнкули1цу1|Ц, погађаЈу се са грађап-ским купцима или оиима којп су дошли парочито са села да купекоња, Јфаву нлн свнњу, којс немају Цене су још благе. Тридесетпара туце јаја! Кад продају сноју робу продавци и продавачицепоседају у круг ио земЂи, једуНн хлеба, сира и л>ка и залевајуМ«ракијом из чутуре која иде од рукс до руке.

Радње су отворене, а нарочито, на пијачни дан, има навале.Очнгледпо, полние се ира-ше, јср је нише готово пемогуће пону-нити продаиу робу која ј с веЈпшом долазила из Аустро-Угарскеп Немачке, али пма је још доста дз посао може да иде. Трговци

се заклињу да, после рата, неће внше ннкад куловати трулу робуу Бечу, Будемиешти и Берлину. СеНају ли се ојш још данас тезаклетве? Мислнм да сс не сеЈ»ају и верујем да су њнхове полицепоново нспуњеие овом робом бнвшнх непријатеља.

Као што сам казао на другом месту, за време заразс тифусакафаие и ресторами којн нису били употрсбљени за потребе војекемогли су се отварати само у нзвесне сате, одређсне од лекарскихвластн. Али у те сате они су били пуни. Ве11 у току мссеца маЈ*а

болесници су били евакуисани у болинце, јер није било озбиљни« јнх борби 1Ј, с тога, пије било ни новнх рањсиика. У исто време.свнма је дана потпума слобода. Онда ее наместио један биоскопкод „Такова ', н нмалп смо прилике да проводпмо вечери V пре-трпаиој сали н да се дннимо старим I омоновим филмовима нлинемачким предрапшм филмоиима, пронађенпма у иостоје11ИМрезервама у тренутку кад је букнуо ратнп пожар. Кафана прекопута, „Пивиица”, пошла је за прнмером „Такова" и наместила

и оиа сиој биоскоп којн је чинио опасну конкуренцију другом.Мпа11 л јед.ш н други нису били сувинши да пруже вечсрње разо-иоде свима војним и грађанским лицнма, која су завршила својпосао. Од времена на време давани су филмови кинематографскогсервиса фрапцуске војске. Публика их је примала с одушевљењем.Још је постојала жеља за ратннм филмовима који су каеииј«* уСо.туискмм биоскопмма прнвлачили само мало света.

’ Кафанс су морале добро зарађивати у Крагујевцу, седишгуГлавиог Стаиа војске. Често је било тешко на1|П лразног .места

од 18 до 22 сата у вече.Еелика рлзонода Крагујевца Оио је његов ,.иарк”. Од 17 сати

у вече, ту се слеже свс што има омладине у вароши и. убрзо,срстају се само парови и мале групе младиГш и девојака, ко ј'и



53

флетрују и смсју се поред свега рата. Око 18 часова долазе војналица. Неколико груиа виших официра који обично расправдЈЗЈуи миого младих поручника и подофицира, здравих или који се

оиорављају, и који траже другарицу да их пратн на њнхоаојшстњи послс рада и прс вечерс. Млади подофицири из францускерадиотелеграфске станице, Бернаде и остали, у те сате су дпевннгости парка. Они су сс дотералн и обукли своју унифор.му плавебоје као небо, коју је кројно добар кројач. Они су добро утеглисвој младиКски струк у свој лојас н прнтегли своје ноге у беспре«корнс доколеппце. Ве11 сваки од њих и.ма своју малу пријатељицуи оин покушавају да разговарају фрамцуски, мешају1ш пеко-

лико р^аво изговорених српских речи. Њихове прнјатељггце перазумевају бог зпа колико од ове копверсације, а.п« оне гледајумлада н насмејана лица и го им је довољно да и оне постанувеселс. То је безбрижпа ом.тадина прошлости и буду!шостп! Бер-наде, ве11 два нута тешко рањен на фрапцуском фропту, ипдисамо лено нролеие, блиставо сунцс и зелепс ливаде. Шга јс бплоод овог леног и веселог фраицуског момка?

Један од всрмих носетилаца парка исто тако је мој доори: ј честнти иријател. Ди Боше из „Журнала де Женев1’. 11 ои самсматра да је иајбољи начнп да паучи овај тешкн језик као што јесрпскн, да има једну леио сасгављену граматнку у облику једпедевојке. Оп сс добро користио не својом граматиком, ве1» својимграматикама. Он и Марјановии, врло способни фогогра([)и, истиМарјаиовиК који је за преме повлачења кроз Албаиију имаоХЈгабростп да ие мисли да чува своју кожу иего да скупл.а неопс-њиве документс за ерпску исторнју, — били су тнпске лпчностнза крагујевачкн парк у проле1>е 1915.

Кад говорнм о Марјаповн1»у кога сматрам најзаслужннјимфотографом у овој нриој фазп рата, морам ломснутн још једпогдругога, Чернова, руског фотографа којн је, заиста, имао нстотако много талента п којн је био миого човск од заната. Каквачудна н загонетна личноет је бпо тај Чернов којн ,је ве!| пратиосриску војску за иреме балканскпх рагова. Да ли је он бпо Руснли космополитскн Јеврејнп, као што су многм тврдплн? Нс зиам.Тај мали пле1»атн човек са обријапом лобањом могао јс бигиисто тако Рус као и Јеврејии. Алп оно што знам, то јс да је, поредстварнс храбростн, имао паклену дрскост. Зар се оп ннјс усудиода доведе. па фронт, своју прнјатељицу која је била дебела ипупокрвна Ма1јарпца. Чсрпов је био човек од послова. Да лн је он



54

заиста био искрени пријетаљ Србије? Не зиам, али зиам да је умеода добро претвори у ковац своје право или тобожње прија-тељство. Овај човек је ишчезиуо после повлачсша кроз Албаиију

и ја сам га видео само јсдног дана, 1910, у Солуну у Једној фанта-знјској уииформи руске врсте. Од тога дана вишс га ннконије видео.

У иоглсду разоно1)ења, Крагујевац још има својс позориипе,смсштено у кафани Талпари. Ово позориште је праЕа песма. На-мештеио у „башти" кафане, гледаоци су врло релатнвно зашти-Нени од кише дебелом завссом зедепила. У диу, једна сасвиммала позориица, а према улици, једна стаклека нреграда иа којој

јс једиа бомба аустријског авиона поразбијзла готово сва окма,дели публику са улице која не плаКа од публике у башти којаплаКа. На овој позорници нграју се све врсте водвиља и коме-дија и ту добра воља глумаца накнађује костиме и декорације.У осталом, неколико глумаца није без талента, алн човск имаутнсак да су се срозали кад их видн где се крећу на овој по-зоршши десетог реда. Четири или пет свирача цнгана покуша-вају да гледаоие занимају између чинова. Они не свирају на вно-

линн, они унраво стружу о њу, н кад један француски офицприли иодофицир улази у позориштс, они га поздрављају „Марсе-љезом" у циганском преводу. Публика је врло шареиа. Официрн,војинци, неколико госпо1)а н грађана седе за столовима где по-ручују пи!1С. Један старн глумац дели улазнице по динар и по.док „госиоднн директор" надзнрава салу и одлазм покаткад даодигра иеку малу улогу иа позорннцн. Бога ми, приходн не мо-рају бити јако сјајни.

У пролеће и у лето 1915, на фронту је све мирно и то се

осећа у Крагујевцу. Кад не би било великог броја официра, вој-ннка, чланова разнич страних мисија, аустроугарских заробље-инка који се, закићени малом тробојном траком, шетају слободноулицама; кад ие би било многих црних застава иа ннским кућама,човек би веровао да се налази усред мира.

Ипак, 9 јуна био сам пробуђен мало после пет сатн у јутруогромним треском двеју детонација н звучним брекетом једногаероплана. Крагујевац је бомбардован бомбама са авиоиа. Брзо

устајем, навлачим панталоне и ципеле и одлазим да видим штосе дешава. Моја газдарица и њека деца већ су напољу. Изнадвароши летн један аероплаи, за који свет мнсли да је француски.Ја их разуверавам н, ускоро, две нове детонације и густ смеђ



55

дим дају нам на знање да су пројектнлн пали на неких 300 метараод нашс кућс. Авиоп описује један круг и још баца бомбе, имн чујемо њихово карактеристично шиштање н видимо дим одексплозија. Моја газдарнца и њена деца су помало узбуђени и

требало их је умирнти, што ннје лако кад човек зна само неко-лико речи српски. Сада авион одлази, праћен многобројнимпушчаиим куршумима п нерјаницом двају шрапнела. Један другиавион долази и поново баца бомбе. Брзо, облачим се до крајаи полазим да оби!)ем мсста гдс су пале бомбе.

Код млина видим једну кућину разорену и једног мртвогчовека који лежи у башти. Његова мати је опружена на улицп.Она није мртва, али је озбиљио рањена отпадцима зида који се

срушио на њу. Малн брат, рањен у бедра, већ је однесен у амбу-ланту. Преко нута цркве, у глатшој улици и пред апотеком, једнамало дубока руна на калдрмн показује да је н.овде пала једнабомба. Апотека, кафана поред њс и Талпара оштећене су и свипрозори су разбијеии. Барнце крви но калдрми доказују да јси овде било пого1;епог света. Лишће на кестеновима исцепано

је и једно дрио је прсссчено. Свп зндови уоколо носе трагове одбомбиних парчади. Има само сто и неколико метара од места

гдс је пао нројсктнл, до куће ирипца Алсксандра. Извссио је дасу њу гађали.

Мало даље, у једној спорсдпој улнци, пробијена је једнакућа. Јсдиа жена јс ту убијена у тренутку кад се умивала. Двсбомбс су иалс порсд логора Г-ђс Стобарт. Мпак, оно чсму јсслужио овај логор, било је јасно иоказано великом застапом саирвеним крстом, а Хашка Конвенција забрањује бомбардовањссанитетских установа.

У свему Је бачеио 9 бомби које су убиле два грл}јанипп и једну жену, и ранилс 10 грађама. Сазнајемо касније да је јсдзнод трн авиона којги су летели изнад вароши, био оборен од фран*цуских авиоиа са Бањице код Смедерева. Овај атснтаг на Кра-гујевац вероватно је аустро-угарски одговор на чињешшу да сунаши запленили један немачкн авион ко ј'и је преносио пошту изТурске, код Куманова, а исто тако и због тога што су дан ранијс,фраицуски асропланн бацили бомбе на аустриЈ'скн аеродром у

Оршави и ту убнлн јсдног авнатичара и једног војника.Становкиштво ниЈ‘е било сувише узбуђено, и ако је ово први

пут да њнхова влрош прима посету ових ратних спрапа. Крагу- јсиац нијс Сио брањен до тога дана од кепрнјатељских авиона, али

(



56

то ће већ битн сутра. И заиста, сутрадан у јутро иујсмо бссомучнуиаљбу топова од 75 као иротнвавиопских топова.. Алн то је само

бнла лажна узбуна. Два бомбардована авиона бмла су тск двавслика орла. То ннјс смстало да је у парку, међу јутарн>им шета-чима, настала лспа мала паника.

Официрска менажа налазн се у конаку, лепом и велико.мздању у српско-турском стилу, а које је било резпденција КнезаМплоша. Број гостпју у овој менажи много је већн него у Ва-љеву. И.ма много више офицнра а много више грађанскнх лицакоја носе тнтуле војних чнновника. Тон који ту влада, такође јс

много званичнији п протоколарнији него што је био у малој ва-роши иа обалама Колубаре. Једаи велики председнички сто наерсдипн кога гордо заседава љубазии, али мало наглувн арти-љеријски пуковник Миливојевић. Око њега савсзнички војниаташси, пуковник Фурнис, пукошшк Харисон, пуковник Арта.ма-нов и, каснпје после уласка Италије у рат, мајор Сола. Црногорскнвојнн аташе, Јоваи Бећнр, није више ту. Напротив, ту се кадгодвиде, на дан-два, нсутрални аташен Грчкс н Шпаннјс који седоса!>ују у Нншу и к о ј и би хтели видети иешто што им сс нспоказујс. Ссм тога, ту је мој прнЈ‘атељ Ди Бошс пз „Журнала деЖенсвн н капстан Јовапоап]!, један љубазан човек, агашнран иа-рочнто страшш званичним личностима, алн којн, поред свега свогасвојства дипломатс у цивилу, ннје бно увек врло дипломагски.Ни Војвода Пупшк, нп пуковиик Павловић ле иоссћују мсиажу.

Према ирсдседниково.ч столу налази се доста столовл, зау-зетн.ч, по хнерар.чијско.м рсду, од мноштва војних и граћанскихлица. Сасвнм у дну нма јсдан сто где смех ннкада не престајс па

чак 'И кад је цела сала јако озбиљна. За тим столом седн Сло-бодан Јовановпћ, који без предаха сниа својс малс пакости чмјомтајном вешто располаже.

Од вре.мепа на времс, има свечашгх ручковл и вечера каддолазе угледни гостн, као Сер и Ледн Пеист, н т. д., нлн опст кадодлази иека мпснја. Тако је бно прослављсп одлалак миснјсшкотских госпођа које су иапустилс Крагујсваи за Параћин. Тевечсри ималп смо чак гардијску .музнку која нас је увессл.авала

изабраним тачкама. А свим тим је упрлвљао онај одличнн пу-ковннк Аитонно Мптровић, енеогичиом руком, каткзд мало по-тсжом иа вслику муку ордонанасз.

Нс могу говорнтн о Крагујевцу, а дл не помснем „прссбиро",одслеље за заштиту Главног Стана, којим је } прављао, као и у



57

Ваљеву. Слободан Јоваповић. Ту је он апсолутни господзр, то јењегова ствар. Он је ту намесшо мноштво младнх људи и људн

зрелнх годнна, који налазе да је лакше дрлатн перо нсго пушку,У осталом, они се не служе суашие често својнм пером. Онн те-рају шалу п то је готово све шго од њи\ тражи њпхов шеф. Туопет такоЈје налазимо про<ј)есора Брану Петронијсии1'1а који читаи философира и предузнма пајсавесннје мере предостожностипротнв рђави.ч микроба. Пријател. Слободан је јединн којн заистаради. Он готово сасвим сам сачињава Ратни Дневник, новиневојске. Али ова.ј посао остаилза му још доста времена да се за-

бавља са својнм особљем и да оргаиизује то.мболе иа ко јЧ|мп сре1>ни добитник добија ћурапа. Не!*у иикад заборавити онајпрвн спрат једне прострапе куНе у главној улици, где је човекбио сигуран да Не помало да се разоноди, ако му ]е сувнше билодосадно у дане кад је бнло рђаво време.

У једној малој повученој куПи ;кнви и радн Војвода Путннкса с в о ј о м дссном руко.м, нуковииком Живком ПавловиКем. Нзе-гова астма је још пошла на горе. Готово стално га потрсеа мучаи

и болап кашал.. Он је чесго принуђсп 'да остаие у кревету, алион продужава да ради дању н но1|у са Павловићем којн седипорсд кревета као милосрдна сестра. Ои готопо не прмма вишеникога сем шефова свога штаба. Имао сам ипак срсКу да меиеприми. Нашао сам се тада пред једним старцем врло, врло бо-леспнм, кога једино њсгов патриотнзам, |цсгово пожртвопање зањегову земл.у још одржава међу живпма. Ои сада зпа ко сам иговори мп отвореног срца. Слаби звуци његовпх речи мучно на-

пуштају њсгове бледс усне. Он јс стално прнморан да се прекида;напад кашља тресс тада ово истрошено тело. Он ми прича свссвоје зебње, али такође све своје наде. Србнја хоКе. опа требода живи! Он мс полако ирати до нзлаза готово се више не држина ногама и, док ја силазим нпл степепице, он ми и порсд једногновог наступа кашл.а кажс збогом својо.м руком бел меса. То јепоследњп успомена коју имам о овом човеку, човеку који је биохерој самоодрнцања и мученик. Инсам га вишс видео, Даиас,после дугог изгнанствп у пријатељској земљн. љегово тело по-ч.ша V родној грудн у београдском гробл.у. Ишао сам тамо нахаџнлук н ннсам могао да се уздржим да не помислнм да мссто ј <1 овај гроб нкјс у 0 8 0 м баналном гробљу. Њсгово место бнлобн на једном од најинших врхунаиа српске отаџбинс где би његовковчег, нзложен слободно.м вазду.ху, супцу н бурп, могао посмз-



58

трати све оне земље за које је Војвода Путник живео, патио

се и умро.ДуховЕга атмосфера у Крагујевцу нијс вишс иста као у Ва-љевЈг. У Ваљеву још се било у пуној акцијн. Успесн и недаће ни-зале су се н човек није имао времена да мисли дад>е од сутра.Поврх тога, одушевљење првих дана било је још живо. Фран-цуска, Енглеска, Русија биле су се дигле да бране Право н Сло-боду. Такви савезници нису могли пустити да се прегази Србија.И заиста, била је Марна која је допуштала све наде. Од тог доба,рат се преобразно иа француском фронту у рат отпора, рат

кртица, као што су говорили „поали”, где се иапредовало илиуступа-ло само по десетак метара. У Русији, после два знатпауспеха, почела је црна серија где не само што је био изгубљенсав добитак, веН је непријатељ дубоко продро у руску земљу.Варшава је већ била у рукама Немаца. На српском фронту, послепезаборавног Потиорековог пораза у децембру 1914, била Јенеактивност, отежаиа тнфусном заразом која је десетковалавојску и грађанско сгановништво.

Све ово тиштало је духове и, разговарајуНи са мном једанстари резервни капетан, врло добар посматрач, рекао ми је: „У трнрата биле су код нас трн фазе: у српско-турском рату то је билоодушевљење, у српско-бугарском рату освета, у садашњем ратуапатија". Мој капетан се преварио што се тиче последњег рата.Ннје владала апатија, веН ресигнација. Да, ресигнација чами уКрагујевцу, али она ипак ие спречава да се сви падају и верујуда Не, најзад, право триумфовати и свн су решепн да се боре до

последње капи крви.Рат траје и добар склад нзмеђу сзвезника, који више неподржава одушевљење нз првнх дана, долази у опасност да сепомути. Мала Србија мајвнше страда због овог стања ствари.Мучне борбе на француском фронту, недађе на руској ратнојпозоршшн чине да великн савезници желе Једиу диверсију којаби олакшала ова два фронта. И у њиховој мисли, српска војскаби требзла да то изврши, цредузинајући офаисиву против Аустро-Угарске. „Готово више нема трупа против вас. Вн више не чнннте

нншта. Пређите Саву и Дунав н пођите на Будимпешту. кажуЛондон, Париз и Петроград. „Ми то не можемо. Наше трупе судесетковане тифусом, пошто су нзгубиле много људн прошле

јесенн у крвавим борабма на Церу и Јадру, на Руднику н Колу-абрн. Ако смо мало бољс опремљени него раннје, нама ипак недо-



59

стаје мпого пајпотреГти.јнх стпари да се упустимо у сличиу аоан-туру. И, рсцимо да упутимо 150.000 до 200.000 људи у Мађарску,ко Ке браннти наших око 1000 километара границе од Бугарскекоја чека само згодан момекат да нас нападне? Најзад, акоАустро-Немцн одвоје са свог руског фронта једну јаку војску —а онн то могу да учине — која Ке пресе^и нашу и уништити је,да лн Не вама битн нешто боље оида кад непријатељ заузмеСрбију и пружи руку преко Бугарске, немоћне или оећ задобпјенеза цеитралне силе, Турцима? Ми бисмо радо пошлм у Будимпешту,али замените онда нашу војску у Србији са 150.000 савезннчкнхвојника", одговара Крагујевац. Велики савезницн одговарају: „Мине можемо да одвојимо толике снаге у Србију чији је фронт самосиоредии фроит, Главни фронт је француски, а затим руски. Напашој странн иеће се извојевати одсудна победа. Вн можете безбриге превести вашу војску с друге стране, јер немате ничега дасе бојите од Бугарске, Она ће остати нсутрална илн ће она битис нама. Иаши дипломатн одоздо кам то тврде. Нападннте, цеосвст треба да радн, а ие да не чини ништа као ви сада”. Алн ве-лики савезници су се двоструко преварили, Најпре, Бугарска ннјеостала пеутрална, она се борила на страни иснтралпих царевина.Затим, одсудна иобеда у рату нзвојевана је на Добром Пољу.Без ове победе, пораз Немаца био би далеко од тога да будепотпун. 150.000 савезннчких војника, упућених у пролеће 1915 уСрбију, скратили би рат за три године.

Поврх того, дипломатске битке које се воде у овом тренутку,исто толико су важне као и стратегијске битке. Русима не идедобро и савезиици Антаите требају иових снага, регрутованихмеђу неутралнима. Стога би они хтелн увући у борбу и Руму-нмју. Али овс зсмље чека.ју да им се маспо плати њихова помоћ,а савезницн, то јест Русија, Енглеска, Фраицуска обећавају нмсве што хоће . . . на штету Србије и без њеног питања. Тако јеобсћано Бугарској, у случају да Србија добпје Босну и Херцсго-впну, да јој се уступи цела српска Македонија: Велес, Штии,Битољ, Прилеп и, чагс, Охрид. Она бн исто тако добила од грчкестрлне Кавалу, Драму, Серес. Најзад, уступа јој се Једрене и

лииија Миднје. Тако бн мирно лншили Србију плода њена двапоследња рата. Срби не траже ништз, алп они нсто тако иеће дасе располаже њнховом тернторнјом чак да се п не питају. И оииимају потпуно право!



60

Румунима савезници обећавају као исну за шихову интер-вснцију цео Банат до Земуна, Буковину и Трансилванију. Румуниод своје стране вратили би Бугарима што су им узели 1913.

Поред тога, Италија се креће. Оиа је већ тражила каоодштету за свој улазак у рат један део Далмације са Сплитом,Шибеником и острв'има, Трст, Ријеку и Трентин, руднике у Ту-нису, землншге у Малој Азији и Додеканезу. Сада она неће Ве-лнку Србију — још се није говорило о Југославнјн — али онажели мноштао малих балканских држава у којима би она лакоуспоставида свој утицај. Тако она сада флертује иза кулиса саоним старим лукавцем као што је био црногорски Краљ Никола.

Она за то тражн аутономију Хрватске и подржава начело потребеалбаиске државе.

Док тако располажу, и не питајући је, са малом савезницом,велики делс између себе кожу Аустро-Угарске и Немачке. Енглеска,на пример, тражи све немачке колоније. Она која је жртвована,то је Србија. Па ипак, она не заслужује такав поступак. Најпре,оиа је тукла зајрдничког непријатеља. Затим, верна своме обе-1шњу, она је увек одбијала сепаратни мир. Чак у овом тренутку

Аустро-Угарска тражи да са њом закључи мнр и то поередствомрумуиског државннка Маргиломана. Аустро-Угарска би уступилаСрбмји Босну, али она одбијз. „Рат је почео у нашој земљи”,казао ми јс Прмнц Регент, „и поред свега тога што је он биоодлучен н што би био плануо такође из неке друге побуде, да нисунашли као нзговор сарајевски атентат, Србија намерава да останеверна обавезама које је преузела према својнм савезннцима”.

То су запста бнле плсмените речи, ако човек познаје дипло-

матску акцнју великих сила Антанте, акцнју која може даобесчрабри п најхрабрије. Руси се показују готово увек иајнепо-пустљивији. Војска Карађорђевићд морала је да заузме један деоДлбаније до Елбасана да би могла дз се брзни. Као и 1913, рођенисавезншш Србије хоће да је одатле изагнају и Великн Кнез Ни-колај упутио Је јсдан бесаи тслеграм принцу Александру. Са-везнпцп и Великн Кнез Мнколај гштпуно заборављају да акоситуација инје тако добра као што би могла да буде кривицапада на првом месту на иедостатке Руса који се дају глупо хватати

као питоми зечеви.Маперви Бугарске су ззпкмљнви. Њено држањс остаје за-

гонетио. ЉоЈ на челу стоји краљ који је много вшие Мађар нНемац мего Бугарип, и отворено аустрофилско мнннстарство.



61

Рлдославов је студирао у Хпјделбергу н познаг као стари при-сталица Сгамбулова. Његове везе и његовн аустро и германо.филски осећаји познати су. С друге стране, један део народа

држи се Русије н влада је приморана да му мнни уступке. Онато чнии на начин Салаидриног кабинета пре уласка Италије урат, а који је, остајући потајно на страни Тројног Споразума,преговарао форме ради са Аустријом. Исто тако, Радославов.т>евкабинет преговара са Русијом. Ипак, да би учннио споразум не-могућпим, он поставља неоствариве услове. Тако он тражи песамо целу Млкедоиију, подразумевајући ту и део о чнјем припа-дању је требала, по српско-бугарској коноенцији од 1912, даодлучи арбитража руског цара, него он још иште српске варошмПирот, Врање, Зајечар н, поврх тога, излазак иа Јадранско Море,дакле он хоће да анектује бар један део Албаније. Ови захтевису такви да, никада, српска влада не би могла да их прими и тотим мање, јер зна да су Бугари незаснги. Они ће онда тражитии Ннш којп им .је давао сан-сгефански пројект Руса Игњатијева,и долииу Мораве као прнродио продужење вардарске долине. Цеоснет у Крагујеппу има врло јасан утисак дл су се Бугари решиливећ одавно. Онн су већ на странн централних сила н чекају само

повол>ну прнлику, где је успех осигураи, да отворено стану противсавезника Антанте.

Али еиглески, француски и руски дипломатн не влдеопасност. Онн су убсђени да Бугари са.мо траже да пођу с њимапод.условом да н.\ Србија плати. Ова заслепљеност постаде простоневероватна на кра.ју лета, кад савезннци нарећују Србима иГринма да даду Бугарима целу Македоннју и кад ови поеледњи,иоред све српске рсснгнацпје, постављају пове захтеве да добију

времена да заврше своје прнпреме за улазак у рат нз стрлницентралннх царевина. Па чак н последњем тренутку, кад је иа-ређена бугарека мобилизацнја, ови слепци илн лудаци мнсле да

је ова мпбилнЈацнјп управљепа против Турске. Тако, кад српскимшшстар у Софији, Чолак Антић интерпелнше еиглеског минн-стра због мобилнзације, овпј му одговара: „Алп зар нс пидитеда је она управљеиа иротин Турске? Бугари су е нама”. Коликосу учинили зл.; слвезницнма, а марочнто Србнма разнн Паиафие,

Трубецкој и т. д., то се не да замислити. Зар овај последњи ниЈезапретно да ће Србија савезннца бити потпуно напуштена, зкопредузме ма шта било против Бутарске? У мстпну, влдда Крал>зПетра није се никад варала о правнм намерама Софнје н, у по-



62

следњем тренутку, предложила је својим савезннцнма да спречнбугарски иарод, заузнмајући престоницу Бугарске. Заслеп.Ђеност,

апсолутнн недостатак далековидности дипломата великих савез-инчких снла били су разлог српског слома у јесен 1915.

Грчка је званична савезница Србије. Савез је пре свегабалкански савез и српска влада није тражила помоћ прнликомаустро-угарског нлпадаја. Она је пристала на грчку иеутралност,иадајући се да опа неутралиост буде пријател.ска. Али Грчка нијенграла искреиу игру. Тако, у тренутку српског повлачења у но-нембру 1914 принц Александар затражио је од свог завезника,

грчког краља, иреко свога министра у Атини да му позајми шестбатерија брдских топова, јединих које су се могле употребитну блату као што је тада било на путевима Србије. Коистантинодговара да, личио, он нема мишта против ге позајмипе, али дасе шеф његовог генераштаба, Дусмани, томе противи због 6у-гарске претње. У пролеће 1915, прпнц Александар је помово трз-жио од Грка локомотнве и вагоне које су ммали и ннсу употребља-вали. Принц обећава да их замени новим локомативама и ваго-нима у року од једног месеца, пошто је Србија учинила поруџбинуу Америци, која је требала да буде готова у то.м часу. Али Грципоново одбијају, и ако савршено знају да је стари материал на

једној прузи Солун—Ниш за снабдевање Србије и Румуније биоапеолутно иедовољан. Срећом је Веиизелос бно у Атини, и он јеувек био искрен пријатељ свога српског суседа. Без њега врло ' је вероватно да би Конетантин и његова гермаиофилска странкаучинили још неколико опасннјих подвала својој савезници. Неко-лико месецн касније, краљевска Грчка је отворсно издала своје

свечане обавезе према Србијн.Држање Румуније према своме еуседу такође није бнло

искрено. Мало времена пре рата, РумуниЈа је пмала тсшкоћа саБугарском. Десила су се доста озбил.ни пограничин ипцидентн.Румунија је тада пнтала Србију да ли би она евентуално пошласа њом против Бугара. На афирматмвни одговор, Румунија излажествар поблкже и Србији поново одговара афирмативио. У тодолази аусгро-угарскн улгиматум и Београд предвиђа да Бугари

неће пропустити ову прилику за реванш. Тала српска влада пнтада ли би Румунија ннтервеннсала у случају да Бугарска нападиеЈ'Али Букурешт је одговорио да један општи европски рат цепаБукурешки Уговор. Румунија је дакле остала неутрална и завреме своје неутралностн, она је зараднла много новца. Ипак



63

трсба признати да је држање Румумије, пре њеног уласка у рат,било увек прнјатељско за Србију.

Публика инје знала све ово што причам, али оно што је

знала, већ је било довољио да изазове код ње извесну нелагод-ност. То је био период кад су се Србија и њени савезницн нај-мање разумевали. Па нпак имало се поверења у крајњнисход борбе.

Док међунзродна дипломатска снтуација већ задаје достабриге српским родољубнма, љихови носланици који зассдају уНишу још је више отежавају. Посланицн, пошто су нзгласализакон ирема којему изабраници не морају служити у војсцн, пре-

нели су Скупштину у унутрашњост и ту продужавају своје по-слове и, такође своје страначке свађе. Ове последње изазивајумииистарске кризе и оие дају жалостан утисак у ситуацнјк у којојсе налазм зем.ља. Да лн је сувише тражити од посланика да по-кажу пример народне слоге у тренутку кад хиљаде н хиљадељпхових сународника жртвују свој живот за спас Отаџбинс? Уснаком случају, посланици пишке и крфске Скупштине иису далновај прнмер.

И док се диломати и политичари узрујавају, живот се у Кра-гујевцу пррдужава мирно очекујући догађајс којн су нмалн данз темеља преобразе српску отаџбину и даду један тако крвапдеманти тобожњој разборитости дипломата Антанте. Поља сулепа. Радн се ту неуморно. Алн ту човек видн само жене, старцен децу где воде снажне волове који вуку велика кола гтуна мн-рисног сена или који жању златно жнто. Ја шетам без цнља поопим пољима која илгледају мирна н, на једном завијутку пута,пашао сам се пред иојгшчкнм гробљем. Колико крстовлЈ Страшно

је вндети простор овог тгоља покоја. Читам натписе на простимкрстачама, постројеинма као војннци на команду „мирно”, Имаич које носе датум 1913, али велика већина је од 1914 и 1915. Пмапокојника свих година: 17 годнна, 20 година, 25, 35, 40, 50, 00година. Има нх ту на хиљаде. Већина гробовз су бсз украса. Нанајстаријнма прирола је учинила да никне обилно трава н пољскоцвеће. На нскима је усађена тробојна застава. То су гробовн по-којника чнјн роднтељн живе у Крагујевцу или у околиии. Најзад.

пеколико крстача носе напомену „непознат”.На улазу у гробље, једна колиба од сламе на коју се узве-

рала лоза од бундеве својнм дугим рукамз, прстпанима лепнмлншћем и крупним жутим иветовнмз. Овде живе чуварн гробља,



два-три чиче из треКег позива. Огш еу постали философи, откадсу видели толико жалости!

Излазећи из гробља, наишао сам на једаи мали логор другог

позива. То је био час вечере н страже заузнмају своје место дачувају парк, пун дивних волова са дугачким роговима, и две ве-лике хаубице које чекају нови посао. Војници, лре него штозаспе под својим привременим шаторима, изазивају сећање насвој мали завичај песмом, праћеном та.мбурицом коју онисами праве.

Ето какво је било пролеће 1915 у Крагујевцу. Затишје послевеликих жалости и атмосфера препуна тешких неодрсђених

претња, али оне ипак ннсу успеле да малакше храброст оних одкојих је многима било су!>ено да ускоро нађу смрт.

НА ДУНАВСКОМ ФРОНТУ'

Као што сам већ казао, овог пролећа и овог лета 1915 фронт

је био миран. Ипак, српска војска је распоређена дуж границадржаве. Она их је чак и прешла са стране Вишеграда и била јеприморана да заузме известан део Албаније због немира и отво-рено непријатељских намера овог мало погодног суседа. Ипак,Србија није никад имала жеље да ова окупација остане дефини-тнвна. Стари Пашић ми је изјавио овим поводом: ,.Ми нећемоАлбанију. Мн је сувише добро познајемо. То је осињак и свакионај који завуче у њега руку, бива убоден. Ми само хоћемо да

она буде истински независна, а не играчка у рукама других’\ Оверечп изражавају добро опште осеНање земље Карађорђевића.Војска чека. Њен привремени одмор тек је ретко прекидан покојим малим окршаЈ*ем без важности. Да не зарђају топовн ипушке, пуца се, покаткад и непријатељ одговара, али штете на-несене на обема странама овим „двобојима*’ безначајнс су. Је-дшш Београд чини изузетак. Аустро-Ма1>ар|| продужавају даогорчено иападају на престоницу. Алн онн пуштају само своје

топове да говоре. Њихове трупе се добро чувају да покушајуда пређу реку, знајућн да би прнјем на који би наишле, био врео.Бугарска, ј*о ш у својој лажиој неутралности, постаје све агре-еивнија. Она шаље својс комите-војнике да руше мостове иаВардару I! да убијају мноштво српских војника. Генералштаб је



65

приморап дз употреби анптне снаге да заштити Јужну Србију одупада „неутралаца” из Софије коју толико мазе иелики еавсзници.

Али, чак у затишју, српскн фронт је заннмл>ив и ја сам иско-ристио сваку прнлнку да га обнђем. ГТокушаћу да у редовнмакоји долазе, дадем утисак о њему.

На почетку пролећа 1915, нишки воз вас је избаиио у Ра-ковици и неколико преисторијских фијакера чекало вас је да иаспонезу у Београд. Касније, било је више смелостн, Воз је ишаодо Тончидера, алн ако сте хтели у1ш кодима у варош, морали стеузсти пут који иде на више, а затим пут Бањица—Славија. Топчи-дерски друм дуж Саве налази се под пуиом непријатељскомватром н кола туда ие смеју. Ипак, ако идете пешице, човск сепотпуно може послужити тим иутем. Швабе не пуцају често иаусамљене шетаче.

Иа вису, поред садашњег деднњског пута, налази се кућабанкара Булиа, скромна вила 1915, права палата 1927. Ту је се-диште одбраме вароши Београда, чнјји је шеф пуковник Туфегџић.То је храбар ратник. Он ме је примио љубазно. Говори сапршенофранцуски, али има чудиу навику да додаје после сваке пете-шесте речи питање: »К’ез1-се рав?« После традициоиалних ча-шица ракије, силазим у Београд где, овај пут, добнјам собу ухотелу „Балкапу”. Прсд овим хотелом, за време њмхове краткеокупације Београда у дсцембру 1914, Аустро-Ма^ари су билн по-дигли једна вешала и ту обссилн неког сиромашка од 17 годииапод нзговором да је припадао комитској четн. Џслат, пуковникШварц, оставио је леш мученика 24 сата на вешалнма, и офнцириПзеговог Апосголског Велкчанства мнрно су се хранили у хотелукоји је имао, као фнрму, овај доказ њиховог дивљаштва. Тек на

протесте америчке санитетске мисије леих ове жртве био јс.уклоњсн.

Швабе, од јесемн 1914, продужиле су да бомбардују Београд.Копстатујем да је шгета постала много зиатиија н да се бројгробова децс, стараца и жсна нсто тако јако ио»е!|ао. Али свет,а има га још много, сада се саевнм прнвикао нл сталму опасносткоја га вреба. На тераси „Руског Цара" која је заиста посталацентар Београда, гости се гурају. Поред официра глркизона, ту

човек внди колнко још у Београду има угледних личности. Лу-ковић, главнн уредник „Пијемонта*’ који н даље редовно излазн,др. Були, као војпи лекар којп тражн од келнера кишобран кад

5СпоЈКмаца



Аустријашш почну да бомбардују ^арош, офнцирк францускепоморске мисије и т.д. — све су то верни посетиоци овог локала.

А тврђава је даље остала нишан за непријатељске тобџије,али нова штета се много не прнмећује. Прва бомбардопања су

ве!1

толико оштетила овај историјскн споменик да се готово и невиде многобројне нове рупе, као ни факат да су здања још маловише у рушевинама пего раније. Са осматрачнице се внди једаннепријатељеки извиднички брод који је потопила српска артн-љерија, пошто га је открио француски рефлектор. Он лежи предКожарским Острвом н војннци енглеске мисије адмирала Трубриџахтели су га извући, али су се вратнли празних руку, пошто себрод заглибио у муљ. Свуда около Београда, Сава и Дунав јако

су преплавили своје обале, што карочито смета Аустро-Мађаре.Непријатељска аеронаутичка служба постала је ммого актив-нија од прошле јесеци, али, овога пута, ми имамо и иашу. Фран-цуски авиатичари су дошли да сс сместе на Бањици и добро чу-вају. Управо у овом тренутку један аустријски авион лети изнаднас, али долети један Француз н напада противника одозго,опаливши неколико метака из пушке, јер је, изгледа, заборавиосвој митраљез. Аустријанац није упораи и бежи, а Француз се

враћа на Бањнцу праћен шрапнелима с друге стране, али са су-више кратким замашајем.Дуж спољног бедема града, којн нде уз Саву и Дунав, иско-

пани су рововн које чувају војннцн. Са телескопнма који се туналазе, могу се открити монитори, прикривенн иза Земуна. Вој-ници се одмарају преко дана. Они се брију или се коцкају. Тре-нутно, њихова дужност није опасна, те им је врсме с тога до-садно. Калимегдански парк је затворен за публику. Он је исире-туран многобројним рововима н гранате су га разоранале. Ипак,поглед који ту око ужива, остаје диван. Кад пе бн било све такомирно у луци и на железничком мосту, разореиом па три места.човек би помислио да има пред еобом панораму једне земље удубоком миру, обасјане чаробном светлошћу сунца на заласку.

Инжнњерски капетан Стојановнћ долазн да ме потрджи даобиђем положаје у Топчндеру н на Чукарнцн. Кренули смо путемза Топчидерско Брдо, прелазећи преко положаја фрлшуске Јрт-љерије. Кад смо стигли близу Топчидера, један стражар трсћепо-зивац неће да нас пусти да прођемо. „Слушој — каже каиетан —

ја сам командант трупа кантонованих у Толчидеру. Куда хоћсш ллпроЈјем? Пусти нас да проду'жимо иаш пут'Ј. Ми смо нд коњима



67

и3 поред отпора, пролазимо. Млло времена иза тога, ми смо кодчукаричке фабрике, претворене у стан командаита ннжињерскогбатаљона. Једна граната од 305 разрушила је куКу дирекције овефабрике која је прнпадала Вилхелму од Хоенцолерна и принцу

од Турн-Таксиса. СреНом да је била пуста у часу кад ју је ло-годио пројектил.

Преко моста, направл>еког од трупаца и од голих дасака,долазимо на аду Цнгаплнју где нас дочекују поручник др. Сто-

јнљковић, професор физике на Уннверзитету, и командант ба-тзљона. Али ада је поплављена н страже и осматрачпице су при-времено памештене на високнм врбама које ивиче Саву. Да сетамо дође, мора се кНи чамцем.

Неко време после ове прве иосете, ја сам опет отишао нааду Циганлију. Овај пут, ока није под водом и, свуда уоколо,оргаиизована је праиа иоморска служба. У ствари, фабриковано

је неколико блинднраиих могорних лађица које се могу снабдетимитраљезима за речну одбрану. У више махова, ове лађице сузакачиле Швабе. Укрцали смо се на један од ових „монитора”,док је „подморннца” „Јадлр”, потпуно покривена оклопом, кре-тала се испред иас. Искрцалн смо се на адк и опет разгледамо

једну лађицу за одбрапу коју сс Ннглези снабдели једиом справомза бацање торпеда, али каја није блипдирана.

Упадосмо усред једне групе добровољаца чстннка, сасвнммллдих л.уди којнма командује поручиик Киршиер, и ои самдобровољац и врло храбар. Оии су баш билн поседали да једун не престају да ее шале међу собом. Капеган Стојановн11 јошувек командује овом стражом београдске одбране. Био је добарорганнзатор, што се могло закључитн и по одличном ручку којнм

нас је почастио, н који бн чнаио част ма којем бсоградском ре-сторану првог реда. Међу офнцирима нашао сам норучника Пре-ди1|а, старо позпапетво са Скеле.

Ада је покривепа раскошном, готово тропском вегетацијом.Дрвеће је порасло од пролетње поплаве. а парочито ниско жбуњекоје чиии трњак, те је човеку тешко прокрчнтн пут. Усред овешуме девнчаиског жбуња логорују војници под колнбама одграња и, понегде, у кабннама од потопљеннх бродова. То подсећа

на црначка села у централној Афрнцн. Ровони су усред шуме,добро заштнћенн од погледа Аустро-Мађара. Мапротнв, аустро-угарскн рововн, нскопанн на много голнјем терену, савршено сувидљнвн. Од времена па врсме, нпак ретко, непријлтељска арти-

5*



68

љерија баци по коју гранату која се дубоко уваљује у влажнуземљу аде и не чини много штете. Пријатно је ироводитн топледане у дубокој хладовини шуме на ади Циганлији, али ово за-довољство човек мора да скупо испашта убоднма безбројних

комараца.Иза тркалишта, у кући која је после рата служнла за стан

управнику топчидерске економије, а која сада припада тереиуштампарије Народне Банке, смештен је кантонман командантатопчидерске одбране. Непријатељ стллно бомбардује станицувеликим гранатама од 305, али није успео да погоди ни станицуни њене пруге, које добро заштићдва брежуљак. Напротив, иро-

јектилп су ископали многобројне дубоке кратере у парку, разру-

шили један мали орнамеитски храм од камена и оштетнли неко-лико од оних дивних топола коЈе су чиниле'алеју, дрвеКе које

је данас готово потпуно ишчезло.

Из Топчидера пењемо се до положаја француских морнаракојима командује мајор Пико, Ту има један дуг марнпски топод Л0, добро прикривеп од погледа протнвннчке авиације. Мор-нари су саградили неку врсту подземпе касарке са одељењимау којима су обешенн кревети с лпЦа. Њихов топ нарочито пуца

на тешку артиљернју на Бежаннјн и на мониторе. Французи жннеу одличним односнма са станошшштвом н кажу да им није ин-мало досадно, Код морнара налази се једна вслмка српска хаубнцакоја је већ дејствовала пред Једреном. Французи ме уверзвајуда је њезино гађање необично тачно.

Једног лепог н топлог дана, одлучио сам да обиђем положајеу Шлиновцу. Кад сам рано у јутро изншао из хотела ,,Балкана’\топовска паљба ме је обавестила да је дошао један аустријски

аероплан и, на небу, видим кнте од шрапнелског дима. Београђанису навнклн па овај призор и многн чак не дижу главу да гледају.Идући најпре уз Д>шав, псњемо се затнм једним доста рђа-

вим путем до положаја Шаиновца или Беле Стене. Ове положајеобразује једаи низ брежуљака, изнесених иад Дунавом, и на ко- јима су намештени Дебанжовн топови, хаубнце од 120 и једандруги франнуски марннски топ, Овн топови браие реку од бео-градских предграђа до околине Смедерева. Онн прете Панчевуи селу Овчи. Стари ДебанжовзЈ топовн још увек лепо свршавајусвој посао.

Капетап Костић н његови официри дочекују нас. Весело јеово друштво офииира на Бслој Стени. Ту је млади заставиик



69

брода Сер, француз из Алжира. Готово још дете, мален, са фнномглавом, он већ носи на својој блузи ратни крст и ОбнлиКевумедаљу. Затим, ту је Серов побратим, поручник Јанковић од Де-банжовик топова. То је почетак расположења на положају. Он

нам говори црначким жаргоном: мешавином срлског, француског,немачког и латинског. Сер је једнни који за дивно чудо разумеовај међународни језик. Али какво добро расположење код овогхраброг младића који нам се више није вратио из рата^ То јебно пљусак досетака и шаљивих прича.

Топ фрапцускс марине калази се на положају Самар, малоиспред Беле Стене. Аустрнјанцн су га тражили и пронашли, алињмхове гранате нису ианеле пикакве штете топу пн његовој по-

слузи. Као н.ичове колеге у Топчидеру, морнари на Самару са-граднли су врло чисту подземну касарну и они су обеснлн својекревете с ла1)е. Они су усвојмли једно мало српско спроче иобукли га, и овај дечко ирши њихове поруке. Два пса, ,,Петрол"п „Шпапс” и једаи овап служе нм за разоноду. Швабе су наместнле једап рефлектор на звопику панчевачке цркве н Сср ињсгови морнари хтелн би да Iа скипу. Алн то им се не дозвољава, јер српска војска пе волп да пуца на цркву. Ипак, ..Самарско

Страшило”, кзо што зову великог француског бумбара, могло је једном пуцати иа варош. Избачено је 39 велнкнх граиата у нмерспрссалија за бомбардовањс Београда. Изглсда да је го!)ањсбило успепшо, јер су станои1шци и појшшн папуштали на пратпа нос варош као ичеле кошшшу кад се у њу убаци крупаншљунак.

Бсла Стенп нијс дллеко од Сланцл, малог села у долшш где је кантонован један пук трс1)ег позива којим командује пуковник

Ивкови!), зст Војводе Путника. Овај пук се одликовао, у јесен1914, задржавши са дивном храброшћу упадачке трупе на Космају.

Месец мај 1915 био је доста буран и обилате кише којеладају не поправљају путеве, прекривеие дебелнм блатом, крозкоје сељачка кола имају муке да прокрче пут и у коме се заглиб-љују аутомобили. У осталом. аутомобилм су још доста реткн усрпској војсцн. То су иеколико старих кола која су већ била убалканском рату, и иринатна кола рсквирмрана у ночетку рата

п брзо искнарепа од врло смелнк нмпровизованих шофсра, алнмало искусннх н мало брнжљивнх. У врсме кншл, иије било ни-какно чудо да човек застане на пола пута, и требало је чекати ласе путевн потпуно осуше да се човск па н>нх усуди аутомобнлом.



70

То ми се десило у више мзхопл, а парочито у Ееограду. Шта дачовек оида ради у овој вароши где је једина разонода бнлобомбардовање? Требао је да учиии што и ја да обилази наста-њене деловс варошк или да проводи своје време код францЈткнхавиатичара на Бањици.

Најзаиимљивији од овнх делова вароши свакако је циганскаЧубура. Ту су остали сви становници, наравно сем мобилизовапих, јер, поред свега тога што је већина њих сиромашна, они се номогу одвојити од својих страћара и од својих ирња. У остало.м,овај кварт релативно ретко прнма непријатељске грапате. Чимсе човек овамо упути, ваше присуство је примећено и ,,кмет" ко-лоније долази да вас поздрави и позива вас на једну ракију у

једну од оних жизописних кафаница које, данас, све више ишче-завају. Ако сте странац који не говори српски, зову „зваинчног"тумача, Добривоја Попадића, једну врсту старог пропалице који је био, некада, студент у Паризу н Монпелнеу н којн говориванредно француски. На крају крајева, добар тнп н одушевљенродољуб кога је алкохол срозао. Са меланхолијом оп ва.м прнчао ономе лепоме времену кад је био млад студент у ФранцускоЈ,верујући у будућност пуну обећања. Сада Ј'е он рушевина, која

чак више нема снаге да уз.ме пушку да бранн своју земљу. Дали је једна милосрдна гранатз за увек успавала ову слабу н за-блуделу душу која би боље во!)еиз, можда дала Ј*едног хероја?

Цигани, л>уди и жене, окружују пас. Опн су много страдалн, јер су ЦЈвабе, приликом своје кратке окупације Веограда, многоњих одвели као таоце. Онп су узнемирени због судбнне с в о ј*н х

о којнма ие знају више шзшта. Опи вас моле да учнннтс све ипоможете да се ослободе њ и х о в и синови, њихови мужеви, њнхона

браћа. Авај, ми смо немоћнн, али, да им дадемо мало иаде, обе-ћавамо пм да ћемо можда постићи некн рссулгат пптервеицнјомженевског Црвеиог Крста.

АвиацнЈ*а на Бањицн још Ј*е потпуно фраицуска. Има ипакмало језгро српске авиашф, сада у Пожареицу, али њих две ћесе стопити тек касније на солунском фронту. Шеф фрапцускеавнатнчке мисије то је мајор Внгра, ватрен пријагсл. Србпје к о ј ’и

ће такоће командовати, с вслмким успехом, с|>раннуско-српском

авиацијом до тренутка кад су га интриге љубоморннх (јјраинускихдругова удаљнле са српског фронта и одззеле у Француску, гдесе поново нстакао. Витра је остао одап својим српским друго-вима и, кад сам га срео после рата у Парнзу, могао сам утврдити



71

да је његопа најдража жеља била да понопо види оне са којимасе патио, борио и ме!>у којима је осгавио топлнх пријатељставакоја се не гасе. Зашто они који управљају младом и храбром

југословепском авиацијом нису начинили места овом францускомпобратнму који је био творац њихове авиације?Његов српски помоНпнк и његов нераздвојни пријатељ бно

је капетан Предић, сада директор једне од најоећих банака упрестоници. Овог љубазног човека, увек спремног да вам чиниуслуге, заволеле су све његове француеке колеге. Као пилотн, тусу Пољан који је био један од правих и најславшгјмх авиатичара,

' Анжелзер, де Ларанти, који је касни.је погинуо иа француском

фронту, Тироеи, Мавети, Мартине, нсто тако један од првих уавиацији, и Мортире који је служно као осматрач. Нашао сампоново касиије на солунском фроцту Тероеиа, Маветиа и Мартн-неа који је погинуо у једком глупом песрећиом случају у Микри.Као лекар ескадрилс налази се Др. Дима којн Ке касније бнтишеф „бара” у Вертекопу. Војннк-шофер је с јш најбогатијег па-риског Ротшнлда. У више мзхово, ишао сам у ваздушне шетњеса де Ларантием иа оним фармамнма које су ве1» назпвалн „ка-

везима за кокошке” и које’впше ннсу хтели на солупском фронту.То је свечаност летстп са једним пнлотом ове вредности. Он себрзо дигао од земл.е с аппратом и ми се пењемо у правцу Авале.Апарат се диже без сметње и човек Ие осећа да се диже. Једииокуће постају све мпње, а људи као мравн. Пејсаж добнја изгледгеографскс кпрте иа којој се шнно оцртавају путевн и ровови.Летимо иад Авалом иа 1400 метара виспне и гурамо према Раљи.Затим се обраћамо прсма Смедереву да идемо дуж Дуиава. Вра-ћмјући се над Беогрпд, скрећемо према Земуну. ппнмајућн каопоздран неколико шраннела, и враћамо сс на Гсш.нну. Кал смостнглн иад хангарс, де Лпрантн зауставља мотор н ми сс спу-штамо у вретену на аеродром. Анарат лагапо додирује зсмљу,док наше ушн брује од наглог спуштања.

Логор је прло добро оргЈннзован. Вслнкн л ленн хаигарнод платна заштићлвају апараге. Порсд њега, почслц су правитииови логор, на пола укопап у земл.и, за зиму. Нажалост, он нијеупотребљеи. Свуда влада савршен рсд. 01|шцирн п војиици одр-

жавају мећу собом најбол.е одиосе. Они су другови, алн у истовреме знају да је, за нзвојевање победе, лотребнл сгрога дисцк-плмна. Бањпчкп логор има две „маскоте” : једну свињу и једиогпаткл кога су војннци крстили нмспом „Босне", јер је бно брбљивкао и онај.



72

Одмах поред логора налази се хангар за прнчвршћени Оалонкоји је недавно примљеи из Русије, То је један леп балон чијаалуминијска углаченост блешти под сунцем као сребро. Војницн

се шале његовим обликом који подсеКа, са шеговим додатком,иа известан део људског тела. Један капетан командује маневри-сањем ове ратне спреме и он је горд да је показује онима којндолазе да га посете.

Исто тако поред Француза логорује албански батаљои, обра-зован од младића из арнаутских крајева Јужне Србнје. Има право-славних и муслимана. Изводе их да манервншу пред нама. Обу-чеии у руске блузе, „каки" боје, они су дивнн у гипкости и пре-цизности. Мајор Витра којн је с иама м који је био пешак прснего што је постао авизтичар, одушевљен је њима.

Према Белој Стеии, на Дунаву, налазе се три острва одкојих је Стефанац и Ђавоље Острво у нашим рукама. Њих брани‘један одред којим командује капетан Антоновић. То су четници.Ишао сам да живнм неколико дана еа овим храбрима и не могудати бољн опис од онога којн сам тада упутио листовима. Ево ги:

„Налазим се на Ђаволском Острву, једином од оних много-бројних дунавских острва, иа аустро-угарском територнју, које

у( садашњем часу држи српска војска. Иема нмједне куће за ста-новање иа овом земљишту, јер, добрнм делом године, њсга плавсмутне водс вслике рске. Даиас, острво је покривепо жбуњсм којерасте густо изме1>у врба. Ово мало подсећа на тропску н ч>'ДО-'вишпу вегетацију бразилског „мато", којим сам пролазио предве године.

Усред овог жбуња ггалазн се логор добропол.аца четннкакојима јс поверена част да браме ову предстражу српске војске

и они су ме позвали да, за неколнко дана, делим с њима гвиховескромне оброке.Добровољци, које у земљп називају комитама или, боље,

четницима, престав.љају страх н ужас за војиике старог ФранцаЈосифа. Данас, српски комнта-чстник нреобразно се у добро-вољног војникл. Зашто онда шгсу просто уврстили ове л.удс упукове? Запитаће онај који не позиаје балканске земље. Разлозису за то ови: најпре, много ових добровољаца-четника неЈ1ајугодмне да редовно ступе у војску; п онда, један изввстан бројмеђу њима, н ако је српске народности, ннје нз соме Краљешшс.Затим, то су младићи којн хоће да жртвују свој жнвот за па-трнотску ствар н који тражс нарочнто опзсне мисије зз којс бн



73

сс надлежни колебали да их даду у нзвршење војницима, којису често очеви иородица. Најзад, четницима, управо зато штосгапљају спој живот сваког тренутка ца коцку, треба извеснаслобода која им се не би никако могла дозволити у пуку.

Ипак, српеки ратни четиици сачнњавају део редовне војске.Поред свега тога што се мало пази на форму, дисциплииа је кодчетника врло строга и грешке о њу казне се врло строго.

Дакле, ја сам био примљен у средини ових нарочитихвојника. Једна делегација дошла је да ме прихвати на дунавскојобали и довела ме, кроз шибљак, до неке врсте црначког села,

потпуно сакрнвеног под врбама. Људи су саградили колибе изизукрштапог грања п покрили нх сламом и трскои. Једна странастана остављена је отворена за встрење. Свуда се ложе ватре дасе растерају димом безбројни комарци.

На улазу у логор, један млад регрут чува стражу. Он јошннје „обучен” и цела одећа му се састоји од кошуље и панталона.Босоког, са дечачким лицем и са иушком о рамену, то је правилик сппкилота пз велнке револуције.

Нудс ми прву члшу ракије да мн пожелс добродошлицу и јасе користим ирилнком да осмотрпм своје домаћние. Ту је једанстари компта нз Куманова. 1Бсгово опаљено лице, са крупнимцрним обрнама и са брадом истс боје и брнжљиво раздељеном,епергнчно јс. Он носи сељачко одело са шубаром са српскиморлом, а реденици са више редова, опасују га као оклоп. То јестарац којм је, пре десст годииа, четовао у Македонији, и зато онне носм војничку блузу коју су усвојили готово сви младићи.

Псред њега је један круиан младић са веселим нзразом: Воја. Он је типограф у Београду и, уместо да је отншао у свој пук, он јетражио новллстнцу да може да нзллже свој живот у смелим чет-ничкпм потхватнмл. Бранко, човек псдесетих годнна, са дугимспуштеиим проседпм брцима, био де прс рата ирвн рачуновођа једне велике бапке у престошши. Из разлога што је прешао го-дипе за службу у војсци, он се уписао у четнике. Један витакмладић сл фином и отменом главом, утегнут је својнм рсдени-

цнма који му се аењу до груди. То јс један Србин из Папчева — још ма1)арске впроши — к<м» није хтео да пуца иа своју браћу.Представљају мн тлкоНе једиог човека од двадссетак година. Њс-I ово лнце са развнјеинм чељустпма не наличп на српско. Он



74

долази из Бугарске и внше воли да пуца са Словенима противАустрнје нсго да будс приморан од свога краља да се бори узДвоструки Савез и уз Турке.

Четииии-добровољци имају своју заставу. То је она истазастова коју су носнли босански добровољин за врсме босаискогустаика под командом Петра КарађорђевлНа, тада Петра Мрко*љиНа, данас Петра Ј, Краља Србије,

Сада моји нови познаниии хоће да походим њихове рововеи ми пролазимо испод шибљака до ббале Дунава. Други чстницичувају стражу у рововнма, брижлЈИВО израђеннм. Поред њих,

једва на 200 метара од непрнјатсља, један млади комита бацио

је удице и одлази, од времсна иа времс, бсзбрижно, да извлачидивне шаране и штуке, које су се дале иамамити глистама саудица. Међутим осматрач је приметио један необнчан покретс друге страие реке, и, зачас, пушке чстника, отете раније одТурака, почињу да сеју куршуме преко Дуиавз; на пушкарањеодмах одговара двострука детоггација аустријских куршума.

После овог окршаја праПамо се у логор, јср всП почињеда се спушта мрак. Догор јс сада сасвнм живописан са својим

колибама осветљеиим всликим ватрама над којима цврче лопции изнад којнх људи, у прслуцнма, окреНу дуге рижњеве сапрасиНимп.

Усред трпезарије иамештен је сто за којнм заузимамо место,док се четници купе око колпбе, фантастично осветљене црвеномсветлошПу жеравице. Ускоро онн почнњу да певају своје мслан-холичне песме н, кад су стигли цнгански свирачи нз оближњеглогора неког батзљона треНег познва, онн поведоше ђаволскакола. Добро располои<ење јс заразно, и официрн, па и сам ја,најзад се хватамо у коло које, у дугој индијској поворцн, претр-чаваше логор кроз ватру од распаљеног жара.

Поноћ је, време да се спава, јер сутрашњи програм је и су-вншс велик. Куцамо се чашама послсдњи пут, док људи запеваше’лепу и озбиљну српску химну. Са кревета од сена нз моје колибеи браиећи се колнко боље умсм од комараца, чујем до зорепесме ових младнћа који неће да спавају и који су жртвовалнсвој живот".

После Београда н дуж Дунава, први положзј од великеважности јесте Смедерево. Хоћу тамо да пођем, али то није таколако у ово пролеће кад се суице нзмењује сз кишом и кад блатона рђавим путевима није имало времена да се осуши. Мпак одла-



75

зимо колима, у једној стародревиој „викторији", и стижсмо јсдиим прнстојио испроваљиваним путем и кораком у Болеч, гдетреба хранити коње. Тек што смо се поново кренули, време секвари н почнњу да падају крупне капље које се, ускоро, претва-рају у пљусак. Пут постаје тада страховит н, често, примораннсмо да се скидамо с кола да бн коњи моглн да нзвуку кола изрупа, нспуњених блатом и водом.

Најзад, стижслт у Гроцку у 15 сати после подне. Као свудаиа фронту, наилазнло иа леп дочек код команданта станице.Он нас одврзНа да за данас крећемо даље. Због киша, пут заСмсдерепо постао јс готов неупотребљив. Решавам се дакле дапроведе поП у овом селу иа обали Дунава. Наше трупе држедесиу обалу и малу аду према њој; Швабе имају леву обалу,али не пуцају често. Руси су наместили иа обали реке и сасвимблплу села станицу за торпедирање. Да ли су торпеди честобили употребљавани? Не знам, алн сумњам. Али оно што знам, то јс да ме млади офицнр који ме дочекујс на станицн, запрепа-шПује спојом дотерапошНу: велнчанствене лаковане чизме без-мједпс мрл.е од блага поред свега р1)авог временл, блуза од финог

сукпа, утегнута у струку широкнм сјајним појасом као огледа-лом. Човек Гж рскао да онај млпдиП полазн на какав бал. На бре-жуљку су намошпмш српскп топови , од 75, и два енглеска од 120,ко.шми командујс један од нпшнх, али нма међу својом десетнномт.удн послуге три ешлеска војника. Док ми ови последњиобјншњапају у јсдном жнвонисном жаргону, мешавииом еиглескогса неколико српских речи изговорених на енглески начмн, какосс рукује њнховим топовима на које су они врло горди, киша

почнњс дн пада пљуском. СреНом, командантова земуница јеблизу п ми можемо да сс у њу склоннмо н да пијемо чаја прзкпјс. Шго се можс пити иа фронту, тоје невероватно! Кад смосе пратилн у Гронку, били смо искисли као мишеви, алн за бо-гагом всчером која нам јс пзнссепа и за којом су нам се прндру-жилл два лекара фронцуске нојнс мисије, Е1алтер и Фале, нмамоврсмена да се осушнмо споља и дп се покваснмо изнутра.

Сутрадан ујутро било је лспо време и једиа сел.ачка кола

монезошс нас за Смедерсво. Мсстнмнце, пут је страховит н ја сс још длнпс нитам како су наша два коњиНа лшгла да извуку својтерст. Нлпротнн. видик је диван, чнм се стигнс на внсораван. Прсдиама, у дну и у лакој јутарњој маглп Смедерево са својим градом;нза нас Гроцкл, сва загњурена у зсленило. Али пут пролази нспред

Ј



76

једног положаја трупа, а немогуНс јс проћи нсџред ма кога по-ложаја, а да вас не позову да нешто узмете. Резервни капстаи

Месаровић, — у.мро је касније — довнкује нас. Немогуће одбитида ее не обредимо по нсколико пута ракијом и кафом, коју намнуди. Најзад се спуштамо према Смедереву и идемо поново д}'жобале Дунава на доглед пепрнјатеља. Али они се ие усуђују даПУДЗЈ*Уна нас, јер знају да ће мајор Сро који командује у вароши,вратити сваки метак гранатама избаченим на мађарска ссла. Тусу, прошле јесени, Вардарцн тукли 6000 Шваба. *

Наш долазак је бно јављсп и официри пас чекају на улазу

у варош. Главии стаи је смештеи у школи. Срб ту командује ито тако добро да војници, говорећи о њему, кажу: „Благи Богна небу и мајор Срб у Смедереву”. Срб је диван човек, правичовек од старог колена. Врло иителигентан, храбар до неустра-шнвости и војник од главе до пете, он воли живот, не бри-иући се за сутра. Његови војници га обожавају, а његовиофицирн га воле. Умро је у Русији, убијен од бољшевика.Сачуваћу увек верну успомену иа овог храброг и веселог

друга који Је остао за мене оваплоћење српског војника изВеликог Рата. У Смедереву је био и поп Јањнћ, тада пуковскисвештеник који Је постао касније министар вера. Смедеревскнпоп јс наЈвеселији н најљубазнији од свештсника које сам по-знавао. Обдарсн дивним тенором, он је улепшао лепе вечсри.Као оперскн тенор, он би каправио кариеру да би сам Карузопозеленио од љубоморности. Видео сам Јањића поново послерата, али тада је био министар, а министар није више нимало

наличио на доброг друга из Смедерева. Капетан Бошковић, по-гииуо 1915, мајор Васојевић, артиљеријски капетан Томић и Јова-иовић, франиуски лекари Валтер и Фало — овај последњи јеумро за време повлачења кроз Албанију — и много других чијкхсе имена више не сећам, били су верни другови за столом при-ликом наших веселих састанака у Смедереву.

Кад смо стигли — био је празник — нашн другови су нам

припремнли леп дочек. У истину, пошто смо богато ручали,повели су нас у стару тврђаву где се окупило грађанско станов-ништво и где нас дочекује цнганска музика, свирајући „Марсе*љезу”, преведеиу на цигаиски. У великој поворцн посетилн смо



77

овај старииски спомсник, и топове, намештене на кулама старогграда, за заштиту вароши од монитора. Аустро-Мађаре раздвајаод нас само ширина Дунава. Они иас виде, али се не усуђују дапуцају. Смедерево је извссно тачка фронта, где се најмање зазире

од непријатеља. После ове посете, помешали смо се са стамов-ништвом које пије, игра коло н кугла се, уз звукс цнганске свирке.У вече свечана вечера у официрској менажи, у једној сали старекафане, и после тога остајемо да пијсмо добро смедеревско вино.Убрзо, духови се загревају и цео свет постаје врло весео. ПопЈањић пева, а циганска свирка развссељава мас. Вече се завршаватиме што јс цео свет прописно пијан. Два француска лекара су„мртва”. Односе их у иоворци и уз пратњу музкке у крсвет. ДиБоше, из „Журнал де Жеиев” , којн је с иама, није прошао јевтино.Сутра 1»с преспавати цело нре подне у кревету, чекајућн да му сеоправи ципела од које је изгубно нотиетицу, покушавајући даигра коло. Ја сам подваљнвао и патос под столом внше је попионсго ја. Дивнм сс коњнчком нарсднику Јови Пантелићу, изпресбироа, који ми јс био мно пријатељ и, често, одличан вођ.Он јс попно невероватне количине вииа н ннје био мртав пмјан.

Осматрачиица мајора Срба смештена је мало ваи варошипрема врху смедеревског острва. Ту Швабе држе један положајса знатним бројем војника. Сада се МаКари малазе у рововнма.Као обичпо у Смедереву, иико се не прибојава. Свет ис кријућисе нролази непријатељу испред носа. Срб, са којим идем, довикуЈеАустро-Маћарима: „Сервус, Швабе!” н они одговарају: „Сервус!"Каткад онн траже од мајора одобрење да могу пецати рибу, ито им јс чссто дозпољсио.

На вису иза оематрачницс намештени су Дебанжовн топовиза чоје тобџије кажу да су неподернмп. Кад сам се тамо попеоса мајором Васојевићем. команднр батерпје хоће да учинн иредамном ирактичиу демострацију н он нарећује да се опале четнришраннела на непријатеља. Иепспи1и се па самп заклон топа, јакритикујем га1)3њс: први метак је сувпше дуг, другн нде добро,трећи је још мало сувишс дуг, а чстврти погаћа у цнљ. Срби суроћенн артнљерци, као што јо код нас у Швајцарској човек рођеи

с карабниом у руци! Лустријаицн не одговарају, алн, напротнв,дигла се олуја п мн смо чекалн да она проћс заштићсни у топов-скнм рововнма и слушајући прнчање капетана Томића о смеде-ревској битцн, где су се прослзвилн трећн познв н млади Вар-дарци. ВраћаЈ’у1|Ц се у варош, ми пролазн.мо преко пешадијских



78

положаја на Кдрађорђевом Брду, и кад смо стигли, и«,вештавајунас да се од 7 сати јутра Италија нзлази у рату с Аустро-Угар-ском. Одмах близу вароши налази се такође једна хаубнчка бате-

рнја од 120 мм. То су крупове хаубице, отете од Турака 1912.Положај са великим опсадним топовима налази се на Удо-

вици, иа сат и по јахања. Поред њих има такође једна багеријадебанжоваца. Одлазим да их обиђем, али кад смо стигли у њиховублизину, ударн олуја и пл»усак, претворившн одмах иутеве у

једно неупоредиво блато. Инак сам се потрудио до опсадннхтопова, где ме је дочекао шихов командир, капетаи Јованови1|.Ои је наредио да љегове тобџије изврше преда мном манерви-

саље с овим топовима — његовн артњкерци су лепи момци изактиве п резерве. Топови који су учествовали' у опсади Једрена,сијају се очишћени као добро чуваие играчке. Један грудобран,засађен јечмом да их учнни невидљивмма за непријатељске авиоке,штити их, а пред њима се пружа једна мала добро одржаванабаштина, где натписи казују имена биљака и цвећа. Људи, врлодисциплииовапи, слажу се дивно са својим капетаном н тражилису од њега да им даје лекцнје из француског. По страховитом

блату долазимо до капетаковог стаиа, једие мале врло чистесељачке кућице. Капетан ми не да да се тако брзо вратим заСмедерево и хоће да остансм иа ручку. Немогуће да му то одбијеми то тим мање што је капетан Терзић, командир једне батеријеод 75 у околини, дошао да пам сс придружи. Остајем дакле, иодличап ручак који је спремила Јовановићева домаћнца, песмекоје су свирали цпганн, говори и опште добро расположсњеучиипло је да ми је време и сувише брзо прошло. Пред вече,

крећемо на пут да се вратимо, праћени од капетаиа То.мића,иравог „ко-бој-а”, који од задовољства пали безброј пута изреволверз. Кад смо изишли на друм, Томнћ нзиграва лудака ипуца на Швабе које река делн од нас. Оии се свете, пуцајућииз митраљеза на смедеревски град. Поново сам видео Томићакао ос.матрача ескадриле у Всртекопу и, много касније послерата, као колонисту у Куманоиу. Остарео је и смирио се. То иијс1.нше неукротизн капетан из 1915.

Ићн нз Смедерева у Пожаресац кад је равница поплављенаселиким пролетњим кишама, није лака ствар. Ипак смо успелида превалимо овај пут без незгоде. Добра кола која ми је даомајор Срб, побеђују дебело блато на путу и пролазе преко по-плављених места плодне равнице, украшене вслнчакствсннм зеле-



79

нилом* У Крани посе11ујемо потпуковника Поповића команданта18. пешадијског пука и друга пз смедеревске менаже, н продужа-вамо затим према Пожаревцу. Често кола упадају у воду доосовина, алн наши коњи су добри и тако стнжемо до Мораве.

Мало после њеног преласка, долазимо до ергелане коју садазаузима коњица, где нас капетан АнђелковиН, кажњен на 24 даназатвора, позива па ручак. Удаљеност до Пожаревца није вишевелика и, мало времена после ручка, ми стижемо у „Гранд Хотел"ове вароши. П.ма ирилично трупа у Пожаревцу, а ту је и логорсрпскс авиацнје.

