Spektrofotometriјska analiza uticaja gustine tkanja sita na kvalitet otiska dobijenog tehnikom sito štampe na tekstilu

Univerzitet u Novom Sadu

Fakultet tehničkih nauka

G ra f i č ko i n že n je r s t vo i d i za j n

Dragan Obradović

Spektrofotometriјska analiza uticaja gustine

tkanja sita na kvalitet otiska dobijenog

tehnikom sito štampe na tekstilu

Bečelor rad

Novi Sad, 2014

УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ФАКУЛТЕТ ТЕХНИЧКИХ НАУКА

21000 НОВИ САД, Трг Доситеја Обрадовића 6

КЉУЧНА ДОКУМЕНТАЦИЈСКА ИНФОРМАЦИЈА

Редни број, РБР:

Идентификациони број, ИБР:

Тип документације, ТД: Монографска публикација

Тип записа, ТЗ: Текстуални штампани материјал, латиница

Врста рада, ВР: Бечелор рад

Аутор, АУ: Драган Обрадовић

Ментор, МН: др Немања Кашиковић

Наслов рада, НР: Спектрофотометријска анализа утицаја густине тканја сита на квалитет

отиска добијеног техником сито штампе на текстилу

Језик публикације, ЈП: Српски језик

Језик извода, ЈИ: Српски језик

Земља публиковања, ЗП: Р. Србија

Уже географско подручје, УГП: Војводина

Година, ГО: 2014

Издавач, ИЗ: Ауторски репринт

Место и адреса, МА: ФТН, Трг Доситеја Обрадовића 6, Нови Сад, Србија

Физички опис рада, ФО: (поглавља/страна/ цитата/табела/слика/графика/прилога)

Научна област, НО: Графичко инжењерство и дизајн

Научна дисциплина, НД: Технике штампе

Предметна одредница/Кључне речи, ПО: Сито штампа, густина сита

УДК

Чува се, ЧУ: Библиотека ФТН, Нови Сад

Важна напомена, ВН:

Извод, ИЗ: Циљ овог рада је утврђивање утицаја густине сита на промену

карактеристика отисака на текстилним материјалима који су штампани

сито штампом. Кроз различите целине у раду је представљен теоријски

део чија су знања коришћена даље у експерименталном делу.

Oбразложени су материјали, машине, технике и параметри који су

коришћени у овом раду. У експерименталном делу посматране су

колориметријске вредности, разлике боје ΔЕ и спектралне криве.

Датум прихватања теме, ДП:

Датум одбране, ДО:

Чланови комисије, КО: Председник: др Драгољуб Новаковић, редовни професор

Члан: МСц Дарко Аврамовић, асистент Потпис ментора

Члан, ментор: др Немања Кашиковић, доцент

UNIVERSITY OF NOVI SAD FACULTY OF TECHNICAL SCIENCES

21000 NOVI SAD, Trg Dositeja Obradovića 6

KEY WORDS DOCUMENTATION

Accession number, ANO:

Identification number, INO:

Document type, DT: Monographic Publication

Type of record, TR: Textual printed, material

Contents code, CC: Becelor Thesis

Author, AU: Dragan Obradović

Mentor, MN: PhD Nemanja Kašiković

Title, TI: Spectrophotometric analysis of grid density influence on print quality

obtained by screen printing technique on textile

Language of text, LT: Serbian

Language of abstract, LA: Serbian

Country of publication, CP: Serbia

Locality of publication, LP: Vojvodina

Publication year, PY: 2014.

Publisher, PB: Author’s reprint

Publication place, PP: FTN, Trg Dositeja Obradovića 6, Novi Sad, Serbia

Physical description, PD: (chapters/pages/ref./tables/pictures/graphs/appendixes)

Scientific field, SF: Graphic engineering and design

Scientific discipline, SD: Printing techniques

Subject/Key words, S/KW: Screen printing, grid density

UC

Holding data, HD: Library of FTN, Novi Sad

Note, N:

Abstract, AB: The aim of this study was to determine the influence of grid density on the

change of print characteristics of the textile materials printed with screen

printing technique. Through different parts of the work is presented a

theoretical part with the knowledge used in the experimental section.

Reasoned the materials, machinery, techniques and parameters used in this

paper. Еxperimental part contains observation of the colorimetric value,

colour difference and spectral curve.

Accepted by the Scientific Board on, ASB:

Defended on, DE:

Defended Board, DB: President: PhD Dragoljub Novaković

Member: MSc Darko Avramović Menthor's sign

Member, Mentor: PhD Nemanja Kašiković

УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ФАКУЛТЕТ ТЕХНИЧКИХ НАУКА

21000 НОВИ СА Д, Трг Д осите ја Обрадов и ћа 6

Број:

ЗАДАТАК ЗА BEČELOR РАД Датум:

(Податке уноси предметни наставник - ментор)

Врста студија: а) Основне академске студије

б) Основне струковне студије

Студијски програм: ГРАФИЧКО ИНЖЕЊЕРСТВО И ДИЗАЈН

Руководилац

студијског

програма:

ПРОФ. ДР ДРАГОЉУБ НОВАКОВИЋ

Студент: ДРАГАН ОБРАДОВИЋ Број индекса: Ф-790

Област: ГРАФИЧКО ИНЖЕЊЕРСТВО И ДИЗАЈН

Ментор: Др НЕМАЊА КАШИКОВИЋ

НА ОСНОВУ ПОДНЕТЕ ПРИЈАВЕ, ПРИЛОЖЕНЕ ДОКУМЕНТАЦИЈЕ И ОДРЕДБИ СТАТУТА ФАКУЛТЕТА

ИЗДАЈЕ СЕ ЗАДАТАК ЗА ЗАВРШНИ (Bachelor) РАД, СА СЛЕДЕЋИМ ЕЛЕМЕНТИМА:

- проблем – тема рада; - начин решавања проблема и начин практичне провере резултата рада, ако је таква провера неопходна; - литература

НАСЛОВ ЗАВРШНOГ (BACHELOR) РАДА:

SPEKTROFOTOMETRIJSKA ANALIZA UTICAJA GUSTINE TKANJA SITA NA

KVALITET OTISKA DOBIJENOG TEHNIKOM SITO ŠTAMPE NA TEKSTILU

ТЕКСТ ЗАДАТКА:

Задатак за завршни рад треба да обухвати разраду задатка кроз:

Теоријске основе које обухватају:

Опис сито штампе, Мреже, Оквира, Ракела, Боје, Штампе на текстилу, CIE Lab систем боје, Делта Е разлика боје

Практичан део који обухвата:

Анализа експерименталног дела, Карактеристике графичког система, Карактеристике графичке боје и подлоге за штампу, Уређај за мерење спектрофотометријских вредности HP200, Уређај за мерење хроматских вредности Teachkon SpectroDens, Спектрофотометријска анализа, Хроматска анализа, Закључак

Руководилац студијског програма: Ментор рада:

Проф. др Драгољуб Новаковић Доц. др Немања Кашиковић

Примерак за: - Студента; - Ментора

Bečelor rad Dragan Obradović

Ја Драган Обрадовић са бројем индекса Ф790 изјављуљем да завршни рад представља

искључиво резултате мог рада у сарадњи са ментором, да се темељи на мојим научно-

стручним сазнањима и истраживањима и да се ослања на пописану литературу.

