Ilija Petrovi} SRPSKI DOBROVOQCI IZ HERCEGOVINE I · PDF filefronta - 19; Poreklo i nacionalni sastav srpskih dobrovoqaca - 19; Nepo - sredno posle dobijenog rata ... u~estvovao je

Ilija Petrovi}SRPSKI DOBROVOQCI

IZ HERCEGOVINE I BOSNE1912-1918

Ilija Petrovi}Srpski dobrovoqci iz Hercegovine i Bosne

1912-1918 a. Prekomorske zemqe

Samostalni izdava~Ilija Petrovi}

UrednikMilorad Predojevi}

RecenzentVaso Vojvodi}

LektorElena D. Kapustina

Kompjuterska obrada sloga i prelomNemawa Petrovi}

[tamparija“Piperi” Novi Sad, Arse Teodorovi}a 11

Tira`100 primeraka

ISBN 978-86-87845-02-2

Gde je {to

Srpski dobrovoqci iz Hercegovine i Bosne 1912-1918 - 7-77Pojam - 7; Vremenski pregled - 7; Dobrovoqci u balkanskim ratovi -

ma - 15; Dobrovoqci u Velikom ratu - 15; Solunski front u ranoj fazi -17; Dobrovoqci iz iseqeni{tva - 17; Dobrovoqci i proboj Solunskogfronta - 19; Poreklo i nacionalni sastav srpskih dobrovoqaca - 19; Ne po -sredno posle dobijenog rata - 21; Naknadni slom srpskih dobrovoqaca- 22

Srpski dobrovoqci iz prekomorskih zemaqa : Nepotpuni spiskovi,po op{tinama - 29-77

Bawa Luka - 29; Bile}a - 29; Biha} 34; Velika Kladu{a - 36; Gacko - 37;Glamo~ - 42; Gradi{ka 42; Grahovo - 42; Drvar 42; Dubica - 43; Kalinovik- 45; Kqu~ - 45; Ko wic - 45; Krupa - 45; Kupres - 51; Lakta{i - 51; Lijevno -51; Qubiwe - 52; Qu bu{ki - 53; Mostar - 53; Nevesiwe - 54; Novi Grad - 56;Pale 58; Pet ro vac - 58; Prijedor - 61; Rogatica - 62; Sanski Most - 62; Sa -rajevo - 63; Skender Vakuf - 64; Srbiwe (Fo~a - to je srpska re~!) - 64; Sre -brenica - 64; Stolac - 64; Trebiwe - 65; Trnovo - 74; Tuzla - 74; Cazin - 74;âjni~e - 76; êlinac - 76; Neodre|eno otkud - 76

Izvori i literatura - 78Bele{ka o prire|iva~u - 79-82.

Srpski dobrovoqci iz Hercegovine i Bosne1912-1918

Pojam. Sa gledi{ta srpske vla de, formulisa no g u ma ni fe -stu od 25. jula 1914. godine, na neko li ko dana pre iz bi ja wa Ve -likog rata, samo mobilisanima pripadala je obaveza da ra tuju:“Ako budemo napadnuti, vojska }e vr{iti svoju du`nost, a gra |a -ni ma koji nisu pozvani pod zastavu, savetujemo da ostanu ko d svo -jih do mova i mirno rade svoje poslove”. Po istoj logici, oni kojinisu po slu{ali sa vet da “gledaju svoja posla” ve} su oda bra li dase u srp skoj (ili crno gor skoj) vojsci bave “tu|im poslo vi ma”, od -no sno da ratuju, moraju se smat ra ti dobrovoqcima.

Tokom prethodnih vekova, srpski do bro vo q ci bili su pozna -ti pod raznim ime ni ma: hajduci, us koci, frajkor, drago voqci, svo -je voqci, us ta{i, ~et nici, komite, ustanici, preko broj ni, geril ci,dobro voq ci... Poj movno, ciq je svima bio zajed ni ~ki, jer oni su ura tove ulazili vo|eni samo svojom sve{}u o pripadnosti Srp stvui srpskom pravoslavqu.

Vremenski pregled. Iako Srbi svo je ratne do bro voqce naj -~e {}e dovode u vezu s vojnim operacijama na So lu n skom fron -tu, srpsko dobrovoqa{tvo nije nastalo tada. Sto tinama godina,i pre oslobodila~kih ratova 1912-1918, u bo rbi protiv Turakau~e stvovao je velik broj Srba s raz nih strana Srp ske Ze mqe. Po ce lom srpskom prostoru vo|en je pravi mali rat, danas zvan ge -rila, a u~esnike u brojnim takvim rato vima, koliko-toliko or -ga ni zo va ne, naj~e{}e znamo iz srp skih narodnih pesa ma, ne ka d kao hajduke a ne kad kao uskoke.

Mada je “potpadawem pod tursku vlast, srpski na rod mogaoizgubiti nadu u potowi ìvot”, nije mu se to desilo. Iskonskina slu}uju}i da “nema izvesnijeg puta koji vodi i{~ezavawu jed -nog naroda od saznawa beznade`nosti”, on se ponajpre os lonio na svoje tradi ci onalne institucije, na crkvu i mesnu sa mo upravu, apotom i na sve ono {to je smatrao svojim preda~kim nasle|em.

Potla~eni, u rajinskom poloàju, bez sopstvene vlastele,pod nadzo rom gr~ke crkve, Srbi su jo{ u prvim decenijama turske vladavine po~eli da se osipaju, naro~ito po rubovima, ali je iz -vesno da im se i jezgro odr ̀ avalo s prevelikim naporima. I tu,on aj “ponos svojim nasle|em” nagnao ih je da se obrate svojim tra -dicijama i da opstanu uz oslonac na wih. Iako bez one vertikalekoja bi narod u celini usmerila ka usponu, “Srbi su se duhovnoprilagodili neprekidnim podse}awem na svoju nekada{wu veli -~i nu i slavu. Wihova istorija, od ~ije su gra|e stvarali svoje ep -

ske pesme, u{la je u osnove wihove borbe za opstanak... Kakvo muje nekada bilo ca r stvo, i {ta su izgubili, svedo~ili su srpskomnarodu i oni manastiri i crk ve koje im Turci nisu poru{ili...Predawe odràvano i preno{eno pe smo m bilo je u potpunom skla -du s onim {to se moglo videti u obliku starih zdawa i fresaka nawihovim zidovima. Skromni letopisci, kojih je bilo me |u kalu -|erima, trudili su se da prema starim kwigama i legendarnompre dawu sa~uvaju istoriju od zaborava. Nije bilo nemogu}e da izwihovih spi sa po neka ideja ili kakav podatak prodru do onih ko ji su pesmom stva rali istoriju”, a lako je mogu}e da je i me|u mo na -sima bilo onih koji su na raspoloìvim istorijskim podacimagradili srpsku epsku po e ziju.

Tu isprepletenost istorijskog i epskog u srpsko m predawu,ali i mnoge praznine u usmeno preno{enoj srpskoj povesti, Ra do -van Sa marxi} opravdava trudom epskih peva~a da doprinesu o~u -va wu sa mosvesti svojih slu{alaca u ob i ~ nom puku. U izvesnojmeri, takav se stav dodiruje sa [afarikovim obja{wewem da se“ne pristrasni istori~ari davno slaù u tome, da se i naro d nojsa gi da za pravo, da ona mora da popuwava neophodno praz ni n u,tamo gde su nas napustili spo menici od gvo`|a, kamena ili per -gamenta. Ovo pra vo joj ukazuju Grci i Rimqani; i ako ~ak Tukidid ne odbacuje Ho merovu sagu i Tit Livije Romulovu i pri~e o legen -dar nom kraqu Numu sa is ti m poverewem i jednakom pouzdano{}u, kao {to pri~aju dela Sci pia i Fa bi usa; onda je dozvoqeno da tois to pravo sebi dozvole i na{i (slovenski) isto ri ~a ri, pri ~e mune èle da pru ̀ e nepot pune pripremne radove, ve} zaokru ̀ e nuistorijsku celinu, s pu nim pravom. U tom pogledu su Nemci sa svo -jim pri me rom ve} oti{li ispred Slovena i za o~ekivati je, da }ei Slo ve ni poklo niti vi{e pa`we svojim narodnim sagama i da }eulo ̀ i ti vi {e truda u prikupqawe nacionalnih predawa. Da sepri tome mo ra prime niti najve}a opreznost, da se ponu|eni mat e -rijal str ogo pro ve ri, da se mo ra nacionalna i prvobitna su {ti -na i sadr ̀ aj odvojiti od kasni jih ~ak stranih zaodevawa i ob lika,da se tu podrazumeva iscrpno studi ra we, sloboda od pred rasuda sva -ke vr ste, a posebno pravi smisao, ra zume se samo po se bi”.

Zvani~ni srpski istori~ari morali bi pro~itati i do broupamtiti ove [afarikove re~i, naro~ito zbog toga {to oni srp -skom predawu uop{te ne veruju, jo{ mawe onome {to o srpskoj sta -rini svedo~e brojni pisci, hroni~ari, geografi sa strane; ona jepredawa sma trala prosta~kom i bezvrednom pri~om neukog seqa~- kog sveta, a sva svoja saznawa, oslawaju}i se na “vrednosne” zami -s li nordij ske {kole, podredila je stavu da su Srbi, za tu priliku nazvani Slovenima, do{li na Balkan tek u 6. i 7. veku po Hristu.

8 I. Petrovi}

Bave}i se, dakle, revnovawem epskih peva~a da doprinesuo~u va wu sa mosvesti svojih slu{alaca u ob i ~ nom puku, Samarxi}konstatuje da je “bilo i u naj{irim slo je vima one mudrosti kadse zna da ̀ ivot prestaje gu bitkom pa m }ewa. Zbog toga se (usme ni) hroni~ar trudio da us postavi i o~u va vertikalu, sa~i we nu od is -torijskih, moralnih i pesni~kih pri mesa, usled koje }e se vas ce -li srpski rod dràti us pravno. Za we ga je poredak ~iwe ni ca, po -~ev{i od hronolo {kog, bio mawe zna ~ajan od snage poruke we go vepesme. Na is toj sceni kod wega se ponekad na|u li~nosti iz raz -nih epoha ili iz ne pre mostivo udaqenih mesta. On je ~e sto na -meravao da prosto ra zonodi slu {a oce, pa im je pevao ili kazi va o o raznim zgodama koje su se de{avale iza kulisa va` ni jih do ga -|aja. Jer, da bi podu ~ila, istorija mora i da zabavi. I u takvimslu ~ajevima, hroni ~ar se prepu{tao ma{ti, ne vode}i uv ek ra ~u nao verodo stoj no sti svoje fabule. Uprkos svemu, iako epskim pam }e -wem i peva we m ni je uspostavqena celina srpske istorije (bardo zavr{etka na po ra golorukog naroda da stvori svoju dr ̀ a vu iprepusti sre|i va we na sle|a drugima), obrazovani su to kom vre -me na tematski ciklusi pesama ko ji se jedan na drugi na dovezujui daju poetsku iluziju te celine. Ne samo zbog spoqa {wih smet -wi nego i zbog ̀ e qe samoga puka, na ~elu s peva ~i ma, da istorijuprilagodi svo jim potrebama, nestalo je iz kolektiv nog se }awa~itavih razdo b qa, a kamoli zbivawa i znatnijih li ~ nosti, ali je- u naknadu za to - ostala predstava pro{losti jed nog naroda uvelikoj meri sa glasna wegovim duhovnim zahtevima, ̀ eqama i mo -gu}nostima. A u tome je, upravo, dokaz da srpska us mena hro ni kanije samo is to rija jednog naro da u stihovima nego i podsticaj tomnarodu da pre ̀ ivi i da se, vi{e od to ga, stalno up ravqa ka slo -bo d nijoj budu } nosti. Epska pesma je bila ona sna ga koja je uz diza -la srpsku ver tikalu”.

A kad je 1557. godine, s osloncem i na tako epski uzdignutusrp sku ver t i kalu, vaspostavqena Pe}ka patrijar{ija, taj ~in os o -bito je doprineo du ho vnom uravnoteèwu srpskog nar o da: na os no -va ma svog pravoslavqa, isto rijskih predawa i usta qe nih pra vi -la moralnog ìvota i dru{tvenog po na{awa, i ne od stu pa ju}i odsopstvenih tradicionalnih vrednosti, Srbi su sebi stvo rili jednuprividno novu patrijarhalnu civiliza ci ju.

Podrazumeva se da je i ta nova civilizacija (~iji su izraz uwenom “vi te{kom delu” bili hajduci i uskoci, dobrovoqci u od -brani potla~enog srpskog naroda) na{la svoje mesto u ep skoj po e -ziji, proètoj jednom zaista samosvojnom idejom, “ne mir e wem saropstvom, ùdwom za slobodom, te` wom za stvara we m na ci o -nalne dràve”. I podrazumeva se da su neki od onih koji su u{li

Dobrovoqci iz Hercegovine i Bosne 1912-1918 9

u pesmu i narodno predawe hajdukovali po raznim stranama Srp -ske Zemqe; jedan od wih bio je Starina Novak, poznat i kao Ba baNovak i Novak Debeqak, quti i neustra{ivi turski protivnik na gori Roma niji, po isto~noj Bosni, u isto~noj Srbiji, u ustanku bana t skih Srba iz 1594. godine, onaj koji je “kadar sti}i i ute}i/ i na stra{nu mjestu postojati”.

I u 17. veku “srpsko dru{tvo ostalo je privrèno tradicija -ma, kao is hodi{tu narodnog bi}a”, iako su wegovi novi razvojnioblici vrlo ~esto bili zasnovani na ne{to izmewenim duhov -nim obele`jima. I pored toga, odnos srpskog naroda prema sopst -venoj nacionalnoj ba{tini nije se me wa o, a “istorijske tradi -cije, preno{ene letopisima i, vi{e, epskom pe smom, koje su samo oja~ale ulaskom novih junaka, uskoka i hajduka, u svet pr edawa,ostale su bliske svakom Srbinu”

Bilo je dobrovoqaca i u Morej sk om ratu (1684 -1699), kad se, zapisano je, osamsto porodica iz Ko la {ina i Mora~e odmet nu loi pridru ̀ i lo hercegova~kim Nik{i}ima u borbi protiv Turske.

Ruske novine iz 1768. pi{u da je po ~etkom is te te godine, uo~e kivawu da bi Turska, sa ciqem da ot kloni uticaj sa mo zvanog[}epana Malog na oslobodila~ke name re ne samo pravoslavnihve} i katoli~kih turskih podanika, mo gla napasti na Crnu Goru,“vi{e o d 200 qudi pohitalo da napusti Stambul” i vratilo se dapomogne u odbrani srp ske stvari. Bilo je to pitawe li~ne i po ro -di~ne ~asti, jer “onaj ko se ne bi odaz vao pozivu da se vrati i u~e -stvuje u bojevima nije mogao biti ka` wen od strane dràve, alizato je odgovarao plemenu ili bratstvu”.

Decembra 1787. godine, uo~i rata izme|u Austrije i Turske,od izbeglica iz Srbije (koji su u~estvovali u neuspelom poku{a -ju da se Beograd zauzme na prepad) formiran je prvi srpski dobro -voqa~ki od red, frajkor (na nema~kom: freikorps). Zadatak fraj -kora, zvanih i dragovoqci, bio je prvenstveno da budu pret hod ni -ca austrij skoj vojsci. I kad austrijska voj ska opseda i za uzimaBe ograd (1789), i dok se otud povla~i, vojne operacije po Srbijiiz vode fraj kori. Wihov je zna ~aj u tome {to su imali izrazitonacionalno-oslo bodi la~ki karak ter i {to }e svoja ratni~ka is -kustva na najboqi na~in iskoristiti u Prvom srp skom ustanku1804-1813.

U svojim Memoarima, Prota Mateja pi{e da juna 1804. go di -ne “iz Turskih susednih oblasti povrve mnoga bra}a, bra}i u po -mo}”. Drugi hroni~ar zabeleìo je, tako, da je Kara|or|e to ko mustanka “jednako vojsku umnoàvao i dola ze }e dobrovoqce iz raz -nih srpskih krajeva Bosne, Hercegovine, Crne Gore, Bugar ske iAlbanije u vojsku uzimao”. Ne moè se su m wa ti u ~iwenicu da je

10 I. Petrovi}

rodoqubqe bilo ono {to je “dolaze}e do brovoqce” odvelo u Sr -biju da pomognu ru{ewu turske tiranije. Wihova logika bila jevrlo jednostavna: oslobo|ewem Srbije i istovremenim slab qe -wem turske vojne sile, oni }e doprineti {to skorijem oslo bo |e -wu ostalih krajeva u kojima su Srbi ì ve li, {to je tako|e zna ~i loda bi Turska mogla biti istisnuta s evrop skog tla. O sop stvenoj`rtvi niko od wih nije razmi{qao. Tako se i moglo desiti da do -brovoqci Zeke Buquba{e (Jovana Gligorijevi}a, ro|enog kod Ne -vesiwa, u Hercegovini, oko 1785), nazvani “go li sinovi”, u boju naRavwu (1813), “dok je trajalo baru ta ustavqa li su Turke vatrom izpu{aka, a kad toga nestane oni po vade noève svoje, jo{ po jednom pogledaju u naobla~eno nebo nad Sr bijom, osvrnu se na le pe rav niMa~van ske, pa pomenu Boga i svoj narod, juri{e sa go lim noè vi -ma u Turke i tu, seku}i se no ̀ e vima, biju}i se pu{~a nim kunda ci -ma i u ko{tac vataju}i se go lim rukama sa Turcima, svi do jednogiz ginu”.

Po prirodi stvari, ta je ̀ rtva morala na}i mesto u narodnoj pesmi, kao specifi~nom obliku srpskog narodnog predawa. Ili,u danima velikog pokreta za obnovu sr pske dr ̀ avnosti, istorij -sko predawe najlak{e je svoj put do sr ca srpskih usta ni ka i wiho -vih saboraca sa strane, dobrovoqaca iz Crne Gore i Herce go vi ne, iz srpskih prekodrinskih, preko sav skih i prekodunavskih krajeva,iz Arb a nije i Bugarske, nalazilo kroz epsko pevawe. “Mo`da nijebi lo ustani~kog logora bez svoga guslara. Oni su pratili vojskuu bojeve i, zabavqaju}i je na no}i {tima pesmama o nekada{wimju nacima, dodavali ovima najno vi je. Ustani~ki doga|aji odmahsu ulazili u istoriju i produ ̀ avali wen tok... Povrh toga, epskope sni{tvo doìvelo je... svoj najbujniji procvat i dalo svoje naj -bo qe tvorce: pesma je dospela do krajwih granica mogu}no st i svo -ga razvitka, iskazom je posta la savr{ena, moralnim porukama iz -ra z i to ozbiqna, (a) kao na ro d na istorija u stihovima ve} raspo -re |ena po hronolo{kim i tematskim krugovima”.

Sna`na istorijska tradicija, o~uvana narodna svest i nespu -tana èqa za slobodom, kao i ìv ustani~ki i hajdu~ki duh srp -skog naroda zate~enog pod turskom vla{}u, ostavili su neiz bri -siv trag na doga|awa tokom narednih godina i decenija.

Bokeqski pomorci i Crnogorci su, primera radi, u~estvo -vali u ratu za oslobo|ewe Gr ~ ke (1821 -1828). Uo~i bitke na Gra -hovcu (1858), u uslovima kad je mnogo Crno goraca bi lo na “pri vre -menom” radu u Carigradu, kwaz Danilo ih je pozvao da se vrate uOtaxbinu i prikqu~e oslobodila~koj borbi; avgusta te go di neo~ekivao se povratak bar 1.200 wih, a do tada se iz Srbije vra tiloi 400 iseqenika. U ratu protiv Omer -pa{e Latasa (1861) “hra b ro


se ponio i bataqon (crnogorskih) is eqenika iz Carigrada, ko jije bro jao oko pet stotina boraca”.

Bilo je dobrovoqaca i u zbivawima tokom 1848. i 1849. go di -ne, u zvani~noj istorijskoj nauci nazvanih “revolucionar nih”. Nezna se ta~no koliko je dobro voqaca iz Kne ̀ evine Srbije stiglotada u Vojvodinu Srpsku, ali ih je morala biti koja desetina hi -qada; prema pisawu Mi lo{a S. Miloje vi }a, istori~ara srp skeistorijske {kole i vo|e ibarskih dobro vo qaca u srpsko -tur ski mratovima 1876 -78. godine, poginulo ih je izme|u 10 i 15.000.

Ustanci u Hercegovini i Bosni i ratovi Srbije i Crne Gore tokom sedamdesetih godina 19. veka, tako|e su imali svoje dobro -voqce. Prve ve sti o srpskom ustanku u Hercegovini uzburkale su duhove u Sr bi ji: stvaraju se odbori za prikupqawe pomo}i, poja v -quju se do bro voqci i sakupqaju ~ete za odlazak u pobuwene kra -jeve. Na ~e lu Glavnog odbora za pomagawe ustanicima nalazio semi tro po lit Mihailo Jovanovi}, a osnovni zadatak bio mu je da“pomaè {i rewu ustanka u Bosni i staroj Srbiji, kao i uop{te uobla stima koje vatra jo{ nije bila zahvatila”. Mada je bio sagla -san da ustanike treba pomagati, knez Milan Obrenovi} bio je od -lu~no protiv rata: ako bi pomo} us tanicima zna~ila i ulazak Sr -bije u rat, s izvesno {}u da se sve zavr{i propa{}u Srpstva, on jebio spreman da se sasvim po vu ~e. Jovan Risti}, ministar spo q -nih poslova, smatrao je da stawe nije beznade`no, te se op rede li oza pomo} ustanicima: uveren da Srbija ima isto rij sku ulogu naBalkanu i za budu}nost Srpstva, on je prene bregao sa vete velikihsila da se uzdrì od bilo kakve po mo}i usta ni ci ma. Posle svega,srpska vlada odlu~ila je da celu stvar podvrgne svo joj kon tro li i da se izbegne svaka improvizacija. Mada je zabra nila jav no okup -qawe dobrovoqaca po Srbiji i wihovo prebaci vawe u ustani~ka podru~ja, na Drinu je poslat |eneral Ranko Alim pi}, sa javnimzadatkom da ~uva mir na granici, a stvarno da prikupqa do bro vo q -ce i “pretura ih u Bosnu”.

Pri~u o tim doga|awima smestio je Vaso ̂ ubrilovi} u uvod -nih tridesetak redova svog nevelikog teksta o dobrovoqcima usrpsko-turskom ratu 1876. godine:

“Uzbu|ewe nastalo u Srbiji u leto 1875 povodom ustanka uHercegovini i Bosni, dalo je najjasnijeg izraàja skupqawem do -brovoqaca da idu Hercegovcima i Bosancima u pomo}. VladaDanila Stefanovi}a nije pre~ila organizovawe dobrovoqa~- kih odreda; {ta vi{e, ona ih je snabdevala oru`jem iz dràvnihmagacina. Dobrovoqci su se vrbovali me|u crnogorskim, herce -go va~kim i bosanskim emigrantima u Srbiji; bilo ih je dosta izHrvatske i Vojvodine. Oskudica Srbije u oficirima prisilila

12 I. Petrovi}

je srpsku vladu da dovla~i sa Vojne Granice {to vi{e Srba aus -triskih oficira. Ali to prelaèwe na{ih qudi u Srbiju nije se dopadalo Austriji. Wene vlasti ne prestaju da izdaju naredbe, dase pripazi na srpske oficire koji vrbuju dobrovoqce i spre~iodlazak Srba preko Save i Dunava u Srbiju.