Бога ми, ова авиација нпје још тако снажпа: два авионаБлерио са два места и ТомиГев мали авноп са једним местом.Томи1»а сам видео у Церовцу ггрошле годипе. Управо овога данасу хтелм да опробају једну нову авнонску бомбу, коју је про-пашао пуковник ВасиЦ мој стари познапик из Шаица и којис нама ирисусгвује проби. Аероплам се диже са својим пилотоми осматрачем. Кад се попео на 1000 метара висине, ои баца бомбукоја је тешка 16 кгр. Оиа пада на иеких 300 м. од нас и експло-дира, развијају1ш дебео стуб црног дима. Рупа, нскопана експло-

зијом у земљи, малена је; цсо ефект се производи у шнрину и уписнну. Не знам дали су ове бомбс које су српски проналазак,Оиле касннје употребљаване у рату. Ипак, не верујсм у то, јер ихннкад нисам видео на солунском фронту.

Кад сам се вратио у варош, провео сам вече с офнцнрнмакоји нису много задовољни неактивнош1»у на српском фронту.Напослетку, ио(» јс бнла мало и сувише бурна, јер поред свегасвога звучиог имена „Грннд Хотсл", опај локал располаже једком

армнјом стеницн чији фронт не зна за затишје и које нападајунсуморно.

Једап р1»пв пут кроз поља води из Пожаревца у Петку,главни стан 8 пука требег позива, којим командујс потпуковникБалтић. Ту је такође кантонован чувенн вардарски батаљон, „Вар-длрци", јуиацн са Смсдерева којн су заробили 2600 војника, а саминису изгубили више од двадесетнне рањених и мртвнх. Нзнма ко-мандује мајор Наумовнћ и он је врло горд да нам покаже њнховс

пешаднјске и мнтраљеске вежбе. То се завршило колом коЈе суиграли војниии и официри. Сад је ред на трећи позив да се по-каже н старин манеиршиу беспрекорно преднамаса митраљезнма,од\'зетима од Шваба. 1Бнхов мајор Поповић ми се представљакао „мајор трећег познва и професор теологнје у рсзерви". Време



80

је пријатно, и човек је гладан и жедан. Поповић хоће да наспослужн аперитивом са мезслуцима, али он то чипи у толиком

изобиљу да ја нисам више имао могупности да сс пристојнопојави.м на ручку код потпуковника Балтића. Сем прн повлачењукроз Албанију, човек није био никад гладан на српском фронту.

Човек би хтео да остане код ових симпатнчних пријатеља,али треба још обнћи и друге положаје дуж Дунава. Полазнмодакле и напуштамо Стиг, равиицу Мораве, да се попнемо на бре-жуљкч који нас раздвајају од Дупава. Овог дивног пролетњеглосле подне, пролазимо кроз ссла Летњиковац и Пратинац, сва

бела од расцветаннч багремова, нде.мо поред великог изгорелогмлина капетана Месаровића, и најпре прелазимо огромна пољажита л ливаде да се затн.м дохвагимо брежуљака, прекрнвенихзеленнлом. Настаје проведрица. Ту је пријатно село Мајловацуоквнрено дрвећем у цвету. Кад је сунце почедо да се спушта,стижемо до Дунава. Још један сат уз реку и ево нас на нашојетапн, Градишту. То је варош од 4000 становннка, и, пре рата,Градиште је извозило 30,000.000 кгр. кукуруза, 25,000.000 кгр.жита н 500 до 800 вагона пасуља. Сада оно нема више од 1000становннка, Цео квзрт у луци наполз је разрушен од бомбардо-вања са 1470 граната и шрапнела, које су избацнле Швабе.

Добили смо собу у малој гостионици код „Златног Шарана’\У вече налазимо код једног богатог трговца, којн је остао у својојвароши, мајора Танкосића, чувеног шефа четника, кога су толикомрзели аустро-ма1>ари да су, приликом ипвазије у јесеи 1915,ископалм његов леш и обесили га!

Ово није првн пут да га сретам, Какав чудан човек к луп

контраста беше овај Танкосић! Омален и слабуљав, он је у истимах вессо и меланхоличан. Да даде подстрека своме сувише слабомтслу за задатак којн му је наметнуо, он пије, чак много пије.То је гвоздена душа у једној ло.мној љусци. Нзеговн подвнзи супознати, они су изванредни. Овај пут, њега прати десетина ње-гових људи који су кантоноваин у Петки. Дан пре мога доласка,неколико његових четннка пошло је на чамцу с друге странекод пепријатеља да „ухвате једаи језнк", то јест једног Аустри-

јанца који ће моратн причати. Н>нхов план није успео. Бнли сунзненађсни и један од њнх је погннуо, док су остали могли дасе врате у Градиште. Пре неколико дана аустријски листовк су

јавнли да су њнхови заробнлн Танкосића на руском фронту,преобученог у болничарку. Он је ту, поред чене, и ми смо сеслатко насмејалм овој патки лнстова Франца Јоснфа.



81

Градиште добро бране батериЈе, еакривене у зеленило. Напротивиој страни диже се брдо од обале реке, брдо обраслотравом п шумама. Са једне стране осматрачнице, иамештеие у једком сењаку на обалм поде, могу да поематрам по вољи поло-жаје Аустро-Мађара на којнма се чак јасно види како секрсћу војмици.

После Градишта улази се у долину Пека, која се све вишесужава да образује најзад прави кланац чнје су косе покривенерасцветаним динљим љиљаном. Кад се прође кроз ове кланце,долнна се поново шири и ми у сумрак стижемо у село Кучево.Забачеио у дивљу природу, ово село има среско начелство. Уњеговом затвору ухапшена је цела једна чета разбојника одкоји.ч су чсгворнца осуђена на смрт, али смртна казна неће никадбити извршена, јер се налазимо у рату, а њихов процес је старијиод трн године..

Иде се уз Пек до испираоница злата, власништва једногфранцуског друштва које, за тренутак, има само два чиновника,

једног Швајцарца из Цириха и једног Француза. Наилазимо нагусту шуму, величанствене букве. Сатнма и сатима вози се крозову шуму. Кажу нам да пут није био увек врло снгуран, јер има

иеколико дезертера којн су постали разбојници у шуми, али ихмн нисмо срели. Усред ових шума има још један рудннк, али уобичиој кући његовог сопственика живи само његова жена.

Најзад, ми излазимо из шуме и пролазимо поред старнхрудника н високих пећн за топљење руде, које су у своје времеексплоатисалп Еиглези. Ево Мајдан пек. Рудник више не ради.Нема више новца за рад. Његов директор, један врло симпатичанБелгијанац, остао је на своме месту, Он ће делити удес предузећа

које му је поверено. Како Је тужно кад човек види напуштенесвс радионпцс, сва ова стварања људске техничке активности, одкојнх јс живео цео један крај! У ову долину, мзгубљену у планинии шумама, која је некад одјекивала од рада, хук рата не проднре,

једипо њена мртвачка тишина покрнва свс као некаквим цокровом.Оставимо ово ћутљиво место и пођнмо активности, чак и

ако је опа убистрена. Пођимо да нађемо оне који чувају стражу.Пењем се уз стрму косу рђавим путс.м. Поново смо у шуми коју

ћемо напустнти гек сасвим близу Дунава. Од времена на време,каблови и пилоип телефона мајданпечког друштва пресецају пут.Котарице које су преноснле бакар у Доњи Милановац, ззустав-љене су, празпс, Кад ће поново кренути својим путем? Доскора

6Спомеиица



82

ми смо на вису који се узносн над Милановац. Силазимо пешицоткривеном косом, кријуГш се да не иривучемо пројектнле на ову

малу варош у којој су дивљачки противници убили и још убијајуневине грађане својим шрапиелнма и својим куршумима. Како је лепа ова варошица на обали велнчанствеие реке и у свом оквнруод зеленила! Како овде мора бити пријатно живети усред мира!Али данас, варош је суморна, поред свега лепог сунца. Има у н»ојсузише жалости и оиа је сувише близу оиима који су се заклелида униште српски народ. Ипак, нада у боља времена и у победуПрава и Слободе није ју напустила. Убедио сам се о томе у току

једног велнчанствеиог ручка, заливеног најбољнм вином из овогкраја, код једног ирвака, Милана Рајковића, чије сам девојчицекаснијс прихватио у Солуну после повлачења дЗ после тога останукод нас у Швајцарској до завршетка рата.

После Милаиовца наш пут иде уз Дуиав па се за тим псњепрема Мирочу. Суице је већ одавно зашло и мссечина осветљапанаш пут, кад смо стнгли до овог положаја на ивнци велике хра-стове шуме. Ту командује потпуковник ЦветковиН и он иас прнма

у кафани која му служи за главни стан.Мироч је доста далеко од непријатељских положаја, алинаш пуг нас поново нриближава тим положајнма. Заиста, лослсдугог парчета пута по гребену и по лепој шуми, на једној окуциугледасмо поново пред собом Дунав, али овога пута његова про-тивна обала ннје више мађарска, ве!» румунска. Ми смо лресеклииспупчење које чнни српска граница и налазнмо се сада премаРумунији. На јакој стрмини и описујући миогобројне окуке путсе брзо спушта у Брзу Паланку. Добар друм води нас одатлеу Кладово, преко пута од Турн Северина. Наравно, да бисмомогли видети положаје треба да се вратим лрема Аустро-Мађарнма.

То и чиинмо одлазећи у Сип, мало рибарско село на улазуу канал, ископан у Данаву, да се омогући пловидба ка том мссту.Око Сипа налазс се многобројии одреди, образованн од старијихљуди другог и трећег позива, који бране обалу рекс, Ту се такође,сакрнвени у раскошној вегетацијн, старн топовн од 120 који да-

тирају из 1865 и који се пуне однапред. Кад пуцају, они устукнупо више метара, али још добро врше свој посао, чак толико доброда пх Швабе траже велнкнм гранатама од 305. Дунавска долина је врло тесна у овом крају и наше страже су постављеие у миого-бројним јаругама где пројектнл не стнже. Наши војннци имају



83

врло мало губитака, али досадио им је и неактивност имтешко пада.

Стрмом стазом м напола уништеном од киша ови.ч дана,затим блатиим путем који су нзрадили пешаци, пењемо се докантонмана једиог батал>оиа трећег позива Крајинског Одреда.Војници су нскопали, као кртнце, рупе у земљи, које су покрилнбусењем. Поред њих су сс сместилн артиљерци. Артиљернјскнкапетан Владимир Гачсвић показује нам њихове положаје. Де-банжовци, хаубице и брзометии топови од 75 вешто су заклољеннна гребену. Непријатељи су их ипак пронашли и свуда око топоваконстатује се непријатељско дејство по многобројним рупама одграната свих калибара до 305. Положајн Крајинског Одреда су

готово свакодневно бомбардованн н показују нам један Дебанжовтоп, где је аустријска граната прошла кроз седиште послуге и

однела нишан на топу, а да није никоме нншта учинила. У осталом,као што сам веН рекао, губитци на овнм положајима, поред свекише пројектила која ту пада, минималии су. Ипак, одстојањеза гађање нзноси само 1200 метара.

Какав се диван видик отвара одозго. У тесној долини, измеђузелених обала, Дунав тече величанствено. С друге стране је

Оршава и турско острво Ада Кале. Покаткад какав топовски метакпорсмети тишину и пројектил се уваљује често без експлозије,у мокро шумско землшште. Пошто смо сишли у Сип, враћамосе у Кладово, праћени српским, руским, аустрнјским и румунскимрефлекторима.

Кладовска лука прикрива целу једну малу ратну флотилу.Руси су довсли из Црног Мора мале једипице, неку врсту мнпи-атурних торпиљера, који служе да врше патроле и од којих је

највећи снабдевен јаким рефлектором. Сваке вечери, овај реф-лектор, као и аустријски, српскн п румунски, испитује реку н њенеобале. Прахово је сасвим близу, а Прахово је лука за снабдевањеРумуније и Русије.

Турн Северин, румунска варош, налази се на другој страниДуиава са својнм лепнм и белим кућама. Ималн смо луду жељуда се једиом поново прошетамо по једној вароши у миру. Пу-ковник Димитријевић, командант днвизије у Петровом Селу, добио

је за нас објаву од Главног Стана да тамо пођемо, поред свегатога што се нерадо даје оваква објава због безбројних аустро-угарскнх и немачких шпијуна који се баве у Турн Северину. Рускнморнари су нам ставилн на расположење један моторнн чамац

6*



84

у који сам се укрцао са тројицом енглеских војних лекара, Брау-ном, Скотом и Иврингом. Прелаз је трајао само четврт сата. Кад

смо изишли из чамца, Румуни су тражили од нас нснраве. Српскаобјава била је дово.вна да се легитимишемо. Ипак треба проћикроз дезинфекцију коју вршн један чиновник, поквасивши насса лизолном водом из једног пулверизатора за сумпорисањевинограда.

Турн Северин је важна варош са многобројним и великнмновим зградама. Она је пространа и чиста. Врућина је и мн зау-зимамо место на тераси једне кафане на великом тргу да посма-

трамо дефиловање недељних шетача. Навикнути на једноставностнашкх ратиих уннформн која се кддгод тера у крајност, ми седивимо дотераности румунских официра, свежим и богатим тоа-ле;г§|иа ,дама и отменом држању многобројних младих војника,очигледно варошке деце која служе свој рок. Они у својим мунди-рима без боре, утегнутима у струку појасом од лаковане коже,удварају се девојкама које се беспрекидно смеју. У овом тренуткуРумуннја још није познавала невоље рата! Кад Је сунце одужпло

своје зраке, прешли смо реку и вратили се опет у нашу земљуу рату.Кад смо сутрадан отпутовали нз Кладова, потопска киша

је развалила путеве у току ноћи. Непрестано пљушти, али сти-жемо у Брзу Паланку без много муке. Из Паланкс у Прахово,и ако је киша престала, пут који нде дуж Дунава налази се устраховитом стању. Сада скрећемо у страну ка Неготииу где наспут води у правој линији. Овај пуг, на много места, постао јеправа река коју треба прегазнти. Наши коњи по њој гацају

до трбуха.Има мало војника у Неготину. То је већ позадина. У „Гранд

Хотелу” су нас стигли енглески лекарн који су узели исти путкао и мн, алн њихови коњи нису били тако добрн као наши, иова господа су била прнморана да сами вуку своја кола крозблато. Они су хитно позвани у Крагујевац. Цела њихова мисијаотпутоваће за Малту и Дарданеле, где рањеници постају све мпо-гобројнији. Сувише је касно да се отпутује. Стога смо приморани

да останемо у Неготину н да спавамо у „Гранд Хотелу'\ којн јекао и другн који се титулишу речи ,,Гранд" и на које смо сенамерили на путу, препун стеиица које нас целс ноћн бацајуу очајање.

Реквирирали смо у Мирочу сељачка колл која смо у нсдо-статку других саобраћајних средстава морали задржатн. Пре



85

поласкаЈ наши кочијаши су нас оставили да чекамо. Треба потко-1?ати кон>е, оправпти точак и т. д. Најзад, могли смо да кренемона нут, али смо иајпре морали да пређемо једио право јсзсро

које је створила поплава. Затим, пут иде на више и, по летњојвруКинн пењемо се лагаио уз брдо. У Салашу нас чека једанфијакер који нас добром брзнном вози кроз један диван крајосветлзсн благом вечсрњом светлошћу. Како су лепс ове тимочкекуКе са својпм каменим басамацима н сво.јим терасама са обоје-ним стубовима! Кад је мессц нзашао, ми смо ве!1 били у Зајсчару.

Пуковиик днпизиар, који је у овој вароши, јавља кам да јепут Књажевац—ПараНин прессчен правим водсиим вејавицама које

су се обориле на овај крај. Више стотина особа потпуно је уводн. Треба дакле да узмемо воз до Књажевца где ћемо наћиаутокамионе да нас одвезу у Ниш. Пуковинк нам такође јављада су Не.мци заузели Пшемисл и да се Руси повлаче иа целојлинији. Ствари нс пду. Брига се чита на свима лицима. Недајмосе још да је то једна од многобројни.ч плима н осека, на које суиас Руси научилн.'

Један воз пун руских коња, коме је прикачен јсдан вагон

за нас, нде од Зајечара до Књажевца за три сата. Књажевац јошноси трагове бугарске варварске инвазије од 1913, Ту је већ човексасвим у позадини н власти, чак и војне, ту су сачувале мудрубирократску спорост. Стога морамо да чекамо одлазак аутока-миона тако дуго да смо сјајно пропустили долазак нашег воза заНиш. Посађени на седишта камиона ми за чстири сата преваљу-

јемо 60 км. којн кас деле од привремене престонице. То је затошго се треба серпентинама попети на брдо. Мој шофер је једанмладн аустријскн заробљеник, прпјатан, али резервисан што се

тиче његопнх утисака о рату. Он се одлично слаже са својимсрпским друговима који са њим поступаЈу као да је један одњиховпх. Плаћају га 2 динар дневно, а поврх тога храна и конак.Он је задовољан.

Приморан да се задржнм један дан у Нишу, сусрећем много-бројне познанике. Али ја сам већ и сувнше навнкао на дух фронта,па сам се рђаво осећао у овој вароши у позадини, где је егоизамвсћ успео да за себе накнади добар део онога што је.био нзгубно

у патриотском одушевљењу првих месеци. Рат трајс, а људикојн нису у додиру са опасношћу, упадају у сплсткашко ситии-чарење обичног живота.



86

ЛЕТО И РАНА ЈЕСЕН 1916

Мрпчно предосеНаше које су имале српске војсковође иелоглета 1915, бмло је на жалост и сувнше основано. Узалуд су гс-нерали н државпнцп кукали код савсзника и тра;килк одобре1педа заузму Софију пре него што буде сувише касно, Париз, Лондони, нарочнто, Петроград бнлн су глуви за опомене. Невероватнослепа, дипломатија Амтантс била јс истрајна у кобиој бугарскојхипнози. И онда сс десило опо што је бнло нсизбежно. Нападнучааустро-немачким снагама, снабдевенима са свим модерним ору-

ђима рата, а које су биле двоструко јачс од њеимх, ударена ножему леђа од бугарског кривоклетника, Србија је била заузета иљена војска, за којом су пошли многобројни грађани, повлачнласе кроз хладЕ*у н непријатељску Албаннју. Описаћу у нарочитојкљизи какво је било ово страшно повлачеље целе једие војске пцелог једног народа који су били изгубили своју земљу, аликоји нису били побеђегш. Једна мала савезннчка војска под ко-мандом генерала Сараја, била је, истина, покушала да притече

у помоћ Вардарском долимом својим српским друговима. Алнбнло је сувише касно. Цвеће и венци којима се био окитио Нншна вест о доласку савезничких трупа у Солуи увеиули су, а нисучули разиграног француског трубача, и еуво лишћс виеило јежалостиво кад јс свнрепн Бугарин продро у варош. Заслспљепостсавезника дозЕолила је Аустро-Бугаро-Немцима да држе подчизмом Србију без даха. Ипак ]е српска војска била спасеиа и,1 јануара 1916, ннједан од њеннх војннка ннје внше био у

опасности да падне у непријатељске руке. Али са острва Вида,у зору, одлазиле су сваког јутра ћутљипе барке са својим по-гребним товаром. На пучини, хнл̂ аде п хљљаде српских војннка,умрлих за отаџбину, билн су спуштени у плаве таласе да тувечно чувзју стражу. Велика Калварнја Србије бнла је зшшчела.

Био сам напустно српску војску после овог мучиог иску-шења да припремам у Швајцарској, пријсм цногобројнихизбеглица и да обавестим свет, о ономе што се догодило. Биосам дакле један део зиме, у пролеће, и једаи део лета 1916 уШвајцарску, док су се, уз успсшну и пријатсљску помоћ Францускс,војници старог Краља Петра реорганизовали па Крфу. Судбина је хтела да сам за ових неколико месеци проиедених у својојб смљи у велико нмао прнлике да будем од корнсти нс само Србијннего п другим завезннчким земљама, нарочито Француској и



87

Италији. То иије било увек тако лпко, Швајцарска, као неутралназемља усред зараћених страна, морала је неопходно да предузмснарочите мере које се нису слагале са интересима земаља за којесам се ја борио. Поврх тога, и ако је остајало непоколебивошвајцарско, јавио миење јс било подељено. Једнн, мислим дамогу рећи већина, били су за савезнике Антанте, други су снмпа-тисалн Немцима и Аустријанцима. Борећн се делима, пером иречи за Аитанту, био сам изложен нападајима германофилаи иитригама безбројних агената централних царевина који субили поплавили моју земљу. А ове интриге нису презалени пред каквом подлошћу, ни пред каквом лажи. Кад ми је касније

на солунском фронту, предана медаља за храброст, ја је нисампримив због онога што сам учинио на фронту — ту је цео светбио храбар и требало је само радитн по примеру других, што јебило лако, јер је храброст заразна — него за оно што сам учиниоу Швајцарској. Ту је, заиста, требало иматн храбрости да се ради,и, остављајући сву лажну скромност на страну, радно сам онакокако је било најбоље за српске и савезничке интересе.

Нашао сам врло велику помоћ у иашем становништву, Сим-

патнја нашег света била је дубока и благотворна. Тако сам могаода поставим на чврсте ноге једно дело за помоћ српској сирочадилншеној родитеља. Ово дело је издржавало 100 српске деце крозтри године и тако спасло драгоцене жнвоте. Са мојим суиарод-ницима ја сам такође организовао успешну помоћ за становништвокоје је остало у окупираној СрбиЈи. Знам да сада, десет годннапосле рата, већнна света, чак и од оних који су се користилихслветском снмпатијом, не мисле готово на оне који су се при-

гнули иад њих кад су бнли у невољи. Али ја још за то мислими увек ћу на то мнслити, и, на овом месту, у једној књизи која је намењена Србији и Србима, ја, Швајцараи, топло благодаримсвојим сународницима за оно што су учинили за земљу за којусам се ја борио.

Избеглице су притнцале у Швајцарску у вслнком броју.Извссно, бнло их је много више у Француској, али, кад се узмсу обзир стешњеност моје земље, број који је ту нашао уточишта,био јс знатан. Огромна већина ових избеглнца била је јако сим-патична, али било их је такође, у овом броју који нису уживалпси.мпатије. То су били нарочнто људи у оним годинама у којимасу могли и требали да бране своју отаџбнну са пушком у руциа који су нашлн да је за њих кориснија да се укопају у женевске



88

ровове и по другим местима, да ту тргују док су њихови вршњациратовали, и да преиесу јалове партијске борбе из своје зем;ве

на ишајцарско земљнште.Избеглице из српске земље нашле су у Швајцарској много*

бројну браКу с друге стране Саве и Дунава који су исто такопотражили у овој земљи да се склоне од својих угњстача. Аустро-Мађзра. У том часу, нико у иностранству још иије познавао реч„Југословенн” ; ја сам, мислим, бно први којн ју је употребноу нашим листови.ма. Сви овн Југословени сматрани су дакле заСрбе и самн су се називали Србима. Као Срби они су свуда бнлн

врло добро прнмани. Тек касније пронађено је врло опрезно имеЈугословена. Тим је чуднијс ’да се нзвесни од ових бившихизбеглица, које је у осталом влада Краља Петра обнлато пома-

.гала, одричу данас српског пмена. Познајем једног великог умет-ника, који је био избегао V Швајцарску и док је један многостарији швајцарски гра1)анин био на српском фронту, тај уметнпк је благодарећи српској народности, којој је он тада, по свометврђењу прнпадао, не само живео врло добро у иностранетву

него је чак и зарађивао лепе паре. Данас он неће више да газову Србином. Он презире оне чија је застава задобила симпа-тије за њега у данима прогонства.

Већ сам иоменуо да извесне избеглице нису могле да за-бораве, чак и у то болно време, своје свађе политичких странака.Већ у време мира ове свађе су наносиле зла њиховој земљи —а Бог зна колико Краљевина С, X. С. данас од њих патн — ализло које су оне чнннле за време рата ннје било мање. То сам псам добро осетио. Позван у почетку рата од стране Пашићевогкабниета, не знајући ништа о унутрашњој политици Србијс инемајући појма о распрама које постоје нзмеђу разних странакл, ја сам био, зато што ме је позвао Пашић, крштен раднкалом.Последица тога била је да су се нски противннци радикала.избеглице у Швајцарској, борили лротив мене подмукло у момераду за Србе и да сам чак био изложен извесмим врло пакоснимннтригама.

Али ове мрачне тачке ншчезавају пред знацнма љубави,

сн.мпатије, благодарности и поверења, које сам примао од великевећине нзбеглица, и пред задовољством да видим да су мојинапори круннсани успехом. Било ми је дозвољено да сарађујемсвом снагом на томе да учини Србију н Србе симпатичне мојимсународннцима, савезницима и нзвесним неутралцима. Моја је-

I



89

дииа и моја најлепша шграда за све жртве које сам поднео натоме послу јесте убеђеиа савест да сам, ма и најмаљим деломпомогао стварање вслнке Краљевине С. X. С.

Док сам био у Швајцарској, српска војска је, уз помоћ

француске, била реконституисана на Крфу, и они војиици којису прежпвелм страховито повлачење и љегове последице, моглмсу да се одмарају од својих патњи п да се спремају да преотмуод непријатеља своју поробљену земљу. Грађанска српска над-лештва, влада и парламенат били су такође успостављени на овомострву, где је клима тако блага и здрава. Ова мирољубива оку-пација Крфа давала му је један сасвим нарочити карактер којн немогу боље описати иего наводећи једно од својих писама, писано

иа Крфу прнлком мога проласка на путу за фронт.„Није лако путовати, у време рата из Лозане на Крф. Ипак

кад човек улучи згодно време и благодареИи доброј врљи којупокДзује француска влада свима својим пријатељима, стигао самтамо где сам желео за релативно кратко време, а при том ниса.мимао незгодног сусрета са каквом гусарском подмориицом цеи-тралннх царевина. И ако сам примораи на мало дискреције штосе тиче мојих превозних средстава; ипак мислим да смем рећи

да сам путовао ка једкој од најлепших једнница француске ратпеморнарице (на крстарици „Франс”) и да сам пун дивљења за свсшто сам аидео. Да ли ће мн бити дозвољено да изјавим овдесву своју благодарност храбрим, а ипак тако простодушнпм офн-цнрима, овог сјајног ратног брода, оним официрима који су, сасвојим срчаним морнарима, бранили и умеће да браие достојно иу будућности слободу света?

Стигао сам на Крф, после задржавања у једној грчкој луцн

(Аргостоли), претвореној у фраицуску поморску базу, и машаосам да се много променило острво Тетокиса, а нарочито његоваглавиа варош. Крф је постао међународма ратна варош, пошто јебио туристнчко место које су посећивали нарочито Немци збогславног Ахилеопа, некадашњег аустријског дворца, који је доц-није био немачка царска својина, данас француска болница.

Крф је изгубио свој изглед центра грчко-немачког туризма.Ту се више ие види зелепи шешир са тетребовим перима, ни

сукње од „лодена” које се могу задићи помоћу многобројнихпантљика причвршћених за дугмад која окружују струк. Данас,ту човек сусреће зуаве, француске пешаке и морнаре, неколикоенглеских томиа н ммого српскнх војпика. Свакако, Краљ Кон-



90

стантин хоће 'још да покаже да крфско острво припада његовојкруни, н зато ои даје да шегови војницн манераишу сваки данса трубачем нз челу кроз улице главног места, алн те демонстра-ције су готово смешне н мучне за гледање за оне који су, поредсвега, сачували своје пријатељство пе за владу него за грчкинарод, Зашто Крал> Костантин намеће својим војницниа којн сусе, још недавно, храбро борили против Бугара, једно накнаднопонижење са овом иарадом путујућег циркуса, хоће ли да начиннод своје војске школу где се учи да се не бори? Грчки народвреди више од оних који њим управљају и, кад човек види какодефилују овн „мирољубиви” официри са брижљиво намазанимбрковима, мора да осети за њега дубоко зажаљење.

Али не заустављајмо се на овом једном призору. Боље давидимо што је учинила српска дрлсава, неукроћена н иеукротивау својој привременој престоници и ван својих редовних граница.Ако се испитује Крф под овнм углом, оно што се види подижедух. Са саојом нечувеном виталном снагом, Србија је умела даствори, у страној, некад савезничкој земљн, један нови центар.„Гранд Хотел Енглескн" узет је под кириЈ*у и преображен у владии

дом на коме се гордо вије неоскврњена тробоЈ*на застава. Ту сеналазе министарства, као и миннстарство старог борца Пашића,бившег дипломираног студента цирншке политехинке. Неколикоминистарстава имаЈ*у своје канцеларпје у Другим зградама. Већинаих је, ипак, удобно' смештена у овом велнком здању чији соп-ственик је интерниран као сумњив. На пеколико корака даље, минаилазимо на једну чудну зграду, пола од дасака, пола од платиа.То је штампарија званичиог српског лнста „Српских Новина".

Дању и ноћу слагачи и машине раде да нспошљу свуда по еветуи свакодневно 10.000 примерака овог врло добро уређеног лнсгау прогонству. Чудан удес је у томе факту, да Је на сто година преовог привременог прогонства први број овог листа био штампану Бечу, данас непријатељској престоници! Горе у варошн иала-оимо свуда по коју српску канцелариЈ*у н, свуда, сусрећемо војникеи грађане из Краљевине Петра I. Позориште је реквирирано даслужи за парламенат представпнцима ШумаднЈ-е. Присуетвоваосам јутрос једној седннци Скупштине и уверавам вас да прнзорових представника једног народа у прогонстау чини утисак.Мирни, под председништвом једног мудрог патрноте, Андре Ни-колића, послаиици су расправљали н изгласалн иотребие мере усадашњој ситуацији. Ннје било присугио до једва четрдесетпосланика,



91

Кад се пусти пече, фрпнцуске и српске или француско-српскепатроле обилазе варош и бднју иад н»ом. Копстаитииовн војннчки„пацифисти” ишчезлн су, На заннмљивом жаргону, српски и фран-цуски „поали1Ј мењају мисли. То су прнјатељн којк излажу својалннгвистичка знања. Али ако њихов говор није увек правиланн ако инсу увек у сагласности са применом француских и српскихграматичкнх правнла, они су ипак апсолутно убеђени у једнуствар, а то је да ће право и слобода однети победу и да ће, стога,српска земља бнтн ослобођена од љаге освајача. И у том часу,Кр<}1 ће поново постати својина Грка који ће, надајмо се, уметидотле да се ослободе од господара подлаца.

Српска војска на Крфу имала је око 200.000 људи иа казану.Ипак, знатан број ових људи ннје више био способан за борце.Требало их је каснпје употребнтп у позадини нли их оставитиу депопма Микре и Северне Африке. Поврх тога, међу овим љ у -

днма на војничкој храни, било је много грађана. Војска која језа чудо брзо опорављена стављена па ноге, требала је да будепревезена у Солуи, где је, међутим, генерал Сарај са много енер-гије и вештине организовао једап огроман концентрациони логор.

Пигање превоза трупа било је трновито. Са очигледном рђавомвољом, влада Краља Константина н под изговором неутралности. њене земље чинила је безброј тешкоћа савезницима Антанте. Али

француска морнарица која је вршила превоз, ликовала је иадсвима тешкоћама. Првн транспорт крепуо је 21 априла са Крфа,а последњн је стигао у Солун 19 јуна 1916, а да ииједан бродније потопљен и да ниједан човек пије био изгубљен.

Кад је војска аветиња, умакла из албанског пакла, стигла

на Крф, бнла је доста рђаво дочекана од крфског становништва,распаљеног од немачке пропаганде. Али кад је полазила на фронт,оставила је једнодушна жаљења међу тим истим становништвом,Српски војиици су се заиста беспрскорно понашали. Улогорепиготово без заклопа у почстку н трпећи осетну зиму те годнпе,оми нису хтели да посеку ииЈедно једино дрво. Никад кису узелинн најмању сигницу, а да не плате. А све је од њих наплаћнваиоврло скупо и то мељајућп њихове банкиоте од 10 динара затри драхме!

Иајпре смештена код Солуна у логорима за спремање,српска војска гура мало по мало своЈе елементе па положаје нафронту. 16 августа 1910 срлске предстраже су заузнмале линнјукоја полази од селл Љумњше, иде рском до села Борислова, про-



92

дужује прско Зборског, Ковила, Кукуруза, Чеган Планине, СтареПопадије, Сативе Косе, пролази затнм јужно од Воштарана иНеокасиа преко брежуљака Врбена и Каленика, Клештине, јужноод Буфа, и иде рском Берманом до југозападно од Преспаиског

Језера, котом Ј560 и селом Јафа-Бабићем.]7. августа, бугарски Главни Стан отпочео је снажну офан-

сиву против рекоиституисане срмске иојске, офаиснву чији главниударац је управљен против треће армнје под командом генералаПавла Јуришића. Као што сам касиије сазнао изсамих уста за-робљеника, Бугари су очекнвали да наћу пред собом једнно Фраи-цузе. Они су били ужаснути кад су видсли пред собом српскспукове које је обични редов Краља Фердинапда сматрао да су’

за увек уииштеми. Нападајући са много иадмоћнијнм спагаманего што су бнле српске на местнма иападаја, Бојаџијев је имаоу почетку успеха. Трећа армија се морала повући и њено крајњелево крило које је образовао војвода Вук са својим четпицима,било је одсечепо. Ипак ово лако примудно повлачење било јеметодично, што је дозволило Главном Стану да му пошље навреме појачања. 29 августа иепрнјатељ је био дефмнитивно зау-стављен, пошто је претрпео велике губитке. В ј?к са својим всрним

четницима пробио се кроз непријатељске редове и стнгао у со-лунски утврђеии логор. Овај прнвидин успех Бугара почеткоммесеца августа 1916 био је једини који је Фердиианд Кривоклетникимао да забележи на овом фронту. Трсба бити праведаи и при-знати да се бугарска војска врло храбро тукла на солуискомфронту, алп њена ствар је била рђава и она је била немоћна дасе одупре васкрслнм српским јунацнма, који су се борили за својеправо и за своју слободу. ГЈолако, али снгурно, она је затнм ишла

из пораза у пораз, поред силне помоћи коју су јој давали њезиниаустро-немачки саучесници.

Бугари су исто тако иапали и српске трупе које су држалефронт Моглешше са другом армкјом под компндом ВојводеСтепе. Али нису постигли никакав ресултат. Шест батаљона упу-ћених иа јурнш протнв Горњег Пожара и Катунца морлли су севратити четзртн дап у своје ровове одсклс су пошлн, пошто сумного пострадали и били преплављенн.

5 септембра издана је наредба да се спрема општа офансива.Румуни су били ушли у рат и Савезници хоће да олакшају, уколико је могуће, свој фронт, на западу привлачећи Аустро-Бу-гаро-Немце на сслунски фронт. Војвода Мишић командује првом



93

армијом, Војвода Степа Степановић другом и генерал МилошВасиК трећом. Француска пешадија и артиљерија појачавасрпску војску.

12 септембра у зору прннц регент Александар, пошто сепрекрстио, опалио је први топовски метак офанснве која је билапредигра слома Бугара и њихових аустро-немачких саучесника.

13 селтембра Горничево је пало у наше руке. То је билаоштра борба. По причању заробљеннка, само у једном бугарскомпуку, 1500 војника је нзбачено нз строја једино артиљеријскомприпремом. 29 топова, 50 муницмоних кара, многобројни митра-љези и огромно мноштво пушака били су плен победничке српске

војске. Непријател.ски топови, обрнути на другу страну, гонилису Бугаре који су бежали према Флоринској равнини.Сутра дам, ова дневна наредба била је читана у свима

јединицама:

„Јунаци!Вн сте победоносно одбили непрнјатеља, нанели му огромне

губитке и запленили 29 топова. Имате сада пред собом вашудрагу још поробљену отаџбину. Пред вама се отвара пут наших

славннх традиција, а такође пут наших мученичкнх искушења.Пред вама су гробови који нису били ни прекађени, ни преливени,ни опојани. Пред вама су они који су вам милн: ваша деца,малаксала од патњи, окрећу према вама своје очлјне очи, ослушку-

јући у грозиичавој нади да ли ће најзад чутн рнку наших топоваи громко и неустрашиво „ура!” које ће бити за њих и за цеосрпски народ знак слободе.

Јунаци!

Честитајући вам на вашој јуначкој храбрости, као и навашим храбрим победама које сте тако срећно започели, изра-жавам вам своје задовољство и своју нарочиту благодарност.

Ујединимо све своје снаге и, са поуздањем у Бога као и управду наше свете ствари, напред ка славн и ка коначној победи!

Жнвсла моја јуначка и горда војска!.Александар”.

Пошто је заузето Горничево, гоњење је продужено у рав-

ницн. Предњи делови стижу до околине Воштарана и чак доБрода. 18 је заузет Арменохор, а 19 лево крило треће армијеиалазн се на лчнији Барешннца—Флоринска Станица. Али усредтерена који држи иепријатељ, уздиже се силна тврђа од 2525



94

метарп висине, тврђа коју су Бугарп-Нешш сматрали неосвбЈивом:Кајмакчалан. Треба га заузети, ако се хоће продужитн победничкоиапредовање. Бугари осећају опасност и да их охрабри, њиховпринц престолонаследник Борнс упутио им је овај телеграм;

Бр. 909. 30/12 августа-септембра.

Из Главног Стана команданту 1/3 бригаде, пуковникуА. Попову.

Поздрављам сјајног бранноца Кајмакчалана, цадајући се даће са својом добро познатом упорношћу и еиергијом успети дазада смртни ударац непријатељским издајницима и да ће урекодржати ову тачку од тако велике важности за наш фронт. Моја

искрена благодарност вама и вашим храбрим трупама.Борис.

Овај телеграм је стнгао ономе коме је био упућен, тек нанеколико сатн пре иего што је Кајмакчалан заузела српска војска.

Кајмакчаланска битка била је низ унорних борби у којимасу узеле учешћа дринска и дунавска дивизија и прва тимочкабригада, помагане јаком српско-франпуском артнљеријом.

Офансива почиње 16 септембра и дринска дивизија заузимаважан положај Каменицки Ћувик. Дунавска дивизија заузнмапрве контрфорове Совича, али борба остаје неодлучена. 18 сен-тембра генерал Васић хоће да заузме врх Кајмакчалана, форБорис. Од праскозорја почиње припрема артиљерије, алн какваприпре.ма! Врх планнне ишчезава у црном и белом диму. Депоибугарске муниције експлодирају и мешају страховитн тресак својвексплозије са сувом и металном експлозијом српских граната којеударају о стене. До 16 сати траје овај паклени урнебес и, наједном,

гробна тишина прекинута наређењем: ПешадиЈа иапред! Тада севиди како се у диму и магли појављују сивн фаитоми који се немоЕеру н који ишчезавају. Изнеиада одјекне један једини дуг поклич;„Ура!” Дриицн су се ухватилн у коштац с непријатељем и ка-сапница лочиње. Бугари се каче „као вашн”, као што је касниЈе

рекао један француски офицнр. У 21.30 гребен Ј*е у рукама Срба.Они су иа граници своје земл>е! Нема дрвећа на овом високомврху. Једино кундаци бугарских пушака могу снабдетн побед-

ничке војнике дрветом за оскудие ватре. Седећи око ватарз, но-бедницн загревају своје заморене удове, укочене од хладноћс.Треперљнва светлост ватара фантанстично освет.љава овај хаосбугарских и српских лешева, напуштених топова и разорених ро-вова. Војиик Петра I стај'е поново својом стопом иа српску земљу!



95

Али све још није свршено, далеко' од тога. Бугарин се’ при*хватно за занадку косу планнне, одакле упућује честе противна-паде. То су мучнн дани. Топови су посвршавали знатан посао итребало је да се доведу у ред. Поврх тога, топови су се самомршаво могли снабдевати муницијом на овим високим висовима.Најзад, густа магла често омета сваку припрему артиљерије н,у недостатку тешких топова, псшадија не може увек рачунатина помоћ артиљернје. С друге стране, Бугари су бесни. Они желеда по сваку цену поврате изгубљени врх Кајмакчалана. Појачац>а,узета од суседних јединица, стижу. Са свом журбом шаље им се|у помоћ један пук са струмичког фронта.

126, у белу зору, почео је најжешћи нротивнапад који су по.бедницн имали да издрже до тада. Под орвим ударцем, Дринцису били приморани да устукну 150 до 300 метара и да се повукуна свој други одбранбенн положај. Два батаљоиа 7 пука дунавскедивизије долазе им у помоћ. Четницц војводе Вука упућени суод прве армијс да образују резерву треће армије. Опи остајуу резерви на котн 1500.

Поред свих напада, Бугари не уепевају да достигну свој циљ:фор Борис, то јест врх Кајмакчалана. То их не спречава да издају

саопштење о триумфу. Али. . . у подне тога истог дана, против-напад је коначно сломљен. Колики губитци са обе стране! Без-бројми бугарскн лешеви у њиховој сурој униформи стапају се сабојом планннског земљншта. Сама дринска дивизија има поги-нулих, рањених и песталих 6 8 официра, 1197 подофнцнра ивојника.

Непрнјатељ, малаксао, налеће тек слабо иду1шх дана; три-четирн противнапада су лако одбијеиа. Генерал Васнћ је нпак

иеповерљив. Он журно прнкупља што више може труШ и попу-њава губитке у људима и у муницији. 30 сепгсмбра ои даје знакза офансиву својих 20 батљона дрнпске и 14 батаљона дунанскедивизије. Војвода Вук са својнм чепшцима остаје п даље у резерви.

После страховите артнљеријске припреме, пешадија се кре-нула на јуриш. Борба траје готово три сата. То је неописивагужва у којој се, кроз дим п маглу, види како севају бајонетин чује се експлозија бомон. У 11.30 часова свршено Је, Бугарнн

је дефииитивно отеран с Кајмакчалана на који се више нећевратнти. Он бежн главом без обзира у правцу Црне, остављајућисве: рањенике, топове, пушке, митраљезе. За њега је спас да седокопа шуме и долнне. Огроаша гола и кршевита коса Кајмак-



96

чалана, Кочобеја и Флоке покривена је смеЈјим мравима којибеже, беже.

Тада војиици-сељаци, праунуци Кра,г.евића Марка, скидајући

своју шајкачу,, клекнуше и пол>убише земљу црвепу од крви,земљу њихове отаџбине. Власи Крсте Смиљанића, јуначког ко-манданта дринске днвнзије, поседеле су за време ове иад-човечне борбе.

Треба гонити непријатеља и, пошто су бацили неколиколопата земље иа мртваце, војиици се епуштају низ високу илаиинупрема долини, према Битољу. Мир се враћа на овај високи врху-нац мртвачки мир, Ево писма које сам писао, враћајући се наКајмакчалан неколико дана после битке:

,,То је планина калик на магарећа леЗја покривена краткоми љутом травом која је сада пожутела од летљсг сунца и од је-сељих кнша. Снег је већ пао, али се није свуда задржао, и тутрава и блато праве велике мрл>е. На северозападној страни пла-нине диже се, до висине од 2525 метара, један оголели и кршевитврхунац, шибан од ветра који ту тера, урлајући, велике обллкепуне воде. Од времсна на времс, кад се разведрн, изнђе пред очнсјајна панорама целе Македоније од Скопља до Солуна. То јеКајмакчалаи, крадљивац кајмака, кључ ерпске Македоније. Ту сусе Бугари билн утврдили. Ископали су ровосе и саградилп ре-дуте од огромног камења које им је планина всликодушно дала.Они и њихови аустро-немачки савезници држали су да је овајположај пеосвојив, јер доминира целом околином од Островадо Битол>а, па чак и дал>е.

Алн једног дана српска војска, рекопституисана после свогаславног повлачења кроз Албаннју, дошла је. Она је довела наову голу планину многобројну артиљерију и њени војници суископалн ровове у земљи расквашеној од киша и у стењу. БиткаЈе трајала дуге дане. За време тих дугих дана Кајмакчалан јебуквално покривен кишом ватре и челика и, сваки дан рововнвојника Краља Петра прнближавали су се мало више рововиматрупа Фердииапда Кривоклетмика. Најзад, јед^ог дана српскм пе-шаци освојили су, дивним јуришом, врх ове планине на коју су

толико рачунали централнс СЈШе и њихови вазали. Бугари којннису изгинули или бнли заробљенн, бежали су безобзирце низкосе према долини Црне. То је била величанствена, готово не-вероватна победа.



97

Сада се мнр вратио на горду п.таннну. Једнно се чује урли-кањс ветра и, од времена иа врсме и врло далеко, дознвање ко-морџија који, на колима мли на мазгама и коњима, идуКн путемна подножју врхунца, доносе животне намириице и муницнјуонима који се туку око Црне. Бојиште је остало нетакнуто. Ро-вови, чисто разорсми гранатама нлн ваздушиим торпиљама, наполасу нспуњени снегом који се топн. Овде-оиде усадила се понекапеексплодирана торпнља. Земљиште је покривено рупама разногобима, које је створнла експлознја граната. Неке су иравм кратери.

Човек свуда паилази на делове опреме коју су оставилнпојпици или које је отргла експлознја пројектила. Овде је једнабугарска шапка; тамо је опасач са фишеклијама, поред тога једанскут шињела. Даље лежи један бајокет, још крвав. Пораз Бугарабио је потпун н они нису имали времена да однесу свој материал.Стога човек налази на Кајмакчалану праве депо-е муииције: сто-тнне граната, спремне за пуцање, поло;кепе су иза једне стене;раскидане кутије од плеха, иуне метака, свуда су разбацане,Местимично шаржери за Маузерке покрнвају землшштс и на сва-ком кораку нога запмње о пљоснате п дугуљасте иемачке бомбе,каткад н ‘на енглеске бомбе које нису експлоднралс. Јошсу овде митраљески реденици, потпуно напуњенн н налнк надугачке змнје, тамо су празнђ чауре од граната које су сејалесмрт. На дну ових чаура чита се на бугарском језику: „ФабрпкаМуницлје, Карлсруе, 1916.” Бугарске пушке исто тако су остале.То су пушке без кундака. Било је хладно на Кајмакчалану и по-бедничкн српски војницп ннсу нмалн ннчпм другнм да се грејусем кундака непријатељских пушака.

Што чини још већи утнсак, то су лсшевн који, иа стотнне, још покривају земљпште овог високог врхуица. Није се ималовремена да иокопају све жртве ове кланпце. Далеко од тога. Онесу још већином на месту где су пале н знма је добро сачувалањихове лешеве. Ровови су пунн њих п тела су остала у положајуу којем је смрт изненадила људе. Један изгледа да тражи своЈомледеном руком бомбу у џепу свога шињела. Један други мислно је да је нашао склоинште нза једне стене која га није заштнтила

од парчета гранате, и оно му је однело половнпу главе. Једногтрећег сасвим .младог човека, оборио је на леђа куршум који га је погодио посред чела. Његов леп младнћски лик, његове широмотворене очи изгледа да пнтају небо, зашто је морао умрети такомлад. На једном другом месту била је борба прса у прса. Бугарскн

7Саоменица



98

лешеви и српски лешеви леже измешани по земљи. Они још каода чине покрет да ее узајамно хватају за гушу. Поред њих, виде

се пробијени шлемови који нису заштитилн главе. које су требалида спасу.Ветар шнба облаке, урлајупн. Орлови и гавраии, крстаре по

ваздуху, чувају стражу око овог бојишта и з*еста очајања.”Бугари се још држе на Кочобеју, Старковом Гробу и на

Сивом Брегу. Дрииска дивизија, поред све густе магле која оба-вија планину, узима на себе да их одатле'избаци. Првог и 2 окто*’бра, уза сву замореност људи, Дримци се огорчеио боре. Првога,

са елементима дунавске днвизије и четницима Војводс Вука, онису на 200 метара од највишег гребена Флоке.У но||И између 2 и 3 октобра, тачно у 3 сата и 20, Бугари

прекндају паљбу. Они предузимају опште повлачење и ловлачесе на леву обалу Црне Рске. За време ових борби армија ВојцодеМишића, у вези са француском војском, издржала је многобројнеборбе, олакшавши тако трећој армији која је водила борбу наплашши и дозволившн јој да заузме равиицу до стамнце Кенали.

У вече 3 октобра 3916, 250 квадратних километара српскеземље са 7 села и 25 километара граинцс ослобођено је. Ногасрпског војника ступила је поново ца земљнтте његове отацбине.

БОРБА ОКО БИТОЉА

ИЗВОДИ Ј43 МОГА ДНЦСНИКА И МОЈИХ ГЈИСАМАНалазмм се у Острову са штабом треће армије и хоћу да

поиово виднм Кајмакчалан и да посетим трупе које се боре окоЦрпе Реке. Капетаи ЦЈапоњнћ, мој оернн ађутапт, заједно јеса мном.

24 октобра 1916. Наш аутомобил долази по цас у / сати.Кишица сипи и пут крји цаличи иа стазу зз коњске трке, као да

је од лепка. Укрштапамо се са многобројпнм енглеским камиoне-тпма, малнма н врло лаким, крји носе муниццју трупзма ца

'фронту. За два сата н после јаке узбрдицр стнжемо до ЈуркаКулбелери, црнтра за снабдевање дрицске дцвизије. 1[уде намдобар доручак и, затим, продЈгжаваио рут према Кајмакчалану.Киша је стала, али густа магла обавија планниу. Ипак мн смо



99

„високо у планини”: кота показује 1900 метара. Нестало је дрвећаи каши коњи ко]е смо узели пошто смо оставили аутомобнл уЛурка Кулбелери, јуначки се пењу. Од времена на време, ветариепа рблаке магле и, онда, имамо пре,т; собом најлепшу панорамуМакедоЈјрје која се даде замнслитр. Око подне ми смо близу врхаКајмакчалана. Остављамо своје коње на нодножју самрг врхунцаи пењемо се да вндимо бојивдте. Готово све ]е остало на свомеместу. Тек што је закопано неколико лешева које киша поновоискапа из земљр, и што су однесеин неоштећени топови. Трагичан

је призор ово бојиште. На 2525 м. внсине, на овом голом терену,

зцсрјцном стецама, леже на стотине смрзнутнх лешева. Њиховпокров су облаци магле ко]е гони ветар, и велики јастребовн игаиранови крстаре над њима да се маједу њиховог трулог меса!

Остајемо дуго на овоме, од сада славноме, врхунцу, и затимодлазимо за Султанија Кулбери, седиште шгаба дринске диви-зије. Магла се више нс диже и хладцо је. Пустињски пејсаж. Про-лазимо Кочобеј где се раније иалазио штаб, н после доброг спу-штања ево нас на месту одређења. Штаб је смештен у ]едној

боровој шуми. Нанелник штаба, пуковник Завађил, млад, сав илави снажан, дочекујс нас ц наррђује да нас послуже добром ужином, јер ннсмо ништа ручали. Затим прсећујемо логор и смештају наспод један шатор. Доводе бугарске заробљенике и ја испитујемтрн офицнрска аспиранта. Топ грми непрестано сасвим близу нас.Пуковник Смиљанић је болестан и ми проводимо вече са офици-рнма из његовог штаба.

25 октобар. Посетно сам пуковннка Смиљани!̂ . Победник са

Кцјмакчалана ]ако јр боцестан. Груди не ваљају. Он се борио докраја, цлн сада треба да се иегује, јер, без тога, значн предатисе смрти. Он ми каже да ће отићи за Солун и да ће га, за времењеговрг одсуства, застулати пуковннк Викторовић, којега позна- јем из Штипа,

Потпуковник Недић пратн иас на путу за Петалино. Време једивно. Спуштајући се низбрдмцом пролазимо кроз јелове шумеЈелака. Путеве су направили српски иижињерци, пошто је непри- јатељ

бир протераи. Ту се још ради. Срећемо рањенике. Неки идупешцце, друге преносе на мазгама у каколеима (носиљкама). Онису рањени у јучерашњнм борбама и, ношто су били превнјенн уамбулантама па првој лшшји, шаљу их по етапама у болницеОстрова или Вертекопа. Оне крје је лако прсноснти, шаљу усаннтетскцм возовима у Солуи.

7*



100

Пролазимо поред једне француске батерије додапе дрпискојднвнзпји л, затим, преко логора штаба дунаиске днвизије, про-

лазимо ггорсд Вукових четника, док не стигиемо најзад до артм-л>ернјских положаја иа десној обали Црне Реке. Батерије су упуиом дејству, Топови од 75 и хаубице туку бугарске положајеи мн вмдимо како се јаспрскавају шрапнели н гранате, стварају11Ибеле облаке. Неки топовски мегци иду далеко у плаинну да тукурезерве. Бугарн ретко одгооарају. Користим се једним тренуткомзатиигја да прођем испрсд топова н, идући уз гребеи, да се спу-стим у Петалпио, снромашни малн македонски заселак од 5—0

кућа. Ту логорују бегупцгг из Груништа под ведрим небом. Њихима вншс од 200 и храии их војска. Причају мгг све што су пре.трггели од Бугара. Мебо се наоблачило и ми се пељемо ка диви-знји готово истим путем којим смо дошли. Артиљеријски двобојпоново је започео и нашн топови пуцају пепрекидно. Сусрећемо

једну поворку бугарских заробљеника, бога ми, доста рђаво обу-чених. Студен ветар наговештава рђаво времс и, кад смо стиглпна одређено место, јака киша почиње да пада. Доводе ми једног

бугарског наредника којега испитујем. Он ми каже да многи вој-ници желе да се нредаду, јер су их срлске прокламације, убаченеод авнона, увернле о њиховој судбини, док су им раније њнховиофицнрн говорилгг да Србн убијају све заробљенике. Овај резера-ни подофнцггр, трговац у цнвнлу, ужива што ће бити упућен уФранцуску, јер 1ге тамо паучити један заиат н језнк. То је правибугарски меиталнтет! Зима је под нашим шагором н ми се покри-гзамо нашим олвеом да нам буде мало топлије прско ноћи.

26 октобар. Треба да се вратим у армију. Пошто сам поздра-вно пукошшка Смиљанића, крећемо. Вре.ме се лролепшава и сунцееија. Алн, што се више пењемо, магла се више спушта. На Кочо-беју већ смо усред магле. Близу врха Кајмакчалана врло јак вег арсмета наше коње у ходу. Пут којн су иаши направили, сече бугар-ске ровове и иа пугу једна рука издиже се нз рова, испретурагшгтоповима Краља Петрз, Остављамо на десио врх Кајмакчалана нидемо бесконачном планипском стазом где се наши коњи клизају

иа расквашеном земљишту. Сусреће се мноштгзо комора које носена мазгама илн коњима животне намнрнице н муницију. Како ћесе вриштп снабдевање кад Кајмакчалан 0Ј*де покрнвен са неколнкометара снсга? Надајмо се да ће дотле Бнтољ бнтн заузет н да Несе снабдевање вршити овнм путем.

Сустижемо нсто тако млзге које носе каколее са тешкимрањсгшгуима. Колик.о они иорају патнти под леденим ветром



101

високе планмне! Од времепа на време, која мазга или који коњнс .може даље. Онп лежу да се више не дигму и њихов леш бацају

норед пута. Најзад, снлазимо с друге страме, али време сс поква-рило. Ускоро кочмњу да падају крупне капље кмше, а у краткомразмаку времема поче да пл>уштм врло јака киша која нас јепоквлсила до костију. Мој конз је малаксао, клмза се и у вишемахова за мало се мисам са њим прућмо у блато. Више волим даизбегнем ту могућмост м ндем последњс парче пута до Јурка Кул-белерм пешице. Убрзо по иашем доласку у овај цептар снабдевања,киша стаје м мојављује се сунце. Доручкујемо под ведрим небом

код коморџија војводе Вука којн нас услужује готово богатимоброком. За то врсме сунце по мадо суши наше одело, У Јурки

је требао да мас дочека аутомобил, али кнша је толико раскаљалапут да аутомобили не могу узбрдпцом. Спуштамо се иа коњупреко Батачина до Ослопа где смо се попели у једну од много-бројних енглсских камнонега које иду тамо н натраг нзмеђуОстрова и Ослопа због снабдевања.

27 октобар. Киша пада, али ћу остати цео дан у Острову да

по1)ем сутра до прве армије. Кад сам дошао у офицнрску менажу,позивају ме да присуствујем сдави једног мајора. Војннчкп попаблагословио је колач и запалио свећу. Доручак је весео м јако сепродужава уз звуке музике. Дивим се овим официрима којн имајухрабростм, да буду веседи н ако су у прогонству. Али има још

један мајор, Мајсторовнћ који славм. Ом станујс сасвпм близустанице под шатором. Одлазимо сви до њега, заједио са музиком,и поново почиње пиће, јело п песмо. Хвата се коло иред шатором.

Играју официрн и војннци. Француски војници се придружујунагло и, одједном сс види занимљив призор: коло које заједноиграју српски пуковници, мајори, капетлни, поручинцк и војници,усред којих се трескају францускн „ииупиу” и, играјући озбиљно,два анамнтска војника.

Проводим цело после подне, славећн славе. У вечс пуковнигсДимитрнјевић рече ми да !»у отпутовати тек прекосутра. Имамдакле да проведем још један цео дан VОстрову у мом стану кодпопа егзархисте, једног маторог старца од шездесет годпна,прљавог н масног, који нарочито трахси да се дочепа дувана пцигарета. Срећом имам свој пољски кревет! Изгледа да јебитка бесне.па на секгору где смо били. После вечере, слава сенасгпнл>а н гости су се већ помало накнтмлн. Позналн су тако1)ен војнике, н војницн и официрн се братн.че. Јер сви су препатили



102

цсте 1татн>е и припадају једиој демократској војсци. Желео бихда се може вндети слмчан лризор код иас у Швајцарској, али зато

би тррбало избацитц на врата извесне лпчности са иисоким чииом.28 октобар... Пос.те вечере одлазимо аутоиобилом у еиглескуболницу где има велики соаре. Позвани су генерал ВасиЈ! и свиенглески, фраицуски ц српски официри. Под једним великилшатором, осветљеннм електрнком, Г-^а др. Бенет и љеноособље организовале су неку врсту позорнице. Изводе се живеслике, шкотске песме и игре. Сви болесципи који се држе иакогама, ту су. Као жнве слнке показују нам призоре нз албанскогповлачефа и из заробљеииштва у Ма1јарској, пошто је половинашкотских жена које су рстале у осврјеној Србијн, била интернн-рана од Аустрр-Мађарц. То је помало забава за малу децу иизбор предмета ј> помалр цудцоват. Треба битн Енглескиња, пана фронту изводити слцчне живе слике! Остајемо код Еиглескињлдо 23 сата, пијуНи чај — ако хоИете добррг вискна треба нНи кодЕнглеза људи — и враћамо се у Остропо где смо нскапилн јошнеколпко чаша вииа, јер смо зажеднели од чаја шкотских дама.

29 октобар. Одлазцм за Врбенн где се палази штаб првеармије. Битка је започела и вндим војводу МиишНа на осматрач-шши иа коти 735. Ту такође налазим гецерала Шерона, коман-дпита фраццуске тешкр артиљеррје на срцсцом сектору. Војводаме упозноје са ситуацијом. Он се тужи да цема савезничких по-

јачања на свом фроцту. Он има једва 8Ш) бајо.нста и приличноартиљерије. Са једном илн две диврзије у резерцн, оп ми кажеда би одмах могао заузети Бптољ. Савезници ие шаљу појачања,поред свих његових тражец>а. Војрода мисли да ри заузеће Бнтоља

било од врло велике важностн, нарочиго моралне. Цосматрцмбитку и преписаћу шта сам о њој казао у једном допису који сампослао листовима:

„Налазим се на једној осматрачиици поред војводе Мпшићакојн управља битком. Преда мном се пружа таласасто земљцштебитољске равлице. У дну се јасцо издвајају на плааичастој пла-ннни минарета и куле престоннце српсце Македоније. На лево јеКенали, чија станица је у рукама савезнцчких трупа, на десцој

се нстнче лннија висова — Чуке. Време је дивно. Човек не можеда замисли да се људн могу клати по оваквом времену. Па н и ј к .

битка бесћн. Иза нас два причвршћеиа балона, „кобасиие" полакосе окрећу под ветром! Француско-српски авиоин прелазе пзнаднаше главе, одлазе!иИ да испшуЈу иеприуашљскс иоложаје. Они



103

ће пуштатн пакете стрелииа на гомиле којс буду приметили.Бугаро-Немцн не шаљу нам аероилаие. Оин нх имају, алн знају

да је премоћ у ваздуху сада прешла у савезничкк табор и инјеим стало до тога да ескадрнле Нсточне Војске обарају њиховеаероилане.

Непрнјатељске снаге ^оје су рред цама, сачрњавају Бугарии два немачка пука. |<ајзер је упутио недавно ове иукове даободрп своје туранске савезнике, чнји морал неосиорно опада.Он их ]е иарочнто изабрао. Заробљеници пам причају да ониприцадају „ЦЈтурмрегиментама” којнма нишра не може одолети.

Српско-фраицуска артиљсрија шаље гранате непрекндно.Тешка артиљерпја се највише устремила на најближе бугарскеровоце. Метак за метком, огромне гранате уе ту распрскавају,днжућн у ваздух стуб земљс и црног дима. Овај дим који нелавремеиа да се разиђе, образује неку врсту копрене која се вучепо земљи. Нпшс, са моје ос.мотрачнице, јасно распозиајем огромнерупе које су пронзвеле „мармите”. Зс^мља је добцлц изглед месе-чевог пејсажа.

Пољска артиљерија, 75, гађа даље. То је зато што требапречитн долазак резерви које би иаишле кад после добре при-иреме великим гранатама, наша пешаднја нападне бомбордоваперовове. Распрскавање шрапнела образује елегантие беле пахуљицекоје се издвајају на плавој позаднпн плашше.

Сада тешка артиљерија повећааа даљину гађафа и мцвидимо како у равници нскрсавају људи који трче. То је „талас”који иде да заузме ров. Али ротово одмах иза тога, он је окруженоблнм ггахуљицама у неврроватној количини. То је бугарскпратрени зид који неће спречити Франко-Србе да заузму жељениров. Гогово у исто време, нама на десно, на косама Чуке, дижесе паклери урнебес. Још један бугарскн ватрени зрд који је требаода пресече пут Србима у нападу. На лево, иза Кенална. топ 75сипа рафале, да снречн долазак појачања. Један авноп летн изнаднас на врло слабој висини. Он двапут обилазн око наше осматрач-нице и, сматрајући да је моменат згодаи, ои испушта један мализавежљај. Трче да га нађу. Он садржн писапи опис свега што је

осматрач видео, крстадећи изнад бојишта. За све ово време, мивнднмо како дефилују — заштићеие брежуљипма од непријатељ-ских очију дуге поворке кола муннцнјске колопе; она доводемупицију за топове који снпају смрт. Нсколико кола пролазисасвнм близу иас. Људн, спокојнл, не изгледају нн мало узне-



Ј04

мирени, н ако се, од времеиа на време, по којн индискретнишрапнел распрскава сасвим близу њих. Животиње, и оне, навиклссу се на заглушну хуку битке.

Али сат одмиче. Сунце ншчезава иза плашша, бо]адиш\пижнвим црвенилом небо. Топовски метци разре!)ују се и најзадпотпуно престају. Дан битке је завршен, алн то не значи да сеноћас неће обиовити. Иепријателз је изгубио ровове и покушаћеможда, ноћним лротивнападом, да их поврати.

Силазммо с наше осматрачнице и налазимо наше коње, скло*њене иза једиог хума. Ноћ је пала и мн се враћамо у иаше логорс

испод неба засејаног звездама. Од времена на време, по која муљаи сув пуцаљ подсећа нас да смо напустили место где се људскабића убијају. Бнтољ још није заузет, али Србо-Французи суозбиљио напредовали.”

10 новембар 1920. Кажу ми да ће данас бнти занимљивеакције којој би био грех не присуствовати. Наредио сам даклесвоме војпику да спреми мога ко!ва. У осам сати, мој коњ, правнмали врло јаки плаиински пацов, спреман је, и ми лолазимо клсом

кроз битољску равннцу. У 10 сати мн смо у Жнвојии и почињемода се пењемо уз голе висове, без иједног дрвета. У 10 и по сатимн смо на нашој осматрачници. Ту налазимо ко.маиданта моравскедивизије, пуковишса Миловановића, Пангу Јуришића п Бору Ри-стнћа, шефа и подшефа његовог штаба, и француске официрепридане српској војсци. На сто метара од нас заклоњена је јсднапољска батерија. Испред себе нмамо долину Црне, а, с другестрапе Чуке, једаи од иајачнх положаја бугарске одбраде Битоља,

Полог. На лево домиинрамо целом бнтољском равннцом и паподножју паше планнне издвајају се поново освојена српска села,Бач и Брод. Прво је још доста добро очувано, друго је потпуноу рушевинама; једнно је школа сасвим бела, неоштећена. На Чуки,не врло далеко од гребена. вндн се једна зелена оаза. То је селоПолог које су бугари силно утврдилк. Ветар дува и ваздух је чист,што нам дозвољава да врло лепо видимо најудаљеније предметеме!)у којима се управо налази село Иолог.

Артиљеријска прнпрема започела је. Стотине граната свихкалибара падају иа Чуке и бугарски рововн су ванредно видљнвипоред свега одстојања које нас од њих дели. Ветар дува снажнои ми тражнмо заклон нза стена којима је као иглама покривенврх, на коме смо се затекли. То нас у исто време заклања н одиепријатеља, који би нас лако могао га!)атн својнм граиатама.



105

Дивнзијскн командамт прати пажљиво фазе ове артиљеријске при-преме. Он је њоме очигледно задовољан. Француски топови гађајуиравилно да је дивота посматрати. Стубовн црног дима од граната

великог калибра или беле пахуљнце шрапнела од 75 шарају линије.војника Фердинанда Вероломког. Дад>нна гађања се сада проду-жава. Линије српских пешака у стрељачком строју појављују сеиа врху Чуке. Онн се пењу брзо. Над њнма пламти бесомучниватреии зид Бугара, Они долазе до ровова. Човек нх више иевиди, али, мало времена после тога, видн се како кроз јаругу про-мичу низови људи. Да ли су то наши одбијенн? Наше страховањене траје дуго. Пуковннк долази, раздраганог лица, да нам јави

,да су то заробљеници које наши спроводе.Прва бугарска линија је заузета н наши храбри драги вој-

пици иапредују лрема вису који нх још раздваја од Полога. Поредсве интснзивне нротивничке ватре, они проднру н мшчезавају изагребена. Можемо да оцењујемо њихово напредовање по бугар-ском гађању. Стиже једно наређење и савезннчкн топови управ-љају своју вагру на село Полог.

Поред себе имам једну безобличну масу завијену у шаторско

крило. То је један француски телефониста који се, да се малозагреје а и да боље чује телефои, тако наместно. Официр којиуправља гађањем, даје му нарсдбе које он понавља као папагају свој апарат. „Паљба на батерије иа Пологу!” „Двеста метара усело!” „Батернја X, обуставити паљбуЈ” н т. д. Има један тренутакзатишја и телефониста га искоришћује да прича са пријатељимака другом крају линије. „Ко је на апарату?" Зовем се Мартен”.„Преварио сам се, хтео сам говорити са Руом”. „Шта ћеш, то је

забуиа, али увек боље него пребијеиа нога!”Али сада наши поново бнју усред Полога. Врста беле куле

више не постоји и, са својим догледом, видимо свет како бежниз кућа. Обе артиљерије заћутале су одјсдном. Иаши су упзлн усело и боре се прса у прса са својнм непријатељнма.

Изненада артиљерија поче да прави ватрени зид мза Полога.Трупе Краља Петра су дакле отншле даље у село. Наши топовипочињу да грме колико могу. Батерија поред нас шаље рафале

од три метка, који се продужавају готово испрекидно.Десно од нас, близу јсдног врха Чуке, вндимо где се појав-љују нове српске линије, трчећи према внсу који је сав иокривенрововнма. Стотине шрапнела распрскавају се над њнма. Поредсвега тога оне ускоро ишчезавају у бугарским одбрамама. Правацпротнвинчког гађања указује нам, да су и тамо нашм победиоцп.



106

НаЈзлл, Вугари шлљу иеколико грлнзта 1га нашу стрлну, ллиоин гађају једну тешку батерију коЈа је доста нспод нас. Ипак,ми чујемо карактеристични шум пројектила који зврчм као вре-

тено у ваздуху и одмах после тога тутањ експлознје и виднмоцрпи дим. Овај дим и иарочитн тресак, налнк на врло кр^ткугрмљавину, кажу нам да је граната бмла великог калибра.

Прошло је 16 сати. Команда се осетно смањује. То је крајбоЈтбе и ми уседамо иа наше „пацове” да стигн^мо преко равПнцскбју Покаткад осветли месец кад се пробИјс кроз облаке, Донашмх главних стгПгова. РесЈглтаТ даиа је овај: Полог и једаи одИаЈважНијих внсова Чуке заузе+н, 550 заробљеника, 7 хаубица,

1 брдски топ и десетИна митраљеза са много другог ратног мате-ријала. Сутрадан ће наши, продужавлти свој уснех, заробитн јошмного н много људи.

15 новембар 1916 (са моравском дивизијом). Одлазнмо накоњима за Живојиу, главни стаи моравског штаба. Време је јакоиат^Јурено. Кад смо стигли у то село, констатујемо да се дивизијадиже да се смешта на Сливици. Полазимо за њом, но кујне сувећ далеко, а ми нисмо ништа доручковали. Али ипак српски при-

јатељи неће пуститн свога швајцарског добровољца да умнре одглади. За пет минута нашло се сира, хлеба, меса и паприке, Живо-писно распоређени око ватре усред логора који се диже, једемо.Проноси се вест да је Битољ пао. То је прерано, али Французису заузели Кенали, Руси су прешли Бистрицу и налазе се на прагуварошн, а наши непрестано напредују. Иемцн су потпупо десет-ковани. Кад смо завршили доручак, почео је да пада снег.Шаљемо наше коње у Врбеии и одлазпмо пеишце у Сливицу. Снег

се претвара у кишу и, кад смо стнгли на мост у Добровени, послсдва сата хода, покиели смо до коже. Ту сазнајемо да ћемо лого-ровати у Добровени, управо преко пута Сливице. Одлазимо тамои кажу нам да ће нам разапетн шатор који још није стнгао. Послепола сата шатор је разапет и мн унутра остављамо своје стварн.Командант днвнзије Миловановнћ предлаже да брзо појашемокоње до положаја који су јуче заузетн. Доводе нам дакле коње ис официрима из штаба брзо се пењемо уз стазе Чуке. Пењање нс

траје ии пун сат. Свуда бугарски н српски рововн н, свуда, траговиборбе. Пре него што смо дошли до „Редута", једног врло јакогположаја, прелазимо неку врсту внсоравнн, покрнвене рововимаи остацима материала. Ту су гранате које нису експлодирале,бомбе, делови опреме; томо је један Бугарни којега јс граната



107

пресекла на двоје. Ногс н трбух су ззлспљени нза једног великогкамена, његов труи и глава су иа пет метара даље у пољу.

