Srpski - Excel 2007, deo 1

#142mart 2008 #137 / oktobar 2007

Microsoft Office Excel 2007Unakrsne tabele na novoj radnoj povrini

Dragan Grbi

PC SPECIJALNI DODATAK

Microsoft Office Excel 2007 je aktuelna ver zija najpopularnijeg spreadsheet programa dana njice. Istorija tog programa see dvadesetak go dina unazad, do vremena kada su ovim podru jem vladali neki drugi programi, a Windows je tek nastajao kao alternativna platforma sa jo uvek nejasnom budunou. Rastua popular nost Windows platforme i sistema Microsoft Of fice (u kome je Excel jedan od dominantnih pro grama) bila je uzajamna, barem kada je re o po slovnim sistemima. Tokom poslednje decenije prolog veka, kada je postalo jasno da Windows nadvladava anahrone platforme i alternativne operativne sisteme, Microsoft Office je ve pos tao novi etalon za efikasan rad, a Excel (uz tekst procesor Word) vodei program paketa. Iako je najuspenija softverska kompanija i sa izrazito dominantnim udelom na tritu ope rativnih sistema i programa za poslovnu upotre bu, Microsoft ne spava na lovorikama. Aktuelni sistem Microsoft Office 2007 predstavlja jedan od najveih kvantnih skokova u istoriji prime njene raunarske tehnologije: unapreenja pro grama su takva da se moe govoriti ak i o ne kim novim konceptima. Excel 2007 je jedan od nosilaca te promene: brojna pojaanja i unapre

rogrami za tabelarne proraune (spread sheet programi) predstavljaju pravo na slee PC tehnologije, jedno od najpopularnijih u poslovnim primenama. Oni su orijentisani pre svega na korisnike koji nisu programeri, nisu po znavaoci strogih naela koja vae prilikom gradnje baza podataka i, moda najvanije od svega, koji nemaju previe vremena izmeu javljanja neke po trebe i konkretnog reenja. Evolucija spreadsheet programa tokom vie od dvadeset pet godina pos tojanja je dovela do toga da raspolaemo svojev rsnim spojem slobode u organizaciji podataka i strukturnih pravila koja se lako primenjuju. Kao krajnji rezultat, angaovanje unakrsnih tabela je postalo najcelishodnije reenje za mnoge primene, pa ak i one koje ne bismo mogli nazvati ambulan tnim danas su to moni programi u kojima mo ete organizovati itave sisteme upravljanih ree nja u svom poslovanju.

P

enja ga ine daleko snanijim nego pre, pri e mu nema dileme da je i prethodna verzija bila vodea u klasi; zato bi se ak moglo rei i da su aktuelne promene dramatine. Na primer, uki nuta su brojna tehnika ogranienja zbog kojih smo ranije morali da se snalazimo, dok ona da nas prevazilaze praktino sve svakodnevne po trebe. Tek primera radi, staro ogranienje od maksimalno tri kolone za sortiranje u jednom prolazu sada iznosi 64 kolone; to je svakako vi e nego to ete vam ikada realno zatrebati. Uz malo panje i steenog iskustva, spozna ete da prvobitni koncept jednostavnosti nije naruen; vi i dalje moete koristiti Excel u trivi jalnoj ravni, ne menjajui navike. Da biste pos tigli vie, dobro je da prihvatite neke preporuke koje e vam kasnije olakati dostizanje kvalite tnih rezultata. Upravo se na toj tezi zasniva pri runik koji je pred vama, kao i onaj koji e usle diti iza njega u sledeem broju: sada govorimo o principima, strukturi i organizaciji podataka na radnim listovima u Excelu, o tipovima po dataka, povezivanju i celishodnom oblikovanju; sve to e vam omoguiti da brzo doete na vii nivo, zaista postiui rezultate koje ranije mo da niste umeli. Nalik paru prirunika o programu Micro soft Office Word 2007, i ovi prirunici imaju dvostruku namenu: osim to slue kao pregled principa i tehnika rada u Excelu 2007, obraa ju se iskusnim korisnicima koji moda okleva ju da preu na aktuelnu verziju. Ako ste u pri lici da preete na Excel 2007 sa starije verzije a do sada je niste iskoristili, to je ista teta, jer brojne funkcionalne novotarije ine ovaj pro gram verovatno najuspenijim spreadsheet pro gramom u istoriji PC platforme. Ako ba hoe te, upuujemo vam malu provokaciju: pokuae mo da vas uverimo da se ne biste pokajali ako biste preli na novi Excel! Pre nego to se latimo posla, sledi nekoliko napomena. Tekst u ovom priruniku se u pot punosti oslanja na sadraj prirunika Micro soft Office 2007, (r)evolucija korisnikog softve ra, objavljenog u PC #134, juna 2007 tekst e

2

PC

mart 2008

Excel 2007 na novoj radnoj povrini

te pronai i na DVDju koji prati ovaj broj a sopisa. ak i ako ste dugogodinji korisnik ra unara, ali nemate iskustva u programima siste ma Microsoft Office 2007, preporuujemo vam da najpre proitate to tivo: zbog veoma ograni enog prostora, ovde ne moemo da ponavlja mo mnoge tamo objanjene detalje. Potrebno je da usvojite nove osnovne termine, da savla date osnovne principe upotrebe Office menija i glavne trake, a svakako preporuujemo da pri hvatite deset kljunih novosti na interfejsu o ko jima je tamo re. Ne zaboravite da se informie te o vanom pitanju novih formata datoteka, to moe dovesti do izvesnih problema u kompati bilnosti i saradnji sa kolegama koji i dalje koris te starije verzije programa. Ovaj prirunik, kao i oni koji slede iza nje ga, pratie interfejs programa Excel 2007 na en gleskom jeziku. Nemamo nameru da ulazimo u rasprave da li je bolje koristiti interfejs na engles kom ili na srpskom jeziku; lokalizovani Office 2007 svakako takoe spada u domen naeg delo vanja, pa emo se tom obliku radne povrine sva kako primereno posvetiti drugom prilikom.

Dok budete listali odeljke ovog priruni ka, znajte da neete mnogo postii prostim ita njem; potrebno je da isprobate korake koje opisu jemo. Od vas oekujemo pravu inicijativu ireg gledanja: dok budete probali sve o emu itate, nemojte se ustruavati da odvojite minut vie u pokuaju da isprobate dejstvo neke komande, pa i onih opcija o kojima ovde nema rei, oslanjaju i se na sistem pomoi ili na intuiciju. Takav na in je nezamenljiv u procesu sticanja iskustva. I konano, blagovremena re izvinjenja: Ex cel 2007 je jedan od najkompleksnijih korisni kih programa u istoriji PC platforme. Razue nost skoro svake alatke kojom taj program raspo lae ini sklapanje ovog prirunika izuzetno te kim, zato to je nemogue sve smestiti u ovako mali prostor. Iz tog razloga, ovom prilikom smo saeli sadraj na nuni izbor najvanijih tema ko je ine osnovnu upotrebu programa; u sledeem izdanju emo govoriti o najvanijim naprednim tehnikama analize sadraja na radnim listovima. A ako budete poeleli knjigu od 800 stranica koja govori samo o Excelu do krajnjih detalja, recite nam to moemo je pripremiti za vas.

Radna povrina i prvi koraciada pokrenete Excel, pred vama e se na i prazan prostor u obliku mree polja. Ako ste potpuni poetnik, to bi moglo da vas zbu ni, ali sve je jednostavnije nego to biste moda po mislili u prvi mah. Naime, pogledom u taj prazni prostor upravo ste se sreli sa prvim i moda najva nijim naelom spreadsheet programa: potpuno ste slobodni da organizujete informacije i obraujete ih na nain koji odgovara svakoj vaoj zamisli.

K

Prostor za rad u Excelu je organizovan u vidu radne sveske (workbook) koja je organizo vana kao skup radnih listova (worksheets). Ra dni listovi su jednoznano imenovani. Kada se otvori nova radna sveska, ona podrazumevano ima tri radna lista, to moete promeniti: dozvo

Radna povrina programa

ljeno je da dodajete i briete radne listove, me njate im imena i poloaj u odnosu na druge lis tove, time prilagoavajui radnu svesku potre bama posla. Maksimalni broj radnih listova je ogranien jedino memorijom raunara. Radni list u Excelu je povrina izdeljena na 1.048.576 redova (levo zaglavlje sa brojevi ma) i 16.384 kolone (gornje zaglavlje oznae no slovima). Ove dimenzije su drastino uve ane u odnosu na prethodne verzije Excela (65536256); iako u svakodnevnom radu zna ajno prevazilaze redovnu upotrebu, postoje ne ke celishodne namene (retke, ali realne u prak si) koje toliki prostor ponekad ine potrebnim. Osnovni element radnog lista se zove eli ja. Svaka elija ima svoju adresu, tj. koordinate prema koloni, redu i pripadnosti radnom listu,mart 2008 PC

3


to je ini jednoznanom u celoj radnoj svesci. Najee, jedna elija je obeleena podebljanim okvirom i pastelno obojenim zaglavljima: to je oznaka aktivne elije, one u koju bi bio zapoet upis ako biste u tom trenutku poeli da kucate na tastaturi. elija je osnovna jedinica unosa, a u nju se moe uneti razliit sadraj. To moe bi ti obian tekst ili broj koji se ispisuje sa decima lama ili bez njih, novani iznos sa oznakom va lute, datum u odreenom obliku ispisa, itd. Po sebni oblik sadraja je formula to je izraz ili funkcija kojom se izraunava neki rezultat; ti oblici nisu ogranieni na prostu aritmetiku ili rad samo sa brojevima, nego postoji izuzetno irok spektar mogunosti. eliji ili njenom sa draju moete menjati razna svojstva alatkama za oblikovanje, ali moete upravljati i njenim po naanjem (vidljivost, pravilo valjanosti, pravo promene, itd). Mnogobrojnim kombinacijama svih ovih elemenata, bilo da ih sprovodite sami ili to za va raun izvodi neka alatka u progra mu, vi prosleujete svoje zamisli u neki oblik obrade podataka.

Excel 2007 je jedan od programa sa no vom radnom povrinom koja je zasnovana na glavnoj traci (ribbon), a sadri sedam ili osam osnovnih kartica. To nije jedina novost na ra dnoj povrini: ima ih vie, a mnoge se ponaaju suptilno, pa moda ne moete u prvi mah da ih uoite. Najpre, obratite panju na tanku dvodel nu traku koja se nalazi izmeu glavne trake ko mandi i podruja radnog lista. To podruje nije novo: na levoj strani, vidite manje polje koje se naziva polje za imena; ono slui za prikaz adre se aktivne elije ili imenovanih opsega (vie o to me kasnije). Vee polje na desnoj strani se nazi va polje za unos; moete ga koristiti za upis sa draja u aktivnu eliju, mada je danas mnogo e i sluaj da se sadraj upisuje direktno u eliju. Osim toga, polje za unos uvek prikazuje upisani sadraj aktivne elije (broj, tekst, formulu, itd); razlika je u tome to u eliji podrazumevano vi dite oblikovani rezultat. Novost je u tome to moete povlaiti razdelnik ta dva polja ulevo ili udesno, podeavajui tako raspoloivi prostor u cilju bolje vidljivosti ispisanih sadraja. Tako