Dobrovoqa~ki logor bio je u leto 1875 u Rakovici kod Be o -grada. Po austriskim izve{tajima, ve} oko polovine avgusta bi -l o ih je tamo oko 800. Broj im se stalno uve}avao. »U Beogradu brojdobrovoqaca ra~unao se na 2000; skoro na svakom koraku mogao se sresti ~ovek sa pu{kom i jataganom«.

Prve dobrovoqa~ke grupe slate su preko Austrije u Herce -govinu. Putem su se pona{ale tako upadno i bu~no, da se Austrija prepala da ne uzbune i weno ju`noslovensko stanovni{tvo i za -branila im prelaz. Neke ~ete imale su da upadnu neposredno izSrbije u Bosnu i Novopazarski Sanxak. Oti{le su samo dve - ~e -te vojvode @arka Qe{evi}a u Sanxak i Pani}a u Bosnu. U to je pa lo Stefanovi}a ministarstvo. Akciono ministarstvo Stev~e Mihailovi}a i Jovana Risti}a nastavilo je skupqawe dobrovo -qa~kih ~eta i to sad kod [apca a da ih organizuje i prebacuje uBosnu poslat je na Drinu |eneral Ranko Alimpi}. Ali osim po -jedinaca i mawih grupa koje su slate u pomo} bosanskim i her -cegova~kim usta{ima, ve}inom preko Austrije, velike ~ete neprelaze vi{e granicu. Iza pada akcionog ministarstva u jesen1875 dobrovoqa~ka akcija u Srbiji zamire”.

Kad je Srbija u{la u rat (1876), do{li su joj u pomo} broj nido brovoqci iz Hercegovine, Bosne, Vojvodine Srpske, Crne Go -re, Ma}edonije i Bugarske; od wih je, sredinom maja, u [apcu,formiran Dobrovoqa~ki korpus, a tokom juna na Drini se na -{lo i oko 2.350 dobrovoqaca, uglavnom iz pobuwene Bosne. û -brilovi} pi{e da “bosanski begunci u Austriji, koji nisu i{liu ~ete, po|o{e raznim putevima u Srbiju”, te da su “mnoge ~ete,koje su ve} bile u Bosni, povu~ene iz planina Vu~jaka, Motajicei Kozare i posla te u [abac”. Sve su to bili qudi “od prvoklas -nog ratnog materijala”, puni nacionalnog ponosa i odu{evqewa, s velikim ratni~kim iskustvom iz ~etovawa po Bosni.

Novosadska Zastava od 30. jula/11. avgusta 1876. godine pi{eda “u Drinskoj vojsci ima sedam dobro voqa~kih ba taqona (oko5.050 ratnika), koje Bosanaca, koje Srba iz Austr o -Ugarske, me|u wima i neko liko Francuza, Talijana, Poqaka, ̂ eha, Nemaca pa i po nekoji Ma|ar”. Dva dana kasnije, Zastava prenosi pisaweruskog vojnog lista Ruski invalid da je u srpskoj vojsci, posle sa -mo mesec dana ratovawa, dakle sredinom jula, bilo izme|u 20- 25.000 dobrovo qa ca. Povelik broj do brovo qaca stigao je iz Rus i -


je, a samo u okr {ajima kod \unisa, od oko hiqadu wih pogi nuloih je ravno dve tre}ine.

Ne pomiwe se u srpskoj istoriografiji da su u Bosni rato va -li dobrovoqci iz Rusije, a mi }emo ovde preneti samo dva zapisakoji joj protivre~e.

Prvi, iz novosadske Zastave: Grupa od ~etrdesetak gostijuiz Rusije, kako su po~esto naz i vani dobrovoqci s isto~ne strane,me|u wima po jedan pukovnik, potpukovnik i major, preko dvade -set kapetana i petnaest poru~ nika i potporu~nika, do{la je uBe ograd 12/24. avgusta, narednog dana preobu~ena je u vojne uni -fo r me i naoruàna, posle ~ega je odmah krenula na Drinu, najve -ro vatnije u okolinu Bratunca. Ta vest pro{irena je i najavom dabi dva dana kasnije mogli sti}i novi gosti.

Drugi, iz novosadskog Srbskog naroda: Kad je ruski |eneralMihail ̂ erwajev govorio o ukupnom broju dobrovoqaca iz Rusi -je u Srpsko-turskom ratu 1876. godine, on u svoje cifre nije svrs -t ao onih 2.000 Rusa poslatih u Bosansku krajinu kao pomo} pukov -ni ku Mileti Despotovi}u, ruskom oficiru, poreklom Sr bi n u,ko ji je glavnu komandu nad bosanskim ustani~kim ~etama pr i mio27. jula/8. avgusta 1876, istog dana kad je i êrwajev pre u zeo ko -mandu nad jedinicama sjediwene Moravske i Timo~ke voj sk e. Pu -kovnik Despotovi} je, dakle, “dobio podkrepqewe od dve hiqadeRusa, ko ji su se do we ga probili iz Srbije”, da bi ubrzo, “po ̀ est o -kom bo ju oteo varo{ Pe t rovac na juri{, zarobio 100 niza ma, avi {e to pova i xebane ot eo”.

Kada je po~etkom 1877. godine, opet prema zapisu Vase ûb -ri lovi}a, srpska vlada odlu~ila da “po{aqe neke dobrovoqa~ke bataqone, 3-3500 qudi, na Deligrad, bojalo se da oni - ve}inomBosanci, ne}e hteti i}i sa granice Bosne. Ali kad su poslani,i{li su na Moravu vrlo rado, samo, dok su tamo do{li bio je ve}i mir sklopqen, pa i ne sudelova{e u nijednoj borbi”.

Na razme|i 19. i 20 veka u Ma}edoniji trajao je jedan poduìperiod ~etovawa. êtnici su se pojavili kao dobrovoqci u bor -bi protiv turske vlasti, da bi se doc ni je hrabro suprotstavilibugarskim poku{ajima da zavla daju Ju`nom Srbijom. I tako zva -ni Ilindenski ustanak (1903) bio je sprem qen po planu iz Sofi -je, za ra~un velikobugarske ideje, a bu garski “revolucionari”,po{to su se pred turskom vojskom i Arnautima morali povu}i uSrbiju, s prole}a naredne godine vratili su se u Ma}edoniju iotpo~eli borbu, “uglavnom ne vi{e protiv Turaka, nego protivSrba, srpskih sela i srpskih prvaka”; u tom svom “oslobodi la~- kom” pohodu oni su pobili mnoge ug led ne Srbe, najpre u~ite qe,sve{te ni ke i seoske kmetove.

14 I. Petrovi}

U mnogim vojnim aktivnostima srpske i crnogorske vojsketokom osl o bodila~kih ratova 1912-1918. godine, a naro~ito na So -lun skom frontu, we govom proboju i daqem nastupawu, izuzetnuulogu imali su dobrovoqci. Ovi su ratovi upam}eni u srpskoj is -toriji i po sna`nom do brovoqa~kom pokre tu, izni k lom iz bi}a iprirode srpskog na roda, wegove sna`no iskazane po trebe za slo -bo dom, samostal no {}u i sopstvenim iz bo rom ka ko ìveti i nakoji na~in odlu ~i va ti o svojoj sudbini. Jer, na {a v {i se u jednojod ovih dveju vojski, po svo joj dobroj vo qi, iz patri otskih i naci -o nal nih pobuda, dobrovoqci su se u balkanskim ra tovima, podsrp sk om za stavom, odu{evqeno borili za kona~ no os lo bo |e we odTurske, a ka snije, u Svetskom ratu, i za oslobo|ewe svih Ju`nihSlo vena iz Austrougarske i za wihovo ujediwewe sa Sr bi jom iCr nom Go rom; mnogi od wih dali su u toj borbi i svoje ìvote.

Dobrovoqci u balkanskim ratovima. Srpskom dobrovoqa~- kom po k retu tokom balkanskih ratova malo je posve}ivano pa ̀ - we, zbog ~ega podatke o broju dobrovoqaca i u srpskoj i u crno go r -skoj vojsci istorijska literatura u Srbiji pomiwe tek uz gred noili ih, kao {to to, na pri mer, ~ine istori~ari Vla di mir ]oro -vi} i Vladimir Dedi jer, pre}utkuje.

Ipak, u tim je ratovima bilo najmawe 73.200 dobrovoqaca,{to preko broj nih, {to ustanika, {to ~etnika, {to onih sa stra -ne. Jer, i stra ni dopisnici izve{tavali su o nevi|enom odu{e -vqewu za rat, du bo kom patriotizmu i svesti o velikoj du`nostisrpskog naro da. Je dan od wih pisao je da “radnici -pe~albari koji su nedeqama ì veli samo od hleba i luka, nisu ~ekali isplatu,ve} su odmah po {li na zbori{te”, a drugi da je “vide}i ovaj du -boki pa tri o ti zam i svetu vatru koja je buknula u sva~ijoj du{i...po stao svestan neminovnosti pobede balkanskih naroda”.

[to se ti~e dobrovoqaca u crnogorskoj vojsci, wih je bilone mawe od 33.000, ne ra~unaju}i je dan neodre|eno velik broj è -na, sestara, majki i k}eri crnogo r skih ratnika, koje su u crno -gor skoj vojsci bile jedina “komo ra” i, vrlo ~esto, je di na sani tet -ska pomo}; wihovim su starawem mno gi rawenici pre vi je ni jo{ utoku neke od bitaka, izvu~eni sa bo ji {ta i, samo za hva qu ju}itome, ostali u ìvotu.

Dodamo li tome i preko 700 lekara i drugog medicinskog oso b -qa sa strane, moèmo zakqu~iti da se u balkanskim rato vima bo -rilo naj ma we 106.900 srpskih dobrovoqaca.

Dobrovoqci u Velikom ratu. S pre bacivawem dobrovoqacaiz srpskih krajeva zapadno od Drine i severno od Save i Dunava


po~elo je od trenutka kad je postalo izvesno da }e Austro uga r -ska objaviti rat svome ju`nom susedu, a najve}i deo te nove do -brovoqa~ke mase ~inili su austrougarski vojni obvez nici. Kad je izbio rat, takvu praksu prihvatili su i brojni Srbi iz redov -nog sastava austrougarske vojske, kao i oni koji su bili u pravomobi lisani u vojsku; ne èle}i da idu u rat protiv jedno krvnebra}e, oni su nastojali da svaki bliski susret sa srpskom, crno -gorskom ili ru skom vojskom iskoriste za “promenu zastave”. Nawihov smi { qe ni prelazak u srpsku ili crnogorsku vojsku samose formalno-pravno moglo gle dati kao na dezer terstvo. U su{ti -ni, wihov prelazak u jednu od tih dveju vojsaka (naj~e{}e u srpsku)bio je dug svekolikom Srp stvu i retka prilika da se u~e{}em uoruà noj borbi protiv dotada{wih austrijskih i ugarskih oku -pa tora do prinese kona~nom oslobo|ewu sve Srpske Zemqe, iis to~no i zapadno od Drine, i severno i ju`no od Dunava i Save.

Iz jednog spisa koji je 1. novembra 1917. godine potekao izka n celarije Dobrovo qa ~ kog odeqewa u Odesi (u slu`bi Srpsko gdobrovoqa~kog korpusa), saznajemo da je uo ~i samog rata i prvihratnih meseci “iz osvojenih bosansko -her cegova~kih oblasti pre -{lo na teri to riju Srbije do 50.000 Bosa naca i Hercegovaca... Iuputi{e se gotovo svi... u pozadinsku slu`bu vojske i u gra|anskedu`nosti”, a od jednog dela formi ran je ve}i broj dobrovo qa~- kih odreda i samo stalnih bataqona.

Znaju}i da je najvi{e mogu}nosti za beàwe pruào austro- -ru ski front, i da je najve}i broj vojnika u ruskom zarobqeni{tvupoticao iz reda onih koji su se predali dobrovoqno, srpska vla -da bila je naro~ito zainteresovana da za svoju nacionalnu idejupridobije te takozvane ruske zarobqenike. Rusi su pokazali ra -zumevawe za srpsku stvar, te je dopu{te no “da se puste zarobqe ni -ci iz srpskih ze maqa Austro-Ugar ske” spremni za dobrovoqnostupawe u srpski vojsku.

Poslovi oko kupqewa dobrovoqaca tekli su sporo, tako da suwihove prve ve}e grupe preba~ene u Srbiju, Dunavom, tek kra jemseptembra 1915. godine. Narednih meseci ta je misija nastav qena poja~anim intenzitetom, te je krajem marta 1916. po~elo formi -rawe prvog, a koji dan kasnije i drugog dobrovoqa~kog puka Prvesrpske dobrovoqa~ke divizije. Na dan kad je ta Divizija formi -rana (16/29. april 1916), od ukupno 9.904 dobrovoqca, bilo je Hr -vata 84, Slovenaca 14, êha 25, Rusa 8, pripadnika drugih narod22, dok su svi ostali (9.751, odnosno 98,4 posto) bili Srbi. Prema izve{taju poslatom srpskom prestolonasledniku Aleksandru, danuo~i osnivawa Divizije, bili su me|u vojnicima “na prvome mestuBosanci i Hercegovci, a odmah iza wih Vojvo|ani (13, 203).

16 I. Petrovi}

Ne zna se ta~no koliko je zarobqenika pristupilo Srpskomdobrovoqa~kom korpusu u Odesi, ali treba ra~unati da ih je bi o53-60.000. Pored toga, Rusi su prihvatali brojne dobrovoqcekoje nisu upu}ivali u Odesu, ve} su ih, ne obave{ta vaju }i o tomesrpsku komandu, “pre ~icom” ukqu~ili u voj ne operacije ruskevoj ske protiv boq{e vika. Ipak, nesumwivim se moè smatratida je sa te strane, u bojevima na Dobruxi i na Solunskom frontuu~estvovalo najma we 30.880 dobrovoqaca. Ne upu{taju}i se u to kako su stvarane dobrovoqa~ke jedinice u Rusiji, kako je skorojedna tre}ina pri javqenih dobrovoqaca, uglavnom Hrvata i Slo -venaca, dezerti ra la iz Korpusa i na koji je na~in pri bli` no24.760 dobrovoqaca iz Odese preba~eno na So lu n ski front, ka -za}emo samo da su borbe u Dobruxi bile è sto ke: od tri bugar -ske divizije, koje su stajale na spram srp ske (ja~ine oko 18.400 rat -nika), dve su bi le rasture ne. Srpska Prva dobrovoqa~ka divizijaostala je bez 53% svog sa stava.

Solunski front u ranoj fazi. Vojne operacije u ranoj faziSolunskog fronta bile su pra}ene velikim qudskim `rtvama(pribli`no 33.000 vojnika i stare{ina izba~eno je iz stroja), ta -ko da je srpska vojska morala biti reorganizovana; na sa mom po -~etku 1917. godine rasformirani su Tre}a armija i svi ~etvrtidi vi zij ski pukovi, a broj ~eta u bataqonima sveden je na tri. Na -red bom srp ske Vrhovne komande “ukinuti” su i “dobrovoqci, na -{i poda ni ci, sposobni za vojnu slu`bu”, {to zna~i da su i preko -brojni pu kovi, dobrovoqa~ki dakle, prestali da postoje. Rasfo r -miran je i Do b ro voqa~ki odred, a razme{tawem wegovih pri pa d -nika uklowen je jo{ jedan trag o srpskim dobrovoqcima. Samo seiz jedne nare d be pukovnika Krste Smiqani}a, komandan ta Drin -ske divizije, napisane 18. marta 1917. godine, vidi da su do bro vo q -ci u{li u sastav Dri n ske divizije 28. septembra 1916. godi ne, ponovom kalendaru, da su odmah stali u prvi borbeni red i da su, poprirodi stvari, bili “nameweni” za prve `rtve. Me|u wima, uzostale “slavne dobrovoqce” od “Divne Dalmacije... do Velike iPlemenite Rusije”, on najpre pomiwe “hrabre i juna~ke sinoveTu`ne Bosne i i Kr{ne Hercegovine”.

Kako su srpske `rtve na Solunskom frontu bile velike, aSr bija ostala bez sopstvene osnove za vojni~ku popunu, jedina mogu}nost za opstanak srpske vojske na solunskom rati{tu vi|e -na je u kupqe wu dobrovoqaca u iseqeni{tvu, pre svega u Sjedi -we nim Drà vama. Da bi se pridobili potencijalni dobrovoqci, srp ska vla da je 17. novembra 1916. donela uredbu o na se qavawu u“novim krajevima”, po kojoj }e se dobrovoqcima dode qi vati dr -


àv na zemqa. Budu }i da se tada ra ~u nalo samo s voj ni~kim pora -zom Austrougar ske a ne i s we nim rasturawem, Sr bija se sma tra -la obaveznom da, u granicama svojih mogu}nosti, svim dobro voq -cima iz preko drinskih, preko sav skih i prekodunavskih kra je va,onima koji se ne bi vra}ali u Ameriku a ne bi im bilo po vratkani u zavi~aj, o bezbedi prostor za naseqavawe i najosnov niji usl o -vi za zasni va we novoga doma. U toj odluci nazna~eno je da }esvakom Jugoslovenu koji iz Ame ri ke do|e u srpske dobro vo qa~ketrupe dodeliti pet hektara plodne zemqe u Ma ke doniji ra di na -seqa. “Zemqa je wihova ako ostanu ìvi, ako pak poginu u bor bipravo svojine prelazi na nasled nika, koji moraju biti: Sr bin,Hrvat ili Slovenac”.

Odlukom Ministarskog saveta od 9/. januara 1917. godine topravo pro{ireno je na sve dobrovoqce.

Dobrovoqci iz iseqeni{tva. Iz raspoloìvih podatakane dvosmi sleno se moè zakqu~iti da je tokom oslobodila~kihratova od 1912. do 1918. go dine u srpsku i crnogorsku vojsku kre -nulo najma we 58.500 dobrovoqaca iz prekomorskih zemaqa. Odtoga, treba ra ~unati da je bilo do 2.000 lica iz van prostora pret -hodnih dve ju Jugoslavija, ne vi{e od 1.000 Hrvata i Slo venaca, asvi ostali bili su Srbi iz svih srpskih krajeva pod austrou gar -skom okupa cijom, iz Crne Gore, Ju`ne i Stare Srbije. Izuzmemoli oko 400 poginulih u brodolomu “Brindizija” u luci Medovo,na Badwi dan 1916 (me|u wima pribli`no 60 iz Hercegovine i,mo`da, dvojica iz Bosne), 1.000 pripadnika Pivkovog bataqo na,315 za ro b qe ni ka oslobo|enih iz No}ere Umbre, 2.000 dobrovo -qaca ko ji su posle pada Crne Gore ukqu~eni u savezni~ke vojske i2.000 dobr o voqaca pristiglih u So lun posle propasti Austrou -ga rske, na srpskom i crnogorskom rati{tu to kom oslobodila~- ki h ratova 1912-1918. godine pojavilo se najmawe 52.800 lica izprekomor skih zemaqa. Bez 16.200 onih koji su do{li u balkanskeratove (uk qu~uju}i i medicinsko osobqe) i oko 1.700 osoba izstranih me di cinskih misija, u Prvom svetskom ratu na{lo se, da -kle, oko 40.800 do brovoqaca iz iseqeni{tva u Americi, Austra -liji, No vo m Zelandu, Fran cuskoj, Maloj Aziji, Carigradu, Ju`noj Afri ci i Egiptu, najve}im delo m, i u mawem broju iz zarobqe ni -{tva u Italiji i Francuskoj. Na samom kr aju 1917. godine, premaizjavi Milen ka Vesni}a, vrlo kvalifikovanog da pruì takvuin for ma ciju, n a Solunskom frontu nalazilo se oko 20.000 do bro -vo qa ca iz Ame rike. Pridruè li se tom broju do brovo q ci izIta lije, Egipta i Francuske, wih oko 3.600 i, po prilici, 6.600do bro vo qaca iz Amerike koji su kroz Bizertu pro{li to kom po -

18 I. Petrovi}

sledwih dvanaest ratnih meseci, proizilazi da je u proboju So -lunskog fron ta u~e stvovalo oko 30.200 dobrovoqaca iz preko -mor skih ze maqa.

Dobrovoqci i proboj Solunskog fronta. Ne{to vi{e od po -lo vine ukupnog sastava srpske vojske u zavr{nim operacijama naSolunskom frontu i u wegovom proboju ~inili su dobrovoqci.Jer, od ukupno oko 140.000 vojnika u sastavu srpske vojske, a mo -`da i svih 150.000 - prema nekim drugim izvorima, u proboju So -lunskog fronta i u zavr{nim ope ra ci ja ma za oslobo|ewe Srbijei Crne Gore i prekodrinskih, preko sav skih i prekodunavskihsrpskih krajeva u~estvovalo je najmawe 82.600 dobrovoqaca, odto ga oko 76.600 izvan Kraqevine Srbije, uglav nom iz krajeva ko -ji su se pre Velikog rata nalazili pod austrijskom i ugarskomokupacijom.

Relativno malo broj no u~e{}e vojnika iz Kraqevine Srbijeu proboju Solunskog fron ta neposredna je posledica srpskog po -vla~ewa preko Ar ba ni je i Crne Gore, posle vojni~kog poraza uokr{ajima sa nema~kom, austrougarskom i bugarskom vojnom si -lo m na samom kraju druge ratne godine.

Prakti~no, nivo fizi~ke i moralne spremnosti srpskih voj -nika bio je nedovoqno visok za sve ono {to se de{avalo tokomaus tro-nema~ko-bugarske ofanzive u Srbiji: “Bilo je i u srpskojvojsci vojnika, podoficira i oficira koji su u trenutcima qud -skih slabosti napu{tali borbu; bilo ih je koji su se i predavalineprijatequ u borbi kada drugog izlaza nije bilo da se sa~uvaìvot; bilo ih je koji su samovoqno napu{tali svoje jedinice,...fizi~ki izmu~eni do krajwih granica... podlegli ose}awimanapu{tenosti... poti{teni brigama za ostavqenim porodicama,...u nadi da }e uspeti da se probiju kroz obru~ neprijateqa i da sevrate svojim domovima, oni su polazili u susret tragi~noj sudbi -ni... Po pravilu no}u, oni su izostajali za svo jim jedinicama, aza tim naj~e{}e u grupama sastavqenim od ro|a ka, suseda i prija -teqa iz istoga mesta ili kraja, kretali svojim ku}ama. Mo`da jebilo i onih kojima je to po{lo za rukom; ostale je hvatao nepri -jateq, ubijao kao bandite ili slao u zarob qe ni {tvo”.

Poreklo i nacionalni sastav srpskih dobrovoqaca. Od u kup -nog broja svih dobrovoqaca iz prekomorskih zemaqa, obuhva }e -nih datom klasifika ci jom (58.500), svega oko 9.200 oso ba iden -tifikovano je i wi hova ime na objavqena u kwizi I. Petrovi}a,Pomenik svetih srp skih ratnika, Novi Sad 2005. U tom Pomenikusabrana su imena srp skih dobro vo qaca iz prekomor skih zemaqa


(ukqu~uju}i Itali ju i Francusku), pri spe lih na rati{ta u Srbi -ji i Crnoj Gori (1912-1915) i na Solunski front (1916 -1918). Jedan mawi deo wih, mo`da dve -tri stotine, stigao je u bal kan ske ra to -ve, a stotinak wih do lazilo je iz Amerike dva pu ta, naj pre u bal kan -ske ratove, a po tom u Veliki rat; svi oni nalaze se u istoj vrsti:bor ci, ne bor ci, sanitetsko i tehni~ko oso b qe u medicinskim mi -si jama ili poje di na ~ no; ovi posledwi uvr{teni su u Pome nik bezobzira na to iz koje su zemqe do{li.