Косом стнжемо до подНожја редута и ту остављамо својекоње да се попнемо петице до врха. „Редут” је био јак, али многомање иеодољив него Кајмакчалаи. Њега је освојио 1б-ти пукБранио га је 40 и 156 немачки пук, појачан са два батал>она маг-дебуршких ловаца. Бојнште је још нетакнуто, тек шго је поко-паиа веКина српских лешева. Артиљеријска ватра је морала битистрашма, судећи по рупама од „мармита”, на које човек свуданаилази. Немачки лешеви су готово сви у рововима. Много ималешева ловаца, међу којнма су многи врло млади људи. Налазим

„леш" једиог младића од 18 до 19 година који још дише. Рекохто команданту 16 пука који је самном и он издаје наредбу да гаодмах потраже н пренееу на превијалиште. Има толнко материалаи опреме по земљи да би се могао опремнти нео један батаљон.Мма свега: пушака, бајонета, опаеача, фишеклијз, ваздушнихторпиља, бомбн, пушчаних метака, митраљеза и т. д. Ране суврло разноврсне, ране од бајоиета и ране од пројектила. Глава

једног човека распрсла је, једног другог је ударила граната усред

прса, глава је поред онога остатка од трупа, а плућа су искиданаи разбацана на иеколико метара. Други лешсви су без главе коју

је однела граната и т. д.Ноћ пада и ми уседамо на коње да се не изложимо опасности

да нзгубимо пут у мраку. Спуштамо се по помрчиии, али стижемобез иезгода у свој логор. Вечерамо под шатором п проводимовече око ватре која иас греје.

16 новембар. Пада киша. Српско, франнуско и руско напре-

довање је знатно. Руси су се утврдили ма другој страии Бистрице.Французи су заузелн Кецали, као и Букри. Моравска дивизија језаузела један део коте 1212. Био сам тамо, Али рђаво време јеспречило да се покидају бодљикаве жице које окружују врх. За тоби требала јака артиљеријска ватра, а магла и киша спречавајусвако дејство артиљерије. Изгледа да Немци приписују многоважности коти 1212, јер њихов врховии командант, фон Белов,

’ личио је ту да управља одбраном. Заузммање Редута стлјало ]енаше 400 људи. Бомбардују наш логор.

17 новембар. Време се разведрило. Сунце сија, алн још имаоблака. Пуковник Миловановлћ ме иозива да га пратим па осма-трачницу да прнсуствујем битци. У 9 сати наши коњи су оседланин ми јашемо до Редута. Иа плашши је пао снег и ианорама је

•Г



108

величанствеиа. Бели ее цео ламац Баба Планинс и Периетера. Кадсмо стигли на место, битка је у јеку. Топови евуда синају ватруи једна хаубичка батерија, сасвнм близу иза нас, шаље своје про-

јектиле преко наших глава на Бугаре. Треба заузети коту 1212пошто-пото. На ту косу и на Три Зуба коицентрисана је артиљериј-ска ватра. Бугари су нас видели и упућују нам нсколико гранатакоје се распрскавају на 100 метара од нас. То нас не омета, зашги-ћене .стенама, да ручамо добар ручак који смо донели. Место кафе,присуствујемо гађању наше хаубичке батерије. Пењемо се каосматрачници и командант нас тера да ручамо још једном с њим.После тога гледамо бугарско дивље бегство са коте 1212. Они

беже, а наша артиљерија шаље за њима град „мармита”. Тамоније могло да остане више много л>уди. Ипак онн се још држена Три Зуба и наша артнљернја и даљс нх упорно туче. Сазнајемода наша дивизија напушта Добровени да се смести на Гњнлечу.

Команда постаје мање ннтензивна око 16 сати. Кота 1212 је заузета и ми напуштамо осматрачннцу. Још један поглед иабојиште Редута, мало задржавање код команданта артиљерије,и мн полазимо према Гњилечу, Тамо смо у 17 сати. То је сиро-

машно сеоце, тренутно иапуштено од својих становника, на нских800 метара виснне. Мн смо близу непријатеља и, кад стнжемо усело, ту још пљуште бугарске „мармнте”. Стнгао је и наш пртљаг.Подижу иам шатор — нас смо тројица, капеган Шалоњић, каиетанМиличи11 п ја — н мн се ту с.мештамо. Пуковник Миловановикса којим остајем око лепе ватре, сав је радостан. Он се нада даНемо моћи гурнути до Прилепа. Бнтољ мора бити пред падом,

јер смо јасио видели како напредују Французи у равници. У оста*

лом, говори се на фронту да је Миловановић омогуНио садашњенапредовање. Он је остварио пад Бито.ља, заузимајући целу Чуку,тако да, заобиђени, Бугари не би више моглм држати варош.Сарај је сматрао да је овај маневар немогућ. МишиН се иијеизјаснио. Онда је Миловановнћ нздао наредбу својој днвизнјида гура иапред колнко вмше може и да нзгнне цела, али да неодступа. „На тај начин — рачунао је оп — ја сам напред, а осталипе могу да ме пусте самога. Они ће бмти приморани да пођу за

мном." Тачан рачун, као што показују догађајн.18 новембар. Јутрос је време нензвесно. Покагкад имамосунце, покаткад човек има утисак да ће бити кише. Штаб остајеу Гњилечу врло вероватно цео дан. Бугаро-Не.мци нам шаљуграпате сасвнм близу ссла, оли наше хаубице, намештенс у самом

<



109

сслу, одговарају. Три Зуба су заузета. Хоћу да пођсм у Полог. Пут,делнмично стаза, води нас за трц четвртн сата у ово село крозоголелу ллпнину. Свуда има батерија, најчешће брдски топови

који пуцају на Бугарс. Од времена на времс по којн бугарскинезакопан леш. Полог је једно бедно македонско село, готовосасвим разорено борбом. Ту јс коњица и њен командапт доводинам једног сел>ака којн је остао. Он ми прича да су му Бугарн свеузели као и становннцима других села. Капетан нас нуди коњаком.То је за чудо да увек има ксњака код српских официра, чак кадсе налазе п у најзабаченијим местнма! Одлазимо, враћамо се прекоГњилеча и пењемо се затим, пешице, до дивизиареве осматрач-

мице. Каноиада је страховита у том тренутку. Немачки заробље-ннцн, са једним поручником на челу, силазе ннз јаругу. Сада сетреба попети једном стрмином до једног внса који су бранили,пре два дана, Немци и где налазимо много лешева. Коњичкипоручник Мнодраг; диван младић којн је био иопа пре него што

је постао војник, налази да је пељање мало мучно и жалн свогакоња. Још треба прећи две јаруге н затим се изверати на гребен.Залутали куршуми прелећу изнад нашнх глава у великом броју н

један од њнх пробнја скут мога шнњела. Најзад стижемо у логор16 пука и, после поновног малог пењања стижемо до осматрач-нице. Њу сачињава један ннз великнх стена под које сс можесклонити. Ту је дивизијар са бригаднром и комаидантом 16 пука.Ту човек пма днван поглед на равннцу. Види се сасвнм близуЈароток којн смо заузели, Новак којн још треба заузетн, н Ора-хово које гори п иза кога се Бугари укопавају. Можс се савршепопребројати свакн човек који ту ради. Пред мама, на неких 600

метара, једна јаруга коју још држе немачкн ловци. Канонада сепродужава. Са нашег врха две батерије шаљу гранате у бугарскеровове, и шрапнели и гранате распрскавају сс у равиицн. Примс-тили су нас. Карактеристично звиждање наговештава нам долазак једме гранате у пашем правцу, једне гранате иза које долазе миогедруге, а једна одмах, велика са црним димом, експлодира управона иашем гребену.

Мрак се спушта и ми силазимо пешнце. Нисмо направили ни

101) корака. кад стадоше шрапмели да се распрскавају пза наси да нас окружују својим куглицама, али ие погодишс никога.То су последњи и ми стижемо без неприлнке у Гњнлеч. Ту сепалазп впше од 350 бугарских и иемачких заробљеника које једивизија заробила преко данз. Један немачки норучник, који инје



110

више много горд, каже ми да је, пре него што је дошао на балкан,веровао да ће се рат свршнти Вдућег пролећа и да ће Мемачкаупасти, преко Румуније, у РусиЈу и тако је гриморати да закључн

мир. Француску би постигла нста судбина, а исто тако и Енглеску.Сада, послс свега што је овде видео, иије више ннмало убеђеи унемачку победу. Прнчам му о последње ̂ савсзничком успеху,заузеће Бапома, о 5000 немачких војннка које су Енглези заро-били и т. д. Он је внше него зачуђен, „0 тбме нису нам никадништа говорили, апсол>'тно ништа”, каже ми он. Канонддз сеућуткује. Заузеће Битоља лбжда је од.1ожеио за сутра дан. Тадаће тачно бити четири године како су Срби зауЗеЛи оћу јзЈрош

први пут.19 новембар 1916. Јутрос Нам кажу да треба да спремимо

пртљаг, јер ћемо да мењамо главни стан и наместићемо се уОрахову. Спремамо дакле све н очекујемо иаредбу За пОлазак.У 11 сатн стнже вест да је Бнтољ заузет. ФрЈнцузи и Руси суушли у варош. Очекује се непрестано наредба за иолЛзЈк, алиима противнаређења. ОстгЈјемо још у Гњилечу до сутра. Још севоди борба на Чуки н око Битоља. Дивћзијар је отишао на ИОВу

осматрачницу са које се, изгледа, види сне. И ја бих такође хтеода видим, алИ иико не зна где Је Та чувена осмаграчнпца. Крећемсе да је тражнм са франпуским лекаром мајором Батнсом, поТ-пуковииком Миловановнћсм н наредннком Жувом, зв̂ ничним слн-карем ИсточНс ВоЈСке. Пењемо се Према висбвМма ^уке, алиускоро Миловановић и ЖуН се замарг!ју и заостЈју. Са др. БатНеомЈа гурам даље према Три Зуба. Једна колоба немачгаЈх за^обл.с-ника пролази поред нас. РоВовн првог вЈ?ха на Три Зуба пунн су

бугарских лешева, даље су лешеви пруских ловаца. Н ј̂зад, на но-следњем врху, наилазимо команданта н ми са нн!м присуствујемобитци која се води испод иас у равници. Управо испод нас, једваиа један кнлометар, налази сс манастир Јароток, а, мало даље,села. На десно, у јарузн, Орахово и једћо друго село које гори.Бугари су на гребену иза Орахова и наши топоби их бомбардују.У равници свуда се распрскавају гранате. Долазе да пам кажу даима један рањеи нсмачки војник мало ннже Па коси. Силазим са

лекаром коЈи га прегледа. Не може више ништа да се учини,он има једио шрапне.тско зрно у Нрху лобање (касннје сам сазнаода је ипак био спасен). Бугарски шрапнели падају на ћека 4 кило-мСтара испред Бнтоља. НашИ су дакле већ ту. НаШа оСмат̂ ачиица је смеппена у старим нелријатељским ровдвпИа. Колнко нм је



ш

требало вреиена да ископају ове дубоке ходнике у камењаруГШ ипак наша их је артиљерија лепо испретурала. Кад смо севратили у Гњилеч у сумрак, ту налаанмо много прускнх заробље-

ннка. Разговарам с њима, и један подофицнр, берлински детективу цивилу, прича ми занимљиве ствари, очигледно претеране, аликоје ипак садржавају озбнљан оспов истине. Он мн каже да сежене у Немачкој буне против рата. У велнким варошнма, нмасваки дан опљачканих радњи н иоразбијзних излога. Немачкивбјинци презиру Бугаре који нс могу издржати аргиљерискуватру. Ови Бугарн пљачкају села и затим продају Немцима врлоскупо производе својих крађа. Тако онп продају један хлебац за

5 марака. Овај подофицир није задовољан с официрима. Онинуцају на војнике нз ровова, чим ови почну да попуштају. Пре-кјуче, у борби на Три Зуба кад се војници нису могли вишеодржати и кад су бежали низ косу према Јаротоку, љихова арти-,'љсрија јс на њич иуцала. Овн војннци су нашли у манастиру Јаро-коту жнвотних намнрница које је немачки штаб ту оставно усвоме бегству: једну шунку, ликера, некмеза, цигара и, чак, капаи сабаља. Једаи од заробљеннка заиста носи официрску капу коју

јс ту нашао. Сви заробљеннцн су задовољни да јс, за њих, ратсада свршен.

Битаљ је заузет. То Је врло скупо стајало. Нас више немаод 25000 пушака, остали су изгинулн, рањени, болесни, нестали.Алн дух је величанствен. То не могу боље да опншем него пре-писујући једно дивно писмо младог Тешића, који је као потпо-ручник умро од задобијеннх рана, и одговор његове мајке:

„Мили моји,Ево ме где лИјем крв за иашу отацбнну. Н ја сам натопио

својом крвЉу ИПшу драгу земљу. 31 гтрошлог месеца, у 4 сатапосле нодне, приликом тјапада на неМгШке ровове (заузимањс Рс-дута), био сам рањеи у лево рЗме од мнтраљеских зрна. Рана семоже излечити, алн треба време^а. Зрна су нзвађена сем једногакоје је остало. Због 1ћега ће ме кВсније оперисати. (Ово зрно

је било смртоиосно.)ИсНричаћу вам како се то десило. Читаћете описе огорчених

борби којс су се водилс нЛовоме фронту од Брода до Ветреника.Наша днвнзија која је прешла ЦрНу Реку н која је иа челу, налазисс блнзу села ТепаПаца југоисточиО од Вптоља. Од 9 августа до31 октобрз бко сам увек у рову. Нисам се извлачио нијсдкбг

једипог треиутка и никад ее нисам јављао за лекарску помоћ.



112

Учестпопао сам у спима борбама и, упск су моје стзрсшиие билезадовољие са миом. Најзад, послс шест мессци пао сам. Ујело ме је пс«то, али не бугарско, већ немачко псето.

Ако сте чулн о борбама код Острова, Горничева, Кснална,Брода, можете ре^и да је ваш снн узео учешће у свима па челусвога вода. Можете се поносити њи.ме, јер никад нећете моратнда поцрвспите кад вас буду пнталп да ли сте нешто допринели заослобо1)ење наше Отаџбине.

Од 10 до 31 мн смо нападпли сваки дан непријатељскс доброутврђсне положаје, које држе самн Немци. Сваки метар који смозаузели, стајао нас је једног човека. Тешка артиљерија нас је

страхопито тукла, не само за време борба, него и кад смо билина одмору. За петнаест дана пнсам заклопио ока о бно самстално у рововима, пуним воде, и на киши и на снегу. Тридесетпрвога је стигла одлучна наредба. Требало је напредовати пошто-пото, и то напредовати у правцу Тепаваца.

Од раног јутра почели смо да иапредујемо, група по групл,да будемо блнже непријате.љу у трснутку иапада. Тога дзиа нашачета имала је 57 људн н једног потпоручника којн је замењнвао

погинулог капетана. У 2 сата после подне, потпоручник је биорањен у обе ноге п ја сам прсузео команду над четом, поштоиије било никога старнјег по чипу. У 4 сата зазвиждало је трипута. То је био знак команданта батаљона који јс био иза насзнак који је наређивао да нападамо. Нлпред! и људи се устремишеиапред. Осу се страховпта ватра и чује се „трра” са свих страна.Митрал>ез косп збнјене редове војника. Видн се само како људипадају. На лево и на десио од мене, онн падају, пуштајући свој

последњн јаук. Болело ме је до срца да нх видн.м где умиру. Алну тим тренутцима човек се заборавља н нема внше времена даокрене главу. Напредовалн смо 100 метара, алн смо били прнмо-рани да се заустзвнмо. Ледан од мојих војника баца бомбу уровове, затнм је и сам смртно рањен. Полсгалп смо, док митраљезпоред нас косн. Осећам као да ме неко удари у леђа и оте ми сеузвпк те моји људн окренуше главе према мсни. Једаи младивојпнк се приблнжи н направи мн привремсн ров. Трсбало је

дочекатн ноћ да ме могу изнети у позадину. То су били мучнитренутци. Не могу да сс склоиим у позадину, јер внше не могу дасе мнчем и, правећи се мртав, остајем тако два сата. Најзад, тисати су прошлн. Онн су били дугн као две године. Наши почињунапад, секу жице н нролазе. Каилар из Драгачева јс на челу чете



и з

која још бројп 35 пушакл, Нс знам шта јс с н>им било, можда јси оп погинуо.

Однелн су ме на превнјалнште и’ после превијања, метнули

су ме на носила и, после четнри дана путовања, стигао сам уСолун. Сада сам у француској болници у једној дрвеној барацигде, првн пут, видим поиово кров пад главом. То ме гуши п немогу да слоОодло дишем као на фронту. Бога мн, више волммчнсти вазду.ч па фронту!

Гледајге да дођетс да ме обиђете, пошто кажу да ће свитешкн рањеници бити евакуисани у Бнзерту. Имаћу пову опера-цију ових дана. Сутра ће ме рентгенизирати. Љубнм вас и молнм

вас да се не узрујавате. Ваш Душко,”Мајка је одговорила:

„Драго моје дете,Горда сам што је твоја крв патопила српску земд>у и нећу

никад жалити ове свете капи, а оие су капи мога млека, које сити пролио за отаџбнну. Доћићу за нсколико дана, и ако жене непуштају у Солун.

Мајка."Данашња омладино н пм којн писте или који ннсте хтсли

ништа доприиети за Отаџбнну у олзеносги, размншљајте о овадва писма! •

БИТОЉ

Писмо писано 22 новембра 1916.„Битољ је пао у руке Савезника 19 новембрл. То је прв.т

српска варош ослобођења испод јарма освајача. Иеодољиво па-предовање српске војске на висовима Чуке која фланкнра лсвуобалу Црне, прнпремило је н омогућмло овај пад. Српске трупе,заузете тучењем пепријатеља на планипи, нису могле упутнтнвеликс одреде за триумфалнн улазак у главпн град Јужне Маке

доније, па ипак је било српски.ч елемената којп су успешпо сара*ђивали са својим савезницима, н два прва човека која су продрлау варош, били су Срби. Један од њих је (Мишић) снн мраброгашефа који је командовао лепим маневром чије срсћне ресултатесада прослављамо. Бугаро-немачки отпор бно је упоран. Цен-

&Сиомспица



тралнс 'снле и љиховн вазалн ннсу лако пспуШтали плеи за к о ји

су всћ сматрали да им је сигуран. Успех акције чини ^им внШечаст савезничкој Источнбј ВојсцИ, љениМ шефовима и, Вајзочито,

храбрим Србима који су узели на себе најтежи посао.Чим се сазнало да је Битољ заузет, одлучио сам да тамо

одмбх пођем да се уверим о стању вароши. Пошао сам дакле2 0 иовембра, ранб у зб(>у, са наших положаја и упутио се прекомочарне равиице ка циљу свога пута. Кзд сам стигао на великидрум од Врбени за Битољ, сусрећем аутомобиле и аутокамионесваке врсте. ОнН лрекозе животне намирницс и муницију. ћро-лазим поред српских офЦцира на коњнма, кбји нису могли одо-

лети жељи да не поиграју коња калдрмом једне српске вароши икоји се вр^аћају у своје логоре. Један руски капетан, сасвим млад,придружује нам се и објашњава нам да је митраљески капетаида се борио без престанка три дана и Да иДе у Витољ „да спава”.ЈедВн врло јак аутомбби ̂ Претече нас. У њемуг су бИли вишифранцуски офмцирн. Они иас весело поздрављају. Д а љ с је дугаПо&орка руских ггољских кујни, кбје иосе јелб храбрНм трУпамакоје су учествовале у протеривању Бугаро-Не.чЈца. НајзаЛ, сти-

жемо На умаз у варош. Велика касарна, са својим ружичастимпрочељем, нзгбрела је. Станица је оштећсна и неколикб локо-мотНва стојс меланхолЦчИо на искрнвљећим и п и к М а . ИтЦлЦјанскипешаци спремају се да про!)у кроз варош. У њиховим сивнмуниформама са кајишима од бивоље коже исте боје/они су сјајнии успешно сара!)ују на одбрани Битољ?.

Ноћ пада и варошке улице су потонуле у готово потпуиу

таму. Ипак, на хиљаде савезничких војника пролазе њима пешицеи на коњу и дозивају се на свнма језицима земаља Антаите. Одвремена на време, чује се експлозија неке гранате. То се Бугарисвете за свој пораз и шаљу „мармнте” на Битољ за који су себили заклелн да га пеће пустити. Они су рачуиали без Савезничкеартиљерије и без херојства српских трупа којнма се хига да ућуу своју земљу. Они осећају, можда, да трубе које сада одјекујуу овој вароши, изводе почетак посмртног марша Великој Бугар-

ској! Правда није још ишчезла с овог света!Српске грађанске власти су се већ сместиле. Окружни начел-

Вик Милорад ЈовановиН набази се на свом месту, као и председиикбпштние Лешњаревић. Одлазнм да их поздравнм у кућн којаслужн, привремено, као владнп дом, пошто је старо п лепо



115

окружио начелство уинштено пОжаром пре месец дана. Окружипначелник је срећан. Ои је прон«1шао своје старе печате ме!)у онимакоје му је оставило бугарско бегство без обзира. Он је у великом

послу. Лредседник општине разговара с угледшш грађаиима к о ј ’н

му прнчају своје муке и расправљају о најуспешнијем начину дасе притекне у помоћ гладном становништву, које заиста гладуЈ'е.Бугари су све узели н слабо су водили бригу о издржавању светакоји су хтели побугарити. Једаи хлеб се обично продавао 5 лева,то јест 5 франака. На улици деца, с испијеним образима, заустав-љају ме, тражећи од мене парче хлеба. Прва брига Срба биће даснабду храном ово несреНно становништво. Телеграми одлазе,

тражећи хитно да се пошаље хлеб н брашно.Али, поред све глади, становништво је срећно што се отело

испод бугарског јарма. Српске тробојне заставе излазе из својихскривница н весело лепршају на ветру на балконима полуисточнихи полуевропских кућа. У ретким ресторанима којн су отворени,ужурбано се прикуцавају на зид оквири са сликама српеке кра-љевске породице. К о ј‘и м чудом су ове слике измакле подозривојинквизицији бугарских комита?

Угледни меш.гани причају ми о својим патњама. Варош,некад у благостању, постала је бедна. Освајачн су све узели. Онису ухапсили и ннтерннралн све грађане који су били суњиви каопријатељи Србије. Комнте којима је заћоведао син генерала Боја*џијева, један голобради млпдић, снн на оца и члан МакедонскогКомитета, вршили су страховнту полипијску службу. Ово последњевремс, свет није више смео да изађе из куће, бојећи се да га неогерају да ради на путевима и рововмма. Младићи, па чак и људизрелијих година, били су рекрутованн у војску. У свему, то је биорежмм терора. Данас су овн грађани поново одахнулн душом.Они знаЈ*у да Срби ннсу угњетачи, него демократн који искреножеле да задовоље цео свет (бар оне који су ратовалн). А Макс-донци траже само једку ствар; да их најзад оставе на миру дамогу да раде у свој безбедности и да зарађују свој живот.

А.М већ је касно, а ми нисмо нИшта јели цео дан. Тражимо

дакле д4

се окрепимо, што није лако. Ипак, уз добру вољу иашнх,то нам Полази за руком. Добијамо за тим н стан којн нам јеНадрЖао окруЖни начелник. Поред све грмљавине канонаде к о ј ' з

не Н()естаје Иреко Коћи, спавам СНОм праведиика и тек сасвимблиска експлозија једне авиатичарске бомбе, бачеие са једног

8»



116

непријатељског апиона, Пудн ме сутрпдап ујутро. Преко целогдана Вугаро-Иелти Пе иам слатн сличле бомбе.

Кад сам изашао на улицу, констатујем да готово спе радње

нмају обијепа врата и да су унугра опл.ачкаие. Верни својој на-вици и налик на своје аустро-угарске савезнике у Србијн, Буга[»нсу покралн све што се могло одиети, а остатак упиштплн.

У десет сати, Прииц Регепт Александар н гснерал Сарајдолазе у ослобођену варош. Имао сам част да и>: дочекам саокружним начелником и председннком општинс. Принц Алексан-дар, једиоставан као увек, стеже нам приЈатељскн руку, алн оворуковање је мало кервозно. Принц је узбуђен, а не!»е да се топримети. Он баца поглед па две тробојие српске заставе које смопоболп на вратима од улаза и тај поглед каже лажљивом посма-трачу сву носталгију овог храброг приица да види ускоро свсјБеоград и сву његову радост што је на прагу своје драге земљс,земл̂ е горднх и добрих сељака, којом блада Једиа династнјапореклом нз њнховнх редова.

Геперал Сарај је такође задовољан. Љсгово добро ратиичко

лице спја се и он нам јако стеже руку. Ооај оелики успех му чиничаст, али у овом тренутку чини ми се да је мзњс мислио на стра-тегијски успех овога плана иего на радост што је сарлђивао да сехеројски српски народ узмогпе вратнтп у своју земљу. Инстинк-тивно, имао сам визиЈу једпог другог човека који такође морабити задовољаи. Видео сам фраицуског председннка владеБриана, нокретача солунске експедиције п са.мим тим једног одглавних ослободилаца Србије, привремсно погажеис од упадача.Исторнја ће рећн све што се д)тује овом човеку који је, поредсвнх отнора, разумео и хтео Оалскаиску кампању. Србија ће дићиовнм францускнм људнма споменик, на чије подножје ће њенадеца иолагати цвеће нскреЕге блогодарности.”

Ово писмо Је бнло пнсаио за време рата. Дзешс , десет годннапо завршетку борбе, морам да мало псправим његов крај што и*гнче Брианове улоге. СЕзакако, Бриан није био протнп солунскеекспедпције, — сасвим обрпуто — али да је сам остао тогамишљеља, он би се можда приклонио жељп коју су гласно нзра-зили Енглези да се напустн македонски фронт. Био је један други1|)ранцуски мицистар којн је бно апсолутно непоколебив што сетнче одржања фронта Сарајеве војске. Овај мннистар бно јеАлбср Тома.



117

Писмо пп с ппо 13 дсцембра 1916.

„Налазим се у Бигољу који су савезничке појскс освојилс одБугаро-Немаца 19 новембра. То је отворена варош, нимало утвр-

1)сиа и војнички положаји сс налазе изван ше. Ипак, откад су јеизгубили, непријател>и Антанте нису престали да је бомбардујуиз топова н са авиона. Истииа је да су они нарочито грађали пред-грађа и улаз у варош, где су моглн замишљати да се налазелогори тругш или артиљеријски положај. ВеК неколнко дана оштсу променилн тактику. Они шаљу шрапнеле усред вароши и, од јуче, они бомбардују њеп центар са великим гранатама од 2 1 0 .Ипак, има један параграф у Хашкој Конвенцији од 1907, који су

потписале централне царевине и који формално забрањује бом-бардовање отворених вароши. Али ова Хашка Конвенција је парчехартије које су онн поцепали као и све друго налик на то.

Јутрос ме је лробудио, у једној приватној кући у центруБитоља и далеко од сваког војничког постројења, један ужасанлом. Једна велика непријатељска граната сравнила је са земљом једну куКу сасвим блнзу моје. Иза ове прве гранатс дошло је јошдесетак других које су све падале око моје куће да је по нашим

зидовима и нашем крову пљуштао прави град од камсња и гозде-них отпадака. Затим, пројектили падају даље и, најзад, послебомбардовања од једног сата, наступила је релативна тишпна,прекидана еамо од времена на време сувим експлозијама, наликна пуцкање бича, шрапиела који се распрскавају изнад улицаи тргова.

Становницн су се били завукли у своје подруме или, бо.ље,оно што онп називају подрумима т. ј. у обичне неосвођене суте-

рене, само покривене дрвеинм патосом. Једиа велика граната од210, као што су оне каје употребљавају Бугаро-Немци за бомбар-довање Битоља, улази ту као у парче сира, пошто је пробилацелу таку конструкцију која се на Истоку зове кућом од камена.Али ови подруми дају бар привидну безбедносг овом застраше-иом становннштву стараца, жена и деце, а то је већ много. Једаивелики број Битољаца тражн заклона по црквама за које мнсле дасу обезбеђене од непријатељскнх пројектила, и дању и ноћу

храмови су пупи света којн уображава да може да избегне смрти,правећн се што могуће мањим.

Користим се првим затишјем да нзађем и да констатујемштету. Једино војници, навикли на „мармите”, мирно пролазеулицама. Од времена на време срстам носила, што их иосе по



118

двојица људи, а иа којима лежи неко тело жене нли детета, облгвено крвл>у и праћено од неколико очајних рођака. То су жртвбугарско-немачког непокоравања Конвенцијама и законИма рат;

Њих носе у грчку болницу. Ево једне лепе зграде, пробушене оврха до дна једном гранатом и на којој су сви прозори нора;бијани. Улазим и, у подру.му, налазпм огромну локву крви. Овлсе била скложгла једна мајка са своје троје деце. Имала је једнодојче на сиси, а њена друга два већа црвића била су се плашљивзавукла у њене скутове. Она их је умиривала; говорећи им да сзаштнћени у овом подруму кад је једиа велнка грината од 21

дошла да Покоси ова четира невНна живота.

Ја сам сада пред фраћцуском болницом. Из ње се псел>авса свом журбом. Парчад гранате ометала су-хирурге усред послу њиховој операционој сали. Онп ће да се паместе у Подрумимгрчке болнице, који су освођеии.

Улаз у ову болницу пун је света и неколико особа очајнплачу. То су рођаци рањеника које су донели. Један млади!витак, гимиазиста, пита плашЉшЈо једног француског болничаркоји пролази: „Да лИ су неке две девојке тешко рањене?" Јак<

збуњен, храбри војннк болничар одговара: »Бојим се да нећпреживети.” „То су ми сестре", каже тужно гимназиста и одлаз!

јецајући.Бомбордовање поново почнње. Неколико особа које су с

усудиле да изађу на улицу, трче у своје „подруме” са највећо:журбом. Идем да продужим своја „посматрања о гађању" са свопрозора који доминира великнм делом вароши, Наша кућа Изгледда поново привлачи пројектиле. Све околне куће су погођенс

Једна граиата пада нг1 10 метара и ја се користим прнликом д;фотографишем њену експлозију.

Подне је. Треба ићи у суседство, у официрску менажу н;ручак. Полазим пусгом улицом где сретам само једног дечка којиусред експлознје, нуди пролазницима који не постоје, српск'новине. „Велика Србија” — виче мали, пркосећи гранатама, д;донесС неколнко марјаша својој мајцн која се разболела од немаштине и оскудице.

Нова фаза бомбврдовања завршена је. Један свештешгкпраћен једним човеком који ноеи бео мртвачки сандук, ндс ;)Курби да сахрани старицу, убијену поред наше куће. И он, д;заради парче хлеба, пркоси смрти, јер један шрапнел, распрскавајући се изнад њега, шаље једио зрио кроз празан сандук, намењен покојници.



119

И тако цсо дап и целу ноћ пепријатељи Срба руше једнуотворепу варош, иекад врло богату, а даиас упропашћену бугар-ском окупацијом и бомбардовањем. Ресултат дана био је: један

инолијански војинк убнјен, један српски војник рањен, двадесетакжена н деце убијено.”

Писмо писано 5 априла 1917.„Поново сам у Битољу. После моје последње посете, Бугаро-

Немц!! су мало нојачали бомбардовање ове отворене вароши.Савезничке трупе су напредовале. Оне су заузеле Снегово н Киера-марицу, два важна непријатељека положаја. Да се освете за својпораз јер разумеју да је главни град Јужне Македоније за њих

дефинитивно изгубљен, оии траже да разоре варош и да истребењене становнике.

Ушао сам у варош без икакве незгоде. Откад је артиљернЈаФердИнанда Кобуршког приморана да врши индпректно гађаи>е,

јер су Французи заузели висове северио од Битоља, мост поредстаннце мање је бомбардован. Улазећи у улнцу Краља Петра,главну улицу, констатујем да се број зграда, погођених пројек-тилима, много повећао. У овој улици готово више нема куће којуније погодила бар једна гранага. Прозорп више не постоје н човекгази по стаклу које је постало прашина. Приватну кућу у којојсам стаиовао приликом мојих последњих посета, Ј^дариле су тригранате од 2 1 0 .

Али није само ова улица која је страдала од бомбордовања.Све друге, подразумевајући ту и сокачиће. имале су великп бројоштећених или потпуно порушених зграда. У окруАном начелствусазнајем да их је око 2500 оштећено нли порушсно бомбар-довањем.

Пошто мој стари стан нНЈе више за становање, примам госто-примство које ми нуди врло љубазно др. 1Ван Дијк, из холандскогЦрвеног Крста, у шкблн сестара Св. Јоснфа, прстворенбЈ у ббл-ницу за грађење, Ту су др. Ван Дијк и његове холандске сестренеговале, гоћово четнри месеца и поД кишом граиата, несрећиобитољско становништво. ХолаиДска мисија учиниДа је лепо делои радила је храбрб и са преданошћу. Срби су то зваИично при-знали и бдликовали лекара златћом медЈЉом за хјјабрбст, а боЛ-ничбрке сребрним медаљама.

У овој болнцци лекар ми показује нсчсоликб воЈнИка којћ суостали живи од бугг1ро-теутонских граната с гасом. Они су јошврло слаби и к>ихово лице је поплавело. Они се туже да их боле



120

грло, да ле могу да слободио дмшу и да им је тежак стомак.11еки тврде да је гас лако мирисао на горак бадем. По томе Ои ссмогло веровати да су пројектлли садржавали циановодоничку

киселину. Алн тај гас готово одмах убија, док сс бнтољске жртведивљашгва централних царевмпа и љнховнх вазала муче од трн-десет до четрдесет пет минута пре него што умру.

Бомбардовање са гранатама са гасом вршено јс нарочитоиоћу, док свст снава по подрумима или, боље, по оном штопазива подрумом, Граната, распрскавајући се, релативно правиврло мали пуцањ, Експлознја ослоба!)а једну цев, окружсну

љускама које образују радиатор, и она садржн материју која раз-вија гасове. Ови гасови су врло тсшки и спуштају се у иодруме,трујуНи сва жива бића која сс тамо налазе.

Већина жртава била је тако изнемађена у сну. Само у кућнсрпског митрополнта, лепој згради са нространим сутеренн.ма,37 особа је било убнјеио нрмликом ирвог бомбардовања гасому ноћи изме^у 16 и 17 марта 1917. Ову зграду, далеко од свакогсаобраћајног нута, изгледа да су иарочито гађалн бугарски топови.

Свлке ноћи две или три гранате са гасо.м падају у њеном суседству.Истина је да су српска црква и школа, које се налазе поред ње, још више страдале. Очигледно, поданицн Фердинапда Вероцомногжеле да заснте свој бес над свим што је српско.

Откад су Битољ ослободнле савезничке спагс, по званичиојстатистнци српскнх власти бнло је 764 грађанских жртава, одкојих 399 убијеиих н 365 рањеннх. Убијен је 81 човек, 92 жене и115 деце, а рањено Је 75 људи, 8 8 жена н 110 дсце. Поврх тога

убијено је Ш особа и рањене 92 без означења пола. Сигуран самда је ова статистика нелотпуна, јер поред свега самоодрицањаграђанских власти њихови органи не могу да буду свуда н даправе аутентичан спнсак у једној вароши која је примила до крајлмарта 1917, 5285 пројектнла великог калибра, а да и не говоримоо безбројним шрапнелима, авпомским бомбама п т. д,

Додаћу да се у ово последње време Бугаро-Немци такођетруде да упнште варош ватром. Опи бацају знатан број запаљнвих

граната. Пожари који се јављају, представљају озбиљну опасностза оно што још остаје од ове некад богате вароши и која готовонимало нема апарата за спасавањ.

Иајзад, треба нстаћи чињеницу да су сви делови Битол.абомбардоваии без разлнке, Болиице не налазе кн мало сажаљењапред разарачким Оесом Кобургових н Хоснцолерових тобџнја.



121

Тако је бивпта грчка болницп, претворена у француску амбуланту,готово саспим разоретта. Болиицу холандске мисије погађале суграиатс и, док са.м ја тамо становао, многобројне „мармнте"експлоднрале су унаоколо.

У сваком случзју, треба призипти да Бугари, по оном штосу учннилн за време своје окупације и по свом сталном разорномбомбардовашу, имају јединствен начии да докажу свету да јеБитољ пастањсп „њиховом браћом но расн". Имам интимно убе-Нење да ниједан од ове „браНе по раси” неПе хтети да има иштас њима. Битољци су осетнли Бугарпна, и то им је довољноза увек."

Писмо писано 5 августа 1917.„У Битољу сам. Леп летњи дан. Шетам улицама и виднм да

у Бнтољу више нема куНе која није погођена бомбардовањем.Ако је релативно мало куПа потпуио у рушевииама, то долазп

једипо од тога што су слабо зидапе. Много проЈектмла пролазикроз танке зндове без експлодирања, а ако нма експлознје, деј-ство је мање. Грађанско становииштво бави се својим пословнма.ДомаИице долазе да купују ретку зелен коју сељацн домосс уварош. Жеие перу рубљс у Драгору, док се њнхова деца играјуиа улмци. Нсколико радњн је отворено. Ту сс продаје стара робакоју је поштедсла бугарска пљачка, дуван нлн мали филигранскпнакит који се ту фабрикујс. Дечаци продају улицама српске нфранцуске новиие. Неколпко малих „лустроса" — чистачаципела — зарађују неколико марјаша од војника који дају да имсе очисте њихове прашљиве „цокуле”.

Али све ово становнишгво — нма још нзмеНу 20000 п 28000становника у варошн — туробно је и нервозио. Чак и децп су сеодучила да се смеју. Има сувише жалости, сувише рушевина,сувнше патњи! Број грађанских жртава од бомбардовања ве!ш јеод хиљаде. Дуга бавл>ење Битољаца по подрумима, под најгоримхигпјенским условима, развило Је у страховнтој мери болестп којетроше организам, Мешање по подруми.ма имало је тако1)е за по-следицу да се рашире извесне заразне болести. Истина је да српскеи француске војне н грађанске властм чине све што могу да по-праве ситуацију, али њихова средства за акцију врло су ограии-чена у овој источној вароши, одсеченој од свста услед бомбар-довања од стране непрнјатеља који ие рсспектују закомс рата.Зашто није евакуисано грађанско стаиовништво нз Битоља: иајпрезато што би било тешко на!ш места за ових 2 0 . 0 0 0 и више



122

несрећника. Ђароши па чак и села Мпкелоније, ко]а су заузелисавезннци, веН су претрпана српским, македонским и грчким нз»

беглицама из Бугарске и Мале Азије. Затнм, овим злосрећницимастало је до последњег имања које им остаје: то је њихова кућакоја је често уџерица, избушена гранатама. То је разумљнво јертакав је менталитет ових јадних људи према којима удес није бионикада благ.

Док шетам улицама и испитујем свет, Бугаро-Немцн бомбар-дују перифернју вароши. Али сада почињу да шаљу гранате свнхкалибара усред центра. Пројектилн пролазе звижде1|Ц изнад нас

да поруше још неколико куНица и да угасе још неколико невиинхживота. Као иеким чудом улице се празие и становиици се паврат-на нос склањају у своје подруме где ће пронаћи загу-шљиви гасови. Пан! На 30 метара преда мном, једна лепа доброгра!)ена зграда, сруши се. Једна граната од 150 погодила је ио-сред ље. Деца нредстављају тек клупчад крвавог меса. Шта сускривила ова сирота деца Вилхелму Хоенцолерпу и ФердинандуКобургу? Нека се чувају да им историја не да наднмак „убииа

деце!” Заиста шта има да значи ово бомбардовање једнс отворспевароши? У много махова сам сам констатовао да се у самојвароши Битољу ке иалази »шједаи топ. Да ли само уживање дачине зло, нагони непријатељске тобџије да истребљују сиромашнограђамско становииштво које је веИ доста страдало од рата?”

Писмо писано 9 октобра 1917,„Ових лепих јесенских даиа још једном сам се навратио у

Битољ. Човек готово не може да позна више ову варош која је

била тако лела у насмејаној долини Драгора. Зашто су се Бугаро-Немци овако исиизмили иа ову отворену варош »соја је као такназаштићена ратиим законима и конвенцијама? Зашго убијају сто-тинама (до сада је погинуло око 1500 гра!)анских лица) ових

јадиих становника? Разлог је за то прост. Освзјачи кад сувидели да им се дефинитивно измнче њихов богати пленхоће да се свете и, пошто не могу да учине ништа својимпротивницима, из ужнвања да наносе штету чине све од својестране да што више пати невино становништво, које неће бнтибугарско. Надајући се да избегну светски презир чнју тежину оср-ћају, оии су хтели да објасне своје понашаље неутралцима н Папнкоји је тако снисходљив према њнма, и нзговарају се да нхњнхови неиријатељи приморавају да пуцају на ову отворенуварош, јер су намсстили тонове у варошм. То јс још једна нова



123

лаж од њиховс стране и они то добро знају, пошто је њиховашцијунажа функцнонисала са ретком слелошћу н великом тачно-шћу у Битол>у. Био сам бар двадесет пута у бомбардоваиојварошн н ја сам је црршао у свима правцима. Никад није бнлониједног савезннчког топц у средини вароши, коју су највишеграђади цртиљерци рилкедмц Хоерцолерна н Фердинандн Кобурга.Савезници, да би одговарали на непријатељске гранате, моралису ицмерЈити батернје на периферрји вароши. Германо-Бугарито знају али местр 4 3 тамо Оацају своје пројектиле, они гађајусаму варош са њеном децом, њеццм женама и њеннм старцим«!.Како |је оип да објасне убијање овнх невииих створења загу-шљивим гасовима? Да лн ћс хтети да тврдс да ће, шаљући овеметке, забрањене конвеицијама којс су они потписали, у центарвараши, погоднти савезннчке трбџнје који се иалазе на хиЈраде

метара од гађаног места? А како могу да сперу срамоту за подсару Битол>у, који су запалили 17 августа 1917.?

Тога дана оци су почели да бомбардују цеитар шрапнслнмаоко 14 сати после подие. У 17 сцти све њнхрре батерпје су отво-

рилр ватру иа варрш без прсстанка до2 2

сата у вечс. Више од2 0 0 0 граната свнх калцблра н сваке врртс бнло јс тако избачено.а међу њима много запаљивих граната. Ватра јс свуда ухватилци гјсесток ветар који је дувао трга дана, брзо је раширио иожцр.Иикаква помоћ иијс била л:огућп, поред свих цеви које су нацшбили паместили, предвиђајући ова^све несреће, јер су Бугаро-Кемцн обилато засипали запаљену зону шрапирлима, унпштцва-

јући телеграфскс и телесрорске иисталације, преко гсојих би се

могла тражити цомоћ од суседних једцница. Цео свет је морцодц се посакрива у подруме.Разуме се само цо себц да јс бцдо жртзвп: 3 особа јр изго-

рело, 26 ра|1>ено од лламеиа н 2 2 погинуло од граната. Ме^усвнма овим жрвтама бцла су само читири војннка који су нзго-рели јсдд су покушавали да спасавају децу. Стара мајка румунскогпрофесора Ђордца и њсрова ћерчица бплс су закопанс под руше-винама њихове куће.

Седам стотина кућа постцло је пден пламена. Оне се свеналазе у иентру вароши, десно од улице Краља Петра (идућн каДрагору) и могу да тврдим да се ниједан савезнички топ нијеналазио у близини. Алн ушштавање топова није био циљ овогварварског акта. То је ионово бида освета. Савезнички овнатичарпбнлн су над Прилепом н у оврј вцрошп нз крјс је свакуисан гра-



124

ђонски елеменат, обилзто бомбардовали војиичка постројења: чакнзгледа да су убили једног генерала. Да се освсте за ову чистовојничку акцију. Бугаро-Таутони су тражнли да иснашта невино

грађанско битољско становннштво. Нисам нристалица репресалијагсоје могу да погоде неборце, али, видећн оваквс ужасе. питам

се шта савезнпци чекају те не предузимају ништа да немачки.и нбугарским варошима одмазде за ово дивљаштво,

Поред свих страдања, око 25000 Битољаца нису хтелн данапусте варош. Било их је, истина, неколико хиљада који суотишли, јер су се нашли без крова услед пожара. Други и даље

живе или, боље, вегетирају у својој свакодневно бомбардованојвароши. Десет месеци страдања иачинило пх јс филозофима. Онису оргаиизовали, како-тако, свој живот у пездравнм подрумима,где их вребоју сушица и заразнс болести. Најсмелији су започелнмалу трговину и занимљиво је видстн мале радње напола пору-шеие од граната или од бугарске пљачке, са својим гвозденимискрнвљеним ролетнама које су тек напола подигнуте да би семогло што брже спустити кад започне бомбардовање.

Деца се играју на улнци, али тихо. Она су изгубила својуприродиу веселост откад њнхови мали пријптељи свакоднеиногину од убиствених метака оних који су претендовали да су начслу „Културе". Један лознаник ме зауставља. То јс један Србиинз Србије чија се породица коју сачињава његова жена и једандиван мали дечко од 8 година, иастанила у Битољу, бежећи одбомбардовања Београда. Питам га за лородицу. Дечка је убилаграната са још десетином малих другова, док су се безбрижно

нгралп војника на улици. Његова жена је умрла од туге. Док раз-говарамо, чује се добро познато зврјање, а ускоро нза тога дето-нације противавмонских топова. То су бугарско-немачки авионнкоји праве своју уобнчајену шетњу смртн нзнад мученичке взроши.Њихове бомбе се распрскавају сасвим блнзу иас и неколикоминута касниЈе иосе на носилима крваво тело једне мајке која јеншла да тражи млека за своје мало дете у кантини енглескогСербиаи Релиф Фонда.

Да ли ће папа н извесни неутралци још смети да бране ствлрових убица невиних створења?”Ових пет пнсама цртају добро, п ако у кратко, мучеништво

вароши Битоља. Не остаје мн дакле внше него да у краткопспричам живот који су ту водилн нашн војници.

Свакако, није било добро за војнике резервне битољскедивнзије да живе у овом иаклу где непријатељске гранате долазе



125

дл хн посећују свлког сатл длњу и ноћу. Алн ови стари — билису из другог п трсћег позива — умелн су да себн створе живот

који се да подносити. Истина јс да је јвихо в

шеф био пуковникВасић, јунак одбране са Бабуне. Какав је величапствеи и нзван-редан човек био пуковник Васнћ! Подгризан туберкулозом, мршавкао ексер, оп је бно увегс једнаке воље, озбиљан н предусретљив.Он је видео како пати његов наррд и хтео је да га помогне данобеди невољу. Он је био убеђеи да право има да остане побед-ппчко. Само ово пожртвоваи>е дало му је снагс да сс држи ианогама. Кад је победа бпла извојевана, његова снага је малаксала

и, мало времена после рата, ми смо га испратили до његове вечнекуће, заборавл^еие од садашЈвег нараштаја, и за коју је он хтеода буде на једној од они.ч голнх главица Чуке, одакле би његовабесмртиа душа могла да посматра ову Јужну Србију коју је онтолико волео и за коју се бојао да је они послератии иеће до-вољно разумети.

ћћега је усисшно иомагао комаидаит места, потпуковникБруислик, реализатор. Овај офнцнр је умео да одржи ред и пове-

рење ме!уу оеим јадннм грађанскнм бито.љским становништво»м,увек десетЕСОваиом и мрцвареиом дивљим бомоардовање непри- јатеља. Он је створио, у овој вароши увек под ватром, огромнебаште које су снабдевале трупе прве армије у нзобнљу са зеленп,таквом да је она могла да однесе прве награде на једној башто-ванској изложби. Кад сам одлазио из Солуна за Битољ, мојпдругови из менаже пису нпкад нропустилп да ми не поручеда донесем купуса, патлиџана, краставаца и т. д. из Битоља, јер

се слично није могло наћи на пнјаци „Егејског Бнсера*'. Увек !«усе сећати грдње коју је осуо на меие мој старн пријлтељ, каиетаиТешо Старчевић, јер сам, успут, изгубио једну врећу купуса којусам требао да му донесем. Бруислик је наместно усред своЈеузорне баште један басен од бетона. Колико пута сам се п>имкористио н, уживајући у дивној бањи, могао сам посматрати при-зор како Бугарн бомбардују варош илп околнну.

Код пуковника Васића, као и код Бруислика, трпеза је увек

била постављеиа за другове и пријатељс. И каква трпеза!. Божемој, шта сам сваки пуг кад сам био у Битољу, морао да поједеми попијем код њих! То су биле гозбе каквнх ннје било на другомместу, чак ии код Принца Регента, где је трпеза ипак била добра.Било је изузетно рстких ствари као свежег путера којм су фабри-ковали потпуковиикови војннцн, А тек пиће! Увек одличпог п



126

свежег пива, Киаитиа и т. д. пз италијанске каитине у Сзкулеву.За време целог рата на солунском фронту, кад сам хтео добро

јестн, одлазпо сам у Битољ, решен да имам осам дана покваренстомак што сам сунише добро јео.За столом ових одлнчних другова било је увек друштва.

Илн је то био капетан НиколиН, шеф обавештајиог одсска рс-зервне дивизије, једиии још жрв од официра с којима сам Оноу Лешиици 1914, или пуковник Прево, командант францускихтрупа у Битољу, мли пуковлик Радоваиовић, шеф штаба, или ОтацМенер, војни свештеник француске дивизије ко|и је, трипут не-

дељно, долазио са положаја да држи у Битољу час француског језика, и пуковник Васић био је један од његових ученика. Ледном,у децембру 1917, био сам такође довео француског војног аташеа,мајора Карбоинеа, искреног н дивног пријатеља Срба. Дочек кодВасиИа био је још обилатији него иначе, а Карбоние је био готоноапстинент. Још упек видим очајне, а ипак задовољне, погледе, којеми је упућивао мајор кад бн његову тек испијену чашу одмахпапунио пуковник нли неки други гост. Васић Је умро, а живот

ми није допустио да останем у додиру са Брунсликом. Али никадннсам заборавио ш ј тн ћу икад заборавити ова два дивна другакод којих сам се научмо оптимизму.

Први окружнн начелник који је заузео своје место већ одпрвог дана кад је варош заузета, био је Милорад Јовановић.Озбиљан човск, искреи и храбар, ои је организовао прву помоћза гладно становништво. Не губећи никада своју хладнокрвносг,поред свега бомбардовања, он је учинио све могуће да створи

један живот толико нормллан у колико су то допуштале окол-иости. Он је још и данас у министарству унутрашњих дела, а;шне заузима место које би требао према учињеним услугама, Ј^аоу осталом и већина оних који су радилн са пожртвовањем заземљу за време рата. Други који нису били заморени издржанимпатњама, јер су умели да обезбеде своје личности и нису се жртво-валн за земљу, заузели су њихова места.

Други окружни начелник бомбардованог Битоља био Је

капетан Марјановић, бивши председник београдске општнне.Марјановић, омален, округао, са малом браднцом која ј’е завр-шавала његово на пола расположено н на пола озбиљно лице, бноЈ'е љубазан и добар друг. Његова трпеза је чииила конкуренцијјуВасићевој н Брунсликовој трпези, и ако их ннје достнзала. То јебио један администратор који је имао искуства. Али болест га је



127

вребала. Свакн пут враћајући се у Битољ, налазио сам га изме-њеног, мршавнјег, жутог. Постајао је нервозан од сталног бом-бардовања. Он јр у подруму окрулсног начелства, сасвим блнзу

велике џамиЈе, ископао врло дубок заклон, прави тунел подупртдебелим даскама, у којн се он повлачио пррлнком сваког бомбар-довања и у коме је кадгод проводио ноћ. Не зато што му је недо-стајало храбррстЈј, него је био заиста болестан и, услед тога, врлонервозан. Чак човек да иије болестан, могао је да постане нервозапУовом окружном начелству које је било омиљени нишан бугарско-немачке артиљернје. То сам искусир у вшне .махова, Тако, у дсцем-бру 1917, бно сам са једним младнм француским наредником,Гзсиоом, који је умро касније, начелников гост. После одличногручка, били смо управо при кафн ра правцм бенедектинцем, кад је једна релика граната од 120, која је пала право пред кућу,поразбијала све прозоре и убацила кншу парчади у нашу трпе-зарију. МарјаиовиН је ве1» био ка патосу н викао: „У подрумГАлн ја сам био радозцао и, пре него што сиђем, хтео сам да видимшто се дешава. У том тренутку, једна друга граиата прошла је

кроз кубе цаммје пред окружннм начелством. Једна тре^а експло-дирала је на крову Сербиан Релиф Фонда, на дцадесет метара одиас, ке учннившн никакве штете сиромашним људнма који су билидошли у кујну да траже хране.

Гасио н ја решимо се онда да пођемо за окружним начел-ииком у његов подрум. Али ту нисмо дуго остали, после десетакметака, топови су заћутали, а ми хоћемо да видимо штету која јеучињена у цамнји. Неколико корака и ми смо тамо. ВеК стиже

хоџа са муслиманскнм првацима. Хоџа је бесаи. У својој вечерњојмолнтви он ћс се већ осветити Бугаро-Немцима, савезници.маПадише. Џамија је слабо страдала. Граната се распрсла, додир-нувши кров и иачинила је на њему само једиу велику округлурупу и убацила одломке у унутрашњост зграде. Хоџа ми држидуг говор на турском језику који не разумем, али погађам да јепуи ОЈ;орчеља протнв оиих варвара којн чак ј г с штедс нн џамнје.Кад смо изишли, полазимо начелству које је ту блнзу, кад се,

иаједпом, обојица залеписмо под страховитим треском. Ошамућен,дижем се и пипам се. Није ми ништа и ја шггам Гасиоа којитакође устаје: „Јеси лн раЈвен?” „Ие, мислим да писам”, рече мнон, „али добро смо се извукли. Гледај где је пала прљава машииа!,,и ои ми показа на два метра рупу у калдрми ,коју је створиласкспозија пројектпла. Тако смо заслужили још пеколнко чаша



128

бенедиктина које је окружнн иачелинк хтео да гутнсмо да бисмосе мало повратилн.

Један другп високи грађпнскн чнновник који је остао у Би-тољу од његовог ослобођења до завршетка рата, био је председ-ник општпне, Г. Лешњаревић. Омалеи, слабуњав, овај човек био

је увек н храбро на свом месту. Битољцн дугују много свомесуграђашшу — он је родом из тог краја — који је својом љубаз-ношћу и поштовањем које је стекао, умео да постнгне многоствари за њнх од српских и француских војннх власти.

Разуме се само по себи да је, у овој бомбардованој вароши,

било мало разонођења за војнике и офицнре ван њихових кан-тина и неколико сиромашннх кафана, где су билн више или мањестрого поштоване Сарајеве наредбе односно'алкохолиих пића.Ипак, биле су две млекаџинице где су старији волелп да малоћаскају. Прву јс држала једна госпођа, избеглица из Београда,са својом дсвојком. Ова последња, Бранислава Марннковић, била

је, за време бугарске окупације, изложена најстрашнијем гоњењуснна Бојаџијева, бугарског битољског окружног начелника. Један

немачки мајор из Данцига, Бренер, спасао ју је из канџа овогодвратног лица. Бар једном је један немачкн официр учипио некодобро у окупираној СрбијиЈ Друга млекаџика била је ГоспођаЕмилијл, јсдпа доста лспа пупачка жеиа од својнх тридесет година.Она је била Српкиња, али је студирала медицину у Петрограду.Човек је Оно сигуран да увек нађе у њепој малој радњи, са наполазатвореипм капцнма, да би се могли што брже спустити кад за-почне бомбардовање, неколико младих офицмра који су дошли са

суседпнх положаја да „проведу неколико дана у вароши".Војннци, као н грађани, становалн су, бар већнном, у „подру-мима”. Епглескн шофер моје Фордове камионсте, Џемс, проводио

је тамо све своје времс кад сам се ја задржавао у Битољу. У оста-лом кад год бпх му казао да идемо у Битољ бно је незадовољан.Он је мрзио бомбардовање. Блтољско становништво жмвело јенајлепше са српскнм војницнма који ннсу днрали што је туђеп који су увек били спремпи да учине услуте сиромашним људима.Оно је такође волело француског „паолиа”, дрскијега, алн којн јебно добро дете и делпо све што је нмао са онима у оскудициДругачпје је било са грчким трупама које су бнле послане у овусрпску варош 1917. Официри, заборављајуКн догађаје нз 1915године мало славне за њихов народ, почели су да воде полнтичкупролаганду у овој варошп која њима иије припадало. Пропове*



129

дали су становницима да су Грци ц да ће Битољ' припастЈГГрцимапосле рата. Њихови војници били су страх и трепет за битољске"баште и кокошарнике. Један српски полмцнјски комесар изнена-

дио је известан број ових штеточииа и оптужио нх. Грчки генерал је хладно тврдио да су то били Французи. Али комесар иије хтеода потусти. Сакрио се и чекао са кодаком у руци да се доповиврате. Неопажен, он нх је фотографисао, развио свој филм и кадга је израдио, пошао поново да се тужи. Метнувши своју фото-графију генералу под нос, он га је залитао: „А да лн су овоФранцуски војнини!” Солун је ставпо тачку овом штетном стањуствари, сменивши генерала и више других официра, пошто је

издао врло строге наредбе да се постигне беспрекориа дисциплииаод стране грчких војника. Морам да речем да су ови инцидентнбили врло мучни за Венизелоса, у том тренутку првог шефа Грчкен искреног и врло лојалног пријатеља Србије.

Треба ли још додати да су, поред све будне пажње наших,Бугаро-Немци умели да одржавају неке везе у бомбардованојвароши. — Да лн су то били Турци, Арнаути или комите, преру-шени у жене? То се ннкад није сазнало. Чак се говорнло о теле-

фонским станицама, укопанима у зимљи. Чињеница је да је бугар-ско-немачка артиљерија гађала Јединствено тачно и да је увекбила дивно обавештена о свакој важној посети у вароши.

Варош Битољ је често примала важпе посете. Час је до-лазио Принц Регент, час високи савезничкн официри, а, једном,н стари Пашнћ са неколико министара и са делегатима Југо-словенског Одбора. Овом приликом стари државник показао јелепу срчаност. На поласку из главног стана штаба прве армпје,

шофери аутомобила добили су4наређење да убрзају вожњу пре-лазећи мост на улазу станице и дивно одмерен од неприЈатељскихтобџија. Да ли је Пашић чуо ову препоруку или да ли није по-знавао опасност? Како било да било, кад је дошао близу моста,казао је шоферу свога аутомобила да се заустави. Кад су мускренули пажњу на опасност места, он је рекао мнрно: ,,То нечини ништа, биће много занимљивије ући пешнце у Битољ." Испокојно изиђе из свог аутомобила и, малим корацнма, упутн се

у вароши, праћен целом пратњом. Кладио бнх се да је већнниове господе са Крфа срце било сишло у пете! Пашић је имаосреће. Или су се Бугари одмарали после ручка или су били пот-пуно изненађенм толиком смелошћу. Оии нису пуцали. Ја сам имаомање среће. Био сам готово редовно бомбардован. Једном једна

9Свомешиа



130

бугарска грапата откинула 'је врата позади моје камионете. Једандруги пут, један мотоциклиста који је ишао преда мном, био јебачен у ваздух и он јс извео чувени смртоносни скок, али му уосталом није било ништа. Али шегова машина била је у мрвицама.

У Битољу такође Госпођа Харве, сестра маршала Френча,нашла је смрт од једног парчета бугарске гранате.

Заузимање Битоља 19 новембра 1916 било је готово једкавојннчка лудост, јер су савезничке трупе биле само једна обичпазавеса и нису имале никакве резерве. Да Бугаро-Немци нису билисувише деморалнсани победиичким напредовањем Срба најпре наланцу Кајмакчалана, затим на Чуки, онн су могли пробити ову

линију бораца који нису могли рачунати на помоћ из позадине.Управо зато што је акција била смела, она је успела. Могло сечак гурнути даље и потпуно дегажирати Битољ, али францускетрупе су имале мавику, пошто заузму објект, да га утврде и да гадоведу у ред. И, кад су оке зазршиле овај посав, непријатељ сеприбрао. Више ннје било могуће да се капредује. И тако готоао двегодине, Битољ је био стално под ватром п порушеп у три четвр-тине. Ова варош је нашла мира тек крајем септембра 1918 лрили-

ком крајње победннчке офанзиве. Сада Битољ више није главноместо Јужне Србије. Заменило га је амбициозно Скопље. Али,у срцу свих оиих који су ратовали, он ће остати мученичка варош,она чији нам је призор давао снаге да поново освојимо свесрпске земље.

СОЛУН

. Солун, Тесалоники старкх Грка био је за западњаке, пребалгсанских ратовз и, нарочито пре Великог Рата, једна тајанстпемаварош негде на далеком крају Истока. Данас, она је популарна,свако дете је познаје, јер, кроз три године, она је била окупирзнаод савезничких војника: српске, француске, енглеске, италијанске,руске, грчке н, чак, албанске војске, који су од ње начинкли силнуоперацнону базу. Она је бнла грчка ту од скора, кад су се туискрцале трупе Антанте, али њено становништво је било нарочито

јеврејско, измешано са јаким турским елементима — правим Тур-цима и Деунемима, т. ј. Јеврејима који су прешлн ла Исток, —као и грчким, бугарским, српским н понеким куцовлашкнм румун«



131

ског порекла. Многобројнн полаиицн западиих земаља били судошли међу ово источњачко становииштво да ту у трговини по-траже срећу. То је бнло право становништво Вавилонске Куле,које су савезиицп пронашли приликом свога искрцаваља.

Требало је организовати и припремнти напад из ове влроши једне земље која је остала неутрална поред свих својих обавезаи која је била настањена, великим делом, светом који или јеотворено или потајно био непријатељски расположен или који јеприпадао земљама у рату с љима. То није био лак задатак заврховног команданта, генерала Сараја. Нисам бно у Солуну упрвим месецима љегове окупације. Не могу дакле причати да сам

видео кадгод трагичне, а кадгод смешне догађаје који су се оди-гралк у томе тренутку. Могу да говорим само о ономе што самвидео од повратка српске војске на ратну позорннцу после њенереорганизацнје на Крфу. У то време, сви поданици непријатељскенародностц били су протерани илн интернирани, али остало једовољно непријатеља који су се покривали неутралним подан-ство.м, Тако, један велики дсо Јевреја, бар у почетку, био је отво-реио германо и аустрофилски. Много Турака и Деунема осталн

су туркофили до краја рата.Не може се рећи да су гермапо п аустрофилскн Јеврејн билиу исто време антантофобн. Они су доста волели да се друже сафранцуским и енглеским војним лицима, а то је било зато даправе послове. Али они су апсолутно веровали у победу централ-них царевина и, поврх тога, били су већ одавно с љима у послов-имм везама. Онн су мислили да је паметно да се не завађају сабудућим победницима. Најзад многи, може се чак рећи већина

'Јевреја, нису били задовољни са чињеницама што је Солун, послебалканских ратова, припао Грчкој. Солунски Грцн и Јевреји нисусе волели. И једни и други били су сувише добри трговци. Овиљуди, у почетку рата, надали су се да ће, чим се заврше неприја-тељства, љихова варош постати аустро-угарска нли бар бити став-љена под аустријскн или немачки протекторат. Затим кад су по-сумњали у победу цеЕггралних царевина, они су рачунали да по-стану слободна варош под француским или енглеским протекто-

ратом. Чак перспектива да буду придружени Србији, није их пла-шила, јер од почетка н поред свс своје слабости за Аустро-Немце,онн су имали доста живих симпатија за Србе. Они су знали да се,у краљевиии Карађорђевића, са њиховнм једноверницима поступакао и са свим другим грађанима и, услед тога, ови су ватрсни

9*



132

сргтски ггатриоти. Они су такође запазили скромност сргтског вој-ника. Још треба рећи да је један део солунских Јевреја био антан-тофилски од почетка. То су били Јеврејн који су имали сродни-

чких веза и одиоса са Француском, а. нарочито, са Италијом.' Турци су били врло резервисанн, али у души су извесномолили Бога за успех централних царевипа, сапезница њиховогПадише,

Цео тај свет грнуо је злато лопатом. Многи су били лифе-ранти савезннчких војска. Солун је био једина велика вар‘ош гдесу ђ о ј н и ц и могли да одлазе за време свога кратког одсуства. Онису, заточени недељама и месецнма у рововнма и у малим македон-

ским варошима без игде ичега, лудо трошили. Злато је текло по-током. Али Солунци нису нмали среће. Огромни пожар у августу1917 уништио је њихове лепе снове о богатству.

Кад је акција почела на солунском фронту, Венизелос, Дан-глис и Кондуриотис већ су били извршили државни удар. Народнавлада се била сместила у Солун и почела организацију војске.Али било је још много Константиниста у вароши који су неутра-листима отежавали рад и који су чак водилн пропагакду међу

венизелистичким трупама.Свет врви улицама у центру велике вароши. Савезпнчки вој-

пнци, француски, енглески, италијански, српски, грчки и албанскишетају или носе пнсма за многобројне канцеларије штабова. Вој-ници на одсуству заустављају се пред излози.ма дућана у Веиизе-лосовој улнци. Велика немачка Штајнова радња са својом претен-циозном зградом реквирирана је и претворена у француску пошту.Али Ородскн Бак је још увек ту и прнвлачи војнике који се диве

свима овим добрнм стварима за јело. Даље је велнка турска радњакоја излаже, усред својнх ћилима, шоља и другнх нсточњачкихдрангулија, војне опреме и једну најдотеранију каки-униформу,спабдевену блиставим енглеским појасом, — одело које је снгурнопоручио један од „асова” авиације. Берберске радње су пуне ипред путујућнм фотографима стално позирају војницн да пошљуфотографије својима, или грађани којнма треба слика за леги-тимацију.

Свуда малн „лустроеи” којн нзводе право добовање насвојим сандуцима, украшеннм огледалима, наивннм сликама убојама и ексерима са крупним главицама од месинга, То су малиЈевреји, Цнгани и, чак, турски Црнцн који се обраћају војницимана њиховом Језику, али тако осакаћеном да га човек не може



133

познати. Војници на одсуству користе се прилнком да доведу'у(ред своје цокуле, на којима се нахватало осушено блато. ЈТепих

сунчаних дана, цело солунско шарено становииштво налази се наулици. Кола муком крче себи пут кроз групе које су се зауставиленасред пута. А свуда трче изме1)у пролазника босонога јеврејскаи циганска деца и псн свих величина и сваке длаке, али којимаби било тешко одредити расу. Јеврејски амали, са велнком прља-вом брадом, са погнутим ле1>има под огромним бременима, трчеклизајуЈж се босим ногама и пролазе усред светине, не закачнвшиникога. Од турскнх жена, занијених као у врећу у црне или смеђе

матернје, внде се само кроз малн просек црне н сјајне очи. Јединопо начину хода може се разликовати да лн је млада или стара.

Када, случајно, пада киша или када вардарскн ветар дуваврло јако, улице се празне. Солунац не воли ни кишу ми ветар.Он се повлачи у своју кућу где се велики прозори р!>аво затварајуи која је нпстањеиа хиљадама стеница. Као сви становпици Истока,он не осећа њихове убоде. Многи чак сматрају да овс прљавеживотиње носе срећу. „Стенице не уједају болесника. Оне напа-

дају само здрав свет”, каже ми један стлри Турчин нз Солуна.У турском кварту, горе у вароши, слика се мења. У колико

су улице у доњим квартовима бучие и жнве, у толико су ћутљивисокачићи у турском кварту са својим лепим зеленилом. Сем неко-лико ретких пролазннка, човек ту срета само неколнко паса којнлутају, и мачке које промичу дуж зидова. У том кварту има јошмного башти и на њиховнм чемпресима нли платанима гугучугугутке, љупке источњачКе птнце. Свака башта је окружена ви-

соким зидом који је сав покривеи виновом лозом или глисинама.Тишину ових улица прекида само монотопа песма муезина са врхминарета џамије.

Али спустимо се на кејовс око подне или после пет сати.Трг Слободе је тако пун света да њим човек мучно пролази.Кафана Олпмпос Паласа, Флока, Пивара Кристал изнели су свесвоје столове напоље. Свет се готово туче да ухвати једпо место.Ту нма неколико Солунаца који ту седе по цео даи п гледају како

пролази свет. Кафеџије не зар>а!,ују много од ових муштерија.Они се задовољавају кавом и безбројним чашама воде коју неплаћају. За другим столом л>уди расправљају, помажући се многогестовима. Кад их човек чује, рекао би да говоре само у броје-вима: „пенте, декапенте, н т. д.”. Онн свршавају иеки посао. Затрећим столом, један леио обучеп господин, али који ипак има у



134

себи нешта чудно. Пред њнм је чаша вермута у коју он умаче одвремена на време своје усне. Изгледа да немарно прати светииуочима, али ако га човек ложљипо посматра, види се да одмиче

мало по мало своју столицу према једном суссдном столу, где триофнцира но одсуству расправљају о последњим борбама и причајуо свом животу ма фронту. Вндећете исто тако како упорио гледа

јаку сваког француског војиика да прочита број пука. То је једанод многобројиих шпијуна које Вилхелм од Хоенцолерна и његовсаучесник Фердинанд Вероломнн држе у срцу саме одбране солун-ског фронта ц које савезннчке полиције, поред све своје марл>н-вости, не могу све да открију.

Ипак, у поменутим часовима, всћину столова у кафанама ипиварама заузимају војиа лица. Ту оии узнмају 'свој „аперо’' клигасе жеђ пивом. Кад је генерал Сарај забранио кафеџнјама да несмеју да дају војницнма сваког чина алкохолна пића сем вина ипива, они ипак узимају своје неопходне аперитиве у шољама закафу, а виски са содом се пнје нз великих шоља за чај.

На терасама Трга Слободе виде се нарочнто офицнри, кадгод

млади подофицири, „који нмају пара”. Официри се групишу попародности, али, често се могу видети и мешавине групе. То сунарочито Французи и Срби који седају заједно. Неки пут њихпрате енглеске болничарке на повратку из неке болпице блнзуфронта или па одсуству. Ове ваљане жене су добро обучене, аликрој њнхове хаљине одаје страховнт укус. Саме жене су већнпомвише или мање канонскнх година. Лепе и младе су ретке. Алињихове године не спрдчавају их нимало да флертују на све странс

и оне су заиста заслужиле ову малу разоноду. Енглеска нма напретек жена које не могу да се удају. Ко зна да лн ове болпичарке,пошто су честито нзвршнле свој задатак, неће открити међу рат-ницима, нарочнто међу Србима, толико жељеног мужа?

Прилнком мојих бављења у Солуну, много сам посећивао један сто тако рећи резервнсан за једиу грулу младнх српскихофицира који су се опорављанн од тешких раиа задобијеннх уборбама око Битоља. Међу њнма су се налазили Васић,сада трго-

вац у Обреновцу, Смиљанић, садашњи генерални консул Крал>е-внне С. X. С. у Трсту, Огњановнћ, секретар београдске обласнескупштине н т. д. Лепе вечери смо заједно проволили расправља-

јући о будућности Српске земл>е, јер сви ови људи билн су ватреннпатриоти па се и конверсиција сасвим природно окретала оконационалних ствари.