4

PC

mart 2008


e, da bi se lake rukovalo veim upisima u e liju, moete poveati visinu zone polja za unos. To ete uiniti ako kliknete na dvostruku stre licu sasvim na desnoj strani polja ili preicom Ctrl+Shift+U; istim radnjama ete vratiti polje u prvobitnu visinu od jednog reda. Takoe, mo ete da proizvoljno povuete donju, dvostruku ivicu zone nadole za eljeni broj redova, pa ak i preko skoro cele povrine radnog lista. Osim klasinih klizaa u oknu radnog lis ta, Excel ima i posebno podruje za navigaci ju: to su jezici radnih listova koji se nalaze ne posredno ispod povrine radnog lista. Klikom na bilo koji od jeziaka, aktiviraete radni list oznaen njime. Novost u Excelu 2007 je i po sebni jeziak koji je, zapravo, komanda za uba civanje novog radnog lista; postoje i drugi nai ni za umetanje radnog lista, a ovaj je najlaki do sada. Ako imate mnogo radnih listova, pa elite da poveate vidljivo podruje jeziaka nautrb vodoravnog klizaa, povucite miem udesno de belu liniju koja se nalazi izmeu jeziaka i kliza a. Dugmad za pomonu navigaciju meu jezi cima, koja se nalaze na levoj strani, takoe su od koristi ako imate mnogo radnih listova, pa se svi jezici ne vide odjednom. Moe pomoi i desni klik na tu dugmad: pojavie se kontekstni meni koji sadri imena radnih listova. Ako ra dna sveska raspolae sa vie od esnaest listova, kliknite na stavku More Sheets, pa ete dobiti ce lokupan spisak u dijalogu Activate; tada izaberi te eljeni list i kliknite na dugme OK. Iako to moda nije u prvi mah oigledno, uloga statusne linije u Excelu 2007 je bitno una preena. Podrazumevano su aktivne samo neke zone: na levoj strani vidite obeleje statusa uno sa (indikator Ready se ponekad menja, uoie te to) i dugme za pokretanje makroa; na desnoj strani se nalaze opcije za prikaz radnog lista i kontrole za zumiranje. Ali, da biste videli kojim sve opcijama raspolaete, otvorite kontekstni meni desnim klikom nad statusnom linijom. Na tom mestu sada moete ukljuiti vidljivost raznih indikatora, privremenih vrednosti i rei ma rada programa. U praksi e najzanimljiviji

biti prikazi nekih trenutnih agregatnih vrednos ti obeleenog opsega, o emu emo vie govori ti u odeljku o operacijama i funkcijama. Istovremeni rad sa vie dokumenata u Ex celu je uobiajeno raspoloiv, ba kao i u veini drugih Windows programa. Sve radne sveske e biti otvorene u posebnim prozorima dokumen ta unutar glavnog prozora programa. Izmeu vi e otvorenih prozora se moete kretati preica ma Ctrl+Tab i Ctrl+F6 ili izborom jednog od na slovljenih dokumenata u listi View > Window > Switch Windows u glavnoj traci. Za uporedno slaganje vie otvorenih ra dnih svezaka u radnom prostoru moete upo trebiti komandu View > Window > Arrange All, gde ete u dijalogu izabrati jednu od varijanti slaganja. Posebno znaenje u Excelu ima ko manda View > Window > Hide koja skriva tre nutnu radnu svesku, pri emu ona i dalje osta je otvorena; komandom View > Window > Un hide dobiete dijalog sa spiskom sakrivenih ra dnih svezaka; tu ete izabrati eljenu i potvrditi njenu ponovnu vidljivost. Ova tehnika sakriva nja radnih svezaka je korisna kada otvorite vie datoteka, a neke od njih imaju posebnu name nu koja zahteva neto vei stepen zatite, reci mo od nehotinih izmena. Ukoliko elite da istovremeno vidite po druja istog radnog lista koja su meusobno moda vrlo udaljena, jedan nain je da otvorite novi prozor iste radne sveske (View > Window > New Window), pa da ih rasporedite; uoite da u tom sluaju dve instance imaju posebna obe leja pored imena u naslovnoj liniji svakog pro zora programa. Ovaj nain ureenja dva pogle da je uglavnom najefikasniji ako elite da raspo laete sa dva razliita prikaza sadraja (o tome kasnije). Meutim, esto je efikasnije da prime nite komandu View > Window > Split, koja e postaviti dve granine linije na sredinu radnog lista, tako da se vide etiri segmenta. Hvatajui presek ovih linija ili neku od njih miem, mo ete premestiti podelu na eljeno mesto. Drugi nain da podelite prozor je da uhvatite oznai va za podelu kratku debelu liniju iznad vermart 2008 PC


tikalnog klizaa ili onu desno od horizontalnog klizaa prozora i da ga povuete nadole (ule vo), delei radni list na dva ili etiri segmenta. Kliknite zatim na, recimo, levi gornji segment i pomerajte se po njemu strelicama na tastaturi: pri vertikalnom kretanju mirovae redovi u do njim segmentima, a pri horizontalnom miruju kolone u desnim segmentima. Kuda god da po merate sadraj radnog lista, vidljivi delovi e uz sebe uvek imati svoja zaglavlja redova i kolona. Segmente ete ukloniti iskljuenjem komande View > Window > Split ili povlaenjem linija po dele na bilo koju ivicu okna radnog lista. Ako radite sa velikom tabelom iji sadraj ne moete da vidite u celosti na ekranu, moda

od odabrane opcije, primetiete pojavljivanje je dne ili dve pojaane linije koje obeleavaju zam rznutu zonu. Iako je zamrznuti deo radnog lista izolovan od uobiajenih komandi za navigaciju (o tome malo kasnije), vi uvek moete prei i u zamrznuti deo lista, pa tamo upisivati ili isprav ljati sadraje: kliknite miem na eljenu eliju ili strelicama prosto preite granicu. Zamrznuti deo ete osloboditi komandom Unfreeze Panes u istoj paleti komandi. Jedno od osnovnih pravila u Excelu nala e da sadraj u elijama prozivate (referencira te) tako to koristite adresu elije. Ovo naelo morate savladati, jer je deo spread sheet azbuke: ta god da radite, ba rataete adresama elija i opsega. Za

Adresa elije i ime radnog lista

biste hteli da imate stalni pogled na zaglavlja dok se kreete po njoj. Umesto da razdelite ra dni list na segmente, tada e biti efikasnije da zamrznete deo radnog lista, tako da pri kreta nju to podruje ostane nepokretno i uvek vidlji vo. Da biste to postigli, postavite se u eliju ko ja e biti prva pokretna: redovi iznad nje i kolo ne levo od nje e se zamrznuti; sada otvorite pa letu View > Window > Freeze Panes i kliknite na prvu opciju Freeze Panes. Ovo je opti sluaj: moete birati i zamrzavanje samo prvog reda (Freeze Top Row) ili samo prve kolone (Freeze First Column), to moete uiniti bez obzira na to koja elija je trenutno aktivna. U zavisnosti

pravo, sasvim je oigledno: u koordinatnoj mre i radnog lista adresa svake elije je definisana presekom kolone i reda, a zapisuje se kao A1, C3, Z1000, itd. S obzirom na to da su dimenzi je radnog lista ogromne, nomenklatura koordi nata kolona je izvedena kombinacijama jednog, sva ili tri slova: AZ, AAAZ, BABZ, ... ZAZZ, AAAAZZ, BAA..., XFD. Prilikom upisa adre se elije u formulu ili neki dijalog, svejedno je da li kucate velika ili mala slova kolone: Excel e ih uvek prevesti u velika. Poslednja elija ra dnog lista ima adresu XFD1048576, pri emu je verovatnoa da baratate tim podrujem sasvim mala. Iako imate svu slobodu da svoje sadraje

PC

mart 2008


smestite na radni list gde god elite, opta prepo ruka glasi da bi bilo najpametnije da krenete iz gornjeg levog ugla, poev od elije A1, irei sa draj udesno i nadole prema zamisli i potrebi. U normalnom radu, svaka akcija korisni ka se odnosi na aktivnu eliju: unos sadraja, promena oblika, kopiranje sadraja, itd. Adresu aktivne elije u toku rada uvek moete videti u polju za ime, a odgovarajua zaglavlja reda i ko lone su naglaena pastelnom bojom. Prilikom prvog otvaranja novog radnog lista, uvek je ak tivna elija A1. Poslednja aktivna elija ostaje upamena prilikom promene radnog lista, pa i prilikom uvanja i zatvaranja radne sveske. Svaki radni list u radnoj svesci ima jedno znano ime koje se vidi na jeziku u dnu pro zora. Na poetku, radni listovi se zovu Sheet1, Sheet2 i Sheet3. Izborom komande Rename u kontekstnom meniju jezika ili duplim klikom mia na jeziak, aktiviraete reim za promenu imena radnog lista; to je u veini sluajeva i do bro da uinite i mi vam savetujemo da se drite takve prakse. Ime moe se sastoji od alfanume rikih i nekih specijalnih znakova, a dozvoljeni su i razmaci; maksimalna duina imena radnog lista je 31 znak. Svaki radni list ima istu emu adresa elija i zato postoji nain da se adresa elije uini jednoznanom u celoj radnoj svesci; to je potrebno da biste mogli da koristite elije iz vi e radnih listova u jednoj operaci ji; ali, o tome malo kasnije. Sadraj na radnom listu e te najee unositi direktno, pret hodno birajui eliju u koju elite da unesete neto. Drugi nain je uz pomo linije za unos: kada ak tivirate eljenu eliju, kliknite mi em na liniju za ureivanje i po nite sa unosom. Uneti sadraj se

moe potvrditi na vie naina: pritiskom na En ter, kada se aktivira elija ispod one koja je pri mila unos; pritiskom na Tab, kada se aktivira e lija udesno; klikom mia na bilo koju drugu e liju, koja se odmah aktivira; i konano, klikom mia na kontrolno dugme za potvrdu, kada is ta elija ostaje aktivna. Od unosa moete trenu tno odustati pritiskom na taster Esc ili klikom na kontrolno dugme za otkazivanje. Ranije upisani sadraj moete menjati na tri naina: pritiskom na F2 ulazite u reim ure ivanja i tada moete da postavite pokaziva za unos na tano mesto izmene, pomerajui ga strelicama ili prostim klikom mia. Drugi nain izmene je da klikom mia uete na liniju za un os, a zatim na isti nain menjajte sadraj. Kona no, moete samo prekucati sadraj novim, ali u radu treba da pripazite da tako ne prebriete neke korisne sadraje. Uvek moete menjati oblik, veliinu i boju fonta, boju i teksturu podloge elije, postavljati razne linije, poravnavati sadraj na razne naine, menjati ugao ispisa itd. Obratite panju: ovde po minjemo vizuelno oblikovanje izgleda, a ne fun kcionalno oblikovanje sadraja elije, jer ono za visi od tipa podatka i ima funkcionalnu vanost; to emo objasniti kasnije, kada budemo opisali

Ureenje elija

mart 2008

PC

7


tipove podataka. Dijalog Format Cells, u kome se nalaze sve opcije oblikovanja ispisa i sadraja, mo ete pozvati na vie naina: najbolje je da upamti te preicu Ctrl+1, ili ga pozovite iz kontekstnog menija nad elijom. Mesto za poziv dijaloga na glavnoj traci je malo zavueno, ali ga pominjemo da bismo skrenuli panju na ostale komande na istom mestu: to je paleta komandi Home >Cells > Format > Format Cells. Pre ozbiljnijeg opisa znaenja i funkcional nosti opsega elija, samo kratka napomena: re je o vie elija koje moete obeleiti vukui mi em ili drei Shift dok pomerate strelice na tastaturi; nesusedne elije ete oznaiti uzasto pnim klikovima miem dok budete drali priti snut taster Ctrl. Ako kliknete na zaglavlje kolo ne ili reda, i to e postati obeleeni opseg. Ako kliknete na dugme koji se nalazi u levom gor njem uglu radnog lista, na preseku zaglavlja re dova i kolona obeleiete ceo radni list kao je dan aktivni opseg. Da biste ukinuli obeleje op sega, kliknite miem bilo gde ili pritisnite neku strelicu na tastaturi. Zasad je dovoljno da znate da svako svojstvo oblikovanja moete primeniti odjednom nad opsegom jednako kao nad poje dinanom elijom.