Po{to su ispu{teni dobrovoqci iz Pivkovog bataqona (709)i iz stranih medicinskih misija koje su u balkanskim ratovima(142 osobe) i Veli kom ratu (561 osoba, me|u wima i tri naest siskustvom iz balkanskog rata) delovale u sastavu srpske ilicrno gorske voj ske na nekom od wihovih rati{ta, ukqu~uju}i iono na Dobruxi, obradom su obuhva}ena samo imena 7.820 srp skihdo bro voqaca, ~iji je zavi~aj ovde odre|en po regionalnom prin -ci pu, azbu~nim re dom, kako sledi:

Austrougarska 25Boka i Pa{trovi}i 407Bosna 862Vojvodina Srpska 439Gorwa Krajina 2676Italija 19Kosovo i Metohija 242Ma}edonija 23Rumunija 38Rusija 42Sjediwene Ameri~ke Dràve 13Slavonija 267Slovenija 34Kraqevina Srbija 101Hercegovina 1019Hrvatska 292Crna Gora 1038Neodre|eno poreklo 283Svega 7820

Po nacionalnom sastavu, bili su to:Srbi 7640 97,699Hrvati 52 0,664Slovenci 34 0,434êsi 13 0,166Rusi 42 0,537 Italijani 19 0,244Amerikanci 6 0,077Ostali 14 0,179Svega 7820 100

20 I. Petrovi}

Izra~unati odnosi ne mogu se u pot puno sti primeniti na ce -lu sta tisti~ku masu (sve dobrovoqce u srpskoj i crnogorskojvojsci) ali se moè smatrati izvesnim da su u srpskim oslobo di -la~kim ra to vima 1912-1918. go di ne Srbi ~ini li iznad 98,5 pro -ce nata ukupnog bro ja dobro vo qa ca.

Neposredno posle dobijenog rata. Raspoloèwe stvoreno pro -bojem Solunskog fronta nagove{tavalo je da bi dobrovoqci svoj status “za posle rata” mogli urediti bez te{ko}a. Najpre, Ured -bom o dobrovoqcima od 18. decembra 1919. godi ne bilo je pred vi -|eno da }e se dobrovoqcem smatrati svaki dr ̀ avqanin novo -stvo renog Kraqevstva Srba, Hrvata i Slovenaca koji je u srpskuvojsku stupio dobrovoqno, zakqu~no s 18. novem brom 1918. godi -ne, te da }e se “dobrovoqcima zemqoradnicima” razdeliti plod -na zemqa radi nase qewa, “tamo gde se naseqavawe bude vr{ilopre ma planu”. Tako|e, bilo je odlu~eno da }e se ze m qa dodeqi va -ti samo onim siroma{nim dobrovoq cima koji }e je sa mi obra|i -va ti. Ako bi se kontrolom doznalo da se dodeqena ze m qa koristi druk~ije, ona }e se oduzeti.

Nepuna dva meseca kasnije donesena je i Uredba o delimi~noj eksproprijaciji zemqi{ta velikih poseda za javne interese i oko lo ni zaciji, a krajem avgusta 1920. godine, iz data je naredba dase pristupi pri vre menom naseqa va wu dobro voqaca iz pasivnihkrajeva “u jednu sno{ qiviju situ a ciju od ove u kojoj se sada bez ze m -qe i bez sredstava za ìvot na la ze”. Posle nekoliko dana da to jei uputstvo za izvr{ewe ove na redbe, a jedna od najzna ~aj nijih od -redaba predvi|ala je da }e se na seqavati samo dobro voq ci koji suratovali na Solun sko m fron tu i koji o tome imaju uve rewe Mi ni -starstva za socijalnu poli tiku ili do 1. aprila na red ne godi nepribave odgovaraju}u objavu vojnih vlasti. Zain te resovani do -brovoqci, po zanimawu zemqo radnici ili zanat li je, morali susvoj status dokazati uverewem nadle`nih vlasti. Zbog toga {to su i neki nezemqoradnici ve} bili zaposeli ze m qu pre dono{e waUredbe o dobrovoqcima, svi oni, smatraju}i se o{te}enim, pro -testovali su. Da bi se izbegle mogu}e neprijat no sti, mini sta r zaagrarnu reformu doneo je 23. oktobra 1920. go di ne re{e we kojimse zemqa za naseqavawe mo ̀ e dati i dobro voqcima dru gih zani -mawa, ako bi oni izjavili da }e tu zemqu ob ra |ivati i svo jim ra -dom doprinositi ure|ivawu naseqeni~kih ko lonija.

Ta je odredba omogu}ila brojne malverzacije i {pekulacijesa dobrovoqa~kim statusom i dobrovoqa~kom zem qo m, ali je mno -go ve}i nedostatak bio sa dràn u odredbi da se zemqa moè do de -qivati samo onim do brovoqcima koji su ratovali na Solunskom


frontu. Na to su odmah reagovali dobrovoqci iz Vojvodine Srp -ske koji nisu dospeli do Solunskog fronta, ve} su svoje ra tovaweokon~ali na Dobruxi; samo se moè pret po sta viti da se tu, jednimdelom, radilo o dobrovoq cima koji su posle rawa vawa na Dobr u -xi ostali negde u Rusiji na duèm le~e wu ili su iz Srpskog do -brovoqa~kog korpusa istupili pre wego vog odla ska na Solunskifront; na protestnoj skup{tini oni su zahtevali “da se i dobru -~anima odmah deli zemqa za ovu eko nom sku godinu i da i oni oseteblagodati za svoje po`rtvovawe”.

Krajem jula 1924. godine formirana je politi~ka koali ci ja(“Opozicioni blok”) antisrpski raspoloènih demokrata Qube Davidovi}a i Radi }e ve Hrvatske republikanske seqa~ke stran -ke, a Davidovi}eva vlada, smatra ju}i to najpre~om merom, odmahje krenula s revizijom do bro voqa~kih uverewa i suàva wem ioduzimawem dobrovoqa~ kih prava. Koji dan kasnije, novosadskaZastava to je ocenila sa svim pri rodnim: “Antisrpski osvetniduh pokojne Austrije naj pre kesi svo je zube na one, koji su tojAustriji isko pali grob. Dana{woj vla di je zato prva briga, dalupi po glavi izdajice - srpske dobrovoqce”.

Prvog decembra 1926. godine donesen je novi Pravilnik zaizvr{ewe Zakona o dobrovoqcima, kojim su ukinuta dobrovo qa ~ ka prava svim Crnogorcima izme|u osamnaest i pedeset godinasta rosti, ~ak i onima koji su pristigli iz prekomorskih zemaqa, ra~unaju}i tu i poginule.

Naàlost, status srpskih dobrovoqaca nije vaqano re{a vanni narednih godina. Zbog toga, na godi{woj skup{tini Saveza rat -nih dobrovoqaca odrànoj maja 1938. godine, jednoglasno je zak -qu ~eno da se 1. decembra iste godine u Beogradu odrì “velikijavni pro testni zbor dobrovoqaca Jugoslavije zbog neizvr{ewazakona o re {a va wu dobrovoqa~kog pitawa s tim, da se u negativ -nom slu ~aju po ovim pitawima dobrovoqci javno odreknu dobro -vo qa~ kih zakon skih prava uz povra}aj primqenih dobrovoqa~- kih uve rewa i do bijenih ratnih odlikovawa”.

Vlasti nisu dopustile da se name ravani skup odrì, a nemapisanog traga o tome da li je dobrovoqa~ka organizacija nasta -vi la svoj pritisak na vladu.

Naknadni slom srpskih dobrovoqaca. A onda, Kraqevina Ju -goslavija uvu~ena je u novi svetski rat i razdrobqena. îm se todesilo, Ante Paveli}, u ime Hrvata koji su cele ~etiri ratne go -dine gradili svoju “rat nu” i nacionalnu politiku na ciglih hi -qadu-dve dobrovoqaca hrvatske nacionalnosti, u vremenu dok jepod nema~kom za{ti tom stvarao svoju Nezavisnu Dràvu Hrvat -

22 I. Petrovi}

sku (NDH), 18. aprila 1941. godine doneo je “zakonsku odredbu” ko -jom “sva zemqi{ta, {to su bila podijeqena t. zv. do brovoq cima napodru ~ju Nezavisne Dràve Hrvatske progla {u je(m) dana{wi mdanom hrvatskom narodnom imovinom. Nitko od dosadawih vlas -nika i posjednika nema pravo na bilo kakovu od {tetu za tu zemqu niti za bilo {to, na toj zemqi izgra|eno”.

To samo kao pravni okvir, a prakti~ni deo te procedure bi lisu usta{ki pokoqi srpskog ìvqa u Lici, po Kordunu i Baniji,po Hercegovini, Slavoniji i Sremu, svuda u granicama novouspo -stavqene usta{ke NDHr; srpski dobro voq ci bili su meta u svim tim krajevima, delom zbog toga {to su smatrani srpskim naci -onalistima, a delom zbog toga {to je bi o lo{ko uni{tewe srpskog nacionalnog bi}a otvaralo mogu} nost katoli~koj crkvi ne samoda uve}a svoje prihode, ve} i terito ri jalnu nadle`nost.

U tom zlo~iwewu nisu “popustqiviji” bili ni Maxari; onisu posle upada u Barawu i Ba~ku, polovinom aprila 1941. godine,pobili oko 3.500 lica, dok je broj uhap{enih, zlostavqanih i op -qa~kanih prema{io i deset hiqada. Istovremeno, oko 56.000 “ne -domicilnih”, odnosno onih koji nisu ro|eni u Ba~koj, bili suproterani; najve}om delom, to se odnosilo na srpske dobrovoqce iz oslobodila~kih ratova 1912-1918. godine.

A da bi se odrào (o~uvao) “pravni kontinuitet” s takvom an -tisrpskom logikom hrvat skih i maxarskih vlasti, Nacionalnikomitet oslobo|e wa Jugoslavi je, ~i ji je predsednik bio JosipBroz, pod brojem 343 od 6. marta 1945. godine, dok je rat jo{ trajao, do neo je Odluku o pri vremenoj za brani vra}awa kolo nista u wi -hova rani ja mesta ìv qe wa. Ne bi li se tom ~inu dao du{ebri ̀ - ni ~ ki i pokajni~ki ka rakter, jer su kolonisti uglavnom bili Sr -bi, odlu ku je pot pi sao Srbin, raspop Vla da Ze~evi}, pove re nikunutra {wih po slo va; tekst ove od luke, objavqen u Slu`be no m li -stu Demokratske Federativ ne Ju g o slavije broj 13 od 16. mar ta1945. godine, glasi:

“U posledwe vreme, bez odobrewa narodnih vlasti pri me }u -je se vra }awe i prese qa vawe kolonista (naseqenika) koji su ra -ni je bili nase qe ni u Makedoniji, Kosovu, Metohiji, Sremu i Voj -vodini.

Budu}i da se ovim nanosi {teta samim kolonistima, jer se iz -la ̀ u tr o{kovima, po {to jo{ nisu stvoreni uslovi za wihov po -vratak u ra ni ja naseqa, to s obzirom na sve predwe, a da bi za {ti -tio same naseqenike od nepotrebnog puta i izli{nih tro {kova

Re{avam:1. Privremeno se ne dozvoqava vra}awe kolonista u wihova

ranija mesta ̀ ivqe wa i neka svi ostanu na svojim mestima, s tim


{to }e im Na rodno-oslobodila~ki od bori ukazivati i daqesvaku pomo};

2. Po{to }e pitawe kolonista biti re{eno posebnom Ured -bom, to }e biti bla go vremeno obave{teni ko }e, kada i u koji krajdràve mo}i da se preseli”.

Kako to pi{e na jednom mestu, “tim aktom samo na Kosmetspre~en je povratak oko 12.000 doma}instava sa oko 60.000 ~lano -va - kolonista, me|u ko jima je bio veliki broj ratnih dobrovo -qa ca i wihovih porodica. Istom Odlukom, mnogo ve}em brojurat nih do brovoqaca i wihovih porodica za brawen je povratak uBa rawu i Ba~ku”.

Mora biti da su kolonisti, najve}im delom srpski dobro -vo q ci, na pra vi na~in shvatili smisao t e odluke, jer je raspopVlada, ovoga puta kao ministar unutra {wih poslova, 4. jula pot pi -sao re {ewe (objavqeno u Slu ̀be nom listu DFJ broj 48 od 10. ju la1945) kojim se “zabrawuje do daqe na re d be svaka prodaja, ku po vi nai za duìvawe poqopriv re d nih zemqi{ta, {u ma, poqo pr i v re -dnih zgra da i objekata, koji se nalaze na poqoprivred ni m gaz din -st vi ma bez obzira da li su one vlasni{tvo pojedinaca, usta no vaili pr ivatnih preduze}a”. Oni ma koji re{ewe ne budu po{to va -li, zapre}eno je Za konom o suzbijawu nedopu{te ne {peku la cije i privredne sabo ta ̀ e.

I daqe “brinu}i” o kolonistima (najve}im delom srpskim do -brovoqcima), ve} 3. avgusta iste godine, Predsed ni{tvo Anti fa -{i sti~kog ve}a narodnog oslobo|ewa Ju goslavije (Avnoj) don e lo je Zakon o reviziji dodeqivawa zemqe kolonistima i agrarnimin teresentima u Makedoniji i Kosov sko -metohijskoj oblasti(Slu`beni list DFJ broj 56 od 5. avgu sta 1945). Polaze}i odstava da su predratni kolonisti dobili ze mqu “kao nagradu zausluge nenarodnim reìmima”, no vi za ko no davac smislio je vr -lo jednostavnu zakonsku odredbu: koris ni ci agrarne reforme iz -vr{ene pre 6. aprila 1941. godine na te ri toriji Ma }edonije, kaoi naseqenici na Kosovo i Metohiju, “gu be pravo na zemqu ako imje bila dodeqena zemqa privatnih vlasni ka, smatraju}i takvimvl a snikom svakog zemqoradnika ko ji je ra dio svoju zemqu, bez ob -zira da li je na wu imao ili nije imao ta p i ju” ili je na woj radiokao ~iv~ija (kmet, be zemqa{) ili stal ni zakupac, a naro~itoako je od nosni vlasnik, Ma}e do nac ili [ip tar, bio “politi~ki” emi g rant. U novouspostavqenim “oslo bo di la~kim” odnosima, to je zna~ilo da je svaki [iptar (makar i tek prispeo iz Arbanije)ili Ma }e do nac, obi~nom izjavom da je oduzeta kolonisti~ka zem -qa (i do brovo qa~ ka, dakle) do 1918. godine bila wegova svo ji -na, bez bilo kakvih pravnih smetwi postajao vla s nik te zemqe.

24 I. Petrovi}

Godinu i po dana kasnije, 22. februara 1947, zakonodavac sedo setio da je neki od predratnih kolonista mogao izbe}i sve zam -ke upra vo pomenu tog Zakona o reviziji, te je formulisao nov Za -kon o po stu pa wu s napu{te nom zemqom kolonista u AutonomnojKosov sko -metohijskoj oblasti (Slu` beni glasnik Narodne Repu b -like Sr b i je broj 9 od 28. februara 1947). Pri vi d no vode}i ra~una opra vu, Pre zidijum Narodne skup{tine NRS (Srbi je, dakle, neJugo sla vi je!) poslu{ni~ki je obznanio slede}e:

“Kolonisti i agrarni interesenti kojima je dodeqena zem -qa u Ko sovsko-meto hij skoj oblasti pre 6. aprila 1941. godine anije im oduzeta revizijom izvr{enom na osnovu ~l. 4 i 5 Zakona oreviziji dodeqivawa zemqe kolonistima i agrarnim intere -sentima u Makedoniji i Kosov sko -metohijskoj oblasti od 3 avgu -sta 1945 godine - gube pravo na istu ako se do 30 septembra 1947godine ne vrate na svoja imawa i otpo~nu sa ob radom”.

Bilo je to vreme kad je velik broj nekada{wih kolonista od -nosno srpskih do brovoqaca, i agrar nih in teresenata bio nepi s -me n, kad su wihove mogu}nosti da sa znaju {ta to sve pi{e u ne ka k -vim slu`benim novinama bile ni ka kve i kad mnogi od wih nisuni preìveli rat, tako da je ovaj Zakon je dino imao za ciq da zem -qu oduzme i onim kolonistima ko jima, ko zna iz kojih razloga,zemqa do tada jo{ nije bila oduzeta.

Da se zaista smi{qeno radilo na uni{tewu srpskog nacio na -l nog bi }a u Ju`noj i Staroj Srbiji pokazuje i Zakon o likvidaciji agra r ne reforme vr{ene do 6. aprila 1941. godine na velikim po -se dima u Au to no m noj Pokrajini Vojvodini (objavqen u Slu` b e -nom glasniku NRS broj 9 od 28. fe bruara 1947), ~iji 2. i 3. ~lan ne -dvosmisleno svedo~e da je odnos nove vla sti pre ma ko loni sti~ komìvqu u Vojvodini Srpskoj bio druk~iji od ono ga koji je za desiopredratne koloniste u Ma}edoniji i na Ko sovu i Me tohiji:

“Lica koja su u svojstvu utvr|enih agrarnih subjekata dobila zemqu i uvedena u posed do 6 aprila 1941 godine smatraju se vla s -nicima dobi jenog zemqi{ta, bez obzira da li je to zemqi{teupisano u zemqi{nim kwigama na wihova imena, ako to zemqi -{te sami obra|uju.

Lica koja su do 6 aprila 1941 godine sama obra|ivala dobi -jeno ze mqi{te, pa su us led rata bila prinu|ena da to zemqi{tenapuste, sma tra}e se vlasnicima dobijenog zemqi{ta ako se uroku od {est meseci po obnarodovawu ovog Zakona nasele na do -bi jenom zemqi{tu”.

A onda, u preure|enoj dràvi, u uslovima produène hrvat -ske okupacije srp skih krajeva (i srpskog naroda) u Brozovoj Jugo -slaviji, Minista r stvo unutra{wih poslova Fede ra tivne Narod -


ne Republike Jugo slavije, pod Pov. IV br. 11057/46 od 18. fe -bruara 1947. godine, donelo je re{ewe kojim se Savezu rat nih do -brovoqaca iz oslo bodila~kih ratova 1912-1918. godine za bra -wuje rad, a imovina udruèwa konfiskuje u korist dràve. Na -slawaju}i se na podat ke da je “samo u Narodnoj Republici Cr nojGori ka`weno preko 15 biv{ih ~lano va Saveza, i to na duè vre -menske kazne li{ewa slobode zbog saradwe s neprijateqem”, a uBosni i Hercegovini “vi{e od 12” ~lanova Saveza zbog izdaje iu~e{}a “u fa{i st i ~ kim, usta{kim i ~etni~kim odredima”,Mi nistarstvo je oceni lo da je “ovakav protivnarodni i izdajni -~ ki rad ~lanova Saveza dao Savezu kao organizaciji profa {i -sti ~ko obele`je”, wegov rad bio je “u svojoj su{tini protiv na -rodni i izdajni~ki”, ~ime je “jasno obeleìo profa{isti~ki ka -rakter ove organizacije”.

Pod PO br. 1802/47 od 24. marta 1947. godine potvr|uju}i re -{e we svog Ministarstva unutra{wih poslova, Vlada Federativ -ne Narodne Republike Jugoslavije oce ni la je da “okolnost {to jebilo ~lanova Saveza, koji su bili na strani narodnooslo bodi -la~kog pokreta... nema upliva na prosu |i vawe profa{isti~kogobele`ja Saveza kao organizacije, jer nije rezultat direktivaili bilo kakvih akcija te organizacije. (Jednako kao {to ni oni h“vi{e od 12” i “preko 15” nisu oti{li “na drugu stranu” po di rek -tivi istog tog Saveza, ali to Vladi ni je bilo bitno - IP). Na -protiv, Savez kao organizacija nije is punio svoj zadatak i nijesvoj rad uskladio sa interesima naro da, a svojim pasivnim stavomu ~asu okupacije potvrdio je svoj pro fa {isti~ki karakter... Po -{to je... re{ewem (Ministarstva unu t ra {wih poslova) pravilnoutvr|en profa{isti~ki karakter orga nizacije, koji je u punoj me -ri do{ao u ~asu i tokom okupa ci je, to nema nikakvog upliva even -tualni raniji antifa{isti~ki stav organizacije”, na koji se Sa -vez ratnih dobrovoqaca iz oslo bo di la~kih ratova 1912- 1918. go -di ne pozivao i zbog ~ega se àlio.

Srpski dobrovoqci osu|eni su, tako, na }utawe o sebi.]uti se o wima i danas, iako ve} podugo deluje Udruèwe ra t -

nih dobrovoqaca 1912-1918, wihovih potomaka i po{tova la ca, uBeogradu. To se Udruèwe (obnovqeno na Vidovdan 1969. godine,zalagawem akademika Radivoja Ka{anina, srpskog dobrovoqcaro dom iz Barawe, i zahvaquju}i razumevawu Branka Pe{i}a,onda{weg predsednika Skup{tine Grada Beograda), koje je, kozna zbog ~ega, izbeglo da u svoj naslov upi{e re~ “srpskih”, drìspis ko va sa~iwe nih u Saveza ratnih dobrovoqaca Kra qe vineJugo sla vije, po ko jima je od 1928. godine, od kada je donesen novizakon o ratnim do bro voqcima, do aprila 1941. godine, izdato

26 I. Petrovi}

43.628 novih do bro vo qa~kih uverewa, a stara uverewa izdata od1919. do 1928. su og la {ena nevaè}im. Na tom se spisku nalazesamo dob ro voqci koji su nadeqeni zemqom ili su umesto zemqedobili dràvne obvez nice na odre|enu nov~anu sumu. I u me|u -vremenu, i kasnije, bri sani su mnogi dobrovoqci iz ~isto admi -ni stra tiv nih raz loga: najve}eg broja poginulih dobrovoqaca ne -ma u spi sko vima (primera radi, u do brovoqa~koj koloniji Li pa rnadeqeno je zemqom ukupno 257 no silaca dobrovoqa~kih prava,a ne{to vi{e od 500 u do brovo qa~koj koloniji Stepanovi}evo. U onom pr vom me stu na{la se samo jedna udovica poginulog dobro -voqca, u dru gom ih je bilo ~etiri ili pet, dok su svi ostali bilipre ̀ i veli do brovoqci); velik broj poginulih dobrovoqaca, mla -dih i neèwe nih, nije se sma t rao ne~ijim hraniocem, zbog ~ega jeod ma h otpao kao dobro voqac; mnogi dobrovoqci iz prekomorskihzemaqa vratili su se posle rata u dràvu iz koje su stigli u rat; oni koji nisu do odre|enog roka naseqeni na nadeqenu zemqu; oni kojisu ostali bez nasled nika; oni koji nisu uspeli da sa vla daju najraz -li~nije admini stra tivne formalnosti. Pri tome mo ra se imati uvidu da se na dobrovoqa~ka imawa nije prime wi va lo gra|anskopravo, ve} je za wih izmi {qe no posebno “dobrovo qa~ko pravo”, poko me je svaki dobrovoqac, u svakom trenutku, mogao izgubiti svojdo brovoqa~ki status.