135

Један други сто који сам такођ'е волео да посеНуЈем, био јесто офпцпра страначке легије. Ту сам нашао свога земљака, по-ручника Бренголфа, храброг међу храбрима, поручиика Росиииа

и Кануда — први је погинуо пред Битољом, а други је, сасвојим високим „шешијом” афрнчког стрелца и својом великомбрадом, иначе познат као писац, умро после рата — и још многодругих. Имао сам још један трећи сто. Сто мојих земљака изКантона Во — ја са.м Водоа — где су се сваког месеца по једномсастајалн др. Крише и Ниона, капетан-лекар у енглеској војсци,поручник Ремон, поручник у француској војсци и ја у српскојвојсци.

Кад је Венизелосова влада иаредила да се рекрутују и младисолунски Јевреји, они су тражилн да им се да служба у позадиниу са.мој вароши. Они гордо посећују кафане на Тргу Слободе,утегнути у сјајне нове униформе и са највећом фантазијом, саструком који стеже луксусни појас... без бајонета. Онн су сада„другови” блатних војника који долазе из ровова са фронта икоји су задовољни да проведу неколико дана а да не чују несноснумузнку топова.

У вече је Солум утонуо V помрчину, сем на Кеју, Тргу Сло-бедо, Белој Кули и, после пожара, на спољннм булеварнма есоскогкварта. Ту се налазе кафане-ливаре, вариетеи, биоскопн и т. д.,који привлаче војиике савезничких војска, названих од Немаца„Сарајевом менажернјом”. Сасвнм близу Трга Слободе два био-скопа позивају светину својим осветљењем. Они су увек дупкепунн. Касније, отварају се други биоскопи, ексцентричнији, у БелојКули, Синема Гомон и т. д. који исто тако грћу злато, нарочито

после солунског пожара који је уништио бноскопе у центру.Године 1916 и почетком 1917 њихови фнлмови нарочито обрађујуратне епизоде. Али ускоро, борци неће више то да гледају и тражефилмове у којима рат ие нгра ннкакву улогу. Тада „ЊујоршкеТајне” и „Жидекс” односе праве триумфе. Познавао сам достафранцуских и српскнх официра са фронта који су чиннлн сиемогуће н немогуће да добију одсуство да внде, нову епизоду којаће се даватн ове недеље”.

Са бноскопима вариетеи су делили клиептелу официра којису долазили с фронта да проведу неколико дана одсуства јг Солуну. Била су два велика, Одеок и Бела Кула, и више мањих.као Еден и т. д. Ови вариетен су сваке вечерн пуии француских,српских, енглеских, италијанскпх и руских официра. Али ие треба



136

уображавати да човек можс ту да чује музнку и шансоиете. Офн-цири праве толику грају да се не чује ништа од тачака које сеизводе. Чим се једна певачица појави на сцеии, бука почиње. Једанподражава гранату која долази н распрскава се, други пратипесму ричући, остали добацују примедбе из ложе у ложу, некосе вежба у гађању бомбардујући певачицу цнгаретама, поморан-чама, јабукама, чоколада.ма, па чак и сифоном. Сирота жена напозорници брзо пева своју песму. Она нема гласа; у осталом икад би га имала, то би било излишно. Види се само како отварауста, видн се како вешто избегава лројектиле сваке врсте и најзадсе склања да би се појавила неколико минута касније, у једнојложн где пије шампањац са офнцирима.

Ево сад једне певачице која је на реду *да изведе својутачку. Внди се како се скотрљава из своје ложе највећом брзином,вешајући сс за ограду од позорнице. Један сасвим млади енглескиофицир кога је већ добро ухватнло пнће пење се на клавир иимитира шефа оркестра, закачивши својим штапом са савијеномдршком певачицу за ногу тако да она падне. Свирачи полећу нањега и хоће да га уклоне. Енглез се обе.ма рукама ухватио заклавир и виче из свега грла: „Волим ову госпођицу. Моје право

је да волим ову госпођицу”. Сала постаЈе бурна. Једнн стају настрану младог официра, док други траже да буде удаљен. Најзад,

један младићев друг приближи му се н рече му нешто тихо. Онсе одмах примири и изиђе из сале. Међутим, играчица се повра-тила од свог узбуђења, очистила прашину са своје хаљине нпочела, уз бесконачно пљескање, своју тачку. Заиста, пре негошто сам вндео солунске вариетее за време рата, не бих никадверовао да људи, обично разборитн, могу да постану таква деца.Истина је да су ова велика деца имала јако извнњење што долазеиз ровова где их смрт стално вреба и да се тамо враћају сутрадан,

У Белој Кули публика је мало мириија него у Одеону. СалаЈе много већа и много раскошнија. Ту се вечера и пнје за малимстоловима к о ј н су врло збијени, Шампањац тече потоком. Рускиофицнри више воле Белу Кулу од Одеона. Она их више подсећа

на петроградски „Аквзриум” и иа московски „Ер.митаж” негоотрцама сала Одеона са својом кочнјашком крчмом. Рус постајесептименталаи кад попије једну чашу више. Онда он устаје сасвојом пуном чашом шампањца и са флашом, приближава се

једном столу где седе Срби, Французи нлн Енглези, сипа нм одсвога шампањца и тражи да „пију за његову смрт”. Жан Жозе



137

Фрапа, један француски официр са солунског фронта, у својојкњизн „У Солуну нод оком богова” дао је врло истинску и врложиву слику ове Беле Куле коју „Солунцн” неће никад заборавити.

Колико је овнк ваљаних младића који су губилн свест по неколикосати на овим местима, а којп нису ипкад више угледалн својудрагу земљу?

На овим местима за разонођење грађанска публика се мешаса војним лицима, али доста јс ретко да човек види где за једнимистим столом седе савезничкн официри са солунским светом. Овајноследњи све до примирја изгледао је да се помало држи пострани. Грчки официри остају заједно и не посећују много друге.

Држање Грчке 1915, заседа од 1916 и махинације немачког мар-шала Константнна оставиле су трагова. Поврх тога, Грци и Ита-лијани, нарочито кад су ови иоследњи заузели Валону, не слажусе добро. Има често између њих икцндената, које генерал Сарајс муком утишава. Официри и српски војници су у добром складуса целим светом. Човек их свуда среће у енглеским „мес”, у фран-црским „попотама”, у Савезничком Војном Серклу — који је од-лично дело Француза — и т. д., свуда су добро виђени гости. Одсвоје стране они позивају евоје савезничке другове у депое Микрс,Зејтенлика, у њихово нозориште и т. д.

У самом СолуЕ«у н на његовим улазима свуда има пажнихвојничких логора. Еглези су саградили праву варош, дугу неко-лико километара у којој има свега: радионица за оправку, огром-иих депоа, ковачница, иа чак и једна мала железннца. Зејтиилик

је постао огромам француско-српски логор, који завршава велико

гробље где почивају покојиици двеју војска. У Микрн се налазебугарски заробљеницн п тамо је депо српске војске. Ту чекајуофицири и војници, излечени од својих рана, ново одређење,Усред сеоског кварта, ограничено улицама Колокодрони и Ми-сраки, српска краљевса гарда је подигла, из својих сопственихсредстава, једну целу малу варош кокетио опремљених барака укојима станују официрн и војници. У том логору су војншштакође саградили од земље и дасака колибу која мн је служила

за хотел кад су ме моји извештаји и други послови приморавалида останем неко време у „Егејском Бисеру”. Ипак, пошто самзадовољио своју прву радозналост, бављења у овој вароши нисубила по мом укусу. Солунскн дух био је и сувише „дух позадиие”и, иоврх тога, кад је сјало сунце, ту је била несносна врућина истраховита прашина, а кад је падала киша, човек се давио у



138

блату. Много више сам волео фронт, нарочито у планини, сањеговим чистим ваздухом и „рововсклм духом". Сгога, после

извесног бављења у Солуну, мој одлазак на фронт био је за менссвакк пут разонођење.

Као у Ваљеву и Крагујевцу, Главни Стан је организовао својуиенажу чији је шеф био, као и раније, пуковпик Антонио Митро-вић, који је умро Ј917. Алн у Солуну нма још много више офи-цнра иего у Крагујевцу. У стварн, албанско повлачсње је десет-ковало војску н реорганизација смањене војскс није могла датнзанимања свима официрима којн су избегли смрт илн ропсгво.

Употребљавају их како могу у Солуиу, Наравно, то су нарочитовиши чинови којих има на претек, због чега су Италијани рекли:„ТиШ 8ег1»1 со1опеИ". Немогуће је. да цео овај свет једе у званичнојменажи. Неки нду у савсзнички серкл, други образују својс„менаже”, подрзжавајуИи француски пример. Кад сам у Солуну, ја сам члан једне „попоте" која је на далеко чувена у српскнмкруговима. Наш шеф „попоте" је каиетан Тешо СтарчевиН, уцнвилу професор у београдској Војној Академнји, на фронту нај-

пре офицнр за везу код генерала Леблоа 1915 и 19Ј0, затим, уистом својству, код француског Главног Стана н, најзад, шсфоделења за штампу у српском Главном Стану. СтарчевкН је нај-бољн човек који се може замислнти, алн он много полаже иа тода маскира своје добро срце намргођеном спољашношћу која увекрежи. Уз то је гурман н зна да прокљувн најбоље стварн. Са

једним таквим шефом мн смо увек Сили сигурии да имамо увекдобру трпезу. Имали смо врло често госте који су са уживањем

сладили јела, која јс брижљиво спремао кувар Анђело, мало глув,али је илак знао да чује добре савете нашег шефа „попоте”. Јошсу у овој учествовалн др. Слободан Рибннкар, диван човек, увекмиран н већ нагризен болешћу која се стремила да га покосинеколико година после рата; Ранко Трнфуиовнјј, шеф Јавне Без*бедности, добар друг за времс рата, који је после рата, кад јспостао пос.паник и државни подсекретар, жртвовао своје друговенз рђавих дана страначкој политичкој страсти; пуковннк Мило-

јевић, најпре официр за везу код генерала Сараја, затим победо-носни командант дунавске дивизије, леп војник н весео н одличандруг; најзад, бар неко време, Јован Ћирковнћ звани Ћнрко Паша,после рата битољски посланик, диван гост и ватрени патриота,који се, такође, после рата одао „странаштву" и помало заборавиопријатеље из дана невоље*



139

Солун јс, и пко сачињава Једаи од елемената фронта, каошто сам већ рекао, права варош у позадини. Ту све вестн, под-разумевајућн и најфантастичније, причају и ватрено дискутују не

само војна лица, нсго такође, и можда нарочито, цивили. Каквихнам све прича није прнчано у овој вароши рекла-казала! А те вести још су пзобличене невероватннм слепим страхом солунског ста-новништва. Требало га је гледати у вече, кад се угаси електрикаи кад топовски пуцњи објављују да се приближавају непрнјатељ-ски авиони; или опет кад је експлодирао једаи депо са старимавионским бомбама у Микри. Цео свет излеће на улнцу онакокако скаче из кревета, у спаваћнм кошуљама или још мањс обучен,

и го и људи и жене. Сви вичу, трче, гестнкулирају. Ови сиромасиби се сакрили у мишје рупе, кад би то било могуће.

Војници расправљају о вестима с разлнчитнх фронтова. Тевести ннсу биле увек таквс да уздигну морал оних који се боре.Вест о револуцнЈн у Руснјји би.па је примљсиа са резервом усрпским круговима, поред свега задовољства које су показивалифранцуски и еиглескн друговн. По нагону, Србнн је био непо-верљив. Пошто је словеиске расе њему је можда одмах било јасно

шта мора пропзвести код његових рођака по раси уништењендцје која је дотле водила руски дух. Он ннје погрешно! Затимту су биле и неодређене вести о озбиљннм догађаЈ*има у Францу-ској. Емберов, Кајоов, Малвиев процес, као н процсс „Боне Руж-а”,громке смргне пресуде, поред све оскудице извештаја доспевалесу до Солуна и кроз цензуру и показнвало да све није у реду уФранцускоЈ'. Сазнало се затим да је било тешкоћа са извеснимфранцуским једпницама на солунском фронту, алн да је генералСарај успео да успостави ред. Дошао је затим пораз на Капоретуи дефинитнвно распуштање руских контннгената на нашемфронту. Крајем 1917 годнне, кружиле су најфантастнчннје вестиу вароши II на фронгу о предстојећем нападаЈ'у Гсрмано-Бугараса великим снагама које би бнлс повучеие нз побеђене Русијеи Румуније.

Најзад у марту 1918, првн немачки успесп са љиховом велн-ком офаисивом иа француском фронту направили су извсстанутисак. Срећом било Ј'е исто тако често и добрих вести које сунеутрализовале раздражујући утисак рђавих. То није сметало дасе страсно расправљзмо о свима овим вестима. Српски во јТппс јеподложан утисцнма, али противно од других, Руса на прпмер,он не губи храброст. Стога од није никад очајавао да ће, најзад,победа крунисати његов готово иадчовечански напор.



ног

Мислнм да могу тврдитн да од свих опих незгодз које су сс'десиле док је српски војник био на солунском фронту, највише

га је дирнуо руски слом. Србии је увек сматрао Русију као мајкусловенске расе. Он ју је окружавао пстим поштовањем, истимобожавањем које указује својој ро1)еној мајци, и ииједна неправдаод стране ове „мајке расе" — а она хн је много починила — нијемогла да ослаби ове осећаје. Ми остали западњаци, са једнимвелики.м српским државником, називамо ову готово мистнчнуљубав Срба за Русију руском хипнозом и аналишемо држањевелике словенске земље — настањене једном несловенском већи-

ном — према њеној малој сестри са внше крнтичког смисла. Алинајбољи докази, чак и кад долазе од најбољих пријатеља, не могуништа против једног дубоког укорењеног осећаја у иароднојдуши, и данас још поред свега тога што се Руснја преобразнлау Савез совјетских земаља, невероватно је да би Србин икададигао оружје протнв ове земље. Ипак, као што дете које волипридаје својој мајцн најлепше врлине и сматра је неспособномда може да учини ишта рђаво, српски народ је веровао да јеРусија украшена свима крепостима. Када слом великог царства,капитулација једног огромног иарода пред једном шаком зане-сењака и злочинаца, плаћсних од иепријатеља, нису више дозво-љавали Србину да сумња у руско баикротство, он је бно разочарани, нарочито, дубоко потресен у својим синовљнм осећајима.Осећао је срамоту готово као да је то бнла његова рођена сра-мота. Па ипак он је сачувао своју љубав за Русију! Да ли ће оваверност бити икада награђена? Сумњам у то, судећи по рсчимакоје сам чуо из уста самнх Руса, и ако ови имају један дуг личнеблагодарносгн према Србији.

Солун је варош Главних Станова. Ту је нарочито СарајевГлавнн Стап Источних Војсака; затим енглески, игалијански, грчкнн, најзад, Главни Стан српске војске. Овај последњи је смештену бнвшем аустро-угарском коисулату, једиој лепој зградн са доставеликом баштом. Наравно, овде се иису могла сместнги сва над-лештва, алп ту су великн шефови са својим главпим сарадннцима.Ту су радплм најпре генерад Бојовнћ, затим Војвода Мншић.Мало пред победничку офансиву, овај последњи је иреместиосвој Главни Стан у Буковик, иа подножју Кајмакчалана. Под обнч-ним шаторпма, у блнзнни „бенгалоа" Прпнца Регента Александра,који је поклонио генерлл Мајлнс, издане су последње наредбесрпским нобедннчкнм трупама.



141

Великн шефови Карађорђевићеве војске су јсдноставни ипрнступачни. Није много тешко вндети их п сви пријатељи налазекод њих све што им треба. Ја имам иосла нарочнто са II бироом,обавештајним одсљењем, којим управља пуковник Калафатовић,војиик од великс вредности и срдачан пријатељ. Ако сам у Солуну,иема дана да га не видим. По каткад он мп ловерава нарочитемисије/ на пример приликом бомбардовања енглеских болницаброј 35 и 36 од стране бугаро-немачких авнона, анкету коју самзатнм извршио нз аероплана, У осталом, ни Сарај ннје искључив.Он драге воље прима све оне који нмају нешта да му кажу уњеговој сасвнм малој соби чија су врата увек отворена.

Прннц Регент Александар станује у једној вили у улициМисраки, која припада једном богатом Јеврејину. КуНа, окруженамалом баштом, доста је добро, али унутрашњи намештај јестрашан. Све је бечка „кзмлота” са апсолутним одеуством укусалочев од електричног лустера у облику Цепелина, па до лажнихчирака од бојадисане печене иловаче. Али ми смо у рату и овакве„грозоте” немају никакве важности, чак и у једној кућн која служиза Краљевскн Двор.

Управо поред Прннчеве виле палази се једиа друга врлоскромна куНа, на.мештена јако оскудно. То је резиденција КраљаПетра, генерала Тополе, који прима само врло рстке привилего-ване пријатеље.

Као у Ваљеву и у Крагујевцу, Главни Стан има такође својеодељење за штампу, смештено у једној ст^рој турској куНи, неда-леко од зграде шефова. Али гу нема више мноштва младих људииз Крагујевца. Они су више волели да остану на Крфу или да

иду да жнве у Француској. Ту нема никога впше сем СлободанаЈовановиНа, нрофесора СретеновиНа, ЖивковнПа, касннје коисулау Солуну, п македонског полиглота ЏамбасовиКа. Али је посаомного озбиљнији него у Крагујевцу.

Слободана ЈовановнНа, позваног почегком 1917 на Крф, за-менио је капетан Милан ЂорђевиН. Висок, јак, бонвпван и бујан,Милан Ђорђевић је био одличан човек. Он је волео да се окру-жава нзвесним аиаратом. Тако, једног дана он ме моли да дођем

у оделење за штампу због једне церемоније. Кад сам дошао,налазим Милана у свечаној униформи са ешарлом и сабљом, сапуним грудима декорација, п са свим особљем одељења, подра-зумевајуНи ту и старог ордонапса и једног младог фрапцускогнаредника, Лалуза. Овај је бно Ђорђевићев дактилограф у штабу



142

прве армије и искоришћавао своје слободно време да црта аква-релом мале сличице којима се његов шеф јако дивно. Ђорђевић

је предложио овог младића из врло добре куће за Св. Саву летогстепена и добио( је за. њсга декорацију. Да би му је предаосвечано, опјс : ^куино цео о о јј сВет.ЈКад су сви били ту, Милан јенпредио Лалузу да клекне, извукао своју сабљу и ударивши гапо оба рамена казао: „У име мога Узвишеног Господара, ПринцаРегента Александра од Србије, проглашавам вас за каваљера Св.Саве". Он је поднгао новог каваљера и загрлио га. Изишао сам,што сам брже могао, из собе, јер се нисам могао задржатн да не

прснем у смех, али Милан је узео церемоннју најозбиљније.Милан Ђорђевић је умро у Дубровнику кратко време послепримирја, а његов наследник је бно капстан Тешо Старчевић окоме сам већ говорио и који је остао на том положају до крајарата. Старчевић је остао један од мојих најбољих ратних друговаи пријатеља.

Кад већ говорим о одељењу за штамну, треба да кажемнеколико речи о ратинм дописннцнма који су исто тако билипомало моји другови, пошто је јсдлн део моје мисиЈ'е у српскојвојсци био управо да пишем у новинама о догађајима у којима •сам учествовао. Упознао сад« их многе у овом рату. То су билиХибер Жак, Едуар Хелзе, Фери Пизани, Тидекс, Ришар, Рато,Хондр, Барби, Шот-Десико, Лелн, Коре, Естеп, Гордои Смит,Браун, Калверт, Робимон, Прајс, Крофорд-Прајс н т. д.

Пре рата нмао сам врло високо мишљење о ратним допи-сницнма. Мислио сам да је то неку врста исторнчара чнја једужност да непристрасно и озбиљно Оележе све чињенице које сеодигравају пред њиховнм очима. Уображавао сам да су. то врлодрагоцени помоћннци војних шефова к да они треба својнмнзношењем догађаја да одржавају морал у публици и позадини.Признајем да сам бно по мало разочаран стварношћу. Свакако,нарочито француски дописницн, билн су интелигентни људи, алиоии су мало времена трошили на рад. Остајалн су мнрно у Солунуда бд времена на време направе кратке шетње до дивнзијскихштабова. У Главном Стану онн су примали извештаје помоћу којих

су фабриковали „писма с фронта”. Кад смо још били у Србији,видео сам нзвесне који су пројурили као ветар кроз земљу изатнм објављивали дуге чланке, дајући своје мишљење о стваримакоје су други морали проучаватк месецима да би га стекли.Познајем једиога који је бно, не на фронту, иего блнзу фрсшта



143

само један дан и који је ипак напнсао једну књигу о рату уСрбнји. Многи од ове господе живели су врло добро... у позадннн

Било је такође извесних који су, незадовољни са готово

увек врло високим хонорарима својмх листова, тражили да јошдругим средствима дођу до новаца. Један је осиовао један листу Солуну. То му није остављало времена да прпти операннје нафронту. У осталом на крају крајева нијс успео са својнм лнстом.Један други, сем својих дописа своме листу, написао је једну малуброшуру за коју је узео добре паре ... од српске владе. Док судруги људн његовнх годнна гннули у рововнма, овај је правиопослове. Занста, многи „ратнн дописннцн" били су просто људн

од послова.Најдаровитији од француских дописника и, са Хибером

Жаком, иајозбиљнији био је Едуар Хелзе. Он је увек хтео даосгане на фронту, алн му нису дозвољавали.

Врло озбиљна су била исто тако оба дописника „Тајмса",Робинсон и Калверт. Први је био са срлском воЈском за времењене неактивности у лето 1915. Недостајало му је материала,поШто је фронт био миран, али оно мало што је написао, било

је врло документовано. Другн, Калверт, био је бившн геиералннконсул у Смирни. Он јс имао преко 60 година, био је савршеинџеитлмен, врло предусретљнв, озбнљан, са најдубљим познавањемНсгока, врло побожан, али не затуцан. Био је страховито наглув,што га је кадгод доводилу у смешан полојаж кад је пратио опе-рације на фронту. Тако је једног дана дошао у штаб прве армијеу Врбени приликом борби око Бнтоља. Шеф штаба Војводе Ми-шиђа, пуковник ЛазиК, молио ме је да ј з отпратим до осматрач-

нице његовог шефа. Ја сам га тамо повео. Ми смо усред битке.Поред нас наши топови грме без прекида и непрнјатељске гранатепадају сасвим близу осматрачнице. Тутн.ана је паклена. Калверт,иа оематрачници, гледа са отвореним устима, са рукама на ушимада боље чује. Иаједном ои се окрену менн и запитл ме: ,,Да лнпуцају?” Имао сам највећу муку да остаием озбиљаи. Калвер јеумро у јесен 1927.

Што се тиче америчких дописника, било нх је који су бнлн

правн феноменн! Тако су нам стигла у штаб моравске дивизнјеза време операција око Битоља два важна амернчка допнсннка.Један, Коре, био Је врло миран човек, врло коректан, који је имаоприлнчно срчаности. Он није миого причао, али је савесно радиосвој посао. Другн, Естеп, био је сасвим другачији. Дугачак, мршав

I



каокмотка, са великим наочарнма оивиченима краљушти на дугомносу, на обријаном лицу. Пре иего што је постао ратни допнсник,

једног од највећих америчких новинарских удружења, он је биодиректор за огласе једне велике аутомобилске куће. Ои је можда,чак вероватно, био врло „иечен” у свему што се тиче трговачкогпублицитета, али његов дух иису бунила никаква знања из исто-рије н географије Европе. Уз то је био храбар. Једног дана, малоиред заузимање Битоља, прва армија јавља команданту моравскедивизије да ће доћи у ту дивизију два америчка дописника.Командаит пуковннк Миловановић, замолно је мога пријатеља,капетана Миличнћа, и мене да водимо бригу о овој двојицн посс-тилаца. Оии долазе у вече и ми их позивамо на вечеру под нашшатор. Разговор се започиње нарочито између Еетепа и нас, Коре

је ћутљив и слуша. Естеп нам развија своје идеје како ће Србијамоћи изнћп победнички нз рата. Он иочиње своје излагањеречима: Ви Срби који сте Турци,,. „Како Турци?" прекидамо гами”. „Па да, ваша земља је један део Турске”, продужава Амери-каиац. Онда му треба дати целу једну лекцију из историје, почн-њући са косовском бнтком, прелазећн преко Карађорђа и завр-

шавајући са балканским ратовнма. Узгред изговарамо име Југо-словенн. »ЛУћаГв 1ћа1?” пита Естеп. Ту смо опет, треба му даљеобјасннти шта су Југословени н њихове аспирације. Реч му седопада, он је бележи, и после ове дуге лекције из историје оди-лазимо да спавамо под нашим шатором. Сутрадан, Естеп првнустаје п ми га видимо где пише једну дугу депешу својим листо-внма. Кад ју је завршио, он ми је предаје да је упутим прековојног телеграфа. Не знајући довољно енглески, ја је дајем Мили-

чићу који, пошто је бацио једаи поглед на хартију нрсну у смех.Естеп је дао наслов своме чланку. Пошто му се реч Југославнјадопала, он је њу изабрао, али ју је изменио, пошто га је јошувек прогонила турска Србија. Он је дао наслов своме напису„Турко-Словени”,

Естеп је погинуо као дописннк, од једног куршума у првнмлшшјама на француском фронту.

18 августа 1917, центар Солуна, више од 4000 кућа, унмштен

је од страховитог пожара. Пожар се најпре лојавио, безначајаи,у уцерици једног ћевабције у кварту Мевлахане и постао јеогроман услед нсмарности варошкич властн у самом почетку иуслед вардарског ветра. Био сам у Солуну у том тренутку и евошто сам забележио у својнм забелешкама у вече кад се десила

и ес р ећ з.



145

18 августа 1917. Даи спаран као и сви други, али он се нијемогао свршити без једног крулиог дога1>аја. У 18 сати извезао самсе аутомобилом. Рато ме задржава успут: „Даги мој, био сам давидим један нечувен н страховит иризор. Гори више од 1000 куНаи становништво бежи”. Одлазим одмах у ку!»у моје „попоте” којасе налзи у центру вароши. Кроз улнце види се црвенп пожар.Ватра мора бити сасвим близу покривеие Пијаце. Долазим до„попоте” и пењем се на кров. Призор је леописив. Цела варошна лево, изнад конака, гори. Бео дим, сив и с.ме!> дим, пламенсвуда. Ватра је већ на 300 метара од наше куће. Она ће се запа-лити, и српска полиција и војно фотографско оделење, којн ту

станују, у журби спремају ствари. Становништво бежи. На колимасваке врсте, на леђима људи, на рукама жена или деце преносе сепрве ствари, често излишне, који је свет докопао. Жене, људилутају као луди улицама. Они не знају шта чнне. Старци суклонули на завежљаје прављенс у брзшш н претешке за њиховастарачка плећа. Војници, офнцири пролазе, алн човек нема утисакда се методски води борба против ватре. У осталом, то је садаизлншно. ТЗардарски ветар дува бееомучио и више се ништа не

да учинити. Центар вароши је остављен евојој судбини, Докле ћеићи пожар? Ноћ пада. Призор постаје иечувено дивљи. Облациод искара прола'зе изнад моје главе. Ватра се прнближава исилази у кривој линији према улици Игнатија и Белој Кулн. Свудажута боја, живо црвенило и пурпурно црвеннло које производипламен, који се види кроз облаке днма. Птице лете луде од страха.Гавранови, голубови, ласте, место да беже, бивају привлачени одпламена и падају унутра. Од времена на време, једно велико дрво,

чемпрес или јаблан, осушено од врелине, наједном букну у пламеп.То је један жарки стуб који се пење високо у небо да се угасипосле неколико тренутака и да остави само поцрнслн скелет.

Наша „попота", је осуђена на смрт, али ми хоћемо Још дапоједемо последњи оброк. Силазимо дакле н наш кувдр к нашжандарм журно нам постављају сто. Иемамо потребе да палимосветло, пожар нам даје сјајио осветљење чија се јачина повећаваиз часа у час. Једемо брзо супу од патлицапа и пилав, ааливен

нашом најбољом бутељом, јер нема начина да се сиасе наш по-друм, а штета је да се ова бутеља жртвује пожару.

Пењемо се поново на иашу осматрачницу. Призор је постаодош страховитнји и пожар добија све већи обмм. Улица Пгиатиагори према Белој Кули н ватра силази пре.ма Кеју. Она се исто

10Спомскпцо



146

тако приближила и ка нама. Већ гори велика кућа на 200 метара.Војници, са аутомобилском пумпом, покушавају да угасе или дасачувају куће иа углу улнцс Игнатиа да пожар нс захвати покри*вену Пијацу. Али њихов млаз воде, сувише слаб, немоћан јс. Пла-мичци се зачињу на слеменима куће и ветар који дува бесно.помаже да се ватра распламти.

Старчевић н Рмбннкар су се повуклн. Они се внше не осећајусигурни и хоће да спасу свој пртљаг, јер ће ватра сигурно сићндо Кеја. Остајем са Кузмаиовићем. Камиони не долазс да спаса-ва]у државни намештај. С друге стране, у једној барацн Пијаце,

искре су запалиле једио мало огњиште. Оно је још мало н с маловоде могло би се угасити. Вичем то на улицу да скрепем пажњувојницима. Они гледају. . . и ие мичу се. Шаљем једног младогСрбина да креием „спасиоце”, али еиглески војиици, држећи сестрого своје наредбе, не пуштају га да про))С. У том тренутку,мислим, било је још могуће да се сачува овај део вароши, алинико не чнни ништа и огњиште се повећава. У исто време, стварасе једно пово у покривеној улнцн Пијаце.

Свршено је, спе ће планути. Зацста, наЈедном огњиштс паПијаци плаиу као кутија шибнца, Сада доводе лумлу за гашење,али сувише ј‘е доцкаи. Њеи танки млаз воде само распаљујепламен. Све гори с ове стране и пламен лиже преко улице. Нашакућа почиње да се захвата. Џамија с друге стране улице Игпатиасва је у пламену. Врх њеног минарета гори као огромна свсНа, иод времеиа на време отиада по једна греда од крова, која, за*паљена, пада као ватромет ношена ветро.м. Трсба оставнти овај

величаиствени и кобни призор, јер наша кућа већ гори.Излазим на улицу. Један коњаник затвара улицу која води

на Пнјацу, где горе мале бараке. Ватра је једва на дссет метараод мене. Једна мала мачка излазн из једног дућана и сакрива сепод једну даску. Једаи француски војник н ја покушавамо да јоепасемо, али она улети у пламен. Војници су нзвукли из подрумавина и ракије; некн су пијани. Они грде и вређају цео свет итраже свађу, али стражари их хаисе. Нанлази један човек и једна

жена. Они г.у полудели. Док жена чупа косе, човек се грозносмеје оним смехом лудака којн вам пара мозак.

Цела улнца Ипгатиа гори; не преостаје ништа друго негода се човек повуче. Војницн, чак један грчкн официр, пролазеокружени жандармнма, То су пљачкаши које воде у хапс. Гра-ђански елеменат такође не остаје скрштепнх руку и стражари га



147

хапсе. Бегунци; леки малаксали на својим дроњцима; пљачкаши;војници који покушавају да праве ред; људи којн се опијају са-држином пробијене буради; кола или аутомобили, натоварени

пљачком, тражећи да себи прокрче пут; помирени са судбином,непомични, посматрају како пропада њихово мало илп великоимање, — и то све осветљено светлошНу ттламена и обавијенооблаком днма и искара, ето то је нечувена слика ове летње вечери.

Нашз „попота" је сада потпуно у пламену. Пролазнм ули-цама, осветљеним пожаром, куда бежи цео свет. Што се вишеудаљујемо, помрчина бива јача. На Кеју, то је невероватно. Ауто-мобили, кола сваке врсте, крећу се у мраку и њихови спроводницивичу и псују. Људи и жене, носеКи тешке завежљаје, гурају вас.Знд Кеја је потпуно затрпан пакетима и домаћим стварима накоје су се извалили њихови сопственици. Још се мисли да ће семоћи спасти овај део вароши, С муком пробијамо се кроз гомилу.Али кад смо дошли у близину бање Ботон, видимо да је ватравећ на Кеју. Ветар нам носн врео дим у лице и окружени смостраховитом кишом искара. Бегунци вичу и спасавају се журно.Неки успевају да се попну у калшоне које су довели војници даспасавају свет и, нарочито, децу која су избезумљена. Другитрче за не зна.м којим иредметом. Једна жена носи део гвозденогкревета, један човек бежи са зидним часовником! Усадили суцеви у машине бродова н оне шаљу силне млазеве воде на згари-шге. Сувише касно.

Вегар је променио правац и тера пламен према Тргу Слободе.Изгореће цео Кеј од Мулен Ружа до француског штаба. Најзад

с.мо у Белој Кули. Бескрајне поворке бегунаца упућују се премаМарсовом Пољу и према пољанама. Остали, сувише преморени,полегали су дуж тротоара. Камиони пролазе са целим породицама.Никад нисам видео слнчног призора. Долазим у кућу поред нашеглогора. Она је препуна избеглица. Има их око трндесет, рођакал пријатеља газде који је Јеврејин. То су били добро стојећиљуди, а сада немају више ништа. Умораи, лежем, али вндим сасвог пољског кревета ужарено небо и чујем детонаннје динамита

којнма дижу куће у ваздух да се зауставн пожар. И ко би рекаода почетак овог пожара, какав још није био иикад виђен, датираод јуче и да се ватра појавили код једног малог пекара плавихпатлицана. Варошке власт инису ништа учиниле да га угасе, и,данас, њихова варош је уништена! Инак сам заснао, Постао сам



148

неосетљив за узбуђеља као и српски пријатељи, У овом ратувидео сам сувише тужних и грозних стварн.

Сутрадан Германо-Бугари који су вндети светлост од пожара,дошлн су да са својим авионнма крстаре нзнад уништене варошнн, да повећају беду становништва, бацали су бомбе на овај јаднипрестрашени свет. БлагодареНи пажњи савезничких трупа, нзбег-нута је глад и епидемије и сви бескућницн који нису били улућениу Волос нли на друго место, могли су да се сместе под шатореили у бараке. 1-Соји дан после пожара, мали трговци, са оннм шго

су могли спасти, „отворили су своје радње” под иедрим небомна зидовима баштица Олгине н Ђорђеве Авенне. Трговина јепоново започела и живот је онет постао све редовннји. Алн војнаднца која су долазила на одсуство са фронта, ннсу пмала вишесвоје велике кафане на Тргу Слободе. Оне су у рушевннама. Целокретање се сада преноси на пољскн кварт.

Не може се говоритн о Солуну, а да се бар не поменеМикра. У Микри су српски депои. Много официра чамн у овојравиици без нједног дрвета, покривеној баракама свакс врсте.Они имају свој „Касино” са једном малом позоршшом, куда имњнхови другови долазе у почетку кад, на фронту, добнју неко-лико дана одсуства. Ту су такође бугарски и немачкн зароб.љеници.Они станују у баракама на овом голом по.љу, где је рат створколуку и целу једну варош случајних зграда. Одлазио сам често уМнкру да вндим прнјатеље у „депоу” и често смо проводилм

заједно дивне вечерн поред мора на мссечини. И сваки пут гово-рили смо о „тамо доле” и нико од нас није очајавао да то опетиећемо вндети. Како је човек замишљао живот лепим после по-беде! Нема сумње да ће Велика Србија — још се није употрсбља-вала реч Југославија — битн створена и да ће бнтн ослобођенасва браћа. Многи од оннх који су тада били с нама, нису севратнли у Србију. Онн спавају вечним сном под малнм крстачамакоје бележе наш пут од крајњег краја Македоније до Београда.Можда је то добро за њих, јер послератно време би их разочаралокао и нас све. Бар су тако отишлн са свнма својкм идсалнма, сасвима својим нлузијама.



149

ЗИМА 1917. У ПОЛУЗАТИШЈУ

Пос.пе огромног напора у јесен 1916, српска војска Је имала

потребу да се реорганизује и да се одмори. У ствари, крајем 1916она ннје имала внше од 45000 људи; остатак војника распоређенна солунском фронту после Крфа, т. ј. више од 12000 људи, поги-нули су, ранили се, евакуисанн због болести илн нестали. Малопо мало, на фронту прве п треПе армије извесни пуковн били судакле доведени у позадину у зимовник и замењемн францускими нталијанским јединицама које су бнле стигле у Солун. Ппак

један део наших остао је на освојеиим положајима, а цела друга

армија организовала се на фронту Моглене. Главни Стан укимуо је трећу армију и раслоделно њене елменте између прве и трећеармије.

Ови изводн нз мојих дневних бележака испрнчаће боље негоикакво дуго излагање оно што се догађало и душевно стање које је владало у зиму 1910—1917 на српском фронту.

2 децембра 1916. Одлазим да присуствујем погребу потпу-ковника Војина Поповића, војводе Вука. Долазим у малу српскусолунску цркву. Она је пуна. Све савезничке војске послале суделегате. Ковчег, покривен српском тробојком, налазн се у сре-дини. Сви присутни држе запаљене свеће. Г1од хором је мрачно,

једино свеће осветљавају лица. Четници су послалн своје даиспрате свога омиљеног шефа до његовог последњег стана. Онису ту. Има нх свих година. Неки имају праву Хриетову главу. Завреме опела, они неће скренути очију са заставе под којом лежињихов војвода, погинуо од бугарског куршума код Грунншта.

То су челична срца која не могу задржати своје мучаљивесузе. Са Вуком нестаје легендатрног јунака из српских борби заслободу. После овог рата местаће комита-четника. Они ће тадазавршити свој посао, али ће ући у легенду и бићс опевани каошто се још даиас пева Краљевић Марко н његови друговн.

Опело је завршено и архимандрит је одржао посмртно слово.Шест војводнних другова узимају ковчег и носе га нред цркву.Огромно мноштво чека га. Један четник каже последње збогом

које мора бити дирљнво, јер много људи, офпцира плаче. Једиаиталијанска музнка и музика српске гарде узајамно свираЈу по-гребне маршеве. Издижу ковчег на расклимана мртвачка кола којаее трескају. Пред овнм колима иду у редовима вернс коммте којсносе жито и крст, вение, а једап поручинк покојпикове декорацнје.



150

Полако пратња пролази кроз блатну парош, Она је толико много-бројна да ]е прекинут саобраИај. Вече се спушта, сиво и туробновече, и носе у земљу једног човека којн је био храбар, а у истовреме честит човек.

3 децембра 1916. У вароши је узнемиреност. Атински роаја*листе увукли су војнике Антанте у заседу. Погинула су 42, араљена &3 војнмка. Савезници су се морали повуЗш иа своје бро-дове и у Пиреј. Изгледа да су Константинове роаЈалисте чакухватиле заробљеника. Бомбардован је краљевски двор, док сутамо били министри Антанте. Роајалисте су заузеле сва јавна над-лештва н напале веннзелисте. Извесно да савезници нсће остатискрштеннх руку. Овај пут, надајмо се, они ће избацити немачкогмаршала Константина. Али поред свега тога сгво је страховитонезгодно за операције овде.

4 децембра. Данас се сазиају неке појединости о атимскимдогађајима. Савезннци су занста морали да се враге па снојебродове. Има заробљеника на обсма сгранама. Савезнички одредису били нападнути кад су мнрно ишли у Запејон. Краљ је био

издајник. Казао је адмиралу ди Фурнеу да неће прсдати оружје,али да овај можс да га тражи, а да његовс трупс неће датн отпора.Зна се шта се деснло и само се трсба надати да ће Аитантаказнити овог немачког краља као што он то заслужује. Атинскивенизелнсти били су иападнути од роајалиста н, изгледа, бнло јеи мртвих.

6 децембра. Јутрос влада доста песимистнчко расположење.Румунн и даље одступају и Иемцн су пред Букурештом. Он ће

снгурно пасти у њихове руке. Онда ће Немци моћи ослободититрупе у Румунији и упутити их на бнтољски фронт. Можда јегрчки краљ Константии само чекао овај тренутак, надајући се дцсе прндружи Бугаро-Немцима преко Тесалије. Неки дан кад суатинскн роајалисти пуцалн на савезнике, Тино је вероватно пове-ровао да ће Битољ поново пастн у руке Бугара. Данас кад видида на овом фронту Савезннцн, а нарочнто Срби, напредују, истннаполако, он хоће да поново врда. Треба се надати да овај пут

Антанта неће више дати да јој подвали.7 децембра. Ветар је урлао целу ноћ и цео дан продужава дамете прљаве улице, праћен од времена на време пљуском чијекапљс вам шнбају лице. То је прави крај јесени, туробаи и влажан.Време већ ие'улива човеку оптимизам, а вест о паду Букурештаније такве природе да дигпе морал. Шта 1»е се сада деситн? Да ли



151

Ие Немии бацити трупе, до сада заузсте у Румунији, на овдашњифронт и приморатм савезннке, још сувпше слабе, да одступе?Надајмо се да не. Румунија још није сасвнм побе1јена. Оиа још

има војника, истина деморалисаних. Поврх тога, ту су и Руси ируска офанснва у галицији је започела. Они ће требати да спасуРумунију и да заштите, у исто време, солунскп фронт. Цео данбило је рђаво време.Вардарскн ветар и даље дува са беснилом,односећи димњаке од цигла, дугачке сулундаре причвршћене наисточњачки начин на прочељима кућа, цепајући платно над тера-сама пивара и т. д, То су зимске иезгоде на Истоку. Суморио је,и ово време, утиче на морал људи. Човек постаје песиииста.

Колико времена ће још трајати овај рат? Али'вратиће се лепидани, а са њима н тврда вера у победу. Чему се највише дивим,то је морал Срба којн се не да потиштити. Нада нли боље спо-собност да се може надати мора да је једна од главних врлннаовог храброг народа. „Србија је споредио”, говорио ми је данас

једаи српски пријатељ, ако Француска, Енглеска и други велнкибуду победници. Њихова победа биће победа Права н Слободе”.Да, али да правда буде потпуна, требало би још да н СрОија буде

награђена!8 децембра. Долазим са фронта. Киша пада п снво небо не

обећава да ће у брзо бити боље. Како је туробна вардарска рав-ница кад пада децсмбарска кишаЗ Заиста, трупе које су ту сме-штене, могу да пресвисну од чаме. Пут је раскаљан и нашакамионета. чини скокове као јаре. Вардар је огроман и његовавода местимице дохвата друм. Пролазимо кроз Јениџе Вардар у

исто време кад и капетан Гауден (енглески офнцир за везу). Једнака.чионета долази нам у сусрет; из ње излази једап српски жан-дарм да нам јави да је пут пресечен поплавом. Ои возм животненамирнице за припца Ђорђа и његов камион ннје туда могаопроћи, тако да се морао вратити. Ипак се решавамо да окушамосрећу. Али тек што смо превалили једаи километар, угледасмопред собом право језеро нз кога избијају врбе и посушеие трске.Пут указују телефонски стубови. Једаи француски аутомобил

долази нам у сусрет н његов шофер нам каже да је немогућепроћи. Ипак, македопски сељаци са својим колима са биволимапролазе кроз смеђу воду. Ствар је једноставиа, реквнрираћемоове запреге и даћемо се реморкирати кроз воду. Само овн сељациимају хиљаду разлога да нам кажу да неће да нас реморкирају.Са енергијом и перспектшзом на једам бакшиш, полази ним за



152

руком да запрегнемо наша кола и напред! на водену шетњу. Онатраје готово цео сат и наши биволи су често у води до трбуха.

Кад смо стигли на другу страну, стигли су нас Гауден и принчевтранспорт. Њих је вукао један велики аутокамнон који и.ма врловисоке точкове. Киша још увек пада и ми продужавамо са својимсредствима вертекопским путем. Испред нас се појављује друго

језеро. Француски аутомобил иде пред нама. Он нролази, даклеи ми можемо проћи, што и чинимо. Управо пред Вертекопом,треба прећи трећу реку, али овога пута то је лако. Ноћ се спуштаи последње парче пута до Водене пролазимо кроз густу маглу.

Остаћемо у овој вароши и одседамо у хотелу Партенону. редов-ној станици официра који иду на фронт. Дају иам најбољу собукоја је чиста, али њеин прозори не даду се затворити и вода одкише која пада без престанка, прави потоке па патосу.

9 децембра. Киша је падала целу ноН, алн јутрос изгледа давреме окреће на боље. Купујемо животне намирнице у СрпскојЗадрузи, јер не знамо шта ћемо наћи V Битољу. У 9 часова кре-ћемо. Драги Боже, што је киша искварила друм, направљен једва

пре неколнко недеља. На једној окуци, вода се спушта као сланса планине и тако створена бујица пресекла је пут. Ипак прола-зимо. Сунце нас обасјава, бледо сунце после кише, п ми се возимоизрованнм, блатњавим и клнзавим путем. Ипак не наилазнмо нина какву несавладљиву препреку. Срећом да је пролаз испредеиглеске болнице у Острову био насут каменом, н ако ннје машннасабнјала камен. Тога места смо се бојали. Благодарећи камењу,тресемо се, алн ндемо напред! Острово је пусто откад га је штаб

треће армије напустио. Кланац Острово—Бањнце врло је рђан.Киша је излокала калдрму од старе Виа Егиације к ми скачемокао балони у нашој камионети. Успут, узимамо у аутомоби.1

једног младог француеког „пиупиа" којн се разболео. То је једанПарижанин од 19 година, којн је дошао у Солун пре нетнаестдана. Он припада појачањнма која иду у Битољ. Прошао је исорат као добровољац. Ои долази мало к себи у нашем аутомобилун ми га остављамо на Бањици.

Сада сунце обиљно сија и стижемо у Врбенн у подне, алиштаб прве армнје се преселио у Бач и ми смо приморани даручамо оно што смо понели. Од Врбени пут, готово увек рћав.закрчен је комором сваке врсте. Свуда мма војиика. Види се какосе распрскавају шрапнели над Битољем. Стнжемо на битољскустаницу. Ту нема никога, али огромне јаме од „мармита" лозазују



153

да Бугаро-Немци озбиљно бомбардују ово место. СаобраКаЈ наулицама такође је много мањи него последњи пут кад сам овамодолазно. Битољци се крнју под земљу. С друге стране широке

долнне води се борба н ватреии зидови, далеко нспред Битоља,наговештавају добро папредовање наши.ч које су појачали Руси.Око Битоља грме без престанка француски топови. То је непре-кидан тресак. Француски генерал Леблоа има овде свој ГлавниСтан н непријатељи бомбардују сваки дан варош. Тврдс да генералхоће да преместн свој Главни Стан у позадину, јер овде сувишебију (што је у ствари и учинио).

12 деце.мбра. Завршио сам свој посао у Битољу и идем да

посетим села. Одлазим дакле до генерала Леблоа да тражим једанаутомобил да ме одвезе у Бач, седиште Главног Стана прве армијеи цеитар одакле треба да радим на разне стране. Геперал, врлољубазан, са својим лромуклим гласом који се готово не чује,може ми дати само један камион за комору. На мојој објави пншеда треба да пођем после 16 сати. Три војника носе наш пртљаг дофранцуске „Поште и Благајне” на јеврејској пијаци у „Фелдмар-шал Макепзенштрасе”, одакле треба да се кренем. Још није ни

14 сати и кажу нам да камиони неће кренути пре 18 илн 19 сати.Срећом, паилази један камион и ми ћемо моћи да пођемо кроздесет минута. Пошто је истоварио месо, укрцао је наш пртљаги кренусмо. Има да се прође једно рђаво место на изласку извароши близу касарне и на мосту. Маш камион храбро иде напред,али пре него што је стигао на мост, пада седам граната п, несре-ћом, наш мотор попушта. Ипак стижемо на другу страну, и моторсе поправља. Али тек што смо прешли неких 50 метара, једна

„мармита” пада иза наших кола м отвара нм врата. Један потреси наша позадина је посута циглама, то је све. У том једна другаграната распрскава се испред нас и прекрнва горњи део нашихкола земљом и блатом. Свршено је, мотору и точковима ннјеништа и ми продужавамо свој пут без запреке, поред свега тогашто непријатељске гранате допиру до 6 кнлометпра иза Битољаи што је француска интендантура приморана да се повуче даље,пошто гранате пљуште на њу. Пролазимо Негочане и стижемо у

Сакулево где ћемо преноћити код мајора Аце Јосиповића. Спа-вамо царски под његовим шатором јер нас овога лута не будеексплозије „мармита”.

17 децембар био је још Један дан бомбардовања. Одлазимоујутро за Кенали. Имамо исте коња као и јуче и који не вреде



154

бог зна шта, Стога кад смо стнгли до реке Сакулеве^која је достанарасла услед киша н чнји разрушени мост није оправљен, нисамнимало сигуран да ћемо моћн проКи. Наша кљусад ипак* газе

јуначкн воду, поред свега тога што је она много внша од њиховогтрбуха. Треба да метнем ноге готово коњу на леђз, да нх непоквасим. Кад смо дошли на другу страну реке, прелазнмо бугар.ске фортификације „Фердинандовог Носа". Дејство модерне арти-љерије је заиста страшно: кратер поред кратера. Све је испрету*рано хиљадама граната које су тамо пале. Али релативно малиброј граната је додирнуо уску и дубоку ннјугу коју образујуровови. Кажу да, у овом рату, један људскн живот стаје 100.000франака муницнје. Пролазећн преко фортнфикација „Фердинан-довог Носа" постаје вам јасно да онај који хоће-да победи неманикада сувише топова и муниције. Стнжемо у Кеналн, пролазећипреко поља. Љубнтелш лова могу овде пустити срцу на вољу,пошто равница врн од зечева. Кенали је село са турскнм станов-ништвом, дакле муслиманско. Оно је доста велико и бнло је јакобогато пре рата. Данас је прилично страдало од бомбардовања,а његово богатство су опљачкалн Бугарн. Испнтује.м становникекод припременог председника општнне, једног српског војннка.Тек што сам започео разговор, једна овионска бомба експлодирау селу. Излазимо да впдимо. Једна ескадрила од 12 немачких авн-она крстарн над селом н његовом станнцом, Њнхове типичне црнеснлуете издвајају се на небу неиосредно излад нас. Поново неко-лнко распрскавања бомби. Нанлазе фраицускн бипланн, али онинмају муке да се попну до висине Немаца. Ипак, један од њих једоста високо да може дп напада, али, наједном, ои се спушта у

планираном лету. Један Немац га је погодио. За то време, бомбеи даље падају. Тада долазн један француски Ннепор свом брзи-ном. Он је више од Немаца н устремљује се лраво на једног одњпх. Чује се клопарање митраљеза и .. . Француз посрће на нос,али се нсправља и овај пут напада одоздо. Наједном, оба против-ника падају и Француз се спушта поред нас. Пилот је рањен углаву једннм митраљеским зрном, али рана није тешка. Разуме седа су цело ово време непријатељски авионн бнли заснпаин шрап-

нелнма. Алн н ако пахуљине од шрапнела окружавају аероплапе,нпак њихова зрна нх не пога!>ају. Врло јс ретко да топови, чак инарочити, оборе један авпон. Сав овај челик, нзбачен у ваздух,пада на кров паше куће и поред нас, разбијајућн црепове. У једномтренутку, две гранате експлодкрају на 15 метзра од нас. То су



155

шрапнели који се враћпју из ваздуха и који се нису распрсли, јерсу заборавили да их темпирају. Изгледа да се то доста честодешава. Последњн авиои прелеНе изнад иас и баца још пет бомби,

од којих последња пада иа 50 метара. Мало времена иза тогасаопштавају нам ресултат бомбардовања: једна убијена крава ирањене две мазге. Али кога ђавола су Немии дошли да траже уКеналиу? Сем двадесет зуава и нас, није било иикога од војникау овом на пола разрушеном селу.

Кад смо се вратили у Бач, сазнајемо да су авионн такођедолазилн да бацају бомбе и у ово село, Капетан Адахговић јепогимуо, а рањенн су један поп и један војник. Сретам Војводу

МишиКа који ми каже да верује да ови многобројнн налети прн-премају један папад. Он мора да измепи све своје артнљеријскеположаје, јер су их непријатељскн авиатичари сигурно пронашлн,Он мн такође говорн о немачким предлозима за мир (посредствомВилсона који је тада још био неутралаи). И он верује да је тознак слабости. Пруски Вилхелм внди да се положај његове земљепогоршава из дана у дан. Да би спречио евеитуалну побуну народакоји хоће мир, он је био приморан да учинн ове релативно

скромне предлоге и то храбрећи своје велможе н племиће којихоће освајања. Ако савезницн не прихвате, он ће тако моћн увекрећи да је био први да понуди мир.

18 децембра. . . После ручка одлазимо на коњима па Редуги пењемо се уз Чуку. Кад смо нзишли иа внс, палазимо бугарскелешеве. Гаврани су појели месо оспод одсће. То су обучени ске-лети, а тек је битка била пре четири недеље. Ма Редуту лешевн сузакопани, то јест остављени су у рововима н бачено је неколико

лопата земље на њихова тела. Свуда се види како стрчн из „гроба” једиа рука, једна обувена нога и т. д. Хнљаде гаврана кљуцају крозземљу труло месо и одлећу кад им се приблнжите као једаногроман црни облак. Кобци крстаре над бившим бојиштем. Свуда

још леже ларчад опреме, расквашене и одлепљене кишом. Дубокнровови покривају целу планину. Човек се пнта како су Јб пук идруги бис зуавскн пук могли заузети овако јаке положаје. Подиатуштеннм небом које од времена на време пробија понеки

бледи сунчани зрак, голп пејсаж са својим пглнчастим стењем дајеизглед једне слике нз Апокалипсе. Поглед на Црну н битољскуравницу днван је. Битољ се нздваја бео под једним зраком сунца,а планине на лево су покривене снегом. Тешки црнн облацм писе



156

с не'ба. А на оћом Очајном внсу мн смо сами са хиљадама лешеваи милнонмма гаврана и кобаца!

Писмо писано 28 јануара 1917.М3има је, Иа плаиини је снег, у равницн је киша и блато,нли зима и мраз. Српска војска је у полузатишју, јер сем понекихлокалних чаркп и честих артиљернских двобоја, ннје било окр-шаја већег стила, јер то ни доба године не допушта, Колико окукаЦрне, која је постала славна по званичним саопштењима, иаличипеким крајевима нашег валеског Каптона. Голе плапине, којесе издижу до 1500 метара, покрнвене су снегом који сакрива без-

број нглнчастих стена због којих је један део овог краја названнменом „губаве Чуке”. Пењем се белим стазама н остављам сло-боду своме коњу који јс сигурнији вођа од наших карата изра-ђених по некадашњим аустријским картама. Време мирише наснег и доскора велике пахуљнце које ветар носи, шнбају намлице. Од времена на време чује се пуцњава топова, јако заглушенаветроме и снегом, н налпчи на врло удал,ену грмљавину.

Изненада искрсавају нспред нас, у белој вејавици, црни

облнцн идућгГједаи за другим козјнм стазама које су посталеневидљиве од меког снежног ћилнма. Неки воде за узду малекоње нли мазге, натоварепе пртљагом па који се слаже снег. То јепрви пук српске пешадије у покрету; он иде да заузме положајеу равници да се одмори неколико дана. Поздрављамо се срдачнои пролазимо.

Долазимо до остатака једног села (Полога), где се водилаепска борба. Од месеца августа ови људи су у ватрн и први пуг,после шест месецн, они ће уживати мало одмора и чуће експлозије„мармита” тек сасвнм нз далека. Колико њиховнх другова којису пошлн радосно да поново ослоблђају своју милу отаџбину,сплвају свој последњи сан под стеиама ЧУке, чувани од стотннахнљада гаврана м стотмна орлова.

Али облаци се цепају и сунце, најпре плашл.иво, затим еиер-гнчно, шаље на беле косе своје зраке који чнне да се наши „вотер-пуфн” пуше као покретне војничке кујне. Пред нама се откривасјајна паРорама. На лево, нмамо битољску равнииу са њеном

широком сребрном врпцом коју чиии Црна Река и ограниченуснежиим висовима Пернстера. Пред нама су косе Чуке заокругљенеснегом; на десно је уска долина Црне, ллава н бела, са Кајмзк-чаланом, Флоком н Старковим Гробом који затвара хорнзонт. То

је од неупоредиве лепоте! У даљини се крећу српске коморџије,



157

певајући лепу меланхоличну песму „Тамо далеко", песму костал-гије за земљом, која је настала за време албанског повлачења,Француски пешаци се заустављају. И онн су помало прогнаници.Од шаљнвџија они постају озбиљни, слушајући ове гласове про-

чишћене јпсним зимским сунцем и, поздрављајући они вам кажу:„како су храбри људи ови Срби!”

Ускоро нас наш пут води у једио село (Ивен) које држесавезничке трупе. Стижемо тамо усред борбе, али пријатељскеСорбе са грудвама снега. Француски зуави држе гребен којисрпске коморције трећег позива, чиче, покушавају да отму. Победаостаје Французима и једаи чича из Шумадије који је стигао поредсвега на вис, био је жестоко нстрљан свежим снегом. Али побед-

ници нису осветољубиви. Они доносе вина које братски деле сапобеђеним Србнма.

Пењемо се непрестано н стижемо доскора до положаја којидрже савезници. Непрнјатељ почиње да нас бомбардује граиатамакоје се распрскавају бацајући у сунчани ваздух стубове снега,помешаног са земљом. Наши топови одговарају двоструким пло-тунима и, после кратког времена, артиљерци Фердннанда Кобургаи његовог савезкика Вилхелма Хоенцолерна сматрају да је памет-

није да ућуте.Шта да вам кажем о храбрим војницима који чувоју землл'

у зими и снегу на врховима једне планине коју,. обично, посећујусамо орлови? Могу само да вас уверим да је њихово здрављеодлично, а њихов морал изванредан. То је сигуност у победу којаих ободрава да радосно пркосе тешкоћама ове знмске кампање.Они ће ускоро бити награђени!

Сунце почнње да шаље косе зраке. То је тренутак да сеспустимо у равннцу, ако нећемо да се изгубнмо међу стенама.Наши брдски коњи, навикнути да иду касом чак и по снегу икамењару, доводе нас брзо у село у долими на подиожју Чуке,Готово је ноћ, али поред свега тога кола сваке врсте пролазе увеликом броју путем импровизованим за време рата. Она носеживотне намирнице и муницију онима којн се боре. Други ка.ми-они пролазе брзо поред нас. То су врло јаки италијански камиоиидобре фабрикације. Неоспорно де да се италијаиски аутомобили-зам одликује на овом фронту. Нзегова кола су одлична, а његовишофери првог реда.”

13 фебруара 1917 (у Солуну код гекерала Сараја,)... Он мнговори затим о свима тешкоћама ко]е је наишао на свом путу.



158

Енглези неНе нигата да чине, Они су најпре послали геиерала Ме-хона, ваљаног војинка који је гледао само војиичкн цнљ: тућиАустро-Бугаро-Немце н којн се није дао збунитн политичко-

дипломатским посматрањима. Ме1>утнм, њсгов подшеф (генералХауер) био је отворено бугарофил н, без Сарајевог знања, по-кушао је да преговара са Бугарима. Мехона је заменио Мајлнси он је остао неактинан. Франнуска није упутила потребне трупе.Трупе на фронту су заморене и требало би их заменити, али сачим? Сем тога његов открнвеии бок зависи увек од милости инемилости Грка, а савезнички дипломати воде једну неразумљивуполитику у овој земл^и. Они огромно сметају гснераловој акпији.

Требало би се по сваку цеиу разрачунати са КонстантинонимГрцима. Једипи који су радили на овом фронту, били су Французни Срби, Срби су одлични војннци, али код њнх има сувише пуков-ника, а њихови цивмли сувнше терају политику. То ипак нијесметало да су се они дивно показали. Руски војник је врло храбор,али офицнри имају много недостатака. Руска аутократија забра-њује да сннови народа добнју офицнрски чин и офицнри еусинови из отмепих куИа, рђаво спрем.љени за тај занат. Енглезн

немају арти.љерије, њихова пешадија је добра. Италнјани су врлодобро опремљени и генерал Петити држи своје војнике чврсто иаузди. Он је организовао свој сектор на савршен начин, боље негоЕнглези који су дошлн после н>ега. Алн италијани нису учинилнбог зка шта. Најзад, Веиизелосова војска има до сада два пукана фронту. Ледан се бори достд добро. Има много дезертера, алиса рекруговањем ме1)у Македонцнма да ли је друго могуће? Очи-гледно, моглн би се корисно употребити ови људи за оправку

путева, алп требл пошгедети њихов понос. У сваком случају,Слвезппци воде сувише много политику иа овом фронту и, поврхтога, требало би да пошаљу више појачања, ако желе да тузададу одсудан ударац, што нзгледа потребно за победу. Италијоби нарочнто учинила до крајности корнсно дело кад би упутиламиого трупа преко Албаинје.

16 фебруара (у Солуну). Шеф енглеског Главног Штаба, лордРотертс увек је еиергично против солунске експедиције. Кад бн

могао ла то учинн, он би олмах евакунсао Солун. Ово упорнобугарофмлстио код Енглеза н код Руса чини све зло. Пре краткогвремепа, Руси су заробилн једну целу бугарску чету коЈа је дезер-тирала. Онн су се нзљубили са људима и дочекалн нх као браћу.То Је нпак мало претерано и онп бн можда боље учинили да



чувају своју велпку снмпатију за Србпју са к о ј о м је Русија' честопоступала као са пепељугом. 'Још данас, усред рата, Русија по-ступа са Србијом само као са штићеницом, са пижом, и Цар, поредсвих Сарајевик савета, неКе да иристаие да руским елементима

командују Србн. Па ипак српски официри су миого способнијиод својих руских колега који су често неспособни и бекрнје.Ја сам са моравском дивнзијом на одмору у Кладеропу, Кле-

штини, Буфу и т. д. Користим се приликом да пођем до Преспан-ског Језера, где су француске трупе заузеле известан броЈ* села,Ево низа писама и бележака о свему што сам видео у том крају.

Писмо од 3 марта 1917.„Налазим се у Кладеропу, једном селу грчке Македоније.

Српске трупе, пошто су се бориле кроз дуге месеце н пошто суоднеле лепих победа, ту се одмарају да затим поиово предузмуса новим жаром свету борбу за ослобођење своје драге земљекоју је оскврнуо освајач. Недеља ]е и групе иојннка се супчају наготово веН пролећњем суицу, прнчајуПи о свом селу у далекојМачви или Морави, или посматрајући лепу бнтољску равницу,уоквнрену снежннм ланцем Старковог Гроба, Кајмакчалана иФлоке. Други, млађи, уживају у игри. Војиицм цигани, са брон-

заним лицем н цриом косом, свирају на виолиии и ударају о некуврству великог импровнзованог сандука, док се њихови друговндрже за руке у великом кругу око њнх и изводе ђаволска кола.Сатнма, ови честити људн, заборављајућн тако бар треиутноиосталгнју за својом Србијом, продужиће неуморно ту игру.

Пролазим испред једног мајура, где се, у великоЈ* авлији,нплазе сељаци и сељанке, обучени у своје иајлепше празннчкорухо. Они су чисти и њнхове кошуље се беле као снег. Један сељакприлази ми и позива ме да уђсм. Крштавају дете. Улазим иналази.м у кући другове официре који су такође гости. Свештеникврши црквени обред, Кум држи голо детенце на левој руци. Све-штеник га узима и читајући молитве, пошто је запитао кума каквоће име дати новом грађанину света, загњури га у посвећену воду.Жене узимају детс које плаче, бришу га и облаче, После тогадете предају куму који га овога пута меће на своју десму рукуи пљује три пута преко њега да одгна ђавола. Верски обред јебрзо свршеи и почиње весеље. Столови су билц брзо иамештеини сви гости који су, ло овдашњем обнчају, дарнвали сребрнимновцем малог Ристу — то је име које је кум изабрао — седаЈ'уи једу са добрим апетитом све врсте домаћпх јела. Пнје се внно и,



160

доскбра, почнње песма. Официри такође доприносе лепом песмом

успеху свечаности. Једна стара сељанка устаје и, са још јаким и

прнјатЈшм гласом, пева нам једЈгу лесму из своје младостн:

,'Док се српскн кнез снуждно,Његовз верна кнегиња га питаше:

,.Зашто си тужан, мој кнеже Милале?"

„Како да не будем тужан, моја верна кнегнњо?

Силна Турска дигла се на нас,

Десетковаће ми моју војску,Освојиће мн целу земљу

И заробнти цео мој иарод."Кнегиља му одговара:

,.Не бој се несреће, мој кнеже ?

Док је Русија моћнз,Она ће нам послати војске

О она ће нас спастиГ’ >

Шта, зар_ једна грчка Македонија (Кладероп је на грчкојтериторијн) пева ову песму из српско-турског рата 1876? И јошсви старцн из овог краја познају ову нанвну песму која је кодњих била популарна? Алн онда овн људи овде који певају насловенском језику н који траже сиже за поезију у Београду, нису

Грци, већ Срби! Па да, македонски хришКанин, са изузетком егеј-ских примораца и неколико трговаца у варошима, сви су Словени,а не Грци, н њнхове симпатије су остале словенске. Влада краљаКонстантина молсе да шаље колпко хоће учитеља и да спаљујесловенске књиге по црквама да их замени Светнм Писмима нагрчком језику, она не може маправити Грцима старце који сусачували свој језик п своје песме. Мали, они иду у школу, учетамо како-тако идпом који се говори у Атини, али они се њимне служе код куће, у породици. Сам учитељ, јелински пропаган«диста, обраћа се на словенском језику становницима који га небн разумели да им гозори грчки.”

25 фебруара 1917. Јутро је јако хладно, али леПо. Крећемона пут. За пола сага смо у Клештини, где нам командант једногбатаљона првог пука, смештенога у овом селу, нудн закускуу 10 сати. После кратког задржавања, продиремо у планину. Пут је рЗјав, али то не чнни ништа, видели смо и горнх. Зашли смоу једну трансверсалну долину Баба Планине. Висови су досташумовити и дају један сасвим другичијн изглед него голе стенеЧуке и с друге стране равннце. Око подне стнжемо у Буф, циљнашег данашњег путовања. То је лепо село са више од 400 кућа,од којих су многе од каадена и нмућног изгледа. Становннштво



је богато, јер су многн сељаци бнли у Амершш н тамо зарадилиноваца. Буф је грчки, али тренутно, село држн први пук српскепешадије на одмору. Пролазимо поред школе, једне залста угледнезграде претвореие у касарну и идемо до каманданта пука, пот-

пуковника Николића. Стигли смо управо за ручак п у официрској„попоти” услужују нас богатим ручком. При кафи један' францу-ски официр долази нам у посету и настаје песма, док цнганисвирају на својим инструментима које су сами фабриковали. Навеликом тргу пред школом, окупили су се војници и ухватили уколо у којем такође учествују сељаци у врло чнстој празнично.јодећи. Жене м деца посматрају призор. И ми одлазимо да гледамоове честите војнике који, не замарајући се, играју до залпска

сунца. Цео свет овде говори словенски, па чак и грчки учитељса председником општине, свештеником и двема учнтељцгр3̂ ,

јединим стубови.ма јелинства, говоре словепски са становништвом.Са пуковским лекаром одлазим да види.м цркву. Натписи настарим иконама су заиста на грчком, али кад нх човек побли«езагледа, откриће под овим грчким натписом словенски слоаз иречи, сакривене под слојем сасвим свеже боје. Неколико старихикона имају чак још увек своје оригнналне словенске матписе.

Оии су нзбегли званично „грцизнрање”. Грчке књиге у олтару сунове. Иза цркве, добро грађене н богате, налазн се гробље. Испи-тујем натпис на надгробшш споменицима. Од једне стотине, нмасамо један на грчком на крсТу који је сасвим иов. Сви други супа словенском. На гробовима свет говори својим правнм језнкомн тако се види да се нико у селу не служи грчким језиком. Какосе онда може тврдити да је Буф грчки? То је заиста с.товенскосело, н ако су деца научила неколико грчких речи у грчкој школи,а неколико младнћа, после 1913, служећн своЈ рок у војсцн краљаКонстантина. Заједио с офицприма причамо с децом. Она — нмаих врло мале — разговарају без тешкоће са Србима н невајусрпске песме. У вече, у менажи, официри сатима певају своје нај.лепше песме, док их на виолини прате двојица цигана од којих једна носи на грудима Карађорђеву звезду.

27 фебруара 1917. Још један леп дан. Провелн смо одлично

ноћ у кућн кмета у Рембиу. У 8 сати одлазимо. За 20 минута стн-жемо до велнког Преспанског Језера и, после неколико тренутака,прелазнмо српску границу обележену једном пирамидом одбетона. Пејсаж је диван н језеро са својим планина.ма у снегуподсећа помало на наше Леманско Језеро. Идемо најпре дуж

11Сполиннцд



162

језера, па затнм скреКемо на десно. Појављује се прво српско село,Дупенн. Као сва села овог дсла Македоније, оно се најпре истичес во ј им миогобројннм јаблановнма. Улазимо у село н тражнмо

кмета да се с њим разговарамо. Разговарамо и са сељацима. Нашеиспитивање вршено је на пољу под блиставим пролећњим сунцем.Жене нам нуде кафу и мастику, а дечурлија нас радосно по-здравља. „Срби", вичу она, јер ми смо први Срби које виде послеослобођења свога села. У свима селима кроз која данас пролазимо,Онће исти дочек. Свуда нас сељаци питају кад Не стићи српскавојска.. . У Љубојни скупили су се сељаци из свих ослобођенихсела да нас моле да „кажемо приицу Александру да ускоро пошље

своју војску у овај крај да би се њом могли споразумети, поштосе Французи не разумеју.” Наша последња етапа је Наколец, једносело на обали језера, напола у води. Касно је' и ми се користимопоследњом светлошћу дана да изнђемо из мочварног краја. Кадсмо били на путу за Ремби, ухватила нас је ноћ. Срећом штоимамо месечниу, четврт месеца да нас помало осветљава. Ускоронапуштамо обале језера које ће упознати кроз неколико данаратну морнарицу, јер ће један француски поручник бојног брода

са 30 морнара водити поморски рат на његовим таласима. Нашикоњи не воле шум таласа у ноћи и показују се врло нервозни.Најзад, у 20 сати мн смо поново у нашем стану код кметау Рсмбиу.