Kontrole ispisa u nekom fontu u odreenoj veliini, obliku i boji vam nee zadati problem, poto su skoro iste kao i u drugim Office progra mima, poev od grupe komandi Home > Font u glavnoj traci. Skreemo vam panju na upotrebu stilova za ispis u eliji: ispitajte sadraj i dejstvo palete Home > Styles > Cell Styles. Osim to se tu nalaze neki vrlo prikladni predloci za lako ure enje izgleda elija, stilovi takoe podleu gru pisanju u tzv. eme stilova, pa u jednom potezu moete potpuno preurediti opti ugoaj izgleda radnog lista, uvajui pritom koherentan oblik i prikladna naglaavanja. Ovim pitanjem se nee mo posebno baviti: to moete sami ispitati ako isprobate opcije u grupi komandi Page Layout > Themes. Upuujemo vas samo na poseban de talj: moete sami definisati podrazumevani font u radnim sveskama. Otvorite dijalog Office > Excel Options > Popular, pa u grupi When cre ating new workbooks izaberite eljeni font i veli inu; kad ste ve tu, moete izabrati i novi podra zumevani broj radnih listova u novim radnim sveskama. Da bi ove promene bile aktivirane, moraete ponovo da pokrenete Excel. Pozadina elije se moe urediti promenom boje i are. Na kartici Fill dijaloga Format Cells

PC

mart 2008


moete odabrati boju sa ili bez preliva, a opci ono i oblik i boju teksture; u paleti Fill Color u grupi Home > Font, mogli biste birati samo bo ju popune. Pomone linije na radnom listu (gridlines) slue samo za laku orijentaciju na radnom lis tu. Podrazumevano se ne tampaju, a moete ih i iskljuiti ako elite; to ete uiniti ako isklju ite polje za potvrdu View > Show/Hide > Gridlines. Nezavisno od pomonih linija, ako poelite da obli kujete lepo ureenu tabe lu sa ivinim i pomonim linijama, to moete uiniti na vie naina. Najlake je da to izvedete primenom palete Home > Font > Borders nakon to ste obe leili opseg koji elite da uredite. Postoje razni trikovi za kombinovanje linija: najjednostavni je je da najpre uredite jednako celu tabelu, a za tim posebna podruja. Malo veu kontrolu ete postii ako izaberete dijalog Format Cells > Bor ders ili ako primenite neke od komandi u paleti Home > Font > Draw Borders; na raspolaganju su ak i gumica za brisanje, dijagonalne linije koje presecaju eliju, opcije za izmenu debljine, oblika i boje ivine linije, pa moete izvesti ta god vam padne na pamet. U odeljku o tipovima podataka ete vide ti da svaki tip ima podrazumevano poravna nje unutar elije, to ak moe dobro da poslu i kao kontrola ispravnosti unosa. Ako poeli te, moete i sami menjati poravnanje; to ete uobiajeno raditi komandama u grupi Home > Alignment, Najpreciznije kontrole ete izvesti ako u donjem uglu grupe upotrebite pokreta dijaloga Format Cells > Alignment. Uoite da se posebno utie na horizontalno i vertikalno poravnanje; kasnije ete videti kakve su posle dice promene uobiajenog vertikalnog poravna nja na dnu elije. Takoe, ispis moete izvesti pod nekim uglom ili ga uvlaiti do neke mere, ime ete izvoditi razne efekte (npr. u zaglavlji ma tabela).

Ako je uneti tekst preirok za eliju, prei e desnu ivicu elije. Ako u desnoj susednoj e liji postoji neki sadraj, tekst u aktivnoj e biti podvuen pod nju. Da biste to izbegli, moete ukljuiti opciju Wrap text, nakon koje e tekst potovati desnu ivicu elije, a pruati se u vie redova. Slian efekat e proizvesti opcija Shrink to fit: da tekst ne bi prelazio desnu ivicu, font e

biti umanjen tako da moe da stane u jedan red unutar granica elije; pripazite da font ne bude previe smanjen. Razdeljeno dugme Home > Alignment > Merge & Center sadri nekoliko opcija za sastav ljanje vie elija u jednu veu; re je o opciji ko ja je prikladna za centriranje naslova ili drugih posebnih sadraja. Kada upiete neki sadraj, odaberite sve elije preko kojih on treba da se prui. Izborom osnovne komande Merge and Center, sve elije e biti spojene u jednu pose bnu eliju, a tekst e biti centriran u njoj. Ispod strelice se nalazi i komanda Merge Across (sas tavljanje bez centriranja), Merge Cells (proizvolj no sastavljanje vie elija u dve dimenzije), kao i komanda za rastavljanje spojene elije na prvo bitni nivo. Pripazite na par detalja kada sastav ljate elije: najpre, povezana elija se uvek adre sira prema adresi gornje leve elije; ako vie eli ja koje sastavljate imaju neki sadraj, bie sau van samo onaj iz gornje leve elije polaznog op sega, dok e ostali sadraji biti izgubljeni; naj zad, ako rastavljate spojenu eliju, zateeni sa draj e biti smeten u gornju levu eliju. Na kartici Alignment dijaloga za oblikova nje elije nalaze se i neke posebne komande za poravnanje. Skreemo vam panju samo na je dnu vrlo namensku opciju horizontalnog pomart 2008 PC


ravnanja koja slui za posebnu interpretaciju sa draja: ako u eliju unesete samo jedan znak, pa u listi Horizontal odaberete opciju Fill, elija e se cela popuniti tim znakom, bez obzira na veli inu fonta ili druge di menzije. Ovim se mo ete posluiti da biste izveli neke specijalne efekte u ureenju izgle da sadraja. U grupi Home > Clipboard moete uoi ti dugme na kome je nacrtana etkica: to je Format Painter, et kica za oblikovanje. Svrha ove alatke je da prenese sve osobine izgleda iz neke elije u jednu ili vie drugih. Oznaite polaznu eli ju, kliknite na etkicu, a odmah zatim prevu cite po ciljnim elija ma. U trenutku kada otpustite taster mia, svi atributi izgleda pola zne elije e biti primenjeni nad ciljnim opse gom. Dupli klik na etkicu e zadrati operaciju ukljuenom do pritiska na taster Esc: ovo je zgo dno za prenoenje oblika u susedne elije pros tim kretanjem strelicama na tastaturi ili u nesu sedne klikovima mia. Iz raznih tehnikih razloga, komande za kopiranje i lepljenje se ponaaju neto druga ije na radnom listu u Excelu nego u ostalim Windows programima; savetujemo vam da sva kako ispitate te posebnosti tako to ete ih prak tino isprobati. Kada zadate komandu za kopira nje (Ctrl+C), elija e biti okruena titrajuim okvirom. Ako budete zadali komandu Paste (Ctrl+V) na drugom mestu, polazna elija e i dalje titrati, pa moete nastaviti sa prenoenjem iskopiranog sadraja. Tek ako pritisnete taster Esc ili ako iskopirani sadraj prenesete prostim pritiskom na Enter u ciljnoj eliji, titranje okvi

ra polaznog opsega e prestati; posle toga, klasi na komanda Ctrl+V vie nee reagovati. Ova specifinost postoji zato to se prenose i sadraj i osobine elija: ako elite da se posluite klasi

nim ili Office clipboardom u tradicionalnom maniru Windows kopiranja, tada pre nego to zadate komandu za kopiranje pritisnite taster F2 da biste uli u reim ureenja polja, potom obeleite sadraj, pa tek onda zadajte komandu za kopiranje. Zumiranje ne predstavlja operaciju obli kovanja, ali utie na vidljivost sadraja radnog lista, ba kao i opcije oblikovanja. Ovu operaci ju moete izvesti komandama u grupi View > Zoom ili u klizaem u statusnoj liniji; klikom na dugme Zoom u glavnoj traci ili na broj levo od klizaa za zumiranje u statusnoj liniji, otvorie te dijalog za izbor ili upis eljene veliine; mo gui opseg zumiranja je od 10% do 400%. Kada jednom promenite procenat zumiranja, ostae upamen kao osobina radnog lista do sledee promene. Posebno skreemo panju na zanim ljivu opciju zumiranja na zadati opseg: obelei te neke elije po irini ili po visini, pa izaberite

10

PC

mart 2008


opciju Zoom to Selection i veliina radnog lista e se prilagoditi izabranom opsegu. U grupi komandi View > Workbook Views se nalaze razne zanimljive opcije prikaza ra dnog lista. O nekima od njih emo govoriti u odeljku o tampanju; sada vam skreemo pa nju na prostu, ali ponekad vrlo korisnu opci ju Full Screen, koja e maksimalno poveati ko risnu povrinu radnog lista na raun glavne tra ke, linije za unos i statusne linije. Poput zumira nja, ovu opciju ete koristiti kada elite da na ekranu odjednom vidite to vei segment poda taka. Prikaz na punom ekranu ete opozvati pri tiskom na taster Esc.

Upravljanje geometrijom radnog lista je veoma korisna disciplina, jer ete tako veoma brzo dovesti izgled sadraja u preglednije sta nje. Takoe, ne moete uvek tano predvideti sve sadraje koji e vam biti potrebni da biste kompletirali neki posao na radnom listu, pa mo ete biti sigurni da ete esto pribegavati opera cijama koje opisujemo u ovom odeljku. irinu kolone ete esto menjati da bi formirana ta bela izgledala lep e ili iz praktinih razloga, ako se ne ki sadraji preklapa ju ili ne vide korek tno. Postavite po kaziva mia na de snu granicu kolone u zaglavlju, lagano ga miui po toj zo ni dok ne promeni oblik nalik znaku plus sa dve strelice. Kada u tom asu pritisnete levi taster mia, po javie se ekranska napomena u kojoj se vidi i rina kolone u tipografskim takama i u pikseli ma; podrazumevana irina je 8,43 mernih taa

Ureenje radnih listova i radne sveske

ka ili 64 piksela, a opseg mogue irine je od 0 do 254 taaka. Vukui graninu liniju miem le vo ili desno, direktno ete menjati irinu kolo ne. Isti posao moete obaviti i polazei od dija loga Home > Cells > Format > Column Width ili istoimenom komandom iz kontekstnog menija u zaglavlju kolone. Ako dvaput kliknete na gra ninu liniju, kolona e zauzeti irinu koja tano odgovara najirem upisanom sadraju u njoj; to je opcija automatskog uklapanja, koju tako e moete pozvati komandom Home > Cells > Format > AutoFit Column Width. Uoite u is toj paleti i komandu Default Width, ijim dijalo gom ete odjednom promeniti irinu svih onih kolona na radnom listu kojima niste sami me njali irinu. Kolonu ili vie njih moete i sakriti: to e te uiniti da biste privremeno ili trajno sprei li vidljivost nekog sadraja (na primer, meure zultati koje ne elite da odtampate). Oznaite eljenu kolonu, pa primenite komandu Home > Cells > Format > Hide & Unhide > Hide Col umns; bie pak jednostavnije da primenite ko mandu Hide u kontekstnom meniju kolone. Te oretski, sakrivanje kolone je isto to i postavlja

nje njene irine na vrednost 0, pa moete upo trebiti i dijalog za promenu irine. Sa tastature, to moete izvesti preicom Ctrl+0, a miem ta ko to ete desnu graninu liniju kolone povuimart 2008 PC

11


sasvim ulevo. Budete li vukli i dalje ulevo, suziete ili sakri ti i vie kolona. Da biste sakri venu kolonu opet uinili vidlji vom, najpre obeleite dve nje ne susedne kolone ili barem dve elije u susednim kolona ma, a zatim izvedite neku od operacija suprotnih sakriva nju: recimo, primenite koman du Unhide u kontekstnom meniju zaglavlja ko lone ili preicu Ctrl+Shift+0. Sve to je reeno za promenu irine kolone vai i za visinu reda. Podrazumevano, visina re da se automatski podeava prema eliji sa najve om veliinom fonta. Opseg vrednosti visine re da je od 0 do 409 taaka. Promenu visine moe te izvesti miem i pomou dijaloga Row Height (Home > Cells > Format > Row Height ili isto imena komanda u kontekstnom meniju zaglav lja reda). Analogne su i operacije za sakrivanje i otkrivanje reda. Tasterska preica za sakrivanje reda je Ctrl+9, a za otkrivanje Ctrl+Shift+9. U radni list moete proizvoljno ubaciti ili iz njega izbrisati celu kolonu ili red ili vie njih. Vano je da znate da ovim neete promeniti ukupnu dimenziju radnog lista: sve se uvek de ava u istom prostoru kolona i redova, iji broj se nikada ne menja. Nova kolona e bi ti ubaena levo u odnosu na aktivnu eliju. Kolonu ubacujete nekim od ovih postu paka: komandom Home > Cells > Insert > In sert Sheet Columns; komandom Insert u kontek stnom meniju zaglavlja kolone; sa tastature, pre icom Ctrl+Shift+Plus. Ako ste neposredno pre poziva komande obeleili nekoliko kolona, on da ete komandom ubaciti tano isti broj kolo na na njihovo mesto, a ostale se pomeraju ude sno. Ukoliko vam je tabela veoma iroka i pri likom ubacivanja kolona doe do situacije da bi se probio limit od raspoloivog broja kolona (moe da bude bitno u reimu kompatibilnos ti; vie o tome u odeljku o radu sa datotekama),

program e odbiti da vam do pusti ubacivanje: nije mogue da ostanete bez podataka za to to ste ubacili previe kolo na ili redova. Kolonu i red briete na jedan od sledeih naina: u dijalogu koji ete otvoriti ko mandom Home > Cells > De lete > Delete Sheet Columns (Rows) ili preicom Ctrl+Minus birajte stavku Entire Row ili Entire Column; direktno brisanje pozivate u kontekstnom meniju reda ili kolone, stavka Delete. Vie kolona ili redova ete odje dnom izbrisati tako to ete ih obeleiti pre po ziva komande. Budete li izbrisali jednu kolonu, briui i njen sadraj, sve kolone desno od nje e se pomeriti za jedno mesto ulevo, a na kraj njoj desnoj strani radnog lista e se pojaviti no va, prazna kolona; odgovarajue vai i pri brisa nju redova. Postoji nekoliko naina obeleavanja vi e listova, a svaki se obavlja u prostoru jezia ka radnih listova. Recimo, otvorite kontekstni meni nad nekim jezikom radnog lista i odabe rite stavku Select All Sheets; tako birate celu ra dnu svesku. Drugi nain: pomou klizaa doi te do jezika nekog udaljenog radnog lista; dre i Shift, kliknite miem na taj jeziak i oznai ete sve radne listove u rasponu izmeu aktiv nog i odabranog. Konano, drei Ctrl, kliknite na pojedinane jezike nesusednih radnih listo va koje elite da odaberete. Ovako odabrane listove moete da kopira te, premetate i briete, ali i da odjednom izvodi te odreene operacije nad celim opsegom. Ako unesete neki podatak na aktivni radni list, on e biti unet u istu eliju na svim ostalim obele enim listovima; pazite da ovako ne prepiete neki vaan sadraj koji trenutno ne vidite! Ako promenite irinu kolone u jednom listu, ista izmena e se desiti i u svim ostalim listovima; operacije pretraivanja i zamene se prostiru na