A da se srpski dobrovoqci ne broje po administrativnom na -ho|ewu ve} po doprinosu oslobodila~kim ratovima 1912-1918. go -dine, po vi{egodi{wim istraìvawima ovog autora bilo bi ih ubalkanskim ratovima najmawe 106.900, a u Velikom ratu najma we214.200; ukupno, dakle, preko 321.000.

U ovoj samo naizgled visokoj cifri nema neodre|eno veli -kog broja ratnika iz takozvanog Mur manskog odreda koji se uSrbiju vratio po okon~awu ratnih operacija. Nema ni onih 5.402dobrovoqca iz bataqona Rusa i 306 ê ha ko je u Narodnoj skup -{tini pomiwe ministar vojni Du{an Trifunovi}. Nema ni onih Pomoravaca za koje jedan fran cu sk i oficir pi{e da je “svaki...istovremeno i nedosti`ni i nevid qi vi vo j nik”, te da se nepri ja -teqi “u panici jedva spa savaju... od usta ni ka ko ji su se ug ne zdili naliticama i koji su bili ne mi lo srdni”. I nema onih “oko 25.000zarobqenika iz Italije pri pravnih da stupe u dobro voqce”, ko -je engle sk i general Planket pomiwe u razgovoru sa genera lo mFran{e d’Epe re om, a koje Ita lija ni “u mawim skupovima upot -re b qavaju na raz nim od secima fron ta u italijanskoj uniformi i pod wiho vim zapo ved ni {tvom” ili ih raz mewuju za svoje suna -rod nike u austrougarskom ropstvu i {aqu u ~e hoslo va~ku le gijui u rumun ske “izvidni~ke ~ete”.


Skoro svi dobrovoqci, preko 99 od sto, bili su u svom zavi -~a ju zemqoradnici; tek po izuzetku, me|u wima se na{lo ne{tozanatlija i tek po koji inte le k tu a lac. S ovima posledwim druk -~ije nije ni moglo biti, ako se zna da je Ar~ibald Rajs, ve liki pri -jateq srpskog naroda, nepunih deset godina kasnije zapisao da jeinte li gencija u srpskom narodu “postajala sve gordija i kod wesu se sve vi {e gu bila ona lepa narodna svojstva. Pre veli kog ra -ta ona jo{ nije bila zarazila omladinu, pa je ~ak i univer zi tet -ska om ladi na, budu}i ~lanovi »inteligen ci je«, jo{ bila rodo qu -biva... Nad u vana »inte li gen ci ja« se to ko m ra ta isticala kuka vi -~lukom, a, {to je jo{ gore, neki intele k tu alci su iskori sti lineda}e svog naroda za li~no boga}ewe... Iz da vali su se za pred sta v -nike pro sve }ene Sr bije... Zahvaquju}i pa ̀ wi i po~a sti ma ko -jima su je oba sipali a koje su bile namewene hrabrim brani o ci -ma Srbije... posta la je jo{ mnogo gordija, nadu venija i zavid qi -vija nego pre rata... Od mor na, zahvaquju}i zabu {a vawu tokom ra -ta, »inteli ge n cija« je iskoristila taj umor onih koji su gra di liveli~inu svo je zem qe... Istin ske vrednosti srp skih ze ma qa... is -ti s nute su”.

I, na samom kraju:S obzirom na zlehudu sudbinu koja ih je zadesila u Brozovoj

Jugoslaviji i ~ije tragi~ne posle dice jo{ nisu uspeli da otklo -ne, Srbi imaju mnogo razloga za ne zadovoqstvo poli ti~kim rezul -tatima svoje vojni~ke pobede nad Austrougarskom i wenim savez -ni cima. Posebno moraju biti neza dovoqni srpski dobrovoqci,poznati nekad kao sveti srpski ratnici a ponegde kao VerniciOtaxbine, kojima ne bi su|eno da istinu o se bi vide zapisanu i~uju za ì vota.

28 I. Petrovi}

Srpski dobrovoqci iz prekomorskih zemaqa 1912-1918 Nepotpuni spiskovi, po op{tinama

Bawa LukaAbramovi}, Milan Jovin - Kostajnica bravarBaki}, Simo Ilijin - 1888, Novoselci zemqoradnikBrankovi}, \uro Jovin - 1893, Bijele Vode zemqoradnikDevi}, Spasoje Jovin - 1888, Kola zemqoradnikMijatovi}, Vaso Jovin - 1871, Slatina zemqoradnikPlav{i}, Bogdan Ilijin - Bawa Luka |ak Cviji}, Ostoja Te{in - 1880, Bawa Luka stolar...

Bile}aAlbijani}, Blagoje - 1882, Bile}aAlbijani}, Vasiq Mirkov - 1895, Baqci zemqoradnikAlbijani}, Jovan Mi}kov - 1898, Baqci zemqoradnikAlbijani}, Kosta Simin - Bile}aAlbijani}, Novica Blagojev - Deleu{aAndri}, Novak - Bile}aAndri}, Cvetko - 1878, Bile}aAn|eli}, Janko - Bile}aBabi}, \or|o [pirov - 1897, Grijavica zemqoradnikBabi}, Igwat Andrijin - 1897, Seli{ta zemqoradnikBabi}, Lazar \urin - 1890, Seli{ta zemqoradnikBabi}, Mile Trifkov - 1881, Seli{ta *4Babi}, Mitar Nikolin - 1884, Hoxi}iBabi}, Naum Gajov - 1889, TrnovicaBabi}, Novica Ristin - 1882, Hoxi}iBabi}, Pavle Petrov - 1895, Plana zemqoradnikBabi}, Panto A}imov - 1892, Seli{ta zemqoradnikBabi}, Peko Filipov - 1883, Seli{ta zemqoradnikBajovi}, Milan Jovanov - 1894, Bloki trgova~ki pomo}nikBiberxi}, Drago Stojanov - 1890, Vrawska zemqoradnikBjeleti}, Adam Stojanov - 1868, Preraca zemqoradnikBjeleti}, Akim Andrijin - 1892, Preraca zemqoradnikBjeleti}, Bori{a Spasojev - 1881, Golobr|e zemqoradnikBjeleti}, Vladimir Adamov - 1897, Preraca zemqoradnikBjeleti}, Gligor Andrijin - 1896, Preraca zemqoradnikBjeleti}, Ilija Simov - 1881, Preraca zemqoradnikBjeleti}, Milovan Lazarev - 1897, Preraca zemqoradnik

Bjeleti}, Novak Spasojev - 1896, Golobr|e zemqoradnikBobot, Rade Krstov - 1892, Panik zemqoradnikBo{wak, Krsto \ukanov - 1884, Bile}aBrati}, Blagoje Lukin - 1872, Brestice zemqoradnikBrati}, Todor Joksimov - 1896, Brestice zemqoradnikBudali}, Blagoje Radev - 1892, Kova~i zemqoradnikBudali}, Mitar - 1888, PreracaBudali}, Obrad Antov - 1891, Preraca zemqoradnikBudali}, Simo Milo{ev - 1869, Preraca zemqoradnikVojnovi}, Luka Gligorov - 1886, Podosoje zemqoradnikVojnovi}, Tripo Gligorov - 1890, Podosoje zemqoradnikVujevi}(Vujovi}?), [}epan Matov - 1878, Preraca zemqoradnikVujovi}, Bori{a - Golobr|eVujovi}, Jovan Todorov - 1889, Todori}i zemqoradnikVujovi}, Kosta G. - 1891, PanikVujovi}, Marko Gojkov - 1891, Preraca zemqoradnikVujovi}, Mato Mitrov - 1884, Simijova zemqoradnikVujovi}, Nikola Novakov - 1894, Preraca zemqoradnikVujovi}, Obren Simin - 1887, Simijova zemqoradnikVujovi}, Radovan Jovin - 1891, Vrawska zemqoradnikVujovi}, Risto Simin - 1891, Baqci zemqoradnikVujovi}, Todor - 1887, Bile}aVukovi}, Andrija Petrov - 1877, Meka Gruda zemqoradnikVukovi}, Gligor Jovanov - 1900, Hoxi}i zemqoradnikVukovi}, Ilija Krstov - 1878, Hoxi}i zemqoradnikVukovi}, Jevto - Bile}aVukovi}, Kosta Todorov - Meka GrudaVukovi}, Mihajlo Todorov - 1889, Meka Gruda zemqoradnikVukovi}, Petar Vasin - 1896, Popov Do zemqoradnikVukovi}, Petar Vukanov - 1891, Hoxi}i zemqoradnikVukovi}, Radoje Vasin - 1886, Meka Gruda - zemqoradnikVukovi}, Risto Jovanov - 1785, Hoxi}i *3 potopqenVukovi}, Simo Ristov - 1888, Meka Gruda zemqoradnikVukovi}, Stefan Todorov - Bile}a *3 potopqenVukovi}, Tomo Ristov - 1897, Leskovac zemqoradnikVukoje, Pavle Radojev - 1885, Pa|ani zemqoradnikVukojevi}, Blagoje Todorov - 1885, Meka Gruda zemqoradnikVukojevi}, Spasoje Markov - 1881, Hoxi}i zemqoradnikVu~ini}, Andrija Jovanov - 1893, OrahVu~ini}, Jovan Simin - 1875, Zavo|eVu~kovi}, \uro - 1884, Bogda{i}iGa}inovi}, Vladimir - 1890, GalacDabovi}, Luka \urin - 1885, Vuk{i}i rudar

30 I. Petrovi}

Dangubi}, Spasoje Savin - 1884, Zvijerina zemqoradnikDeli}, Petar - 1885, Simijova *3 potopqenDenda, Andrija Gavrilov - 1887, Mirilovi}iDenda, \uro Kostin - 1880, [obadineDenda, Jovan Kostin - 1882, [obadineDenda, Stevan Jakovov - Mirilovi}i *3 potopqenDenda, Tripo Obrenov - 1893, Mirilovi}iDugi}, Rade Obrenov - 1895, Miru{e livacDumni}, Gavrilo Tomin - 1889, Korita zemqoradnikDumni}, Rade Obrenov - 1895, Miru{eDumni}, Stanko \okin - 1881, Korita zidarDutina, Spasoje \or|ov - 1889, Davidovi}i |akDutina, Stanoje - 1885, Miru{eDu~i}, Boò - 1882, Fatnica@drale, Aleksa Milutinov - 1889, Baqci zemqoradnik@drale, Petar \. - 1888, Baqci@drale, Risto Andrijin - 1876, Vu~ji Do zemqoradnikIvkovi}, Petar - Bijela RudinaIli}, Bogdan Milutinov - 1888, Deleu{a zemqoradnikIli}, Jovan Mitrov - 1881, Miru{e zemqoradnikIli}, Marko Vasiqev - 1889, Miru{e zemqoradnikIli}, Mihailo - Bile}aIli}, Risto Todorov - 1891, Dola Ili}(Ini}?), Trifko Perkov - 1889, Deleu{a zemqoradnikIni}, Jefto Jovi~in - 1881, Deleu{a zemqoradnikIni}, Jefto Akimov - Deleu{aIni}, Milovan Jovi~in - 1883, Deleu{a zemqoradnikJak{i}, Andrija Vulev - 1895, Korita zemqoradnikJak{i}, Krsto Stevanov - 1891, Korita zemqoradnikJak{i},Maksim Vulev - 1898, Korita zemqoradnikJak{i}, Novak Stanojev - 1881, Korita trgovacJak{i}, Spasoje Matov - 1877, Korita zemqoradnikJak{i}, [}epan \okin - 1880, Korita zemqoradnikJankovi}, Vidak Mi}ov - 1894, Bile}a zemqoradnikJaramaz, Simo Todorov - 1889, Miru{e zemqoradnikJokanovi}, Andrija Tomin - [obadine zemqoradnikJokanovi}, Lazar Tomin - [obadine zemqoradnikJokanovi}, Risto - 1882, [obadine Jokanovi}, Tripo Perin - 1890, [obadine zemqoradnikKapetani}, Andrija Krstov - 1894, Baqci zemqoradnikKapetani}, Andrija Todorov - 1894, Baqci zemqoradnikKapor, Boò - 1882, Bile}aKapor, Boò Jeftov - 1890, Mirilovi}i *3 potopqen


Kapor, Vidak Jovi~in - 1892, Bu{lovi}i zemqoradnikKapor, Mirko Lazov - 1894, Mirilovi}i *3 potopqenKapor, Mirko Lazarev - 1894, Mirilovi}iKapor, Risto Peri{in - 1893, Mirilovi}i *3 spasenKapor, Risto Simin - 1892, Lipovi Do *3 spasenKapor, Risto - 1891, êpelicaKapor, Tomo Savin - 1898, Mirilovi}i zemqoradnikKapor, Filip Savin - 1886, Mirilovi}i zemqoradnikKapor, [piro - 1884, Mirilovi}iKa{ikovi}, Trifko Savin - 1889, VrawskaKe{eq, Kosta Tomi~in - 1885, Vrawska trgovacKe{eq, Lazo Savin - 1888, Vrawska zemqoradnikKisi}, Krsto Nikolin - ZvijerinaKisi}, Pero Pavlov - 1892, Bile}a zemqoradnikKova~, Maksim Stevanov - 1877, Qubomir zemqoradnikKova~evi}, Vaso \urov - Vrawska *3 potopqenKova~evi}, Stevan Mitrov - 1893, Bile}a kuvarKozjak, Petar Lukin - 1879, Plana zemqoradnikKomneni}, \urica Jovanov - 1888, Miru{e radnikKomneni}, Jovan Boìdarov - 1886, Miru{e zemqoradnikKomneni}, Rade Jovin - 1892, Miru{e zemqoradnikKoprivica, Damjan M. - Meka Gruda(?) *3 potopqenKotur, Mato Jovanov - 1889, êpelica zemqoradnikKuki}, \or|e - 1887, BaqciKuki}, Milovan \or|ov - 1886, BaqciKuqi}, Stevo Boìn - 1891, Rogojevina zemqoradnikKurdulija, Igwat Jankov - 1893, Korita zemqoradnikKurdulija, Andrija Savin - 1899, Korita zemqoradnikKurdulija, Jovan Jankov - 1898 Korita zemqoradnikLero, Novica Stevanov - 1893, êpelica zemqoradnikMadunovi}, Luka Pantov - 1891, Bile}a zemqoradnikMilidragovi}, Gajo Tripov - 1888, Vrawska zemqoradnikMilini}, Rade \okov - 1888, Podosoje rudarMili}evi}, Ga{o Milo{ev - 1893, Bile}a mesarMili}evi}, Igwat Todorov - 1886, Zvijerina pekarMili}evi}, Ilija \okin - 1896, Zvijerina zemqoradnikMili}evi}, Jovan Vukanov - 1899, Zvijerina zemqoradnikMili}evi}, Nikola Ristov - 1894, Granica rudarMili}evi}, Simo - Vrawska *3 potopqenMili}evi}, [piro Golubov - 1887, Brezov Dol zemqoradnikMilojevi}, Blagoje Mitrov - 1886, Vrawska zemqoradnikMilo{evi}, Ga{o Antov - 1900, Gruda obu}arMilo{evi}, Gojko - Bile}a(?) *3 potopqen

32 I. Petrovi}

Milo{evi}, Jovo P. - Bile}a(?) *3 potopqenMilo{evi}, Luka Tomin - 1887, Davidovi}iMi}unovi}, Nikola Mitrov - 1888, Podosoje {oferMi{eqi}, Jovo Savin - 1891, êpelica zemqoradnikMi{eqi}(Mi{~evi}?), Novak Trifkov - 1893, Bile}a kelnerNosovi}, Baja Radev - 1883, Korita zemqoradnikNosovi}, Jovan Milutinov - 1897, Korita zemqoradnikNosovi}, Pavle - Korita *4Nosovi}, Petar Milutinov - 1890, Korita zemqoradnikPapi}, Jovan - 1872, VlahiwaPareànin, Gajo Ja{in - 1890, Panik zemqoradnikPareànin, \oko Lazarev - 1885, Panik zemqoradnikPareànin, Todor - 1892, Zavo|ePareànin, [}epan - PanikPeri{i}, [piro Simov - 1890, Vrawska zemqoradnikPopadi}, Jovan Todorov - 1888, Todori}i zemqoradnikPopadi}, Panto Todorov - 1888, Todori}i zemqoradnikPopovi}, Novica \okov - 1889, Vlahiwa zemqoradnikPopovi}, Petar Ilijin - 1885, Bile}aRadan, Ilija - Hoxi}i(?) *3 spasenRadmilovi}, Drago \okin - 1894, Baqci zemqoradnikRadovanovi}, Mato Spasojev - 1892, Podgorje zemqoradnikSavovi}, Kosta Novi~in - 1892, Vrawa Dubrava kelnerSavovi}, Mitar Perov - 1894, Baqci zemqoradnikSalati}, Ilija - 1890, Bile}aSamarxi}, \or|o Vidakov - 1883, La|evi}i ma{inistSamarxi}, Ilija Mitrov - 1890, Krsta~e zemqoradnikSamarxi}, Jago{ Simin - 1878, Plana zemqoradnikSamarxi}, Kosta Markov - 1893, La|evi}i kroja~Samarxi}, Petar Radev - 1888, Bile}a zemqoradnikSvorcan, Bogdan Tomin - 1893, Bile}a zemqoradnikSvorcan, Boò Spasojev - 1889, Korita zemqoradnikSvorcan, Vaso @ivkov - 1896, Korita zemqoradnikSvorcan, Grujo Tomin - 1896, Korita zemqoradnikSvorcan, Drago Andrijin - 1892, Korita zemqoradnikSvorcan, Jovan Ilijin - 1894, Korita zemqoradnikSvorcan, Jovan Novakov - 1898, Korita zemqoradnikSvorcan, Krsto Jovanov - 1893, Korita zemqoradnikSvorcan, Lazar Ilijin - 1892, Korita zemqoradnikSvorcan, Mitar Jovanov - 1897, Korita zemqoradnikSvorcam, Mihajlo Jovanov - 1896, Korita zemqoradnikSvorcan, Panto Spasojev - 1896, Korita zemqoradnikSvorcan, Petar Andrijin - 1873, Korita zemqoradnik


Svorcan, Petar Jeftov - 1899, Korita zemqoradnikSvorcan, Rade Dragov - 1895, Korita zemqoradnikSvorcan, Stevan Blagojev - 1894, Korita zemqoradnikSvorcan, Tomo Blagojev - 1898, Korita zemqoradnikStija~i}, Maksim Gavrin - 1885, Bijela Rudina zemqoradnikStolica, Janko Pavlov - 1891, Granica zemqoradnikTabakovi}, Blagoje Vidakov - 1893, Mreìca zemqoradnikTabakovi}, Boò Gajin - 1886, Todori}i zemqoradnikTabakovi}, \uro Jovin - 1891, MreìcaTabakovi}, Nikola - Bile}aTabakovi}, [piro [akov - 1894, Mreìca zemqoradnikTomovi}, A}im Jovin - 1886, Podgorje zemqoradnikTomovi}, Todor Andrijin - 1893, Podgorje zemqoradnikTrkqa, Blagoje Radev - 1889, Mirilovi}iTrkqa, Radovan - Korita *3 potopqenTrkqa, [piro Radev - 1892, Mirilovi}i]uk, Nikola Lazarev - 1890, Ugarci zemqoradnikUqarevi}. \uro Sovrenov - 1882, Vrbica zemqoradnikUqarevi}, Nikola Trifkov - 1897, Vrbica zemqoradnikUqarevi}, Stevan Lazarev - 1890, Vrbica zemqoradnikôkorilo, Gavrilo Spasojev - 1893, Miru{e zemqoradnikômi}, Jovan Pejin - 1884, Dubqe zemqoradnikômi}, Jovan Filipov - 1891, Dubqe zemqoradnikXeletovi}, \or|e Obrenov - 1886, êpelica ko~ija{Xeletovi}, Novica Blagojev - 1894, êpelica zemqoradnik[arenac, Luka Jovin - 1894, Davidovi}i zemqoradnik[arenac, Petar Ilijin - 1883, Davidovi}i zidar[krivan, Risto [}epanov - 1894, Ko~ela zemqoradnik[utowa, Vaso Perov - 1891, Miru{e zemqoradnik...

Biha}Balaban, Vid Jovanov - 1884, Teo~ak radnikBalabanovi}, Luka Simin - Teo~ak zemqoradnikBubalo, \uro Vidov - 1884, Doqani zemqoradnikVuka{inovi}, Ilija Milin - 1887, Grmu{a zemqoradnikVuwak, Ilija Radev - 1884, Ra~i} zemqoradnikVuwak, Jovan Nikolin - 1889, Ra~i} zemqoradnikGrbi}, \uro Lukin - 1894, Ra~i} zemqoradnikGrbi}, \uro Radev - 1892, Ra~i} zemqoradnikGrbi}, Lazo Lukin - 1870, Ra~i} zemqoradnikGrbi}, Petar Nikolin - 1870, Lipa zemqoradnikGrgi}, Joso Andri(ji)n - 1894, Kraqe zemqoradnik

34 I. Petrovi}

Davidovi}, Vlajko Aleksin - 1892, Hadrovci zemqoradnikDeli}, Danilo Manojlov - 1893, Vrka{i} zemqoradnikDo{en, Ilija Milin - 1893, Teo~ak zemqoradnikDraì}, Milo{ Radev - 1884, Bugar zemqoradnikDubaji}, \uro Milanov - 1891, Gorwa Jata zemqoradnikDurakovi}, Lazo Todorov - 1880, Gorjevac zemqoradnik\uki}, Stanko Simin - 1895, Grmu{a zemqoradnik\uri}, Mile Savin - 1879, Biha} opan~ar\uri}, Petar \urin - 1890, Pritoka zemqoradnik\uri}, Todor [pirov - 1884, Rajinovci zemqoradnikIn|i}, Milo{ Danin - 1888, Jata berberinJawi}, Nikola Petrov - 1873, Vrto~e radnikKantarevi}, Milan Lukin - 1892, Gorjevac ma{inistKesi}, Bogdan Stojanov - 1890, êrkezovac radnikKecman, Dako Gavrilov - Rajinovci zemqoradnikKecman, Dako Perin - Rajinovci zemqoradnikKneèvi}, Nikola Jankov - 1894, êkrlije zemqoradnikKneèvi}, Nikola Stojanov - 1888, Lipa zemqoradnikKova~evi}, Petar Pavlov - 1896, Radi}i zemqoradnikKova~evi}, Stevan Nikolin - 1886, Grmu{a zemqoradnikKopawa, Nikola Milanov - 1885, Vrto~e zemqoradnikMandi}, Kojo Nikolin - 1888, Zlopoqac zemqoradnikMatijevi}, Boò Nikolin - 1890, Doqani zemqoradnikMelatovi}(?), Luka Jevtov - 1888, Prisvara pekarMr|a, Vid Nikolin - 1889, Ra{inac zemqoradnikNovakovi}, Trivo Milijin - 1893, Grmu{a zemqoradnikPemac, Lazar Stevanov - 1888, Kalati zemqoradnikPepi}, Nikola Kojin - 1885, Hrgar zemqoradnikPilipovi}, Milan Perin - 1891, Rajinovci zemqoradnikPilipovi}, Mi}o Milin - 1894, Srpska Gata zemqoradnikPjevi}, Petar Ilijin - 1881, Lipa zemqoradnikPjevi}, Stevan Todorov - 1895, Lipa zemqoradnikPolovina, Stanko Kojin, 1894, Doqani zemqoradnikRado{evi}, \uro Nikolin - 1888, Vrto~e zemqoradnikRadulovi}, Mile Milin - 1884, Lipa zidarRami}, Jovan Todorov - 1892, Teo~ak zemqoradnikRodi}, Nikola Dmitrov - 1891, O~igrije zemqoradnikSimi}, Simo \urin - 1892, Pritoka zemqoradnikStankovi}, Petar Milo{ev - 1879, Doqani fabri~ki radnikStoisavqevi}, Stojan Radev - 1885, Doqani radnikStoji}, Trivo Radev - 1895, Pritoka zemqoradnikStupar, Petar Nikolin - 1888, Teo~ak zemqoradnikSurla, Janko Radev - 1888, Vrto~e zemqoradnik


Trbi}, \ukan \ur|ev - 1888, Kalati zemqoradnikTrbojevi}, Savo Nikolin - 1873, Bugar zemqoradnikTrnini}, Simo Davidov - 1892, Kamenica zemqoradnik]ali}, Jovo Tonin - 1897, Vrto~e zemqoradnik]ur~i}, Jovo Savin - 1882, Biha} ba{tovanFilipovi}, Ilija \urin - 1884, Lipa zemqoradnikTomi}, Janko Todorov - 1889, Todori} zemqoradnik[a{i}, Ilija Petrov - 1893, Teo~ak zemqoradnik[kori}, Milan Mihajlov - 1897, Vrka{i} zemqoradnik[krbi}, Marko Nikolin - 1896, Grmu{a zemqoradnik...