Изјављујем да ниједан део мог завршног рада није написан на недозвољен и неетичнан

начин, преузимањем или преписивањем из било којег нецитираног рада, туђих дела

или резултата. који би био у супротности са академском моралношћу.

Aуторска права свих резултата и елемената који су добијени односно урађени у

завршном раду, припадају Департману за графичко инжењерство и дизајн односно

Факултета техничких наука као правног лица.

___________________________

Потпис кандидата

Dragan Obradovid

Datum rođenja: 14.08.1984

Mesto rođenja: Požarevac

Obrazovanje:

1999 - 2003

“Požarevačka gimnazija” smer “Jezički smer” Požarevac

2005 - 2014

Univerzitet u Novom Sadu, Fakultet tehničkih nauka, Grafičko inženjerstvo i dizajn

Stručna praksa:

Avgust 2008. štamparija ”Kompromis desing“, Požarevac

Jul 2010. Laboratorija GRID-a, Fakultet tehničkih nauka, Novi Sad

Jezici:

srpski, engleski

Interesovanja:

sito štampa,web dizajn, dizajn, odbojka

Kontakt:

E-mail: [email protected]

Telefon: +381 (64) 27 99 185

mailto:[email protected]

SADRŢAJ

Uvod……………….………………………………………………..…………10 Predmet rada……...……………………………………………………………………......10

Cilj rada…………………………………………………………...………………………..10

Način rešavanja problema……..……………………………….……………….........…… 11

Teorijski deo rada............................................................................................ 12 Sito štampa………………… ………………………………………………...……………12

Mreţe………………………………………………………………………………………12

Okvir.....................................................................................................................................14

Rakel.....................................................................................................................................15

Boja za sito štampu...............................................................................................................15

Štampa na tekstilu.................................................................................................................16

CIE Lab proсtor boje.......................................................................................18

Razlika boje.......................................................................................................19

Eksperimentalni deo rada.............. .................................................................21 Karakteristike grafičkog sistema, ureĎaja i merne opreme...................................................21

Karakteristike sistema ..........................................................................................................21

Karakteristike grafičkih boja i podloga za štampu................................................................22

UreĎaj za merenje spektrofotometrijskih vrednosti............................................................. 23

UreĎaj za merenje hromatskih vrednosti.................. ............................................................24

Rezultati eksperimentalnih merenja...............................................................25 Rezultati merenja spektrofotometrijskih vrednosti uzoraka..................................................25

Rezultati merenja hromatskih vrednosti................................................................................30

Zaključak...........................................................................................................36

Literatura..........................................................................................................37

Prilozi.................................................................................................................39

Pomenute skrećenice

CIE Lab - prostor bojа nezаvistаn od ureĎаjа

ΔE - rаzlika boja

ΔE94 - rаzlika boja

ISO (International Organization for Standardization) - MeĎunаrodnа orgаnizаcijа zа

stаndаrdizаciju

SRPS - srpski stаndаrdi

CIE (Commision Internationale de l’ Eclairage) - MeĎunаrodnа komisijа zа osvetljenje

CMYK (Cyan, Magenta, Yellow, Black) - procesne boje (cijan, magenta, ţuta, crna)


-10-

Uvod

Sve su veće potrebe preduzeća i ustanova, za odreĎenim uslugama i proizvodima iz

oblasti grafičke industrije. Zavisno od toga koje je preduzeće ili ustanova u pitanju, zahtevi

mogu biti takvi da se mogu zadovoljiti korišćenjem relativno prostih, pa do upotrebe veoma

sloţenih štamparskih tehnika i postupaka.

Veliki broj raznih vrsta preduzeća, ustanova i samostalnih zanatskih radnji, svoje potrebe

mogu zadovoljiti sa jednom relativno prostom štamparskom tehnikom poznatom pod

nazivom sito štampa (Janković, 1996).

Sito štampa je tehnika propusne štampe kod koje se otisak dobija tako što se boja

potiskuje kroz delimično propustljivu mreţu koja je zategnuta na ram. Štamparsku formu

predstavlja šablon sastavljen iz mreţe koja propušta boju i mreţe prekrivene nepropusnom

emulzijom čije površine predstavljaju neštampajuće elemente. Pritiskom gumenog ili

silikonskog rakela boja prolazi kroz propustljiva okna direkno na podlogu za štampu (Piao et

al, 2008).

Kao što je dobro poznato štampa na tekstilu predstavlja proces nanošenja grafičke boje u

formi odreĎenog dizajna ili paterna na tekstilnu podligu. Trenutna svetska proizvodnja

štampanog tekstila je preko 34 miliona kvadratnih metara godišnje. Dominantna tehnika

štampe je rotaciona sito štampa (Ujiie, 2006).

Prema podacima iz 2006. rotaciona sito štampa zauzima primat u štampi na tekstilu. Ravna

automatska sito štampa takoĎe zauzima veliki udeo od 29 %. Zatim sledi transfer štampa sa 6

%, te naposletku manuelna štampa sa 5 %. Prema tome svakako je sito štampa, bez obzira na

na način izvoĎenja i stepena automatizacije, dominantna tehnika štampe sa 83 % učešća.

Predmet rada

Prozvodi odštampani sito štampom je u svakodnevoj upotrebi današnјice. U zavisnosti od

potrebe za kvalitetnijim otiskom koriste se različite gustine sita. Iz tog razloga u ovom radu je

posmatrano koliko će se promeniti otisak u zavisnosti od različite gustine sita.

Cilj rada

Cilj rada je utvrĎivanje razlike izmeĎu tri različite vrste tekstila koji su odštampani na tri

različite gustine sita i različitim bojama.


-11-

Način rešavanja problema

Predmet ovog rada se deli u dve celine, a to su: teorijski deo koji se sastoji od opisa sito

štampe, mreţe, okvira, rakela, boje i štampe na tekstilu, ekperimentalni deo rada koji se

sastoji od karakteristika štamparskog sistema, grafičkih boja, podloge za štampu i tehničkih

karakteristika mernih ureĎaja i rezultata merenja spektrofotometrijskih i hromatskih

vrednosti.