12

PC

mart 2008


sve odabrane listove, itd. Koristite ovu opciju programa kad god treba da izvedete neke obu hvatnije promene u sadraju radne sveske. U toku rada moete proizvoljno dodavati i brisati radne listove i menjati im redosled u ra dnoj svesci. To moete initi sa pojedinanim listovima, ali i sa vie njih istovremeno, pretho dno ih obeleavajui na maloas opisani nain. Ve smo pomenuli da novi radni list moe te ubaciti klikom na krajnji desni jeziak; to mo ete izvesti i komandom Home > Cells > Insert > Insert Sheet; sa tastature, to ete izvesti preicom Shift+F11. Novi list se pojavljuje levo od aktiv nog radnog lista, a inici jalno ime mu je SheetX, gde je X sledei slobo dan broj na raspolaga nju. Ako pre ubacivanja oznaite vie radnih lis tova, u radnu svesku e te ubaciti isti broj novih radnih listova. Radni list ili vie obeleenih mo ete izbrisati komandom Home > Cells > De lete > Delete Sheet ili komandom Delete u kon tekstnom meniju na jeziku radnog lista. Vano je da budete veoma paljivi, jer ova operacija je destruktivna! Opoziv brisanja (Undo) nije mo gu. Kao poslednja kontrola u sluaju da na ra dnom listu ima nekog sadraja, najpre morate odgovoriti na kontrolno pitanje, potvrujui ko nanu nameru brisanja. Obratite panju i na to da ne moete izbrisati sve listove: radna sveska mora da sadri barem jedan radni list. Specifian nain da uklonite radni list iz radne sveske, a da ga pritom zapravo ne izgubi te, jeste da ga celog premestite u drugu otvore nu ili novu radnu svesku. Ovo ete uraditi u di jalogu koji ete pokrenuti komandom Home > Cells > Format > Move or Copy Sheet ili koman dom Move or Copy iz kontekstnog menija jezi ka radnog lista. Poto ovaj dijalog slui i za pre metanje radnog lista u okviru iste radne sves ke, u dijalogu morate izabrati stavku To book:

(new book) ili naziv druge otvorene radne sves ke. Ako ukljuite polje Create a copy, radni list nee biti premeten, nego iskopiran. Ukoliko elite da premestite list u okviru is te radne sveske, to moete uiniti u istom dija logu. Ali, lake je i intuitivnije da to uinite mi em: uhvatite jeziak radnog lista i samo ga pre vucite na eljeno mesto; tokom vuenja, videe te pomonu strelicu koja ukazuje na mogue novo mesto ako u datom asu otpustite taster mia. Ako za vreme operacije budete drali tas ter Ctrl na tastaturi, nee te premestiti list, nego ga iskopirati, a novo ime is kopiranog lista e biti, pri mera radi, Sheet1 (2). Ako elite da olaka te snalaenje u radnoj sves ci sa mnogo listova, moe te menjati boje jeziaka i tako formirati vizuelno ja sne grupe listova. Otvori te kontekstni meni na je ziku, odaberite komandu Tab Color i izaberite boju; jeziak aktivnog radnog lista e uvek biti dominantno beo, sa prelivom ka odabranoj bo ji, a ostali e biti potpuno obojeni. Boja teksta na jeziku e se automatski prilagoditi promeni, pa e ime lista uvek biti uredno vidljivo. Prilikom kretanja po radnoj svesci i ra dnom listu vai veina standardnih kombinaci ja i loginih preica koje vae i u drugim pro gramima. Meutim, postoje i neke karakteristi ne kretnje koje bi bilo dobro da savladate, jer one ine preduslov za efikasnost u svakodnev nom radu. Najmanji korak jeste prelazak na susednu eliju strelicama na tastaturi u bilo kom smeru, kao i tasterima Tab i Enter posle unosa nadesno i nadole, ili Shift+Tab i Shift+Enter nalevo ili nagore. Uzgred, ako koristite te tastere bez pret hodnog kucanja, sadraj u elijama preko kojih prelazite nee biti ugroen.mart 2008 PC

Navigacija u radnoj svesci

13


Strelice na tastaturi u kombinaciji sa taste rom Ctrl pomeraju aktivnu eliju najpre na poe tak oblasti popunjene nekim sadrajem u prav cu strelice, zatim na suprotni kraj te oblasti i ta ko redom. Kada vie nema oblasti podataka, ak tivna postaje elija na samom kraju radnog lista. Primera radi: ako je aktivni radni list prazan, a elite da isprobate dimen zije radnog lista, pritisni te proizvoljnim redom kombinacije Ctrl+Dole i Ctrl+Desno i nai ete se u eliji XFD1048576 (ili IV65536, ako radite u sta rom formatu datoteke). Sline kombinacije vae i za Ctrl+Gore i Ctrl+De sno; da biste zaista ispita li sve efekte takvog kretanja po radnom listu, is probajte ove preice nad nekim sadrajem, uzas topnim biranjem iste preice dok ne doete do neke od ivica radnog lista. Isti efekat ovakvog kretanja se moete postii pritiskom i puta njem tastera End, a zatim pritiskom na neku od strelica na tastaturi; kada pritisnete End, pojavi e se indikator u statusnoj traci programa. Pritiskom na taster Home aktiviraete e liju na poetku reda, sasvim levo. Preicom Ctrl+Home idete direktno u gornji levi ugao ak tivnog dela radnog lista, podrazumevano u A1; ako je deo radnog lista zamrznut, aktivira se gor nja leva elija slobodnog dela lista. Pritiskom na preicu Ctrl+End se aktivira donji desni ugao upotrebljenog dela radnog lista; razlikujte ovo od krajnjeg donjeg desnog ugla radnog lista. Tasteri PageUp i PageDown pomeraju sa draj radnog lista ekran nagore, odnosno ekran nadole. Preice Alt+PageUp i Alt+PageDown pomeraju sadraj radnog lista ekran udesno i ekran ulevo. Ako je na tastaturi ukljuen preki da Scroll Lock, dolazi do izvesne promene po naanja komandi za kretanje po radnom listu. Svakim pritiskom na neku kursorsku strelicu pomera se ceo radni list, a aktivna elija se ne menja; tada pritisak na Home aktivira gornju

levu vidljivu eliju, a End to ini sa donjom de snom vidljivom elijom. Najzad, na sledei su sedni radni list ete prei preicom Ctrl+Page Down, a na prethodni sa Ctrl+PageUp. Upotreba mia na klizaima prozora je standardna: klikom na strelicu pomerate vidlji vi deo sadraja za jedan red ili kolonu, a klikom na podruje klizaa pomerate i tav sadraj ekrana; ovakvim kre tanjem ne menjate aktivnu eliju. Hvatanjem i vuenjem klizaa pre lazite vee podruje odjednom. Uobiajeno klizanje e biti raspo loivo samo u okviru iskorienog dela radnog lista, to ima smisla s obzirom na to da ete verovatno koristiti samo deli raspoloivih dimenzija; da biste klizaem pre li u vrlo udaljeni deo radnog lista, prilikom vu enja miem drite pritisnut taster Shift. Ako elite da se postavite na neku konkre tnu eliju, to ete lako uiniti klikom mia na nju, ako je vidljiva. Ako nije vidljiva, upotre bom klizaa je moete uiniti vidljivom, pa on da kliknuti na nju. Meutim, ako ve znate adre su te elije, pritisnite taster F5 ili preicu Ctrl+G (takoe: komanda Home > Editing > Find & Se lect > Go To) i unesite adresu elije koju hoete da aktivirate. Slino moete uiniti i klikom na polje za ime, gde ete jednostavno preko adrese aktivne elije uneti adresu eljene elije: odmah ete prei na nju. Upamtite i dodatni dijalog Go To Special; kako vremenom budete upoznavali elemente radnog lista, tako ete bolje razumeva ti efekte ovakve navigacije. Radnu svesku moete uitati u program na vie naina, kako je uobiajeno i u drugim Windows programima: iz samog Excela, to e te uiniti komandom Office > Open, preicom Ctrl+O ili biranjem neke nedavno koriene da toteke u listi Office > Recent Documents. Van programa, takoe je uobiajeno: dovoljan je du pli klik na ikonu u Windows Exploreru. Opte

Datoteke Excela

14

PC

mart 2008


odrednice dijaloga za otvaranje smo opisali u uvodnom delu; recimo sada neto o formatima koje Excel koristi, o posebnim osobinama opci jama uvanja i otvaranja radnih svezaka, kao i o nekim drugim pojedinostima koje bi svakako trebalo da poznajete. Govorei o datotekama u Excelu 2007, suoavamo se sa karakteristinim problemom za koji je gotovo sigurno da ete ga iskusiti: po sle vie od 10 godina, tokom kojih je Excelov poznati format XLS zbog svoje uestalosti pos tao de facto standard za datoteke radnih sveza ka, Microsoft je promenio podrazumevani for mat datoteke. Da bi se spreile dvosmislenosti, promenjen je i naziv tipa datoteke (XLSX i sli ni, svi sa etiri slova). Meutim, nije dovoljno da imate prosto saznanje o tipovima, a da pri tom ne saznate i o raznim ogranienjima. Jo jednom vas upozoravamo na odeljak Rad sa datotekama u uvodnom priruniku o sistemu Microsoft Office 2007, gde su najvanija naela tih razlika ve objanjena. Najvei problem u razlici dva formata je funkcionalne prirode: postoje komande u Ex celu 2007 koje bi prilikom uvanja u forma tu Excela 2003 bile pretoene u nefunkcional ne ili ak izgubljene sadraje. Mogua posledi ca moe da bude proste, likovne prirode, ali ponekad je re o ozbiljnim funkcionalnim po remeajima koji bi mogli da izazovu gubitak nekih analiza, pa ak i sadra ja podataka. Formati ra dnih listova su veoma ra zliiti, mnogi analitiki alati rade razliito, posto ji razlika u interpretaciji aktivnih grafikih eleme nata, pa ak postoje i ne kompatibilne funkcije i sistemi internog referen ciranja. Reju, morate ve oma da pazite!