Velika Kladu{aBabovi}, Stanko Jovanov - 1892, Glinica zemqoradnikBara}, Jovan Ilijin - 1888, Glinica zemqoradnikBerowa, Vid Kojin - 1888, Glinica zemqoradnikBijele, Mitar \urov - Glinica zemqoradnikBjeli}, Pero Milin - 1889, [iqkova~a zemqoradnikBojaxija, Stanko Mijakov - 1889, Glinica zemqoradnikVukovi}, Mihailo Bogdanov - 1888, Glinica zemqoradnik\ilas, Stanko Milanov - 1884, Glinica zemqoradnik\uki}, Jovo Mitrov - 1897, Glinica zemqoradnikErgarac, Nikola \urin - 1889, Glinica zemqoradnik@ivkovi}, Ilija Milin - 1896, Crvarevac zemqoradnikKesi}(Kosi}?), Marko Stankov - 1894, Glinica zemqoradnikKova~evi}, Jovo Markov - 1891, Glinica zemqoradnikKosi}(Kesi}?), Stevo Petrov - 1893, Glinica zemqoradnikVukovi}, Mihailo Bogdanov - 1888, Glinica zemqoradnikLovri}, Pero \urin - 1881, Glinica zemqoradnikLuki}, Petar Lukin - 1889, Podzvizd zemqoradnikNovakovi}, Lazar Jovanov - 1890, Glinica zemqoradnik Oreq, Janko Todin - 1891, Glinica zemqoradnikOreq, Stevo Milin - 1894, Glinica zemqoradnikPazdan, Jovan Perin - 1877, Jahovica zemqoradnikPetrovi}, Mile Petrov - 1880, Glinica zemqoradnikRomani}, Mile Stojanov - 1898, Glinica zemqoradnikStevi}, Rade Petrov - 1893, Glinica zemqoradnik]eran, Stanko Ilijin - 1887, Glinica zemqoradnik[a{o, Stevo Adamov - 1880, Glinica zemqoradnik[evi}, Mihajlo Markov - 1882, Glinica zemqoradnik[kori}, Lazo Jovanov - 1893, Jahovica zemqoradnik[trbac, Marko Blaòv - 1888, Glinica zemqoradnik[trbac, Nikola Blaòv - 1889, Glinica zemqoradnik...

36 I. Petrovi}

GackoAmi}, Trifko Ga{in - 1882, Kokorina zemqoradnikAndrija{evi}, Marko Jeftov - 1884, Stepen zemqoradnikAntonovi}, Lako - KazanciBaqanovi}, Vule Dukin - 1874, Dani}i zemqoradnikBana{, Jovan Jeftov - 1888, Gacko zemqoradnikBatini}, Jovo Petrov - 1879, Gacko zemqoradnikBeatovi}, Vaso Vulev - 1890, Kokorina zemqoradnikBeatovi}, Novak Grujin - 1892, Kokorina zemqoradnikBjeleti}, Ilija Nikolin - 1899, Bodeì{te zemqoradnikBjelogrli}, \oko Ristov - 1886, Lipnik zemqoradnikBjelogrli}, Risto Obradov - 1888, Lipnik zemqoradnikBobanovi}, Simat Radojev - 1876, Daki}i zemqoradnikBojovi}, Milutin Savin - 1889, Gareva zemqoradnikBojovi}, Petar Aleksin - 1900, Gareva zemqoradnikBoqanovi}, Gavrilo Joksimov - 1891, Dani}i Boqanovi}, Gligor - Dani}iBoqanovi}, Gojko Boìn - 1898, Dani}i zemqoradnikBoqanovi}, Milovan - Dani}i Boqanovi}, Mitar Filipov - 1889, Dani}iBoqanovi}, Nikola Gligorov - 1888, Dani}iBorisavqevi}, Paja Lukin - 1896, @awevica zemqoradnikBrati}, \uro Jakovov - 1886, Gradina zemqoradnikBuha, Blagoje Antov - 1896, Domrke zemqoradnikBuha, Vaso Stani{in - 1888, Domrke zemqoradnikBuha Marko Stankov - 1896, Domrke zemqoradnikBuha, Mile Pavlov - 1881, Domrke zemqoradnikBuha, Rade Pavlov - 1894, Domrke zemqoradnikBuha, Spasoje Todorov - 1894, Domrke zemqoradnikBuha, Tomo Zelenov - 1889, Domrke zemqoradnikVasiqevi}, Duka Jevtov - 1891, Stepen zemqoradnikVasiqevi}, Stanko - GackoVidakovi}, \or|e Perkov - 1885, Jani}i zemqoradnikVi{wevac, Aleksa Matov - 1882, Vi{wev Do zemqoradnikVi{wevac, Bori{a - Vi{wevoVi{wevac, Boò Jovanov - 1891, Vi{wevo zemqoradnikVi{wevac, \uro \urin - 1889, Vi{wevo zemqoradnikVi{wevac, \uro Matov - 1891, Vi{wevo zemqoradnikVi{wevac, Tomo Andrijin - 1879, Vi{wevo zemqoradnikVukajlovi}, Lazar Perin - 1881, Zagradci zemqoradnikVukovi}, Bo{ko Kikov - 1887, Muqa zemqoradnikVukovi}, Mitar Ristov - 1881, Uliwe ~inovnikVukovi}, Nikola Spasin - 1890, Izgori zemqoradnik


Vu~kovi}, Obrad Trifkov - 1889, Fojnica zemqoradnikGlogovac, Vasiq \or|ev - 1892, Dra`qevo zemqoradnikGlumac, Tomo Lukin - 1899, Toru{e zemqoradnikGovedarica, Ilija Novakov - 1888, GackoGojkovi}, Mi}o - Rudo PoqeGojkovi}, Trifko Vasiqev - 1890, Rudo Poqe zemqoradnikGrgur, Jole Stanojev - 1896, Beru{ica zemqoradnikGrgur, Petar \okin - 1888, Beru{icaGruba~i}, Boò Lazin - 1881, Vrba zemqoradnikGr~i}, Milan Obrenov - 1893, Nadini} Guzina, Vaso Jankov - 1885, Fojnica Guzina, Ilija Tomin - 1895, Fojnica zemqoradnikGuzina, Jakov Lazarev - 1893, FojnicaGuzina, Marko - FojnicaGuzina, Tomo Bo{kov - 1888, FojnicaGuzina, Filip Stevanov - 1894, FojnicaGutovi}, Vaso Savin - 1881, Bodeì{te zemqoradnikGutovi}, Nikola Aleksin - 1891, Bodeì{te zemqoradnikDavidovi}, A}im N. - 1890, Samobor studentDivqan, Maksim Novakov - oko 1885, Kravarevo *3 potopqenDivqan, Maksim Josimov - 1890, Mioqa~e zemqoradnikDoder, Lazar Obrenov - 1889, Kokorina zemqoradnikDoder, Pavle Obrenov - 1893, Kokorina zemqoradnikDra{kovi}, Jovan - Fojnica *3 spasenDra{kovi}, Novica - Slivqa *3 spasen\ekli}, Blagoje Lazarev - 1893, Slivqa\ekli}, Vidak Lazrev - 1891, Slivqa\ekli}, Dragutin Ristov - 1895, Slivqa\ekli}, Ilija - Slivqa\ekli}, Milovan Lazarev - 1895, Slivqa\eri}, Rade Perin - 1892, [ipa~no zemqoradnikElez, Andrija Lazin - 1896, Izgori zemqoradnikElez, A}im Simin - 1895, Izgori zemqoradnikElez, Gavrilo Markov - 1898, Izgori zemqoradnik@arkovi}, Stani{a - 1888, Bodeì{teZelenovi}, Ilija Tomin - 1881, Avtovac pekarZirojevi}, Blagoje - Braji}evi}iZirojevi}, Vidak Stojanov - 1894, Braji}evi}i zemqoradnikZirojevi}, Krsto Savin - 1883, Braji}evi}i zemqoradnikZirojevi}, Obren Perin - 1892, Dubqevi}iZirojevi}, Obren T. - GackoJak{i}, Jole Blagojev - 1893, Stepen zemqoradnikJak{i}, Trifko Dragov - 1894, Stepen zemqoradnik

38 I. Petrovi}

Jegdi}, Petar Lazarev - 1898, Gareva zemqoradnikKasalica, \or|o Simin - 1886, Lazari} zemqoradnikKova~evi}, Gligorije Ristin - 1892, Sr|evi}i zemqoradnikKova~evi}, **Lazar Bujov - 1893, Sr|evi}i zemqoradnikKova~evi}, Nikola Stevin - 1885, Rudo Poqe zemqoradnikKova~evi}, Stani{a - 1889, Sr|evi}iKova~evi}, Stevan Savin - 1891, Rudo Poqe ma{inistKova~evi} **[}epan \. - 1886, Sr|evi}iKoprivica, Trifko Lukin - 1880, GradinaKo{uti}, Tomo Mitrov - 1893, Lazari} zemqoradnikKurdulija, Jovan Golubov - 1871, Wivice zemqoradnikLaèti}, Jovan @ivkov - 1891, Dobreqi zidarLaèti}, Luka M. - 1898, DobreqiLaèti}, Simo Mihajlov - 1898, Dobreqi zemqoradnikLaèti}, Spasoje M. - 1885, Dobreqi zemqoradnikLaèti}, Trifko M. - 1882, Dobreqi zemqoradnikLisov, Blagoje Ristov - 1882, Nadini}iLisov, Tomo Ristov - 1888, Nadini}iLojovi}, Bogdan Stanojev - 1893, Lipnik zemqoradnikLojovi}, Nikola Stanojev - 1898, Lipnik zemqoradnikMazluman, Veqa Dragov - 1895, Duli}i zemqoradnikMakera, Lazar [}epanov - 1880, Koprivice zemqoradnikMaqevi}, Simo Ristov - 1894, Uliwe zemqoradnikMandi}, Janko Ba{ov - 1892, Novi Duli}iMandi}, Janko Bogdanov - 1893, Novi Duli}i zemqoradnikMandi}, Mirko Radev - 1895, Duli}iMandi}, Mitar Savin - 1889, Ruda GlavicaMandi}, Mihajlo \or|ijin - 1888, Duli}iMandi}, Tomo Maksimov - 1888, Duli}i zemqoradnikMandi}, Trifko Radev - 1890, Duli}i zemqoradnikManojlovi}, Damwan [}epanov - 1895, Bodeì{te zemqoradnikManojlovi}, Novica Stevanov - 1894, Bodeì{te zemqoradnikMastilovi}, Gligor Simin - 1896, Izgori zemqoradnikMastilovi}, [ule Vidakov - 1879, Izgori zemqoradnikMilenkovi}, Petar Mijailov - 1894, Lipnik zemqoradnikMileti}, Anto Stevin - 1896, Vrba zemqoradnikMilinkovi}, Bo{ko Mali{in - 1894, Lipnik zemqoradnikMilinkovi}, Jovan Piqin - 1894, LipnikMilinkovi}, Jovan Stevanov - 1896, Lipnik zemqoradnikMilinkovi}, Maksim Milanov - 1889, Lipnik zemqoradnikMilinkovi}, Todor Lazarev - 1894, Lipnik zemqoradnikMilovi}, Vasiq Petrov - 1891, Zagradci zemqoradnikMilovi}, Jovan - Zagradci/Gacko(?) *3 potopqen


Milovi}, Marko Petrov - 1898, Zagradci zemqoradnikMilovi}, Todor Obradov - 1896, Zagradci zemqoradnikMilo{evi}, Jovan Gli{in - 1895, Lipnik zemqoradnikMilo{evi}, Rajko - Rudo Poqe *3 spasenMiri}, Risto Jevtov - 1884, Domrke zemqoradnikNenadi}, Ilija Lalev - 1894, Duli}i zemqoradnikNikoli}, \or|o Stojanov - 1886, Duli}i zemqoradnikNikoli}, Jefto Lukin - 1894, Duli}i zemqoradnikNikoli}, Lazo Aleksin - 1896, Duli}i zemqoradnikNikoli}, Mirko Lukin - 1898, Duli}i zemqoradnikNikoli}, Pero Grujin - 1894, Duli}i zemqoradnikNikoli}, Pero Ilijin - 1898, Duli}i zemqoradnikNikoli}, Stani{a Jolev - 1894, Duli}i zemqoradnikOdalovi}, Petar Mijailov - 1880, Stepen zemqoradnikOkiqevi}, Mihajlo Markov - 1864, Jasenik zemqoradnikOkiqevi}, Novak Pavlov - 1887, PlaticeOkiqevi}, Petko \okin - 1895, Platice zemqoradnikOkiqevi}, Simat Simin - 1892, Platice zemqoradnik Peri{i}, Ilija - Gacko(?) *3 potopqenPerovi}, @ivko - Dani}i(?) *3 spasenPetkovi}, Jovan Mijajlov - 1889, Bodeì{te zemqoradnikPikula, Jovan Pantov - 1892, Slivqa Popadi}, Filip Boìn - 1895, Bodeì{te zemqoradnikPopovac, Blagoje Jokov - 1893, Sr|evi}i zemqoradnikPopovi}, Aleksa - Gacko *3 potopqenPopovi}, Andrija Mitrov - 1894, Dra`qevo {oferPopovi}, Marko Gligorov - 1881, Dra`qevo zemqoradnikPopovi}, Petar - Gacko *3 potopqenPudar, Lazar Mitrov - 1896, Uliwe zemqoradnikPu{ara, Milan Petrov - 1885, Jasenik zemqoradnikPu{ara, Nikola Stojanov - 1871, Uliwe zemqoradnikRebi}, Janko Jankov - 1883, Jasenik ekonomRebi}, Rade Joksimov - 1900, Jasenik zemqoradnikRon~evi}, Vidak Jovanov - 1895, @awevicaRon~evi}, Ivan - @awevica *4Ron~evi}, Mitar M. - 1887, @awevicaRon~evi}, Nikola - @awevica *4 Rudovi}, Damjan Drekov - 1891, @awevica zemqoradnikSavi}, Andrija Krstov - 1894, @awevica zemqoradnikSavi}, Ilija Todorov - 1888, @awevica zemqoradnikSalati}, \or|o Spasojev - 1893, Slivqa zemqoradnikSalati}, Risto Spasojev - 1895, Slivqa kova~ki pomo}nikSalati}, Spasoje \okov - 1850, Slivqa zemqoradnik

40 I. Petrovi}

Semi}, Nikola \okin - 1896, Duli}i zemqoradnikSipi}, Novica Radev - 1879, êmerno zemqoradnikSlijep~evi}, Aleksa Bogdanov - 1885, Samobor zemqoradnikSlijep~evi}, Gligor - 1895, SamoborSlijep~evi}, \or|o Petrov - 1896, Samobor Slijep~evi}, Krsto Bogi}ev - 1864, Samobor Slijep~evi}, Krsto Lazin - 1894, SamoborSlijep~evi}, Pero - 1888, Samobor istori~ar (Enc Ju) Slijep~evi}, Simo Pajin - 1898, Samobor Stani}, Ilija Ristin - 1886, Dubqevi}i Stani}, Spasoje \okin - 1888, Dubqevi}i Starovi}, A}im Milutinov - 1898, Samobor zemqoradnikStarovi}, Milutin Ristov - 1868 Samobor zemqoradnikStarovi}, Risto Krstov - 1894, Samobor zemqoradnikStarovi}, Filip Blagojev - 1896, Samobor zemqoradnikSuboti}, Boò Novi~in - 1873, êmerno zemqoradnikSuboti}, Ilija Novi~in - 1884, êmerno zemqoradnikSuboti}, Milovan Radev - 1893, Vrba zemqoradnikSuboti}, Mitar Radev - 1894, Vrba zemqoradnikSuboti}, Mihajlo [}epanov - 1894, Vrba zemqoradnikSuboti}, Rade \ur|ev - 1890, êmerno zemqoradnikSupi}, Blagoje Mikov - 1891, êmerno zemqoradnikSupi}, Marko Ma{ov - 1896, êmerno zemqoradnikSupi}, Radoje Jovanov - 1888, êmerno zemqoradnikSupi}, Rajkoi Radev - 1892, êmerno zemqoradnikSupi}, Risto Ristov - 1880, êmerno zemqoradnikSu{i}, Todor Dmitrov - 1887, Gareva zemqoradnikTau{an Milan B. - Kokorina(?) *3 potopqenTepav~evi}, Marko Jovanov - KazanciTepav~evi}, Filip Tomin - 1893, Kazanci zemqoradnikTerzi}, Mitar - Gacko]ori}, Boò Tomin - 1888, Kozlica zemqoradnikU{}umli}, Vasiq Gajov - Uliwe zemqoradnikCrnogorac, Jevto Stankov - 1876, Kozlica zemqoradnik[orevi}, Blagoje Stankov - 1890, Prìne zemqoradnik[kiqevi}, Mitar Vojislavov - 1874, Izgori zemqoradnik[kiqevi}, Mi}o Obradov - 1870, Izgori zemqoradnik[kiqevi}, Risto Stevanov - 1892, Izgori zemqoradnik[olaja, Rade Jovanov - 1892, Lazari} zemqoradnik[olaja, Tomo [}epanov - 1891, Moqa~a zemqoradnik[ukovi}, Blagoje [}epanov - 1882, Stepen zemqoradnik[ukovi}, Bogdan Bo{kov - Cernica [ukovi}, Lazar Bo{kov - Cernica


[ukovi}, Marko Bo{kov - 1890, Cernica zemqoradnik[ukovi}, Mihajlo Jovanov - 1896, Cernica zemqoradnik...

Glamo~Ninkovi}, Dmitar Perin - 1884, Popovi}i zemqoradnik *4Tolimir, Pero Stevanov - 1890, Isakovci zemqoradnik...

Gradi{kaBjelovuk, Mile Mitrov - 1887, Jablanica zemqoradnikBjelovuk, Sava \okin - 1895, Jablanica zemqoradnikVuji}, Sava Jovi~in - 1891, Bistrica zemqoradnikJakovac, Pavle \or|ev - 1890, Trnova Nova zemqoradnikKremenovi}, Teodor Mitrov - 1877, Jazovac zemqoradnikLaji}, Panto Pajin - 1881, Sovjak zemqoradnikMarjanovi}, Trifun Spasojev - 1895, Vrba{ka zemqoradnikMihaq~i}, Aleksa - Jurkovci/TurjakPajali}, Mile Nikolin - 1886, Karezovci zemqoradnikStoji}, Pavle Dragojev - Jablanica zemqoradnikSuboti}, Ilija Jakovov - 1888, Greda zemqoradnik[e{um, Gavro Davidov - 1892, Jablanica zemqoradnik[uvak, \or|e Manojlov - 1892, Ra{telica zemqoradnikûbrilovi}-Bokowi}, dr Staka - 1875, Gradi{ka lekar *1*2...

GrahovoBursa}, Mitar Ilijin - IsjekVidovi}, Nikola \ur|ev - 1893, Vidovi}i zemqoradnikVidovi}, Stevan Milanov - 1888, Vidovi}i Kesi}, Du{an Nikolin - 1895, GrahovoRadlovi}, \uro \urin - 1897, Radlovi}i (do{ao iz Italije)Radlovi}, Jovan Ilijin - 1899, Radlovi}i...

DrvarGrubi{i}, Mile Ja{in - 1893, Mali Cvjetni} zemqoradnikZori}, Mi}o Jevin - 1893, Boboqusci zemqoradnikPilipovi}, Cvijo Nikolin - 1894, Boboqusci zemqoradnikRadi}, A}im Obradov - 1894, Trubar zemqoradnikRadi}, \uro Todin - 1887, Trubar zemqoradnikRadi}, Sava Lukin - 1880, Trubar zemqoradnik

42 I. Petrovi}

Reqi}, Milan Lazarev - 1892, Martin Brod zemqoradnikTankosi}, Milan Tomin - 1885, Veliko O~ijevoTankosi}, Mile Jovin - 1890, Malo O~ijevoTrnini}, Jovo Radev - Kamenica...