3 марга 1917. (Ја сам поново у Кладеропу. Падао Ј'е снег ибитољска равница је бела)--- Позван сам на ручак код потпуков-ннка Лукића са капетаном Владом Стојановићем који је свежеизбријан и који се направио леп, пуковником бригаднром Дра-

гишом Костнћем, његовим шефом штаба, и његовнм ађутантом.Ручак је врло добар н обилан. Испекли су за нас једно прасесисанче на ражњу. За време ручка, један наредннк гуслар певаоиам је уз гусле које је направно од једнога францускога шлема.То су старе песме које нам је певао. То је можда монотоно, али

је дирљиво због тога што су те песме одржале српску нацнју.Чудно је такође да су се оне одржале у народу кроз дуге векове.а да нису биле пнсанс. Друштво је врло весело и остајемо дугг

рпзгопарајући о будућностн за коју се надамо да ће бити срећиа.4 марта 1917. Недеља је и капетан Влада је појао у цркви,

тто је чинило много ужинања сељацнма, али се много иање до-падало грчкмм властнма. Оне ту виде пропаганду у прнлог сла-визма и жале се на то. Ипак поред свих напора јелинизације, они



163

неће успетн да измене становништво коЈе је чисто словенско инема у себи ничега грчког

Око подне, јашемо до мапастира, до амбулаите др. Коеиа.Време је врло лепо, али лутеви су страховито блатни. За ручком

био је још командант 16 пука Павловић и лекари из Клештине.Ручак је обилан и ми једемо с апетитом зечеве убијене кришомиз ратне пушке, јер је лов забрањем на фронту. Канонада шјм скреће пажљу да пролазе немачки авиони. Излазимо испод нашегоператорског шатора превијалишта, претвореног у трпезарију, ивидимо једног сасвим белог „Таубе”, окруженог пахуљицама одшрапнела. На жалост, тако се ретко дешава да топ обори авиони он је умакао као и остали, пошто је бацио неколико бомбн,

што лако констатујемо по нарочитом звуку експлозије. Овајинцндент није нас много помео и седељка се продужава са песмом.Заиста је дивно како Срби подносе са храброшћу свој мучниположај! Изагнани из своје куће, они продужавају борбу певајући.Кад човек внди један од ових ручкова на фронту, не би ннкадрекао да су то људи који су, готово сви, изгубили по некога, амноги целу своју породицу, и чије су имање опљачкали освајачи.Да се то може поднети и иа овај начин, треба лепе храбрости и

упорне наде у будућност. Око 18 сати силазимо у Кладероп ностављамо Шапоњића да продужи нартију карата. Сунце седа пбојадише ружичасто битољску равницу, покривеиу снегом, пвисоке врхунце Старковог Гроба, Кајмакчалана и Флоке. Далекаканонада нам јавља да се води борба око коте 1050 и да варварскинепријатељ бомбардује Битољ и убија жене и децу.

16 марта (Солун)--- Излазећи вечерас у варош, имао самизненаћење да виднм излепљене плакате: револуција у Русији,

цар је абдицирао и т. д. Купујем иовине „Ендепандан" и чнтамда је, у ствари, од 9 марта букнула револуција у Петрограду. Цар је абдицирао и велики кнез Михаил Александровић примио јерегентство у земљи. Покрет изгледа повољап за продужење ратадо крајности. Либералан је, управљен против германофилске кастсчиновника. Врло добро ,је што Руси желе један демократскијирежим, али је тренутак за револунију рђаво изабран. Требало јечекати победу, јер овако, уза сву добру вољу управљача, опера-

ције ће бити успорене. И оида, Немци ће бити задовољни што суизазвали револуцију у Русију, што су одавно желели. Шта ће саданастати? Не знам ништа н не могу да себи створим пеки појамо последицама овог огромног догађаја. Све што могу да учиним,

II*



164

то је да се иадам да ово иеће имати кобних последица за Антантуи да не умањује изгледе за скору и потпуну победу Савезника.Снроти рускн војници на нашем фронту! Далеко од своје земље,

они не знају шта се тамо догађа. Стога се вечерас видн врло малоруских официра у вароши. Онн морају бнти узиемирени и неспо-којнн због будућиости. Само да ово не би користило Мемцима!

ЖИВОТ НА ФРОНТУ 1917 и 1918

Покушаћу помоћу својих писама и прибелсжака из свогдневника да покажем, у овом поглављу, какав.је био наш животна фроиту од пролећа 1917 до велике победоносне офансиве усептембру 1918. Нећу да додајем коментаре, јер они, после десетгодина, не би били рефлекс мојих утисака које сам имао у товреме и нензбежно би били под утицајем оиога што се догодилопосле рата.

Писмо од 11 апрпла 1917.

„Сахранили смо данас капетана Мартггнеа, једног од шефовафранцуске авнације. Он је погииуо у једној глупавој несрећи иааеродрому. Код оних свију који се интересују за авиацију, имеМартинеа изазива сећање ма херојске почетке освајања ваздухаод стране човека. Зар нпје бмо славни победник на утакмицамакоје су постале легендарне. Зар није био, поред све своје младости,

један од најстаријих авиатичара у активној служби?На почетку европског рата, Мартине је кренуо са својнм

апаратом и био је цитнран у наредбн војсци на францускомфронту због многобројних подвига. Одлази затнм у Србију сапрвом француском ескадрнлом. На Бањици код Београда упознаосам се са овим париским дететом са ђаволскнм полетом н сазлатним срцем, Једног дана један аустро-угарски авион летео јенад престоницом Србије. Мартине, не обукавши се топло, скаче усвој Фарман н натерује у бегство ваздушног гусара. Али он јеназебао. Озбиљаи напад албуминурнје приморава га да нде да се

лечи у Француској.Једва што се опоравио, оп тражн да опет крене, и поновохоће да се бори уз Србе које је заволео. Чине му по во.љи и одтог доба он је бно један од техннчких шефова фраицуско-српсксавиације. Шга је значно за своје војннке, своје француске и



165

српске другове и за своје старешинс, то је показао његов погре’б.Бњзо је дивно проле^ње јутро. ВоНке су у цвету и, на леди-

нама са бујним зеленплом, чемпреси праве тамне мрље. На путуза Зејтинлик, између камиона који дижу дебелу прашину, свупозлаћену од сунца, многобројни аутомобили јуре према фран-цуском гробљу са безбројним крстачама. У колима се налазе вишмфранцуски и српскн офнцири и авиатичкн официри.

На улазу у гробл>е дочекује нас мајор Витра, активми ихрабри шеф француско-српске авиације. Принца Регента Але-ксандра заступао је комаидант краљеве гарде, потпуковннк Жив-ковић. Опело ће да почне. Усред цркве од обојених дасака, врло

једноставии црнк ковчег ишчезава под тробојном заставом на којусу ставилп мундир украшен Почасном Легијом, ратним крстом иБелим Орлом, и капу јадног капетака. Уз овај импровнзовапнодар положени су многобројни венци коЈ’е су његови војници идругови донели као последњи поздрав. Има их који су дирљивисвојом једноставношћу. Осећа се да су њихови дароваоци честиткљуди, танког џепа, к о ј'и су међу собом скупили мало новца даположе неколико цветова на одар онога кога су волели.

Ледан војни свештеник почиње опело. Један обнчап војникслужи му као ђакон. Четири млада непомична војиика, са можемна пушци, чувају стражу око ковчега. Њихов искрени поглед,управљен право пред себе, пролази кроз прозоре бараке-цркве игуби се у магловитој равннци. Пред смрћу, пред ови.м чаробиимисточњачкнм пејсажом, овм младнћи мнсле на оне које су оставилиу својој отаџбини, у Француској.

Опсло је свршено. Војннци прихватају ковчсг и носе га пред

цркву. Једна француска и једна српска чета чнне шпалир, Музикакраљеве гарде свнра посмртнн марш. Полако пратња се креће.Пролази се кроз шуме од крстача и црни војницн колониалнихпукова заустављају се у свом послу и поздрављају покојника којипролази.

Пред раком, војници спуштаЈ’у свој терет. Мајор Вмтраиступа и нзражава сав бол који осећају покојннкови прнјатељи.„Мн смо павнкли да видимо како срмт свуда вреба, али поред

свега тога извесне смрти нас буне.” Изнео је сјајну и сувише брзозавршену кариеру капетапа Мартмнеа. Али он пе може да савладасвоју тугу кад каже збогом пријатељу, сарадннку, јунаку к о ј 'и јеувек умео да буде добре воље, чак и у најкритичнгфш тренутцнма.„Пријатељу Мартинеу, збогом, Ми те нећемо заборавити!” узвик-нуо је он са јецајем у гласу.



166

Капетан Предић ,из српске војске, поздравља покојника уиме српских авиатичара. Мартине ]е био веран пријатељ несрећнеСрбије. Био је вољен од свију. Срби га такође неће заборавити

и водиће бригу о овом гробу детета Француске, које је умрло устраној земљн.Сада присутни дефнлују испред ковчега, прскају га благо-

словеном водом и одлазе да стегну руку двојици покојниковнхрођака, двојици подофицира Источне Војске.

Полако, светина се разилази. Официри се враћају у варошаутомобилом. На путу за Зејтинлик тутњава огромних камионазаглушује плотун француских и српских војника на гробу јунака-

чије је срце.престало да куца.Близу нзлаза из гробља, пролазим поред једног младог вој '-

ника. Такође сам га упознао на Бањици. Он је'био под командомкапетаиа Мартинеа, није хтео да плаче пред целим свето.м и зато јје отишао да се сакрије у Ј*едан ћошак где ће моћи да пусти даму слободно теку сузе за оним који је био његов обожаванистарешина.

Мартинеа иема више, али његова успомена остаће жива код

свих оних који су га познавали. Они ће се често сећати овог пре-гаоца са златнилг срцем, који је увек био прнправан да буде одкористи другнма. И српска војска ће сс сећати овог храброг при- јатеља из Француске, који је умро у њеној служби.”

Писмо од 9 маја 1917.Налазнмо се усред плашше, у Јелаку, на више од 1700 метара

висине, са штабом -прве армије. Већ вншс дана српска војскаузнемнрује Аустро-Немце. Они почнњу да бивају нервозни од ове

страховите артиљернјске ватре којој су нзложени дању и ноћу,и што нашн инсу пробнлн противнички фронт, то долази отудашто су више него нкада, савезнички фронтовн солидарни те

једино њихова комбинована акција може да донесе круине дефн-нитивне ресултате.

Провео сам цео дан на посматрачниии, усред свежег зеленила

и лепог пролећњег цвећа, колико да сс дивнм сјајној панорамикоја се предамном пружала, толико да пратнм пажљиво операцнје

које су се однгравале на положајнма српске и бугарске пешадиЈ'е.Дуге жућкасте пруге коЈ’е иду дуж голих гребена и упадају умногобројне стене, представљају непријатељске линије. Сличнепруге, али испресецане црннм рупама, обележавале су положајенаше пешадије. Цео дан непријатељске гранате распрскавале су



се код Бугарп, бацајући у ваздух крупне стубове прашине и црноги белог дима. Бугари су само слабо одговарали.

Пуковник Зечеви1\ ми је рекао: „Пођите на осматрачницупосле вечере, тачно у 20 сатн. Пресуствоваћете мало необичномпризору.”

Био сам на уреченом месту нешто пре означеног сата. Ноћ је била без месечине, али то је била једна од оних источњачкихпролећњих ноћи где, поред све помрчнне, разазнајете ствари.Стога видим врло јасно пред собом гребен где, у овом часу,Бугари испуњавају ровове да буду спремни да одбију ноћни нападпешадије. Стижу штабски официри. Ваздух је свеж на овој пла-нинн, и Србин, и ако може да подноси велике студени, зимљив је.

Завијени у своје велике шињеле „каки” боје, без видног обележјачина и постављене топлим крзном, они пуше цигарете, гледајућина сат.

Наједном, трострука муња пара ноћ, долазећн нам с десна.За њом се чује карактеристични пан-пан-пан рафала од 75. Гранатеексплодирају директно у бугарским рововима, лроизводећи про*лазне светлости, али врло силне. То ]е знак. Са свих страна топовисвих калнбара бљују ватру и гвожђе, То је заглушна ларма,

непрекидна грмљавина. Хаубичке гранате великих калибара про-лазе изнад наших глава производећи оно туробно урлање ветрау новембарским бурним ноћима. Свуда муње праве контраст самирном и непомичном светлошћу ватара резервних трупа набивуаку, улогорених на коси планине на суирот нама, и с тоганевидљивих за непријатеља.

Ова паклена ватра узнемирује Бугаре. Они одговарају санеколико топовских метака, опаљених на положаје где претпо-

стављају да се налазе савезннчке батерије. Али нарочито њиховимитраљези са својим карактеристичним шумом који српски вој-ници живописно називају „шта-штои, улазе у акцију да спреченаше да изиђу из својих ровова. У нсто време, они пуштају без-бројне ракете које често промашују, које се врло брзо гасе и коједају једну до крајности дрхтаву светлост. Цео гребен Је садапокривен димом.

Наједном чују се јаче детоиације и, у јсдној великој муњивиди се како се дижу правн слапови прашинс и дима. Њихов тресакнадјачава грмљавину артиљеријске ватре. То је као да је човекод једном преврнуо велику гомилу огромннх дасака. То су ,,ро-вовцн”, рововски топови који улазе у акцију и шаљу Бугаримасвоје крилате торпиље.



168

После десетак минута, настаје релативиа тншина. Непријател> је нервозан. Он се боји да је сада тренутак напада. Број ракегасе удвостручава. Наши такође пуштају ракете, али су оне боље

од бугарскич. Оне се дижу као обична ракета у врло велику висинун претварају се тамо у римску свећу, подржавану у ваздуху једннмгшдобраном, те осветљава терен на простору од једног километраготово као у пола дана. Без престанка митраљеска ватра сипа саобеју страна, „шта-што” са бугарске стране, „пш-пш” са српскестране.

Топови поново почињу да грме. Опет су, неких десетакминута, ровови војске Фердинанда Кобурга обасути градом од

гвожђа. Шрапнели се распрскавају мало даље у ваздуху да тукурезерве, упућене да подрже своје другове у случају наиада.

Сада је све свршено. Метци се разређују. „Хајдемо подшатор да попијемо чашу вина”, казао ми је шеф који је комап-довао маневром. Бацам још један поглед на ноћну долину, испу-њену димом, и питам се колико се људских живота угасило?”

10 маја (Јелак). Наш логор је живописан. Настоји се да сезбог непријатељских авиона прикрију шатори у шуми, помалоразређеиој сечом узастопних логора. Војвода Мншић станује уврло удобном блокхаусу. Осматрачница је на врху планине једвана 30 метара од логора. Ту је поглед величанствен. Види се целабугарска лиинја од коте 1212 до Сокола. Ровови се оцртавају убелим линијама на гребенима. Ту је принц Александар и ми при-чамо. Генерал Лебук, после једне јаке артиљеријске припреме,нзвршио је напад према коти 1050. Успео је да заузмс неколикололожаја, али бугарским противнападима био је из њих избачен.Олет ће наши моратн да изврше пробој ,ако време дозволи.Стиже један телеграм да је друга армија поново заузела положајекоје је била освојила и нзгубила, Принчев логор,поред нашег у

јелама, добро је удешен: дрвене колибе, врста америчког блок-хауса из Фар Весга, електрично осветљење и т. д. Ништа ненедостаје.

12 маја. Буднм се у маглн која, покаткад, прелазн у кишу,али види се да је у равници лепо време. Око 10 сати разведрујесе, али ћемо нмати малих пљускова цео дан. Бомбардује се увекРововска и Милетнна Коса. Канонада је жива око 11 сати, алинеће се предузимати пешадијски нападн пре него што другаармија буде довољно напредовала. Силааим на осматрачницудуиавске дивизије где мн пуковник днвизијар Матић н мајор Бог-



169

дановић објашљавају размештај дивнзије која иде од рускогфронта пред Милетнном и Рововском Косом до дринскс дивизије.Имали су мало губитака ових дана. Данас свега два убијеиа

војника. Потпуно откривеним путем силазим у јаругу где се налази9 нук у резерви, за што ми треба цео сат. Сада се треба успетиуз стрму косу, а врућина је. Ипак стижем до пуковског логора.Све је мирно и ми причамо. Има у пуку добровољаца који судошли из Русије. Они су врло добри војници. Чак рањени, нећеда напуштају борбену лннију, Командант ми нуди коња за повра-так, што је удобније него да се човек пешице вере уз косу. Тнмгоре ако Бугари буду пуцали на нас, они нас неће погодити ако

буду гађали. Полазимо. Поред нас, Бугари бомбардују једнубатерију. Гранате пролазе, звиждећи. За време целог овог пењања,присуствујемо овом артиљеријском двобоју п мој ордонанс при-мећује да Бугаро-Немци морају оскудевати у мунициј*и, јер бииначе већ одавно пуцали на нас. Заиста, још пре неколнко дананије нико могао проћи нашим путем, а да га не заспе рафалбугарске артиљерије. Кад смо готово стигли до врха, распозна-

јемо добро иознати шум гранате која долази. Граната експлодира

на 150 метара на лево од нас, на неких 50 метара испод осма-трачнице Војводе МишиКа. То Ј*е један 105 од тешке артиљерије,који експлоднра усред шуме, а за њим ускоро и један други.Бугаро-Немци су дакле открили армијску осматрачницу! Ониубацују четири пројектнла у долнну иза осматрачнице дунавскедивнзије. Још увек траје паљба, али вечерас неКе бити „демон-страције”. Да ли ће Бугари интензивно бомбардовати нашлогор? Онн имају доста артиљерије и, изме!>у осталог, два велика

тешка топа који пуцају на 9 километара.13 маја. Полазнм на коњу око 7 сати ка осматрачннци дрин-

ске дивизије. Време је лепо на Јелаку, алн висови око Флокеналазе се у магли. ЈТут се најпре спушта до Дринског Преслапа,али доскора скрећемо у страну до Сабатног Крста и улазимо ушуму где наши коњи често упадају у дебело блато. Свуда арти-љеријски логори и батерије које бљују без престаика. Што севише иењемо, све више долазимо у зону магле. Ево једног пре-

вијалишта усред шуме, где су млади официрк које познајсм,Краков и остали, окупљенн око једног стола. Сјахујем и прн-лазим пм. Они долазе са положаја да се подвргну лекарскомпрегледу за авиатичку службу. Кренувши поново, силазим у једну јаругу усред коморе са муницијом за топовс који грме без пре-



170

станка. Коњи су навикли на ове детонацнје које се изнедана орепоред њих. Ипак мој коњ — један коњ још из Србнје — има

сваки пут један мали нервозни покрет. Сада напуштзмо пут дапођемо једном стазом са врло јаком узбрдицом. Коњи се доброверу и после два и по сата хода, стижемо до границе дрвећа навише од 2000 метара висине. Стари борови, обраслн маховином,заклањају мали логор осматрачнице дринске дивизије. Још имаснега и, на десно, диже се сува и снежна пирамида Флоке. Пуков-ник Смиљанић је пред својом колнбом, саграђеном од посеченихборова. Дознвам га и он је радосно изиенађен да ме внди. „Већ

сам мислио да сте ме заборавнли”, каже ми он. Седамо предњеговом колибом и почиње траднционални нспит са коњаком.Ах! тај испит са коњаком, колико пута сам га морао полагати!Српски официр иије мизантроп. Он воли весело друштво н, саразлогом мислнм, он сматра да људи који, у даној прилнцн, немогу поднетн једну чашу, ннсу добри другови. Да би одмах знаос ким и.ма посла, српски офицнр на фронту измислио је испнтса коњаком (на солунском фронту ннје бнло добре ракије). Тек

што стигнете код команданта једне јединице где нисте били гто-знати, ордонанс вам пружа послужавник са пуним чашама коњака.Ако узмете једну, приметићете веН малу промену на лицу вашегдомаћина. Он је задовољан. Ако је не узмете, и ако остајућнљубазан, домаћин остаје званичан и резервнсан. После неколикоминута доносе други послужавннк са новим чашама. Кад узметедругу чашу, можете видети како се лице вашег амфитриона раз-влачи у осмех. После неколнко минута, трећн послужавник. Узи-

мате трећи коњак и осмех се шнрн. Најзад, ако узмете чствртучашу, онда сте рођенн брат.У дринској дивизији ја сам стари познаник, старн друг,

алн ту се држе освештаннх обичаја. Пуковник Завађил, шеф дивн-зијског штаба, хоће такође да нас дочека у својој колиби. Иајзад,седамо за трпезу код пуковника- Смиљанића и износе нам одлнчанручак н врло доброг Киантиа. Свуда сада у српској војсцн нала-знте италијанских производа, прва последица можда италијанско-

српског зближења. После ручка, пењемо се на осматрачнииу којасе налази педесет метара на внше. Ту се види цео фронт и, у томтренутку, дрннска артиљерија огорчено бије Рововску Косу.Довели су једног бугарског подофицира дезертера, Саву Иванова,којн се јуче предао са шесторицом својих другова. Он нам најпреобајашњава зашто се предао. Он је сељак и, кад је полазио у#



171

рат, отац му је рекзо дз је овај рат злочнначки, подстакнут лако-мошћу цара Фердинанда и љегових министара. Напастн Србе,значило је нзложити Бугарску да изгубн своју независност. Ои је

тражио да му син обећа да ће се предати Србнма првом приликом.Пванов продужава: „Зашто хоћете да иас нападате пешадијом?Довољно је дејство ваше артиљерије. Оно деморалише наше инаноси мм озбиљне к-убиткс. Ви само треба да продужите овакои наши ће се предавати.” Он нам затим прича да су се Срби уСрбији, злостављани од Бугара, побунилн и да је једиа бугарскабригада, упућена да угушм устанак, извршнла ммого зверстава.Младићи из околине Лесковца спроведени су у Малу Азију, „јер

Турци боље муче.” Говорио нам је још о побуии 21 бугарскогиука н о њеном угушавању. Осам стотина војника осуђено јена 20 годииа робије. Неки су побегли и придружили се српскимустаницима. Показујући затим пушком, положено.м на руб осма-трачнице, он казује размештај разних бугарских снага на Ровов-ској Коси. „Тамо је официрска кујна, тамо је та и та јединица,тамо је још размсштена та н та чета. Све сам вам сад казао, алиу тој чети се налази мој брат”, каже он. „Добро”, Одговара

пуковник Завађил, и зове офицнра који регулише гађање. „Нећетепуцати па оно место”, каже он и показује положај на коме сеналази чета Ивановљевог брата. Неко време посматрамо бомбар-довање, јер, поред све магле која покрива високе планнне, пре-гледност одоздо је савршена. Треба помншљати па силажење.Идући иомало пешнце, а најчешће јашући, спуштамо се истимпутем и наилазимо поново на лепо вечерње сунце. Кад је ноћнала, цео наш логор спава, сем стражара који бдију, и штабских

официра који раде у својим осветљеним шаторима.14 м аја... Одве се не зна шта се догађа у свету. Имамо

званична саопштења, и то је све. Канонада се наставља, Бугаритакође се и даље предају. Ипак имамо утисак да се очекнвао

један бржи и важнији успех. Да се генерал Лебук могао одржатнна Жутој Главнци и на Изгорелој Земљи, то би вероватно друга-чије ишло. Сада треба чекати да друга армија заузме ДоброПоље. Ако јој пође за руком да то учннн, Бугари ће бити примо-

раии да се повуку до Прилепа.15 маја. Моравска днвизија која ме зове „својим маскотом”

(да јој доносим срећу), налази се у резерви, једино њена артк-љерија дејствује. Штаб је у Петалнну. Хоћу да обиђем артиље-рнјски иоложај н одлазнм са поручинком Мнодрагом Давидови-



172

ћем на Груниште. Силазнмо низ гребен који води у Петалинопутем којим сам пролазио у октобру. Тада је планика била шумо-

вита, данас су је трупе које су се ту бавиле, потпуно оголеле.У Петалину нас дочекује сунце, скрећемо на десно и узнмамопут за Груниште. Коњн иду добро и, после једног и по сатз, мисмо у селу. Село држе Руси и наши, Ту је штаб друге рускебригаде и команданг зртиљерпје моравске дивнзије, пуковникВучићевиН, свуда познат као „Чика Љуба", један честнт и храбарвојник и златко срце. Често сам био с њим заједно и увек самбио очаран његовом природном добротом, његовим патриоти-

змом и његовом мнрном храброшћу. Чика ЈБуба се очигледнорадује што сам дошао н почиње да ме служи традиционалннмкоњацима. Затим одлазимо да посетимо команданта руске бри-гаде Леонтијева. Генерал је врло љубазан и говори ми о цело-купности рата. За њега је апсолутно потребна потпуна победа.Интервенцнја Америке је добра најпре са гледишта материалнеи, евентуално, војне помоћи, затим својом интервенцијом Америкаће исто тако бити ослабљена, можда само финансијски, у тре-нутку зањључивања мнра н иеће моћи тако наметати нретсранеуслове Савезницима (ко.пико се преварно овај ваљапи генерал штосе тиче друге тачке!). Он не каже ниједме речи о руским стварнма,а ипак то бн ме највише занимало. На директно пнтање о томпредмету, ои ми одговара неодређсно. Очлгледно неће да се ком-промитује. Ипак прича ми једну занимљину причу која добропоказује како руски сељак ннје ништа разумео у овој револуцијиствореној, прерано, од интелектуалаца коЈи немају никаквогискуства. Леонтнјев, приликом прегледа једног од својих бата-

љона а да би се уверио да ли војници зиају шта звачи реч „репу-блика”, пита нх да ли знају каква је разлика између једме монар-хије и једне републнке. Сви су најпре заћутали, али Један младивојкик, висок, плав, добро утегпут у своју брижљиво дотеранууинформу, нзлазн нз реда, стаје мирно и одговара: Господинегенерале, цар једне монархнје је војиик, а цар Једне републнке је цнвил”. После доручка код Чика Љубе одлазнмо са капларомПајманом — сада даровитим архнтектом у Београду — на осма-

трачницу на Црној Ч јч«! поред Грунишког Внса — осматрачницу једне хаубичке батерије. Пред собом имамо Старовину Редуту, нилево бугарске положаје који се спуштају према Црној, на десноровове којп се пењу према Рововској Коси. Одстојање ниЈе велнко,

јер се јасно разазиају са осматрачннце сплгтови бод.љикавих



173

жица. Нема готово више од једног и по до два километара доБугара. Сада се пењемо на стену која крунише Црну Чуку и гдесу закопани четници Војводе Вука. Овде је погинуо и војвода.Мало по страни налази се француска осматрачница са ста-ницом за бежичну телеграфију. Поручник Ле Турнер д’Исонноказује нам свој положај н прича нам да је узео учешћа у нападу(Лебукових армија пре неколико дана. Французн су имали многогубитака, један једини лук изгубио је 15 официра. Бугари су билимаскирали једну батерију која је правила страховити ватрени зидза време напада. Али време је да се враћамо иа Јелак. Пошто самсе опростио са Вучићевићем и после опроштајног коњака, пењемо

се ноново уз високу планину. Пролазимо поред места где су, претри дана, Бугари убацили једну велику гранату. На стотнне раско-маданих векни хлеба леже по земљп. То је сва штета коју јеграната учннила. Један војник који је седео иза брда векни, био је само мало контузоваи хлебом који се рушно. Данас је биломало паљбе, нешто мало на Црној Чуки кад сам ја тамо био, адоста живо на француском фронту код коте 1212. Сутра, ако Оуделепо, биће јако бомбардовање.

1(3 маја. Граде се јаки заклони, јер непријатељ бомбардујесве више армијску осматрачницу. Дан је диван. Артнљеријскодејство је нарочито јако према Добром Пољу, где треба да сеизврши напад. Принц Александар долази п остаје дуго с нама.Артиљеријска ватра, у моментима врло жестока, продужава се допосле подне. На жалост, око 15 сати, облаци се гомилају по висо-вима, док дивно сунне сија у долини. Регулисање гаћања нијевише могуће и напад се неће моћи отпочети под повољшш усло-

внма. Ипак, телефон јавља да је акција почела н да Је врло јакапушчаиа и митраљеска ватра. Не знамо ресултат. Активност ави-она је доста интензивна са обеју страна. У сваком тренутку чујесе зврјање мотора у ваздуху и види се. како се распрскавајубугарски и српски шрапнели око авиона. Французи бомбардујунепријатељске положаје па Жутој Главици. Опружен у трави,дивим се раскошној панорами, обасјаној пролетњим сунцем назаласку. Кад не би било топовских метака који се расирскавају

у белн пли црни ковитлац, човек би могао да мисли да се налазиусред мира. Планине Демир Капије и Бабуне, са тако лепим азур-иим плаветнилом под овом светлошћу, нзгледају сасвнм блнзу.Кад ћемо ми бити тамо и колико људи ће још морати да сежргвују да се тамо узмогне стићи?



174

17 маја. Одлазимо у 7 сати, вођени ордонаисом пуковникабригадира Узун-МирковнНа. За једап еат силазимо нешице до

Данилове Косе. Сунце лече а треба се успети уз гребен дастнгнемо до штаба* бригаде. За маше од једног сата ми смо наврху Данилове Косе — назване тако из почасти према потпуков-ннку Белимарковићу — где је, под џиновском стеном, саграђенаколиба пуковника Мирковића. Он н његови офнцири задово/вннсу да нас дочекају. ВеН одавно они су ту горе без икаквих посета.Наравно, најпре треба попити коњаке, а затим одлазимо на осма-трачницу. Активност артиљерије је средња, ипак местимнчноватра је јака, У правој линији ми смо једва у растојању на једанкилометар од непријатељских линија и предео који видимо, много је мање простран него онај који човек има пред собом са осма-трачнице на Јелаку. Али оно што се губи у обнму, надокнађено јс прецизношНу лојединости. У 11 и по сати концентрнсана ватрана Браздасту Косу и на висове који је окружују. Бугари малоодговарају. У подне одличан ручак у менажн окупља офнцире икоманданта брдских батерија, потлуковника АнтонијевиНа, чнјнсу топови одмах поред штаба. Ту има и сира, црног лука н т. д.,недостајало је једино старе ракије која се не може пронаНи насолунском фронту. После ручка силазимо са луковником иа по-ложај Браздасте Косе. Не треба носити штап ни облачити вој-ннчке шињеле, јер нас Бугарн виде при силажењу н по значКама,еполетама и т. д. познали би да су официри: Одмах би пуцалииа нас из митраљеза који ни су удаљени нн 1000 метара. Идемо

један за другим на растојању од 20 метара између сваког од нас.Али ематрају нас за обичне војннке и Бугари не пуцају. Стижемодакле без запреке у јаругу јаза Беле Воде. У колико су висовикоје вцди непријатељ, празни, у толико у јаругама које су сакри-вене његовим ос.матрачима, врви свет. Коњи, магарци, муницијан људи који се дозивају. Бригадир има лепу реч за цео свет.Осећате у њему човека којн разуме 'своје војнике и који уме даодржава љнхов морал. Ту има н добровољаца којн су дошлн нзРусггје. Они показују дивну храброст. Неће да чују за Југославнјуи знају само за Велику Србију, а ипак ту има Словенаца, Далма-

гннаца и т. д. међу њнма. Стижемо до пуковиика Момчиловића,команданта 9 пука, старог познаника кога сам вндео последњипут на Даниловој Коси „у резервн”. Овај пуг он је у првој линији.

Дочек: слатко, коњак, кафа. Кроз неколико минута почећебомбардовање. Идемо дакле до Момчиловићевс осматрачннце,



175

Једне ругте која је једва удаљена 300 метара од бугареких ровова.Он се налази на тачци А Браздасте Косе, Пред собом видимосрпске ровове, низ црних ругта које се продужавају од лева на

десно до главице „Гертруде" (енглеске болничарке), док бугарскеровове представља линија боје сувог леска. Према нама, на 400метара, стене Браздасте Косе, заштићавајући бугарске ровове имитраљезе, и Усамљена Главица. Не треба дуго да чекамо. Нашитоповн избацују за два пута по десет минута прави потоп гвожђаи ватре на ове две тачке. На стотине граната свнх калибара про-лазе, звиждећи, изнад наших глава и распрскавају се са страхо*витим и непрекидним треском. Дижу се облаци дима и прашине.

Од времена на време, експлозија једне рововске торпиље којувндимо како пролази кро зваздух, баца у небо стуб црног димапомешаног са земљом. То је лепо и страшно у исти мах кад точовек гледа тако из близа. После 30 минута одмора, прекиданогпокаткад урлањем и распрскавањем једног великог хаубичкогпројектила који изгледа да пада с неба, или сувом експлозијом,као пуцање бича, једног шрапнела, почиње ново бомбардовање,вршеио овог пута нарочито са ваздушним торпиљама. Усамљена

Главица није више видљива, толико ту има дима и прашнне.Свршено је за данас после подне. Одлазим да мало причам саофицирима, једућн и пијући добре ствари са којнма нас је пуков-ник послужио. Време иролази и сунце седа. Сада кад нас сутонкрије од бугарскнх очију, можемо да се попнемо до бригаде нај-краћим путем. Коњи су нас тамо брзо изнели. После вечере одла-зимо на осматрачницу брдске артиљернје. Више нсмамо потребеда се кријемо, Бугари нас неће видети у ноћн. Мали брдсЕси

топови сипају ватру, а тако нсто н остали. Бугари пуштајуракетле, а рефлектор дринске дивизнје нспнтује неприЈатељскеровове. Призор је леп. Око 22 и по сата ватра слаби. Силазимо,али најпре идемо на чашу ликера код потпуковника Антонијевића.Он је пријатељ природе и цвећа. Под ватром и заузет посломкао што је, он још налази времена да прави врло лепе збиркецвећа, од кога ми нуди два примерка. Сада полазимо да легнемолод наш врло топли шатор и спаваћемо одлично поред свега тога

што топовн, на 50 метара од нашег шатора, ие престају да тукугранатама Кобургове војннке.13 јуни 1917. Одлазимо (из Солуна) око 7 сати с нашом

новом камионетом и новим енглескнм шофером. У хотелу „Импе-риалу" узимамо поручника де Тирена, из вертекопске ескадрнлс,



176

који Не нас до тамо пратнтн. Време је лепо, али је вруНина. Вар.дарска равница је већ нзгорела. Лепн различци су само као неки

скелет, покривени прашином. У 1Ј сати смо у Вертекопу. Пошго је екипа капетан Бранка готово сасвнм изгинула или се израња*вала, екипа поручника Кресола позива нас на ручак. Ова господасу удесила неку врсту колониалног хладника, где се цео светразузури по својој вољи. Неки авиатлчари једу у врло лакимниџамама, јер је врућнна у Вертекопу. У 14 сати полазимо заТресину преко Драгоманаца. Време наговештава олују и, ускоро,почиње да пада киша. После Драгоманаца и Костуриана долинаМоглене скреће у лево. Њу затварају внсоке планнне Вертекопа,Сокола, Доброг Поља, Кожуха и т. д. Могленица је изровала нзасула песком долину и тако ми по Једном песковитом путу стн-жемо у Тресину, једно доста велико село усред раскошног зеле-нила. Огромни чокоти лозе веру се уз столетње дрвеће. Џнновскиплатани и дудови расту свуда у овом жнвописном селу кроз чијеулице лролазе поточићи. Главни стан друге армије смештен је ушколи, испред које се налази огромна лнвада, засађена гиганскимбрестовнма који заклањају цркву. Шеф штаба Воја ЖивановгА,дочекује ме. То је стари познаник пз Мачве. Он ме води војводиСтепи. Он је задовољан да ме поново види. Последњи пут смосе видети у Липолнсту 1914. Причамо. Говорећи о Бугарима, онми каже да мисли као и ја. То је народ којн воли само две ствари:бруталну снагу н новац. Говори ми зати.м о Србији н о страхо-вању да она неће бнтн више као стара Србија и то због тогашто неће бити људн. Овај рат је сувише свиреп. Он Је однеосве што је Србија имала младо и интелектуално. Али најзад, шта

вреди јадиковати? Треба настојати да се поправља у границамамогућности и, најпре, победити! Причали смо дуго и војводаодлази на своју усамљену уобичајену шетњу. Видим га како иделагано кроз улице пуне зеленила, окупане златном вечерњомсветлошћу која чини да по лишћу блистају хиљаде и хиљадеватара у капљама воде од кише која је престала. О.чален, дежме-каст, у једном платнено.м врло кратком полувојннчком и нолу-грађанском капуту, са старом грађанском качкетом и поштапајућн

се јакмм штапом, стари Степа иде полако према планннамз гдесе боре његови војннци за које он жнвн. Муслиманска деца —она говоре само словенскнм језиком — поздрављају га по вој-иичком и честнтн човек благодарн им једним осмехом. Нама суилместмли леп шатор који ће бнти наш стан. Очекујући вечеру,



177

одлазим да гтосетим једну сељачку кућу где гаје свилене бубе.Килограм свнлсних чаурица плаћа се 4 франка. Ручам са штаб-ским офицнрима под покривеном црквеном портом. Војвода једеувек сам.

14 јуна. Одлазим по лепом времену, али облаци наговешта-вају да ће бити олује преко дана. У Малом Пожару напуштамоаутомобил и седамо на коње да се попнемо на Катунац до пуков-ника Живка Павловића, бившег подшефа Главног Штаба, а садакоманданта шумадијске дивизије. Узбрдица је доста стрма, Пла-нина је најпре обрасла грмљем и храстовима-кепецима, врескоми најразличнијнм цвећем, али после једног сата пењања улазимо

у дивну букову шуму. На жалост, време се квари. Магла покриваКатунац и спречава нас да уживамо у дивној панорамн могленскедолине. Стижемо до Павловића, То је операциони логор подбугарском зртиљеријском ватром. Пуковник је задовољан да мепоново види; нисмо се видели од краја 1915. Води ме до својепосматрачнице саобраћајницама издубеним у камену. Ова осма-трачница је права тврђава. Бугарске линије су врло близу: Ветре-ник, Гривица, Пожарска Коеа и Котка коју су наши заузели пре

четири недеље. Покаткад се облаци склањају и сунце плавн овефантастичне положаје усред планине. Бнће их мучно заузети.Ручамо у „трпезарији”, једној малој колнби од дебала, саграђенојусред правог црначког села, где свака колиба, сниска н од камена,настоји да се сакрије од индискретног погледа непрнјатељскнхавиона. За ручком претресамо старе успомене из времена кад смобили још у Србији. Павловић ннје задовољан што су га, послеонога што је учинио у Главном Штабу, гурнули у другп ред,

поверивши му дивизнју. 11 ја сматрлм да то није право. ГГавловић је бно прави шеф у Србнјн, јер је Путник бно сувише болестанда узме и да стварно врши ову дужност. Путннк је покрнваосвојом етикетом Павловићев рад. А тај рад није био рђав. Он једонео две победе које зачуђавају, на Церу п Јадру и Руднику нКолубари. Ниједаи стратег на свету, макар бпо м највећи, не бнмогао спречитн да Србија не буде прегажсна у јесеи 1915. Алн

још и ту Павловићев рад н Путников престиж спасли су земљу,

омогућивши, морално и материално, повлачењс преко Албаније.Мстина, Србија је још данас под освајачким јармом, али сигурансам да ће она сутра бити слободна н то благодарећи жртвамаповлачења кроз Албанију. Неки пребацују тадашњем ГлавномШгабу што пије нзвео ово повлачењс с млњс жргива. Лако је

Спомеипца 12



178

сада критиковати, алн зар само извршење овог повлачења нмЈебило једно чудо? Да ли би га друге војске моглс извршити? Не

верујем. И, поред моралних особина српског народа, зар радњегових управника Главног Штаба није много допринео овомчуду? Пред вече спустили смо се по киши у долину где смозатекли лепо време.

15 јуна. Данас хоћу да обиђем положаје вардарске днвизије(касније југословенске дивизије) којом командује пуковник Туца-ковић. Наш камион нас је довезао за десет мннута до МалогПожара. Ту налазимо коње да нас понесу до Горњег Пожара,

седишта дивнзиског штаба. Стижемо врло брзо у ово мало дивносело, сасвим бело усред зелеиила. Много становннка га је напу.стнло и отишло у до.тину, јер је село под бугарском ватром.Пуковник ме љубазно прима и каже ми да су коњи епремнн дапођемо на Котку, наш положај пред Добрнм Пољем. ИмаНемодоста да се пењемо, јер се Горњи Пожар налази на 500, а Коткана 1865 метара. Али нашн коњи су добри, Са мајором Војновићемкао вођом, пењемо се брзо, пролазећи поред тешких батсрија и

француских и српских пољских н брдских батерија. Магла је, што је обично на Моглени, Кад смо стигли на линију српских поло-жаја иа којима су Србн били пре заузећа Котке, морамо ићиоткривени путем којн Бугари добро виде н на који гађају бар сарастојања од два километра. Прелазимо га касом, удаљени попедесет метара један од другога. Бугари нас не виде или немајудоста муницнје. Главно је да опн не пуцају. После два н ио сата

јахања ми смо пред колнбом команданта 21 пука иа јужпој косн

Котке. Срдачад дочек, коњак, касј>а и т. д., п на пут за ровове.То су старн бугарски обрнути ровови. Савезннчка артиљеријапорушила је заклоне и у њима се налазе још десетак непријатељ-ских лешева. Сунце се показује н иобедннчки обасјава ДоброПоље, његову стрму главнцу и бугарске ровове којн се, на нзве-сним местима, приблнжавају нашима на 30 метара. Свуда бодљн-кава жица и усеци. Бугарн су још увек мнрни. Остајемо дуго дапосматрамо овај пејсаж где ће, можда, бнти извршен дефннитн-ван пробој једног дана. Силазимо затнм до командантове колнбеи враћамо се у Пожар. Магла постајс све гућа. Још се заустављамокод пуковника Пере Лазаревића, код пуковннка брнгадира н, око19 сатн, почиње силажење. Српски и француски толови којебугари доста бију, почињу да сипају ватру. Бугари не одговарају,али време све више прети. Кад смо стигли блнзу Пожара, внднмо



179

како нам се приближава прави зид од кише. Полазимо галопом,сувише касно. Мало пре нашег доласка у штаб, нзненађује насправи пл>усак и кад смо стигли на место одређења, потпуно смо

покисли. Вечерали смо са Туцаковићем н, пошто је киша стала,силазнмо пешице до Малог Пожара где налазимо своју камио-нету. Пут је у почетку приличан, али доскоро сасвим ншчезава,Вода је све однела и оставила само рупе и огроман шљунак.Немогуће је да се иде даље аутомобилом. Остављамо га на месту;што се звало још јутрос лепим путем и враћамо се касно у ноћи,пешице и са хиљаду тешкоћа, у Тресину.

Писмо од 20 јуна (положај на Тушину 13 пука којим коман-

дује пуковник Николић).„Рат је постао подморска и подземна борба. То није више

искренн рат као кад смо били у Мачви. То је рат кртица”, казаоми је некн дан један млади н храбри српски мајор у предстраж-ним рововима на подножју Ветреника. Његов глас изражавао јесве жаљење које осећа овај човек — он ратује од октобра 1912 —да је осуђен на ову борбу где недостаје простора и ваздуха.

Бога ми, разумем г4. У Мачви то је био рат у покрету; војска

је била усред поља или усред шуме. Сунце је плавнло атмосферуи ноге оних који су хтелн напред, нису се спотицале ни о каквусаобраћајницу, ни о какво вештачко утврђење. Онима који сугинули није било одмеравано место где ће почивати њихово тело,и њихов поглед на умору гледао је цело небо.

Бнло је и ровова, алн кад се упореде са садашњнм рововима,они су били премало озбнљни; насип земље наткривен кровом

од грана и од неколико бусена земље; између једног и другогслободан простор за осматраче који нису предузимали сувишеопрезности да се крију.

То су више били моментани заклони. Данас, то је многоизмењено. Човек се налази у некој врсти јарка, таман довољмошироког да се може пролазити. Он је арло често јако дубок м,да би се видело шта се дешава напољу, треба се успетн уз неко-лико степеница, издубљених у стени. Горњн део рова сачнњава

камење или вреће песка између којих су остављене пушкарницеда се може провући пушка и посматратн што радн непријатељ.Заклони, издубени у стени или направљепи од дебала, челичннхплоча, камења п земље, служе војницима којн ннсу на стражн,да се одмарају и да славају.



180

Такви су ровови где сам срео мајора којн је жалио за рато-вањем у Мачви. Ми смо врло близу Бугара. Ј'ледајући кроз јсднупушкарницу, вндим пред собом у трави неку врсту црвено-жућкасте пругег прву непријатељску линију. Позади, мало вишеу планини, једно село готово сасвнм разорено артиљеријскомвартом. (Тушии).

Бугарски ровови, у готово иепрекидиим линијама, пењу сеуз планину и тону у суро стеље. Врхови једног малог дела пла-нине виде се кад човек дигие очи, али хоризонт је нпак јакоскучен.

Мало света у рову. Неколико непокретних осматрача стре-лаца поред једне мазгале где лежи пушка, спремна за гађање.На њиховом домаку, цевн за бацање ракетла. Сатнма ове стражене скидају ока са сектора непријагељског рова чнје им је осма-трање поверено.

У заклонима, војннци се одмарају. По петнаест или двадесетони су опружени или чуче у овим лећннама чнјн ниски кров имне дозвољава да стоје. Неки спавзју, другн пуше и читају рсткеновнне које иду од руке до руке. Једино они којн су видели ове

модерне промодите, знају какво уживање може да пружи једнопарче иаштампане хартнје! Војницн ће попунитн шанчеве ноћукад се очекује противнички напад. Онн ће остати по целе недељеу овим јаругама, не изувајући се и, кад оду у позаднну да ихзамене други, њихово најнеће ужнвање биће да ходе босонозипо мекој трави.

Од времена на време, одјекне неки пуцањ. То је један осма-трач стрелац који је мислио да је смотрио пешта необично н који

даје Бугарима на знање дз остану с мнром. Сада звнждећи ире-лазе, ужурбано, куршуми нзнад наших глава Један бугарскнмитраљез сипа ватру на једног курира којм је нашао да су саобра-ћајнице сувише прљаве и којн долази трчећи преко лнваде. Онстиже без незгоде и мало задуван, али са осмехом нам тврди „данема опасности кад ове будале гађају".

Пуковник командант сектора (Николић) мнсли да треба мало„надражити живце” Кобурговим војницима. Телефоном он наре-

ђује артиљерији да пошље неколико грзната из 75 и великогкалпбра на лпније које су нам преко пута. Овн бомбоин требада стнгну код Бугара кроз пет минута. Са сатом V руци, намештамсе на једну пушкарницу н, у одређенн минут, први пројсктилпролеће урлајућн. За њим долазе други без прекида. Неколико



181

војника изишло је да посматра гађање. То је њихово једино разо-нођење! „Мува"! вичу они весело, чнм једна граната добро паднеу ров њнхових непријатеља. Бугари не одговарају, али пуковннкмн каже спокојно: „Кроз тридесет мннута онн ће нас бомбардо-

вати. То је њихов час. Сад још спавају.” После тридесет минутами смо били у заклонима да иустимо да прођу бугарске „мармите”фабриковане у Немачкој.”

17 јула. Полазимо из Капнњана да посетимо командантабригаде Докића. Први део пута јахао сам кроз поља. Бугари,са својих узвишених положаја, виде све што се дешава у долиннМоглене и сви путеви су под њиховом ватром. Стога не можемодаље јохати иа коњу, не зато што је то опасно по нас, већ збогтога што бп непријатељ могао открити, по нашем присустзу,место где се иалази команда брнгаде. Последњих неколико сто-тина метара прелазимо пешице. Пуковннк Докић нас дочекује усвојој земуници, нскопаној у земљи. Како је његов положај усредравнице, он не може да прошета, а да га непрмјатељ не открије.Нзегова осматрачница је у осталом поред његове рупе где станује.Ова осматрачница је начиљема од грмља кроз које се дивпо видеположаји од Тушинске Косе до Ветреника. Он мн каже да ћеотворити паљбу и даје телефонски наређење свима батеријама диотворе ватру кроз пет минута. После пет минута шаљу топови сасвих страна своје пројектиле на нелријнтељске ровове. Али Бугарновога пута одговарају. Они траже батерије и покушавају дзгађају резерве. На жалост, време се квари. Облацн се гомилаЈуна Ветренику и по другим врховима и више не дају да се вндцресултат бомбардовања. Најзад, с обеју сграна престаје ватрада се иде на ручак. Служе нам савршен ручак у „трпезарнји” која је у исто време осматрачница. У 14 и ло сати каше батерије отва-рају жсстоку паљбу на Ветреник. То није редован сат и господаБугари почињу после ручка, али нпак наЈ’зад решавају да одго-варају. Време Ј'е да крећемо за дивизпју, али ј*о ш треба отићи доТресине. За један сат, преко поља, ми смо у Капињанима коддивизијара, генерала Мишића. Пуковник д-р Димитријевић хоћеда ми покаже гробље тимочке дивизије. Одлазимо дакле на гене-раловнм колима. „Турци” у овом краЈ*у су потурчсни „Словени”и показују ми близу Костуриана развалнне једног замка за којитурски становницн кажу да је припадао Краљевићу Марку. Неда-леко од нашег пута налазе се три врло стара платана, Турцн при-чају да ]е мајка Краљевића Марка, шетајућн око свога замка



132

Костуриана, усаднла на овом месту три суве гране у земљу; гранесу пролнсталс и постале дрвећс. Тако ови „ТуртГ причају легенде

и епизоде из српске историје која је била њихова. Стнжемо угробље које су савршено уредили војници. Оно је пуно лепо оте-саних надгробни плоча. На крају се диже нека врста галеријехрама, отесана од мрамора, наврх стења. Један део врата нијезавршен. Матпис нам даје за то објашњење: „Почели смо даградимо Велнку Србију, до сада раскомадану и под непријатељ-ским јармом. Завршнлн смо један део, али више не можемо, далнсмо своје жнвоте за њу. Браћо, наставнте наше делоГ* Киша је

престала и вечерње сунце обасјава овај споменик којн је подигланаивна дирљива вера ових храбрих који су све дали за своЈуземљу. Усред српских гробова, има један леп'камен с натписомг„Нашем храбром савезнику, П. Де.хеју, из тешке артиљерије.Нзегови другови из тимочке дивизије.” На гробу је брижљивоиамештсн један скроман мали венац од вештачког цвећа са нат-иисом: „Своме драгом сину.” То је венац из Француске, вепац

једне старе мајке, који су они из тимочке дивизије наместнли на

овај гроб.8 августа 1917 (у Скочивиру, додазсћи из Груништа и напуту за Солун)__Нема бог зна шта да се радн у овом камењарукоји пече сунце. Ипак се може купати у номало глнбовитој Цриој,што н чнним. Тако пролази после подне једног врелог данамесеца августа. Одлазимо до села у вече н, по заласку сунца,испнтујем миогобројне крстаче у руском и српском гробљу. Божсмој, како су ова гола долина и ово сиромашно село са своЈимретким и сићушним баштама где салш расту ситне љуте паприке,тужни под овим вечерњим осветлењем! Ту се осећа стрзховитират који је, већ две године, све о т ?стошио.

10 августа. Одлазак у 6 сати. Наша камионета јури прашними сунцем обасјапим путем. Преко Добровена и Живоннје, Крушо-града, Воштарана етижемо доскора до Бањнце и почнњемо да сепсњемо уз Горничево. Како познајем овај пут! Колико пута самњнм пролазио! Ту познајем сваки камен. Па ипак данас, још усредлета, али кад се већ осећа да се приблнжава јесен, имам мелан-холичан осећај да нећу више тако често овуда пролазити. Рат ћссе доскора свршити услед олште заморености. Нема више оноглепог по.пета од прошле јесени. То нису више огорчене борбегде се осећа како игра срце народа увређеннх од свирепих иварварских непријатеља. Са обе стране, то је монотона одбрана



183

положаја које хоће да одрже до закључења мира. Са оваквиммиром, да ли ће Срби добити што заслужују? Сумњам и овасумња ме боли, као да се ради о мојој сопственој земљи. Сунце

бесомучно пече, али ми без заустављања стнжемо у Водену дапродужнмо преко сагореле вардарске равнице. Свуда напуштенилогори, разрушене земунице без кровова, стара огњншта сасвојим црним угарцнма које је киша изапрала. То је меланхо-личан крај једног другог рата, којн ће вероватно дати дефини-тивне ресултате, али у сваком случају оие које смо желели. (Пре-варио сам се у својим песимистичким предвиђањнма која нисуу осталом мој обичај. Али ме можете извинити, Један талас песи-

мизма — не обесхрабрености — захватио је све савезннке, песи-мизам оправдан сломом Руса, трнумфом немачких агенатаЛењнна, Троцког и другова, дефетичтиском компањом коју јеводио у Француској „Боне Руж" и други листови издајници светествари, неоспорним успехом немачког подморског рата и, на овомфронту, неуспехом мајске офансиве, неуспехом који је имао запоследицу врло јасио хлађење савезника, нарочито Француза,према Србима на које су хтели, потпуно иогрешно, да баце сву

одговорност. Срећом ово је хлађење било само пролазно,16 августа (Солун). У главном стану туже се што Енглези

одвлаче трупе са овог фронта. Они су тако у последње времеодузели Једну дивизију, а можда ће одузети још коју. Шта више,

један велики део француских трупа налази се на одсуству. Имачета које, сада, немају више од 50 до 60 пушака. Шта се можеучинитн са овако смањеним ефективима? Говори се о једномпонављању дарданелске експедиције. Бнло би много боље да

уиуте те трупе на овај фронт, јер, ако бн се заиста постиглопреко Дарданела да се Турска доведе у стање да не може дабуде штетна, заузимајући Србију, Турска и Бугарска, а можда иАустро-Угарска, биле би нзбачене из строја. Ова последња чиниочајне кораке да дође до мира. Сад је она улрегла папу којипредлаже мнр. То је знак времена да се папа упућује да предлажемир. До сада је он био врло мудар и, ако мнсли да може да изађеиз своје резерве, то је зато што зна да га његова интервенцнја

више не компромитује. Извесно је да су све странке подложнефатализму и то му даје храбрости да покуша да спасе Аустро-Угарску коју толико воли н коју хоће да спасе по сваку цену.У сваком случају он говорн сада много више о миру него о рату.НадаЈмо се само да овај мир, ако до њсга дође, неће бити хром.



184

2 септембра 1917 (Треснна, друга армиЈа). Недел>а је. Целосело је у цркви где служе два свештелика нз српске војске који

дају двојици стармх сеоских попова приход са таса. Служба сеслужи на словенском језику. Два ссоска свештеника не знпјугрчки, али, пошто је Тресина постала грчка, они су морали данауче да читају атннски језик и да служе службу иа идному ко ј м

није њихов. Оии сада зиају да чнтају, али не знају шта чнтају.Натписи иа иконама су иа грчко.м, алн они су испмсани над старимкојн су словенски. Жене којима јс иско умро у куЈш у току године,доиеле су јела те њиме служе људе жене и децу који седе у

црквеиој порти. Сви људи иосе српску кошуљу са појасом,Одсћа жена се потпуно разликује од одеће жена из битољскеравннце. То је више „европска" одећа са марамом у бојама наглави, коју девојке ките цвећем као у Србији. Нема новаца којивисе на марамн, као што је то толико убичајено у битољскомкрају и у другим местима. Данас само скигарам и дивно сам сеокупао у потоку са малим водопадима коЈи замењују масирање.У вече показују ми немачко саопштење о борби од пре неки дан.

По њему, Бугари су нашли 400 мртвих Срба. Аутептичие цифрео српским губитцима бележе 65 мртвнх од којих је 25 сахрањеноу Тресини. Ако су занста Бугари нашли толико мртвих, онда онисами имају више од 360 мртвнх, Ето како централне снле пишуисторију!

4 септембра. Бно сам данас у Калињанима код гснералаМилића и његовог шефа штаба мајора Косића. Сељаци у овомкрају, који су потурчени Словени, зарађују много новаца. Никада

им нису плаћали њихове производе по цени коју нм сада плаћају.Ока сувог пасуља продаје се ло 3 фрапка, литар млека 1 франак, јаје 0.25 франка, ока кукуруза 2 франка и т. д. II то свс се плаћау готову. Они раде тек да живе и нс обрађују нарочито рацио-нално своју земљу. Брину се само око своје стоке. Али они свинајзад траже да им се даде мнр и спокојство. Пролазилн су овнхпоследњих година кроз толпке разне владавине и питају се да лнће се то још дуго продужити. Са нашима онн су врло зздовољни,

јер су они учтивн с њима и не траже од њих новаиа као Грци.У Малом Пожару днвно сам се окупао у бањн, коју су имлровн-зовали официри штаба вардарске дивизије. Бугари бомбардујуГорњи Пожар или, боље. Аустријаици, јер једна хаубица из теземље шаље „мармите ’. У всче, у Тресннн, пуковннк Жнванови)!прича нам своја искуства са Бугарнма пред Једрено.м 1913, Између



185

осталог оп мам говори како Бугари, после пада варошм, нисухтели да даду возове да се Срби врате у Србију, н уз то дали дасе јасно разуме да ће доскора бити рата изме!)У Бугара и Србз,Тек кад је запретио пуковнику Жекову, садашњем шефу бугарске

војске, Живановић који је већ био шеф штаба код војводе Степе,могао је да добије потребие возове.

5 септембра. Ишао сам на Катупац где сам био на положа- јјима са пуковником Живком Павловићем и пуковником ПеромЛазаревићем. Војници су наиравили од камења праве пећине чији је изглед врло чудноват и подсећа на села прнмитивних људи.Пут за Катунац је врло добар. Чудно је да су Срби направилилепе путеве на планинама Македоннје. Сељаци само треба да их

сачувају после рата. Наредба за мобилизацију стигла је уТресину. Грцн мобилишу Македонце, алн не своје оопствене суна-роднике. Муслимански и хришћански сељаци дошли су да по-траже наше официрн н изјавили им да иеће да служе у грчкојвојсци — они не говоре ни речи грчки — али да хоће да сеупишу у српску војску. Официри су им рекли да, пошто је Грчкањнхова држава, треба да слушају. Ипак сељацн неће ни да чујуо грчкој војсци и кажу да ће се гтобунитн, ако буду приморавани

да у њу ступе. Ето како је грчка МакедонпјаЗ6 септембра. Треба да идем у Солун. Инжињерски пуковник

Зечевић позива ме да вечерам код њега у Драгомапцмма, гдесе налази Један део штаба друге армпје. Задржавам се дакле у;овом селу, једном од јединих двају села у овом крају где станујуправн Турци из Азије. Пуковиик се сместио са својим ађутантимау двема малим колибама које су направнли његови војници. Собесу елегентмо обојене у две боје. Једна мала пруга заобљениуглови на плафону дају им изглед малмх соба једног врло чистогмодерног хотела. Канцеларије су у беговој кући. То је једнабогата сеоска кућа са својом оригнналном турском архитектуромн са оделењем резервисаним за жене. Њена конструкцнја, као уопште свих слнчпих зграда, зачудно је лака и готово сасвим оддрвета и лепа. Једино приземље је нешто мало чвршће зидано.Све је окружено једним високим зндом који спречава да се спољавиди што се дешава у кући, у авлијн п осталим деловима. Једмамала усамљена кућа служи за етан гостнма.

12 децембра 1917. (Солун. Генерал Сарај је смењен). Одлазим јутрос у посету геиералу Сарају да му стегнем руку пре његовогодласка. Он је миран, али се осећа да га боли што је смењек са



186

положаја врховног командакта Источних Војска. Кажеи муколико сви они који су као и ја, у својству незаинтересованогпријатеља, нратили његов рад, л^але његов одлазак. Да знамо

све тешкоће које је имао да савлада и да је учинно штосе могло учиннтн са оно мало трупа колико су му дали и саочмгледном рђавом вољом коју је сусретао код извесних савез-ника. Један други ће можда ући у Србију, али' он је спремио делоослобођења. Ако му нкада буде требао незаиитересован сведок,спреман сам да кажем што сам видео. Генерал изгледа задовољзнса оним што сам му казао. Он ми срдачно стеже руку и додаје:„Што се мене тиче, свеједно ми је, али увек је непријатно дачовек буде тако избачен на врата.’‘

24 децембра 1917.......

Како је наш Божић или, боље, БадњеВече, позвао сам у моју „попоту” саога секретара, поручиикаВујића, п Дучића из министарства спољних послова, који је капролазу кроз Солун. Сем ове двојице п мојих обичних другова,налазим још за столом Ћирковића, зваиог Ћирко-паша. Вече јепрошло врло пријатно. Дучић говори као млин и Старчевић мустално протннречи својим уобичајеним намргођеним начином.Занимљиво је видети ову двојицу тако различних људи. ДЈ’чићврло образован човек, помало монден, како изгледа, песник одвеликог талента, врло буЈан и изиграва младића, и ако је већврло одавно прешао четрдесету, говори о свему: о историји, поли-тици, уметности и т. д. са једним обиљем које је можда малопретерано. Човек нма утисак да он воли да чује самог себе какоговори. Старчевић, тип Србина из Срема, представља човека којипротивуречи по природи и он не познаје или неће да познајефииоћс дипломације. Кад га човек слуша, могао би да поверуједа је увек љут, али у ствари ои то није нимало. То је у душиднван човек и врло добар, али ои има кокетерију да се даде сма.трати за набуситог. Говори се о свему до касно у ноћ и, враћајућисе са Дучићем, причамо још дуго о Србима, о њнховим манамаи њиховим врлинама. Волим ове српске кругове, јер нису нзве-штачени као они у поквареиоЈ Европи једиом често врло рафини-раном цивилизацнјом која, у суштини, служн често само каофасада.

31 децембра 1917... У поноћи снрене свих бродова у луципочињу да урлају. 1917 је прошла н улазимо у 1918. То је другаНова Годнна, проведена на солунском фронту. Истнна, прошлегодине у исто време ннсам веровао да ћемо, после годнну дана.



187

још бити на истом месту. Величанствено напредовање Срба нљегоВих савезника, заузеће Битоља, ситуацнја на францускомфронту дозвољавала је све наде. Овде, после годнну дана, осталисмо стационирани, а на другим фронтовима повуклн су се. Мнте-

грална победа, она која би испуннла све наше жеље и у коју јебило потпуно допуштено надати се крајем 1916, не нзгледа вишемогућа благодарећк издајству Руса и попуштању Италијана.Поред свега уласка Америке у рат, ситуација Антантиног блокасе погорнЈава у 1917. Истима, ни Французн, ни Енглези, ни Србннису узрок томе. Онп су чинили своју дужмост, али другн? Штаће нам донети 1918? Помало туробно, али нпак складио звиждањесирена на бродовима пред Солуном да ли нам наговештава срећио

решење ове безумне борбе у години која почнње? Надајмо се ине губимо вере у правду!

22 јануара 1918 (Солун). Позван сам да вечерас присуствујембаикету у част југословенских официра који су дошли из Русијеи који одлазе овнх дана на фронт са својпм војннцима. У 20 сатисам у Микри. Има неколико званица: Госпођа Симка, Тома од„Ендепандана”, Ришар од „Пти Паризиена”, Вендер од РајтеровеАгенције, д-р Софотеров са својом женом, руски внцеконсул Клн-

менко, Балугџић и неколико лекара из енглеске болнице у сусед-ству. Има стотина гостију. Служе нас у официрској менажи која је у нсто време позориште. Добро су удесилн локал, нанвне сликекоје су израдили војницн, покривају зндове. Музика краљевегарде свира на позорницн. Вечера је одлично послужена. Одмахпосле јела почиње бесконачни низ здравица. Милан Ђорђевнћ,шеф Пресбироа, сам држи пола туцета здравица. Све снле Антантедобнјају свој део на француском, снглеском н српском. Оне одго-

варају на уста својих поданика. Одушевљење расте све више нвише. Пуковник Атанасијевнћ, шеф депоа, задовољац је. Југо-словени, а нарочито словеначки офицнри, певају лепе песме изсвога краја. Они певају врло лепо у хору. Састанак постаје свефамилијарнији. Кад човек видн ове лепе момке нз Босне, Слове-начке, Хрватске и Далмације, који, далеко од својих земаља,бране, жртвујући своје животе, ндеју Велнке Отаџбнне, онда осећада је њихова ствар племенита и лепа. А ја који сам јој све жртво-вао, задовољан сам. Моја жртва није бнла излншна, ако ови

ваљани људи буду добили оно што је њихово право: своју Отаџ-бину! Госпођа Симка се весело забавља н ако су јој очн пуне суза.д.р Софотеров је обузет мнслима и тужан. Гоаорно је о Руспји



188

с једном великодушношћу за коју су једнно Србн способни. Јадничовек је тужан. Он је поред мене и, внше пута сам сагледао сузеу љеговнм очима. Колнко мука морају ови поштени Руси издр-

жати у овом часу? Али касно је, готово 2 сата после поноћи.Одлазим са Балугџићем, остављајући тетка-Симку да и даље играколо и да се врати кући у 6 сати.

Писмо од 26 јануара 1918 (Солун):Данас имамо лепо источњачко знмско после подне. Равница

Микре са својим безбројним шаторима и баракама изгледа свацрвена под плавим небом без облака. У луци се велики бродовнгубе у маглн која се диже из мора, У равници хиљаде непомичннхмомака сачињавају један велики коре. Они су млади, високи, лепи.Они су сви плави од увијача до шајкаче, једино нх опасује окострука појас рмђе боје. Ко су тн људн? То су југословенскн вој-ници, Хрвати, Словенци, Далматинци, Банаћани и Бачвани којису, узети силом у аустријску војску, прешли Руснма и ту обра-зовали под командом виших српских офицнра из Србије, једнумалу војску јунака чији су подвизи у Добруџи постали легендарни.Када, услед издајства Лењина, Троцког и црвених совјетских

гардн, присуство ових честитнх људи на руско-румунском фронтуније више било од користн и оии су похитали да се боре сасвојом српском браћом у македоиским планинама. Ево их гдссу спремни да се поново боре, али, пре него што опет по!>у дапркосе смрти, иду да дефнлују испред свога шсфа онога когасу дотле позмавали само по ммену, нспред прннца-регентаАлександра.

Неколико краткнх команди, људи приносе пушке пред прси,

музнка свира поздрав застави и она пролази нсиред непомичнихљудн да се мамести усред њнх. Малена је ова застава са српскимбојама, али колико ће бити обожавана од будућих нараштајаВелике Србије, нараштаја за чију слободу су овн младићи при-нелн свој живот на жртву!

Ево принца Алексаидра где долазн. У свом дугачком сивомшмњелу са црвеним испускама, са цвнкером због кратковидности,он нма озбмљност човека коме живот ие може више ништа ново

да каже. Александар Карађорђевнћ, још тако млад, искусио јевећ све патње, али место да га огорче, његове сопствене патњеучшшле су да саосећа са патњама других.

Војнинн поново прнносе пушке пред прси н њихов шеф,шеф њихове лепе расе, говори им и бодрн нх. Он им каже све





190

нзменио отклд га познајем, то јест од јесени Г9Г4. Увек оран,смео, заљубљен н сентименталан. Он нас нуди кафом и ја гамолим да нам одсвира нешто на својој флаутн. Он радо пристаје,

опружа се на кревету — његов омиљени положај за музику —и свира сентименталне мелодије са очима у екстазн упереним уплафои. Ми смо то искористили да му попијемо флашу коњака.Затнм он хоКе да ме повезе у своме „фијакеру” који је самизмислно и фабриковпо. Боже мој, каква кола! Два авнонскаточка за спуштање на чијој осовнни је он прнчврстио једнусавијеиу гвоздену полугу и повр.ч ове наместио два аеропланскаседишта. Један добар коњ вуче овај инструменат на ком.е човек

има муке да одржава равнотежу одскачући на путу. Тако ме једовезао у Каленицу где се налази школа за артиљернјско гађање.Задржавамо се мало код официра школе ц в'ра1>амо се таман навреме да се дивимо величанственом заласку сунца са врха бре-жуљка иза хангара. Овако обасјани, ови брежуљци без хлада,али обрасли безбројннм расцветаним сасфоделама, добнјају сјајаиизглед. Вечерамо са штабом и проводимо врло пријатно вече.Али то није више срлско-француска авиација нз Витреовог сре-

мена. Стари су готово сви далеко, и врло срдачно другарствоизмеђу Срба и Француза такође није више исто. Где су они лепидани које сам провео у Вертекопу у Витреово време са Бранком,Тадијом Соидермајером, МилетиНем, Војводом од Тирене и дру-гима. Са поручником ВујиНем, мојим ађутантом, спавам у колнбинаправљепој од авионског сандука и обојеној бледо-плаво и на-ранџасто; ова колиба је припздала поручннку Кодну који је паоНемцима у руке.

18 априла 1918.... Пуковник БелиН ми каже да можемо иИиу Груниште с нашом камионетом. Решавам се дакле да превалимцео пут у аутомобнлу место да шаљем по коње у Петалино. ДоПеталина иемамо тешкоПа, али после тога пут постаје рђавијии има наглих низбрдица. Мој шофер губн храброст. Енглези неволе ове тешке путеве. Али гурајући на извесним местима нашакола и храбреНи шофсра, стижемо где смо наумили. Пријатељскидочек од свих прнјатеља моравске днвизије, моје днвнзије. Одсу-

ствовао сам дуго у Солуну да израдим свој извештај о бугарскимнеделима на солунском фронту, извештај који Не бнтн објављен.За то време организован је логор на савршен начин. Камене идрвене колибе замењују старе које су правили Руси. Чека ме једна од ових удобних колиба. С друге стране долине, на под-



ножју велике главице, саграђека је нека врста малог, врло чистогсела од кућица које су саградилн војиици. Капетан Љуба Стефа*новић, команданг дивнзијских телеграфа и телефона, дигао је засебе праву малу палату од камена са мраморном плочом на којој

је забележен цил> и датум ових војинчких радова. Наравно, по-чњемо да пијемо традиционални коњак код капетана Драгог Ми-личића који за при]ател>е увек има све што срце хоће. Изгледада је ноћас било јаке пуцњаве. Нисам ништа чуо.