Novi i stari formati

Da bi takve pojave bile spreene, posto ji alatka Compatibility Checker, koja e pri sva kom uvanju sadraja u starijem formatu reago vati sa potankim informacijama o rizicima. Ni poto nemojte lakonski prelaziti preko tih upo zorenja, prihvatajui uvanje po svaku cenu, ne go ispitajte ta vam program naglaava. Moda najbolja preporuka koju moemo da vam damo u sluaju da znate da e drugi korisnici otvara ti vae radne sveske u Excelu 2003 ili starijem: im ponete da radite, sauvajte radnu sves ku u starom formatu (Office > Save As > Excel 972003 Workbook). Odmah kad to uinite, oba vezno zatvorite, a zatim opet otvorite tu XLS da toteku. U tom trenutku, Excel e prei u reim kompatibilnosti, spreavajui vas da upotrebite komande koje bi bile rizine po kompatibilnost; u daljem radu, mogle bi da nastupe samo neke kozmetike nedoslednosti, a to je ve daleko ma nje vano pitanje. Kao krajnju meru, preporuujemo vam da unapred isprobate razmenu datoteka sa kolega ma, ispitujui potencijalne nedoslednosti i razli ke koje bi mogle biti specifine u vaoj praksi. Ukoliko u vaoj firmi i dalje ima razliitih Of fice platformi, predlaemo vam da se opredelite za krajnju meru, bar do vremena dok svi ne pre u na novi Office: u dijalogu Office > Excel Op tions > Save, pri vrhu ete zatei padajuu lis tu Save files in this format; odaberite opciju Ex cel 972003 Workbook (*.xls), ime ete uiniti da komanda Save uvek po drazumevano uva radne sveske u starom formatu Excel datoteke. Nakon ovog otrog upozorenja, vratimo se sluaju idealne upotrebe novih formata. Osnovni i najei format datoteke kojim Excel 2007 barata je radna sveska sa rezervi sanim tipom XLSX. Ovaj format se odnosi na ra dne sveske u zipovanommart 2008 PC

1


XML formatu (to je prilino efikasno sa sta novita veliine datoteke). Ukoliko radna sves ka sadri makroe i razne VBA objekte (o emu ne govorimo ovom prigodom), ona e imati for mat XLSM; osim prezimena, izmeu ova dva tipa postoje i funkcionalne razlike, takve da la iranje nije mogue; re je o bezbednosnim me rama kojima Microsoft spreava zlonamerne pri mene. Osim ovih, postoji i tzv. binarni format XLSB, ija celishodna upotreba je predmet ne ke druge prie. U ovom formatu moete uvati radne sveske sa ili bez VBA elemenata, ali vam savetujemo da se zasad drite podrazumevanih oblika XLSX i XLSM. U radnoj okolini Excela postoji jo nekoliko rezervisanih formata, tako e sa namenskim tipovima: predloci (.XLTX, .XLTM) programski dodaci (.XLAM) i neki dru gi. Uobiajeno, neete direktno baratati tim for matima; oni su izloeni kao sadraji ugraeni u program ili va profil, a njih ete koristiti kroz razne namenske operacije na radnoj povrini. Uz realnu pretpostavku da ete veinu vre mena provedenog u Excelu baratati nekim od uobiajenih formata datoteka, neete imati ni kakvih problema da razumete ponaanje pro grama. Ostaje jo jedna preporuka, zasnovana na (naalost) ne ba lako uoljivim opcijama: ukoliko radite sa radnom sveskom ko ja sadri podatke od posebne vanos ti za va posao, ne bi bilo loe da anga ujete raspoloive opcije zatite, barem kao meru preventive od sopstvenih ne hotinih greaka. To ete najlake uradi ti ako prilikom uvanja u dijalogu Save As odaberete stavku Tools > General Options. Ukoliko ste jo ranije sauva li radnu svesku i elite da promenite te opcije, ponovo pristupite dijalogu Save As (ne birajte prostu komandu Save) i izmenite opcije ne menjajui naziv da toteke radne sveske. Jedna od prostih zatitnih mera od nehotinih izmena jeste mogunost u

Oblici zatite radne sveske

vanja pretposlednje verzije datoteke, kao to je to sluaj u nekim drugim programima. Budete li ukljuili polje za potvrdu Always create back up, pri svakom sledeem uvanju aktuelnog sta nja radne sveske bie sauvano i njeno pretho dno stanje. Ime i tip datoteke Moj Posao.XLSX e biti izmenjen u Backup of Moj Posao.XLK; ako se ukae potreba da pristupite tom sadra ju, tu datoteku moete otvoriti duplim klikom na ikonu; Excel e vas upozoriti da neto mo da nije u redu sa tipom datoteke, ali potvrdi te otvaranje i odmah sauvajte tu verziju pod nekim drugim imenom u podrazumevanom ti pu radne sveske. Excel vam dozvoljava da radnoj svesci pri druite dve lozinke: jednu za mogunost otva ranja (Password to open) i jednu za mogunost izmena sadraja (Password to modify); te dve lo zinke su meusobno nezavisne. Prilikom uno sa lozinke moraete da potvrdite upis. Budete li eleli da ukinete neku lozinku, otvorite je sa pra vom izmene, pa unesite praznu lozinku kao novu. Ako postoji lozinka za pravo izmene, ali je ne znate, radnoj svesci moete pristupiti u re imu samo za itanje (Readonly), to ete vide ti kao napomenu uz naziv radne sveske u naslov noj liniji. Poto to ba i nije neki posebno efika san vid zatite, moda je bolje da primenite sa mo polje za potvrdu Readonly recommended;

1

PC

mart 2008


re je o prostoj preporuci prilikom otvaranja da datoteka ostane u reimu samo za itanje, to je sasvim primereno da angaujete nad vanim ta belama koje ste svakako otvorili samo da biste ih konsultovali tokom rada. Tako ete sigurno spreiti nehotine izmene sadraja. Predloak u Excelu (template) je vrlo lako razumeti: umesto da poinjete sa praznom ra dnom sveskom, otvaranjem predloka zapoi njete rad u unapred pripremljenoj formi radne sveske koju moete otvoriti kao polazni obra zac za svoj rad. Elementi koji ine predloak mogu biti mnogobrojni: unapred odreeni broj radnih listova i posebno odreena imena, rani je uneti sadraji koji ine nekakav obrazac, ra nije definisani izgled elija, neki elementi auto matizacije, itd. Priprema predloaka ini dobro ulaganje u efikasnost i tanost: svakim sledeim pokreta njem posla pomou predloka utedeete neko vreme, a oblik zateenog sadraja e sugerisa

Predloci radne sveske

ti optimalne korake u radnom postupku. Excel ve dolazi sa nekim zanimljivim predlocima: otvorite okno Office > New i nai ete se u pale ti za izbor ve raspoloivih predloaka (preica Ctrl+N, koja je najbra, uobiajeno vam isporu uje praznu novu radnu svesku). Uoite grupe u levom oknu palete: gornja grupa sadri pre dloke na vaem sistemu, a druga, mnogo vea, upuuje na lokaciju Office Online, gde moete potraiti neki predloak u velikoj i stalno rastu oj kolekciji predloaka koji su vam stalno na raspolaganju. Upotreba palete je prosta: ako kre ete iz lokala, odabrani predloak ete otvoriti klikom na dugme Create; online predloak ete preuzeti klikom na dugme Download, usput do zvoljavajui Microsoftu da potvrdi legalnost va e platforme. Otvoreni predloak bi trebalo da odmah sauvate kao datoteku u nekom od po drazumevanih formata radne sveske; tada nas tavite sa uobiajenim radom. Da biste sami pripremili predloak, napra vite gotovu radnu svesku sa svim polaznim sa drajima, pa je sauvajte kao predloak; u opmart 2008 PC

17


tem sluaju, to je korisno da uradite i sa pre dlocima sa lokacije Office Online, kako ne bis te morali da ih preuzimate ponovo. Kolekciju predloaka ete proiriti ako u meniju Office > Save As najpre izaberete stavku Other Formats, a zatim u dijalogu, u padajuoj listi Save as type izaberete opciju Excel Template (*.xltx) ili Excel MacroEnabled Template (*.xltm). Druga opcija vai ako postoje makroi u predloku, to je rei sluaj; program e vas upozoriti ako niste oda brali valjanu opciju. Office programi se u ovom asu ponaaju karakteristino: podrazumevana lokacija za u vanje e biti preusmerena na onu koja je sistem ski predviena za predloke. Vano je da prihva tite to, jer je to jedini nain za kasnije uobiaje no biranje. Naime, ispravno spremljen predlo ak ete kasnije pronai u paleti za izbor, u gru pi My Templates. Ako postoji vie korisnikih profila koji se prijavljuju na isti raunar, tada svaki korisnik ima sopstvenu kolekciju predlo aka za Office programe. Naini razmene i de ljene upotrebe predloaka u radnom okruenju prevazilaze okvir ovog prirunika; predlaemo vam da se o tome konsultujete sa svojim admi nistratorom informacionog sistema. Jedna od vanih osobina Excela je u to me to omoguuje eksploataciju podataka iz ra znih izvora. Sasvim je verovatno da ete u svo joj praksi biti u potrebi da analizirate podatke nainjene u nekom drugom programu ili da pri premite neke obraene sadraje za dalji rad u drugom programu. Excel raspolae razmerno kvalitetnim opcijama za tu namenu i savetuje mo da ih ovom prilikom upoznate. Ako u dijalogu Save As bude potrebno da uvate radnu svesku u nekom drugom formatu, u meniju Save as type ete najpre pronai uobi ajene opcije. Recimo, ve smo naglasili kako valja da mislite na povremenu potrebu uvanja u starijem formatu Excela 972003, to je jedna od oiglednih opcija u meniju. Ako vam treba vie od toga, birajte stavku menija Other For

Drugi formati podataka

mats, pa se koncentriite na padajuu listu Save as type, koju smo maloas ve pomenuli opisu jui uvanje predloaka. U ovom asu, prikla dno je da vas upozorimo da je Microsoft nedav no, u prvom servisnom paketu ispravki za Of fice 2007, skratio izbor moguih formata za u vanje, izbacujui sa spiska neke zastarele forma te koji ne obezbeuju primerene opcije zati te sadraja. U jednom od prethodnih izdanja Office bajtova ili na stranicama Office Prakti kuma, pronai ete preporuku kako da vratite te formate u opticaj, bude li neophodno. Excel je odavno postao svestan Interne ta, pa postoji mogunost uvanja u nekom od Web formata (HTML, MHT), to uz opciju u vanja u obliku univerzalne PDF datoteke ini moguu opciju izvoza sadraja i kasnijeg pasiv nog pregleda za one koji nemaju Excel na svom raunaru. Ukoliko podatke pripremate za pre nos u neki drugi strukturirani sistem, konsul tujte se sa kolegama koji bi format bio optima lan; za prenos u baze podataka to bi mogli bi ti formati XML, TXT, DIF, SLK, mada je vrlo verovatno da ete primeniti uvek efikasni uni verzalni oblik CSV. U svakom sluaju, povedi te rauna da pri izboru tipa postoje razne opci je (najbitniji je kodni raspored, tj. ouvanje i tljivosti naih slova), pa ne bi bilo loe da pre us postavljanja nekog standarda razmene napravi te ozbiljne probe kako biste se uverili da e sve proi valjano. Excel je u stanju da prihvati vie formata zapisa podataka. Formati koji se smatraju pri rodnim su svi oblici starih i novih Excel datote ka (.XL*), kao i familija formata XML i HTML. Za mnoge formate baza podataka postoje filte ri pomou kojih se, direktno ili kroz prikladne dijaloge, sadraj uvodi u radnu svesku. est slu aj uitavanja stranog formata ete imati ako je ulazni sadraj zapisan kao oblikovani tekst, po ravnat tako da se lako prepoznaju kolone budu e tabele, ili oznaen nekim znakom za razgra niavanje (zarez, takazarez, tabulator i sl.). U veini sluajeva, Excel e odmah i tano prepo znati ove postavke, a na vama je da potvrdite

1

PC

mart 2008


izbor ili, u reim situacijama, da izmenite para metre uvoza. Na slici moete videti kako izgleda dijalog za uvoz tekstualne datoteke. Ovde je na delu a robnjak za uvoz teksta, koji e verovatno uspe no prepoznati strukturu. Ipak, uvek proverite da li su kolone dobro postavljene, pogotovo ako u tabeli ima brojeva: miem moete pomicati li

za svakodnevni rad, pripremite eljeni oblik ra dne sveske. Potom je sauvajte kao predloak pod imenom BOOK.XLTX i postavite je u fasci klu XLStart koja se nalazi negde u strukturi va e instalacije Office programa (poetak navigaci je u Windowsu XP je \Documents and Settings\ \Application Data\; u Visti, to je \ Users\\AppData\Roaming\; u nastav

niju razgranienja po lenjiru. Klikom mia pos taviete novu liniju; duplim klikom na vrh linije ona e biti uklonjena. Obratite panju na trei korak arobnjaka, gde treba da pripazite na for mate podataka (o njima govorimo u sledeem odeljku), a posebno na decimalne oznake broje va i datume. Ako postoje razlike (taka umesto zareza, netipian zapis datuma), kliknite na Ad vanced i promenite podatak. Ako elite da se Excel uvek otvori sa ra dnom sveskom koja je namenski pripremljena

ku putanje, to je \Microsoft\Excel\XLSTART). Sada e se pri otvaranju Excela uvek otvoriti nova radna sveska iji polazni sadraj je uzet iz ovog predloka. Slino moete postupiti i pri uvoenju novog radnog lista u radnu svesku: pripremite novi radni list koji je jedini u radnoj svesci, a zatim ga sauvajte kao predloak po imenu SHEET.XLTX u fascikli XLStart. Od tog asa svakom komandom za dodavanje radnog lista dobiete novi list sa sadrajem preuzetim iz ovog predloka.

mart 2008

PC

1


Vrste, tipovi i formati podatakaazumevanje atributa podataka je jedan od kljueva valjanog rada u Excelu. Pro gram e vam pomoi u tome: za poetak, dovolj no je da znate za nekoliko prostih pravila unosa i da prepoznate da li ste neki sadraj uneli ispravno. Na samom poetku te prie, hajde najpre da savla damo precizne pojmove kojima emo se sluiti u opisivanju podataka.