DubicaAvduq, Jovan Savin - 1892, Strigova zemqoradnikAn|eli}, Antonije Vujin - 1889, Strigova zemqoradnikAn|eli}, Petar Vujin - 1893, Strigova zemqoradnikBawac, Milan Jeftov - 1882, Brekiwa zemqoradnikBera, Mile Perin - 1884, Strigova zemqoradnikBlagojevi}, Mihajlo Stevanov - 1885, Me|e|a zemqoradnikBolta, Jovo Markov - 1886, Koturovi zemqoradnikBorojevi}, Milan Jovin - 1889, Tukqu~ani zemqoradnikBurazer, Nikola \uri}ev - 1886, Sreflije zemqoradnikVasi}, Mile Todin - 1885, Dvori{te zemqoradnikVidovi}, Nikola Petrov - 1886, Guwevci zemqoradnikVidovi}, Rade Stevanov - 1877, Guwevci zemqoradnikVitkovi}, Du{an Jovin - 1897, Dubica zemqoradnikVitkovi}, Simo - Dubica *4Vlajni}, Marko Jocin - 1893, Drakseni} zemqoradnikVrane{, Nikola Dragojev - 1882, Vrioci fabri~ki radnikVrban, Milan Jovanov - 1891, Sreflije zemqoradnikGara~a, Mirko Milin - 1896, Strigova zemqoradnikGligi}, Vasa Milin - 1883, Pucari zemqoradnikGligi}, Jovo Perin - 1899, Kriva Rijeka zemqoradnikDa{i}, Aleksa \ur|ev - 1888, Dvori{te zemqoradnikDemi}, \uro Jovin - 1888, Komnenac zemqoradnikDraga{, Boò Mitrov - 1896, Klekovci zemqoradnikDrqa~a, Mile Ilijin - 1890, Strigova zemqoradnikDrqa~a, Rade Ostojin - 1886, Slabiwa zemqoradnikDrqi}, Marko \ukanov - 1886, Dvori{te zemqoradnik\uri}, Stojan Nikolin - 1882, Mirkovac zemqoradnik@abi}, Petar Nikolin - 1892, Dowa Gradina zemqoradnikZaklan, Milo{ Mihajlov - 1877, Dubica zemqoradnikZec, \uro Vasilijev - 1893, Strigova stolarZmijanac, Ilija Mi}in - 1892, Me|e|a zemqoradnikZmijanac, Marko - Me|e|a *4Zmijanac, Nikola Ilijin - Me|e|a zemqoradnikZori}, Lazo Simin - 1867, Gorwoselci zemqoradnikIli}, Marko Jevtov - 1893, Klekovci zemqoradnikJankovi}, Rade Savin - 1879, Klekovci zemqoradnik


Karlica, Stojan Stevanov - 1893, Dvori{te zemqoradnikKa{i}, Jovan Milin - 1881, Strigova zemqoradnikKova~evi}, Jovan Ostojin - 1891, Demirovac zemqoradnikKomnenovi}, Mile Radev - 1879, Komlenac zemqoradnikKondi}, Mijajilo Gavrin - 1877, Tukqu~ani zemqoradnikKos, Mirko Radev - 1891, Mali Jelovac zemqoradnikKos, Mihajlo Ostojin - 1889, Ba~vani zemqoradnikKreji}, Stojan Jovin - 1881, Me|e|a zemqoradnikKresti}, Vasa Nikolin - 1889, Mirkovac zemqoradnikKrneta, Jovo Todin - 1863, Sreflije zemqoradnikKrwaji}, \uro Boìn - 1886, Me|e|a zemqoradnikKrwaji}, Mi}o Pajin - 1876, Guwevci zemqoradnikLalo{, Milo{ Aronov - 1892, Drakseni} zemqoradnikLi~anin, Mile Adamov - 1894, Novoselci zemqoradnikMarjanovi}, Bo{ko Jovanov - 1888, Strigova zemqoradnikMarjanovi}, Bo{ko Aleksin - 1866, Strigova zemqoradnikMarjanovi}, Mile Simin - 1869, Podbr|ani zemqoradnikMile{i}, Pantelija Markov - 1888, Vojskova zemqoradnikMilo{evi}, Vladimir Stojanov - 1889, Hajderovci zemqoradnikMiri}, Dane Isin - 1880, Aginci zemqoradnikMiri}, Du{an Milin - 1895, ^piqa zemqoradnikNikoli}, Marko Simin - 1893, Podbr|ani zemqoradnikNikoli}, Petar \urin - 1888, Dubica zemqoradnikOègovi}, Mile Savanov - 1888, Strigova zemqoradnikPavkovi}, Jovo \ur|ev - 1892, Demirovac zemqoradnikPlavanac, Simo Obradov - 1896, Klekovci zemqoradnikPlav{i}, \uro Prokin - 1881, Dubica zemqoradnikPlav{i}, Petar Milin - 1888, Dizdarlije zemqoradnikPralica, Gligo Lazin - 1869, Tukqu~ani drvodeqaPralica, \uro Nikolin - 1880, Tukqu~ani zemqoradnikPralica Mirko - 1885, Jelovac Kadin Prvovac, Nikola Pavlov - 1893, Drakseni} zemqoradnikPrtqaga, Jovo Kojin - 1874, Dubica zemqoradnikRadak, Milan Ostojin - 1865, Drakseni} zemqoradnikRikalo, Vaso Ilijin - 1874, Slabiwa zemqoradnikRuì~i}, Savo Milovanov - 1889, Me|e|a zemqoradnikSaxak, Stevan Ostojin - 1886, Strigova zemqoradnikSirovina, Stojan Milin - 1882, Pucari zemqoradnikStankovi}, Stojan Lazarev - 1875, Dubica zemqoradnikStojakovi}, Boò \uranov - 1889, Tukqu~ani zemqoradnikStoji}, Sumrak(?) Stojanov - 1884, Me|e|a zemqoradnikStrika, Marko Ilijin - 1887, Murati zemqoradnikTrivi}, Milan Panin - 1890, Me|e|a stolar

44 I. Petrovi}

Tubi}, Milan Gavrin - 1890, Strigova zemqoradnikUgrinovi}, Tomo Savin - 1889, Drakseni} zemqoradnikCrnogorac, Boò Ilijin - 1896, Klekovci zemqoradnikâ|o, Stojan Gavrin - 1889, Drakseni} zemqoradnikênagija, \uro Stevanov - 1885, Jelovac zemqoradnikîbi}, Mile \ur|ev - 1884, Jove zemqoradnikXakula, Rade Mihailov - 1887, Parnice zemqoradnik[amal, Nika Jovin - 1893, Drakseni} zemqoradnik[a{i}, Ilija Radev - 1893, Me|e|a zemqoradnik[kari}, \or|e Milanov - 1889, Me|e|a zemqoradnik...

KalinovikNogo, Trifko - Borija[krkar, Nikola Tomin - 1884, Kalinovik...

Kqu~Baqac, Reqa Stevanov - 1894, Korjenovo zemqoradnikBoì}, Savo - Kqu~ *3 spasenGvozden Mile Stojanov - 1880, Bravsko zemqoradnikGrabe`, Marko Danin - 1892, Velagi}i zemqoradnik\uri}, Sre}ko - 1897, Bukovi}i/Sanica *4Kri~kovi}, Jovo Boìn - 1895, Sanica zemqoradnikMi{kovi}, Dimitrije \urin - 1890, Dowe Radkovo kalajxijaPetrovi}, Bogdan Nikolin - 1890, Kqu~ trgova~ki poslovo|a...

KowicJani}(Jawi}?), Stanko - Kowic *3 potopqenJani}(Jawi}?), Trifko - Kowic *3 potopqenJawi}, Vukan Ristov - 1887, Ostroàc zemqoradnikMagazin, An|eo - Xepi *4]e}ez, An|elko Ristov - 1881, Dowe Selo zemqoradnik]e}ez, Ilija - Dowe Selo *4U}ukalo(]ukilo?), Vladan Jovin - 1893, Kowic kazanxija...

KrupaAgbaba, Stojan - Mali Radi}Adamovi}, Jovo Jovanov - 1894, Zalin zemqoradnikAdamovi}, Obrad Lazin - 1883, Pu~enik


Anu{i}, Rade Savin - 1899, Vrelo zemqoradnikBabi}, Du{an Jovanov - 1899, Pi{taline zemqoradnikBabi}, Jovo Dmitrov - 1895, Potkaliwe zemqoradnikBabi}, Lazo Petrov - 1891, Pi{taline zemqoradnikBawac, Mijailo Jakovov - 1894, Stabanxa zemqoradnikBawac, Mihajlo Radev - 1885, Pu~enik zemqoradnikBawac, Stojan Nikolin - 1888, Stabanxa zemqoradnikBasari}, \ura| Lukin - 1888, Vrawska zemqoradnikBerowa, Gavro Savin - 1886, Veliki Radi} zemqoradnikBesla}, Stevan Radev - 1887, Benakovac zemqoradnikBesla}, Stojan Ilijin - 1870, Ba{tra zemqoradnikBlanu{a, Trifun Ilijin - 1890, Zbori{te zemqoradnikBoì~i}, \uro Jovanov - 1883, Zbori{te zemqoradnikBoì~i}, Ilija Jovanov - 1891, Zbori{te zemqoradnikBoì~i}, Stevo Lazin - 1887, Stabanxa zemqoradnikBokan, \uro Ilijin - 1895, Perna zemqoradnikBrankovi}, Milo{ Mili}ev - 1887, Ivawska zemqoradnikBundalo, Jovo Dmitrov - 1884, Ha{ani zemqoradnikBun~i}, Mile \ur|ev - 1880, Stabanxa zemqoradnikVajagi}, \uro Vasilkov - 1881, Bawani zemqoradnikVajagi}, \uro Stevanov - 1892, Dobro Selo zemqoradnikVajagi}, Luka Stojanov - 1877, Zbori{te zemqoradnikVajagi}, Marko Jovetin - 1885, Zbori{te zemqoradnikVajagi}, Mirko Todorov - 1893, Bawani zemqoradnikVajagi}, Mihajlo Todorov - 1882, Dobro Selo Vajagi}, Petar Stevanov - IvawskaVajagi}, **Risto Vajkanov - 1878, Dobro Selo zemqoradnikVajagi}, Simo Vajkanov - 1889, Dobro Selo zemqoradnikVajagi}, Stevan Lazin - 1895, Dobro Selo {oferVajagi}, Trivo Ilijin - 1888, Zbori{te zemqoradnikVasiqevi}, Jovo Nikolin - 1878, Kre~ana zemqoradnikVrawe{, \or|e - Krupa *3 spasenVrawe{, Mile Stojanov - 1888, Dubovik zemqoradnikVukmanovi}, Pajo Jovanov - 1897, Gudavac zemqoradnikGavrilovi}, Petar Todorov - 1893, Mali} zemqoradnikGakovi}, Nikola Jovanov - 1896, Zbori{te zemqoradnikGakovi}-Gak, Milan Stevanov - 1884, Bawani zemqoradnikGa}e{a, Jovo Lazin - 1873, Zbori{te zemqoradnikGvozdenovi}, Stevan Jovanov - 1891, Vrawska zemqoradnikGrandi}, \or|e Stankov - 1892, Glavica zemqoradnikGrandi}, Milan Milin - 1893, Ivawska zemqoradnikGrbi}, Vid Blaòv - 1867, Kr~ina zemqoradnikGrbi}, Mi}a Jovin - 1894, Bu{evi} zemqoradnik

46 I. Petrovi}

Grbi}, Sr|an Simin - 1885, Petrovi}i zemqoradnikGrbi}, Stevan Milijin - 1887, Pi{taline zemqoradnikGrmu{a, Obrad Stankov - 1895, Bu{evi} zemqoradnikGr~in, Lazo \urov - 1886, Dubovik zemqoradnikDavidovi}, \uro Nikolin - 1886, Ha{ani zemqoradnikDaki}, \ukan Stojanov - 1882, Bule}ani zemqoradnikDaki}, Ilija Nikolin - 1890, Ivawska mlekarDaki}, Jovo Mijajlov - 1890, Bule}ani zemqoradnikDaki}, **Jovo Perin - 1887, Bawani zemqoradnikDaki}, Mile Nikolin - 1896, Bawani zemqoradnikDaki}, Stevo Lukin - 1894, Bawani zemqoradnikDaki}, Trivo Milin - 1887, Ivawska zemqoradnikDamjani}, Pero Nikolin - 1883, Raka{ zemqoradnikDacijar, \ura| Todev - 1888, Crkvina/Stabanxa zemqoradnikDacijar Petar - Crkvina/StabanxaDejanovi}, Stojan \ur|ev - 1891, Stabanxa zemqoradnikDeli}, Milan Danin - 1888, Mali Radi} zemqoradnikDesnica, \uro Stojanov - 1896, Goriwa zemqoradnikDesnica, Jovo Milin - 1888, Ha{ani obu}arDesnica, Nikola Savin - 1884, Goriwa zemqoradnikDmitra{inovi}, Janko Isin - 1893, Otoka trgova~ki pomo}nikDondur, Mile Damjanov - 1885, Stabanxa zemqoradnikDrqa~a, Nikola Stojanov - 1883, Blatina trgovacDrqa~a, Pero Martin - 1875, Dowa Suvaja zemqoradnikDrqa~a, Stojan Nikolin - 1889, Ivawska zemqoradnikDrobac, Nikola Stojanov - 1888, Stabanxa zemqoradnikDrobac, Rade Jovanov - 1887, Zbori{te radnikDrobac, Stevan Todorov - 1894, Bawani zemqoradnik\eki}, Spaso Mitrov - 1885, Mali}a Breg zemqoradnikErceg, Milkan Stojanov - 1882, Petrovi}i zemqoradnik@ivkovi}, Stevan Vidov - 1881, Stabanxa zemqoradnik@uvi}(?), \uro Mihajlov - 1890, Bu{evi} zemqoradnikZec, Lazar Boìn - 1887, Ba{tra zemqoradnikZec, Milan Ilijin - 1875, Stabanxa zemqoradnikZec, Petar Ostojin - 1887, Stabanxa zemqoradnikZori}, Milan Milo{ev - 1888, Krupa zemqoradnikZori}, Nikola Stevanov - 1885, Krupa zemqoradnikIli{evi}, Jovo Nikolin - 1896, Mrazovac zemqoradnikIli{evi}, Nikola Milin - 1884, Stabanxa zemqoradnikJazi}, Simo Jovanov - 1879, Dowi Petrovi}iJak{i}, Mile \ur|ev - 1885, Dubovik zemqoradnikJapunxa, Jovo Stankov - 1882, Jezerski zemqoradnikJari}, Jovan Perin - 1880, Pu~enik zemqoradnik


Jarkovi}, Petar Savin - 1891, Vojevac zemqoradnikJe`, Lazo Jakovov - 1886, Mali}a Breg zemqoradnikJelisavac, Mili} Jovin - 1888, Stabanxa berberJeli~i}, Lazo Simin - 1883, Radi} zemqoradnikJerkovi}, Mile Jovin - 1890, Dowa Suvaja zemqoradnikJovanovi}, Dmitar Jovin - 1886, Bu{evi} zemqoradnikJovi}, Simo Jovin - 1880, Petrovi}i zemqoradnikJovi~i}, **Simo Miladinov - 1894, Ivawska zemqoradnikJovi~i}, Trivo Davidov - 1894, Perna zemqoradnikKalini}, Trifun Perin - 1888, Kowoder zemqoradnikKondi}, Jovo Jovanov - 1890, Mali}a Breg zemqoradnikKaran, Kosta Savin - 1888, Krupa zemqoradnikKaranovi}, Stojan Ostojin - 1882, Gorwi Petrovi}i zemqoradnikKa~avenda, Petar Trivunov - 1876, Benakovac zemqoradnikKa~avenda, Stojan Lukin - 1893, Goriwa zemqoradnikKerkez, Mile - BawaniKerkez, Milo{ Simin - 1873, Jezerski zemqoradnikKecman, Mi{o Jovanov - 1886, Dobro Selo zemqoradnikKlaji}, Mile Ostojin - 1885, Glavica zemqoradnikKlaji}, Ostoja Lazin - 1860, Glavica zemqoradnikKneèvi}, Luka Panin - 1892, Jasenica zemqoradnikKneèvi}, Mile Jovin - 1897, Dobro Selo zemqoradnikKova~evi}, Kosta Davidov - 1896, Pu~enik zemqoradnikKova~evi}, Marko Milin - 1885, Perna zemqoradnikKoki}, Stevan Nikolin - 1885, Dobro Selo zemqoradnikKrajnovi}, Ilija Nikolin - 1894, Jasenica zemqoradnikKrivokapi}, Krsto Ristin - 1906, Pu~enik zemqoradnikKrivoku}a, Jovo Nikolin - 1885, Mali}a Breg zemqoradnikKrneti}, Vlajko Markov - 1893, Dowi Petrovi}i zemqoradnikKrneti}, \uro \ukanov - 1893, Gorwi Petrovi}i zemqoradnikKrneti}, Stevo - Petrovi}iKr~mar, Vuko \ukanov - 1887, Suvaja zemqoradnikKr~mar, Mile Stojanov - 1892, Goriwa zemqoradnikLan~in, Milo{ Stojanov - 1889, Ba{tra zemqoradnikLatkovi}, Gajo Milanov - 1873, Mali} zemqoradnikLatkovi}, Du{an Sokin - 1893, Vrawska zemqoradnikLatkovi}, Stojan Petrov - 1884, Mali}a Selo zemqoradnikLi~ina, Petar - Bu{evi}Li~ina, Petar Lazin - 1881, Mali}a Breg zemqoradnikLi~ina, Petar Stani{in - 1885, Blatna zemqoradnikQepoja, \uro Todorov - 1889, [evi} zemqoradnikMajki}, Mihajlo Cvijin - 1876, Petrovi}i zemqoradnikMaksi}, \uro Petrov - 1883, ]ojluk zemqoradnik

48 I. Petrovi}

Malini}, Simo Mitrov - 1890, Pu~enik zemqoradnikMandi}, Vido \ur|ev - 1897, Vojevac zemqoradnikMandi}, \uro Mili}ev - 1870, Goriwa zemqoradnikMandi}, Nikola Cvijin - 1892, Dvori{te zemqoradnikMandi}, Petar \ukin - 1885, Vrawska zemqoradnikMandi}, êdomir Perin - 1898, Ba{tra zemqoradnikMari~i}, \uro Simin - 1893, Ha{ani zemqoradnikMarjanovi}, Stojan Ilijin - 1895, StabanxaMarkovi}, Ilija \ur|ev - 1892, Dowi Petrovi}i zemqoradnikMa~ki}, Trivun Perin - 1895, Dowi Petrovi}i zemqoradnikMevi}(Medi}?), Lazo Lukin - 1902, Dowi Petrovi}i zemqoradnikMedi}, Nikola Stojanov - 1886, Stabanxa zemqoradnikMedi}, Pero Markov - 1875, Raka{ zemqoradnikMiganovi}, Marko Petrov - 1889, Dobro Selo zemqoradnikMiji}, Marko Boìn - 1887, Qusina zemqoradnikMiji}, Savo Gli{in - 1889, Qusina zemqoradnikMiqevi}, Boò Andrijin - 1888, Perna zemqoradnikMiri}, Jovo Trivunov - 1891, Vrawska zemqoradnikMirkovi}, Marko \urin - 1893, Krupa zemqoradnikMitovi}, \uro Milenkov - 1884, Krupa zemqoradnikMi{kovi}, Jovo Milin - 1889, Dobro Selo zemqoradnikMr|a, \uro \urin - 1888, Ha{ani zemqoradnikNedimovi}, Du{an Dakin - 1894, Qusina zemqoradnikNikoli}, Mile Davidov - 1882, Glavica zemqoradnikNinkovi}, Petar Milin - 1877, Perna zemqoradnikNovakovi}, \ura| Stevanov - 1885, Mrazovac zemqoradnikNovakovi}, Jovan Perin - 1896, Dowi Petrovi}i zemqoradnikNovakovi}, Milan Vajkanov - 1884, Bu{evi} zemqoradnikNovakovi}, Stevan Stankov - 1882, Drenova Glavica zemqoradnikNovakovi}, Trifun Stevanov - 1892, Mrazovac zemqoradnikOgwenovi}, \uro Savin - 1894, Pu~enik zemqoradnikOqa~a, Ilija Pavlov - 1893, Ivawska zemqoradnikOqa~a, Petar Nikolin - 1895, Ivawska zemqoradnikOqa~a, Rade \urin - 1889, Ivawska zemqoradnikOstoji}, \uro Gaji~in - 1891, Zbori{te zemqoradnikPavlovi}, \uro Stevanov - 1884, MrazovacPa|en, Petar Stevanov - 1884, Stabanxa zemqoradnikPali}, \uro Jovin - 1889, Stabanxa zemqoradnikPili}, Milo{ \ur|ev - 1874, Zbori{te zemqoradnikPinter, Ilija Nikolin - 1891, Stabanxa zemqoradnikPipi}, Ostoja Lukin - 1889, Stabanxa zemqoradnikPono}ko, Ilija Stankov - 1867, Perna zemqoradnikPono}ko, Jovo Markov - 1891, Perna zemqoradnik


Popovi}, \uro Lazin - BawaniPopovi}, Jovan Simin - 1892, Jasenica zemqoradnikPopovi}, Petar Nikolin - 1889, Mali Radi} zemqoradnikPopovi}, Rade Trivunov - 1892, Dobro Selo zemqoradnikPrgomeqa, Mito Boìn - 1894, Dobro Selo zemqoradnikPredojevi}, Damjan - KrupaPustiwak, Jovo Petrov - 1885, Bawani zemqoradnikRadi}, Rade Radev - 1894, Stabanxa zemqoradnikRadmanovi}, Jovan Nikolin - 1890, Vrawska zemqoradnikRadowi}, Spaso Jovin - 1892, Mali Radi} zemqoradnikRadusin, Risto Nikolin - 1883, Dowi Petrovi}i zemqoradnikRa|enovi}, \uro Jovin - Pi{talineRapaji}, \ura| Danin - 1880, Mali Radi} zemqoradnikRastovi}, \uro Milin - 1891, Gariwa zemqoradnikRa{eta, Jovan Lazin - 1873, Pu~enik zemqoradnikRa{eta, **Lazar Stevanov - 1892, Ba{tra zemqoradnikRa{eta, Mile Ilijin - 1884, Pu~enik zemqoradnikRibi}, Mile \ur|ev - 1879, Pe}i zemqoradnikRokvi}, Stevan Te{in - 1888, Perna zemqoradnikRok(o)vi}, Bogdan Nikolin - 1892, Pi{taline zemqoradnikRomi}, Marko Nikolin - 1884, Perna zemqoradnikRudi}, \uro Milanov - 1891, Bu{evi} zemqoradnikRuì}, Milan Mi}in - 1894, Veliki Radi} zemqoradnikSantra~, Janko Boìn - 1885, Vrawska zemqoradnikSantra~, Stojan Milin - 1888, Vrawska zemqoradnikSkenxi}, Trivun Radev - 1893, Perna zemqoradnikSoviq, Lazo Danin - 1878, Jasenica zemqoradnikSrbac, Marko Stojadinov - 1892, Ivawska kova~Srdi}, Pero Ilijin - 1896, Perna zemqoradnikStanisavqevi}, Ilija Stojanov - 1891, Glavica zemqoradnikStani}, Mitar Ilijin - 1876, Potkaliwe zemqoradnikStankovi}, Trifun Nikolin - 1890, Bu{evi} zemqoradnikStan~i}, Nikola Jovin - 1888, Mitanica zemqoradnikStoisavqevi}, Lazo T. - Bawani Stoisavqevi}, Rade Lazin - 1889, Bawani zemqoradnikStupar, Vid Aleksin - 1890, Goriwa zemqoradnikStupar, Ilija Milin - 1894, Bawani zemqoradnikStupar, Mihajlo Spasin - 1890, Dobro Selo zemqoradnikStupar, Nikola Milin - 1884, Goriwa zemqoradnikStupar, Rade Milin - 1891, Dobro Selo zemqoradnikTati}, Mile T. - StabanxaTati}, Trivo Mi{kov - 1888, Ba{tra zemqoradnikTintor, Jovo Ilijin - 1890, Stabanxa zemqoradnik

50 I. Petrovi}

Todi}, Nikola Sr|anov - 1889, Perna zemqoradnikTodi}, Stanko Simin - 1893, Perna zemqoradnikTrbi}, Jovo Simin - 1875, Gorwi Petrovi}i zemqoradnikTrubar, \uro \urin - 1888, Zbori{te ]eran, Nikola Milin - 1899, Stabanxa zemqoradnik]ulibrk, \or|e Mijailov - 1892, Perna zemqoradnik]ulibrk, \or|e Ostojin - 1891, Glavica zemqoradnik]ulibrk, Ilija Antov - 1892, Glavica zemqoradnik]ulibrk, Mile Radev - 1890, Glavica zemqoradnik]ulibrk, Pero trivin - 1882, Perna zemqoradnik]urguz, Jovan Mihailov - 1890, Zalin zemqoradnikUgar~ina, \uro \urin - 1873, Petrovi}i zemqoradnikUgar~ina, Stanko Jovanov - 1890, Dowi Petrovi}i zemqoradnikUgar~ina, Stojan Perin - 1884, Dowi Petrovi}i zemqoradnikUzelac, Ilija Markov - 1894, Jasenica zemqoradnikCveti}anin, Jovo Danin - 1891, Gorwi Petrovi}i zemqoradnikCvijanovi}, Petar Danin - 1892, Gorwi Petrovi}i zemqoradnik [a{o, Jovan Lazin - 1888, Bu{evi} zemqoradnik[evi}, Jovan Obradov - 1888, Dowi Petrovi}i zemqoradnik[ijak, **Lazo Dmitrov - 1877, Ba{tra zemqoradnik[iki}, Todor Stevanov - 1890, Mali Radi} zemqoradnik[kori}, Lazo Nikolin - 1888, Ivawska zemqoradnik[trbac, Kosta Jovanov - 1896, Ivawska zemqoradnik[trbac, Marko Vasin - 1883, Goriwa zemqoradnik[trbac, Mijat Ilijin - 1874, Ivawska zemqoradnik[trbac, Petar Jovin - 1893, Ivawska zemqoradnik[trbi}, Ostoja Stankov - 1887, Stabanxa zemqoradnik...