19 априла. утрос је лепо време и мн полазимо иа коњимас капетаном Владом на славу другог пука. Путем за Будимирцепролази се трећа и друга линија одбране и онда се иде дуж првелиније ровова. У више махова, нисмо ннчим заклоњени и треба

да јашемо један по један. Неколико граната пролази изнад нашихглава, али оне нису нама намењене. За нешто више од једног сатастижемо у пуковски штаб. Пуковник-бригадир Ристић је већ тамо.Војници су у парадној униформи н певају по својнм колибама.Око подне стижу дивизијар Панта Грујић и његов штеф штабамајор Панта Јуришић. Седамо за сто у највећој земуиицн, алиипак готово сувнше малој да примн све госте. Млади офицнриручају у једној друго.ј колиби. Иаша је тапетирана са јеловим

грањем по које су војници ишли на подножје Кајмакчалана и доСултаннје Кулбелери, Ручак је одличан и заливен добрим итали-

јанским пивом и Киантием из кантине из Сакулева. Цео свет јевесео, читају се телеграми са честиткама, држи се неколико здра-вица, а пријатељски и непријатељски топови чиие оркестар. То

је занимљиво, слава, стара српска традиција, која се слави такоблизу непријатеља! Али време се покварнло, Кад смо појахаликоње да се вратимо у Груниште, киша јако пада н снс је завијеноу маглу, и то нам дозвољава да јашемо, без нарочнте предо-строжности. У пролазу, поздрављамо још команданта трећег пукау првој линији. Време се разведрава и Бугари се тим користе данам пошљу неколнко „мармита” без ресултата. На Групиштувојници играју коло уз звуке гајди које су сами иаправили. Овакола много занимају сељаке. Чика Ђока Лазаревнћ је такође паГруништу. То је честит патриота који има искуства н који добропознаје своје сународнике. Он се боји да ће, после рата, Србнпродужити да воде нартијску политику, што не!»е иималоолакшати дело обнове земље (колико је имао право!) За вечером,капетан Влада, добро расположен од славе, пева иам још неколпкопесама и онда одлазимо да спавамо. Киша ионово пада пепре-



192

кидно и слој земље' склизнуо се с нашег крова. Најпре кров гтро-пушта неколико капи, а онда настаје прави „туш”. Моја страна

је заштићена, али Вујнћ мора да сели. Артиљеријски напад прошле

но1ш бно је озбиљан! Бугари хоће да поруше утврђења са странеБрника и Макова, положаја које држи независна коњичкадивизија.

Писмо од 21 априла 1918.„Провео сам ноћ у штабу првог пука. Наше колнбе, солидно

направљене од камена и брнжљиво окречене, биле су заштићенеод непријатељских „Мармита” из огромних и неповреднвих стена.Синоћ су трупе од нас на лево (Прилепски Одред) издржале

жестоко бомбардовање, а ми, испети на нашу стену, могли смода пратимо сваку гранату која се распрскавала у тесној долини,на неколико стотнна метара испод наших ногу. Остали смо тамодо касно у ноћ, Јер је пуковннк Николић, љубазнн командаитпука, довео свираче, цигане војнике, који су својим лепим иозбиљним гласом певзли песме из српске земље.

Јутрос смо кренули да посетнмо ровове у првој лннији. Сн-лазимо низ планину један по један да избегиемо бомбардовање,

јер иас непријатељ внди. Пред нама, на гребенима брежуљакаодоздо, ерпски и бугарскн ровови пресецају ћилим пролетњетраве. Време је ведро и тихо. Ледино што зврјање двају савез-ничких авнона који су дошлн да цзвиђају противничке лмнмје,буни достојанствеиу тишину прнроде. Један пут као внјугаватрака вере се на внс. Направили су га Бугари кад су веровалида су господари „пата”, да снабдеезју своје трупе на далекозЈКајмакчалану, Они су хтели да овековече своје дело једним спо-меником и, поред једног извора, где обилато бије ледеиа и бистравода, поставили су један велики камен са неспретно урезанимнатписом у стени. Два млада српска војника опружила се поредизвора и, грицкајући хлеб и залажући се црним луком, слово послово читају натпис који препоручује путнику да мисли са благо-дарношћу на оне који су направили овај пут. Јако сумњам да суова два честита младића послушали бугарску препоруку.

Још четврт сата силажења и ми смо у штабу другог бата-љона. Посете у првим линијама су ретке и војници и официрирадосно дочскују оне који могу да им донесу неколнко свежихновости. „Шта нма ново иа западиом фронту? Да ли се Французли Енглезн још увек добро држе? Били сте на Крфу, шта се раднтамо? Да ли ће се рат свошити ове године?” и т. д. питају вас



са свих страна. И онда, то је традиционални дочек уз слаткои са најмање трн чаше коњака поред шоље турске кафе којуордонанси имају обичај да слремају у свако доба дана или ноћии за чије прављење се одржава цело време мало огњиште у

сваком логору.Ја сам врло неспретан да се сам бријем н корпстим се у

батаљону једним телефонистом-берберином да приступим овојоперацији пред колибом команданта потпуковника Богдановића.„Немојте тамо'4, рекао ми је он, „могле би ту пасти авионскебомбе”. Тренутно нема аероплана на небу, а напољу је тако леповреме. Поред свега савета, остајем дакле на изабраном месту.Управо онда кад је берберин почео да ми гребе браду и грло,

карактеристично звиждање, а нза тога једна експлозија на стокорака од нас, објавила нам је да је једна граната прошла изнаднаших глава. Али ова граната остала је усамл>ена, бар за тре-нутак, и мој вештак мирно завршава свој посао.

Кпд сам се вратио у колибу, официри ми кажу смејући се:„Ето, имали сте своју бомбу!” „какву бомбу”, одговорио сам,,.то је била права правцата граната, граната ислаљена мз топа” .

Ова господа исмевају овог невештог човека који брка бомбу сагранатом. Али ја са.м за то исмејавање брзо осветио. Баш смохтели да напустимо комаидантов стан, кад „џи, ун, џи”, један низпројектила стаде да се распрскава у нстом пољу где и она прваграиата којом је вршена проба. И то није било свршено! Бугарису нам послали једно шездесет граната чија парчад су добациваладо нас. АЛи, Слаги Боже, шта су Кобургови војпицм тражили уовом пољу где није било живе душе? Да ли су хтели да са паљбом

V ветар произведу изнена^ење? Не знам, али сигуран сам да суони избацили у ово поље више од осам хиљада франака на својусуву штету.

Кад је престала паљба, силазимо у ровове. Овога пута нпсзаштићава један кршевит брежуљак, у рукама Срба, којм нас криједа нас Бугарн не виде. На улазу у ровове, нови дочек са коњако.ми кафом од стране официра овог сектора. Ммамо да излазимоса.мо неколико метара саобраћајннцама, па да се нађемо усред

ровова и митраљеза. Бацајући поглед кроз пушкарнице, човеквиди наше бодљикаве жице и кочиће, а, на растојању од стометара, бугарске. Између једних и других, налази се иеутралназона где је дрвеће поштеђено од војннчке секире. Митраљезн,добро прнкривени, спремни су да отворе оатру на сваку узбуиу

Споменлц,* 13



194

Од времена на време* Једном оематрачу учинн се да је видео некосумњиво кретање и он опаљује један метак који ошине ваздухкао ударац бича. Малом мајоровом псу је досадило да нас ирати

V дубини ровова и искоришћава прилику да се попне на насип.Са отвореним чељустима, са исплажени.м језиком, он изазивапогледом Бугаре. ,,Одмах доле, животињо!” виче му мајор, пре-неражен толиком дрскошћу. Подвивши реп међу ноге, куца скачеу ров и склања се у један заклон где се одаје на успешно истра-живање војничких порција.

После детаљне посете целог сектора, пошли смо поново дапопнјемо коју чашу коњака, и поврх тога и чај у команди. Војници

долазе да лепо и пријатељски разговарају са својнм официримаи показују нам своје мале радове које су направили у рововима.Луго н мучно је бдење у овим кртичњацима у'хојима треба про-вести време, а да човека не ухвати чама! Свн ови честитн људису добре воље и чекају с нестрпљивошћу моменат кад Не моћида изагнају мрског освајача из њихове драге Србије. Време је дапођемо на планину, „До виђења, ви Нете бити с нама кад будемополомили Бугаре”, внчу за мном”.

Био сам с њнма кад смо, најаад, извршнли пробој и ушлнУ Србију.Писмо од 24 априла 1918.„Три сата јутра. Кроз прозрачне облаке пун месец обасјава

фантастично кршевите планине које окружавају завијутак Црне,Лубока тншнна влада свуда. На гребену брега, иза наше колибе,оцртавају се на небу сивом као шкриљац силуете три коња; на једном од њих јаше коњаник с пушком о рамену. То су наши

коњи на којнма ћемо поНи до артиљеријске осматрачнице наГрунишком Вису. Седамо у седло и почнњемо да се веремо. Ме-сечина осветљава пут кроз стење. Коњи су навикли на ноћнешетње. Онн иду сигурним кораком и не плаше се фантастичнихсенхи које месец баца по земљи, Готово на врху планиие, једнасенка се одваја од једне сгене: „Стој!" внче полугласно. Обаве-штавамо стражаре ко смо, и од нам каже да нас чека пуковник-командант артиљерије (ЈБуба Вучићевић).

Сјахујемо и пењемо се оних неколико стотина метара којинас разведравају од врха. То није врло пријатно, јер место да сеупутимо стазом која води осматрачници, ми смо иошли пољем.Сваког часа излажемо се опасности да паднемо у старе бугарскеровове, осгатке из огорченнх бораба које су вођене на овом месту



195

крајем 1916. Најзад стигосмо. Пидимо где ттскрсаваЈу, гбТово изземље, неколико сеики од глава. „Јесте ли добро спавали? Ви сгетачни. Скочите у осматрачницу”, каже нам пуковник ко ј‘и Ј‘е туса с в о ј и м штабом. Скачемо у осматрачницу, неку врсту велике

јаме чији су зидови обложени камељем.Скоро је четири сата и иза плаиииа на истоку почиње да

се назире праскозорје. Официри пуше цигарете, погледајући насат. Не чује се пикакав шум. Све изгледа да је потонуло у нај-дубљи сан!

Наједном, једаи мали брдски топ од 65, намештен у. близиниосматрачнице, испаљује прву гранату. Одјек умножава сув прасакдетонације и испуњава целу долину која је пред нама. То јесигнал. Са свих страна, топови свих калибара почињу да грме.Њихови пројектили распрекавају се над бугарскнм рововима.Шрапнели, распрскавајући се, пронзводе живу и тренутну светлосткоја одговара лолазном блеску пројектила. Топови са Флокетакође учеетвују у коицерту. Њихове експлозије цепају облакекоји су се обесили о снежне врхове овог масива и производечудновато дејство.

Ларма је заглушна. То је бесконачна грмљавина у коЈбјсе ипак јасно разабире звиждање гранага малог калибра и туробноурлање хаубичких пројектила који пролазе изнад наших глава.Бугари, изненађени, одговарају врло слабо на овај потоп ватреи челнка. Напротив, они очајнички пуштају ракетле које стварајувелике сјајне звезде и сурвавају се доле у долину. Они се боје данашн, заштићени артиљеријом, не изврше упад у њихове ровове.Њихови митраљези пуцају без престанка, пробијајућн својимоштрим и карактеристнчним звуком општу ларму.

Кроз 15 минута српскн топови сеју смрт у бугарским лини* јама. Осматрачи на предстражама потврдили су нам да су, дуговремена, чули јаукање и стењање рањеника. Сада је све свршено.Гробна тишина царује над овом долином кад свиће зора.

Захладнело је и пуковник нас позива на шољу црне кафе.Њу су ордонанси спремили на жару којим се грејао телефонистау свом заклону.

Дан бели све внше и више. Неколико задоцнелих славуја још изводе своје трилере, док се јутарњи врапци већ свађајуцвркућући. Спуштамо се низ планину да стигнемо до нашег станаи да још мало одспавамо. Пролазимо поред тешких топова ка-петана Топаловића, који су свршили свој посао. Артиљерци нх

13«



196

заљубљено чисте и скидају сивкасту пену ко]а покрива њиховчелик сребрне боје. Бугари су мнрни. Колики међу њима жале уовом часу лудачко издајство њиховог народа.

Писмо од 25 апрнла 1918.Вечерње сунце бојадише бледом наранџастом бојом снежне

врхове Кајмакчалана и Флоке. Дубоке јаруге које браздају коселанца Старкова Гроба и Чуке, добијају у сенци чудновату боју,помешану са црном, са загасито зеленом и са плавом. На сунпу,лланина изгледа црвена, пошто је њена зсмља засићена железом.Овде-онде неколико мрља живог зеленила обележава пашњаке.Изнад целог овог пејсаиса, сјајно бојадисаног, пружа се прознрно

небо без облака, плаво на истоку, жуто-зелено на западу. Поредсвега свога безбројног голог стења, македонска планина је лепау овом часу!

Идемо један за другим у овом лепом пејсажу и тражимо дасе што боље прикрпјемо иза стена или у дубокнм јаругама којесу бујице издубиле у камену. То је зато што нашим лутем доми-нирају бугарски лоложаји, одакле непрпјатељ шаље гранате даспречава саобраћај. Ми не предузнмамо ове мере предострожности

зато што се бојимо да нас не погодн један од ових пројектила.Кад вас непријатељски топ гађа, ви сте готово сигурни да ћсвас промншити. Али граната која је вама намењена, може дапогодн друге особе које нду истнм путем, а затим ваше присуствона том месту показује протнвнику пут којим пролази ноћу комора.Од времена на време, усамљене гранате, и бугарске и српске, про-лазе изнад наших глава. То су батерије које регулишу одстојањзза евоје ноћно гађање.

После сата и по хода, стижемо на подножје брега који носина свом врху српске и бугарске ровове. Налазимо се пред једномдоста дугом зградом, саграђеном на начин као на Фар Весту од

јелових дебала са којих није скинута кора. То је позормштедеветог пука, које даје данас своју стоту представу. Представапочиње у 20 сатн н, дотле, потпуковник Милошевић, артиљеријскипотпуковиик Милан ЂорђевиН н другови воде нас у своју менажуна вечеру. У садашњем часу, ако човек хоће да добро вечера,

греба да идс на фронт, пошто су прчварнице и ресторанн у по-заднни испод сваке критике.Пошто смо попили кафу н прогутали коњак, силазимо с офи-

цирима ннз малу ннзбрдицу која нас одваја од позоришта. Месец је изишао и плави долнну својом благом и сребрном светлошћу.



197

Позориште је пуно војника и офицнра у рововеким шмњелима,а њима су се придружили другови из других пукова који су честопревалили сате мучног хода да лрисуствују представи и који ћесе тек доцкан ноћас вратити у своје логоре или у своје ровове.

Позориште, грађено у дубину, може да примн 250 гледалаца.За официре и један део војника имају клупе, а други ће стајати.Позорница је довољно издигнута да сви> гледаоци могу да виде.Рампа је направљена, као и све остало, са јеловим деблнма.Шаптачева кућица предстзвља лепу плашшску колибицу. Све је једноставно, али ипак одаје извесне уметничке тежње од странево.јника који су сами подигли од 4500 јелових дебала. одлазећи

по њих у далеке шуме Султаније Кулбелери. Осветљење дајуаиетиленске лампе.Музика коју је позајмила дивизија, налази се на своме месту.

Као увертиру она изводи један потпури српских песама. Завесасе днже и V декору шуме, који су израдили војници, поручникСтајић, поводом стоте представе, изпоси историју предузећа. Оиистиче, с разлогом, морални утицај позоришта, где сељаци-војнициу изгнанству имају неколнко сати илузију да се налазе у спојој

далекој земљи.Музика свира нову песму и први комад почиње, „Кнез Иво

од Семберије” . То Је Нушићев патриотски комад који описујеугњетавање Србије и Босне од стране Турака. Декорације и ко-стими су рад војника и, бога ми, нису рђавн. Сви глумци су војипцииз пука, које је извежбао директор, љубазни и енергични про-фесор-војник Караџић, и један професионални глуман, такођевојник, Лазаревић, Сви представљачи врше врло добро свој за-

датак. Они добро играју и са много осећаја. Женске улоге суврло пристојно игране и преоблачење у жене не.ма нимало оаајкарактер смешностн као што то већином бива у аматерскнм пред-ставама где се људи прерушавају као жене. Био сам радознао дасазнам професије глумаца: кобасичар, обућар, сељак и т. д.Садржнна комада је тужна н посматрајући, крадом, мушка лицагледалаца, човек на њима чита све узбуђење које код њих про-изводи ово ускрсавање старог доба, доба које је на жалост тако^еслика садашњости,

Завеса пада. Топло одобравање награђује глумце од којихизазивају главне у више махова. Долази пауза. Војиици и офи-цири одлазе да попуше ингарету напољу. Али музика свир»апоново један комад који прати паљба тоиова чијн пројектили



198

пролазе и з н о ј! позоришта. Зааеса се днже за други комад: једаниесео призор нз живота омладине у српским селима. Лица гле*далаца сијају од усхићења. Они преживљују лепе недеље код куће

у свом белом селу окруженом зелекилом. Заборављају за тре-иутак изгнанство и смрт која их вреба.

Представа се завршава са Молиеровнм ,,Мнзантропом",испред кога оркестар азира „Сури Валцер”. Костими су билииомало фаитастнчни: фракови са плавим панталонама и прслуком,иилиидри изванредне висиие, којн су фабрикованн у позоришниматељеима. То је била огромна смејурија која је царски разве-селнла војнике.

Поноћ је. Представа је свршена и позориште се полакопразни. Војници ћутећи напуштају ово место, уддљено једва једанкилометар од непријатељских ровова, где су се неколико сатинасмејалн и, такође помало плакали, ие мнслећн на рат. Командантпука ми представља четири војника у рововској опреми који су,тога истог југра, били у извидници у бугарским линијама и које

је он, да их награди, позвао да присуствују представи.Почела је уобичајена канонада. Од времека на време, чује’

се, сасвим близу, карактеристично клопарање митраљеза; и миодлазимо на сппвање да опет сутра пођемо у ровове”.

21 маја 1918. (Дринска дивизија). Одлазим пешице са капе-таиом Николићем да обнђемо четврти пук. То је лепа шетња крозиролетњу шуму. Најпре пролазимо кроз јелове шуме, али шгосе више спуштамо сусрећемо јасике, и најзад смо усред буковешуме. Ту, усред ове шуме, готово у долини Беле Воде, налазимоземунице команданта четвртог пука и његовог штаба. После неиз-бежног обређивања са коњаком, одлазимо на ос.матрачнкцу.Свуда су подигнуте обране од бугарских митраљеза који непре-стано пуцају на логор. Са осматрачнице имамо пред собом, нанеких 600 метара, неприступне бедеме Сокола. Имамо такође предочи.ма српске саобраћајинце и ровове којн иду до подножја Со-кола. Налазнмо се усред зеленила. Од времена на време једанпушчани пуцањ или кукање кукавице бунн спокојну тишину.Враћамо се у штаб где нас сустнжу бригадир пуковннк Костић ињегов шеф штаба. Почиње да пада киша с грмљавином. За ручак

једемо одличне пастрмке, упецане у Белим Водама. У 15 сатинрећемо на коњима за шести пук, пук ггринца Александра. Кишапада и, кроз лишће, ми смо пристојно покисли. Треба се успеткдо пута за Бело Гродло н затим сићи у шуму. Пут је више*мање



199

рђав, често са јаким успоном и дебла дрва га закрчују свакогтренутка. Али наши коњи су навикли на планииу и на камење ими стижемо без неприлике у шести пук, где нас дочскује његов

командант, пуковник Обрадовић. Он мн показује положајје свогапука који сачињавају крајње десно крило прве армнје. Са арти-д.еријске осматрачннце којо се, са једном брдском батеријом,одмах ту налази, присуствујемо паљби на једну бугарску осма-трачницу на Соколу, која се налази према нама. Остајемо даноћимо код пуковника и, за вечером, имамо као асталску музикуканонаду и распрскавање пројектила бугарских „миненверфера”који се котрљају низ косе Сокола.

2 2 маја. Одлазимо рано за Зелени н Ставрин Вис, пуковскеположаје. Пратн нас пуковник Обрадовић. То је опет шетња крозшуму. алн она је често помало проређена. Да се прикрије пут,маскиран малим јелама н боровима и буковим грањем. Ипакморају се видети наше главе. Мн смо на домашају бугарскихмитраљеза, али Бугари не пуцају. Свуда ђурђевак и пролетњеивеђе. Оно је лепо и дивно мирише. За један сат ми смо на под-ножју Ставриног Виса, последње парче пута ишли с.мо готово

нсзаклоњени. Сада смо сакривени од непријатељскнх очију иперемо се уз планину. Ах, какав внднк се има одозго! На десно

је јединствена панорама долине Могленице са Пожаром н Тре-сином. Сасвим близу нас су „серпантине” које се пењу иа врхСокола, и прве линије југословенске дивизије друге армије. Ко-мандант батаљона нас чека са својим офнцирима. Он ме води наразне осматрачнице и објашњава ми свој положај. На Соколу,Бугари су свуда створили митраљеска гдезда, удаљена од нас

једва који 600 до 800 метара. Запста, с ове стране Сокол изгледснсосвојив са својим шиљатим бедемима. Показују ми један малитоп од 35 милиметара, намењен да туче митраљезе, Ипак, животБугара на Соколу не може бити ружичаст судећи по дрвећу одкога су постали скелети.

23 маја. На Јелаку су замекили стару колибу принца Алек-сандра са правом малом швајцарском ггланниском кућицом са двесобе. Она је врло добро направљена и врло чиста. Како су упро-

пашћене шуме на овим висовима! Они су били тако лепи 1916 гт још 1917. Сада су као одерани. Свуда су трупе исекле дрвеће, нештедећи дрва. Борови и јеле нису посечени до корена, него Увисини руке, тако да су свуда остали великн пањеви који трунуна киши. Цео свет има „денгу”, др. Пешнћ, пуковник Смиљанић



200

и мноштво војннка. Има јединица у којима су је добили готовосви војници. И^гледа да има око месец дана да је ветар са Кајмак-чалана донео прави облак мушица које преносе денгу. Оне суубадале људе н, данас, болест је избила. Она ннје опасна. Наступтраје два-три дана и, затим, човек осећа малаксалост три-четиридана. Одлазимо на превијалиште дринске дивизије у Сабатни Крст.Пут иде дуж гребена и одатле се пружа диван поглед на Соколи цео ланац висова до главице Полшиште. Амбулантом управл5ајудва мајора од којих је један др. Поповић. Она је усред шуме.Врло добро је организована од операционе сале све до мртвачкекапеле и цркве под ведрим небом. Ту има места за 58 болесника,али она нарочито служи за евакуацију рањеника који долазес фроита. Операције се врше у амбуланти и оперисане војникекоји се могу преносити, упућују аутомобилом у болнице у равннци.Живот је помало монотон за ову двојицу лекара усамљених ушуми где зима траје много дугих месеци. Причамо н ја жалимопустошене шуме и њихову нерационалну сечу. ,,Шга ћете, — кажеми једап од лекара — ми Срби смо увек били познати као „шумскафилоксера”. Наши људи воле да се греју и сматрају да је дрвеће

за то да се ложе ватре".Пнсмо од 7 јуна 1918.„Налазнм се на ланцу високих планина, којн иде од Стар-

ковог Гроба до Белог Гродла и поново се продужује, прешавшндубоку долину Белпх Вода, од Сокола до Кожуха. Ваздух јепрозиран и виде се, поред свега дугог растојања, кајмање ситннцеиа врховнма од којих највиши, врх Кајмакчалан, прелази 2500метара. Скеле заветне капеле на Кајмакчалану., још незавршено

дело српских инжињера, нстичу се јасно на бистром азуру јунскогнеба. Сунце је отопило највећи део снега који покрмва, осаммесеци од дванаест месеци, ове висове којн чине границу измеђуГрчке и Србије. Ипак, местимице, шнроке крпе снега још се опирусунчаннм зрацима. Дрвеће се дотле не иење. Једино неколико врлониских грмова смреке пресеца овде-онде земљиште. Ретка трава,кратка и горка, почела је да ниче нзмеђу камења помешаног с малоцрне земље са врло многобројиим љуштнцама светлаца. Свуда,

чак поред снега, расту шафрани боје јоргована налик на каћуне.Мање-више свуда љубичасти букети које сачињава нека врстаснћушних „дана н ноћи”, толико налик на шумске љубичице даби се човек преварно, кад не би имале жуту пегу у среди.

Зауставили смо своје коње и дивнмо се величанственој па-норамн која се лружа са свих сграна пред нама. Нама на лево је



201

долина Црне, бнтољска равница са ланцем Баба Планине који јеоивичава и, на хоризонту, са кланцем Бабуне који је затвара,прилепске планине, главнце Полшишта тако чудног облика н на

којој је осматрачннца бугарског главиокомандајућег, н планннеДемир Капије. На десно је долниа Моглене са Могленицом којакрчи себи пут кроз равницу и гтлави је шљунком донесеним сапланине. Као неку сребрну пругу са самовољним контурама, човек

је види како светлуца далеко, далеко док се не стопи с магломна хоризонту. Силни бугарски положаји, Ветреник, Кожух, ДоброПоље и, управо пред пама, ненриступачни кршевити бедем Соколапред нама су, Човек јасно разабира ровове, усечене често у камену,

Наши ровови пењу се као траке па зелсннм паралелним косама,обраслима травом или шумовитим. Местимично, лепе борове или јелове шуме изгледају као да су изгореле од пожара. Остали су једино пањеви, налик на скелете са својим поломљеним и оголслимгранама. То је дело тешке артиљерије која, у овом нстом тре-нутку, почиње свој днепни посао управо поред нас. Са страхо-витим пуцањем велики Крезоови топови који се једва даду раза-брати под својнм маскирањем које се саображава тереиу, шаљу

своје пројектиле који у свом лудом лету, урлају као ветар крајемновембра. После неколико секунди које изгледају дуге, види секако се нзнад непријатељских ровова издиже млаз црнкастог димакоји се шири као гљива. Дим се ве!* готово разишао кад се чујеексплозија гранате налик на удаљени гром чији одјек понављајупланине. Фердинандови артиљерци не одговарају често. Ако бисе веровало казивању заробљеника који су нам пали у руке, ониоскудевају у коњима, мазгама и магарцима за пренос мупиције

на овс висове и њнхове људе прнморавају да нреносе пројектилена грбачи на растојањнма која кадгод достижу 40 километара.Ипак, од времена на време, понека бугарска „Мармита” распрслаби се на нашој страни, створнла малу рупу у земљи и посејалагвожђе по пољима снега. Како то изгледа пакосно усред велн-чанства плашше!

Треба да се отргнс.мо од овог лепог призора, јер нас чекајуу дивизијском штабу. Маши коњи се дохватају широког пута којм

су српски инжињерци начинили у овмм планинама, где се дотлезнало само за козје стазе. Ма неколико стотина метара нижепочиње шума. То је најпре тек неколико борова, закржљалих одшибања ветра којн изгледа да је хтео да их казни због њиховедрскости што су се тако внсоко успели. Загим долази лепа шума



202

налик на шуме у нашој Швајцарској и испресецана овде-ондезеленим ливадама кроз које протиче поток бистре н студене воде.Ту коморџије напасају своје коње, магарце и краве. Они су

исфабриковали од чаура од куршума звонца која су обесили оковрата својим животињама. Они сами су се опружили у трави исвирају уз фрулу мелодије из свог краја. Птице које се не боје,певају да пробију уши, испете наврх грана, а неколико орловавеличамствено круже нд великој виспни. Човек би рекао да сеналази усред мира, далеко од ровова који су, ипак, тако близу.

На путу доле виднмо како пролећу без престанка дуги ни-зови аутокамионета које носе намирнице и муннцију трупама на

стражн на овнм висовима. Војници марљиво слажу велике гранатекоје им доносе аутомобили. Оне ће се над Бугарима распрскаватисутра, прекосутра или кроз неколико недеља. Али оке ће извршитисвој убиствени задатак, јер рат још није свршен. И док се долеприпрема дело разарања, дотле горе усред траве и песме птица

једно младо теле снса своју мајку, а један магарац бескоиачнимњакањем даје одушке љубавној жељи коју у њему буди пролеће”.

28 јуна 1918, Срби су славилн Видовдан. То је био последњи

ратни Видовдан и последњи Видовдан пре готово потпуне обновевелнког српског царства изгубљеног на пољу Косову. Би сам упролазу у Солуну н одатле сам упутио један допис под насловом„Видовдан” „Лозанској Газети”. Као што сам касније сазнао,поред свих мера предострожности које су предузели Аустро Ма-1)ари да спрече да моји написи не продру у њихове земље, број„Лозанске Газете” са овим допнсом стигао је до Будимпешге.Он је циркулисао у српским круговима у аустроугарској војсци

н подигао је тамо морал н наду. Зато, а такође н због тога штоово писмо добро показује дух који нас јс одушвељавао на фронту,преносим овде допис у целостн.

„Солун, 29 јуна 1918.27 јуна 1389, српске вслможе су се окупиле на пољу Косову

око свога цара, честитог Лазара. Под великнм шатором наме-штена је дуга трпеза. Она се готово повнја под нзобкљем ђако-нија и пехарима вина- Велможе су брнжне- Мурат, турски султан,

довео је велнку војску и сутра ће бнти одсудна битка. Ипак свннастоје да се ободре песмом и вином. Усред ове Тајне Вечерецар Лазар устаје и напнјајући Мнлошу Обнлићу, једном од нај-храбријих српских ратника, каже му: „Сутра, Милоше Обилићу,'тн ћеш ме издати! Пијем у здравље издајника!" Милош скаче



203

на ноге, бесан од срџбе. Хоће да одговори. Али он се савлађујеи само каже: „Видећемо сутра ко је вера, а ко ли невера!” нсутрадан он продире под шатор султана Мурата и распори гаИпак, тога нстог дана, српско царство се сурвава и подлеже бројусвојих непрнјатед>а на пољу Косову, и његов владалац Лазар гикекао јунак. „Видећемо” дало је нме овоме дану. „Дан кад ће севидети”, дан жалости био је прослављен касннје сваке године одсвих оних који говоре српски. То је бно празник сећања ц такоћепразник иаде за време дугих н свирепнх година турског јарма.Косовски Видовдан остао је знак за окупљање српске раје ињених хајдука.

Косово је било освећено 1912, али нове несреће ојадиле супотомке Лазара и његових велможа и, данас, велико поље Косовопоново газе чизме непрнјатеља који, у свирепости, не уступајуни у чему Турцима и још нх можда надмашују.

Јуче смо прославили тај дан успомене који је постао данжалости н наде. То је било једноставно: служба у малој српскојсолунској цркви, сувише теспој да у љу стану сви они, офи-цири, војници и грађами, који су дошли да се помоле за покој

душе њихових старих и за будућност свога народа. Гологлавн,они стоје ћутећи у малој порти и чак многи стоје на улиии гдедо њих допнру гласови хора. Затим, омладина из српских школа,у једној пространој сали, пева нам најлепше песме нз свог краја,док један од професора објашљава француским, енглеским, ита-лијанских, америчким и грчким прнјате.љима који су дошли да сепридруже прослави, шта знбчн српска поезнја и колико је великаулога коју је она играла у историји Србије.

И то је било све. Ипак, Србнн је сентименталац. Он није одоних који, кад се ућуте последњи акорди музике, не мнсли вишена оно што је славио. Целог дана, Видовдан је био слављен усрцу сваког Србнна и, кад бн се два пријатеља срела, они бн оњему говорили.

Срби немају да ишта крију пред својим швајцарским при- јатељем који је с њима од почетка рата. Један од мојнх прија-теља, један од највише цењених п најомиљенијих професора уБеограду (капетан Старчевић), прича ми своје успомене о по-

следњем Видовдану пре светске конфлаграције. То је било 28 јуна1914. Четири стотине младих матураната из Старе Србије н српскихпокрајина, аустро-угарских подакнка с друге стране Дунапа иСаве, договорили су се да се састану у Србнјн да посете своје



204

народно поље на Видовдан. Моме пријатељу је стављен у дужностда их води. У старој цркви Грачаници, свештеници који су такођедошли с друге стране, служили су литургију. а хор младића јеодговарао. Никада овај величанствени споменик српске средње-вековне културе није слушао тако топле молбе за јединство српскеОтаџбине. У истом часу, надвојвода Франц Фердинанд и његоважена погинули су у Сарајеву од куршума једног младог фанатика,који је и сам био жртва, као што ће то доказати историЈа, мрачнихровења Беча и Будимпеште.

Многи од ових младих излетника нису се могли вратити насвоје огњиште. Заиста, њнх су на граници шчепали жандармиФранца Јосифа и оии још и данас труну у тамницама, ако ихмилосрдна смрт није ослободила патње.

Остали су се задржали у СрбиЈ'и и ту се борнли за ослобо-ђење свога народа. Већина њнх спава свој последњи сан на насме- јаиим равннцама Мачве, на дунавским острвима, под јелама ибуквама Мачковог Камена и Гучева.

Да лн ће Видовдан 1918 бити последњи којп су Срби славиливан своје земље? Нико то не може рећи, али је допуштено надати

се. Кад се буду вратили као победиоци у своју лепу земљу Кара-ђорђевића, Видовдан ће престати да буде дан жалости за Србе.То ће бити велики дан сећања н, у исто време, дан српске крепостикоЈ'а, од 1389, није напуштала овај народ у беди и дозволила муда постаие ова велика нација, служећи за пример верности исамоодрнцања целом свету. За оно што остане од Аустро-Угарске,Видовдан ће осгати дан жаљења и кајања. Сваке године, он ћеподсећати ову земљу на кобне последице једне лупешке и свирепе

иолитике. То ће бнтн њен дан жалости, док ће бпти дан наде заоне које је она хтела да истреби”.

4 јула 1918 (југословеиска дивизија, бивша вардарска ди-визија). Полазимо у 6 сати са мајором Војновићем и ндемо старимпутем за Горњи Пожар. Стижемо у ово село после 25 минута.Благн Боже, шта су Бутари створили од овог лепог села усредзеленила? Остале су само четири мале куће које се држе. Свеостале су у рушевннама, разорене бомбардовањем. Коров је

обрастао ове домове н гробиа тншина влада на овом месту које је некад бнло насмејано и богато село. Очигледно, комора је овудапролазила н, са њиховог гледишта, Бугарн нису грешнли што субомбардовали ову тачку. Али ипак то је мучно за сељаке који суизТубили све што су имали. Један сељак, избегао у Доњи Пожар,



205

чупа траву којом је обрасло оно што је била његова кућа данаранн неколико животиња које је могао ма спасе. Овуда Јепрошао рат!

Време је врло лепо и расцветалм кестеновн су дивни, алннас гоии облак мува. Мало иза Горњег Пожара напуштамо велнкидрум и дохвагамо се стазе која води на положаје Сокола. Овастаза је готово увек незлклоњена и директно под ватром бугарскеартиљерије, алн она не пуца. Све је лсло, пуно цвећа на које сеспуштају најлепши планннскн лептири. Тако идемо уз Топлицудо неке врсте превијалишта, где нас чека један во1; да нас поведена положаје. Сада се пут пење изме1>у цвећа и букава. Пут јемучан н нашн коњн се зноје. Пролазимо један кланац и, с другестране, ми смо у боровој шуми. Мимоилазимо брдске батеријеи наилазимо на иово мало превиЈ'алиште усред букове шуме.Сада треба ићи пешицс кроз шуму. МаЈ*ор Мартиновић (ои

је био раније у 21 пуку), долази да нас поздрави и водннас саобраћајницама у свој логор. Колибе су нза једног бедемаод огромних стена. Пред њима, једиа провалија води у дубоку'долину, неку врсгу кланца, оивиченог плаиннама које се дижу

стрмо, покривене џнновским пећинама. Усред ових беличастихблокова расте неколико згрчених борова. На северу, директнопред кама и домииирајући, диже се врх Сокола. На крају кланца,Ставрин Вис који држи 6 пук дрииске дивизије. Г1еј'саж је дипл.и.али величанствеи. Мајор ЛАартиновнћ издаје телефонскн наредбуда велике хаубице бомбардују бугарске положаје пред нама: по-ложај‘е 4, 5 и 6, Белу Зе.чњу и Белог Коња. Испињемо се на бедемстене која заштићује логор. После пет минута полазе гранате и

распрскавају се у рововима који су од нас удаљени једва 400метара. Бугари морају да виде бар наше главе, али не одговарају.Испод наше осматрачнице има један митраљез који, за времебомбардопања, нзбацује неколико редепика на иепријатељскелиније. Одозго се савршено виде бугарски положаЈ'н. Онн се јаснораспознају од Сокола до Котке, пролазећи преко Доброг Поља.Хоћу да виднм још изближе врх Сокола, На ивици шуме, 100метара испод овог врха, виде се све поједнностн. Бугарскн

осматрач сигурно нас види одозго, али не може да на нас изручнмитраљез, јер он може да ради само ноћу. Ручамо на тераси»спред мајорове земунице. Сем нас, ту је још био мајоров а1;утант,млади поручник Кочић, и поручник којн је шеф једне секцијсрововских топова. Војници су ишли да нам набсру шу.чских ја-



206

года. ОстаЈемо дз прнчамо и да се лнвимо величанственој и дивљојлрироди. Пред вече, спуштамо се пешнце и кад смо стигли накрај кланца, појахали смо коње и поново прешлк нсти пут којим

смо дошли јутрос.5 јула 1918. Са командантом дивизије, пуковником Јосипо-

вићем и мајором Војновићем крећем најпре за Тресниу. Волиммного овог пуковника због његових врло тачних идеја, његове

једноставности и његове добродушности. Он је био у Добруџии у Русијн као брнгадир и тамо се понео као јунак, У Треснни,Јоснповић одлази да се јави војводи Степи, а ја идем да посетимшефа штаба Живановића. Затим, с Војновићем, иолазим иреко

Монастирице у Сарачиново, где се иалази други југословенскипук. Овај лук је израдио доста добар пут да се чрвек може удобноодвести аутомобилом у село. Кад смо стмгли где су ме билиупутили, идемо у посету пуковнику Туцаковићу који се опорављапод својим шатором. Његов шатор је под једним огромнимкестеном поред једног батаљона. Туцаковић добро нзгледа иочигледно је задовољан мојом носетом. Досадно му је сасвимсамом нг њсговом брежуљку. Разговарамо о томе што се можо

учииити на овом фронгу. Он мн каже да је апсолутно потребнода се заврши рат с Бугарима једном лепом победом. Морал кодБугара је рђав. То је истина, јер ми је још јутрос један бугарскидезертер казао да је Фердинанд изјавио да се не може завршитират бугарском победом, да треба закључити мир и да ће он абди-цирати и уступити престо Борису. Војницн верују да ће Малнноизакључити мир кроз неколико ксдеља. У осталом Бугари се многобо.је Срба. Туцаковић мн је још казао да се Сокол, Добро Г1оље

и т. д. релативно лако могу заузети, али треба уложитн жртава.Без мфтава се не може ништа учиннти. ЗаЈтдно са лрипском ;ш-визијом која би вршила притисак с бока, он је убсћсн да бнзаузео ове положаје за три дана. Комапдант пука, иуковник Тре-бињац, долази по нас и ми се праштамо с Туцаконићсм да ручамос офипирима под једним хлздннком. Диван ручак, где ми овагоспода прнчају своје доживљаје и своје утиске из Русијс. Оними потврђују да су руски револуционари чинили све да задрже

Југословене у Руснји. Нуднли су им по 5 рубаља дневно. То сунарочито Јевреји који су тако постали помоћницн Немаца. Усумрак, враћам се у Пожар врло брзо, јер је пут, делимично бом-бардован од Бугара, а Гастон, мој шофер, то нимало не воли.

6 јула 1918. Први пук југоеловенске днвизије стаиионнран је у Пажику. Да тамо стнгнемо, пролазнмо преко Субоцка, Ка-



207

пињанп, и допиремо до Гостољуба. Ту налазимо коље и, по при-.иеци, почињемо да се веремо у з планину. Она је покривена самокамењем и ниским грмљем. После једне јаке стрмнне, стижемоу штаб пука којим командује пуковник Мартиновнћ, Црногорац.

Чоаек крепак, срдачан, пуковник нас одмах води под свој хладњакгде весело ручамо с официрима. После ручка, одлазимо на коњимада видимо један батаљон. Успут, Мартиновић ми прлча коликосу војници одушевљени. Онн хоће да се боре. Радови у позадинине допадају им се много. Батаљон управо врши вежбу на Једнојливадн, претвореној у вежбалиште. Седамо на стене које се издижунзнад импровизованог полнгона у планини и посматрамо савр-шепе маневре војника. Налазимо се на крајњем десном крилу

српске војске, Поред нас су Грци. Пред нама Ливаде, Главни Стансереске дивизије генерала Зимбракеиса. На малом одстојању ЈеСкра дн Леген, чувени Скра са којим су Грцн иаправили толикорекламе. То је једва један брежуљак, који нимало не може дасе упореди са положајнма као што су Сокол и Добро Поље. Неразумем како су Грци ту нзгубили толико људства, нарочито кадоу Французн овде концентрисали силну артнљернју, 40 тешкнхбатеријаГ Пред вече напуштамо пуковске офнцире н враћамо се

у Пожар. После ручка одл^зимо у дивизиско позориште к о ј*и м управља активнн и љубазни капетан Милан Радосављевић. Вој-ници и официри дошлп су са свих страна да присуствуЈ*у,Позориште је пуно. Најпре се игра један комад у једномчину од Нушића, једна сцеиа из времена турског угњетавања уБосии. Сеоска деца ту узимају учешћа н играју, Бога ми, јакодобро. То уноси мало промене у ове мале Македонце да нграјукомедију. З.тгим има један комичан пнгермецо и ј*една херцего-

вачка песма. Најзад, једиа комеднја завршава вече. Глумци иглумице, војници, владају врло пристојно својпм улогама, Публика је очарана и узбућена и кад се завеса спустнла последњи пут,сви ови војници кренули су на своје положаје, кадгод врло уда-љене, и човек осећа да су они ободрсни и да ће продужнти својтешки задатак са новим жаром.

7 јула 1918. Разговарам дуго са шефом дпвизнјског штаба,потпуковником Илићем, човеком јаке интелигеиције и врло при-

јатним. Он се пита како ће разне земље, а нарочито Србија моћида плаћају своје дугове после овог рата. Порези ће постати толикозамашии да ће свету бити немогуће да пристојно живи. Бога ми,ке знам шта ће се догодиги, немам ннкакве ндеје о томе, али



208

мислим да ће се то средити као и све остало. Разговарам такођеса позоришним глумцима. Они ми лричају своје авашуре за времерата и дају израза своме задовољству које осећају што играЈуовде пред војннцима који су им толико благодарни на труду.Вечерас ће доћи да игра трупа из енглеског аутомобилског логора.У штабу ми кажу да је Жнвановић наимекован за команданта

југословенске дивизије; Туцаковић иде у Солун у Главни Стан изамениће ПешиНа који ће отићи у Фраицуску на место генералаРашића, јер је овај постао министар војни. Миша Јовановић, са-дашњи шеф Обавештајног Оделења у Главном Стану долази удругу армију као шеф штаба. Одлазим с пуковником Јосиповићему Костурјан да обићем днвизијске магацине, затим у Пољане давидим друго превијалиште и болницу за коње. .Коњи такође патеод неке врсте маларије коју добијају од траве са лнвада. Омипропадају од једног микроба против кога ветерннари употребља-вају инјекциЈе. Најзад, одлазимо још да посетимо бригадира уВисову и враћамо се за вечеру. Госпођа др. Бексон из болницсшкотских жена са 12 кнлометара дошла је са неколико својнхсуфражета да прнсуствуЈе енглеској представи. У 21 сат, готовб

2000 гледалаца испуњавају простор пред позориштем: Срби, Фран*цузи, неколико Енглеза н цело село. Енглези су све донели: деко-рацнје, костиме, пиано, електричну машину. Њихова представа јенека врста варнетеа са две страховито лретрпане и сасвим енглескекомедије. Садржина комада објашњава се најпре на српском.Глумци су прилични и има међу њнма један добар професионалннкомичар. Прерушавања су мало помучна, али све то изазива смехкод војннка, а то је главно. После позоришта имамо још један

мали састанак у „менажи” са енглеским дамама. У поноћи идемона спавање.

29 јула 1918 (пети пук). Крећем са Султаније Кулбелери, јашећн преко разних јаруга н брегова који нас деле од ГорњеМнлетшге Косе где се налази штаб петог пука. Свуда се спремаофанснва. Нарочито артиљерци крећу се овамо-онамо да нађуместа за своје топове. И ако сунцс греје, није сувише врућина,

јер жегу разблажава мали јако пријатан ветар. Пролазнмо кроз

логор брнгаде н ту поздрављам пуковника Николнћа. Боже мој,како је шума слпшћсна! Ако се тако продужи, кроз кратко времеиеће внше бити дрвећа. Сунце је такође помало сагорело раскошнувегетацију која је била тако свежз у пролеће. У 11 сати стнжемона стену пуковннка Загорчића. Он пас дочекује са др. ИваномАидрејевнћем, Русом и веселим другом који је у српској војсцн



209

још од првог балканског рата (умро је одмах после примирјаод грипа). Затим ручамо, имајући одатле пред собом диван погледна фронг дунавске и моравске дивизије. Као и увек, ручак је врлобрижљиво спремљен, а ни вино није бнло заборављено. Са Вујићем

и са доктором одлазим да обиђем превијалиште, где нас сустижепуковник ЗагорчиН, Најзад, идемо у логор пуковске резерве дату играмо с пуковским свештеником. . . партију „кегла” које суфабриковали војниди. У 20 сати вечера под хладњаком н, затим,остајемо да причамо н да пијемо. Око 22 сата ађутант јавља дасу Бугари, са својнм ракетлама, запалили траву која се иалазинзмеђу ровова и да пожар прети да уништн српске одбранбенерадове, балване са шиљцима, кочиће и т. д. То треба видетис осматрачнице, Призор је чудан кад човек гледа како су рововиобасјани пламеном. Ипак, нашимо полази за руком да са земљомугуше пожар. Ови пожари су у осталом доста чести на овомфронту који пече сунце. Јуче, у пролазу, видео сам шуму исподСултаннје у пламену, данас гори трава пред фронто.ч моравскедивизије. Враћамо се под хладњак и док се чује паљба артиљеријеи митраљеза, ми продужавамо седељку. Идем да спавам у поноћн,али Вујић остаје да пије до 4 сата ујутро. Он ће сутра желетнда спава цео дан.*

30 јула 1918. Шетам сам по лепој шуми, јер ће Вујић, каошто сам предвидео, спавати до поднс. Са осматрачнице пратимтоповско гађање. Наши шаљу гранате у бугарске ровове, а Фер-динадови војници пуцају на положаје дунавске дивнзије. Какосве то изгледа сићушно усред планина! Једна мала рупа и покоји померени камен, то је све. Одлазнм затим да узмем „душ”у пуковској бањи. Њена инсталација је савршена. На неколикостотина метара од бање, у хладу великих букава, извире једанизвор са дивно свежом водом. Војници су га ухватили и наместили

једну плочу од камена са овим натписом:

„Године ће пролазити, протицати векови,*„А теби, изворе, нико иеће долазитн„Сем сенки погинулих јунака и оннх другова„Који су већ одавно, одавно умрли.

„И те сенке у хору, праћене урликањем вукова,„Планинском гр.чљавином и твојим вечним жубором„Певаће песму од које ће одјекивати све шуме,„Она ће славитн српске пукове„Који су некад били овде и овенчали се славом”.

Споменацд 14



210

Како је овде пријатно! Човек сс ие зноји као у Солуну. ПреДвече одлазим ла превијалнште. Вече је величанствено и има бојакоје се само могу наћи у Македоннји. Пуковник Загорчић нам сепридружује и, са доктором Иваном и са лопом, седамо да пијеморакију коју је фабрпковао доктор — Бог Ке знатн од чега —мезетећи краставце и пржсне раке из потока. Др. Иван је занимљивљудски феномен. То је врло добар тип, али помало алкохоличар.За време вечере Бугари нам чнне част да нас бомбардују. Алими смо добро заштићени нашом стеиом и мирно једемо даље.

31 јула 1918. У 8.15 часова препадно бомбардовање Бугара.

Са пуковннком н поручннком Голубовићем одлазим на положаје.Пут нас води кроз шуму. Пролазимо поред јсдног брдског топаи двеју станица »ипраљсза. Време је врло лепо и ннје јако вру-ћина. Пуковник говори само српски, иоручиик зна само неколнкоречи француски, али ми ипак успевамо да разговарамо. Идемолагано, с коге на иогу, н за један сат смо у тесној долиии гдетеку Беле Воде. Ту је зеленнло, лепо дрвеће, букве и јаснке. АлиБугари иас виде и треба да направимо растојање један нзмеђудругога при ходу. Сада се пењемго уз Рововску Косу. Вегетацијапрестаје и тек неколико ретких ннских биљки расте измеђукамења. Стаза је стрма и песковита, али брзо долазимо до првихзаклона резерве. Они су истесани у сгени и покривсни дебелнмслојем дебала и песка. Офнцнрн нас часте чајем. Имамо још дасе попнемо неколнко метара и ето нас на „Светој Стенн", гнездупотпуковника Максимовића, команданта 3 батаљона. Његоваколиба, чврсто саграђена од камења, залепљена је уз стену. Онанзгледа да је неприкосновена за бугарске гранате. Срдачан дочекс вермутом. Одлазимо затим у ровове који су одмах ту блнзу.Што су добро иаправљени ови ровови! Усеченн у камену они сепењу као трзке иа гребен. Многобројне пушкарннце, мазгале саштитом, дубоки заклопн. Њихово одстојање од бугарскнх рововакреће се између 109 и 400 метара. Између једних и других, „Пошап’8 1аги1” је нека врста доста зелене внсоравни са дрвећем накоме још има лишћа. Бугари су мирни. Лошто смо обишлн овајлавиринт, често врло дубок, одлазнмо код Максимовића где нам

је спремљен добар ручак под неком врстом хладњака. Као иобично у слнчиим прнликама, ручак се отегао цело после подне.Какав диваи човек овај Максимовић! Сутра, 1 августа, пада нашшвајцарски иароднн празннк и ја сам то казао за време ручка.Максимовнћ одмах предлаже да га прославимо величанственим



211

ватрометом који Ке бити изтзеден вечерас. Поручник Краков ко-мандоваће секцнјом бомбаша. Око 20 сати силазимо у ровове.Спустила се ноН без месеца, алн ипак човек разбнра предмете,Сада су ровови пуни војника. Бугарски ровови су утонули у

апсолутну тишину, у нашима се ради на прављењу заклона. На једном један пуцањ из шешане. То је знак. Са сви.ч страна бацајубомбе на Бугаре: ручне бомбе, бомбе из шешапе, из мортираА. 8, Б. М., митраљези се мешају у концерат. Бугарн бацају ра.кетле и одговарају митраљезима и рововцима. Ларма је страхо-вита. Куршуми пролазе звиждећи изнад маших глава. То трајенеколико минута. Ракетле су запалиле траву осушену од сунцаи пламен обасјава непријатељске линије. Метци постају све ређи

и, мало по мало, поново се враћа тишнна. У поноћи силазимопешице низ Рововску Косу. Мрак је густ као тесто, али се ипакиејасно назире песковита стаза засејана стенама. Код Белих Водачекају нас коњи на којима се враћамо у логор.

2 августа 1918. Спуштамо се са Јелака у Дрпнскм Преслап,где ћу узетн коње из коморе 5 пука. Волнм мпого кад сам с ко-морџијама. То су изванредни типови. Они увек све знају, за њихнема тајне. То су жнве новине на фронту. На пример, не требаим све веровати што причају, јер умеју да лажу као они који вадезубе. А онда, нема бољнх повереника од коморција. Они знајуда вам све набаве. Кад немам више дувана за лулу, обраћам сењима и дајем нм поруку да ми купе један или два килограмадувана ;.&го8 си'" код Француза. После два дана они ми га доносси кад их ја пнтам за цену, они ми одговарају са осмехом: „Некошта иншта, добили смо га". Алн они не воле „мармите" и текшто смо мало били код коморџија петог пука, Бугари почињу

да бомбардују гранатама њихов логор. Коморуије се онда расту-рају куд-који као врапци. То није опасно. Готово половина гра-ната од 150 не експлодира. Приправилп су нам два мала кољан ми одлазнмо пустим путем, јер га још бију непрнјатески про-

јектилн. У 12 и по сати стижемо у бригаду где нас чекају наручак. Данас је Св. Илија и, да га прославимо, спремљен јеозбиљан крканлук. Ту су свн внши дивнзискн офкцирп 1г ми једемо

и пијемо цело после подне. Мика, циганин, свира. У 20 сатподлазак у пук, где продужавамо весеље са Пваном „Шпмрнтусом ’и попом, док Мика свира на виолнни у пратњп хармоннке. Оиамала весеља под носом иепријатељу ннсу без дражи.

!



212

4 августа 1918. Одлазим у 6 сатн из пука да пађем пуковникабрнгадира Костпћа. Загорчић је већ отишао у 3 сата ујутро.Заједно са Костићем јашемо за Преслап. Врућина је, много већаиего ових последњих дана. У Преслапу налазнм своју камионетуи ми одмах почињемо да силазимо. Пут је сада много шири ичовек није толико често заустављан од аутомобила који идуузбрдо. У 10 сати смо у Добровенн, у баштн 5 пука, где нас чекаЗагорчнћ са неколнко официра. Почињемо традиционално ивишеструко обређивање коњаком и мсзетимо патлиџане и па-прике нз баште. Затим је ручак, богат и увек, са неизбежним„јагњећим” и са много течности. Остаје.чо заједно до 16 сати.То је вссело расположење л>удн који, годинама, гледају смртиу очи и којн то заборавл>ају, као н своје јаде, за неколико сати.Треба да се попмемо на Јелак, где ме чекају на вечеру. ПуковникКостиН још остаје у Добровени, тако да се сам пењем аутомо-билом. У 18 сати сам на Јелаку, „Мангуп”, јарац кога сам даопрнниу на Крфу, господар је баште. Он је пријатељ свих гардиста,поред све своје агреснвне ћудн. Принц Александар долази домеме и лнта ме шта смо раднли на Милстиној и Рововској Коси.

После вечере код принца, била је кинематографска прелстава.Као и обично, дошли су свн савезннчки војницм из околине ипринчево присуство усред њнх ннмало их не смета да праве својепримедбе, често помало масие. Ту су такође Ннглескиње-шоферкеса својом шефовнцом која се много пренемзже, Има једна помалолармаџијска музнка, али нзгледа да ове даме много у њој ужи-вају. После биоскопа шетам сам са прннцо.м и прнчамо о свему.Он мп каже да акција која се спрема на овом фронту, неће бити

у великом стнлу. Јсдна мала ректификацнја фронта налик на онукод Скра ди Леген. Ипак мислим да би она могла постати важна,ако се Бугарп повуку у паници (како сам тада имао право!) Разго-Лзарамо такође о будућности и принц ми каже да је његова жељада више не иде из Србије. „Доста сам путовао, ако лријатељихоће да ме виде, они ће доћи к мснм'’. Враћамо се у „палату",узнмамо још један внски и ја одлазим да легнсм, јер ћу сутраврло рано крснути, Фраицузи и дал>е напредују на запад-

ном фронту.Моје белешке говоре често о баштама које су створиле

трупе. Ове башге су играле извссну материјалну и моралну улогуу животу војника-бораца. Ево једиог писма које сам, тим.поводомиисао 18 јула 1918.



213

„Трајање рата и тешкоће снабдеоања животним намирни-цама прпморале су ратнике на овом фронту да траже да набаве

један део своје хране на самом месту. Готово све једииице суорганизовале велике баште где успева зелен, и оне на успешан

начин сарађују на издржавању трупа. Очигледпо, природа са-дашњег рата у Македонији, — рат у рововима илн на положајима— олакшава илн, боље, омогућава да се на месту производизелен. Једна таква производља није могућа у рату у нокрету, где,у сваком тренутку, војске мењају место.

Али званична инициатива војних власти пробудила је кодвојника интерес за баштованлук. Код сељака којн сачињавајувелику већину српске војске, то је само буђење иагоиа деце земље.

Са правом помамом, војници се одају баштованлуку. У плодннмравницама где све ниче, на високој планинн, свуда где човек моженаћн нзмеђу камења мало земље, војник тражи да отме од земл>енеколико главица купуса, лука, салате. Наравно, ресултати нисуувек најдивнији. Планински лук нз Флоке много јс закржљао, алито ништа не смета да војник кад једе оно што је са.м садио, ннлазида је много бољи од свега што би му нлјлегшш избор у парискнма„ИаИез'’ могао да даде. Излншпо је сумњати да ће човек убаштама на фронту српске војске, наћн четири нацпоналне зелени:купус, паприку, црни и бели лук.

Ове баште су врло занимљиве. Ту има иајпре раскошнпчбашта које обрађује интендантура за потребе војске. Мпогобројноособље одржава брижљиво песком посуте стазе усред огромникиростора на којима расте купус, патлнџанп, лук, насуљ н друго.Добро грађене колибе дају склоништа „директорима”. Приступ убашту браин чврста ограда од бодљикаве жице. У једном ћошкугаје мало цвећа. Са њима се ките чауре од граната на столу у„менажи” кад командант армије има угледне госте.

Постоје затим баште мањих јединица, пуковске, батаљонске,групе митраљсза или артиљеријски батерија. Оне располажус много мање кредита него оне прве и ту се труде да нзвуку штосе више може од онога што ту може да се гаји. Мпак, пошто ненедостаје радне снаге, ове баште имају изглед башта имућних

сељака. Како оне служе релатипмо многобројним јединицама којеимају све што треба за превоз, за њихово подизање бирано јенајзгодније н најплодннје место, често доста далеко од оних који

једу њихове производе,Међу овим баштама има једна нарочпта категорија: баште-

мученице. То су оне баште које се налазе у блнзинн једиог сао-



214

браћајног пута под неприЈателЈСКОМ ватром. Бугарско-немачкегранате ту кадгод производе страховиту пустош, и ја сам вишенего једном констатовао ужасне покоље . . . главица купуса.

Најзад, имамо индивидуалну башту, ону коју ствара официрили војник поред свога шатора нли земуннце где живн. То сузаиста најзаннмљнвије баште, јер нам оне откривају личност оногакоји их је створио. Понекн пут, цела „башта” нема внше од једногквадратног метра н, да је направи, њен сопственик је морао даиде далеко да тражи земљу којом покрива стену. Најчешће, 6а-штован удружује пријатно с корисним. Поред мало зелени, оннегује и цвеће, Али ово цвеће ннје оно које налазимо у нашимбаштама за уживање. Ретко војник на фронту има срећу да можеда набави неколико семенки ладолежа или каквог другог „циви-лизованог” цвета. Он тражи своје цвеће по ливадама, у планшш.Дивље руже, спомепак, перуника и т. д. сачињавају обично његовцветни врт, али он је псго толико горд па њега као да има ску-поцену башту са поморанцама. Кад падне вече, он „одлазн у својубашту и, седећи па сточнћу којн је фабрнковао од отпадака каквогсандука од муниције, свнра на фрулу, мислећи на другу баштукоју је оставио у Србијн. Каткад баштован даје још више заннм-љивости својој башти, китећи је сваком врстом трофеја, распрсну-тим гранатама, чаурама н т. д. и сејући је мозанцима направљенимод малог шареиог шљунка. Овај укус за мозаике, којн су кадгодзаиста уметнички, увели су и раширили Енглези који су, лредсвојим болннцама, аутомобилским депонма и т. д. често извелина овај начин права ремек-дела".

ФРАНЦУЗИ, ЕНГЛЕЗИ, ИТАЛИЈАНИ И СРБИ

Срби нису били сами на солунском фронту. У савезничкојИсточној Војсцн било је у сгвари, сем српског елемента, фран-цуских, енглескнх, нталијанских, руских и грчких трупа, па чаки нсколнко стотина Албанаца, Есад пашиних присталица. Рускн

елеменат, услед догађаја у Русијн, био је иотпуно уклоњен нзИсточне Војске у току пролећа н лета 1917. Грци су бнли корисни,али онн нису играли важну улогу у одсудннм моментима победе.Њихово прилажење савезничкој стварн бнло је задоцнело, ањнхова садашља снага на фронту је релативно мала кад се упо-



215

реди с велипииом њнхове земље. То је зато што су симпатијсУ овој земљи биле дубоко подељене од почетка рата, и Вени-зелосу, искреном пријатељу савезника, а нарочпто Срба, поредсвнх његових напора није полазило за руком да унншти престнж

германофила краља Константнна, одрешитог присталиде немачкепобеде. И ако је Константин био приморан на абдикацију, всћинаГрчке остала ]е Константиновска н иеутрална, наклоњена Немачкој.Једино после Жонарове мисије у пролеће 1917, ова већина нијесе више усуђивала да се отворено показује. Мала солунска грчкавојска коју је образовао Венизелос, јако је патила од овогстања ствари.

Генерал Сарај, у својим.мемоарима, рекао је да су једнне

војске на које је он могао рачунати да се могу успешно огледатис непријатељнма, биле француска Источна Војска и српска војска.То је апсолутна истина. Французи и Срби су заједно извојевалисве одсудне битке на овом војишту. Руси и Италијанн сарађивалису при заузимању Битоља, али њнхова акција била је споредпа,што је у осталом и природно кад се узме у обзир њихов рела-тнвио ограничен број. Грци, снажно потпомогнути јаком фран-цуском артиљеријом,. нмали су један успех на Скра дп Легену,

али то је била исто тако споредна операција и више учињена дасе даде подстрека њиховој земљи која је бмла још јако подељена.То је било корисно, без сумње, као што су грчки елементн којису сарађивали са Французима код Битоља нрнликом победопоснеофансиве 1918, били од корнсти. Али нн Руси, ни Италијаии, ниГрци нису никада извелн какву одлучну акцију.

Што се тиче Енглеза, њихова ситуација је била чудна и,рецимо искрено, врло неповољна по савезннчку Источну Војску.

Енглески управљачи, како војни тако н цивилни, нпсу хтели со-лунски фронт. Они су тамо послали трупа, јер нису хтели да, каовелика савезничка спла, сама Француска буде лредстављена наовом источном фронту. Енглески престнж би од тога могао дастрада код балканских народа. Енглези су ишли у Солун подморање и остали су непријатељскн расположепи према овомфронту све до краја. Лорд Киченер је већ био забранио експе-диционнм трупама сваку офансивну акцију. Оне су требале да

се ограниче само на чисто дефансивиу акцију. Стога, кад су сеСрби и Французи у августу и септембру 1916 ухватнли у коштацс Бугарима кад су, послс готово чудеспе победе на Кајмакчалану,Срби очистили Чуке, а Французн потискпвали у јЈавници, кад је



216

пао БитоЉ ј Енглези нису макли малим прстом, спречавајући такосвоје савезнике да ексилоатишу до краја своју победу. Љубо-морно, командант енглеске војске чувао је сву своју кезависност

и није хтео да се лрикломи захтевима заједничке ствари која јенеодложно изискивала јединствену команду, команду Сараја ињегових наследннка. И кад је, најзад, енглескг команда присталада сарађује на заједничком плану последње офансиве, енглескетрупе су имале рђаву срећу, поправљену само огромним успехомвојсака које су извршиле ударац, српске и француске војске.

Прости српски војннк је то осетио и, њега је инстииктивнопрмвлачио иајвише његов француски друг који је имао с њим

да сноси највећи терет и иајвећи ризик на фронту. И он је про-нашао у њему не само ратника којн му је био-раван по храбрости,него је у њему такође открно једног пријатеља који га је, поредсве разлнке у раси, разумевао услед природне сродности са њим.Српски војник и француски „поали" постали су два нераздвојнапријатеља. Као што је било неизбежно, нарочито у позадини, било

је кадгод малих свађа између војннка разних народа, алн, колнко ја знам, српски и француски војннцн нису се никад свађали. Сем

истинског пријатељства, Француз, чак и варошанин, осећао јеправо поштовање према овом несрећном војнику-сељаку који сежртвовао да поврати слободу за своју децу. С друге стране, Србин је обожавао грађапипа-војника којн је био способан да страдаза један идеал. И ово узајамно пријатељство није се само огра-мнчавало на француске трупе из метрополе. Колониалне трупе,нарочито сенегалске, биле су такође велики другари са Србима:Готово сви Сенегалци на фронту говорили су неколико поква-рсннх српских речи, а ја сам познавао једног црног наредникаиз Дакара који је говорио одлнчно српски. Бно је рањен двапута и лечио сс у српским болинцама. Причао мн је да ће иослерата купити једну кафану у Дакару и да ће се да не заборависрпскп, претплатити на „Велику Србију", српски солунски лист.Српски војник исто тако је зпао шта су француска држава и по-роднце чиниле за српске избеглице и децу, н осећао је великублагодарност.

Што се тиче официра нз земље Карађорђевића, они супотпуно делилн осећаје простих војника. Благодарећи њиховојвећој култури, онн се мнсу само поводили по осећају и нагону,него су апалисали и тако дубоко усадилн своје поштовање и својузахвалиост премз оннма којн су их разумелн и којп су нх братски



217

помоглн у несреТш п то порсд свих тешкоћа есојс су нмалн оннсами да савутадају, француски офнцир је занста бно друг српскомофициру. Какав је диван склад владао иа пример нзме!>у фран-

цуских и српскич авиатнчких офицнра кад је мајор Вигра бмошеф француско-српске авнације. Французи и Србн су сачињавлли једну велику породицу у Вертекопу. Витраов иаследник, мајорДенен, мање Је умео да зближи официре двају иарода, алм, ипак,споразум између њих био је потпун.

Пошто се рат отегао, било је неизбежно да дође до неспо-разума између официра сасвим разног васпитања. Можда такође,у надлежним француским круговима, нису увек имали најсрећнију

руку у избору официра које су слали на солунски форот да са-РађУЈУ са Србима. Било Је људи који нису могли да разумеју дасе налазе у једној срединн сасвим различитој од оне у којој субили навикли да се крећу. То је кадгод изазнвало трења која суСрби јако осећали, врло осетљиви као и свн људи у аесрећи.Било је чак тренутака кад се човек могао бојпти да је добар складозбиљно угрожен. И тако кад је, у мају 1917, иропала Лебуковаофансива, јер је била недовољно припремљена и са сувише слабим

силама, пуковник д'Уши уосталом пријатељ Срба, израдио је својчувени извештај где је припнсивао цео неуспех операције неактнв-ности двеју српских армија, а, нарочито првој ар.мији. Он језакључио да српска војска неће више да се бори. То је билолажно и пристрасно. Узроци неуспеха билн су многоструки: под-цењивање од стране врховме команде погледу непријатељскеснаге коју има да победи; фрапцуска лртиљерија није довољнопомагала своју пешадију; Италијаин остављеии у ваздуху, и маглакоја није дозвољавала другој српској армијн да извршп успешнуартиљеријску припрему да би тако н>ена пешадија после првихуспеха могла да гурне даље. У осталом друга ерпска армија била је једина која ,је забележила неколико знатнијих напредовања,на Котки на пример: што се тиче пребацивања српској војсцнда није хтела внше да се бори, то је било јединствено неправедно.Српска војска била је спремна, као увек, да се жртвује, али она

је имала само врло мало бајонета у том трснутку, око четрдесетхиљада. А она није хтела да жртвује своје последње снаге, сем

да је успех изгледао бар вероватан, што није бно случај послеЛебуковог неуспеха. Како било, д’Ушнев нзвештај рђаво је деј-ствовао не само у Француско.ј Источној Војсци пего и код управ-љача у Паризу и Лондову. Ова легенда о српској малаксалости



218

одржавала се упорно. Кад сам видео првн пут, генерала Гијома-акоји је дошао да заменн генерала Сараја, једно од првнх пнтањакоје ми је упрааио, било је: „Је ли истина да Срби неће вишеда се бију?” Срећа да су француски официри на солунском фронтубрзо увиделн заблуду пуковника д,Ушиа.

Али то су све били пролазни облаци у добром складу измеђуфранцуских и српских официра, То су биле пријатељске зађевицекоје се, у колико време даље тече, изглађују и заборављају и,кад су у септембру 1918 Срби и Французи победоносно пробилибугарско-немачки фронт, ннко није више мислио на неуспех

Лебукове офансиве.На овом месту и радн потлуности, неопходно треба гово-ритн о великим француским шефовнма који су командовалисавезничком Источном Војском.

Од тренутка кад су се француске трупе нскрцале у Солунуу јесен 1915 до краја годнне 1917, командант савезничких војскана солунском фронту био је генерал Сарај који се, раније, одли-ковао иа француском фронту својом одбраном Вердена 1914,

приликом битке на Марни, одбраном која је нмала за среНну по-следицу да ово утврђено место остане у рукама Француза. Сарај је био много критикован у савезнмчким круговима, а и у српскимПошто се активно бавио једном афером која је јако узбудиласвет у то време — Дрзјфусовом афером —, пошто је затим кадгодистакао своје осећаје који су јасно скретали у лево, генерал јебио сматран за војники-политичара и и а ш о је због тога многонепријатеља. Ова репутацнја војника-лолитичара лратила га јеу рату и сви његови непријатељн и већнна оних који нису делилињегова политичка убеђења, хтели су да виде у свему што је онрадио, не један војнички напор него један полктички цнљ. Овајутисак је био још појачан чињеницом што је Сарај, услед држањаКонстантинове Грчке н Венизелосовог суделовања у ствариАнтанте, морао нензбежно бавити дипломатијОА! да се одржи ито тим више што је политнка званичних савезничких дипломатапрема Константинистмчкој Грчкој била колебљива. збуњена ипротивречна.

У ствари, Сарај је био само војник на свом аоложају уСолуну. Дипломатска акција коју су му давали да води, била му

је одвратна. Искрено и лојално он је тражио само једну ствар:да послужи војннчкн што боље може ннтереснма савезника. Пре-Оацивали су му често да се окружио сарадницима које је више



219

бирао по њнховој политичкој сродности него по н>иховим про-фесионалним спосооностима. Можда је узео из лрнјатсљства једног или другог од својих о(Ј)ицнра, пс водеКн сувише рачунао њиховој војничкој вредности, алн је немогуће, ако човек хоће

да буде правнчан, да се уопшти ово пребацнвање, пошто он нијеодређивао офицнре за источни фронт, оећ сам фраицускиГлавнн Стан.

Поред тога, Сарај је имао стално да браии чак и само посто- јање солунског фронта. Енглезн нису хтели о њему ни да чују,Италијани га исто тако нису волели, а Руси, док су још бнли уредовнма савезника, чинили су свакојакс тешкоће. Самн Фран-цузн, у внше махова, били су потпуно спремни да жртвују за

друге овај фронт за којн је Сарај сматрао, потпуно тачно, да је од првостепене важности и који је једимо његова лична иитер-венција спасла више од једног пута.

Треба ли још додати да је Сарај бно командант савезиичкмхисточних војска само по имену? Истина, Срби и Французм лојалносу сарађивали под његовом командом, али еиглеска војска поко-равала се само гласу Лондона, а Италијанн исто тако нису биликротки. Поврх тога, италијаискн генерал Фереро који је оперисаоу Албаннјн, био је без нкакве везе са Солуном и, својим маневриманеподешенима са нсточним војскама, стављао је ове последње, увише махова, у тешке положаје. Италијански шефови су мрзилиСараја, а енглески и грчкп шефови такође га нису волели. Зашто?Да лн је то било из љубоморности? Да ли је то било зато што

је хтео да примрра трупе да даду максимум? Било је због свегатога антипатије од стране шефова ових војска према врховномкоманданту. Колико је било интрига против Сараја да се при-

морају Французи да га повуку с овог фронта! Разуме се само посеби да је и иначе већ тежак задатак врховног команданта са-везничких источних војска учнњен тако још Једннствено тежим.