-12-

Teorijski deo rada

Sito štampa

Sito štampa ili propusna štampa (slika 1.) je tehnika štampe kod koje se otisak dobija

tako što se boja potiskuje kroz delimično propustljivu štamparsku formu, koja je zategnuta na

ram. Štamparsku formu sito štampe čini mreţa koja se postavlja na šablon koji ima ulogu da

zatvori odreĎene elemente mreţe, a da odreĎene elemente ostavi otvorene. Elementi koje je

šablon zatvorio nazivaju se neštampajući elementi, a oni koji su ostali otvoreni i mogu

propustati boju nazivaju se štampajući elementi štamparske forme.

Tehniku sito štampe odlikuje velika fleksibilnost u pogledu štampe na različitim vrstama

i oblicima podloge, koristeći različite vrste boja. Ova tehnika omogućava različite

dekorativne i industrijske primene koje su u drugim tehnikama štampe neizvodljive

(Novaković, Kašiković, Pavlović, 2011).

Slika 1. Sito štampa

Mreţe

Mreţe ili sito u tehnici štampe ima dvostruku ulogu: predstavlja nosilac šablona

štampajućih i neštampajućih elemenata kao i propustljivu membranu za prenos boje na

otisak. Mreţe za sito - štamparska sita izraĎuju se od prirodnih, sintetičkih ili metalnih niti.

Pri izboru mreţe treba voditi računa pre svega o kvalitetu otiska koji se ţeli dobiti. Ovo

podrazumeva da treba odabrati odgovarajuću vrstu mreţe sa takvom gustinom (finoćom)

tkanja, koja će najbolje odgovoriti odreĎenoj nameni. Finoća mreţe izraţava se brojem niti

po centimetru. Sito štamparske mreţe imaju 15 do 250 niti/cm. U praksi se najčešće koriste

mreţe od 77 do 180 niti/cm. Za štampanje visokokvalitetnih ilustracija potrebno je koristiti

najveće gustine tkanja, gde je odnos niti po centimetru tri do četri puta veći od linijature

reprodukcije (linija/cm).

Mreţe se pored toga označavaju slovima i brojevima. Tako na primer, oznaka N90T na

mreţi označava da materijal od koga su izraĎena vlakna (N -najlon) ima 90 niti/cm, sa


-13-

debelim vlaknima (T). Ove mreţe se na trţištu nalaze pod sledećim oznakama: N27HD,

N61S, N73T, N90T, N100T, N110T, N120T, N130T, N140T, N150T, N180T. Najlon je

postojan na temperaturi do 120°C, dok sa povećanjem temperature postepeno gubi čvrstoću.

Otporan je prema bazama, alkoholu i organskim rastvaračima, kao što su npr. ugljen

tetrahlorid, trihiopertilen, perhloriten, dok je vrlo osetljiv prema kiselinama i fenolnim

jedinjenjima. Ove mreţe, obzirom da se izraĎuju od veoma tankih niti, omogućavaju tanke

nanose boje, što je vrlo značajno pri štampanju mokro na mokro. Od svih sito štamparskih

tkanina, najlonske se najkraće osvetljavaju, jer propuštaju najviše svetlosti. Da bi se smanjila

rastegljivost ovih mreţa, one se u fabrikama izraĎuju kao stabilizovane. Inače ove mreţe

izraĎene kao obične, pri stavljanju na okvir, isteţu se u oba smera sa 5 do 10%, a

stabilizovane 5 do 7%.

Poliesterske mreţe (slika 2.) (pojavljuju se od 1963 godine) otporne su prema svetlosti,

vlazi, a prema hemikalijama otpornost skoro da dostiţe onu koju poseduju metalne mreţe.

Ove mreţe mogu da izdrţe i do 200.000 otisaka. Postojane su na temperaturama do 130°C, a

tačka topljenja im je na 256°C. U granicama temperaturnog pojasa od 0 do 100°C dimenzije

im se gotovo ne menjaju pa zbog toga vaţe za veoma stabilne mreţe. U normalnim uslovima

upijaju svega 0,4% vode. Vrlo su otporne prema kiselinama, a podnose samo razblaţene 2-

3%-tne hladne baze. Površinski ih rastvaraju neka fenolna jedinjenja, ali se i pored toga mogu

upotrebiti pri štampanju sa sito štamparskim bojama koje sadrţe fenole. Inače, izraĎuju se od

višestrukih niti sa 15 do 77 niti/cm i od jednostrukih koje imaju do 165 niti/cm. Označavaju

se brojem koji označava broj niti po jednom duţnom centimetru, slovom za oznaku debljine

niti i velikim slovom P (poliester). Za precizne otiske koriste se mreţe sa debelim nitima.

Slika 2. Izgled poliestarske mreţe

Metalne mreţe (slika 3.) izraĎuju se uglavnom od nerĎajućeg čelika, bakra, mesinga. Vrlo

su skupe, a najpodesnije su za male formate otiska i indirektne šablone. Upotrebljavaju se pre

svega za vrlo precizne otiske, kod štampanja preslikača, kao i kod štampanja termoplastičnih

keramičkih boja, kada mreţa ima i zadatak električnog grejača (Janković, 1996).


-14-

Slika 3. Izgled metalne mreţe

Okvir

Okviri se najčešće izraĎuju od drveta ili od metala. Za drvene okvire upotrebljava se

meko drvo. Letvice moraju biti bez čvorova, dobro slepljene, a ivice zaobljene. Drvene

ramove slika 4. odlikuje veoma mala cena i jednostavnost izrade. MeĎutim, mala otpornost

drveta na vlagu i uticaj hemijskih sredstva prouzrokuje dimenzionalu nestabilnost okvira

prilikom zatezanja mreţe sa većim tenzijama. Ovaj problem je naročito izraţen prilikom

višebojne štampe zbog neadekvatnog preklapanja boja na otisku. Nestabila priroda drveta

predstavlja veliko ograničenje u konstrukciji okvira za sito štampu.

Slika 4. Izgled drvenog okvira

U novije vreme, kao osnova za izradu izdrţljivih i stabilnih okvira koriste se metalne

legure različitih profila. Najčešće se koristi pravougaoni profil, ali u zavisnosti od

konstrukcije mašina, moguće su drugačije izvedbe. Metalni okviri (slika 5) su dimezionalno

stabilni, imaju odličnu otpornost na većinu razreĎivača i boje koje se koriste u sito štampi.

Unutrašnjost okvira nije popunjena, što čini ove okvire veoma laganim bez obzira na veličinu

rama. Mreţa se zateţe na metalni okvir uz pomoću ureĎaja za zatezanje, a zatim se lepi za

sam okvir sa veoma jakim adhezivima (Janković, 1996).