KupresBojani}, Jovo - Kupres(?) *3 spasenBojani}, Mitar - Kupres(?) *3 spasenDuvwak, Jefto - Malovan *4 ...

Lakta{iSpaseni}, Todor Simin - Lakta{i...

LijevnoBo{kovi}, Jovo Lazin - 1892, Goliwevo zemqoradnikKozomora, Janko Jovin - 1894, Bogda{e


Kozomora, Rade Jovin - 1885, Bogda{eKrsti}, Stevo Milin - 1891, Grahovo(?) zemqoradnikKujunxi}, Lazar Simin - 1881, Lijevno trgovacMaqkovi}, Petar Trivunov - 1878, Provo lon~arNovakovi}, Tanasija Tanasijin - 1888, Ugarci kova~Paìn, Ilija Arsenov - 1891, Goliwevo zemqoradnikPetrovi}, Mirko Jocin - 1891, Lijevno pekarRadeta, Jovan Nikov - 1889, Gubin zemqoradnikRadeta, Mihajlo Bojanov - 1892, Gubin zemqoradnikRadeta, Stanko Tomin - 1891, Gubin zemqoradnikRadi}, Vaso Mijakov - 1894, Gubin zemqoradnikSimi}, \uro Jovin - 1889, Glavica zemqoradnikStojanovi}, Nikola Jovanov - 1888, Rujani zemqoradnik[uwka, Jovo Ga{in - 1887, Bujlunte zemqoradnik...

QubiweBajat, Trifko Ilijin - 1892, @rvaw zemqoradnikBajat, Trifko Savin - 1887, @rvaw zemqoradnikBaq, Spasoje Spasojev - 1884, @abica zemqoradnikBogdanovi}, Stevo Vidojev - 1897, Obor zemqoradnikBrbori}, Jovan Lazarev - 1871, Pustipusi zemqoradnikBudim~i}, Janko Vidojev - 1892, Ban~i}i zemqoradnikVigwevi}, Lazo Milin - Ubosko {oferVrtikapa, Maksim Milanov - 1887, Ivica zemqoradnikDabi}, Todor Boìn - 1889, @rvaw zemqoradnikDangubi}, Milan ]etkov - 1888, @rvaw zemqoradnikDangubi}, Mirko Stevin - 1886, @rvaw zemqoradnikDutina, Milan - 1876, Pocrwe\ogo, Milan Nikolin - Qubiwe *3 potopqen\ogo, Mitar - Qubiwe *3 spasen\ogo, Risto - Ubosko\orovi}(]orovi}?), Petar Lazin - 1886, Qubiwe kelnerKa{ikovi}, Spasoje Bo{kov - 1886, Vlahovi}i ma{inistKozi}, Du{an \urin - 1888, Krajpoqe radnikKolak, Todor Tripov - 1877, Vlahovi}i fabri~ki radnikKruq, Milan Ristov - Vitowe *3 spasenLe~i}, Mihajlo Kojin - 1893, @rvaw zemqoradnikMili}, Jovo - Veli~aniMilo{evi}, Novica Jovin - 1888, UboskoMi}i}, Uro{ Stankov - 1884, Qubiwe zemqoradnikMi{i}, Mitar Tomin - Drotevo zemqoradnikNoìca, Risto-Riva Stankov - 1897, Gali~i} zemqoradnik

52 I. Petrovi}

Peri{i}, Milan Perin - 1888, Vlahovi}i kwigovo|aPeceq, Du{an - 1881, Qubiwe *3 potopqenPopovi}, Vladimir Ristov - 1892, Bjelo{ev Do ma{inistPopovi}, Gavrilo Mihajlov - 1900, Kru{evicaPopovi}, Pero Ilijin - 1898, Kru{evicaPopovi}, Stevan Lazin - 1891, Bjelo{ev Do zemqoradnikRudan, Jovan R. - 1888, Ban~i}iRudan, \or|o - Ban~i}iRudan, Petar - Ban~i}i *3 potpoqenSikimi}, Ga{o Antov - 1895, @rvaw zemqoradnikSikimi}, Stevan Lazin - 1888, Dubo~ica zemqoradnikSlijep~evi}, Risto Petrov - 1892, Ivica trgova~ki pomo}nikStjep~evi}(Slijep~evi}?), Petko Jovin - 1894, Ivica zemqoradnik]orovi}, A}im Jovin - 1879, Kru{evica]uk, Nikola Lazarev - 1882, @rvaw zemqoradnik[ari}, Todor Ristov - 1887, Vlahovi}i[i{i}, Vojislav Vasiqev - 1878, Kotezi[kori}, Danilo Radev - 1891, Kapavica[quka, \uro - 1891, Krpiwe[u{i}, \or|ije - Pustipusi *3 spasen...

Qubu{kiBojka, Josip - Qubu{ki inèwerJeli}, Bogoqub \or|ev - 1882, Qubu{ki hotelijerLojpur, Jovo Andrijin - 1887, Qubu{ki zemqoradnik...

MostarBabi}, Vako Ristov - 1897, Trnovica zemqoradnikVukovi}, \ole Ristov - 1894, Jasenik zemqoradnikVukovi}, Uro{ Spasojev - 1892 Hodbina zemqoradnikGuti}, Savo Blagojev - 1883, Mostar stolarDo{lo, Risto - 1895, HodbinaZurovac, Boò Lazarev - 1891, Mostar zemqoradnikZurovac, Risto Lazarev - 1891, Mostar zemqoradnikKari{ik, \uro M. - Mostar (do{ao iz Francuske)Komnenovi}, Du{an - Hodbina *3 potopqenMari}, Blagoje Milo{ev - 1888, Hodbina zemqoradnikMilu{i}, \or|e Petrov - 1893, Mostar mesarPalavestra, Branko - MostarPalavestra, Luka - Mostar


Palavestra Tatko(?) - MostarRadi}, Maksim Simin - Mostar {oferRadulovi}, Branko - MostarRenduli}, Josip S. - Mostar (do{ao iz Australije)Sari}, Du{an Petrov - 1892, Mostar obu}arâleta, Trifko Todorov - 1887, Blagaj trgovac[anti}, Branko - Mostar[koro, Milan Lazarev - Ba}evi}i...

NevesiweAvdalovi}, Mato \urin - 1893, Gorwi Dreàw *4Andrija{evi}, Jovo \okin - 1893, Lukavac zemqoradnikBjeloglav, Vladimir Jovin - 1889, Slivqa zemqoradnikBo{wak, Vladimir Savin - 1888, Boji{ta zemqoradnikBo{wak, Qubo Savin - 1892, Boji{ta kasapinBraki}(?), Milan Lazarev - 1896, Crgovo loà~Brati}, Milan Lazarev - 1895 Kole{koBudali}, Simo Matov - 1883, LukavacBuha, Aleksa Trifkov - Kole{ko zemqoradnikBuha, Krsto Lazarev - 1892, BalabaniBuha Spasoje Jovanov - 1879, Ribari zemqoradnikVuji~i}, dr Stevan - Nevesiwe lekar *2Vukovi}, Vaso Obrenov - 1882, Roga~e zemqoradnikVukovi}, Du{an Todorov - 1886, Jugovi}i zemqoradnikVukovi}, \uro - Nevesiwe *3 spasenVukovi}, Lazar Blagojev - 1870, Roga~e zemqoradnikVukovi}, Mirko Obrenov - 1894, Roga~e zemqoradnikGlogovac, Jovan Lukin - 1881, Drami{evo zemqoradnikGlogovac, Risto Lukin - 1887, Drami{evo zemqoradnikGolijanin, \uro Ilijin - 1883, GrabovicaGrahovac, Luka - Nevesiwe *3 potopqenGrahovac, Miro - Nevesiwe *3 potopqenGrahovac, Petar Ilijin - 1894, Lukavac radnikGrahovac, Petar Radev - 1896, Brata~ zemqoradnikGudeq, Jovo Nikolin - 1886, [umi}i zemqoradnikDabar~i}, Drago Jeftov - Kifino SeloDobrilovi}, \uro Trifkov - 1889, Bijeqani kuvar@eraji}, dr Milan - Miqevac (umro 1937) lekar *2@eraji}, dr Risto - Miqevac (do{ao iz Rusije) lekar *2Ivezi}, Mato Ostojin - 1893, Kqu~anik pekarIvkovi}, Milan \urin - 1893, Jugovi}i zemqoradnikIvkovi}, Nikola Savin - 1891, Dreàw zemqoradnik

54 I. Petrovi}

Ivkovi}, Nikola Simin - 1888, Dreàw radnikIvkovi}, Todor Radev - 1892, Dreàw zemqoradnikIvkovi}, Tomo Jovin - 1890, Dreàw zemqoradnikKe{eq, Spasoje Markov - 1894, Zovi Do zemqoradnikKova~, Obren \urin - 1894, Zovi Do zemqoradnikKova~, Petar Aleksin - 1895, Strane zemqoradnikKova~evi}, Anto ]etkov - 1891, Kole{ko trgova~ki pomo}nikKova~evi}, Bo{ko Todorov - 1888, Kole{ko zemqoradnikKova~evi}, Nikola Lazin - 1890, Riqa zemqoradnikKokotovi}, Boò Antov - 1894, Biograd zemqoradnikKokotovi}, Vaso ]etkov - 1892, Biograd zemqoradnikKokotovi}, Vidak ]etkov - 1897, Biograd zemqoradnikKokotovi}, Todor Ristov - 1892, Biograd Kuqi}, Blagoje Mi}in - 1889, BiogradKuqi}, Jovo Vasin - 1889, BiogradKuqi}, Simo Novi~in - BiogradMili}, Todor Golubov - 1861, Vranoku}e zemqoradnikMilovi}, Milan Jeftov - 1893, Nevesiwe |akMiqanovi}, Bo{ko - Nevesiwe(?) *3 potopqenMrkovi}, Mirko Savin - 1893, Nevesiwe tipografMu~ibabi}, **\or|e - 1887, Qeskovi Do zemqoradnikMu~ibabi}, Milan Antov - 1892, Biograd zemqoradnikMu~ibabi}, **Petar Trifkov - 1888, Biograd rudarParovi}, Todor Radev - 1892, Biograd zemqoradnikPa{ajli}, Savo Antov - Zovi DoPopovi}, Vuksan Krstov - 1892, Nevesiwe zemqoradnikProdanovi}, Mitar Jovanov - 1892, Zalu`je zemqoradnikProdanovi}, ]etko \urin - 1893, Zalom zemqoradnikRadulovi}, Simo \urin - 1881, [umi}iRajanovi}, Mitar - NevesiweRepovi}, Nikola Perin - PaplevineSavi}, Risto Jovanov - 1891, Krekovi Do zemqoradnikSoldo, Ilija Nikolin - 1886, Miqevac zemqoradnikSpremo, Blagoje Todorov - 1892, Biograd oglasiteqSpremo, Mirko Obradov - 1894, Roga~eSpremo, Radovan Vidakov - 1891, Biograd zemqoradnikSpremo, Te{an - BiogradStevanovi}, Nikola \urin - 1892, Zovi Do zemqoradnikStevanovi}, Kosta Jovanov - 1886, Lukavac zemqoradnikTau{an, Nikola Radin - 1893, Plo~nik zemqoradnikâlija, Nikola \urin - 1895, Trusinaôrlija, Nikola Joksimov - 1889, [umi}i[ipovac, Nikola Milkov - 1889, Grabovica...


Novi GradBabi}, \uro Todorov - 1888, Vitasovci zemqoradnikBabi}, Stojan Ilijin - 1869, Vitasovci zemqoradnikBaji}, Jovo Todorov - 1897, Prusci zemqoradnikBalti}, \uro Tomin - 1890, Maslovare zemqoradnik Basrak, Krsto Gavrin - 1893, Vitasovci zemqoradnikBera, \uro \ur|ev - 1887, Ahmetovci zemqoradnikBera, \uro Petrov - 1894, Ahmetovci zemqoradnikBijelac(Bijeli}?), Cvijo \or|ev - 1888, Petriwa zemqoradnikB(i)jeli}, Ostoja Perin - 1877, PetriwaBogunovi}, Cvijo Stevanov - 1889, Ahmetovci zemqoradnikBorojevi}, Damjan Simin - 1887, îtluk zemqoradnikBorojevi}, **Mikan Milin - 1892, îtluk zemqoradnikBosan~i}, Simo \urin - 1877, Ahmetovci zemqoradnikBundalo, Lazo Vasin - 1882, â|evica zemqoradnikBundalo, Ostoja Markov - 1894, Podbr|ani zemqoradnikBundalo, Stevan Jovin - 1878, Podbr|ani zemqoradnikVasi}, Stojan Ostojin - 1876, â|evica zemqoradnikVrane{evi}, Jakov Ilijin - 1887, Agi} zemqoradnikVukadinovi}, Petar Milanov - 1888, Kr{qe zemqoradnikGakovi}, Milan Jovin - 1891, Velika Ruji{ka zemqoradnikGoj(Ga)kovi}, Luka Jovanov - 1887, Velika Ruji{ka zemqoradnikGrubqe{i}, Qubomir Mi}in - 1881, Mrakodol zemqoradnikDalmacija, \uro Todorov - 1880, Poqavnice radnikDamqanovi}, Ilija Stojanov - 1888, Raka{ zemqoradnikDesanovi}, Jovo Stankov - 1893, Prusci zemqoradnikDrobac, Marko Ostojin - 1895, Velika Ruji{ka zemqoradnik\enadija, Du{an Ristov - 1894, îtluk zemqoradnik\uki}, \ura| Ostojin - 1883, Poqavnice zemqoradnik\ur|evi}, Gligo \urin - 1888, â|evica zemqoradnik\ur|evi}, Jovan Perin - 1887, â|evica berber\ur|evi}, Milan Jovanov - â|evica\ur|evi}, Milo{ Jovin - 1893, â|evica zemqoradnik\ur|evi}, Nikola Markov - 1893, â|evica zemqoradnik\ur|evi}, Stojan Jovin - 1889, Gorwe Vodi~evo zemqoradnik\uri}, Milan Simin - 1886, Gorwe Vodi~evo zemqoradnik\uri}, Mile Lazarev - 1877, Gorwe Vodi~evo zemqoradnikErceg, Milan Todorov - 1892, Raka{ zemqoradnikZgowanin, Du{an Nikolin - 1896, Ahmetovci zemqoradnikZdelar, Mihailo Markov - 1888, Ahmetovci zemqoradnikZdelar, Todor Simin - 1884, AdranovciZec, Boò Perin - 1893, Rakovac zemqoradnikIvanovi}, Lazo Antov - 1889, Mala [umovica zemqoradnik

56 I. Petrovi}

Jaj~anik, Milan Nikolin - 1894, Velika Ruji{ka zemqoradnikJapunxa, Ilija Lukin - 1881, Raka{ zemqoradnikJapunxa, Mitar \urin - 1892, Raka{ zemqoradnikJapunxa, Trivun Ilijin - 1890, Raka{ zemqoradnikJovankovi}, Nikola Damqanov - 1876, Kalender zemqoradnikJovi~i}, Jovo Lazin - 1895, Velika Ruji{ka zemqoradnikKesi}, Mihajlo Vukanov - 1888, Kr{qe zemqoradnikKqaji}, Stojan Markov - 1880, Novi Grad zemqoradnikKolunxija, Dobre Radowin - 1894, Kr{qe radnikKolunxija, Mile Milo{ev - 1875, Kr{qe zemqoradnikKolunxija, Simo Lazin - 1893, Gorwe Vodi~evo zemqoradnikKraguq, Du{an Simin - 1892, Svodna zemqoradnikKre}a, Lazar Simin - 1878, Paqevnice zemqoradnikKukrika, Joveta \or|ev - 1888, Markov Dol zemqoradnikKukrika, Mihajlo Lazin - 1878, Markov Dol zemqoradnikLaj{i}, Marko Nikolin - 1892, Svodna zemqoradnikLuka~, Nikola Boìn - 1894, Raka{ zemqoradnikMazalica, Cvijo Stojanov - 1888, Velika Ruji{ka zemqoradnikMarin, Jovo Milin - 1882, îtluk zemqoradnikMarin, Marko Jovin - 1889, Podbr|ani zemqoradnikMarin, Nikola Milin - 1868, îtluk zemqoradnikMarin, Stojan Milin - 1885, îtluk zemqoradnikMarinkovi}, Nikola \urin - 1880, Kuqani zemqoradnikMijatovi}, Vaso \ur|ev - 1895, Petriwa zemqoradnikMijatovi}, Nikola Trifunov - 1894, â|evica elektri~arMijuk, Janko Todorov - 1889, îtluk zemqoradnikMiletovi}, \ukan Perin - 1887, Velika Ruji{ka zemqoradnikMile{i}, Mile Stojanov - 1888, Matavazi zemqoradnikMilo{evi}, Marko Jovin - 1876, Velika Ruji{ka obu}arMilo{evi}, Marko Stojanov - 1872, Velika Ruji{ka zemqoradnikPa|en, Mihajlo Nikolin - 1886, Velika Ruji{ka zemqoradnikPetrovi}, Nikola Markov - 1889, Matavazi zemqoradnikPopovi}, Jakov Jovanov - 1893, Dowe Vodi~evo zemqoradnikProsi}, Stanko Savin - 1880, Dobrqin zemqoradnikRabat, Vaso Cvijin - 1894, Podbr|ani zemqoradnikRa|enovi}, Du{an Jovanov - 1888, Crna Rijeka zemqoradnikSemi}, Marko Simin - 1885, Raka{ elektri~arski radnikSigni}, Mile Ilijin - 1893, â|evica zemqoradnikSigni}, Simo Milin - 1887, â|evica radnikSlavuj, Mile Todorov - 1870, Velika Ruji{ka zemqoradnikSlijepac, Gojko Gligin - 1883, îtluk zemqoradnikSlijepac, Jovo Vukov - 1890, îtluk zemqoradnikSmiqani}, Jovo Stojanov - 1887, Dobrqin zemqoradnik


Soldat, Marko Perin - 1884, îtluk zemqoradnikSrdi}, Jovan Perin - 1891, Velika Ruji{ka zemqoradnikStijak, Milan Todorov - 1883, Tavija zemqoradnikStijak, Stevo Simin - 1888, Petriwa zemqoradnikStjep~evi}, Ostoja Stevanov - 1891, îtluk zemqoradnikStojakovi}, Mijailo Pajin - 1876, Matavazi kova~Stojanovi}, Mile Boìn - 1885, Velika Ruji{ka zemqoradnikStupar, Boò Cvijin - 1894, Velika Ruji{ka zemqoradnikStupar, Petar Mi}in - 1887, Velika Ruji{ka zemqoradnikTodi}, Vid Milin - 1873, Matavazi zemqoradnikTodi}, \uro Milin - 1888, Matavazi zemqoradnikTodi}, Milo{ Jovanov - 1894, Matavazi zemqoradnikTodi}, Petar Simin - 1885, Matavazi zemqoradnik]eli}, Petar Stevanov - 1889, Vitasovci zemqoradnik]ulibrk, Ilija Trivunov - 1895, Velika Ruji{ka zemqoradnik]ulibrk, Jovo Pejin - Velika Ruji{ka *4]ulibrk, Lazo Ostojin - 1893, Velika Ruji{ka zemqoradnik]ulibrk, Luka Perin - 1888, Velika Ruji{ka zemqoradnik]ulibrk, Nikola Perin - 1893, Velika Ruji{ka zemqoradnik]ulibrk, Nikola Simin - 1892, Velika Ruji{ka zemqoradnik

Umi}evi}, \oko Igwatijin - 1892, Adranovci zemqoradnik[arac, Mile Vasiqev - 1893, Svodna bravar[kundri}, Mile Jandrijin - 1888, Petriwa zemqoradnik[urleta, Marko Petrov - 1883, Devetaci zemqoradnik...

Pale Pan~evi}, Jovan Pejin - 1893, Pale zemqoradnik...