Последица свега овога била је да су савезници поступали сасолунскнм фронтом као са пепељугом. Ннсу му давали оно што

је потребно и ако су се, приморани, решили да нешто учине, то је било цедећи кап по кап. Енглези су чак повлачили с овогфронта трупе у једном тренутку којн је могао бити критичан.Извесно је, да је Сарај имао на расположењу потребне снаге, онби раније могао довестн до пробоја фронта, пробоја који је био,као што су то касиије догађајн доказали, одсудан.



220

Како било, Сарај је умео да створи, са огрониченим сред-ствима, утврђени логор н један фроит који не само што се одупронепријатељском притиску него је касније довео до слома Бугаро-Немаца на овој страни Европе, слома без кога потлуна победа

над непријатељима Антанте није била могућа. Сарајева заслуга јешто је припремио овај слом, његовн наследници ималн су самода искорнсте шго је он створио.

Са Сарајем није било увек врло лако! Био је тврдоглав икад је стекао мпшљење о нече.му, било је тешко утицати на његада га измени. Тако је био себи увртио у главу да су гоњења унесрећиој афери ДимптријевиИа Апнса Сила управљена противфранкофилских офнцира. Ја са осталима могли смо колико хо-ћемо да му доказујемо да је ова афера чисто унутрашња ствари није имала ннкакве везе са симлатијама н антипатијама којеу осталом нису постојале — према Француској. Он је остао присвојој иде]м и не знам да ли је икад она код њега сасвим ишчезла.Он је добио овај појам гледајући чланове Скупштине на Крфукако воде страиачку политику и како се свађају као да су усредмира, Сарај је сматрао, с разлогом, да реч имају војници и топови,

а ке политичари. Он је сумњао да постоји кобан утицај политикеу срлској војсци. Стога није волио политичаре који су му враћалиистом мером. Његова стрепњп била је без основа, Свађе поли-тичара нису продрле на фронт. Ту је била само једна девиза:спастн Отаџбпну и остварнти Уједињење браће. Људи са Крфамогли би узети за пример национално уједињење на фронту!

Сарај је био искрен лријатељ српског народа, а нарочитосрпске војске. Он је о љима увек говорио, са љубављу која иије

била извештачена. Он се дивио храбрости српске војске и њеномстоицизму у несрећи. Сарај је волео такође лринца-регента Алек-сандра, али ннје био салонски човек. Он је био раткик којн нијеумео да прикрлва своју мисао.

Наследио га је генерал Гијома. Он је остао једва седаммесеци иа солунском фронту, а за то време није било операцијау већем стилу. Гијома, човек од вредности, тих, много званичнијиод Сараја, познавао је мање српску војску него Сарај.

Најзад, генерал Фрамше д’Епре преузео је команду над са-везничким исгочним војскама у лето 1918, кратко време пре по-бедоносне офансиве. Чнм је стигао, он прегледа све јединице нафроиту. Оно шо је тамо видео, одушевило га је. Одмах су лочелеприггреме за офансиву и кад је све било готово, он је тражио



221

одобрење од Г, Клемансоа да је изврши. Г. Клемапсо који је биотада председиик министарског савета и мннистар војни, одбио је.Онда је Фраише д'Епре поново телеграфисао да лично гарантујеуспех потхвата, да је морал трупа одличан, али да би одбијањедеморалисало војнике, а, нарочито, српске војнике. У последњемчасу стигао је Клемансовљев пристанак на пројекговану офансиву.

Франше д'Епре се користио са оним што су његови прет-ходници, нарочито Сарај, створили на македонском фронту, алн је показао велнку мудрост да прихвати и да послуша савсте једногчовека који је до краја познавао земљу и начин да у њој водпрат. Он је узео за сарадннка војводу Мншнћа и овај је, у ствари,

командовао великим победничким мансвром.Лично Франше д'Епре бпо је протнвност од Сараја. Овај

последњи је био једноставан, природан, оно што је уобичајенода се назива демократски. Онај првп је био аристокрага којн једржао одстојање.

Енглеска војска на солумском фроиту као таква нмала јемного мање додира са српском војском него фрапцуска војска.У истину, енглески положаји на левој обали Вардара билн су

далеко од српских положаја и, све до последње офансиве, Енглсзннису узимали учешћа у заједиичкој акцији. Енглези, а нарочнтоЕнглескиње које су се дружнле са Србима, прнпадали су болни-цама и аутомобилским групама које су стлпљене на расположењесрпској команди. Сељагш из шумадијске, дрипске, тнмочке пдругих дивизија нису дакле имали прилнке да се боре раме узраме с Енглезима као што су то сталио чииили са Французима.Ипак, они су се савршено добро слагали с Енглезима и Енглески-

њама са којима су долдзнлн у додир.Енглески војник био је врло срдачан са своји.м сриским

другом и они су један другом чинилн узајамно услуге кадгод суто могли. Што се тиче офицпра, они су били одлнчнн друговикоји су радо делнли са својим српским колегама богато снабде-вање које су добијали из својих кантипа. У енглсскнм болницама,српском рањенику је често указнвана сасвим нарочита нега. Очи-гледно, ишло се за тим да Срби задрже у најбољој успоменн своје

еглеске другове из Великог Рата. Војницима и официрима све-срдно су ишле на руку у том задатку безбројне енглеске болни-чарке и шоферке. Готово није било ма какве церсмоније нафронту или у позаднии, где не би бнло Енглескнња.



222

Многи Срби научнли су довољно француских речи да седогу споразумеватн са францускнм „поали^-има, а ови су запам-тнли неколнко српскпх речи да разговарају са . . . Енглезима. Није

било ништа смешније него кад човек видн на путу за Врбени,на прнмер, где се сусретну један фраицуски и један енглескикамион. Француз не зна ни речи енглески, а Енглез нема ни лојмао француском, Првн се распитује за сташе лута: „Пут добро?" —„Добро",— „Може?’' — Може! ’1 и Француз продужава вожњу,

јер сада зпа да је пут употребљив. Једна једина енглеска реч јеипак постала „међусавезничка”. „КЈшкћ” је било употребљаваноу свакој прнлицп од Француза, Срба, Италијана и Грка.

Први сусрет српски.ч војника са Италнјанима био је мучан.То је било за време страшног повлачења кроз Албанију. Генера.тБсртотн био је стекао глас који му не служн на част, али, морасе ре1»и, веК у том тренутку многи његови офицнри сународнициврло строго су га осу1;нвалн. Други додир италијанске војске сасрпском војском био је сасвилт другачијн. То је било на солунскомфронту у јесен 1916. Италијани су били упутили лепе труле са

јединм геиералом од вредности, генералом Петити ди Рорето. Овн

војници су честито вршили своју дужност. Њнхова акција јечесто бнла врло корисна. Тако, за време борба око Битоља, онису се чаркали, са успехом, на високом ланцу Перистера. Очи-гледно, они су бнли у сувише малом броју да би могли игратннеку улогу првога реда, али њихово присуство ма солунскомфропту бнло је ипак један елеменат коначмог успеха.

Њихова опрема и њихова органнзација биле су савршене,Њнхова аутомобнлска служба бно је један сервис за углед. Као

нико другн, онн су умели да удобно удесе своЈе логоре. Итали- јански војницн су билн врло дисциплиновапи, а њиховн официрипредусретљивц и учтиви. Са српском војском офнцири и војннцибнли су у најболшм односнма. Њнхове кзнтине где се могло замало повца добнтн одличних стварн, биле су увек на располо-жењу њнховнх српских другова. Због тога је човек увек могаода на1;е у свима јединицама прве армије италијанског пива иКиантиа. Тамо где су стационнралн на фронту, Италнјани су сетакође брннулн за снабдевање оскудног становништва. У Те-павцима, они су саградили српску школу. Српскн војник бко језаборавио свој првн сусрет са генералом Бертотом и постао ј с

добар друг са италијансм1м војником.Тако, на солунском фронту српскн војници и офицнри билн

су одлнчни лријатељи својнх другова из разних савезничких





зиме, силази сам у ровове својич војника да победи или да погинес њима? Појава „чича Пере”, како га је фамилнарно звао народ,.учини,ча је право чудо. Поред све оскудице у муницнји, српскавојска разбила је силну Потиорекову војску и истерала је из своје

земље као зечеве. После неколико дана, Краљ Петар се вратио усвој Двор у Београду, газећн ногом прострте аустријске заставеМесто ћилима, пред капијом. И тај краљ делио је са својим на-родом и својом војском све невоље и све патње повлачења крозАлбаиију! Едмон Ростан, у једној узвишеној песми, опевао је овогстарог краља који одлази у прогонство на колима која вукучетнри вола, усред свога народа који ннје хтео да остави у нај-страшнијим искушењима.

Петар I је ушао жив у легенду. Кад човек на то мисли, чиниму се да је ова слика готово сувише лепа да'буде стварност. Паипак, то је била стварпост. Истинску легенду о Краљу Петру,обичном Србипу усред својнх војника у рововима и спремном дапогине нли да победи с њимп, — легепду исто тако истинску остаром краљу како прелази преко негостољубивих планина идолина Албаније на колима која вуку четири вола, и окруженогфамилиарно од својих војника и свога народа у несрећи, причаће

баба унучади поред топлог огњншта, али оно што су нам причаликад смо ми били мали, било је измишљено, док је оно што ће сепричати деци будућноети, била велика стварност.

Петар I, генерал Топола како се он дао нззивати, живео јесам у Тополи, затим близу Халкиса, и, најзад, у Солуну. Ом јелри.мзо само врло ретко неколико прнјатеља. У Солуну где јепустио браду у зиак жалости за отаџбином, излазио је само у

јутро у сајд-кару којим је руководио његов верни жандарме-ријски наредник. Бно сам један од повлашћених који су, за времерата, ви1>али од времена на време овог великог краљевског му-драца. Боље иего оиисивањем моћићу датн његову слнку, пунувелике племенитости, жарког патриотизма, дивне једноставностии велике лрнвржености успоменама, по својнм белешкама којесам узео после две посете код њега. Овде су прве белешке, доксмо још били у Србији.

22 августа 1915. Рђавим општинским путем, преко Натали-наца, сгнжемо брзо у подножје брежуљка на чнјем се гребенуднже Кара1)ор1>ева црква коју је саградио краљ. Наш аугомобиллако се пење уз овај брег и ми улазимо у краљевско имање. То

је простр/но зе.мљиште, засађено младим дрвећем које још није



225

имало времена да порасте. ГТред „Двором” стајемо. Овај Двор је једна мала кућица, врло чиста, али једноставна и има само неко-лико соба. Унутра је све исто тако једноставно као и споља. Зи-дови су бело окречени без икаквих шара. Ипак је донесено нешто

намештаја из београдског Двора, тако да, поред све једноставно-сти, има извесне удобности н извесне отмености. Ту краљ станујесам с једним пуковннком и једним коњичким капетаном којикомандује гардом. Пуковник нас прнма и убрзо улазим код краља.То је старац с енергичном главом и са јаким белим брковима. Онноси војводску униформу. Има достојанствено држање и изгледау добром здрављу, али га је слух издао. „Чича”, како га фами-лиарно зову, има заиста гордо држање средине из које је про-

изашла његова породица и што он не крије, него се чак тимепоноси. Пријем је био ерло пријатељски. „Срећан сам што васвидим, казао ми је, јер ви сте добар пријатељ Србије и то стедоказали, бес Беча и Софије против вас најбољи су доказ. Аповрх тога, ви сте Швајцарац, ви сте из земље коју толико волнми где сам провео толико лепих година”. Фамилиарно улазн се уразговор. Разговарамо о рату и он ми прича неколико епизодаиз 1870. Говорећи о немачкој шпијунажи, он мн је испричао ову

причу: једног дана кад је бно са генералом Бнјоом, нанђе једанофицир који је казао да га је упутио генерал Бурбакн. Говорио

је врло добро фраицуски, али генералов ађутант је посумњао уњега и то саопштио генералу. Генерал је рекао да познаје офи-цира из младнх дана и забранио му је да га дира. Али ађутантније хтео да остане побеђен. Приметившн офнцнрове врло ши-љате чизме какве се ниеу могле наћи у Француској, запитао га је где нх је набавио. Овај место да каже да пх је скинуо са једног

мртвог Пруса, тврдио је да н.ч је набавно из Парнза. Кад су гаухапсили и нретресли, открили су да је то гроф де В. (Краљ севише није сећао имена), пруски официр. На питање зашто се он,као племић, понижава да вршн шпијупажу, одговорио је да јечаст шпијунирати за пруског краља. Кад су га диглн на вешалаон је умро вичућн: „Француске свиње, Прусм ће вас ипак погазнти!"Разговарамо и о Швајцарској и краљ ми прича своје стрељачкеуспомене. Он је члан „Аркбизе” у Женевн и учествовао је у готово

свима федералним и кантонским стрељачким утакмицама за времесвога бављења у Швајцарској. Он нма све медаље, пехаре и т, д.са ових утакмица и вади из цепа један сребрн сат са федералнеутакмице у Луцерну. Ои је такође одлазио на стрељачке вежбе

Спокеннц! 15



226

у Ивердону и на федбралне стрел*а*1ке-вежбе у Нешателу. Пнтаоме о стрелцима из њеховог времена, Жилиену, Лутиу и о нродавцуоружја Еберсбергеру из Женеве, и т. д. Ја се не сећам Лутиевог

имеиа и, да ме подсети, он мн каже: „Ви познајете месара изЖеневе који тако добро гађа”. Затнм он хоће да сазна шта радењегови стари познаници; Навил, Мартен, Ле Роајс, др. Мермо,Реверден и т. д. Он хвали женевску полнцију која је била увекврло предусретљива према њему. Како су његова деца ишла у

школу сасвим сама, Обреновићева влада је хтела да их отие, н, једпог дана, његов снн Ђорђе дође Ку1ш и исприча како је некигосподнн хтео да га поведе, пошто га је задржао на улици. Чим

је полиција била извештена, она је спречила да се не поновеовакве стварн. „Ах, ја бих хтео да Србија и Срби буду као Швај-царска и Швајцарци!" казао ми је он. „Како је ваша земља дисциплииована. Никад се не види да се полиција меша у манифесга-ције. Једна поворка пролази улицом и грађани се намештају уред на тротоару. Иије потребно да се мобнлише полиција. Например, у Енглеској Башти у Женевн стоје објаве које препору-чују цвеће н дрвеће пажњн публнке. Био сам свакодневно у тој

башти и, једног дана, посматрао сам како се нграју деца. Једанмалишан играјући се лоптом, бацио ју је у насад. Он трчи саојојмами и моли је да му је извади. Друго дете, коме се десио исгислучај, осврће се око себе да ли га нико не види, нрескаче лрекооградице и узима своју лопту. Најзад, треће дете лрескаче у насади поврх тога још трга неколико цветова. Био сам радознао чијасу ова деца. Сазнао сам да је првн бно Швајцарац, други Немац,а трећи Француз. Мали Швајцарац већ је имао поштовања за

закон! Ето шта нама Србима треба!” Говорећи о политици, Краљми каже да се свет сувише бави политиком у Србнји н да би билодобро кад би се њом бавио мање. Причајући о српској војсии,он изражава све своје дивл>ење за срлског војмика. „То је храбарвојннк који нма срца. Он је страшан у борби, алн пред побеђенимпротивником он све заборавља и види у њему само једно месрећностворење с којим ће поделитн своје последње пврче хлеба”. Онне зна ништа о свом снну Ђорђу који је на италијзнском илифранцуском фронту. „То је чудан тил. Кад је посетио једног ра-њеног пријатеља, био је љубоморан на њега због његове ранец, онда, не напушта више Београд док му једна аустријска гранатаннје срушила један зид на главу- Али он налази да то није до-СЈојна рана н одлази да буде рањен, бзбиљно овога пута, на



227

Мачковом Камену. Ишал сам да га сретнем у Взл>еву. Лежао јеу свом аутомобилу. Није говорио кишта, јер га је, вероватно,болела рана, али он је био задовољан што је рањен, Чудим секако се извукао из целе ствари. Један нилиметар дубље и био

би мртав”.Краљу Петру је досадно сасвнм самом, једино у друштву

са своЈнм ађутантом и својим лекаром. „Ја сам стар”, говорно ми је, „и мој син Александар ради место мене. Ја сом иа одсуству.Повукао Сам се да не сметам политичарима, алн досадно ми је".Причамо дуго и излазимо да пођемо према цркви. Наш разговорсе проДуЛсзва; „Јесте ли научили мало српски?” пита ме он. Намој одговор да сом нзучио неколико речи, и такође реченицу:

„Дајте ми чаша . . „Вода", додаје Краљ. „Не ракија”, одговарам.На то ми он држи малу дисертацију о томе како не треба питиалкохол ни пушити. „Гледајте”, каже мн он, „некада сам пушио80 цигарета дневно, а данас сам сасвим престао да пушим”. „Да,лли ви сте старн, а ја сам у најбољнм годинама”, одговорио самму. Пет сати је и краљ се пријатељски прашта са мном. „Идите

још да видите цркву. Ја бих радо ншао са вама, али ноге ми сетешко пењу уз степенице”, казао ми је он, одлазећи према својој

малој усамљеној кући.11 јуна 1917 (Солун). Био сам данас код Краља Петра. Ом

ме Је пријатељски примио у својој соби са голим зндовима којиннсу украшенн ниједном сликом. Ои је постарио. Лнце је врломршаво под брадом у облику лепезе. Иде тешко са два штапа.Ипак гиоја посета га радује. Причао ми је своје успомене пунадва сатп. Још слабије чује. Прнмораи је да се служи акустичкомцевн. Говори ми нарочито о Женеви и о својим успоменама којега за њу везују, Он је познавао цео свет и сећа се свих имена.Првн пуг је долазио у Женеву кад је бно још нежењен. Затим

је био са Бурбакиевом војском интерниран у Швајцарској. Алн онније хтео тамо да остане. Он је поручиик у штабу генералаБиљоа. У Вериеру предаје једном другу своју дужност и прокрадасе у један воз који је ишао за Шо-де-Фон и Нешател. Ту је купнограђпнско одело које је обукао преко своје униформе. Без запрекестигао је у Женеву и одсео у хотелу де Берг. Казао је да је Србин

и дп долази из Румуније, али хотелиер није хтео да му поверује,повукао га је у једну собу и открио франиуску уннформу, Ондаму је поручник КарађорђевпИ признао да жели да се врати уФранцуску. Хотелиер му је саветовао да не узима воз у Женеви,

15"



228

јер је станица пуна Немаца, него да иде колима до Ла Плена ида тамо седне на воз. Поручник, буду1>и краљ, не одлазн одмах,већ чека генерала Биљоа кога пребацује у Француску преко Ла

Плена. Затим чека у Женеви и на телеграфски позив генералакоји је стигао у Бордо, и сам исто тако бежи. Касније се вратиоу Женеву и тамо је провно више од десет година свога жнвота.Краљ ми каже да је 70—71 Женева била непријатељскн располо-жена према Французима, док им је Цнрих био наклоњен. За„Журнал де Женев” није било ништа лепше од Немачке, и МаркДебри, тадашњи његов уредник, остаје германофил до својес.мрти. У осталом, све „аристократске” н „јеретичко протестанске”

породнце имају слабост за Немачку. Требао је садашњи рат, пада се измени мишљење. „Јадна СрбијаГ продужава Краљ. „Ко-лико ли ће јој још остати становника после овог страшног рата?Србија ће се подићи, разуме се, али неће бити више њених старих,оних од добре шумадијске расе. У Америцн има резерва, алн имали их више од 100.000, н то са Хрватима и Далматинцима”.Док ми је тако говорио стари Краљ, његове очи биле су влажнеод суза. Било Је нечега узвишеног кад човек види овог старца,

овог мудраца који је могао да се одрече власти чим Је осетиода нема више потребне снаге, како жалн сачо своју земљу и неговори ништа о својим личним патњама. Стари Краљу, ти ћешостати једна од најплеменитијих фигура овог рата н служићешза пример свима правим Србима! Он живи као пустнњак. Устајерано и прави дуге шетње у „Сајд-Кару”. Затим ие излази вишецелог дана. Иедељом, иде који пут у цркву, али ие прима готовоникога. Ових дана, не излази никако, јер је његов мотоциклиста

у Италнји. Опраштам се и Он се извнњава што ме је задржаотако дуго „са својим старачким успоменама".

Петар I имао је велику радост да се врати у своју земљуслободан и победник, и да внди да су уједињенн, под његовнмсином, свн онн који говоре истнм језиком. Народно уједињењебило је цнљ његовог живота. Он је извршио свој задатак и угасиосе, усамљен, али колико велики! Он сада спава у оној цркви уТополи, далеко од бучног Београда новог стнла, у срцу Шума-

дије коју Је толико волео. Али ми остали који смо имали срећуда познајемо овог велнког патрноту који је био у нсто времевелики мудрац, мислимо често на ову лепу фигуру која Је ова-плоћавала све племените и великодушне осећаје рата за осло-бођење.



229

Мп имамо у Швајцарско,? Једну патриотску песму, спсвануу једном критичиом часу по земљу и која каже: „Синови ће биаидостојни отаца, развите се заставе, развите се заставе!” Син јебио достојан оца и, у његоврј руци, застава се могла гордо вити!

Александар Карађорђевић био је принц-војник који се, ни у једном часу, није хтео одвојити од своје војске и који је делиоса њом све патње, све беде, али такође и све славе, У овом ратукоји је дигао толике народе једие против других, била су самодва шефа државе који су тако радили: Принц-Регент СрбијеАлександар и Краљ Белгијанаца Албер. Историја, а нарочитонарод то неће заборавитн.

Принц Александар био је врло млад кад је цело бреме одго*ворности једног рата, какав свет није још никад видио, примиона своја плећа, Овај млади суверен храбро га је узео на себе идо краја није клонуо. Очеличен већ у балканским ратовнма, овајмладић у 26 години имао је искуство једног старца. Он је прошаокроз све несреће, али то га није учинило огорченим него сажа-љивим према несрећи других.

Најпре у Ваљеву, затим у Крагујсвцу и, најзад, у Солупу,принц Александар остао је у Главном Стану са којим је свако-дневнб сарађивао. Али он се није задовољавао да тако прати изпозадине операције. Он је стално одлазио од Ваљева на фронт,у прву линију, да се увери о свему. На солунском фронту он једелно своје време нзмеђу фронта и Главног Стана у Солуну. Уовој последњој вароши он је живео у вили једног богатог

јеврејског трговца у улици Мнсраки, внли иамештеној са грознимукусом. На фронту он је имао своју малу кућу — која је билашкола — у Бачу и своју колибу на положајима Јелака, положа-

јима које је бомбардовао непријатељ. Најзад, пре последњеофансиве, енглески генерал Мајлн поклонио му је једну дрвенуколониалну бараку, звану „бенгало”, коју је пренео у Буковик,на подножју Кајмакчалана, и ту се заједно сместио са ГлавнимСтаиом. Пешице и на коњу, могли сте срести прпнца Александрасвуда на положајима. Већином га је пратио само једаи његовордонанс-официр Трифуиовић, Аца Димитријевић, Трифунац,

Бошко Чолак-Ангић или Дамјановић.Имао сам част н ужнвање да будем на фронту често заједноса принцом-регентом Александром и он ми је рекао да сматрамњегов логор у Јелаку као „свој хотел”, ако туда будем пролазио.Сваки пут нашао сам га орна, једноставног, доброг друга. Шета-



230

јући пешице, принц је волео да разговара с обичнии војницимаи, ако су га сви српскн војници познааали, било је иного фран-цуских војника који су га сматрали за обичног младог луковника.

Тако једне вечери, у околини Јелака, принц је шетао са мном по јеловој шуми коју су помало искасапиле војничке секнре, Дошлисмо у логор тешне француске артиљерије. Војници су баш јелисвоју супу. Принц им се приближио и запитао да ли је јело ипиће добро. „Јесте, господине пуковниче”, казао му је наредник,..ако вам срце жели, заложите се с нама. То би нам чннило ужи-вање‘\ Принц, извињавајући се да није гладан, питао их је да ли је њихов „пинар” (вино) добар. „То је „пинар”, одговорили су

му, „није као бургундер”. „Ви много волите бургундер?” „Какода не волимо, али њега нема на фронту”. „Можда има”, казао јепринц и опростио се са војницима. После пола сата, један гардист је донео за француске „поалие” десет бутеља правог старогбургундера.

Регент Александар дао је својим војницима најбољи примерхрабрости. Непрежаљени Огист Воп, францускн министар завреме повлачења кроз Албанију, дао је о томе слику једноставну,али јединствене величине у свом делу: „Са српском владом”.Нека ми буде дозвољено да га овде цитирам:

„На плажи (у Медови), усред гомиле која врвн, пзмеђу за-вежљаја материала које француски морнари настоје до последњегчаса да евакуишу, Краљ и Регент седе на сандуцима. Из својебарке адмирал Трубриџ наредио је да нм се донесу столице и дугатрн сага они су остали тамо, причајући. 0 чему су разговарали?Шта размишљају у својим дугим ћутањима, речитијим од речи?Најносле, торпнљер је спреман и Краљ се може укрцати.

„Сви су бродови отишли, алн Регент је остао на албан-ској обали.

„Један део његове војске још је у опасности; он не напуштасвоје последње војннке којн иду путем према Драчу; њиховасудбина биће и његова.

„Он пролази, миран, усред њнх; њихова искушења ублвжава

његова појава; њихова сурова ресигнација очеличава његовухраброст! Болујућн још од последица једне операције коју је мо-рао издржати неколико дана пре напуштања Скадра, он се тешкодржи на коњу; каткад допушта да га носе. Једноставно, племе-нито, он прати своју војску на њеној Калварији."



Једног дана, у Битољу, управо сам био доврШио одлич&н

ручак код окружног начелннка Марјановића кад је дотрчао једанжандарм да јави да је принц-регент стигао и да се налази предбившнм аустро-угарским консулатом где је имао обнчај да од-

седне. Окружни начелник и ја одлазимо брзо да пређемо неколикостотина метара који нас раздвајају од консулата. Врата су наконсулату закључана, а никако не може да се пронађе кључ.Међутим проналазимо једна друга врата која су отворена. Регентме позива на ручак и, на мој одговор да сам већ ручао, он микаже да то не чини ништа, да могу увек појести неки залогај ипопити један вискп. Сместилн смо се у једној соби у приземљу,која није пострадала од бомбардовања. Али тек што смо сели за

сто, Бугаро-Немци почели су да бомбардују и њмхови пројектидиокружују кућу из близа. Радознао, нзиђем на врата коЈа воде убашту. Па да, иема сумње, гађају кућу. Бугарска шпијунажа јеактивна. Наједиом, Регент се створн поред мене. То није безопасности, гранате падају свуда и њихова парчад ударају у зидовенаше куће. „Височанство, треба се вратите у кућу, не треба остатиовде”, рекох. „Зашто? Ви сте ту, зашто онда не бих и ја остао?.’ 1

одговорио ми је он.

Принц-регент Александар бмо је прави друг према својимвојницима и својим официрнма. Колико лепих вечери смо провеликод њега, било у његовој кући у Солуну, било у трпезаријн, сагра-ђеној од дебала на Јелаку! Сваки излишан протокол био је изо-стављен. За његовим столом човек је сретао без разлике српскеили савезничке официре свих чинова. Често је било јако весело,

јер је Балугџић, министар Двора од 1917, стварао расположење,

а принц кадгод није мрзео да се прошали са својим гостима. Застолом је такође био по иеки пут у Солуну песник Иво Ћипнко.Човек од великог дара, Ћипико је био страховита циција и, узто, огромиа изелица који је волео добре ствари. Стога је пуштаосрцу на вољу кад је био позван код принца. Кад би се нагнуонад свој пун тањир, он ннје више видео ништа друго и није чуовише ништа. Али принц једе брзо и његова послуга је навикнутада доста брзо диже тањире. Требало је тада видети очајни поглед

којн је Ћипико бацао кад су су дизали тањпр који још није биопразан. Регент се сажалио на њега и иаредио да сваки пут кад јеЋипико ту, треба чекати док пе очистн тањир. Исто тако, је на-редио да се остави, после вечере, једиа бутеља Шартреза сачашом у једном дискретном ћошку собе да Ћипико може да пије



232

колнко хоће. После јела, било у Солуну, било на фронту у Бачуили на Јелаку, игра се „брим". Принц је хтео да ме научи, али

ја никад нисам ништа разумео, Каткад је бнло смешно гледати

играче „бриџа”. Принц Александар остајао је увек хладан, алиније било исто с другим играчима, капетанима Старчевићем иПетроннјевићем на пример. Ту су падали крвави прекори партнерукоји је учинио неку грешку.

Улога принца Александра према савезницнмп Србије ннјебила увек лака, напротив. У више махова, говорло сам о анти-патији, чак о отвореном непријатељству на које је наилазио со-лунски фронт код извесних савезника. Принц-Регент је био

приморан да се неуморно борл да би се добило бар што је нај-нужније да се може одржати фронт и, евентуално, да се моженапредовати. Врло слабо подржаван у свом напору за пропагандуи објашњење српске стварн од стране крфске владе, жалио самсе једног дана принцу Александру, говорећи му да сам донеклеобесхрабрен да се борим не против непријатеља него противинерције пријатеља који мене подржавају. „Јадни мој пријатељу”,казао ми је принц, „ја радим са.мо то н радићу то целог свога

живота. Сви мојн непријатељи заједно нису ми учинили ни поло-вину непрнјатностн колико су ми их створнли моји пријатељи'\Али Регент је имао мушко срце. И он је усвојио девизу француског„поалиа": „Савладаћемо их", и он их је савладао. Ето каква субила два велика српска ратна шефа, духовни шеф Петар 1 истварни шеф Принц-Регент Александар. Они су били достојнинаследиици великих српских краљева из Средњег Века,

Који су били њихови директни сарадници, војсковође? Већ

сам говорив о војводи Путнику на једно.м другом месту. Даопишем војводе Мишића, Степу Степановића и Бојовића, поновоприбегавам својим пнсмима с фронта, која, и данас, нзгледајуми да на.јбоље резнмираЈу све што могу казати о тим људима.

Писмо од 3 маја 1917. Војвода Мишнћ.„Светски рат је изнео у први ред известан број војсковођа.

Ипак тај број није толико знатан, као што бн човек могао дазамишља. То не значн да је савезннцнма, па чак и њнховим не-

пријатељима, недостајало способних људи. Они су их имали иимају нх још довољно, али ова способност, врло честа, управо јечнннла да је једном шефу било теже да дође на велики глас.

Србија, ова земља изванредних подвига, одликовала се та-кође по својим шефовима који су својим заслугама постали по-



233

пуларни у иелом свету. Ко не зна за име старог Војводе Путникакоји је, болестан, често спремао у кревету победничку акцијусрпске војске за време првог пернода рата? Име његовог наслед-

ника, генерала Бојовића, није такође непознато, јер благодарећивеликим делом љеговом организаторском таленту српске трупесу однеле такве победе које зачуђавају. Сви они којн су пратилиоперације на Балкану, знају такође какву је важну улогу играостарн Војвода Степа Степановић. Ћуталица, живећи само за својевојннке и своју земљу, он је извршио ствари које су за дивночудо. Најзад, војвода Жнвојин Мншић, ужнва у садашњем часуглас који иде далеко изван кадра Источне Војске.

Живојкн Мишић је тип српског ратника н не могу одолетиискушењу да покушам да нацртам смлуету овог шефа.

Нећу говрити о његовим војничким подвизнма. Онн који сеинтересују за војне олерације, знају његов удео у победама у

јесен 1914 и у победама које је извојевала српска војска предБитољем у току три последња месеца године 1916. Покушаћу дададем психолошку аналнзу овог човека који дивно оваплоћавасве особине својствене лепој српској раси.

Средњег стаса, са проседим брком, Војвода Мишић имаспољашност лепих сељака из области Колубаре, одакле је родом.Он је сељачко дете и оправдано се тим поноси, Живот га јеудаљио од мале очинске куће, сасвим беле усред зеленог воћњака.Војвода Мншић је најфинији и иајкултивисапији светскн човек,али његово срце је остало тамо на брежуљцима који окружавајулепу варош Ваљево.

Када је, крајем 1914, цео свет аплауднрао готово чудесној

победн српске војске, подвизима њених војсковођа, а нарочнтоМишићевим, он иије хтео ићп да се даде славитн по Београду.Он неће акламаиија, иако их је праведно заслужио, и он одлазида се одмара неколико дана код свога брата, сељака, усредзимског села.

Војвода Мишић је скроман и мудрац. Дубоко религиозан,али нимало затуцан, он је одличаи отац. Врло љубазан, примамногобројне странце који долазе да га потраже, и за свакога ималепу реч. Ипак он је повучен н открива своје срце само онимакоје сматра као праве пријатеље. И то је једна од одличних осо- 'бнна коју је наследио од својих сељачких предака.

То је диваи шеф, обожаван од својих официра и својихвојника. Он захтева строгу дисциплину, али такође уме да осоколи

/ *



234

све добре воље. Војвола је врло правелан и сви његови потчи.њенн, до најпростијег војника, знаЈу да ће он саслушати њнховежалбе, и да Ие, ако имају основа, праведно пресудити. Војвода

зна да једино шеф који може да рачуна на оданост својих потчи-њених, може да нзврши велике ствари. Он поступа са својимофицирима као са сарадницнма и прнјатељима, а ке као санижима. Ако се један од њих илн неки војннк истакао, он можебити снгуран да Не му његов војвода признати заслугу и да Нега иаградпти. Да ли је стога чудо да су сви приправин да се драгевоље жртвују за свог омиљеног шефа?

Био сам често са Војводом Мишићем на разним местима

где га је рат лриморао да разапне шатор. Имао сам увек утисакда се налазпм усред једне велике породнце. Једино велике војско-воће су способне да створе једно такво душевно стање, повољно,чак потребмо, за успех ратних операција.

За време битке, Војвода Мишић је миран. Његову краткуи одрешиту реч слуша цео свет, Кад га човек види како мирнопуши многобројне цигарете, има инстнпктивпи утнсак да овајћутљиви човек влада битком и да ће повести своје трупе ка победи.

Такав је Војвода Жнвојин Мишић. Правн српски типгодлично срце, човек више интелигенције и неукротиве енергије.Он има још једну врло велику особииу: умео је да остаие једио-ставан и скроман поред све славе коју му је донело његовобриљантно држање.

Писмо од 17 јуна 1917. Војвода Степа Степановић.„Налазим се у једном селу (Тресили) у оној великој изван-

редно плодној долнни која се зове Моглена. Моглена долазн одречи магла и, заиста, готово нема дана да немамо олују или дастрми планински врхови Кожуха, Ветреника, Доброг П о љ а , којиимају внше од 2000 метара висине, нису сакрнвени облацнма. Алиове честе кнше учиниле су земљу тако масном н плодном да наизвесним местима вегетација постаје готово тропска.

Наше село је гнездо зеленила. Дудовн, дивии етогодишњиплатанн, џнновски јасенови обелсжавају јавна места. Њиховежиле образују праве клупе и служе за почивање мушком мусли-

манском становннштву да тамо философира цео дан, пушећн ни-гарете и гледајући како промиче вода, сива од песка, у немирномпотоку који окреће примитивни сеоски млин.

Куће су окружене готово дивљим баштама. Једино дудовису нешто мало неговани, пошто се њнхово лишће употребљава за



235

гајење свиленик буба, јер то даје лепе приходе становницима којидају овим ннсектима три собе'у својој куКи, док се они збијају.са својом многобројном децом у четвртој. Јабуке, шд»иве, орасирасту по вољи, а лоза, са огромним врежама, вере се наврх њихи каткад потпунО покрнва јасенове који су виши од 2 0 метара.Дивље цвеНе, коприве, образује праве шуме и у крупном жбуњуса масним зеленилом блиста безбројно цвеће са жарким црве-нилом г̂епасПегв.

Иза цркве, готово сакривене огромним столетним дрвећеми окружене гробљем са раскошном вегетацијом испод које се невиде гробови, налази се школа, дуга бела зграда, примитивнограђена. Ту је штаб друге српске армије. Ордонансн долазе иодлазе, правећи се да не виде једног малог крепог старца којиради сам за једним сеоским столом, намештеним у хладовини. Нањему је каки-униформа, избледела од непрестаног прања, полавојничког н пола грађанског кроја. На мале мускулозне ноге обуо

је црне н сувнше кратке чнзме. На глави му је једна стариискаенглеска качкета, стара и извештана. То је човек шездесетих го-дина. Мален, дежмекаст, са ретком кратко ошишаном косом налобањи, он наличн на паланчанина-сељака нз варошице или села.Има мале беле бркове. а очи му се крију иза златом опероваженогцвикера. Алн кад скине цвикер, каквс живе, јасне и добре очиобасјавају лнце овог старца који се добро држи.

Овај чорек то је Војвода Сгепа Степановић, српски шеф,обожаван и поштован од целе војске Краља Петра. Он је мањепознЈт у иностранству, јер је сувише скроман и помало пустињак.Ратни дописници, ови велики ковачи славе, не приближавају му

се или ретко, и внше воле друштво других бриљантнијих и разго-ворнијих шефова. Али сви они којн су упућенн у војну и страте-гијску историју балканских ратова, знају какву претежну улогу

је у њима играо Војвода Степа. Зар он није био пред Једреноми зар њему Бугари не дугују своју најстварнију и најчувенијупобеду? У овом рату, виђамо га увек тамо где је посао најмучнији,и он је извојевао одсудне победе на Јадру и Церу, и, каспије, надПотјорековом војском. На солунском фронту поверен му је му-чан и неблагодаран задатак: да брани фронт Моглене и да нападаако је могуће, из равнице непријатеља, укопаног иа планинамаса страховито тешким приступом и чији врхунци су виши од 2 0 0 0

метара. Стари ратинк се дао на посао. Поред свих домииирајућихположаја Бугара, његове храбре трупе су већ на Котки, на 1850



236

метара* и он се нада да ће једног од ових дана пасти Добро Пољеи са њим цела линнја бугарско-немачке одбране до Прилепа, аможда н даље до Бабуне. Свакако то неће бити лако. Последња

. српска омладина још једном ће дати нове жртве на овим крше-витим висовима или у оним шумама у које око авиатичара, овогтако драгоценог помагача команде, не продире. Али она ћеизвршити пробој као што је то учинила на Кајмакчалану, СтепаСтепановић верује у победу оних који се боре за своју слободуи за своје право, и њему се хита да се врати у своју земљу.

Такав је овај вредни војник, али он и као човек није мањеннтересантан. Војвода је сељачко дете; рођен је код Београда на

бреговима Торлака и његово срце је остало у његовом маломродном месту. Као сви Срби од вредности, он је с правом гордшто је син оних сељака чији су подвизн задивили свет и који суизвршили оио нечувено повлачење преко Албаније.

Војвода Степа је осам.љеннк. Он воли да буде сам и да радина ваздуху. Први пут кад сам га видео, у октобру 1914 у Липолистуу Мачви, он се био „укопао” у неку врсту „блокхауса", направље-ног од сандука за муницију и без крова. Овога пуга он ради под

'дрвећем, седећи на једној столици за склапање коју су фабри-ковали довитљиви војници. Његови офицнри долазе да га сметајусамо кад је го апсолутно потребно.

Али ово одвајање Војводе од његових трупа само је прн-видно. У својим самотним шетњама он посећује све и види све.Он уме да са неколико кратких речи осоколи „своје војнике”. Јервојници су његови. Он живи само за њнх. Само зато да би се онимогли ускоро вратити у своје мале беле кућнце, овај старац

жртвује здравље својих последњнх година на нездравом фронтуЈужне Македоније.

Степа Степановнћ је мудрац. Он је посветио свој животсвоме позиву н својој драгој земљи, и он је презнрао почасти.Кад заврши свој посао, одлази пешице, лаганим корацима, дабаци мајсторски поглед на све оно што завнси од њега. Видимга где пролази сеоским сокачићима. Турска деца која говоре самословенскн и која су плава као Енглези, играју се у потоку. Војводасе зауставља: „Како се зовеш?" пнта он. „Ахмед Рецеп”, одговарадете, поздрављајући по војнички. Маршал се осмехује, помилујерумене образе малншана и одлази, замишљен, својим лаганимкорако.м. Његове добре плаве влажне очи гледају жарко вечерњенебо. Ои мнслн на сву ону децу која су остала тамо доле и од



237

којих многа нису више у животу. Један војник тридесетих годинапролази и поздравља. Шеф скида своју качкету на грађанскиначин и гледа га разнеженим погледом. „И ти си оставио децу урукама освајача. Јадни човече, да ли ћеш их видети?" изгледа

да каже његов поглед”.Пнсмо од 5 фебруара 1918. Генерал Бојовић.„Мала српска војска чека. Она чека тренутак кад ће јој стра-

тегијска ситуација на целом савезничком фронту дозволити да —са својим француским, енглеским и италијанским друговима, ко-

јнма се придружила и Грчка, најзад ослобођена од свог издај-ничког краља и његових вероломиих влада, — потисне Бугаро-Немце и да се победоносно врати у Београд. Она сада држи

поново освојене положаје у току врелих борбн у јесен 1916 и онасе слрема да задиви свет као што је то већ учннила на Јадру иЦеру, на Колубари и на Руднику, за време нечувеног повлачењапреко Албаније, на Редути и на Коти 1912, У тишини, њен ГлавниСтан организује реванш, реванш у коме ће подјармљена браНаиз Аустро-Угарске, Југословени којн су дошлн из Русије послехеројских борба у Добруџн, играти улогу и показати целом светуда је њихово место с ове стране; а не у војсци Хабсбурга, тевтон-ских вазала.

Ко је на челу тога рада за припреме? Један човек о комесе мало говорило, јер је скроман: генерал Петар Бојовић.

Упознао сам га у Пецкој у јесен 1914. Командовао је првомармијом. Казали су ми, показујући једну кућу: „Попните се папрвн спрат, ту ћете наћн генерала”. Пењем се; у једној врло једно-ставној соби, соби малог паланчанина у овом малом селу које сапомпом даје себи титулу „вароши”, један човек долази ми усусрет н, иако ме није познавао, стеже ми срдачно руку. Генерал

је средњег стаса, са још црнмм брцима на готово округлом лицу.Коса је кратко ошишана. Он мало храмље, јер је био рањеи кодШапца, где је за своје храбро држање одликован медаљом захраброст коју, ако се не варам, он носи једшш од свих велики.чшефова српске војске, Провели смо вече заједно и овај човек,тако једиоставан поред свега свога високог положаја, одмах ме је освојио, Блло је лепо јесенско вече н, кроз отворене прозоре,чули смо канонаду са Гучева и Мачковог Камена.

Већ у балканским ратовима, генерал, тадашњи пуковник,Бојовић играо је важну улогу. Оп је био шеф штаба прве армијеПрннца Александра, оне армије која је разбила Турке на Кума-нову, а Бугаре на Брегалници.



238

Године 1915, поново сам видео генерала у Крагујевцу, где‘је био додан ГлавнсУм Стану. Сретали смо се често у вече послерада. То су биле тада шетње кроз тај лепи иасмејанн крај, ра-справљајући о дневним догађајима и о будућности Србнје. Јер

Бојовић је ватрен патриота. Он је посветио свој живот својојземљи. Тако сам се изближе упознао са овим човеком и врлобрзо сам схватио да су његове три главне особине искреност,пожртвовање и добронамерност.

Овај храбри војник је благ, Нзегов глас, мало потмуо, готовосе никада не уздиже и његове очи које гледају право у ваше,имају нечега меланхоличног: то је носталгнја за отаџбином и

жалост за свима онима који су нзгннули за њену слободу. Гене-ралово пожртвовање нема граница. Он радн дан и ноћ. Али што је извео најлепше, то је његова одбрана Качаника приликом бу-гарског нападаја 1915.

Генерал Дамјан Поповмћ коме је била поверена одбранаКачаничког кланца, био се показао апсолутно неспособан. Трупе,деморалисане рђавим примером свога шефа, почеле су да попу-штају. У овој крнтичној ситуацији, принц Александар обратио

се на генерала Бојовића. Без часа оклевања, генерал се жртвује,узима команду над трупама, подиже морал и брани тако услешноове важие положаје да је осигурано новлачење главнине. Има лиишта теже за једног човека него да се прими једног задатка закојм, уцапред, зна да га неће моћи извршити?

Ето то је човек који стоји на челу припрема за последњнчин херојске српске драме. Са својим верним сарадницима ихрабрим шефовима који командују на фронту, он ће умети да

му даде срећан расплет. Свеједно, али колнка разлика измеђусрпских шефова који су једиоставни н другари са својим војни-цима, и шефова централиих сила, ових надувених ситннх племића

•који би се сматрали обешчашћени да једу за истим столом сапростим редовом?”

Кратко време иза тога што је ово писмо било написано,генерал, каснији војвода Бојовић, променио се са војводом Ми-шићем и извршио је, као командант прве армије, нобедничкуофансиву од 1918.

У горњнм редовима, показао саи какви су билн великишефови. Хтео бнх још изнсти силуету једиог мањег шефа, једногкоманданта пука чији опис налазнм у својнм писмима са фронта.Пуковиик Загорчнћ, командант 5 лука, где сам ја био „почасни



239

нарвдник , био ]е правн тип оне храбре гснерације војника којису створили Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца.

Писмо од 25 маја 1918.„У Солуну и у Вардарској долпни већ је вруКина као што

је код нас усред лета. Безбројни аутомобилн и аутокамнони дижуу вароши и њеној околини дебеле облаке прашиНе ко ј‘и чине да,нз далека, варош изгледа да ишчезава под једним велом жутог.дима. Алн на планини пријатно је, и највећи део српског фронтауправо се налази на нланини чији врхунци имају више од2 0 0 0 метара.

Јутрос сам напустио своју алпинску колибу, неку врстумалог блокхауса нз Фар Веста, да посетим 5 пук којн чува један

важан, тежак и кршевит положај. Крећем у друштво с једнимирнјатељем офицнром, на коњу, кроз борову и јелову шумЈ/, при.лично проређену војничком сикиром. Како је ова шума билалепа прошле године! Ту су Ј'едва продирали сунчани зраци. Данасона изгледа мршава и пањевн од некадашњих величанственихстабала тужно умиру под маховином и жбуннћима боровнице, којеће сунце да изгори. Рат не чини само огромно зла човечанству,од њега такође пропадаЈ'у шуме!

Онда напуштамо јеле да се упутимо једном врло стрмомкосом, обраслом буквама и засејаиом огромним стенама. Нашордонанс узима наше коње и ми почињемо да силазимо или, боље,да се клизамо по масном хумусу и трави пуној росе, За неколикоминута мн смо пред једном великом стеном. Заобилазимо Ј'е иналазимо се пред једном љупком баштом, врло малом и затво*реном вратима која су сва покривена јеловнм грањем. На неко-лико метара, једна мала дрвена кућица која се крије под надие-

сеном стеном. Пред њом један хладњак покривен зеленилом икроз њега човек може да ужива, кроз буково грање које чиниовај стаи невидљивим за непријатељске очи, у једној дивној па-иорами која обухвата један велики део фроита.

Један офицнр, још млад поред своје мало проседе косе,чека нас пред вратима кућице. Пуковник Загорчић је леп човеки племенита појава, прави српски тип. Његове насмејане очи,његове две раширене руке, говоре нам одмах о уживању које

осећа овај командант једног пука храбрих војника кад угледагосте, Бога ми, доста ретке тзко иа домак непријатељу. Али ко-манданг не би био Србин кад не бн одмах знао са којом врстомљуди има посла. Да ли је гост једна од оних мрзовољних особа,

Ј



непријатеља весеља који мисле да је потребно, чак за време рата,да праве пропаганду за трезвеност као енглескн генерал пренеки дан?

Традиционална церемонија дочека са здравицама даКе му

решење проблема. Потпуно умирен ресултатом овог пријема, ко-мандант лушта срцу на вољу и његово добро расположење по-стало је легендарно међу свима онима који су му се приближили.Нико није видео овог официра утученог н његов полет врлочеститог доброг срца често је подржавао цео његов пук у најте-жим тренутцима, нарочито приликом повлачења преко Албаније.Ево где стиже његов штаб који ће да подели ручак с нама. Ту

је̂ командантов помоћник. Он није толико експанзиван као његовшеф, али то је једна од оних природа нз кога бије честитосткарак.тер§ и природна доброта. Затим лекар пуковског превија-лишта, Један Рус који је са Србима од првог балканског рата.Обдарен јед-Ним врло срећним темпераментом, полиглот који умед^вко да прнча, његове очи се замрачују од времена на време, јер му увек памет издајство његове земље и, иако волисвоју земљу, срамота га је. Словеи до сржи, он је нашао код Срба

праве шефове своје расе. И онда, има још неколико младих офи-цира, резервисанијих, очигледно задовољних да служе под једнимтако срдачним шефом.

Седамо за сто. Ручак којн јс спремио на српскн начин једанкувар војиик, одличан је: супа са резанцима, а пре ње традицио-налнн „ор д’еврм: бео сир, млад лук, шунка; кувано месо, печено

јагње са салатом, пита и једна добра торта са чоколадом. Не једе се баш толико рђаво тако близу Бугара! Свс је иокнашено

црним и белнм внном и, нарочито, шампањем, За време ручка,док разговор ннкад не малаксава, војник-циганин Мика разо-нодио нас је својом виолином и својим певањем. Ето још једантип српске војске! Он је храбро чипио своју дужност у рововима,али кад узме у руке своју виолипу и кад је у друштву, постајеуметник-циганин који свира све на памет, удешава мелодије насвој начин и по свом темпераменту. Свнрајући меко он вам ссприближава мачјим покретнма и обавнја вас својим умиљатимпогледом.

Ручак је завршен, али друштво је сувише лепо да се такобрзо прекине весеље. Поново се селимо под хладњак и уз звукециганске виолине продужавамо да тражимо флаше. Командант

је срећан. Да покаже своје задовољ’ство, он лепи, по старом



241

српском обичају, банку од 10 динара Мики на чело. После поднеизмиче усред пејсажа покривеиог свежим зеленилом и натопљеногсунцем. Бугари су мирии, али спремљено им је једно мало изне-нађење. Кад су сунчани зраци постали сасвим коси, пуковник нас

води на своју пуковску осматрачницу — на неколико стотииаметара од непрнјатељских ровова. Једва што смо се тамо наме-стили, канонада почиње. Поставши једино војник, командантиздаје наређења. Кад се све смирило, враћамо се у стан, пијемочашицу за срећан пут и одлазимо, праћени жељама пријатељакоје остављамо очи у очи с непрнјатељима. Да ли ће они битисви ту, кад се будемо враћали у Београд ови весели и добридругови код којих зао удес није могао сломпти добро ра-

сположење?

ПОБЕДОНОСНА ОФАНСИВА ОД 1 9 1 8

Белешке из мог дневдика

8 септембра 1918.Одлазимо из Солуна у 6 и по сати ујутро. Време је леио и

Мартин, мој енглески шофер, добро јури с нашом камионетом.Нешто после 8 сати мн с.мо у Вертекопу, где одлазим да стегнемруку капетану Бранку Вукосанљевићу који се вратио као шефсскадриле. Ои поново лети, али не може више да подигнс својурањену руку. Каже ми да је код њих све спремно. Фронт другеармије где ће отпочети акција, фронт који има само 12 км. дужине,има 129 авиона на сво.м расположењу. Хоћу да прођем преко Бу-ковика да поздравим Принца Александра и војводу Мишића.Одмах иза Водена прсле су нам две гуме у исти мах и због тогасмо били принућени да се зауставимо, што нас је одоцнило. Дасе иде у Буковик, треба узети, после коте 605, стазу у равницидесно од великог друма. Најпрс раван, врло прашљив и достарђави пут иде касннје врло јаком узбрдицом. Ново прскање гуме,али, поред свега тога, стижемо мало пред подне тамо где

смо пошли.Буковик је просто један логор са колибамз и шаторима у

буковој шуми која је уосталом доста проређена. Принчева „кућа*1 је један индијски „бенгало" који је послан из Индије и који је

принцу дао генерал Мајлн. Унутрашњост је врло удобна са бањом.16

Споменица



242

Принц ме прима, као н увек, као старог ратног друга и пита мешта има иова у Солуну. За столом је и Војвода Мншн1» и једанархимандрит који се нарочито стара о грађењу цркве на Кајмак-

чалану. После ручка, остајем најпре са Принцом Александром којими показује своју колибу и говори ми о циљу операције. Требапомоћи фј>онт окуке Црие до Кавадараца у долини Вардара.Српска војска има главну улогу у овој операцнјн, али њој помажуФранцузи и, чак, и Грцн коЈи дају два пука, један на Груништу,а други на Скочивнру. Само ови пукови су из области Патраса,куле германофнла Теотокиса. Морало је бити стрељано достанојника. Да ли ће се пристојио борити?

Казао сам Принцу да сам убе!>ен да ћемо, ако дођемо доКавадараца, стићи до Београда.

Одлазнм сада да мало пропрнчам са Војводом Мишићеми кажем му свој нлан да останем са моравском дивизијом завреме операција, пошто она има да врши гоњење после пробоја.Војвода је споразуман, али налази да се сувнше нзлажем.Објашњавам му да је то корисно. Ои чека генерала Франшед Епереа који треба да стигне у 15 сати, и ја се рашавам да одмах

одем за моравску дивизију.Пошто сам поздравио Калафатовнћа, ПешиКа, Николића

и т. д., силазнмо инз Буковик који се налази готово на 19ШЈ метарависнне, и узимамо лут Горничево—Бањнца. Аутомобил јури врлобрзо и ми преваљујемо тај пут за 3 н по сата. На Јелаку налазнмБслпћа и прву армију која је већ обавештена о момо доласку.Белнћ је врло задовољан. Франше д’Елере, пошто је обишао цео

фронт, дошао је јуче у армију и изјавио јс да су, од свнх са-везничких војска, мајбоље нзвршили прнпреме за офансиву Срби,а нарочито прва армија и њеп штаб. Белић ми је објаснио гдесе иалази логор штаба моравске дивизије, мало даље од дринске,на Султанији Кулбелери. Убрзо смо на подножју косе Сулганије,где налазим каиетана Милншића. Сви пријател»и из моравске дн-визије задовољнн су што ћу бити с њима за време операција.Они ме назпвају дивнзијском ,,маскотом”. Смештамо се под малнмшатором, очекујући догаћаје. Лоручник Вујнћ, мој друг н „ордо-нанс-официр" задовољан је што је далеко од Солуна и његовеврућине.

9 септембра 1918. Преко ноћи било је врло јако и дуго бом-бордовање коте 1050 или Бнтоља. Идем да видим авнонске вежбева споразумевање. Са једне висоравин блнзу нашег лргора војницк’



243

бележе гтријатељске н непријатељске линнје. Они се споразумевајуса авионом л о м о 1 ј у правоугаоника и троуглоиа од белог платна.Јсдна зелена ракетла коју нушта авнон, значи: разумео сам; црвенаракетла: где сте? и т. д. Авнон саопштава бежичном телеграфнјом

или депешом штабу шта је видно. Још сам једном посетио ЧикаЉубу (пуковиика ВучнЈ̂ евића, команданта артиљерије моравскеднвизије) и ои ми показује размештај својих многобројних топова.

Бугари Бе имати једно изненађење. Онн знају да је моравскаднвизија напустила Груниште н да је иза дрннске днвизије. Алиоии верују да ће заморене Србе заменити Грци. Они су очекивалиофансиву до 1 септембра, алн сада у њу внше не верују. Онитакође уображввају да су Французи, пошто немају доста топова

на свом заладном фронту, покупили целу своју артиљерију одавде,тако да Срби немају довољно артиљернје! Најзад, бугарскивојници су решили да остану до 10 септембра и, ако дотле њнховавлада не закључи мир, они ће просто да напусте своје ровове ида се врате кући. Фердиианд се вратио у Софију. Његова „дипло-матска болест” излечена је. Извесно је да су га Немцн послаликући да заустави више-мање револуционарне покрете којн узи-мају маха у Бугарској.

После ручка, одмарамо се. Око 15 сатн оно јако карактери-стично звиждање гранате која долази, обавештава нас да насБугари бомбардују. Граиате падају сасвнм близу логора. Једнаод њих распрскава се на неких 50 метара од нашег шатора ипоснпа га земљом н ситннм шљунком. Склањамо се нза једкеведике стене и, са Мнличнћсм н осталима, критикујемо га1)ање.Бугари избацују двадесетак граната од 105 и опда се ућуте. Одла-зим са Вујићем да посетим дринску дивнзију која је сасвим близу

нас. Гу сам видео пуковника Смиљанића, пуног наде у операцнјекоје ће почети. У осталом, цео свет гајн ту наду, и офнцири нвојници. Не говорн се иншта мање нсго да се стигне у Србију ну Софију. И ја то верујем, али неки мисле да би то значило нћимало пребрзо на посао н да би се то могло деснти само онда кадбн Бугари, обузети паником, напустилн све. У сваком случају,морал трупа је диван.

Капетан Влада Стојановић био Је да присуствује открнвању

српског споменика погинулим војницима и официрима моравске'дивизије, на Груништу. Он нам прича што је тамо видео. При-сусгвовали су француски генерал Транис са француским офицн-рима и војницима, Била је такође и једна делегација грчког пука

16*



244

са Груништа. Французи су добри према сеоском становништву,док Грци желе да водћ пропаганду. Они питају сељаке шта су:„Грци?” Ови одговарају: „Били смо Срби и то ћемо и остати”.

У току ноћи, у два маха, чула су се огромна бомбардовања одстране Битоља.10 септембра 1918. Опет смо били бомбардовани, али по-

ловина бугарских граната не експлодира. Да ли Бугари желе дасе курталишу своје старе муниције? Дан очекивања. Сутра ћемопоћи напред. Најпре је било решено да пођем с командантомдивизије на Милетину Косу, близу старог логора дринске диви-зије. Али већ има много света на том месту и, поврх тога, Бугари

су ту усредсредили сву своју пажњу и они ће приметити мноштвол>уди који буду долазили с нашим логором. Жели се да се огра-ничи особље. Једино ће тамо поћи пуковници Грујнћ и Јуришићи капетан Влада, док ће остатак штаба логоровати на лево одМнлетиие Косе,

Пре неколико месеци упућено је неколико људи у окупирануСрбију. Они су се вратили нстим путем преко соколских положаја.Њих је допратила једна млада жена из Крушевца. Како су м о ј л и

да прођу? Биће занимљиво да чујем што причају.Ђоко Грос-Ђорђевић, командант коњичке дивизије, вечерао

је с нама. Његова дивизија је спремна за гоњење.

11 септембра 1918. Као обично, јутрос нас бомбардују, алипоново већина граната не експлодира. Пуковник Смиљанић шпл.еио мене да видим особе које су се пробиле из Крушевца. То пнјешест људи, као што је било речено у почетку, већ четири човекаи једна млада жена. Једног од тих људи послао је Главни Сгани он је прошао преко бугарских линија на Соколу. Стнгао је доКрушевца. Сада се вратио и довео са собом свога старог 63-го-дишњег оца, два друга Србина и једну младу учитељнцу, Љубицу.Она ,1е дошла до нас обучена у женске хаљине. Има толики људикојн је запиткују да не могу да тачно сазнам како су успелн даизврше ово бегство. Знам само да је трајало месец дана и да суизбеглнце прошле бугарске линиЈе за време једног српског „ба-ража”. Изгледа да је млади комита из Главног Стана представиосвоја четири друга као сумњиве личности које мора да спроводн.Све то ми изгледа још помало магловито. Извешћу ствари начистину, чим будем имао времена. Дотле, све петоро ми је по-тврдило оно што смо већ знали о понашању Аустро-Мађара уокупнраној Србији,



245

Кад сам се вратио у логор, епаковао сам свој пртљаг, јерћемо вечерас да крећемо. Бараћ, онај честити Бараћ из свнх не-заборавних похода из кампање 1916 и 1917, спремиће нам логор.После ручка, пошто су наши шатори далеко, смештамо се како

можемо за почивање, и ако смо били поново бомбардовани, Ве-чера у 17.30 часова, а у 18.30 часова крећемо, пуковник Грујићи пуковник Јуришић за Милетину Косу, а ми да сиђемо у малудолину на подножју Сртније Косе. Приступ нашем логору је достатежак. Приморанн смо да иде.мо кроз поток и да квасимо ноге, јер треба да водимо за собом своје коње. Ипак, спава се врлодобро у нашој долини.

12 септембра 1918. Цео свет мисли да је ово дан артнље-ријске припреме. Стога мајор Бора (Ристић), капетан Таушановнћ,Вујић и ја одлазнмо у шест сати да тражимо једну осматрачницуда гледамо ову припрему коју ће вршити готово 700 топова свнхкалибара. Пењемо се према Белом Гродлу. Пред нама је јелнагрупа стена, која нам изгледа погодна за иаша осматрања.Узбрдица је стрма и кад смо је савладали, утврдили смо да сеодатле види само један део фронта. Боро жели да види вишеи предлаже да се попнемо до Беле Стене која је пред нама. Пењем

се са њим, а Вујић и Таушановић желе да пођу за нама. Стрмнна је поново велика. Сам шљунак. Одозго, са неких 2000 метара,човек има леп изглед на цео фронт прве армије. Наша два друганалазе да је ово верање врло мучио н снуштају се ка нашимстенама.

У 9 сати почиње бомбардовање, али оно није нешто наро-чито. То је бомбардовање као што сам га видео стотинама пута.Бугарн слабо одговарају. У подне све је свршено. Мислимо да

ће бомбардовање поново почети и шаљемо ордонанса да нампотражи нешто за јело. Али два сата пролазе без паљбе н мичекамо, опружени у трави. Пролази 15 сати, па 16 сати, а бомбар.довање не почиње и, најзад, у 16 и по сати ми снлазимо. Заиста,данас нема внше ништа. Изгледа да још није куцнуо прави час.у 17 и по сати ми смо у логору и ја се купам у потоку. Всчерамовесело, очекујући догађаје.

13 септембра 1918. Одлазнм у 7 сати са мајором Бором

Ристићем да посетнм команданта дивнзије. Јутрос је све мпрно.Очигледко, јуче још није била артиљеријска припрема. Идемодрумом за Милетину Косу. У бригадн дринске дивизије, заустав-љају нас луковник Костић и гтуковннк ЛазаревиК да узмемо



246

слатко и кафу. Одлазнмо затим у дивизију која је размештенаниже у шуми. Ова господа су добро уредила логор за себе. Имајуколибе које су укусно направљене.

Пошто сам лоздравио команданта, разговарам са Јшефомштаба Јуришнћем. Он ми каже да ће се артиљернјска нрипремаизвршнтн вероватно прекосутра, а нападај у поиедељак. Он хоћеда дођем на његрву осматрачницу за нападај. Посетили смо овуосматрачницу н одлазимо пешице да лронађемо своје коње убригади. Бора још хоће да прегледа нашу осматрачницу коју јензабрао за припрему. То је редута иа врху Милетине Косе или,боље, то су ровови ове редуте. У 11 и по сати вратили смо се улогор. После подне не идем ни за каквим послом, већ се купаму брдском потоку. Вече проводимо у шуми у причању.

14 септембра 1918. Иоћас је почела канонада и ја сам сепробудио усред артиљеријске припреме. Мајор Бора долази помене да пођемо на нашу осматрачницу па Милетиној Коси. Коњису спремни и ја одлазнм с Бором, ВујиНем и капетаном Тауша-новиНем ускнм путем за Средњу Косу. Ватра је веН жива. Кад

смо стнгли на угао који чини Милетина Коса са Средњом Косом,примораии смо да вратимо своје коње, пошто Бугари бомбардују;пут. Стнжемо пешице без сметње до редуте и спуштамо сеу ровове.

Али видик није бог зна какав. Види се само један део фронта:Рововска Коса и њена околииа. Поврх тога, тек што смо сесместили у рову, мпоштво батерија, расноређених око нас, по-чињу да снпају ватру и све ове гранате пролазе изнад нашихглава. А Бугарн одговарају; „мармите” пљуште свуда око иашегрова. Ипак, доста удобно намештен, уживам доста у овој ситуа-цији. Она је заннмљивз, јер човек може да добије појам о над-моПностн српске артил^ерије. На шест српских граната Бугаришаљу само једну. Грмљавнна је огромиа. Од времена на времебацамо поглед изнад рововског бедема. Велнке гранате распрска-вају се као водоскоци у бугарскнм рововима. Чудо мн је штоне виднм авионе.

У Н напуштамо свој заклон да се вратимо у логор наручак. Данас је слава капетану РадојевиПу н ми је скромно сла-вимо. После ручка, мајор Бора и ја одлазимо иа коњима за БелоГродло да видимо шта се дешава на тој страни. Пењемо се.брзо.Остављамо своје коње на подножју врха Гродла и веремо се донајвишег врхунца са његовнм стењем које се бели из далека.



247

Лежећи потрбушке, јер нас виде са бугарских положаја, имамопред собом изванредан призор. Цсо фронт прве и велнки деоФронта друге армије налази се пред нама обасјан лепим маке-донским јесењнм сукцем. Канонада бесни — права страхота! Димод експлознје ствара прави облак, Бугарн одговарају тегс врломало. У осталом, онн изгледају дезориентнсани, јер су, већ јутрос,пуцали у ветар и, за време целог нашег поврзтка са МилетинеКосе, пратиле су иас бугарске гранате од којих је једна лалаблизу француске батерије, на мало одстојања од нашег логора.На Соколу гори шума. Од времена на време, наши гађају вишеу позадину да туку непријатељске резерве. Од Битоља до Ко-жуха траје непрекндна канонада. Спуштамо се у 17 сати н дола-зимо доста рано. Паљба траје целу иоћ. Сутра у јутро гранатеса сагушљивим гасом пре нападаја.

15 септембра 1918. Целе ноћн грмио је топ. Одлазим у 7 сатиса Бором на Милетину Косу код пуковника дивизијара. Одлазимоса коњима, али не на коњу, јер- до друма, требало их ]е водитпза узду. Кад смо стигли до овог велнког пута за Милетину Косу,приметилн смо да га туче бугарска артиљерија. Стога, после не-колико стотина метара, вратили смо своје коње у логор и про-дужили пут пешице. Пред чесмом на Милетиној Коси, леже двакоња убијена од бугарске гранате н једна француска кола, сваразнесена, док Бугари и даље бомбардују ово ћоше преко когаживо прелазимо. Готово је опасније ше-тгти се овако него остатиу рововима,

У бригадн налазимо нотпуковника Гајића из 3 пука. Ј-Беговивојници станују на лревијалншгу дринске дивнзнје, које је ева-кусано. У 8.45 часова ми смо на осматрачннцм штаба моравскедивизије, где сазнајемо да је 6 лук дринске дивизије заузеоврх Сокола. Француски 120 пук заузео је прве линије ДоброгПоља. Сокол, са стране према првој армији, још увек је у бу-гарским рукама. Чим Сокол буде сасвим заузет, дринска и ду-навска дивизија напашће Рововску Косу, али потребно је да сепре тога заузме Сокол да се онемогући да митраљсзи бијунападаче с бока. Операције на Соколу напредују полако збогкршевитог и тешког терена.

Бугари, нервозни, праве бараж за баражом. У 11.28 часова,бојећи се нападаја, оии пуштају ракетле и чнне један нови стра-ховити бараж. Митраљези клокоћу. Ручамо и све је мирно зато време. али у 13 и по сати отпоче једно страшно бомбардовање

Г



248

прсма Градешници, Превоју и Веси. То је ломешано са пушчаноми митраљеском паљбом — цела ствар траје до 15 сати. Да ли јето нова артиљеријска припрема за нападај? Једна српска патрола

пење се на Весу јаругом Градешничког Превоја. После десетминута, бугарска мнтраљеска паљба и бараж. Стиже вест да суГлавица и кота 1765 заузете и да има много заробљеника.

Бугарска артиљеријска ватра продужава се н цела долнна је пуна дима. То још није напад, већ само једна лажна узбуна.У 16.15 часова српска ватра се помало стишава и у 16.45 часовавиди се како се пењу уз Браздату Косу пешаци дунавске дивизије,Ракетле, жесток бараж. права паклена ватра, и наши су примо-

рани да се' врате одакле су пошли. У 18 и по сати метци се про-ређују н ми се враћамо у логор, испраћени једном гранатом коЈа

се котрља низ планнну. Ова господа из штаба помало су поти-штени због неуспешног нападаја на Браздасту Косу, али они сенадају да ће то сутра поправити.

16 септембра 1918. У 23 сата Бугари су евакунсалн РововскуКосу и све положаје до Старовине Редуте. Дунаиска н дринскадивизија иду за њима. Пуковник Јуришић јавља ми да је КозЈ'акпао. Устао сам рано и тражим од луковника да ми даде коња иордонанса да пођем на Рововеку Косу. Наређују да ми се оседла

један коњ н ја одлазим јаругом испод старог логора петог пука.За 30 минута стижем на Беле Воде, н 40 мннута касније долазимблизу највише тачке Косе. Ту остављам ордонанса с коњима и,преко ровова и бодљнкавнх жица, пењем се на врх.

Артиљеријска ватра и рововци све су испретуралн. Бодљн-каве жнце и коље испресецани су, ровови оштећени илн сравњениса земљом. Сретам једног познатог артиљеријског офицмра и,са њнм, одлазнм да обиђем места која су напустили Бугари. Онису ту све оставили: пушке, муницију, самоваре, фотографске апа-рате и т. д. Њихов одлазак морао је бити права паника. Има малолешева и неки су без ране. Дејство наших загушљивих гасова!Мерзерн су још у четвороугаоним рупама од бетона, дубокимаоко трн метра. Бугарски заклони су прави тунели у облику полу-месеца, подупрти балванима и издубени у стенн. Колнбе су одбетона. То је колосално! Топовн су још у лоложаЈ'у са своммуницнјом поред њих. У једном заклону налазнм мачку која бежииспред мене. Али какав рђав задах у овнм колибама и заклоннма.Осећа се да су ти људи билн ирљави.



249

V 10,15 одлазим да потражим свога коња да се спустимистим путем, При доласку срео сам праве бугарске заробљеникекоје спроводе. У 11 сати сам у логору где ручамо брзо да пођемода разапнемо иаше шаторе напред. Силазимо без незгоде и стално

сусрећемо артиљерију која мења положај, и коморџије којн идуза својим пуковима. Цео свет је добре воље. Кад смо стигли наБеле Воде, остављамо ту коње да се попнемо пешице стазом заГрадешница Превој. Сусрећемо први пук који ту логорује дакрене иоћас у прву линију. У кланцу Градешница Превоја видимосрпске трупе где се боре већ много напред. Пукови пролазе,најпре први. Пуковници Николић и Поповић и други офнцирндолазе да се с нама поздраве. Доводе заробљенике. Међу њима

се иалазе немачки артиљерци и командант 28 бугарског пеша-дијског пука који се дао заробнти са целим својим штабом.