-15-

Slika 5. Izgled metalnog okvira

Rakel

Potiskivanje boje kroz štampajuće elemente vrši se pritiskom gumenog ili silikonskog

rakela (slika 6.) usled čega boja prolazi kroz štampajuće elemente-otvore direktno na podlogu

za štampu. Tvrdoća rakela izraţena je u stepenima šora (Shore), uopšteno preporučena

tvrdoća je izmeĎu 60-75 šora. Tvrdi rakeli (70-75 šora) pogodni su za velike formate i

polutonsko štampanje. Teţina rakela, za uobičajnu manuelnu štampu, kreće se izmeĎu 200 g i

300 g na svakih 10 cm duţine rakela, a za tekstilnu štampu izmeĎu 700 g i 800 g (Novaković,

Kašiković i Pavlović, 2011).

Slika 6. Izgled rakela

Boje za sito štampu

Boje za sito štampu (slika 7.) se biraju u zavisnosti od podloge na kome se štampa i

odreĎenih zahteva koji proizvod treba da ispuni u svom veku trajanja. Postoje tri vrste boja

koje se koriste u sito štampi a to su: boje na bazi rastvarača, boje koje se suše hemijskim

reakcijama, specijalne boje.

Slika 7. Boje za sito štampu


-16-

Boje na bazi rastvarača kroz ispravanje organskih rastvarača koje boje sadrţi dolazi do

formiranja čvrstog sloja boje. Budući da rastvarači sadrţe štetne isparljive supstance, za

sušenje ovih boja potrebne su specijalne sušare i ventilacioni ureĎaji. Najčešće se koriste za

štampanje na papiru, kartonu i plastičnim materijalima.

Boje koje se suše hemijskim reakcijama se dele na dvokomponentne boje i UV boje.

Dvokomponentne boje se suše uz pomoć dodatnih katalizatora. Najčešće se koriste za

štampanje na metalu, papiru, staklu, sintetičkim tekstilima. Sušenje ovih boja traje više

časova ili dana. UV boje se sastoje iz tečnih polimera, monomer i fotoinicijatora koji se

izlaţu UV osvetljenju u posebnim UV sušarama. Boje osušena na ovaj način je čvrsta u roku

od nekoliko sekundi i stvara veoma čvrst i otporan sloj boje. UV boje ne sadrţe štetne

materije, veoma su jednostavne za upotrebu zato što se boja ne suši na situ prilikom

štampanja i time omogućava pravilan prenos boje na podlogu prilikom štampe kvalitetnih

tonskih i rasterskih reprodukcija. Za razliku od boja na bazi rastvarača, karakteriše ih odličan

završni sjaj i odsustvo promene nijanse boje nakon sušenja.

Specijalne boje imaju veoma široku primenu u sito štampi. Za štampu na tekstilu koriste

se isključivo plastizol boje koje sadrţe PVC puder i tečni omekšivač i na taj način stvaraju

čvrsti sloj boje. Ove boje prodiru u tekstilnu podlogu nakon sušenja stvaraju odličnu vezu sa

samom tkaninom što ovakav proizvod čini veoma otpornim prilikom višestrukog pranja i

sušenja (Novaković, Kašiković, Pavlović, 2011).

Štampa na tekstilu

Izbor sita zavisi od vrste tkanine koja se štampa, dezena koji se prenosi na tkaninu, vrste

boje i zagušivača. Pravilan izbor je vaţan za dobar otisak ilustracije. Bez obzira na vrstu

materijala svako sito treba da zadovolji sledeće uslove:

- da poseduju odgovarajuću gustinu koja se odreĎuje prema ilustraciji i vrsti tkanine koja se

štampa,

- niti osnove i niti potke treba da su paralelne i da se seku pod pravim uglom,

- materijal treba da bude elastičan radi uspešnijeg zatezanja na ramu,

- sito treba da bude otporno na pritisak i udar, dejstvo hemikalija iz štamparske paste i da

nabubri pri čemu dolazi do smanjenja prostora izmeĎu osnovnih i potkinih niti,

- materijal ne sme da apsorbuje vodu i ostala hemijska sredstva iz štamparske paste.

Metalna sita osetljiva su na pritisak, udar i lako se deformišu pod većim pritiskom

raspirača pri štampanju grubljih tkanina. Pošto su metalna sita neelastična, ostaju trajno

deformisana. Veću primenu imaju u grafičkoj, keramičkoj i staklarskoj industriji. Za

štampanje teksila se koristi u slučaju kada se radi sa štamparskim bojama koje bi oštetile

ostale vrste sita, a metalna sita su otporna na dejstvo hemikalija.

Sita izraĎena od prirodne svile otporna su na pritisak i udar, ali su nepostojana na dejstvo

alkalija i koncentrovanih mineralnih kiselina. Svilena sita danas koriste manje štamparije koje

još uvek koriste duge stolove za umetničko dezeniranje, pošto su pogodna za zatezanje na

ramu. Savremena primena automatskih ureĎaja za štampanje, predviĎa primenu sita od

sintetičkih materijala zbog visoke elastičnosti i minimalne adsorpcije vlage.


-17-

Da bi se jedan dezen reprodukovao na tekstilnoj površini potrebno je izraditi šablon za

svaku boju. IzraĎena idejna skica se razlaţe na pojedinačne boje i prenosi na prozračnu foliju,

tušem ili specijalnom tamnom bojom. U laboratoriji se od pripremljenih folija izraĎuju

dijapozitivi koji se prenose na sito šablona. Sito šablona treba premazati fotoemulzijom

osetljivom na svetlost. Kao fotoosetljiv sloj najčešće se koriste koloidne materije: ţelatin i

polivinilalkohol. Fotoemulzija se nanosi sa spoljne strane dobro očišćenog i odštampanog

sita. Razvijanje slike obavlja se na odgovarajućim aparatima za snimanje gde se tamna strana

dijapozitiva priljubi uz stranu premazane fotoemulzijom. Osvetljivanjem preko staklenog

rama dolazi do učvršćivanja fotoemulzije na onim delovima sita, gde se nalazi dezen dok

pokriveni delovi ostaju nepromenjeni. Ispiranjem, sa neosvetljenih delova uklanja se emulzija

pri čemu se otvaraju pore na situ i formira ilustracija. Nakon sušenja šablona izvrši se

kontrola i korekcija slike.

Štampanje započinje kada se tkanina pričvrsti za sto, a rastojanje šablona uskladi sa

crteţom na šablonu. Posle postavljanja šablona na tkaninu naliva se na jednu stranu šablona

pripremljena štamparska boja. Boja se po šablonu razmazuje rakel noţem.

Štampanje se moţe posmatrati kao proces koji se odvija u tri etape:

1. sito šablona se puni bojom na mestu koje nije obuhvaćeno slikom

2. uklanjanje vazdušnog sloja izmeĎu tkanine i šablona

3. delimično prodiranje boje u tkaninu i upijanje.