R

Kada upisujete neto u bilo koju eliju na ra dnom listu, postoje dve najoptije vrste sadraja: to su konstante i formule. Konstanta je bilo ka kav prosto upisani podatak; najvanija osobina konstante u eliji jeste da njen sadraj ostaje ne promenljiv dok ga ne promenite sami. Konstan tne vrednosti se razlikuju po tipovima koji je Ex cel u stanju da prepozna (tekst, broj, datum...), o emu emo govoriti malo kasnije. Formula je sa draj izraen kao izraz ili funkcija i podlee stro gim pravilima pisanja; takav sadraj se uvek in terpretira kao rezultat izraunavanja. Formula se prepoznaje tako to uvek poinje znakom je dnakosti (=). Argument formule moe biti kon stanta, referenca (adresa) ili druga formula. Glav na osobina formule je da dobijeni rezultat u eliji automatski menja vrednost ako se promeni vre dnost neke polazne elije. Sada govorimo o izra zima; o funkcijama, kao posebno vanoj temi u Excelu, govorimo u posebnom odeljku. Kada unosite sadraj u eliju, Excel uvek pokuava da prepozna ta piete; na osnovu tog prepoznavanja zasnovana je interaktivnost radnog lista. Ako prvo unesete znak jednakos ti, Excel oekuje formulu; u trenutku potvrde unosa program proverava ispravnost i ako se potvrdi da su pravila zadovoljena, prikazuje go tov rezultat (ili poruku o greci, ako se ona de si). Ako sadraj ne poinje znakom jednakosti, onda je to uvek konstanta: tada program poku ava da prepozna tip podatka na osnovu oblika unetog sadraja (npr. neki datum ili broj). Ako tip podatka ne bude posebno prepoznat, Excel e ga tumaiti kao tekst.

Svaka konstanta ili rezultat formule u ne koj eliji sadri atribut tipa podatka. To je vre dnosna kategorija koju je vano da prepoznaje te, jer od njih zavise mogunost i ishod nekih operacija (recimo, besmisleno je sabirati tekst i broj). Kada budemo govorili o funkcijama, vide ete da je potovanje tipova kritino vano da bi se Excel uopte pravilno koristio. Paljivo pro uite kako se tipovi definiu i prepoznaju. Tekst je bilo kakav skup znakova (slova, ci fre i specijalni znakovi) i predstavlja najoptiji tip podatka. Excel e pokuati da prepozna kon tekst i tip sadraja elije u toku unosa: ukoliko ne bude prepoznat nijedan posebni tip pri uno su ili izraunavanju, sadraj e se smatrati obi nim tekstom. Ukoliko insistirate da se sadraj vidi kao tekst, to ima smisla u odreenim pri likama, kao prvi znak unesite apostrof (); reci mo, iako se jedinstveni matini broj graana (JMBG) sastoji iskljuivo od cifara, korisno je da taj podatak zapiete kao tekst; u protivnom, moglo bi se desiti da vodea nula ne bude ispisa na ili da program odlui da promeni oblik za pisa broja u kontekstualnu besmislicu. Vodei apostrof se nee videti u eliji, osim u toku ure ivanja; kada tako unesete broj, pojavie se pa metna oznaka koja e uoiti nekonzistentnost, ali to moete ignorisati. Drugi nain da se sa draj smatra iskljuivo tekstom je zatvaranje u znake navodnika (konkretno, "123 nije broj, nego tekst). Tekst se podrazumevano poravna va ulevo i to je dobro da upamtite: ako ste ele li da upiete neki broj ili datum, a sadraj je os tao poravnat ulevo (pri emu vi niste forsirali poravnanje ulevo), znaete da ste neto pogrei li prilikom unosa. Broj je poseban tip podatka u eliji: sastoji se od cifara 09 i specijalnih znakova koji odre uju poseban oblik broja (predznak broja, inter punkcija broja, oznaka za procenat, oznaka va lute itd.). Osim prostog unosa, broj moete upi

Tipovi podataka

20

PC

mart 2008


sati i sa separatorom klasa (npr. 123.456,78), kao razlomak (npr. 7 3/8), u eksponencijalnom obliku (recimo, 1,23E03) itd. Maksimalni op seg brojeva u kome Excel moe da operie je od 1E+308 do +1E+308, a u okolini nule od 2,22E308 do +2,22E308. Broj se uvek pamti i ulazi u raunske operacije sa najvie petnaest znaajnih cifara, dok se cifre nie vrednosti pre tvaraju u nule. Sve varijante brojeva se podrazu mevano poravnavaju udesno u eliji.

ete unositi, nego je mogue da ga dobijete kao rezultat neke neregularnosti u izraunavanju formule; o porukama o greci posebno emo priati u delu o funkcijama. Logike vrednosti i poruke o greci se uobiajeno ispisuju centrira no u odnosu na irinu elije. Svakom sadraju elije, a pogotovo ako je to netekstualni zapis, moete dodeliti poseban oblik (format) prikaza. Kad to kaemo, podrazu mevamo prikaz podatka na radnom listu bez obzi ra na njegovu vrednost: recimo, broj vidljivih de cimala broja, oznaka va lute, oblik zapisa datuma, itd. Krenimo od ne koliko primera ponaanja Excela u prepoznava nju formata. U nekoliko elija unesite tano sle dee sadraje:12.345,678 123456,123456 15 Din. 15,00 Din.

Oblik prikaza sadraja

Datum i vreme su karakteristini oblici brojeva: razlog za to je nain za interno uva nje i obradu, a ne prezentacija na radnom lis tu. Naime, Excel svaki datum interno vidi kao redni broj poev od 1. januara 1900. godine; za hvaljujui tome, podatke o datumima je mogu e koristiti u raunskim operacijama. Vreme u toku dana se u Excelu interno interpretira kao razlomak X/86400, gde je X broj sekundi prote klih od ponoi. Vreme se predstavlja u decimal nom obliku broja, i to tako da se logino nastav lja na oblik zapisa datuma (recimo, interni za pis 1. marta 2008. u 18:00 glasi 39508,75). Ex cel barata datumima u opsegu od 1.1.1900. do 31.12.9999. Kada upisujete datum u podrazu mevanom obliku, pripazite da ne unesete taku iza godine, jer e u protivnom datum biti prepo znat samo kao tekst. To je uvedeno kao standar dno pravilo; kasnije emo vam objasniti kako to da izmenite ako insistirate ispisu datuma po naem pravopisu. Trenutni datum ete najbre uneti preicom Ctrl+; (takazarez), a trenutno vreme preicom Ctrl+: (dvotaka). Logika vrednost se javlja kao rezultat pos tavljenog logikog izraza ili funkcije. Mogue je uneti logiku vrednost i kao konstantu, kao je dnu od rezervisanih rei TRUE ili FALSE. Poru ka o greci je tip podatka koji vi kao korisnik ne

Excel je odmah prihvatio prva dva broja u decimalnom formatu, prvi put sa separatorom klasa, drugi put bez njih. Druga dva broja su prihvaena u formatu valute, jednom bez deci mala, drugi put sa njima. Primetiete da u po drazumevanom ureenju radnog lista, na kra ju ne vidite sve decimale prva dva broja, ali ni ta zato: Excel ponekad zaokrugli broj na ma nje decimala, uredno pamtei sve upisane deci male; sve one e ravnopravno uestvovati u ra unskim operacijama, videle se one ili ne. Pro verite sve vrednosti u liniji za unos: videete sa mo osnovni zapis broja, oblik koji je dovoljan u izraunavanjima. Ipak, Excel je odmah prihva tio unete formate u eliju, pamtei sve decimale ak i ako ih ne prikazuje u eliji. To je jo jedno pravilo u Excelu: program podrazumevano u va u pozadini preciznost do raspoloivih 15 znamart 2008 PC

21


ajnih cifara i to ne treba meati sa vidljivim is pisom (postoji i druga opcija preciznosti; o njoj sada ne govorimo). Sada promenite upisane vrednosti: prepi ite sadraj sve etiri elije brojem 1. Na poet ku, Excel je prepoznao i prihvatio unete forma te pri prvom unosu brojeva. Posle toga, broj 1 je prosto unet, ali je ipak primenjen oblik koji je ve postojao u eliji. To vai kao pravilo u Ex celu: prvi oblik prikaza razliit od obinog zapisa ostae zabeleen kao svoj stvo elije i sledei une ti podatak e se jednako oblikovati. U takvim slu ajevima jedini nain da promenite oblik prikaza u eliji je forsirana pro mena oblika, jer osobina ostaje zadrana ak i kad sasvim izbriete zapis u eliji. Ovo pravilo pamenja moete dobro da iskoristite da biste pri prvom formiranju nekog urednog sadraja odmah postavljali optimalne oblike brojeva. Da bi se forma tima zapisa u eli ji lake baratalo, u Excelu postoje stan dardni predloci ispi sa. To su tzv. maske. Osim to se moete snalaziti sa brojnim maskama koje ve postoje, mogue je i da formirate sopstve ne oblike. Promena maske broja u eliji izvodi se na kartici Number u ve pozna tom dijalogu Format Cells; realne potrebe u praksi su takve da ete ovom dijalogu esto pristupati, pa savetujemo da upamtite prostu preicu Ctrl+1 kao najbri nain da uredite ak tivnu eliju ili obeleeni opseg. Prvi izbor u listi kategorija je General: to je oblik bez posebnih svojstava, onaj koji je una

pred definisan na praznom radnom listu. Dru ga varijanta je Number i ona ve omoguuje vi e opcija: definisanje broja vidljivih decimala, pri emu e poslednja cifra biti zaokrugljena; upotreba separatora klasa (znak za razdvajanje hiljada), radi lakeg itanja velikih brojeva; na in prikaza negativnih brojeva (na primer ne ke knjigovoe vole da vide negativne brojeve kao crvene). Dok postavljate opcije, menjae se izgled uzorka broja u eli ji, tako da odmah vidite budui rezultat. Kategorija Currency je namenjena prikazu nov anih iznosa. Osim lokal nih zapisa simbola (kod nas je to Din.) i specijalnih oznaka za dolar, ev ro i sline valute, priloen je i dugi spisak ozna ka valuta po ISO standardu (tri velika slova), koje se koriste u meudravnom platnom pro metu. Naalost, na dinar je ovde i dalje ozna en pretprolom skraenicom YUN; u meuv remenu je zastare la i oznaka CSD, a aktuelno obele je RSD jo nije na vidiku. Rau novodstveni for mati (Account ing) su slini valu tama, osim to je poravnanje malo drugaije, a pred znak negativnog broja za nau va lutu se prikazuje uz levu ivicu eli je; po amerikom standardu pak ne gativni boj se u knjigovodstvu prikazuje kao obi an broj u zagradama. Formati Date i Time sadre oblike koji va e u nomenklaturama raznih jezika. Upoznaj te predloene formate za nae podneblje: jedi no ako unapred budete potovali neku od datih