Око 18 сати силазимо на Беле Воде да ту проведемо ноћ.И трупе иепрестано пролазе. Пешадија радо помаже артиљеријида изгура своје топове по прашњавој стази. Војницима лииа сијајуод радости. „Хајде у Србнју!” говоре они коњима који теглес муком. Сви верују да ће са овога пута вратитн кући. Око нашеглогора бнвакују трупе н ја одлазим да се кроз њнх прошетам

после вечере са мајором Бором. Свуда се пева. Поново се про-певало! неки војници извадили су своје виолине и свирају коло,док други играју. Атмосфера слути на победу.

Још одлазим да видим заробљене бугарске официре. Ониседе око једне велике ватре н ја разговарам с једннм од њнх, са

једннм младићем који је четири године студирао права у Паризу.То се види по његовој спољашности, јер изгледа миого бољенего осталн. Питам га шта он, као човек који је свршио права у

Француској, мнсли о ономе свему што је урадила његова влада:рекрутовање Срба, покољ заробљеника и т. д. Он не зна како даодговори и извињава се што су, по овпм питањима, „ммшљсњаразличита” . Ја му примећујем да се може сматрати срећним што је заробљеник Срба, а не својих сународника, јер би га ови убили,као што су поубнјали српске заробљенике. Он мн признаје да јеу Србији вршено рекрутовање, алн додаје да ове рекрутинису борци.

То је била идеална ноћ. Мола долина је поплављена сребрноммесечином и свуда пламте велике ватре око којих се греју војшшн.Нико се више не крије и нема више топовске музике. Ми смона путу за Веоград!



250

17 септембра 1918. Полази^о с Велих Вода у 6 и по сати.Прешаиши Градсшница Превој, ми смо у зони коју су још јучедржали Бугари, Свуда констатујемо одлично дејство српске арти-љерије. Исто тако, свуда констатујемо журбу са којом су Бугари

нанустили своје положаје, остављајући муиицију, комору и т. д.Пут, у почетку доста рђав н прашљив, постаје затим доста леп.Сусрећемо други пук у покрету за положаје и пролазимо поредправих села од земуннца, бога ми, јако дивно нвпрзвљених. Око9 сати стижемо у Ђвор, одличну осматрачницу на 1255 метарависине. Одатле видимо први пук окупљен на једиом гребену икоњицу на Лабиници. Бугари још држе Кучков Камен и ннжевисове од њега. Трећи пук напада на ове висове, а југословенска

дивизија на Кучков Камен. Испред нас једна брдска батерија пуцана бугарске положаје.

Пошто смо се ориентисали, силазимо у долину да се Пењемона побочне висове Козјака. Пролазимо поред мале циглане којусу вероватно створилн Немци. Пењање пролози без незгоде, поредсве стрмине косе. Шума гори на више места. Пењемо се непре-стано до тачке 1369. Пред собом видимо трећи пук, блнзу гребенабрега, спреман за напад, али он неће кренути пре 15 и по сатипосле подне. Југословени огорчено нападају Кучков Камен, алине могу да га заузму. Бугарска артиљеријека одтра је доста живана овој тачци. Први лук пролази и иде право према КучковомКамену. Док ручамо на травн, једна брдска батерија подешавасвоје гађање поред нас.

Око 16 сати, Југословени наладају поново, а од своје странепрви пук исто тако покушава да напада путем, али Кучков Камеи

ће тек пасти у 18 и по сати кад му је треНи пук дошао као поја-чање. Ситуација мора тамо бити мучна, јер видимо путем једвнтоп који бежи. Најзад у 18 и по сати сви објекти су заузети.Спуштамо се и полазимо, пошто је ноћ већ нала, преМа нашемлогору за који је место врло рђаво изабрано од стране поручникателефонисте. Срећом, време је лепо, а Бугарн у повлачењу, јер,без тога, они би нас извесно бомбардовали на нашем готовоголом брегу. Видео сам доста бугарских заробљеника и, међу

њима, неколико официра. Разговарао сам с једним од њмх. Онима потиштен нзраз н не верује више у бугарску победу.18 септембра 1918. Провели смо ноћ доста добро на нашем

брегу којн је оголео од пожара. Устзјем рано и мајор Бора мемоли да нспитам једног немачког заробљеника из 3 батаљона



251

саских ловаца. Он ми каже да је био у немачком логору кодВелеса кад су их хитно позвали пре десет даиа „,јер је фронтпробнјен” . Међутим, у том тренутку није било апсолутно ништаод свега тога. Одлазимо за Кучков Камен. Свуда поред добро

иаправљеног пута немачки логори са иемачким патписима. Видисе да су били господари! Брижљиво намештене земунице још су(пуне сваковрсних ствари. Они су све оставили.

Приближавајући се Кучковом Камену, наилазимо овде-ондена немачке лешеве. Велика активност на самом Камену. Превијајупријатељске и непријатељске рањенике> Пролазе пешадијски пу-кови и артнљерија, коморџије се дозивају, а један црнац нз коло-ииалног пука шета се, озбиљан, међу Србима као победник. Одла-

зимо све до Селке, где смештамо свој главни стан. Ми смо начелу дивизије. Први пук долази одмах иза нас и иде да заузметерен, заједно с 3 пуком, до Градншта, Овде внше пема отпора.Бугари су с друге стране Црне Реке. Стиже коњичка днвизнја.Она ће ићи још данас до Кавадараца. На Разим Беју Бугари себране с друге стране реке. Пуковннци Ђорђевић и Чолак Антнћдолазе да се виде с нама н причају нам шта су видели. У Бело-вишту, приликом доласка српскнх претходница, сељацн су се

борили уз њих против Бугара. Ево једног лепог доказа колнкосу Македонци Бугари! У Полшншту, пре одласка, Немци и Бу-гари су се опасно побили и Немци су довикнули Бугарима:„Свиње! И треба да вам Срби уђу у СофијуГ' Леп склад измеђусавезника!

У 17 сати одлазим на коњу за Кучков Камек- али и сувише је касно, нисам могао да се попнем на врх и враћам се у логор.Свуда шуме запаљене. То је последнца бомбардовања и војничке

лакомислености. Французи нападају код Бнтоља, а Енглезн надојранском фронту. Бугари ће свуда да попусте.19 септембра 1918. Пуковници Грујнћ и Јуришић одлазе

рано на положаје. Одлазим пешице на главицу Селке, где је сјајнапанорама. Човек видн сасвим изблиза голе и стрме планине наленој обали Црне. Трупе наше дивизнје већ су добро поодмаклеи поједини одредн већ су с друге стране реке. Остајем попрнлнчнона овој лепој осматрачиицн и онда се враћам у логор. Успут

сусрећем комориије, ордонансе н војнике који нду својим једи.ннцама. У 13 сати, после ручка, одлазим с Вујићем који нас јестигао с другим делом штаба, на коњу за Роштен. Али карте сурђаво направљене, јер, судећи по њима, и^али бнсмо само сат



252

и по или највише два сата хода. У ствари, то су добра три дочетири сата. Видећи да се не можемо вратити у логор на време,приморани смо да се вратимо пре него што смо дошли до села.

Командамт се вратио тек у 20 сати. Наши пукови су већвнше од 10 километара испред нас. Снабдевање је тешко п хлебне стиже трупама. То је једиа велика брига за пуковника Грујића.Бугари се предају и једаи једини војник заробио је 30 Бугара и

једног поручника. Још никако не знамо шта су учинилн Фраи-цузи код Бнтоља ни Енглези код Дојрана. То је за дивно чудокпко је човек рђаво обавештен у овим једнницама које иду напред,

• не знајући шта се дешава код других!

20 септсмбра 1918. Мењамо место н ја одлазим с командантомдивнзије и пуковником Јуришићем да посматрам операције којесе воде на стрмим внсовима с друге стране Црне. Његова трипука имају за цил* да најпре заузму висове с леве обале Црне мда затпм пођу у правцу Бабуна—Прилеп да пресеку пуг Градско—Прилеп. Они дапас напредују лагано, јер је терен врло тежак,врућнна је, а војницн су уморни. Поврх тога, снабдевање намнрни-цама је врло рћаво, јер смо ишли сувише брзо.

Пролазимо подножјем главице Селке и спуштамо се затнмпа висораван ко.ја се нздиже изнад Црне и одакле се види цеофронт моравске и један део фронта дунавске дивизије. Бугарипуцају насумце на нашу страну и неколико шрапнела се распрска-пају над нама. Они су засели гребен нама преко пута и ту довелнмноштво митраљеза који раде без престаика. Видимо како се тамопењу наши, потпомогнуги брдском артиљеријом, од које је вншебатерија намештено поред нас. и од топова од 75 који су већстигли. Тако пратимо битку целог дана, али наши не долазе нагребен. То ће бити за сутра.

Пред вече стиже један француски авиатичарски наредник и један српски војник. Пре*шест дана они су отишли на авиону дабаце у ваздух мост код Градског, али они су се спустили сувишедалеко од циља н уннштили су свој апарат.-Тако су се они вра-тили, а да нису извршили своју мисију; они су нпак успели да

прођу кроз бугарске лнннје. У 18 сати спуштамо се у Врбско гдећемо ноћити. ВеН је пао мрак и ми идемо пешице, водећи коње,врло рђавом и нагло стрмом стазом која води у село. Кад смотамо стигли, дунавска дивизнја напада на висове нспред нас.Бараж, ракетле и т. д., прави ватромет који посматрамо по вољи.



253

21 септембра 1918. Јутро мн пролази у4испитивању сељакаиз Врбског, који ми дају иста обавештења као и они с другестране. После ручка одлазим за Годјак, али изгледа да се то селоуправо налазн на међи између двеју војсака, Тренутно су још

Бугари тамо, дакле не може ништа да се уради. Задржавам сеу комори 5 пука у долини Црне, где налазим једног пријатељакапетана из пуковске муниционе колоне. Један француски по-ручннк од кратких 105 долази да извиди пут за напредовање.Његова три топа испалила су за три дана 3965 метака и пратиласу довде срлску војску. Још вечерас они Ие припремати нападај.Враћамо се јаругом и налазимо у логору наредника Жува, врлопознатбг сликара који је прикомандован Источној Војсци. Ои ће

остати с нама. За време вечере још придолази поручник Внјонса својим пилотом. Они су пали са авионом, али се нису повре-дили, Авион моравске дивизије нема среће, али је нма његовпилот и његов осматрач! Остајемо с њнма до касно у ноћ. Сн-туација је добра и заузети су многи гребени испред нас. Кава-дарци су заузети и први пук је измакао много наиред. Стварииду добро! Јутрос сам испитивао заробљенике нз 13 батаљоиасаксонских ловаца. Они су ми потврдилн да су им, у почетку,

причали да су Срби дивљаци, али да су их сада Французнорганизовали.

22 септембра 1918. У 10 сати одлазим с ВујиГ.ем н Жувомза Годјак. Видимо у долини Црне авнон поручппка Вијона којисе тамо сломио. Даље наилазнмо на осам бугарскнх хаубнца којесу напустили Фрединандовн војници. Свуда око топова лежеизгорела кола. Прелазимо преко Црне преко Једног моста, на-прављеног од бугарских кола. Поред пута који се јако пење,

лешеви коња и немачки шлемови. Испитујем људе у Годјаку, сн-ромашном македонском селу у једној рупи поред пута. Онн мипричају колико су страдали од Бугара и колнко су задовољништо су се Србн вратили. Одлазимо, пошто смо ручали оно штосмо са собом понели, али нам кажу да је наш логор премештен.Идемо онда дуж Црне, док нам један телеграфнста којега смосрели, није потврдио да је наш логор остао тамо где је и био.Кад смо стигли у Врбско, не чујемо више топ. Јуче, изгледа, си-

туација је била доста критична за дивизију. Немци су извршили један протнв напад и били су поново продрли до Црпе. Запле-нили су наше брдске топове који су били намештеии у првојлинији. С наше стране извршен је противнапад; нашн су туклиНемце и повратили топове.



254

23 септембра 1§18. КреНемо у 6 и по сати и поиоио пролазимокроз Годјак. Онда идемо артиљеријском стазом коју су иоћаснаправили пионерн. Свуда наилазимо на коморе или на Оатерије

од 75, које су мучно изиучеие на брдо. Пролазимо кланац, и слгу-штамо се с друге стране према Дрену. Немци и Бугари су свеоставилн: одећа, муниција, све лежи разбацано по земљн. НечуЈе се ни топ ни пушка. Стижемо у Дрен где испнтујем сељаке,и ту ручамо. Појахавши кои»е, долазнмо у Царевац где поновоиспитујемо становнике. За то време, наша комора измнче испреднас, али ми је брзо сустижемо на одличном путу из Прилепа уГрадско. Бугаро-Немци покушали су да оштете „телефер” Град-

ско—Прилеп и Дековнл који иде у истом правцу, али биће лакода се то поправи. Свуда заплљена кола и логори, Бугаро-Немцмнису хтели ништа да оставе Србима. Ми смо далеко иза Бабуне.Тако Је Мишићев маневар потпуно успео: Бугари су одсеченн.Логорујемо у Мрамору, на сат и по од Дренова. Поред нас сеналази један велнки магацин за бугарско снабдевање који Фер-дннандови војници нису нмали времена да запале. Ту има робеза више стотина хиљада франака: свећа, чаја, конзерви, Орашна

и т. д. и то наши војницн узимају без штедње. И ми тражнмоплена који једемо за вечеру. Спавамо под ведрим небомбез шатора.

24 септембра 1918. Одлазнмо рано. Ноћ је била дивиа, алимало влажна, што у осталом није чинило ништа. Јашемо добримпутем Прилеп—Градско. С једне стране има „телефер”, с другестране железница е ускнм колосеком. Немци су направилн обоје,Сусрећемо Италнјане који су заробљени па италијанском фроигу

и које су наши ослободили. Идући правом јаругом у камењару,пут постаје ромаитичан. И увек и свуда материал који су оставилнБугаро-Немци: брашно, муниција, топови, шлемови и т. д. КодДренова била је мала борба. Ту су Бугари оставили своје топовеса целом запрегом. Цркиути коњи који почињу да смрде икојн се над>*ли, леже по земљи. Сељаци су опљачкали кола ипртљаг. Целнм путем сретамо сељаке, натоварене пленом. Онивраћају што им је одузето.

Око 9 и по сати стижемо у Дреново. Наши авионн су сасвимуништили ложаром велику станицу. На жалост, има т а к о ђ е жртавамеђу бугарским заробљеницима. Налазим један српскн, једанфранцуски и један италијански леш. И ту је плен огроман: вуто*мобили, локомотнве, вагони, муннцнја, намирннце н т. д. Немци



255

су ипак били добро организовали свој логор. ^учам са пукбвни*цима ГрујиНем и Лурншићем у њиховој менажи, правом маломхотелу од камена, Ту још проналазимо неколико флаша минхен-

ског пива н рајнског вина, које смо попили. Шта све онн нису(ту оставилн, све до кинематографских фнлмова! Али исто толико је за чудо колико се разбацују и кваре ове ствари које би моглеОити толико корисне!

После ручка одлазимо за Роземаи на неколико километараод Градског које гори, запаљено од непријатеља, и ми из далекавидимо висок стуб дима. Роземан је турско село где свет говорисамо српски. За два сата стижемо прашљивим путем. Ту налазимо55 Грка из Кавале, Сереса и Драме, које су Бугари употребљавалииа „телеферу” и на путевима. Тако и њих испитујем као и сеоскестановннке. Бугари не дају отпора или врло слабо. Српска коњица

је на путу за Штии, а француска на путу за Скопље. Код Бугара,то је бегство главом без обзира.

25 септембра 1918, Одлазим јутрос у првн пук који је, са југословенском дивизијом, јуче заузео Градско. Налазим двоЈицукоманданата иука Ннколића м Поповића, Они су мало уморни,алн врло задовољни. Градско је заузето са мимимумом губитака:6 рањених и 2 мртва, док су Французи који н и с у нападали негосу били у резервн, имали 15 мртвих и рањених, I убитци Бугаро-Иемаца су знатни. Бугарски заробљеници нам причају да су царФердинанд и Борис били у Градском и у Дренову да покушајуда поврате трупе, али узалуд. Из пука одлазнм у батаљон потпу-ковника БогдановиНа који ми показује положаје и ја с њимсилазим на железничку станицу у Градском. Она је огромна сасваковрсним инсталацијама. Немци су заиалили четири петине

станице. Депои муниције бачени су у ваздух и све се још пуши.То је материални губитак од више стотина милиопа. Поред свегапожара, плен Је врло знатан: локомотиве, вагони, 20 топова,рововски мерзери, животне намириице, виио н т. д. То не можезамислити ннко ко то ниЈе видео. Српски, а нарочито фрапцускивојницн снабдеваЈу се вином. Вино у безброј буради мало језагрејано од пожара и пуио угља, али то ие омета војпикс да гапију и да односе пуне порцнје. То је тако живописно.

Немци су иарочито покушали да бране ову важну тачкукоја је снабдевала четирн петине бугарске воЈске, али их је тоскупо стало. Пролазим поред једног топа у запрези, над коЈнм јеексплодирао српски шрапнел. Све је изгинуло. Немци су испа-лили на хиљаде метака, рпе чаура то сведоче.



256

Враћам се у пук да ручам уз немачко пиво и уз вруКе виноиз Градског; доручак је у осталом био одличан. Први пук мипоклања једиог опремљеног бугарског коња од тешке бугарске

артиљерије, кога сам назвао Борисом. Он је јак и ружан и бићеми врло користан. Враћам се преко иоља и стижем управо у часук ј д се логор креће за Виничане. Пролазим поново кроз Градско.На путу можемо се уверитн о покушају Немаца да задрже наше:мали индивидуални ровови и један аутомобнл који је погодилаграната. Од Градског до Виничана поља су посејана шлемовимаи деловима немачке опрсме, што сведочи о њиховом безобзирномбегству. Кад смо стигли у новн логор, сазнали смо за пад Охрида,

Ресна и т. д. Проноси се вест да је букнула револуција у Софнји.То је казна Бугарима, која почиње. Добио сам вестн о свом ауто-мобилу; он је запео у Пошишту. Покушавају да га оправе, алисумњам да ће ме стићи. Ослобађамо много италијансхих заробље-пика са Соче и они се много туже на постулање од стране Бугара.

26 септембра 1918. Проводнмо дан у Внничанима, док трупенапредују. Правим анкету у селу, која мн даје уобичајене ре-султате. Код становника вршене су реквизшшје, рекрутовања,

поред злостављања. Село је потпуно турско, па ипак снн једногод мојнх сведока био је председник општине у српско време иотишао је са српском војском. Он ће се вратити сутра или преко-сутра као председнпк општине. Неколико францускнх колонн-алних војника искорнстили су прилику да покраду становпике.Станопници су јутрос долазили да се жале да су војници украли1000 динара једном сељаку. То се може десити у свима војскама,ипак верујем да ће францускн официри учииитн све што могу

да се такве ствари сувише често не понављају. Кад будемо стиглиу Србију, такви поступци могли Ои имати озбиљних лоследица.

Влада страховита врућина. Стога, после ручка не радимоништа до 16 сати. Затим идсмо да се купамо у Вардару којн јеовде брз. За наше Србе то је прва бања у српском Вардару послетри године. Кад сам се вратно у логор, пробам мало свога коњаБориса. То је врло Јак коњ, алп доста тврдоглав. Ипак, он Неми бити од велике услуге, јер је много јачн него коњ којега сам

до сада јахао.27 септембра 1918. Штаб одлази напред н Јурншић ми каже

да идем у Велес и да га онда стигнем на путу за Штип. Он миставља дивизијски аутомобнл на расположење. Шофер не можеда упали свој мотор и онда кад је најзад готов, треба извршнти



257

неку другу оправку. То нас задоцњава за сат и по, али иаЈзадполазимо. Пут није дугачак, сат и кешто. Свуда трагови изван-редне панике Бугаро-Немаца. Они су све бацали и чак су оста-вили своје мртве. Човека често непријатно смета задах од цркну-тих коња, волова, и такође од људских лешева. Око 11 сатистижемо у Велес. Сусрећем оделење поручника Кракова из петогпука. Сви људи су закиНени цвећем. Пролазимо главном улнцомгде ради француски и српски кинематографски сервис. Имајутакође и ауто-митраљези. Одлазимо у општину да нспитујемонеке угледне личности, али оне су врло опрезне у својим исказима.

Велес је био одувек центар бугарске пропаганде и станов-

ници још не знају коме би се приволели царству. Сазнаћемоистину од млинара Зиковића који нас позива на ручак. Али дадођемо до његове куће, треба прећи преко моста коЈи су сру-шили Немци. Са мало гимнастике и одржавања равнотеже, дола-зимо тамо. За ручком се налазе још два оператора из францускогфотографскбг сервиса. Уз десер наш домаћин нас обавештавао свему што се дешавало за време бугарске окупације.

У 17 сати одлазимо да потражимо наш аутомобил и тако

смо се изненадили кад смо тамо нашли мога енглеског шофераМартина са мојом камионетом. Шофери нам кажу да се не можепрећи Вардар и да треба чекати док се не направи мост, Хоћемода се лично уверимо о немогућности да се пређе река п спу-штамо се ка Вардару близу железничке станице. Ту налазимодевети пук где прелази преко воде. Не може ништа да се учини,није могуће прећи Вардар аутомобилом, треба ноћити у Велесу.Један српски трговац нас позива и ми одлазимо да вечерамо

и ноћимо код њега.28 септембра 1918. То је ужас колико има стеница у Велесу!

Нисам могао да склопим ока. У зору одлазимо да видимо даније поправљен мост да се пређе аутомобнлом. Још није. Правмсе један мост од алуминнјскнх понтона који су нађени у Град-ском, али, пошто су их Немци оштетили, најпре их треба опра-вити. Чекаћемо до 16 саги после подне да бисмо могли прећи.За то време, разговарам са људима из Велеса, нарочито с једним

апотекаром који Је студирао у Лозани. Ови људи овде су потпуно„Македонци” и онн би хтели да и коза и купус остану читави.Ручам код нашег домаћина са командантом места, Чека ме не-пријатно изненађење. Мартин је сломно своЈ стражњи феред кад

је јутрос био у шетњи са дивизијским шофером. Штета се не

17Спомеинца



258

може оправити овде, посл&ти камионету у Прилеп, ВујнК'се решава да се врати с Мартином у Солун да се сели за СрбиЈу,а ја прелазим сам — то су бнла друга кола која су прешла —

мост око 16 сати. Пре тога, видео сам Бојовића који је јучепостао војвода и честитао сам му.

Идемо у правцу Штипа. Свуда трагови борбе и бегства:остављена муниција, топови, лешеви. Око 18 сати стижем у Св.Николу, нови главни стан дивизије. Пуковник Јуришмћ ми кажеда је ситуација одлична, али да се снабдевање муницнјом неврши као што треба. Иемци пале свуда, кад имају времена,сламу, жито и т. д.

29 септембра 1918. Проводим јутро у селу Св. Николи, испи-тујући становнике. Сусрећем такође два несрећна „радничкарекрута из моравског краја", које смо ослободили. Као мноштвоових бедника, тако су и они са свим малаксали н болесни. Послеручка, одлазимо за Барбарево за коЈе се надамо да ће бити зау-зето после подне. Јашемо преко Овчег Поља, бојишта из 1913.Свуда трагови јучерашњих и ономадашњих бораба: расута му-ниција, делови рпреме, лешеви. Пожњевена поља плодног Овчег

Поља, жута од сламе која је остала, пружају се пред нама.Стижемо у Неманић где присуствујемо једној малој ратној

сцени: један војник који се напио, дирао је жене које су, препла-шене и плачући, дошле да нам се жале, ударајући руком о руку.Наређено је да се грешник ухапси док се не истрезни. капетанПавловић, Жув и ја налазимо се у предходницп. Има још да сепрође један кланац.

Тешка артиљерија износи своје топове на козје стазе. Какав

утнсак! Срби пролазе свуда са својим топовнма.Сада имамо пред собом кратовске планине, Црии Врх, који је већ заузет. Пут се отеже у бесконачност, а време се квари.Олује су већ на помолу. Најзад, савлађујемо и последње пењањеи стижемо у Барбарево у 18 сати. Прешли смо најмање 35 кило-метара. Ту налазимо једног француског војника који је био бу-гарски заробљеник 17 месеци. Он је болестан и прича нам шта

је све препатио од Бугара. Почиње да пада киша, али то је киша

са олујом која не траје.30 септембра 1918. Дан крупних вести! Проводнм јутро,испитујући сељаке у Барбареву и ослобођене српске и грчке за-робљеннке. Пре ручка примамо вест да су Сен-Кантен. Камбре,Милуз и Колмар заузети. Наравно, доручак је врло вессо. Па



259

краЈу ручкз. зопу ттуковника Јурппшћа на телефон. Круттнз вестЈОд данас у аодне, закључен је мир с Бугарима. Онн су капиту-лирали и примили све услове савезника. Српска војска враћа се

победоносно кући! Ићи ћемо у Куманово и одатле уН и о ј .

Свршено је, правда је извршена! Још не познајемо услове, али се надамода су добри. Ако само Америка и Енглеска нису сувише зашти-тиле своје бугарске пријатеље! Вест се раширила брзином муње.Сви честитају једни другима. Војннци од којнк су многи изоколнне Ниша, пружају нам руку са срећним осмехом у који сеипак меша жаљење што се не иде у Софнју. После три годинепрогонства, то је триумфални повратак.

Диже се логор са журбом. Целом свету се хита да пређеграницу старе Србије. „У Ниш!” то је узвик који се свуда чује,али то није луда радост, већ радост људи који су прошли крозвелике несреће. Она је тиха и дубока. Требали смо сутра стићиу Кумаиово, алм нма телефонска грешка. Дунавска дивизија тамогреба да буде прва н зато смо ми задржани на путу и логорујемодоста близу Барбарева, Присуствујемо сјајном заласку сунцаусред ове Македоннје коЈа је тако лепа у последњим дневним

часовима. Оставићу је сад после година које сам у њој провеоВећ почињем да имам за њом носталгију! Ноћ је лепа и вели-чанствено тиха. Свршено са концертом топова, сем ако не будемоимали да се још ионесемо са Аустро-Мађарима и Немцима. Алнмислим да ће и они поћи за примером Бугарске. Има још бу-гарских заробљеника. Као што се могло предвидети, они бацајусву кривицу на Фердинанда, полнтичаре и новинаре. Али ми имкажемо да не наседамо више њиховим лажима н да ће они морати

платити све своје злочине. Немачка ће бнти доскора у истом по-ложају као и Бугарска.1 октобра 191В. Одлазимо рано. Тек што смо пошли, стиже

нас Један ордонанс да нам каже да бугарска дивнзија није Јошотишла из Кумапова под извором да нема инструкције из свогГлавног Стана. Разумећу вечерас овај маневар достојан бугарске

перфадије.Пут је дугачак. Идемо путем Светн Никола—Куманово. Кад

смо стигли на десетак километара од ове последње вароши, зау-сгављају нас. Бугарн још нису отишлн. Ручамо и ја питам Ју-ришића да ли могу да идем у Куманово, и ако су Бугари јоштамо. Он ми то дозвољава и ја одлазим с једним ордонансом.Цред**имо Пчињу која дели српске и бугарске труие и, једва

17*



260

на некплико стотина метара даље, наилазимо на предходиицедуианске днвнзије, где упиру митраљезе на бугарске пешаке које,изгледа, подстичу њихови шефови. Мирно идемо даље и ја фо-

тографишем Бугаре. Дуж целог пута до Куманова, пролазимопоред Фердинандових трупа. Неки војници и официри поздрав-љају нас француски. Сада смо у вароши. Све становништво јена улици. Један део нас дискретио поздравља. То је српеко ста-новништво које се још не усуђује да сувише бурно покаже својурадост. Бугари су још ту. Остали нас посматрају радознало.Ипак девојке нам доносе цвећа, чарапа и пешкира, по до-маћем обичају.

Кад смо стигли на пијацу, прилази нам један бугарски ко-њички пуковник. Он ме пита за вести и даје ми драгоцених вестио немачкнм снагама. Он је био три године у Сомиру и врло јекоректан. Ту смо поново окружени становницнма од којих мкогиизгледају срећни што су се ослободили од Бугара. Почиње де-филвање трупа, алн, противно конвенцнјн, они су задржалиоружје и топове, Ја их фотографншем. Занимљиво је бити усредБугара, а да нема наших поред себе. Мој ордонанс је негде про-

нашао једну српску кафану где нам нуде кафе и ракије. Изла-зимо онда поново на улицу и присуствујемо дефиловању 10 и11 пука бугарске пешадије. Официри нас гледају испод ока ионда пролазе с погледом упртим у земљу. Како то мора бнтндосадно дефиловати тако пред непријатељем! Неки нас поздрав-љају француски и ја им желим срећан повратак, на шта они одго-варају да се сличне ствари дешавају у животу. „Бама, а не нама",одговарам. Један официр долази да ме пита да ли ће Македонијабити враћена Бугарима и шта ће бити с Цариградом. Кажем муда ће Србији бити враћено све што јој је украдено, да су Немципотучени у Француској и да ће бугарска војска бити демобили-зована сем трију днвизија за чување железничких пруга и њенегракице према Турској. Коњички пуковник ми каже да ћемовероватно наићи на немачки отпор код Врање и, нарочито, кодНиша, јер су им упућена појачања у Србију.

Чујемо једну детонаццју и видимо ложар према станици.Бугарски војници дају нам обавешгења: један немачки блинди-рани воз уништава све железничке станице. Он је данас разорностаницу у Куманову, коју сам видео, и сада ову станицу Бугариимају можда намеру да се поново придруже Немцима и затоне предају оружје.



261

Али већ је касно. Треба се вратити у логор. На повраткусусрећемо дуиавску дивизију која иде да заузме Кул1аново. Кадсам стигао у логор, пуковник Јуришић ми каже да ћемо сутра

напасги Бугаре који логорују на 7 километара од вароши, данх приморамо да предаду оружје. Он додаје да је дунавска ди-визија погрешила што није већ јуче пуцала кад бугарска дивизијаније хтела да крене логор. Најзад, он ми још каже да се бојаоза мене док сам'се налазио усред Бугара који су уценили мојуглаву. Саопштио сам му сва обавештења о немачким снагама,које ми је дао бугарски пуковник. Сутра ћемо присуствовати једној занимљивој ствари, али, судећи по лицима бугарских

војника, чим стану да пљуште гранате, они ће се предати.2 октобра 1918. Неколико бугарских лукова било је разо-

ружамо. Десети пук отишао је под оружјем са својим пуковнпком.Ситуација није још јасна. Искорнстио сам јутро да извршимсвоју анкету у селу Орашцу. После ручка, одлазим са шгабом дапосматрам догађаје.

Бугари су одасвуда опкољени и наше трупе су у положајуза борбу. Са своје осматрачнице видимо врло добро непријатеље

како су се прикупилп на брежуљцима, са топовима унапред. Тодринска днвизија преговара. Око 14 сати стиже вест да су Бугаридефинитивно капитулирали. Одлазнм одмах да присуствујемњиховом разоружању. Долазим на њихове положаје у МладомНагоричану, где један дринскн одред, са шефом штаба мајоромМарићем, надгледа ову операцију, Десет пешадијских пуковапредаје оружје. Нсколико војника то чини очигледно као да импада камен са срца, други су бесни и бацају пушку на гомилу

са псовком? „Мајка!" Офнцири бесне, али неки су практични. Ту је био један потпуковннк, врло рђавог изгледа, којн хоће дапрода свога коња кога су му оставили. Даље разоружавају арти-љерију: мноштво топова, рђаво храњених коња и мршавих во-лова. Сељаци их узимају за себе, ие стидећи се. То је вра-

ћање свога.Затим долазн одлазак војника без оружја. Они се смаграју

граћанима и скидају своје блузе и уннформе. Наравно да официри

немају више нзд никзкве влзсти» порзз Је све изЈеднзчио»Дивим се такту Срба. Војнипи који надгледају разоружање, праве

се да не виде побеђене.Око 17 сати силазим у Куманово н, успут, још сусрећем

разоружане Бугаре. Наш логор је дацас на иска 3 километра

V



262

северко од Куманова. Ту је такође коњичка бригада генералаГамбете. То је права варош од логора поред прашног пута. Пу-ковник Јуришић ми каже да један телеграм из Берна јавља дасу Аустро-Немцн упутилк 150.Р00 људи у СрбиЈу да задрже по-беднике. То није довољно. И њих ћемо брзо савладати каои Бугаре.

3 октобра 1918. У току ноћи дигла се олуја која је учинилачудо с мојим шатором и мене покрила прашином. Јутро је хладнои пада студена киша којом вам ветар шиба лице. После доручка,полазимо око 10 сати. Ја идем напред са Жувом. Киша пада све

јаче, пут је блатњав и клизав и ми лролазимо цело време поредкомора артиљерије, пешадије и мнтраљеза у покрету. Наш циљ је Прешево. И тако, после готово четири сата хода, упућујемосе према томе селу. Али сусрећемо телефонског капетана Стефа-новића који ном јавља да ћемо логоровати поред друма прекопута Жуннца. Треба да се вратимо што није пријатно по кишии по хладноћи.

Ипак киша је стала кад смо стигли у логор, усред равницеи окруженог другим логорима. Нисам нимало као што треба.Једна нога дала ми се на зло и страховито сам назебао. Али тоће проћи и, дотле, пијем добру чашу коњака који смо узелиНемцима у Градском. Пред нама, на нека 3 километра, још падајуаустријске „мармите”, али Аустро-Мађари су ускоро прнморанида се повуку. После вечере, одмах сам се добро замотао и легаода спавам.

4 октобра 1918. Остаћемо данас овде где смо, лошто најпретреба још више потиснути Аустријанце и, евентуално, Немце, да

бисмо могли кренути ми који смо у резерви. Користим се доко-лицом да извршим анкету у два села. Војвода Бојовић је дошаода руча код нас. Он је био пред Врањем. Врло је задовољан ине може доста да се нахвали Франшеа д’Епреа који је српскувојску пустио да чини оно што она нађе за сходно и који јој једао потребну помоћ. До сада, све операције стајале су српскувојску само 1000 рањених и мртвих. То је фантастичан ресултат.Вечерас су долазили немачки авиони да виде шта радимо. Поздра-

вили су их митраљезима чиЈа зрна, звиждећи, падају у наш логор.Нашм авиатичари нису још дошли, они су у задоцњењу.

5 октобра 1918. Полазнмо рано у јутро у правцу Врања.На жалост, киша почиње да пзда и не престаје целог дана. Пра-ви.мо прву станицу у Горњем Павловцу, где вршим своју анкету,



263

али долази паредба да пођемо даље, и ми полазимо по киши,пошто смо поново савили покисле шаторе, до Нерадовца. Тусмо се доста удобно сместили у кекадашњој кафани и ја испи-

тујем по вољи сељаке из села, Сада смо у старој Србији и оношто сазнајем о владању Бугара, превазилази све што смо моглизамишљати. Ристовац је потпуно изгорео и сви његови мушкарции дечаци, од десете године, побијени су. Аустријанци се предајуи не одупиру се. Данас имамо 1300 заробљеника.

6 октобра 1918. Одлазим у 7 сати са Жувом н поручникомЖарком ПоповиКем за Врање. Не пада киша, али по планинамависе облаци пуин воде. Стижемо тамо за мање од једног сата.

На путу сусреКемо сељаке и сељанке где носе својим синовимаи мужевима који су у ослободилачкој војсци, вслике корпе, пуиеживотних намирница, Све становништво Врање налази се наногама. Људп, жене и девојке носе кокарде или српску тробојку.Жене доносе венце које вешају нашим коњима око врата, а намадају цвећа. Сгарци деле ракију војницима који се не заустављају.Младићи, са пушкама и претрпани реденнцима, представљају до-бровољце. Они су напали једаи аустрнјски топ, побили коње и

довели заробљенике. Један официр инвалид на штакама обукао је своју иарадну укиформу. Свуда се осеКа радост, али то нијебурна радост. Овај свет је сувише препатио да би могао бучноманифестовати.

Једна породица кас позива да попијсмо кафу и прича намсвоЈе патње, пошто им је отац бно интерниран. Затим долазипрви пук који гарнизонује у Врању за време мира. Са музикомиа челу, он дефилује између одушевљеног становништва. Има

дирљивих призора, кад родитељи упознају своје синове који севраКају. Али треба да извршим своју анкету. Оиа је доста дуга,н кроз њу сазнајем страшних ствари. Бугари су се понашаликао најгори варвари. Они су чак профанисали споменик погину-лима 1912—13. После анкете, одлазимо на ручак у једну кафану,„Код Слободе” , где смо били послужени приличним јелом, илитакође прилично скупим. Овај сиромашни свет још је навнкао

иа цене окупације.Око 15 сати одлазим иа коњу за Владичин Хан, где ћемо

ноћас логоровати. Од времена на време, киша помало пада и мисусреКемо безбројне аустријске заробљенике. Данас их је за-робљено више хиљада. Они су готово сви врло млади н до крзј-ности клонулн, готово још отрцанији од Бугара. Они се свч пре*



264

лају. Неки нас поздрављаЈу и вичу „Живела ФранцускаГ’ Немцису страховито оштетили железничку пругу и порушили мостовена путевима. Пут је доста дуг и ми стижемо на место одређења

тек око 19 сати, АустриЈ‘ски митраљези су осталн на путу.7 октобра 19-18. Право јесенско време; ипак не пада киша.

Одлазим са поручником Жарком за Сурдулицу. Сгижемо тамоза сат и четврт. Почињем одмах своју анкету и полазим у чувенуДубоку Долину, где су Бугари поубиЈ'алн на стотине Срба. Кадсмо тамо дошли, пси који су подивљали, јер су се храиили месомбезбројнич жртава бугарског беса, беже испред нас. Свуда костии хумке. Страшно је што су Бугари овде урадили, Они су поу-

бијали око 3000 грађана по јаругама и по шумама. Неке жртвенис-у биле закопане и пси су појели њихове лешеве. После дугнхиспитивања, идем да ствари проверим на лицу места и одлазнмпоново у јаругу. Ту сам дао да се откопаЈу раке у којима конста-туЈ'ем присуство многоброЈ‘них костију. Један Циганин којега суупотребљавали Бугари као гробара, показује нам места и причанам о грозним призорима које је видео. Сурдулица Не остативечна срамота за Бугарску!

Око 14 сати иапуштамо Сурдулшду и продужавамо за Пре-

дејане где се налази логор наше дивизије. Усггуг, сили кишица

н местимично имамо доста муке да прокрчимо себи пут с нашим

коњнма кроз многоброЈ‘не коморе чије коморџије, као обично,

закрчују пут и не даду да се прође. И тако бајонет с пушке једног

коморџијс, привезане на леђа Ј*едне мазге, ушао ми је у бедро.

Ресултат: жестоко запарано бедро и поцепаие панталоне, а ова

последња штета Ј‘е много озбиљнија, пошто су то моје једнн

панталонс. Поред свега тога стижемо на време на место одређења

у часу кад почиље да пљушти киша.8 октобра 1918, Моје бедро и .моје панталоие дотеране су

у ред. Пуковник Јуришпћ ми каже да идем да извршим анкетуу Лесковцу. Ми смо увек у кланцу Мораве. Кнша не пада, алиоблаци су врло ниско. То је срећ з, Ј‘ер бн иемачки авиатичаримогли да учине озбиљан покољ у овом уском дугом кланцу крозкојн тече Морава. А већ одавно нисмо видели наше авнатичаре.Шта раде?

До Грделице идемо са д и в и з и ј ‘о м кроз безбројне коморекоЈ*е не воле да праве места коњаницима. У Грделиии, улазакдругог пука, са музиком ка челу. Ту поручннк Жарко и ја напу-шгамо дивизију да скренемо ка Лесковцу. После јахања од 4 и



265

по еата, стижемо по кишовитом времену. Ките венцима нашекоње. Сне становништво, срећно, налази се на улнци. Одлазимоправо у општину где ми грађани причају, пуна четири сата, све

што су препатили. То је страховито колико су зла починилн Бу-гари! Становништво цени да су они поубијали 10.000 грађанскихжртава у околини вароши. При поласку, Кобургови поданици јошсу извршили сваковрсна насиља.

У 16 сати позивају нас „на ручак” код фабриканта Илића.Полазимо и уз одлично јело грађани и грађанке причају нам освојим мукама. Они су много огорченијн на Бугаре него на Немце.У 17 сати, Илић нас води у своју фабрику коју су Бугари потпуно

опљачкали и упропастнли. У 18 сати одлазимо за Стајковце датамо ноћимо.

9 октобра 1918. Одлазим са Жарком за Власотинце око 8сати. Сипи кишица к ордонанс нас води дугнм путем. Око 10 сатнстижемо на место одређења. Испитујем људе у општини и оннми кажу да је и ту бугарски бес извршио иеизрециве злочине.

' После тога нас примају у кући проте кога су убили Бугари ипоказују нам његове хаљине испробијане ударцима бајонета.

Затнм идемо да врло добро ручамо код кафеџнјег Крајничаиића.Хтели смо да отпутујемо у 14 сати, јер је наша етапа, Топол-

чани, далеко, али је немогуће пронаћн наше ордонансе. Тек последва сата тражења успели смо да открнјемо наша два сокола које је частнло становнштво. Полазимо одмах, враћајући се за Стај-ковце и идући затим путем дуж Мораве. Али ми смо сувишекасно кренули, ноћ нас је затекла на нуту који, поврх тога, ордо-нанси нису позиавали. Стога смо изгубили пут и лутали, на божју

срећу по црној ноћи, излажући се на сваком кораку да паднемоу Мораву или да упаднемо у непријатељске линије за које смознали да су сасвим близу. Најзад видимо једну ватру. Ризикујућида натрапамо на Немце, ми смо се приближпли. „Ко сте?” вичемо.„Граничари”, био је одговор. Срећом, то нису били аустријскиграничари, већ честнти српски млинари. Они нас одведоше текоко два н по сата у село Луковац, где смо решили да преноћимо.Немци су напустили село после подне и у кафанн, пуној српских

војника на одсуству — у колико улазимо у Србију, војницимаиз ослобођених крајева даје се одмах одсуство — и сељаци намприпремају два кревета у којима ћемо наћи добро заслу-жени одмор.

10 октобра 1918. Буде нас у 4 сата, али још је црни мраКи ми смо приморанн да чекамо до шест сатн да бнсмо могли



266

кренути. Топоница, а не Тополчани, к-ао што смо гтислили да сезове село, још је доста далеко и тамо стижемо тек око 8 сати.1ранате још падају близу села. Немачки заробљсницн лричају

да су хитно упућена из Русије три пука пешадије и један пукартиљерије. То су те трупе које имамо пред собом. Од Аустрија-наца нигде ни трага, Моравска и дунавска дивизнја сада су напред,а дринска дивизија је у резерви. Англо-Грци мораће да заменедругу армију на бугарској граиици и ова војска доћиће овамо.У току дана доводе нам још много заробљеника који су сви за-моренн ратом, а наши заузимају положаје који‘нладају Нишом.Леп је јесенски дан и топ је грмио цело време. Разуме се само

по себи да сам ишао да видим борбе изблиза.11 октобра 1918. Савијају се шатори и спрема се за полазак.Али чекамо цело јутро и добар део од после подне и не полазимо.Остајемо у Топоници. Заиста, ситуација је чудна. Дунавска ди-визија нзгубнла је јуче много људи, заузимајући немачке поло-жајс. Говори се о 29 официра од којих је 11 погинуло, а ме1јуОВИ.М последњнма два ко»1апданта батаљона. Нема.мо више арти-л>еријске муниције. С друге стране, по омоме што причају се.љацн,

још има Немаца нома на десно. Треба најпре очнстити целуземљу, пре него што узмогнемо напредоваги и заузети Ннш. Мнсмо бројно слаби и треба обазриво маневрисати. У осталом, другаармпја греба да пође за нама. То је дакле дан ишчекнвања. Ко-мандант и његов шеф штаба помало су забринути.

Јутрос ухватили су једног „хајдука” у селу. То је једандезертер из 1915 године, а из 2 нука. За време бугарске окупа-ције, он је снабдевао Бугаре женама и силом доводио сеоске

девојке. За награду, Бугари су га поставили за кмета. Као кмет,он је пл>ачкао, крао, уцењивао и убијао младиће. Цело село једошло да моли команданта да их ослободи овог човека. Дважандарма су га ухапсила. Његово држање је бедно усред свихових сељака, окупљеиих око њега, и који га оптужују. Шаљу гау други пук да му тамо суде и он одлази праћен мноштвом сељакз.Њему ће бити вероватно суђено пре његовог доласка у пук.

У Нишу и околики имају две немачке и једна аустријска

дезорганизована дивизија. Биће дакле још борби. Немци припре-мају своје повлачење, али још држе положаје. Први пук је запле-нио четири аустријске хаубице са послугом и обрнуо на непирја-теља. Наређено је аустријској послузи да гађа Ниш и први метаккојн је испаљен, погодио је један воз с мунуцијом на нншкој ста-



261

ници и бацио га у ваздух. Ми смо врло добро видели пламен по-жара из Топонице. Један француски официр у пролазу даје намодличне вестн еа западног фронта. Италијани су заузели Триент,а Грст је јако угрожен. Они су се дакле најзад решнли да напа-

ДЛЈУ- То није сувише рано, само ре!ш Не им се каеније да нијетсшко напасти с успехом једног непријатеља кога су већ другипобедили.

12 октобра 1918. Непрестано рђаво време, али ипак не падакиша. Ситуација је добра. Иемци се повлаче, и ако су примилипојачаља. Чекамо м} иицију која није могла да нас прати у нашемфорсираном маршу. Има немачких заробљеника који ми изгле-

јако потиштенн. Они хоће да се оправдају: народ није ннштаучинио, он је подлегао утицају капиталиста и ммлитариста; он

је невин. То је извињење побеђених!После ручка полазимо. Преко планине стижемо на Марково

Кале, једно старо мало утврђење на 3 километра од Ниша. Ниш је заузет и лежи лред нама. Магацини и железничке станице горе.Наше трупе су већ на 5 или б километара сверено од вароши.Друга престоница Србијс налази се у нашим рукама. ЖивелаСрбија! После подне је кишовито, тек од времена на време сунцесе пробнје кроз облаке. Одељења првог пука са нама су. Сељацидоносе ракије. Најзад, то је повратак пун узбуђења. Једно момчеод 16 година, Миханло, пријављује сс команданту. Он је биоинтерниран код Бугара две године. Мати .му је умрла од туге, ањегов отац нреминуо је у ропству. Оп би хтео да ступи у војскукао добровољац. Ноћили смо у Габрову. Опет пада киша.

13 октобра 1918. Јутро је лепо и Жув, Нешић и ја одлазимопо овом лепом јутру за Ниш који је синоћ заузет. Стижемо тамоза један сат. Свуда заставе и срећна лица. Цео свет је задовољанда је најзад слободан, али несрећа је била сувише велика. Незнају више да се радују гласно. Пролази један пук с музиком начелу. Младићи су се снабдели оделом на рачун Немаца и Аустри-

јанаца и чувају стражу, излишну у осталом, улицама. Такође ихупогребљавају да прате у општину заробљенике који су

миогобројни.Недеља је и радње су затворене. Одлазнмо у општину и ја

брзо организујем своју анкету. Страшно је што чујем. Човек нсможе да разуме како се један народ могзо тако понашати, каошто су чинили Бугари. Око подне немачки авиони летели сунзнад нас тако ниско да смо их могли лако гађатн из пушака.



268

Као сви остали, и ја пуцам на њих, а они нам одговарају из мн-траљеза н бацају бомбе које убијају женс и децу. Позвани смокод једног угледног трговца, ЈовановиНа, где смо одлично ручали.

Немци се још навраНају четири-пет- пута и сзаки пут бацајубомбе које убијају гра!)ане п 4 к о њ а из нашег штаба, и рањавајутројицу наших ордонанса. Бомба је нала усред нашег главногстана, на зграду дивизнје у којој станујемо. Два српска војникана одсуству, од којих је један наредник, извршила су леп подвнг.Они су заробили 160 аустријскнх војннка и 17 официра. Опко-лили су нх са сељацима и, пошто су дали да један сељак нз>«гравапотпуковника — обуклн су му шињел н метнули на главу офи-

цирску шалку, а у уста, као знак достојаиства, тутнули му му-штиклу — учинили су да положе оружје. Наши авнатичари нигдесе не виде. Кога ђавола раде?

14 октобра 1928. Продужавам своју анкету. Време је врлолепо и један немачки авнон долази нам у посету два пута, баца- јући бомбе и убијајући жене. Али јуче оборена су два авионаи Немци се внше не усуђују да лете тако ннско као раннје. Заручком нам је гост Војвода Бојовић који је врло задовољаЛ са

током офансиве. Али сада треба дати времена муницији да стигне.Не смемо се усудити даље без муниције. После подне, одлазимда видим железничку станицу кс»ју су разорнлн Немцн. Ипак, оннсу ту оставнли најмање хнљаду вагона од којих су многи нато-варени муницнјом и разннм материалом. Плен је огроман.

Завршио сам вече поласком у Град да ми један сведок по-каже бугарска вешала, бунар у који су бацали лешеве и зид предкојнм су стрељали своје жртве. После всчере, отишао сам са

Жувом у „бар”, где се састаје нишка „златиа омладина".15 октобра 1918. Продужавам свој посао. Дао сам да се отко-

пају раке, пуне људских костију. Немци нам опет долазе у посетуса авионима и бацају бомбе. Наши авнатичари још се увек истнчусвојим одсуством. Има поново грађанских жртава. У вече. вечераму општнни са кметом и командантом места. Богата вечера којаее продужила до поноћн.

16 октобра 1918. Ишао сам данас после подне на станицу

Црвени Крст. Сем воза с муницијом који су наши бацили у ваздухи неколнко магацина које су запалилн Немци, на стотине колаостало је недирнуто и пуно материјала, На жалост, као и увек,становннштво је опљачкало и оштетнло у свом бесу врло кориснествари. Наравно, непријатељски авиони опет су долазили, али субацали мање бомби, Цео свет у штабу има грнп.



269

17 октобра 1918. Полазим рано у болннчком аутомобилу заПрокупље. Време је врло лепо, али пут је страховит, тако да једвапрелазимо 26 километара пуга за два сата. Кад смо стигли у

место, почињем одмах своју анкету. Прокупље је било један одцентара бугарског терора, Оно што ми причају, толнко је грознода то превазнлази машту. Бијући жене по голом трбуху, онн сухтели да их приморају да одаду устанички покрет српских па-триота. Вечерам врло добро и богато код једног угледног трговца,у друштву француских официра, међу којима се налази капетанГрипон из топографског сервиса. Заиста, Французи имају на зубуЕнглезе и истичу Америкааце чије заслуге они сувише прецењују,

кад се упореде с Енглезина. Полазим у 17 и по сати и два сатакасније стнжем у Ниш по лепој месечинн.

18 октобра 1918. Јутрос сам хтео да пођем у Нишку Бању,али сам морао да изменим свој план, пошто крећемо. Одлазимдакле у општиму да се опростим с властнма и да још саслушамдва сведока. Један од њих је професор којн, као и сви остали изњегове струке, троши много речи да ништа не каже. Послеручка полазнмо.

Мајор Бора и ја седимо у једном заплењеном немачком ауто-мобилу којн има „гуме” од дрвета и којим управљају два домаКашофера, и ако не знају свој занат. И тако, по изласку из Ниша,сударамо се са једном француском амбулантом. Срећом, нисмоишли брзо. Мало после тога, почео је Један низ кварења мотора,тако да смо наиустили ово превозно средство да појашемо нашекоње који су пролазнли с ордонансима. Идемо до Толонице гдевршим своју анкету и где нас сељаци часте безбројннм ракпјама,гибаницама и погачом. Ноћили смо на једној идеалној ливади,али на жалост пада киша.

19 октобра 1918. Јутрос је опет лепо време. Полазим са пу-ковником Леовцем и др. Протићем за Алексинац колима, у којасу упрегнута два коња Јаше Ненадовића, који је 1917 годнне биокомандзнт коморџијског логора у Којнари-Кремјану. Кад смоиролазили поред првог пука, сгигао нас је један немачки авионкоји нас туче из митраљеза. У подне стижемо у Алексинац гдесе цело становништво налази на улици. Почињем одмах моју

анкету у општини.у 17 сати завршио сам посао и шетам се по вароши са Чнка

Ђоком, доктором и поручником Антоковићем нз штабл коњичкедивизије. Оборили смо мноштво ракнје н онда одлазимо у школу



270

где је наш стан, За време вечере један немачки авион спустио је три бомбе које су убиле 15 жртава, ме1>у њима и два војннкаЦео свет јс бесан на паше авиатичаре који не долазе.

20 октобра 1918. Немци су се поново вратнли пола часапосле лоноћи. Оии су искористпли месечину да баце шест бомб:г,у осталом без ресултата. Одлазимо из Алексинца да будемо ближеположајнма којн се налазе на неколнко километара од вароши.Немци држе важие положаје Делиград и Буковнк, који затварајуморзвску долину и око којих се ве!\ водила жсстока борба уКарађорђево време 1806.

Изгледа да Немци имају мало пешадије, али они су гру-

писали артиљерију, а код нас жели. се да се шчсде људи. Манев-рише се. Дринска дивизија долази с лева, моравска с десиа, итако се надају да ће ухватити Немце у клешта из којих се нећемоћн извући. Заустављамо се па вису Неднчииом Хану и постав-љамо тамо с в о ј логор у једној храстовој шумици. Право предиама, на 3 километра, налази се Делиград. Цео дан се маневрншен топови пуцају, често гралате падају сасвим блнзу нас. То је лелнредео са великим простором и „мармите” које ту ексклодирају,

чинс ми врло пакостан утисак. Опружен у травн, посматрам овајирпзор. Сунце величанствено седа и човек ми изгледа врло маликад се упореди са природом. Сељаци који су осталн у земл>и икоји иду ка својим јединицама, непрестаио дефнлују. За месецдаиа, српска војска имаће опет 200.000 људи!

21 октобра 1918. Немци иас задржавају још цео дан. Наредба је да се, у колико се више може, штеде животи и труди се дл семаневрише на такав начнн да губитци буду у колнко могуће мн-ннмалније. Али Иемци имају доста артиљерије и пуцају цео дан.Ми нпак имамо губитака. Одлазим да вндим борбу нз близа,Авиони и даље лете над нама, Данас после подне један авиои,летећи врло ниско, гађао је из митраљеза наш логор, безштете по нас.

22 октобра 1918. Немци су попустили и ми напредујемо.Одлазнм у Мозгово на коњу да извршим анкету. Пре поласка,исинтујем заробљенике. Сада кад се ствари за њих рззвнјајурђаво, оии су сви јагањци. Њима је доста рата, њихових суровнх

племића, њиховог Кајзера! Они ни из далека нису тако говорнлн1914, 1915 и 191(5. Кад их човек чуј*е, немачки народ је најмиро-љубивији народ на свету.

Идући у Мозгово, нанлазимо на немачке лешеве. Анкета дајеистн резултата као и у свима селнма: попашење Бугара било је



271

страховито, а Немци су оттљачкали оио што Је остало. Требалисмо да стигнемо дивизију у Делиграду, али нико не познаје пуг.Са свим умесно остајемо иа косн брега, јер још има Немаца пошумама. Наш шгаб је то искусио и био нападнут од једне немачкечете. Од времена на време, над нама лети понеки авион од когасе чувамо под дрвећем. Најзад, преко брега дубоко изривеиоггранатама, иалазимо наш логор и приличан број заробљеннка.

25 октобра 1918. Немци су отишли и ми их гонимо. Одлазнмнапред да могу да се зауставим у Ражњу, где вршнм анкету. Пут је закрчен коморама и артиљеријом која настоји да маскиратопове зелепилом. За непуна два сата, ми смо у варошици. Позванисмо на ручак код Брачинца, брата председника Скупштине. Нсмцису побили доста света при одласку. У једном селу близу Делн-града убили су три особе и унаказили њихова тела. Сељаци сутражили да их сахране ми смо их срели успут.

Полазимо за Параћнн и идемо путем који је дуг и закрченкао и јутрос. Немци су јутрос истерали из Параћина све станов-аиш гво, под претњом да ће стрељати свакога кога нађу на улици.Они се боје да их становништво не нападне и хоће да пљачкајумнрно н несметано. Цео овај свет, заједно са сеоским стамовии-цима, налази се на друму н поздравља нас. Како је то лепо дола-зити као ослободилац!

Гурамо на 2 километра од Параћина. . Немцн бомбардујуварош и њену околину, док наши топовн који су поред нас, одго-варају. Коњица је већ у вароши. Посмаграм борбу поред једнекуће чувара друма, коју су Пемци, као на целој линнји, претво-рилн у фортицу. Логорујемо поред ње под дрвећем. Цело вечеканонада се иродужава и чују се митраљези једне и друге пеша-дије. Наша напредује. У Параћнну има неколнко пожара. Видећусутра шта су Немцн учннили. Јутрос оии су разорили железничкупругу. Вандали!

24 октобра 1918. Немци су добнли наредбу „да1* се држе допоследњег човека”, коју смо нашли у заплењеним архивама.

Стога ће они огорчено бранити приступ ћупријском путу.С иаше стране, напрестано се жели да се штеде људи и не жури се.Сутра ће Немци бити приморани да евакуишу овај крај. У току

јутра, помажем мајору Бори да прегледа документа која су на-ђена код Немаца. Ту налазимо занимљивих ствари. После подне,одлазим у село Стражу, сасвим близу Параћина, да вршим својуанкету. Гранате падају, док испитујем људе и док нас посланик:



272

поручник Драговнћ из другога ггука нуди одличном ракијом.2б окгобра 1918. Почнњем свој дан, помажући мајору Борн

да испитује заробљенике. Они кажу да је војницима досадно рат

и знају да је Немачка изгубљена. Одлазимо затим у ПараИин, гдетражим да прнбавнм доказе. Немци су бомбардовалн јуче целогдаиа ову варош без икакве стратегијске потребе. Она је миогооштећена. Нарочито су гађали цркву и њену околину. Ручамокод председника општине. Који је морао евакуисати становникеиз вароши, али који је сам храбро остао за време бомбардовања.Док ручамо, немачки авионн који су нас већ јутрос бомбардовали,опет нас бомбардују са 30 бомби: немачка Култура! Око 17 сати

полазимо за Ћуприју, где стижемо после једног сата. Сутра Немонћи у Свилајнац.

26 октобра 1918. Киша је падала целу ноН, али ми смо билипод кровом у згради гимназнје. Вршим своју анкету са Нешићемкоји је био болестан и који се вратио из болнице, пијемо ракијуи ручамо врло добро код Цветковнћа, судског писара. Послеручка треба одма.ч кренути, јер је дугачак пут до Гложана. Сунцесе понопо вратило, али пма ветра. Пролазимо низом лепих села,

још јутрос под немачхом мамузом, а данас после подне слобод-них! Све становништво је на путу, поздравља нас, и даЈ'е нампогаче, јабука, крушака, цвећа и, нарочито, вина и ракије. Немо-гуће је да човек одбиЈ'е пиће. Од нашег одласка из Ћуприје досела Ракинца, где имамо да ноћимо, Нешић и ја смо попилисваки најмање по литар ракије. Али човек то не осећа, Ј'ер јесувише срсћан и задовољан да то осећа! Већ је пао мрак кадстмжемо у Ракинац, где нам је ордонанс разапео шатор у шуми.

27 октобра 1918. Опет је ноћас падала киша. Ипак ми кре-ћемо око 9 и по сати, Идем напред, и пролазнмо села одаклесу Немци отишли тек пре сат-два. Њихов одлазак био је такоужурбан да су оставили све што су опљачкали, па чак и кафукоју су им морале спремати сељанке. За четири сата стижемо уСвилајнац који је немачки генерал Фон Галвиц напустно јутросу 9 сати.

У вароши смо у 14 сзти. Немци су хтели да запале мост,

али свилајначка деца су угасила пожар. У осталом, Немцн и'Аустријанци, по свом старом обичају, понашали су се као правидивљаци при одласку: они су пљачкали н злостављали станов-ништво! Показују ми опљачкане радње. Све Ј'е узето, а оно штонису могли однети, оштећено је. При нашем уласку у варош, до-



273

чекани смо одушевљено од стране становннштва. Оно нам долазиУ сусрет играјући и свирајућн. Човек осећа цело уживање и свурадост ових бића што су најзад слободна.

Добили смо стан код богатнх људи у једној лепој кући,где је, пре неколико сати, био генерал Фон Галвиц. Частим сењеговим путером и н>еговим коњаком. Цео штаб је позван навечеру од стране председника општнне у Великој Кафани.

28 октобра 1918. Кишл пада и ми крећемо по пљуску. Коликоблато! То је заиста чувеио српско блато које се лепи за ноге каовосак. Треба да прегазимо Мораву. За један сат ми смо близуреке и, на коњу, прегазнли смо је без сметње. Сада треба чекати

нашу комору да нам се не изгуби, Оиа наилази, али да пређеМораву, то је друга песма. Вода допире коњма до прсију и требапревести мазге да се њихов товар не покваси. Ордонанси их водеуз своје коње и доводе их све с друге стране реке. Једна јединамазга је легла. али је спасавају с њеним теретом. Кола такођепрелазе на другу обалу без тешкоћа, али ја се питам како ћепроћи артил.ернја.

Крећемо и о н о р з . Киша је престала да пада, алм дува хладанветар, а мн смо прокнсли. По селима нас нуде вином, ракијом,печсним пилнћима и т. д., што нас загрејава. Пролазимо беско-начно село Маркопац. Идем напред и стижем око 16 сатн у Ве-лику Плаиу, где штаб станује у фабрицн саламе Шумахера, једногНемца који је отишао са својим сународницима. Опет вршимсвоју анкету, прву на територији коју су држали Аустријанци, илежем рано.

29 октобра 1918. Јутрос не пада киша, али свеже је, право јесенско време. Одлазим са Неишћем у Палаику. Он ме прати

последњи пут, јер је позван у Ниш. ВујиП ме не стиже. Изгледада је пут сувише дуг из Солуна у Београд и да идемо сувишебрзо. За два сата ми смо у Паланци. Артиљерија стиже кратковреме после нас. Како је могла да дође?

Вршим своју анкету и скупио сам много занимљивнх локу-

менага. У 15 сати полазак за Велику Крспу. ГГролазимо кроз Ве-лико село, Азању. Све становннштво је на друму и нуди нам пићаи јела. Жене везују пешкире нашим коњима око врата. Прола-

зимо и за сат и по ето нас у Велнкој Крсни. Вечерам заједно сапотпуковником Леовцем н двојицом артиљсриЈских капетана код

веренице једног од њих, веренице коју је пронашао после трнгодине. Младе прассћнне, ракије, доброг внна у изобнљу.

Сооменмца 18



274

30 октобра 1918, Крећем у 1 сат с капетаном Радојичићем.Идемо у село Умчаре, на неких 1б километара од Дунава. Зима

је и облаци су врло ннски. То је касна јесен, суморна и влажна.Сусрећемо артиљерију која иде напред поред свега тога што су

путеви пуни блата које се лепи. За три сата стижемо у село и јапочињем да нспитујем свет. Председник опшгине и поп дају миврло тачна обавештења. Вршим испнтивање у кући где је билааустријска жандармерија. Поред иаше собе жене оплакују једногвојника који је јуче погииуо заједно са сеоским кметом, у тре-нутку кад је овај хтео да га загрли. Један аустријски куршумубно је обојицу. Очи мртваца залепљене су воском да их он вншеие отвори, што би значило да зове још неког другог члана поро-дице. Мртвачки сандук је претрпан цвећем и пешкирима.

Пошто сам завршио своју анкету, нроводим остатак дана ушколн где логорујемо, јер очајно пада кмша. Немци и Аустри-

јанци повлаче се из Београда. Наши су већ у Гроцкој.31 октобра 1918. Остајемо у Умчарима до 10 сати и крећемо

загим за Гроцку. Одлазим напред са Радојичићем. Киша је падалацелу ноћ н путеви су толико блатњави да је, чак на коњу, готово

немогуће да се иде напред. Ипак, у 13 сати стижемо у Гроцку ипрема Дунаву који је, у‘ овом крају, тако лепо оивичен зеленилом.Последњи нут сам га видео у септембру 1915. У Гроцкој, одла-зимо право у општипу да извршимо анкету, али ту су припремилимноштво добрих ствари за пиће н за јело и, пре него што смозапочели рад, приморавају нас пријатељски да по други путбогато ручамо.

Неколико фраицуских заробљепика могли су да умакну при-

ликом евакуациЈе Немаца. Они нас налазе, а међу њима и једаннаредник пилот-авиатичар који је ировео више од године дана у

ропству. У то време он је припадао ескадрили Бач. Један Лоренац,немачки војник, такође је побегао и долази к нама. Београд јеопкољен. Ми смо сасвим близу. Можда ћемо га већ сутраповратити.

1 новембра 1918. Ручамо и одлазимо у иравцу Београда.Време је свеже, али има помало сунца. Идем напред, али ускоро

ме сустиже аутомобил команданта днвизије. Идемо око 4 сатаи имамо пред собом Београд. Трагови аутомобила се виде непре-стано на путу, дакле Београд је слободан и дивизнја ће лого-ровати у престоници. Заиста, на уласку у једно предграђе, нала-зимо пуковника Грујића којн се сместио у једној вили, опљачканој



275

од Аусгро-Немаца. Непријатељски авионн лете пзшд нас и спу*штају се нагло да од времена на време оспу митраљезом,

Остављам свога коња у днвизији и улазим пешице у Београд.

Ја сам један од првих који улазим у престоницу. Све становншнтво је по улицама. Аустро-Немци тек што су отишли. Одушепљењс је огромно. То је поплава цвећа, венаца, пешкира које дају у знакдобродошлице. А сви ти пошкнри носе датум! Кад су жене ималевремена да то нзвезу? Усред вароши, на Теразнјама, тужва! Једанмлади добровољац служн ми као гардиста и једва ми крчи пут.Два пута морам да бежим у дућане да се ослободим цвећа и венаца.

Одлазим у општину да поздравим општииски одбор. Ту

паилазим на срдачан пријсм. Шетам се тако до 18'сати и враћамсе у дивизмју са двадесетак пешкира, као успомсном на овај дапослобођења Београда. Стаповништво нестрпљиво чека долазактрупа, али неће да их пошљу да не даду изговор за бомбардовањевароши. Заспао сам с тврдим убеђењем да је рат сада свршени да сам у њему извршио своју дужност.

8 новембра 1918. ДоћиИе Принц Александар. Већ у 16 сатиулице су пуне света. Престоничке власти, друштва и т. д. окупиле

су се на уласку у варош, на путу за Бањицу. Ту је такође једначета војника, музика и официри. Тачно у 17 сати стиже Принчеваутомобил. Он стаје и Принц у униформн гемерала за кога јепроизведен, силази праћен Дамјановићем и Ацом Димитријевнћем.Он поздравља председника општине који држи говор. Принцодговара једноставно гласом који се чује, али он је узбуђен.Затим поздравља све великодостојнике: Рнбарца, Вељковића пт. д. и прилази да ми стегне руку. Други делегати га поздрављају

говорима. Хорови певају химну и маса виче: „Живео!,,Сада одлазимо сви пешице у Саборну Цркву. Баца ее цвеће,

венци и увек „Живео!” од стране оних који су наЈзад ослобођенн.Од времена на време заустављамо се да саслушамо неки говори, онда, полази се брзим кораком. Принца једноставно прати пред-седник и чланови општине и официри, а испред њих неколиковојника који им крче пролаз кроз гомилу. Жене се бацају наколена и увек „Живео!” Тај пресрдачни дочек узбудљив јс до

крајњих граница.На Теразијама заустављају нас поново и један стари го-сподин, бившн министар, како изгледа, држи конференцију одвнше од пола сата, читајући свој текст при светлостн електричпихсијалица, јер се спустио мрак. Најзад стижемо до Саборне Цркве.

I



276

Она је импозантка,осветљена електричним сијалнцама и украгаеназеленилом које је свуда распоређено. На вратима Принца дочекујесвештенство које му предаје Свето Писмо. Хор пева химну и це-

ремонија је кратка. Излазимо и Принц одлази аутомобилом усвој привремени Двор, Крсмановићеву кућу. Пролазнм туда и ула-зим да виднм да ли га могу поздравити, Топао дочек од странедворских официра. Принц ме позива на вечеру. То је моја првавечера у престоници после толико година искушења! Овој неза-боравној вечери присуствовали су: Принц, министар Нннчић, пу-ковник Калафатовић из Главног Стана, пуковник Дамјановнћ, Ту-цаковић, шеф полиције у Главном Стану, и ја.

ЗАКЉУЧАК

Привео сам крају задатак који сам био предузео: да при-кажем читаоцу, а, нарочито српском читаоцу, какав је био духоних који су створшш Крад.евину Срба, Хрвата и Словенаца и

какав је био њнхов живот на фронту. Истина, ових неколико бе-лежака, ових неколико посматрања која износнм данас предпублику, тек су бледн рефлекс оног духа који је одушевљаваосве оне који су локлонили своје тело и душу Отаџбини. Ипак,падам се да ће ово битн довољно те да ломогнем да тај духразуме млада генерација која дугује своју слободу својим ста-ријима. Надам се да ће из ових редова, тај дух разумети и свиони из ратне генерације који, из каквог било разлога нису могли

или нису хтела да сарзћује У грандиозном делу мојих друговаиз Великог Рата.

Ова књига је посвећена српском војнику нз Великог Рата,оном војнику који је све упознао, највећу славу и највеће стра-дање. Њу треба да допуни једна друга књига, посвећена војнику„са унутрашњег фронта”, ако се то може тако да назове, т. ј.свима онима, већим делом скромнима и малима који су страдалии умрли у земљи бивше краљевине и на југословенској земљи,

тада још под аустро-угарском власти, и од којих су освајачи иупветачи створили мученике. Они су страдали и умрли, не упо-знавши славу. Њихова заслуга је тим већа. Војник из ВеликогРата и мученик из унутрашњости једини су остварили сан старих,

једкно они су створнли велику уједињену Краљевину, у којој суудруженн браћа Хрватн, Срби и Словенци.



277

ЖртвуЈући се за овај вел?тки циљ, ови таорци тражили су(само једну ствар; да они који се користе њиховим жртвама буду

Documents

Sta sam video i proziveo u velikim danima: saopstenja jednoga prijatelja iz teskih vremena RA Rajs