Prve dve etape ostvaruju se u toku prvog prolaska rakela, a treća etapa pri povratku

rakela. Štampanje se završava u momentu podizanja šablona i njegovog prenosa na sledeće

mesto na tkanini. Pri štampanju šablon se prenosi preko jedne neodštampane površine tj.

štampa se svaka druga površina, jer se na taj način izbegava prekrivanje i postavljanje rama

na vlaţan otisak prethodnog šablona. Pre nego što se tkanina posle štampanja podvrgne daljoj

obradi, neophodno ju je potpuno osušiti da bi se izbeglo otiranje i razmazivanje boje. Sušenje

se moţe vršiti kako na sobnoj temperaturi tako i zagrejanim vazduhom. Optimalni uslovi

sušenja u mnogome zavise od vrste boje i hemikalija koje se nalaze u štamparskoj boji

(Trajković, 1981). Izgled gotovog proizvoda predstavljen je na slici 8.

Slika 8. Izgled odštampane tkanine


-18-

CIE Lab prostor boje

CIE Lab je trodimenzionalni prostor boja baziran na percepciji boje standardnog

promatrača. Smatra se nezavisnim o ureĎaju.

Prostori boja, prema klasifikaciji (IFRA, Special Report 2.18, 1996.), mogu biti

podeljeni u dve osnovne grupe (slika 9) :

Prostor boja zavisni od ureĎaja

Prostor boja nezavisno od ureĎaja

Slika 9. Prostori boja

Numeričke vrednosti u CIE Lab modelu opisuju sve boje koje moţe razlikovati svako

zdravo ljudsko oko. Boje su opisane pomoću tri komponente: svetlina L (luminance) koja je

ahromatska komponenta i dve hromatske komponente, a (crvena i zelena) i b (plava i ţuta).

Svetlina se meri od 1 do 100 po vertikalnoj osi, gde je 1 vrednost za crnu, a 100 za belu (Luo,

Cui, Rigg, 2000), slikovit prikaz dat je na slici 10.

Slika 10. CIE Lab prostor boja


-19-

L*, a* i b* koordinate moguće je izračunati iz standardnih CIE XYZ vrednosti, prema

sledećim formulama (1, 2, 3):

L* = 116(Y/𝒀𝒏)𝟏/𝟑 – 16 (1)

a* = 500[(X/𝑿𝒏)𝟏/𝟑 – (Y/𝒀𝒏)𝟏/𝟑] (2)

b* = 200[(Y/𝒀𝒏)𝟏/𝟑 – (Z/ 𝒁𝒏)𝟏/𝟑] (3)

gde su 𝑋𝑛 , 𝑌𝑛 i 𝑍𝑛 tristimulusne vrednosti belog standarda, a X, Y i Z vrednosti uzorka

(Berns, 2000).

Razlika boje

Ukupna razlika boja ili kolorimetrijska razlika (ΔE) predstavlja razliku izmeĎu dve

boje u CIE sastavu. Definiše se kao euklidska razlika izmeĎu koordinata za dva poloţaja boja

(referentnog i uporeĎivanog), prikaz je dat na slici 11.

Slika 11. Način izračunavanja ΔE vrednosti

Sa stanovišta kontrole kvaliteta u grafičkoj tehnologiji, kolorimetrijska razlika opisuje

kvalitet reprodukcije, odnosno pokazuje odstupanje reprodukcije od originala. Jednostavno

ocenjivanje odstupanja boja, moţe se sprovesti na osnovi vrednosti kolorimetrijske razlike,

prema sledećim kriterijumima (Schlapfer, 1998):

• ΔE < 0,2 razlika boja se ne vidi,

• ΔE = (0,2 - 1) razlika boja se primećuje,

• ΔE = (1 - 3) razlika boja se vidi,

• ΔE = (3 - 6) razlika boja se dobro vidi

• ΔE > 6 očigledna odstupanja boja.


-20-

Ukupna razlika boja prema CIE 1976. (ΔE*ab) izračunava se sledećom formulom (4):

ΔE*ab = [(ΔL*)𝟐 + (Δa*)𝟐+(Δb)𝟐]𝟏/𝟐 (4)

ΔL* = L∗𝟏- L∗𝟐

Δa* = a∗𝟏 - a∗𝟐

Δb* = b∗𝟏 - b∗𝟐

Gde se veličine L*1, a*1i b*1 odnose na boju kojoj se meri odstupanje (u nastavku

uzorak), a veličine L*2, a*2 i b*2 na referentnu boju (u nastavku standard). Prema

konvenciji, pozitivne vrednosti pojedinih razlika (ΔL*, Δa*, Δb*), znače da uzorak ima više

te varijable nego standard. Na primer, ako je razlika u svetlini pozitivna vrednost (ΔL*>0), to

znači da je uzorak svetliji od standarda, i obrnuto (Berns, 2000).


-21-

Eksperimentalni deo rada

U ekperimentalnom delu rada ispitivati će se uzorci koji su odštampani tehnikom sito

štampe na tri različita uzorka tekstilnog materijala i tri različite gustine sita. Kako su u

ekperimentu i različite boje ukupno će se analizirati 36 različitih uzoraka.

U zavisnosti od vrste podloge na kojoj se štampa kroz njene fizičke karakteristike

(sirovinski sastav) u kombinaciji sa različitom gustinom sita u eksperimentu.

Karakteristike grafičkog sistema, uređaja i merne opreme

Karakteristike sistema

Štampanje uzoraka je izvresno u štampariji „Sitograf” iz Poţarevca. Prilikom štampe

upotrebljena su tri sita različite gustine i to: 42 niti/cm, 100 niti/cm i 140 niti/cm. Mreţa sita

je izraĎena od svile dok je okvir sita izraĎen od drveta formata A3 (slika 12).

Slika 12. Izgled sita sa rakelom


-22-

Karakteristike grafičkih boja i podloga za štampu

Prilikom izrade rada korišćene su Texiplast 7000 PROCESS boje italijanskog proizvoĎača.

Karakteristike grafičke boje predstavljeni su u tabeli 1 i 2.

Tabela 1. Karakteristike grafičke boje

Podloga za štampu Pamuk i mešavina pamuka sa sintetičkim

materijalima

Maksimalna gustina sita 120 niti/cm

Sušenje 150-160°C u vremenskom periodu od 3

minuta

Tabela 2. Texiplast 7000 PROCESS pigment boja sa šiframa

Boja Šifra

Cijan M165863

Magenta M165862

Ţuta M165861

Crna M165864

Tekstilni materijali koji su korišteni: materijal 1 – viskoza 95.3 % i elastin 4.7 %,

materijal 2 – pamuk 100 %, materijal 3 – 81,2 % lan i 18,2 % svila. Uzorci tekstilnih

materijala su bele boje. Karakteristike materijala korištenih u eksperimenitu predstavljeni su

u tabeli 3.