22

PC

mart 2008


formi prilikom zapisivanja, datum e odmah bi ti valjano prepoznat. Na primer, ako unesete 31.3.8, 31.03.08, 31.mart.2008, 31/3/08 ili 31. mart 2008, Excel e znati da mu saoptavate isti datum. Ne kucajte taku na kraju godine, jer je to po pravilima Excela pogreno. Veoma je va no da program razume da unosite ba datum i zato uvebajte primenu standardnih maski. Formati Percentage i Scientific se koriste za posebne namene; njihova upotreba vam je vero vatno ili jasna ili nevana. Obratite panju ka ko Excel tretira prepisivanje broja ispisanog u procentualnom obliku: znak za procenat e osta ti zadran pri kucanju, tako da odmah razume te koju vrednost realno zapisujete. Budete li kli knuli na dugme Home > Number > Percent Style nad elijom u kojoj je zapisan neki obian broj ili to uinite izborom u dijalogu Format Cells, on e biti vrednosno ouvan; dakle, broj 15 bi bio preinaen u 1500%. Ako elite da broj pred stavite kao razlomak, unesite ga u obliku a b/c (uoite razmak izmeu celobrojnog dela i fra gmenta). Grupa oblika Fraction sadri i varijan te koje daju opcije prikaza u zaokrugljenim ra zlomcima (n/2, n/4... n/100) ili kao aproksima ciju u kojoj imenilac ima jednu, dve ili tri cifre. U nekim sluajevima, broj sa mnogo decimala moda nee biti tano prikazan, ali njegova po lazna vrednost e interno uvek ostati ouvana. Format Text je jo jedan nain da sprei te program da prepozna poseban sadraj ili for mat unosa. Ako je eliji dodeljen ovaj format, svaki uneti broj ili formula e se smatrati obi nim tekstom, ovog puta bez potrebe da ga za poinjete apostrofom. Kategorija Special je pra zna na srpskom, ali funkcionie na nekim dru gim jezicima; Recimo, probajte English (United States) da biste videli primere: to su razni stan dardni brojevi u obrascima, poput potanskog ili telefonskog broja. Format Custom je namenjen izboru ili uno su specijalnih maski koje moete iskoristiti u posebnim prilikama. Neke od maski koje ovde vidite su, zapravo, one iz drugih grupa, a ovde su navedene jer moe biti zgodno da vam po

slue kao polazite za neku posebnu masku. Na ime, uvek moete formirati sopstvenu masku ispisa. Recimo da elite da klase broja budu ra zdvojene razmakom, a ne takom, i da se vide strogo tri decimale; takva maska ne postoji me u predloenim. Reenje navedenog primera je da u polje Type unesete masku # ### ##0,000. Znak # znai da se vodee nule broja menja ju praznim mestom, a nule u maski prikazuju uvek vidljive cifre. Ako, na primer, baratate bro jevima koje elite da vidite sa tano etiri cifre (0001, 0002...), oznaite ciljni opseg i definiite mu masku 0000. A ako insistirate na taki na kraju godine u datumu, ipak morate uneti da tum u standardnom formatu, a kasnije sami de finiite masku datuma koja podrazumeva i ta ku na kraju (probajte, recimo, maske d.m.yyyy. ili dddd, d. mmmm yyyy.). Svaku masku koju sami definiete Excel e upamtiti u datoteci ra dne sveske i ona e ubudue biti na raspolaga nju u njoj. Alatka Format Painter (etkica), koju smo ranije opisali, moe da poslui i za pre nos postavljenog oblika prikaza sadraja. Dru gi nain kopiranja oblika brojeva je specijalni prenos: polaznu eliju oznaite za kopiranje (Ctrl+C), a zatim oznaite sve elije u ciljnom opsegu i u meniju ispod dugmeta Home > Clip board > Paste izaberite stavku Paste Special; u dijalogu koji e se otvoriti, u grupi Paste odabe rite opciju Formats, pa potvrdite izbor. Uzgred, kad ve pominjemo ovaj dijalog: upamtite ga, jer e vam biti od znaajne koristi u mnogim po sebnim situacijama. Nalik klasinom pojmu iz algebre, izraz je oblik formule koja se sastoji od konstanti, refe renci i operatora. Excel prepoznaje tri vrste izra za, a oni se razvrstavaju prema tipu rezultata: to su aritmetiki, tekstualni i logiki izraz. Opera tori aritmetikih izraza su uobiajeni znaci za e tiri osnovne operacije (+, , *, /), znak za proce nat i znak ^ (naziva se karet) kojim se oznaava stepenovanje. U izrazima se koriste uobiajenamart 2008 PC

Izrazi u Excelu

23


prava prvenstva meu ope racijama, a korienjem za grada ovaj redosled prven stva se menja; razlike u odnosu na aritmetika pra vila ne postoje ili su veoma male, pa neete imati nika kvih problema. Ako je re o tekstu, rezervisan je samo jedan posebni operator: & (naziva se ampersend) ozna ava sastavljanje teksta (tzv. konkatenaciju). Prosti logiki izrazi se bave odnosom veliina, pa je za njih rezervisano est oiglednih operatora: =, >, =, Editing > Auto Sum dok je bila ak tivna prazna elija B7 u koju smo hteli da unesemo zbir. Sad oznaite eliju B7 za kopi ranje (Ctrl+C), preite u C7 i pritisnite Enter. Pogledajte rezultujuu formulu: ona sada glasi =SUM(C2:C6). Excel je, dakle, preneo relativni odnos poloaja elije u odnosu na opseg u ko me se nalaze sabirci; dobili smo logian rezultat na valjanom mestu. To znai da je polazni op seg bio relativna referenca formule: program je proitao polazni opseg kao sadraj koji se nalazi u ovoj istoj koloni, najdalja elija je pet

slinih elija. Prvi zadatak je da nauite da barata te razliitim tipovima referenci.

(dakle, pomerite aktivnu eliju i desno i gore): u prvoj eliji ete dobiti uredno prenetu relativ nu referencu (sa vrednou 0, jer nema vrednos ti u referenci), a u drugoj greku #REF!, jer ne postoji elija koja je pet redova iznad G5. Ovo je tipina i relativno esta greka u radu sa rela tivnim referencama; ako naiete na nju, to je verovatno posledi ca izbora ciljne e lije koja je postav ljena negde ukoso u odnosu na pola znu. Neka ovo bu de primer za po uku: nemojte kopi rati formule ukoso, da ne biste izgubili kontrolu nad ponaanjem relativnih referenci; greke bi bile skoro potpuno izvesne. Vratimo se na poetak eksperimenta: izbri ite sve formule u primeru. Ako uz jednu ili obe koordinate svake elije unesete znak $, ta koor dinata e se smatrati fiksiranom. U eliju B7 sa mi upiite formulu =SUM($B$2:$B$6). Sada program ne ita zapis relativno kao malopre, to je apsolutna referenca koja se ita doslovno:mart 2008 PC

2


opseg elija od B2 do B6. Ako iskopirate for mulu bilo gde, dobiete njenu identinu kopiju, pa tako neete dobiti drugi zbir. Ako prvi zbir unesete kao =SUM($B$2: B6), jedna elija e biti fiksirana, a druga relativ na. Ako se formula iskopira u C7, formula pos taje =SUM($B$2:C6), jer je druga elija u adresi opsega interpretirana relativno; ponekad i ova kav raun ima smisla, jer dobijate rastue zbiro ve. Ovaj hibridni oblik se naziva meovita refe renca. Osim ovog konkretnog oblika, postoje i neke sloenije (mada se koriste vrlo retko), jer ne morate fiksirati obe koordinate jedne elije: moete fiksirati samo kolonu, a dopustiti da se redovi menjaju (ili obrnuto) i tako moete pra viti razne kombinacije, poput =SUM($C2:C$6). Isprobajte takvu kombinaciju i ispitajte ta se de ava pri kopiranju formule. U toku ureivanja formule moete lako promeniti tip reference tako to ete u reimu ureenja (setite se: F2) postaviti pokaziva uno sa na adresu elije i pritiskati taster F4 uzasto pno, sve dok ne dobijete oblik koji elite. Kombi novanje referenci moe doneti mnoge prednos ti, ali skriva i mnoge zamke. Na primer, vodite rauna da se zbog fiksiranja neke adrese ne po javi preklapanje podataka, recimo da neki pod zbir dva puta uestvuje u ukupnom zbiru. Ve smo opisali prve primere korienja opsega elija, nain zapisivanja i njihovo znae nje. Vano je jo da savladate neke posebne na ine kontrole opsega; bie vam korisno u redov nom radu. Kontinualni ili neprekidni opseg pred stavlja obeleeni pravougaoni skup elija. Moe se pruati po jednoj ili dve dimenzije radnog lis ta (zapravo, ak i do tri dimenzije u radnoj sves ci). Posebni sluajevi kontinualnog opsega su je dna ili vie celih susednih kolona ili redova, a mogue je i ceo radni list definisati kao konti nualni opseg. Obeleeni opseg je vidljiv na ra dnom listu kao podruje u zatamnjenoj boji po zadine i sa istaknutim zaglavljima zahvaenih

Tipovi opsega

redova i kolona. Jedna aktivna elija se moe smatrati specijalnim sluajem opsega koji ne tre ba posebno obeleavati. Neprekidni opseg moete obeleiti na vie naina. Sa tastature: postavite se na jednu od elija koja e biti ugao opsega, pa drei taster Shift strelicama na tastaturi rairite opseg do e lije u suprotnom uglu. Miem je ponekad lak e: kliknite na jednu od ugaonih elija, a zatim jednostavno prevucite izbor do naspramnog ugla drei levi taster mia pritisnut. Drugi na in miem: oznaite jednu od ugaonih elija, a zatim drei Shift kliknite na naspramnu eliju i opseg e biti obeleen. Opseg prestaje da bu de oznaen pritiskom na neki od kursorskih tas tera ili klikom mia na bilo koju eliju radnog lista. Ako raspolaete nekom homogenom tabe lom podataka bez praznih elija, bilo bi dobro da upamtite uobiajeni nain njenog obeleava nja, bez obzira na njenu veliinu: postavite gor nju levu eliju kao aktivnu, pa drite pritisnute tastere Ctrl i Shift dok redom po jednom priti snete tastere sa strelicama nadole i udesno (sve jedno kojim redom). Jo jednostavnije: kliknite bilo gde unutar te tabele, pa pritisnite preicu Ctrl+Shift+razmaknica. Pritiskom na preicu Ctrl+razmaknica obeleiete celu kolonu u kojoj se nalazi aktiv na elija, a preicom Shift+razmaknica obele avate ceo red. Mogue su i kombinacije: ako su, npr. ve oznaene dve susedne elije u is tom redu, pa pritisnete Ctrl+razmaknica, bie obeleene obe kolone koje sadre te elije. Ako kliknete miem na zaglavlje kolone ili reda, ce lu kolonu ili red ete obeleiti kao opseg. Vie uzastopnih kolona ete obeleiti povlaei mi em od prvog do poslednjeg zaglavlja kolone koje hoete da ukljuite. Na preseku zaglavlja kolona i redova radnog lista nalazi se dugme Select All (ima oznaku trouglaste strelice). Kli kom mia na to dugme, ceo radni list ete ozna iti kao opseg; sa tastature, to ete postii pre icom Shift+Ctrl+razmaknica nad nekom pra znom elijom, udaljenom od nekog opsega ko ji sadri podatke.

2

PC

mart 2008


Nekontinualni ili isprekidani opseg je bi lo kakav skup elija koje se pojedinano obele avaju. Nain da definiete nekontinualni opseg je jednostavan: drite taster Ctrl na tastaturi, kli knite na svaku pojedinanu eliju koja vas inte resuje ili, ako u nekom delu ima vie susednih elija, prevucite od prve do poslednje. Kada zav rite obeleavanje, otpustite taster Ctrl. Sa ova kvim opsegom su mogua ograniena dejstva, dok neka nisu izvodljiva (npr. nije izvodljivo ko piranje i premetanje); najei razlog za ova kvo obeleavanje je istovremeno oblikovanje ili brisanje sadraja u elijama. Osnovni vid adresiranja opsega ste ve upoznali: to je kontinualni opseg koji se refe rencira navoenjem dvaju naspramnih elija, sa dvotakom izmeu, npr. A1:G5. Nije neop hodno da navodite striktno gornju levu eliju, pa donju desnu: navedite bilo koji par naspram nih elija, npr. A5:G1. Ako hoete da referen cirate celu prvu kolonu, to moete uiniti kla sinim A1:A1048576, ali je svakako lake uku cati samo A:A. Nekoliko celih susednih kolo na ete oznaiti sa npr. B:F. Isto vai i za redo ve: referencirajte drugi red kao 2:2 ili prvih pet kao 1:5. Po ovoj logici, ceo radni list se obele ava kao A:XFD ili kao 1:1048576, mada su u praksi retke potrebe za ba ovolikom referen com. Nekontinualni opseg se referencira nabra janjem delova razdvojenih znakom takazarez, pri emu neki kontinualni deo oznaavate klasi no. Primeri zapisa nekontinualnog opsega su A1;B2;C3 i A3:A5;C3:C5. Adresa elije je jednoznana samo na ni vou jednog radnog lista, jer se na svakom ra dnom listu nalaze elije sa istim adresama. Uvek moete da koristite i reference sa dru gih radnih listova, upotrebljavajui opti oblik ime_lista!adresa. Uzvinik u ovom zapisu je se parator; apostrofi kojima se uokviruje ime lista se mogu izostaviti ako se ime sastoji od jedne rei: dakle, moete napisati Sheet1!A1 ili She et2!B2, ali biste morali da napiete Izvetaj o prodaji!F1, Promet 2007!B10 i slino. Na ovaj oblik udaljenih referenci morate posebno da pa