Tabela 3. Karakteristike materijala korištenih u eksperimentu

Tekstilni materijal

Sirovinski sastav Površinska masa

(g/𝑚2)

Materijal 1 95,3 % viskoza/4,7 % elastin 213,56

Materijal 2

100 % pamuk 192,8

Materijal 3

81,2 % lan/18,8 % svila 202,84


-23-

Uređaj za merenje spektrofotometrijskih vrednosti

Reflektansne vrednosti uzoraka izmerene su nakon štampe ureĎajem HP200 (slika 13.)

uz osvetljenje D65 i standardnim uglom posmatranja od 10° (merna geometrija d/8).

Tehničke karakteristike ovog ureĎaja su date u tabeli 4.

Tabela.4 Tehničke karakteristike spektrofotometra HP200

Tehničke karakteristike

Geometrija merenja d/8 difuzno osvetljenje i 8°

Iluminanti / Standardni posmatrač D65, D50, F11 / 10°

Prikaz L, a, b, ΔL, Δa, Δb i ΔE / L, c, h

Test Caliber Ø8 mm

Teţina 550 g

Dimenzija 77 × 86 × 210 mm

Slika 13. Izgled spektrofotometra HP200


-24-

Uređaj za merenje hromatskih vrednosti

Za odreĎivanje hromatskih vrednosti (spektralne krive refleksije) korišćen je Teachkon

SpectroDens refleksioni spektrofotometar (slika14.). Hromatske vrednosti su izmerene nakon

štampe. Tehničke karakteristike ovog ureĎaja su date u tabeli 5.

Tabela 5. Tehničke karakteristike spektrofotometra SpectroDens

Tehničke karakteristike

Geometrija merenja

0/45° optika po DIN

Spektralni opseg

od 400 do 700 nm sa meĎukoracima od

10 nm

Veličina mernog otvora

3 mm standardnog kruţnog oblika

opciono: 1,5 x 1,5 mm, 2,5 x 1 mm,

3 mm kruţni sa UV -Cut filterom

Izvor svetla

Lampa sa plemenitim gasom,

tip A iluminanta

Polarizicioni filter

Dvostruko ukršten, Uključivanje i

isključivanje po potrebi

Iluminati / Standardni posmatrač

A, C, D50, D65 / 2°, 10°

Filteri za optičku gustinu

DIN 16536, DIN 16536 NB , ISO/AN SI

T, ISO /ANSI I, ISO E, Dmax

Ponovljivost

0,01 D

0,03 CIE ΔEab

MeĎuinstrumentalno podudaranje

0,01 D

0,3 CIE ΔEab

Slika 14. Izgled spektrofotometra Techkom SpectroDens


-25-

Rezultati ekspermentalnih merenja

Rezultati merenja spektrofotometrijskih vrednosti uzoraka

Izmerene vrednosti su dobijene na odštampanim uzorcima korišćenjem spektrofotometra

HP200 pri osvetljenju od D65 i standardnim uglom posmatrača od 10° i merne geometrije

d/8. Za referentnu vrednost uzeta je srednja vrednost pet uzastopnih merenja, i odreĎene su

CIE L*, a*, b*, C* , h* koordinate boje.

U narednim tabelama predstavljene su CIE L, a, b, C , h vrednosti (dobijene na tri različita

materijala odštapanim na tri različitim gustinama sita i boje) kao aritmetičke sredine merenja

na uzorcima veličine 5 x 5 cm.

Tabela 6. CIE Lab vrednosti koordinata boja uzoraka odštampanih na materijalu 1 (42

niti/cm)

Materijal 1- 42 niti/cm

Cijan Magenta Ţuta Crna

L 45.24 39.114 82.522 23.044

a 0.38 60.58 -5.402 0.442

b -50.074 4.562 95.444 -7.606

C 50.078 60.752 95.596 0.534

H 270.658 4.308 93.232 329.034


niti/cm)



L 50.754 42.054 83.288 26.192

a -2.646 61.286 -5.444 0.442

b -47.952 1.422 91.424 -0.006

C 48.026 61.308 91.584 0.446

H 266.836 1.328 93.398 354.134


lin/cm)



L 55.146 44.786 83.296 26.926

a -5.766 61.554 -5.524 0.416

b -45.084 -1.92 87.758 -0.17

C 45.452 61.588 87.932 0.506

H 262.71 358.204 76.79 328.108


-26-


lin/cm)



L 44.192 38.608 81.6 24.302

a 0.332 57.448 -4.924 0.326

b -46.708 3.856 91.722 -1.34

C 46.712 57.18 91.856 0.476

H 270.4 3.872 91.856 318.068


niti/cm)



L 51.506 41.956 82.78 26.496

a -2.544 60.214 -2.95 0.476

b -46.868 7.066 91.374 -0.166

C 46.94 60.218 91.524 0.528

H 266.89 0.694 93.248 333.194

Tabela 11. CIE Lab vrednosti koordinata boja odštampanih na materijalu 2 (140 niti/cm)



L 57.918 44.18 84.77 29.802

a -6.922 60.688 -5.126 0.462

b -42.468 -1.104 85.304 0.208

C 43.034 60.698 85.456 0.542

H 260.726 358.952 93.434 22.518


niti/cm)



L 46.35 39.782 81.156 26.594

a -1.17 58.028 -5.362 -0.058

b -47.11 0.56 88.896 -1.204

C 47.13 58.034 89.056 1.214

H 268.57 0.558 93.442 267.12


-27-


niti/cm)



L 50.956 42.48 82.026 26.764

a -3.634 60.038 -5.628 -0.076

b -46.258 -38.334 87.51 -1.188

C 46.406 60.056 87.69 1.194

H 265.508 358.556 93.672 268.178


niti/cm)



L 55.064 44.422 84.21 27.77

a -6.27 60.246 -5.862 0.098

b -44.548 -3.672 80.788 -1.348

C 44.986 60.368 81.004 1.354

H 261.988 356.512 94.146 274.134

Prema formuli CIE 1976. (ΔE*ab) izveden je proračun kolorimetrijske razlike boja izmeĎu

uzoraka odštampanim na različitim gustinama sita, a zatim tabelarno prikazan u tabeli 15.

ΔE*ab = [(ΔL*)𝟐 + (Δa*)𝟐+(Δb)𝟐]𝟏/𝟐

ΔL* = L∗𝟏- L∗𝟐

Δa* = a∗𝟏 - a∗𝟐

Δb* = b∗𝟏 - b∗𝟐


-28-

Tabela 15. ΔE*ab u zavisnosti od gustine sita

ΔE*ab Cijan Magenta Ţuta Crna

Materijal-1

Sito1-Sito2

6.638054

4.359087

4.092544

3.159902

Materijal-1

Sito1-Sito3

8.111859

8.668136

7.725837

3.883645

Materijal-1

Sito2-Sito3

6.103236

4.324883

3.666882

1.752548

Materijal-2

Sito1-Sito2

7.860762

5.400367

2.325979

2.492872

Materijal-2

Sito1-Sito3

7.972752

8.133043

7.161035

5.715313

Materijal-2

Sito2-Sito3

5.631953

8.480551

6.748331

3.327117

Materijal-3

Sito1-Sito2

5.289721

3.948121

1.657906

0.171697

Materijal-3

Sito1-Sito3

8.073445

6.660251

8.678513

1.19501

Materijal-3

Sito2-Sito3

5.171872

2.916536

7.071768

1.033398

Na osnovu tabele 15. veoma je lako uočiti da svaka od vrednosti spada u velike razlike

koje ljudsko primećuje. UtvrĎena razlika boja za prvu grupu uzorka (materijal 1) izmeĎu sita

gustine 42 niti/cm – 100 niti/cm na cijan polju vrednost ΔE*ab iznosi 6.638054, na polju

magente iznosi 4.359087, na polju ţute iznosi 4.092544 i na polju crne 3.159902. IzmeĎu sita

gustine 42 niti/cm – 140 niti/cm na cijan polju vrednost ΔE*ab iznosi 8.111859, na polju

magente iznosi 8.668136, na polju iznosi 7.725837 i na polju crne iznosi 3.883645. I izmeĎu

sita gustine 100 niti/cm - 140 niti/cm na polju cijan vrednost ΔE*ab iznosi 6.103236, na polju

magenta iznosi 4.324883, na polju ţute iznosi 3.666882 i na polju crne iznosi 1.752548. Za

drugu grupu uzoraka (materijal 2 ) izmeĎu sita gustine 42 niti/cm – 100 niti/cm na cijan polju

vrednost ΔE*ab iznosi 7.860762, na polju magenta iznosi 5.400367, na polu ţute iznosi

2.325979 i na polju crne iznosi 2.492872. IzmeĎu sita gustine 42 niti/cm – 140 niti/cm na

cijan polju vrednost ΔE*ab iznosi 7.972752, na polju magenta iznosi 8.133043, na polju ţute

iznosi 7.161035 i na polju crne iznosi 5.715313. I izmeĎu sita gustine 100 niti/cm - 140

niti/cm na polju cijan vrednost ΔE*ab iznosi 5.631953, na polju magenta iznosi 8.480551, na

polju ţute iznosi 6.748331 i na polju crne 3.327117. I za treću grupu uzoraka (materijal 3)

izmeĎu sita gustine 42 niti/cm – 100 niti/cm na cijan polju vrednost ΔE*ab iznosi 5.289721,

na polju magenta iznosi 3.948121, na polju ţute iznosi 1.657906 i na polju crne iznosi

0.171697. IzmeĎu sita gustine 42 niti/cm – 140 niti/cm na cijan polju vrednost ΔE*ab iznosi

8.073445, na polju magenta iznosi 6.660251, na polju ţute iznosi 8.678513 i na polju crne

iznosi 1.19501. I izmeĎu sita gustine 100 niti/cm - 140 niti/cm na polju cijan vrednost ΔE*ab

iznos i 5.171872, na polju magenta iznosi 2.916536, na polju ţute iznosi 7.071768 i na polju

crne iznosi 1.033398.


-29-

Tabela 16. ΔE*ab u zavisnosti od materijala

ΔE*ab Cijan Magenta Ţuta Crna

M1-M2(40

niti/cm)

3.5257

3.250215

3.864175

1.649127

M1-M3(40

niti/cm)

3.523217

4.793217

6.689085

3.702199

M2-M3(40

niti/cm)

2.664296

3.546589

2.894003

2.327921

M1-M2(100

niti/cm)

1.32324

1.272192

2.545702

0.345213

M1-M3(100

niti/cm)

1.971442

3.211256

4.116539

1.411606

M2-M3(100

niti/cm)

1.364808

2.316906

4.761375

1.192062

M1-M2(140

niti/cm)

3.982936

1.335308

2.89019

2.901099

M1-M3(140

niti/cm)

0.740295

2.21649

7.037794

1.483625

M2-M3(140

niti/cm)

3.591214

2.616974

4.609724

2.585083

Na osnovu tabele 16. utvrĎena razlika boja za prvu grupu uzorka (sito gustine 42

niti/cm) izmeĎu materijala 1 – materijala 2 na cijan polju vrednost ΔE*ab iznosi 3.5257, na

polju magenta iznosi 3.250215, na polju ţute iznosi 3.864175 i na polju crne iznosi 1.649127.

IzmeĎu materijala 1 – materijala 3 na cijan polju vrednost ΔE*ab iznosi 3.523217, na polju

magenta iznosi 4.793217, na polju ţute 6.689085 i na polju crne iznosi 3.702199. I izmeĎu

materijala 2 – materijala 3 na cijan polju vrednost ΔE*ab iznosi 2.664296, na polju magenta

iznosi 3.546589, na polju ţute iznosi 2.894003 i na polju crne iznosi 2.327921. U drugoj

grupi izoraka (sito gustine 100 niti/cm) izmeĎu materijala 1 – materijala 2 na cijan polju

vrednost ΔE*ab iznosi 1.32324, na polju magenta iznosi 1.272192, na polju ţute iznosi

2.545702 i na polju crne iznosi 0.345213. IzmeĎu materijala 1 – materijala 3 na cijan polju

vrednost ΔE*ab iznosi 1.971442, na polju magenta iznosi 3.211256, na polju ţute iznosi

4.116539 i na polju crne iznosi 1.411606. I izmeĎu materijala 2 – materijala 3 na cijan polju

vrednost ΔE*ab iznosi 1.364808, na polju magenta iznosi 2.316906, na polju magenta iznosi

2.316906, na polju ţute 4.761375 i na polju crne iznosi 1.192062. U trećoj grupi uzoraka (sito

gustine 140 niti/cm) izmeĎu materijala 1 – materijala 2 na cijan polju vrednost ΔE*ab iznosi


iznosi 2.901099. IzmeĎu materijala 1 – materijala 3 na cijan polju vrednost ΔE*ab iznosi


iznosi 1.483625. I izmeĎu materijala 2 – materijala 3 na cijan polju vrednost ΔE*ab iznosi


iznosi 2.585083.