zite: ako izbriete radni list koji sadri referencu u formuli na posebnom radnom listu, izgublje ni opseg e dobiti oznaku npr. #REF!A1:C3 i re zultat nee moi da bude interpretiran. Ako tokom formiranja formule treba da oznaite jedan ili vie opsega na drugim ra dnim listovima, to ne morate raditi napamet: slobodno usred unosa formule promenite radni list, na drugom listu obeleite miem eljenu e liju ili opseg, pa se vratite na polazni list i zavri te unos. Ako ste izborom opsega na drugom lis tu zavrili unos, samo pritisnite Enter i opet e te se nai na polaznom radnom listu, uz uredno zavren unos formule. Postoje razne operacije koje moete uradi ti nad opsegom podataka; pomenimo nekoliko primera. Oznaite neki manji opseg, recimo tri reda puta tri kolone. Obratite panju da je ak tivna elija u opsegu posebno obeleena. Sada pritiskajte taster Enter vie puta. Primetiete da se aktivna elija menja samo u okviru opsega, idui odozgonadole, pa na vrh sledee kolone i tako redom ukrug. Tokom popune moete ko ristiti i taster Tab (udesno) i kombinacije sa tas terom Shift (u suprotnom smeru). Oznaite bi lo kakav opseg podataka, u aktivnu eliju une site neki sadraj, a unos potvrdite sa Ctrl+En ter: sve elije opsega e odmah primiti taj isti sadraj. Pritisnite Ctrl+B: svi ispisi e biti pode bljani, itd. Vratimo se opet na tabelu koju smo formi rali radi prikaza naina prenoenja referenci. Izbriite sve zbirove koje ste uneli na dnu kolo na. U eliju B7 postavite zbir te kolone; neka B7 ostane aktivna elija. Sadraj elije je =SUM(B2: B6). Sad obratite panju na crni kvadrati u do njem desnom uglu okvira koji oznaava aktiv nu eliju. Primaknite pokaziva mia tako da se pretvori u mali crni krsti; sad pritisnite levi tas ter mia i prevucite pokaziva preko elija C7 i D7. Otpustite taster mia; u naznaenim elija ma ete dobiti zbirove kolona C i D. Pojavie se i pametna oznaka: ako je otvorite, osim operacimart 2008 PC

Operacije nad opsezima

27


je kopiranja elija koja je podrazumevano izve dena, rezultat moete promeniti izborom opci ja za prenos samo oblika bez sadraja ili samo sadraja bez oblikovanja. Crni kvadrati se zo ve ruica popune (fill handle), a njome moete izvesti jo neke zanimljive stvari koje emo po menuti kasnije. Operacije kopiranja, premetanja i nale pljivanja moete izvoditi klasinim preicama Ctrl+C, Ctrl+X i Ctrl+V, komandama u glav noj traci i slino. Nakon umetanja sadraja po

zni sadraj, prepisujui bilo koji prethodni sa draj; sledee dve opcije kopiraju samo vrednos ti, odnosno formule; opcija Link Here formira izraze poput =A1, koja uvek prikazuje tekuu vrednost u izvornoj eliji; sledea komanda for mira internu hipervezu ka polaznom opsegu. Sledi niz od etiri komande koje se ponaaju na specifian nain: korienjem neke od ovih ko mandi, sadraj na odreditu se ne prepisuje, ne go se pomera nadole ili nadesno pred novim op segom. Ostaje da izaberete da li se opseg kopi

javie se nova pametna oznaka u kojoj moete odmah dodati neke atribute tek izvedenoj ope raciji; obratite posebnu panju na varijante obli kovanja ciljnog sadraja i mogunost prenoe nja irine polazne kolone. Ve smo jednom isko ristili paletu ispod dugmeta Home > Clipboard > Paste; uoite da moete odabrati razne pose bne vidove prenosa sadraja; isprobajte sami po sledice raznih naina! Moete miem da uhvatite opseg za je dnu od ivica, a zatim ga prevuete na odredite; da biste to uinili, primaknite pokaziva mia okviru opsega dok se ne pojavi etvorostruka strelica. Prilikom vuenja, videete siluetu op sega i ekransku napomenu sa adresom ciljnog opsega, to e vam pomoi da precizno locira te odredite. Ako pritom budete drali desni tas ter mia, a ne levi kao to je uobiajeno, kada dovuete opseg na odredite i otpustite taster mia, odmah e se otvoriti brzi meni koji nudi izbor od deset operacija na ciljnom opsegu. Pr vu grupu ine standardne komande: Move Here i Copy Here premetaju, odnosno kopiraju pola

ra ili premeta. Kada kopirate neki opseg, pazi te na tipove referenci u ciljnim elijama; prenos relativne reference moe da izazove pogrene re zultate u formulama. Morate razlikovati dve vrste brisanja unu tar opsega: jedno je fiziko uklanjanje elija, pri emu se menja struktura celog radnog lista, a drugo se svodi na ienje ili samo brisanje sadraja elija, pri emu sam opseg ostaje na svom mestu. Oznaeni opseg ete fiziki izbri sati pomou dijaloga koji dobijate komandom Home > Cells >Delete > Delete Cells ili koman dom Delete u kontekstnom meniju opsega. Nu de se etiri opcije: u prve dve odluujete da li e ispranjeno mesto povui preostale elije zde sna ili odozdo. Druge dve opcije omoguuju da fiziki izbriete cele redove ili kolone u kojima se nalazi obeleeni opseg. Samo sadraj opsega ete najbre ukloniti pritiskom na taster Delete na tastaturi. Komanda na glavnoj traci Home > Editing > Clear otvara etiri opcije brisanja: op cija Clear All brie sadraj i sve atribute obliko vanja elije, dovodei je u poetno stanje; opci

2

PC

mart 2008


ja Clear Formats uklanja samo oblikovanja i maske koji su ra zliiti od podrazumevanih; sle dea opcija uklanja samo sa draj, poput tastera Delete; ko nano, poslednja opcija Clear Comments uklanja komentar koji je dodeljen eliji (o ovom elementu govori mo u sledeem priruniku). Osim kompletnog kopiranja sadraja opse ga, postoji mogunost prenosa dela sadraja e lija ili obavljanja nekih operacija u toku preno sa, to su vam pametne oznake ve otkrile. Obe leite neki opseg podataka, izaberite Copy, a za tim aktivirajte samo jednu eliju koja je gornji levi ugao ciljnog opsega. Prostom komandom Paste iskopirali biste sadraj opsega, prenosei sve osobine oblikovanja i zauzimajui tano is ti obim ciljnih elija. Meutim, ako otvorite di jalog komandom menija Home > Clipboard > Paste > Paste Special ili istom komandom u kon tekstnom meniju, dobi ete mogunost da iza berete posebni vid kopi ranja. Opiimo opcije koje se nude. Grupa Paste nu di ak jedanaest nai na prenosa: puno kopi ranje (All) prenosi vre dnosti, formule i obliko vanje elija. Opcija For mulas ini slino, ali sa izuzetkom okolnih oso bina redova i kolona (npr. prenos cele kolone menja irinu ciljne kolone); ako upotrebite op ciju Values, sve formule e biti prevedene u kon stante. Opcija Formats prenosi samo osobine e lija, bez prenosa sadraja (ponaa se kao For mat Painter), a sledea prenosi samo komenta re. Kada postavite pravilo valjanosti unosa u je dnu eliju, to moete proiriti na ciljni opseg op cijom Validation. Opcija All using Source theme je posebna varijanta prenoenja koja kombinu je teme za ureenje elija; All except borders pri

prenosu ignorie ivine linije koje ste moda na crtali; sledeom opcijom ete preneti samo i rinu kolone, a dve poslednje opcije su varijaci je ve pomenutih, uz dodatak prenoenja mas ke brojeva. Grupa Operation omoguuje da se elije polaznog opsega aritmetiki pridrue ciljnom opsegu sadraja, u kombinaciji sa osnovnom funkcijom. Na primer, ako eliju sa brojem 5 ko pirate preko elije sa brojem 15, birajui operaci ju deljenja, ciljna elija e dobiti vrednost 3; ovo moete iskoristiti da odjednom promenite vre dnosti konstantama u nekom opsegu: samo u neku eliju unesite vrednost koja e biti sabirak, umanjilac, mnoilac ili de lilac, na njoj zadajte koma du kopiranja, a onda obe leite ceo ciljni opseg, pa specijalno nalepite tu vre dnost birajui operaciju; breg naina za takvu ak ciju nema! Najzad, dva po lja za potvrdu pri dnu iza zivaju posebna dejstva. Prva opcija Skip blanks nalae da praznine u po laznom opsegu ne prebri u sadraj u ciljnom opsegu, nego da ga zadre. Opcija Transpose e preokrenuti ciljni opseg ta ko da redovi polaznog postanu kolone, a kolo ne redovi. Ve smo ilustrovali primenu ruice za po punu, malog crnog kvadratia u donjem de snom uglu okvira aktivne elije ili opsega; ispi tajmo kako se jo ta ruica koristi. U neku eli ju upiite tekst, npr. Zdravo! Uhvatite ruicumart 2008 PC

Ruica za popunu

2


za popunu miem i povucite ga nadole preko ne koliko elija. Otpustite taster na miu: tekst je is kopiran u sve ove elije. Neka ceo opseg ostane obeleen, pa povucite ruicu za popunu nekoli ko redova nagore: iskopirae se i ovako. Ne pu tajui taster mia, imate mogunost da irite opseg samo u jednom, ali bilo kom smeru. Dru gi primer: u jednu eliju upiite Zdravo! a u onu ispod nje napiite Kako ste? Obeleite op seg od ove dve elije, pa povucite ruicu za po punu nadole nekoliko redova. Primetiete da se ceo opseg kopira onoliko puta koliko ima mesta u oznaenom ciljnom prostoru; u tome e vam pomoi ekranska napomena uz pokaziva mi a dok vuete. Probajte i ovo: u neku eliju unesite tekst broj 7. Uhvatite ruicu za popunu i povuci te je nekoliko elija nadole. Obeleite opet po etnu eliju, pa povucite ruicu udesno, pa ule vo, pa nagore. Primetiete da se tekst menja u

broj 8, broj 9... ako vuete ruicu nadole ili udesno, a u broj 6, broj 5... ako je vuete ule vo ili nagore. Ova mogunost programa se zove automatska popuna: brojevi na kraju u alfanu merikom zapisu se menjaju za jedan, datumi za jedan dan, vreme za jedan sat, itd. Ruica za popunu ima jo jednu svrhu: obeleite neki vei opseg podataka, pa povucite ruicom nalevo ili nagore: u svim sivo oznaenim kolonama ili re dovima sadraj elija e biti izbrisan. Recimo da pripremate neku dugaku listu i da elite da joj dodate redne brojeve. Umesto da kucate redne brojeve poev od 1 pa do ko zna koliko, upotrebite ruicu za popunu. Formi

rajte kolonu za redne brojeve i unesite prva dva redna broja (npr. 1 i 2). Obeleite ta dva broja kao opseg, pa povucite ruicu do eljenog bro ja. Postoji i mnogo laki nain, ali pod uslovom da je sadraj liste ve unet ranije: dovoljan je du pli klik na ruicu na prvoj eliji u koju ste uneli broj 1. Excel e prepoznati kontekst liste i uneti broj 1 tano do kraja liste. Odmah se posluite pametnom oznakom: izvedenu operaciju Copy Cells promenite u Fill Series; umesto jedinica, dobiete uredan skup rednih brojeva. Unos nizova brojeva je podran posebnim opcijama; redni brojevi su tek najprostiji sluaj. Recimo, ako je polazna vrednost datum, pame tna oznaka e vam ponuditi da korak uveanja bude jedan dan, jedan radni dan (Fill Week days; uzimaju se samo dani od ponedeljka do petka), jedan mesec ili cela godina. Pri prome ni meseca, mehanizam je dovoljno inteligentan da izbegne nelogine datume: recimo, unesite 31.1.2008, povucite nado le, pa zahtevajte uveanje za jedan mesec i obratite panju na rezultat. Da biste jo bre do bili opcije popune, vucite desnim tasterom mia, pa e se na kraju izbor u me niju pojaviti odmah. Uoi te posebne opcije koraka uveanja brojeva koji ni su susedni. Recimo, u jednu eliju unesite broj 2, a u sledeu broj 5. Oznaite ove dve elije kao opseg, pa levim tasterom mia povucite ruicu za popunu nadalje. Dobiete brojeve 8, 11, 14... jer e se uspostaviti linearna korelacija. Ako vu ete desnim tasterom mia, moete uspostaviti linearnu ili geometrijsku progresiju (opcije Lin ear Trend i Growth Trend). Ukupne opcije za popunu opsega serijom podataka ete dobiti ako unesete prvu vrednost u neku eliju, odatle obeleite ciljni opseg, pa pozovete