-30-

Rezultati merenja hromatskih vrednosti uzoraka

PoreĎenje je izvršeno kako bi se videlo koliko gustina sita utiče na reflektivnost površine.

Spektralne krive za sve uzorke su odreĎene pomoću ureĎaja Techkon SpectroDens. Ugao

posmatranja je 2° pri osvetljenju D50 (merne geometrie 0/45°)

Grafik 1. Spektralna kriva cijana na uzorku koji je odštampan na materijalu 1

Grafik 2. Spektralna kriva magente na uzorku koji je odštampan na materijalu 1


-31-

Grafik 3. Spektralna kriva ţute na uzorku koji je odštampan na materijalu 1

Grafik 4. Spektralna kriva crne na uzorku koji je odštampan na materijalu 1

Na osnovu grafika 1.- 4. zaključuje se da se refleksija povećava povećanjem gustine sita.


-32-




-33-


Grafik 8. Spektralna kriva crne na uzorku koji je odštampan na 2

Na osnovu grafika 5.-8. zaključuje se da se refleksija povećava povećanjem gustine sita.


-34-




-35-


Grafik 12. Spektralna kriva crne na uzorku koji je odštampan na materijalu 3

Na osnovu grafika 9.-12. zaključuje se da se refleksija povećava povećanjem gustine sita.


-36-

Zaključak

Rad je imao za cilj da analizira uticaj gustine sita na uzorcima odštampanih tekstilnih

materijala koji su menjali CIE Lab vrednosti i izgled spektralnih krivih.

Upotrebom spektrofotometra HP200 pri osvetljenju D65 i standardnim uglom posmatrača

od 10° (merna geometrija d/8) dobijaju se CIE L*, a*, b*, C* i h* koordinate boje. Na

osnovu tabele 15. u prvoj grupi uzoraka odštampanih na materijalu 1, najmanja izmerena

vrednost ΔE*ab je izmeĎu sita gustine 100 niti/cm – 140 niti/cm na polju crne boje i iznosi

1.752548 dok je najveća i izmerena vrednost izmeĎu sita gustine 42 niti/cm – 140 niti/cm

na polju magente i iznosi 8.668136. U drugu grupu spadaju uzorci odštampani na materijalu

2 gde je najmanja izmerena vrednost ΔE*ab izmeĎu sita 42 niti/cm – 100 niti/cm na polju

ţute i iznosi 2.325979 dok najveća izmerena vrednost izmeĎu sita 100 niti/cm – 140 niti/cm

na polju magenta i iznosi 8.480551. U treću grupu spadaju uzorci odštampani na materijalu 3

gde je najmanja izmerena vrednost ΔE*ab izmeĎu sita gustine 42 niti/cm – 100 niti/cm na

polju crne i iznosi 0.171697 a najveća izmerena vrednost ΔE*ab je izmeĎu sita gustine 42

niti/cm – 140 niti/cm na polju ţute i iznosi 8.678513. I na osnovu tabele 16. u prvoj grupu

spadaju uzorci odštampani na situ gustine 40 niti/cm, najveća izmerena vrednost ΔE*ab

izmeĎu materijala 1 – materijala 3 na polju ţute i iznosi 6.689085 dok najmanja izmerena

vrednost ΔE*ab izmeĎu materijala 1 – materijala 2 na polju crne i iznosi 1.649127. U drugu

grupu spadaju uzorci odštampani na situ gustine 100 niti/cm, najveća izmerena vrednost

ΔE*ab je izmeĎu materijala 2 – materijala 3 na polju ţute i iznosi 4.761375 dok najmanja

izmerena vrednost ΔE*ab je izmeĎu materijala 1 – materijala 2 na polju crne i iznosi

0.345213. U treću grupu spadaju uzorci odštampani na situ gustine 140 niti/cm, najveća

izmerena vrednost ΔE*ab je izmeĎu materijala 1 – materijala 3 na polju ţute i iznosi

7.037794 dok najmanja izmerena vrednost ΔE*ab je izmeĎu materijala 1 – materijala 3 na

polju cijan i iznosi 0.740295. PoreĎenjem dobijenih vrednosti ΔE*ab jasno se moţe videti da

povećanjem gustine sita povećava se razlika u obojenju.

PoreĎenje spektralnih krivih, kao što je već pomenuto, izvršeno je pomoću ureĎaja

Techkon SpectroDens. Ugao posmatranja je bio 10° pri osvetljenju D50 (merna geometrija

0/45°). PoreĎenjem grafika, zaključeno je da je došlo do blagog povećanja refleksije pri

povećanju gustina sita.

Prikazani rezultati su pokazali da svakako dolazi do promene u kvalitetu otiska

povećanjem gustine sita.


-37-

LITERATURA

- Berns, R.S., Imai, F.H., Tzeng, D. (2000) A comparative analysis of spectral reflectance

estimated in various spaces using a trichromatic camera system, J. Imaging Sci. Tech., broj

44, str. 280-287

- D. Novaković, Ţ. Pavlović, N. Kašiković (2011) Tehnike štampe - praktikum za veţbe,

Fakultet tehničkih nauka, Novi Sad, Srbija.

- J. Piao, K. Suna, N. Zhang, S. Xub (2008) A study of process parameters of LSM and

LSM–YSZ composite cathode films prepared by screen-printing, Journal of Power Sources,

175, 288–295.

- Luo, M.R., Cui, G., Rigg B. (2000) The development of the CIE 2000 colour-difference

formula: CIEDE2000, Color & Imaging Institute, University of Derby, Kingsway House,

Kingsway, Derby DE22 3HL, UK

- M. Čogurić, G. Jevtić, M. Dumanović,V. Čogurić (1981)Tehnologija tekstila, Beograd,

Srbija

- R. Trajković (1981) Štampanje tekstila -Tehnološko metalurški fakultet Univerziteta u

Beogradu, Beograd, Srbija

- Schlapfer, K., Steiger, W., and Gronberg, J. (1998) Features of color management systems.

UGRA Report 113/1, Association for the Promotion of Research in the Graphic Arts Industry

- S. Janković (1996) Mala škola sito štampe, Beograd, Srbija

- Ujiie H. (2006) Digital printing of textiles, Woodhead Publishing Limited in association

with The Textile Institute


-38-

Linkovi

http://ebookbrowse.com/manual-spektrofotometer-hp-200-v-sj-pdf-d410730303

http://www.techkonusa.com/products/dens-specs/

http://ebookbrowse.com/manual-spektrofotometer-hp-200-v-sj-pdf-d410730303

http://www.techkonusa.com/products/dens-specs/


-39-

Prilozi

- CD sa bečelor radom

Documents

Spektrofotometriјska analiza uticaja gustine tkanja sita na kvalitet otiska dobijenog tehnikom sito štampe na tekstilu