PetrovacAdamovi}, Luka Trivunov - 1893, Vranovina zemqoradnikAdamovi}, Petar Vujin - 1882, VaganacAdamovi}, Todor Simin - 1893, Vranovina zemqoradnikAtlagi}, Luka Stojanov - 1884, Krweu{a zemqoradnikBala}, Ilija Nikolin - 1895, Kestenovac zemqoradnikBa{i}, Stevan Savin - 1895, Gorwe Vrto~e zemqoradnikBjeli}, Stevan Perin - 1899, Vo|enica zemqoradnikBlazmut, Dane Jovin - 1884, Suvaja zemqoradnikBrdar, Jovan Lazin - 1885, Mali Ste{aq zemqoradnikBrkqa~, Milan Radev - 1893, Dreni} zemqoradnikBulaji}, Vukan Lukin - 1894, Brestovac zemqoradnik

58 I. Petrovi}

Bulaji}, Ilija Milanov - 1888, Brestovac zemqoradnikBulaji}, Lazo Milanov - 1892, Brestovac zemqoradnikBulaji}, Nikola Vidov - 1892, Brestovac zemqoradnikBulaji}, Petar-Pejo Vukadinov - 1889, Brestovac zemqoradnikVojvodi}, \ukan Vasin - 1886, Ora{ko Brdo zemqoradnikVu~kovi}, Vu~en Jovanov - 1875, Krweu{aVu~kovi}, Mile Petrov - 1880, Krweu{a zemqoradnikVu~kovi}, Obrad Petrov - 1861, Krweu{a ugqokopa~Vu~kovi}, Stevan Markov - 1890, Krweu{a zemqoradnikGabi}, Simo Jovanov - 1886, Suvaja zemqoradnikGalowa, Janko Ilijin - 1891, Vrto~e zemqoradnikGalowa, Jovo Savin - 1895, Vrto~e zemqoradnikGalowa, Savo \urin - 1877, Vrto~e zemqoradnikGlu{ica, Dane Lukin - 1897, [trpci zemqoradnikGraovac, Marko Gavrin - 1896, Bastasi zemqoradnikGrbi}, Savo Vidov - 1894, Suvaja zemqoradnikGrubi{a, Jovo Ja}imov - 1893, Kapquh zemqoradnikDaqevi}, Petar Stevin - 1892, Vranovina zemqoradnikDobri}, Boò Milin - 1894, Vaganac(?) zemqoradnikDragi}, Stevan Vasi} - 1892, Vo|enica zemqoradnikDragi}, Tomo Nikolin - 1892, Vo|enica zemqoradnikDragi{i}, Mile Todorov - 1885, Krwa Jela zemqoradnikDuki}, Stojan Lazin - 1889, Koloni} zemqoradnik\akovi}, Iso Jevtov - 1888, Suvaja zemqoradnik\akovi}, Mile Panin - 1883, Suvaja zemqoradnik\ilas, Jovan Davidov - 1891, îgra zemqoradnik\ilas, Stanko Vasin - 1885, Kestenovac zemqoradnikEgeqa, Petar \urin - 1895, Vo|enica zemqoradnikZori}, Nikola Miletin - 1876, Ora{ko Brdo zemqoradnikZori}, Petar Andrijin - 1891, Krweu{a zemqoradnikIvani{, Ilija Petrov - 1896, Kestenovac zemqoradnikIveti}, Boò Nikolin - 1887, BastasiIli}, Jovo Ilijin - 1885, Suvaja zemqoradnikJari}, Ilija Dmitrov - 1896, Medeno Poqe zemqoradnikJari}, Andrija Jovanov - Koloni}(?) zemqoradnikJeli~i}, Marko Tomin - 1887, Vranovina zemqoradnikKaraka{, Mirko Jovanov - 1895, Ora{ko Brdo zemqoradnikKaranovi}, \uro Ostojin - 1892, Krweu{a zemqoradnikKaranovi}, Stevan Milin - 1880, Krweu{a zemqoradnikKa~ar, Jovo Mihajlov - 1894, Lastve zemqoradnikKerkez, Vaso Stevanov - 1892, Suvaja zemqoradnikKerkez, Mile Dmitrov - 1892, Bjelaj zemqoradnikKerkez, Mile Nikolin - 1881, Vranovina zemqoradnik


Kerkez, Mile Radev - 1895, Vo|enica zemqoradnikKerkez, Obrad Vasin - 1875, Vo|enica zemqoradnikKerkez, Pane Lazin - 1891, Prkosi zemqoradnikKecman, Stevo Mirkov - 1889, Suvaja zemqoradnikKneèvi}, \uro Markov - 1886, Cime{e zemqoradnikKneèvi}, Petar Trivunov - 1895, Mali Cvjetni} zemqoradnikKova~evi}, \uro Savin - 1879, Prkosi zemqoradnikKrajnovi}, Jovo Nikolin - 1894, Vo|enica zemqoradnikLazarevi}, Marko Mijailov - 1885, Drini} zemqoradnikLatinovi}, Jovan Davidov - 1893, Kapquh zemqoradnikLatinovi}, Jole Simin - 1887, Smoqana zemqoradnikLatinovi}, Lazo Simin - 1885, Smoqana zemqoradnikLatkovi}, Lazo Vu~enov - 1885, Krweu{a zemqoradnikLon~ar, Simo \ur|ev - 1892, Krweu{a zemqoradnikLuka~, Dako Savin - 1892, Koloni} zemqoradnikLuka~, Mile Simeonov - 1887, Koloni} zemqoradnikMajstorovi}, Milan Radev - 1883, Kestenovac zemqoradnikMajstorovi}, Petar Milin - 1883, Kestenovac zemqoradnikMari}, Mile Stojanov - 1894, Koloni} zemqoradnikMari}, Stevan Ilijin - SmoqanaMarjanovi}, \ukan \urin - 1893, Suvaja zemqoradnikMarjanovi}, Mile Ilijin - 1889, Krwa Jela zemqoradnikMarjanovi}, Simo \ukin - 1884, Smoqana zemqoradnikMarjanovi}, Stojan Lukin - 1890, Smoqana kafexijaMilanovi}, Jovo Perin - 1876, Krweu{a zemqoradnikMilanovi}, Milan Milin - 1882, Krweu{a zemqoradnikMiqu{, \uro Miletin - 1888, Cime{e zemqoradnikMi{~evi}, Dmitar Jovin - 1886, Medeno Poqe zemqoradnikMi{~evi}, Lazar Mirkov - 1894, Medeno Poqe zemqoradnikMi{~evi}, Todor Jovin - 1895, Medeno Poqe zemqoradnikMom~ilovi} \ukan Stani{in - 1891, Krweu{a zemqoradnikNovakovi}, Aleksa Mi}in - 1890, Krweu{a zemqoradnikNovakovi}, \uro Trifunov - 1889, Risovac zemqoradnikNovakovi}, Ilija Jovin - 1885, Koloni} zemqoradnikNovakovi}, Nikola Petrov - 1892, Risovac zemqoradnikNovakovi}, Nikola Cvijin - 1893, Risovac zemqoradnikNovakovi},Stevan Trivin - Risovac zemqoradnikOpa~i}, Petar Stani{in - 1895, Kestenovac zemqoradnikPavlovi}, Rade Milin - 1893, Ora{ko Brdo zemqoradnikPeri}, \uro Savin - 1894, Koloni} zemqoradnikPilipovi}, Milo{ Petrov - 1888, Begluci zemqoradnikPilipovi}, Pero - Petrovac (do{ao iz Italije)Ple}a{, Mile Petrov - 1890, Busije zemqoradnik

60 I. Petrovi}

Pozni}, Andrija Petrov - 1892, Risovac zemqoradnikPredojevi}, Trivun Milin - 1890, Kestenovo zemqoradnikRadakovi}, Stevo Danin - 1895, Vranovina zemqoradnikRadi}, Obrad \ur|ev - 1895, Bastasi rudarRadi}, Rade Stevanov - 1895, Cvjetni} zemqoradnikRado{evi}, Vujo Nikolin - 1876, Suvaja zemqoradnikRado{evi}, Gli{o Jovin - 1872, Suvaja zemqoradnikRado{evi}, Stojan Stevanov - 1892, Suvaja zemqoradnikRado{evi}, Uro{ Ninin - 1893, Vo|enica zemqoradnikRa|enovi}, Nikola Jovin - 1893, Risovac zemqoradnikReqi}, Jovo Vasilijev - 1888, Bastasi zemqoradnikReqi}, Milun Davidov - 1889, Romen manastir zemqoradnikRepac, Stevo Dmitrov - 1889, Vo|enica zemqoradnikRepi}, Vaso Mitrov - 1873, Koloni} zemqoradnikRodi}, Petar Jevrosimov - 1894, Gorwe Vrto~e zemqoradnikRomi}, ]uro Simin - 1893, Ora{ko Brdo zemqoradnikSaloman, Simo \urin - 1874, Smoqana kova~ki pomo}nikSantra~, Blaò Savin - 1887, Suvaja zemqoradnikSantra~, Mi}o Todorov - 1890, Risovac zemqoradnikSeizovi}, Milan Nikolin - 1882, Rajkovci zemqoradnikSoviq, Savo Panin - 1894, Lastve zemqoradnikStupar, Petar Nikolin - 1868, Lastve zemqoradnikSurla Petar Savin - 1894, Vranovina zemqoradnikTrbulin, Ilija Petrov - 1891, Begluci zemqoradnik]ulibrk, Luka Vasin - 1893, Skakavac zemqoradnik]ulibrk, Milutin Mijatov - 1885, Risovac zemqoradnik]ur~i}, Marko Vu~enov - 1883, Skakavac zemqoradnik[arac, Todor Mihailov - 1884, Cime{e zemqoradnik[a{i}, Jovo Petrov - 1880, Busije zemqoradnik[a{i}, Rade Boìn - 1895, Bjelaj zemqoradnik...

Prijedor Bo{kovi}, Boò Stankov - 1895, Brezi~ani zemqoradnikBrdar, Milorad \ur|ev - 1890, Marini zemqoradnikBrdar, Trivo Andrijin - 1892, Marini zemqoradnikBukva, Mile Te{in - 1888, Marini zemqoradnikBukva, Milovan Simin - 1890, Marini zemqoradnikVila, Luka Gavrin - 1880, Dragotiwe zemqoradnikVoji}, Mijat Todin - 1870, Palan~i{te zemqoradnikVujinovi}, \uro Simin - 1880, Slabiwa zemqoradnikEgi}, Jovo Lazin - 1888, Dragotiwe zemqoradnikZgowanin, Pavle \urin - 1892, Dragotiwe zemqoradnik


Zgowanin, Stojan Simin - 1882, Dragotiwe zemqoradnikKarlica, Jovan Lakin - 1883, Marini zemqoradnikKesar, Mile Milo{ev - 1889, Marini zemqoradnikKecmanovi}, dr Vojislav - 1881, îtluk lekar (EncJu)Kremi}, Petar Simin - 1888, Miqakova~a zemqoradnikMandi}, Jovo Vasin - 1885, Marini zemqoradnikMarjanovi}, \uro Jovanov - 1892, Marini zemqoradnikMarjanovi}, Nikola Ristin - 1887, Boì}i zemqoradnikMartija{, Vaso Jovanov - 1882, Boì}i zemqoradnikMr|a, Mi}o Perin - 1886, Ba{inac zemqoradnikPoli}, Nikola Milin - 1892, Dragotiwe zemqoradnikPribi}, Simo Nikolin - 1896, Marini zemqoradnikSimatovi}, Ostoja Damqanov - 1872, Velika Palanka zemqoradnikSrdi}, Stevan - PrijedorStaki}, Rade Stojanov - 1873, Brezi~ani zemqoradnik Stanivukovi}, Vaso Milin - 1986, Brezi~ani opan~arTopi}, Mile Simin - 1885, Ga~ani zemqoradnikTubin, Gajo Ristin - 1870, Brezi~ani zemqoradnikTurudija, Stojan Petrov - 1895, Marini zemqoradnikCrni}, Du{an Vu~enov - 1896, Prijedor trgova~ki pomo}nik[eli}, Milan Trivunov - 1891, Marini zemqoradnik[obak ([obot?) Ilija Stevanov - 1887, Orlova~a zemqoradnik[ormaz, Stojan Lakin - 1894, Jelovac zemqoradnik...

RogaticaBudimirovi}, Jovan Stevanov - 1864, Rogatica bakalinJovanovi}, Rade @ivanov - 1896, Rogatica pekarStani{i}, Nikola Ilijin - 1892, Vraàlice zemqoradnik...

Sanski MostBara}, Petar Budin - 1893, Majki} Japra zemqoradnikBubuq, Mitar Jovanov - 1895, Tomina zemqoradnikBundalo, Nikola Ja{in - 1894, Majki} Japra zemqoradnikVojnovi}, Iso Vojin - 1895, Brdo Antoni}a zemqoradnikVukojevi}, Marko Petrov - 1888, Majki} Japra zemqoradnikDavidovi}, Vid Jovin - 1888, Boji{te zemqoradnikDavidovi}, Jovo Trivin - 1875, Mrkaqi zemqoradnikDavidovi}, Nikola Danin - 1896, Kozin ma{inistDavidovi}, Simo Danin - 1893, Lipnik zemqoradnikDobrivojevi}, Maksim Milin - 1896, Jela{inovci pekarDo{enovi}, Mihajlo Petrov - 1889, Fajtovci zemqoradnik

62 I. Petrovi}

Ze~evi}, Stevan Jovanov - 1876, Lipnik zemqoradnikZori}, Petar Vojkanov - 1872, Dabar zemqoradnikKecman, Petar Vidov - 1889, Majki} Japra zemqoradnikKujunxija, Marko Nikolin - 1884, Mrkaqi zemqoradnikKuki}, Nikola \or|ev - 1884, Mrkaqi zemqoradnikMajki}, Despot Lazin - 1875, Majki} Japra zemqoradnikMajki}, Marko - Majki} Japra *4Majki}, Petar Markov - 1894, Majki} Japra zemqoradnikMarjanovi}, Petar Jovin - 1892, Palanka zemqoradnikMilanovi}, \uro Vasin - 1896, Majki} Japra zemqoradnikMilinkovi}, Duman \urin - 1889, Eminovci zemqoradnikMilinkovi}, Obrad Todorov - 1887, Dabar zemqoradnikMilo{evi}, Mile Spasin - 1893, Miqevci zemqoradnikMla|enovi}, Jovan Stevanov - 1887, Dabar zemqoradnikMoli}, Veqko Stevanov - XevarMr|a, Vaso Vlajkov - 1877, Lipnik zemqoradnikNovakovi}, Lazo Ilev - 1893, Kozin zemqoradnikNovakovi}, Pero Stevin - 1888, Stari Majdan opan~arPavi}, Marko Simin - 1886, Budimli} Japra zemqoradnikPovani}, Simo Milin - 1894, Mrkovi zemqoradnikPra{talo, Bogdan Milin - 1897, Lu{ci Palanka podoficir. {kolaRadakovi}, Andrija Stojanov - 1887, Podvida~a zemqoradnikRadi}, Trivo Nikolin - 1894, Fajtovci zemqoradnikRado~aj, \ura| Danin - 1892, Lipnik zemqoradnikRado~aj, Milan Danin - 1895, Lipnik zemqoradnikRado~aj, Mile Radev - 1895, Lipnik zemqoradnikRa{i}, Mitar Tomin - 1882, Jela{inovci zemqoradnikRodi}, Gojko Simin - 1883, Gorice zemqoradnikRodi}, Nikola Tomin - 1892, Kqevci zemqoradnikStevani}, Tomo Jovin - 1883, Kruhari zemqoradnikStojakovi}, Simo Grujin - 1896, Klepci zemqoradnikStri~i}, Pero Vasin - 1885, Kozin ugqarTodorovi}, Lazar Jovin - 1881, Koprivna zemqoradnikCrnomarkovi}, Petar Lukin - 1881, Koprivna zemqoradnikâmber, Trifun Vasiqev - 1893, Krkojevci radnikânkovi}, Mile Simin - 1885, Kijevo zemqoradnikXodan, \uro Boìn - 1895, Eminovci zemqoradnik...

SarajevoJak{i}-Radula{ka, dr Katarina - Sarajevo lekarka *1*2Jovanovi}, dr Stevan - Sarajevo lekar *1Savi}, Petar Nikolin - 1889, Glinica zemqoradnik...


Skender VakufMili}, Bo{ko Stankov - 1884, Vlatkovi}i zemqoradnik...

Srbiwe (Fo~a - to je srpska re~!)Vuja~i}, Spasoje Jeftov - 1891, Vrbnica rudar\erem, Janko Ristov - 1887, [qivare zemqoradnikMalovi}, Vido Ristov - 1887, Srbiwe zemqoradnikMilanovi}, Jovo Ilijin - 1898, Zavajit zemqoradnikFundup, Vidak Spasojev - 1870, Veleni}i zemqoradnik...

SrebrenicaBawac, Ilija - 1884, Dimni}i *3 potopqenStevanovi}, Igwat Nikolin - 1888, Crv~icaStepanovi}, Rade - Srebrenica *3 ostao na le~ewu...

StolacAntonovi}, Petar Mitrov - 1889, Berkovi}i zemqoradnikBajovi}, Milan Jovanov - 1894, Stolac ~asovni~arBelovi}, Grujo - Hrgud *3 potopqenBelovi}, \uro - Hrgud *3 potopqenBjelica, Maksim \urin - 1892 (do{ao iz Italije)Bjelica, Rade - 1884, BlaceBukvi}, Milo{ \urin - 1885, Gorwe Hrasno zemqoradnikGrbo, Nikola Manojlov - 1889, Kuba{ zemqoradnikGrk, Mi}o Ristov - 1885, Strupi}i rudarDabi}, Jovo Mihajlov - 1889, Dowi Poplat zemqoradnikDula}, Nikola Ristov - 1892, Opli~i}i zemqoradnik\ogo, Diman Jovin - 1891, Pobr|e zemqoradnik\ogo, Milo{ - Berkovi}i *3 potopqen\ogo, Mitar - Hrasno *3 potopqen\ogo, Petar - Berkovi}i *3 potopqen\urica, \oko Kojin - 1886, Suzina zemqoradnikJoki}, An|elko Ristov - 1890, Dowi Poplat zemqoradnikJoki}, Stojan Ristov - 1885, Dowi Poplat zemqoradnikJoki{i}, Simat-Simo Spasojev - 1892, Poplat zemqoradnikKari}, Branko Jovanov - Dowi Poplat *3 potopqenKari}, Risto \. - Dowi Poplat *3 potopqenKomad, Du{an Perin - 1886, Gorwe HrasnoKomad, \oko Gligorijev - 1886, Gorwe HrasnoKujunxi}, Ante Matin - 1873, Prew zemqoradnik

64 I. Petrovi}

Lojpur, Vuko(Vuksan?) Ilijin - 1897, Gabela zemqoradnikMili}evi}, Blagoje Markov - 1899, Hrgud zemqoradnikMili}evi}, Nikola Lazarev - 1884, Stolac zemqoradnikMili}evi}, Pajo Markov - 1881, Hrgud (do{ao iz Italije)Novakovi}, Jovo Spasojev - 1891, Dabrica zemqoradnikPavi}, Mitar Nikolin - 1880, Grude kafexijaPani}, Nikola Bo{kov - 1892, Klepci zemqoradnikPeri{i}, Krsto Ristov - 1884, Bituwa zemqoradnikPeri{i}, Luka Trifkov - 1890, Predoqe zemqoradnikPopovi}, Nikola Simin - 1887, Prebilovci stolarRuì}, \or|o - Dowi PoplatRuì}, Ilija Mihov - 1889, Dowi PoplatSamarxi}, Janko Simin - 1895, Trusina zemqoradnikSamarxi}, Nikola Mitrov - 1891, Potkom *4Sikimi}, Gavrilo - 1871, StolacSmiqi}, Vlado \urin - 1892, Stolac sajxijaTau{anovi}, Veqko Nikolin - 1892, Stolac |ak...

TrebiweAn|eli}, Luka Vidakov - 1895, Dubo~ani zemqoradnikAn|eli}, Nikola Stevanov - 1898, Vrbno zemqoradnikAn|eli}, Sava Jevtov - Dubo~aniAn|eli}, Simo Vidakov - 1886, Gorwe Vrbno zemqoradnikAsanovi}, Krsto Jovin - 1883, Zupci rudarAsanovi}, Milo{ \uri~in - 1880, Zupci zemqoradnikAteqevi}, \or|o Todorov - 1881, Vla{kaA}imovi}, \or|o Trifkov - 1888, Qubomir A}imovi}, Lazar - 1878, QubomirA}imovi}, Tomo Pajin - 1887, Vrpoqe zemqoradnikBabi}, Nikola Ilijin - 1886, Poqice rudarBabi}, Trifko Nikolin - 1880, Poqice *3 spasenBakmaz, Milan - Bobani (do{ao iz Argentine)Batini}, Mihajlo Bo{kov - 1886, ^vaqina zemqoradnikBa{i}, \or|o Mitrov - 1879, LugBa{i}, Mirko - Trebiwska [umaBa{i}, Mitar - TaleàBa{i}, Obren Ristov - 1894, Lug mesarBa{i}, Risto - CerovacBa{i}, Stevo - Bobani *3 potopqenBegeni{i}, Mi}o Markov - 1894, Lastva zemqoradnikBelo{, Dim{o - Trebiwe (do{ao iz Italije)Belo{, Cvetko Dimitrijin - 1878, Lastva (do{ao iz Italije)


Bendera}, **Jak{a Nikolin - 1867, KlobukBijedi}, Abaz - BihovoBoì}, Marko - ZupciBoki}, Gavrilo Petrov - 1886, Doma{evo zemqoradnikBoki}, Mirko Pajin - 1897, Doma{evo zemqoradnikBoki}, Stojan Jovanov - 1872, Doma{evo zemqoradnikBokowi}, Jovan Simin - 1882, PoqiceBo{kovi}, Milovan Milo{ev - 1879, Volujac trgova~ki pomo}nikBo{kovi}, Savo - 1890, Ora{je Popovo(?) *3 potopqenBraji}, Jovan Trifkov - 1888, Grbe{i ma{inistBrstina, Risto Vukanov - 1881, Dra~evo (do{ao iz Italije)Bubalo, Jovan Ristin - 1898, Mijoni}iBubalo, Todor Gavrilov - 1891, Mijoni}iBubre{ko, \uro - 1882, TrebiweBu|an(Bu}an?), A}im - 1891, @akovoBu|an(Bu}an?), Lazo - @akovoBumba, Mitar - Dra~evoBun~ica(Burlica?), Petar - 1897, Lastva zemqoradnikBurlica, Trifko Savin - 1888, Dra~evo zemqoradnikButulija, Krsto Lazin - 1890, Mosko zemqoradnikVaskovi}, Milo{ - Uvje}a (do{ao iz Francuske)Vaskovi}, Stojan - Lastva (do{ao iz Francuske)Vido~i}, Lazar Radev - 1883, Pijavice zemqoradnikVico, Nikola - 1884, Zupci *3 potopqenVlatkovi}, Lazar \urin - 1888, Ko~ela zemqoradnikVla~i}, Lazar Lazov - 1885, PoqiceVla~i}, [}epan Lazov - 1892, Poqice *3 potopqenVojnovi}, Marko Tanin(?) - 1893, Kijev Do zemqoradnikVuji}, Vaso - ZupciVuji}, \uro Krstov - VolujacVuji}, \uro - ZupciVuji}, Petar - ZupciVujovi}, Nikola Savin - LapjeVukalovi}, Lazar Mihajlov - Bogojevi} SeloVukalovi}, Mato - 1872, Bogojevi} SeloVukasovi}, Vaso - @akovo (do{ao iz Italije)Vukasovi}, Kosta - 1872, @akovoVukasovi}, Krsto - 1884, @akovo *3 potopqenVukasovi}, Obren - 1882, @akovoVuka{inovi}, Marko Jakovov - 1886, Potkraj zemqoradnikVuki}evi}, Marko Simin - 1892, Pridvorci zemqoradnikVukovi}, Jovan Jokov - 1894, Dolovi zemqoradnikVukovi}, Luka Savin - 1891, Zagora zemqoradnik

66 I. Petrovi}

Vukovi}, Savo Bo{kov (1) - 1885, Zagora {oferVukovi}, Savo Bo{kov (2) - 1886, ZagoraVuleti}, Simo Jovin - 1891, Mijoni}i zemqoradnikVuleti}, Simo S. - Mijoni}iVule{evi}, \or|o - 1881, Ju{i}iVule{evi}, Risto Milanov - Ju{i}iVu~kovi}, Du{an - 1880, Bogojevi} Selo (do{ao iz Francuske)Vu~kovi}, Jovo [}epov - 1882, Bogojevi} Selo (?) *3 potopqenVu~kovi}, Lazo \urov - 1885, Bogojevi} Selo(?) *3 potopqenVu~kovi}, Ma{o - Bogojevi} Selo (do{ao iz Francuske)Vu~kovi}, Obren - 1887, Bogojevi} SeloVu~kovi}, Rade - ZupciVu~ur, Risto - OrahVu~urevi}, Boò Jakovov - 1894, Presjeka zemqoradnikVu~urevi}, Boò [. - 1870, Bogojevi} SeloVu~urevi}, Vaso Boji~in - 1890, Bogojevi} Selo radnikVu~urevi}, Nikola - GrabVu~urevi}, Nikola Obrenov - 1892, Presjeka zemqoradnikVu~urevi}, Panto Obrenov - 1872, Trebiwe ko~ni~arVu~urevi}, Pero Spasov - Pra{we RupeVu~urevi}, Simo - Bogojevi} SeloVu~urovi}, Krsto-Karo Krstov - 1896, Grab zemqoradnikGabovi} (Gobovi}?), Gavrilo - Aran|elovo (do{ao iz Francuske)Gavrilovi}, Mi}a Tomin - 1879, Bogojevi} zemqoradnikGaleb, Todor - 1868, VolujacGali}, Boò - 1885, Goj{ina *3 potopqenGa{i}, Ilija Jovanov - 1892, Trebiwska [umaGerun, Stevo - 1887, Taleà (do{ao iz Italije)Glogovac, \or|e \uri~in - 1896, Mosko posluìteqGobovi}(Gabovi}?), Gavrilo Lukin - Aran|elovoGradinac, Marko B. - 1882, Aran|elovo *3 potopqenGrahovac, Tomo - TrebiweGrkavac, \urica Vu~kov - 1892, GrkavciGrkavac, Radovan - GrkavciGrkavac, Spasoje \. - 1881, Grkavci *3 potopqenGrkavac, Tomo Ilijin - BrdaGrkavac, Tomo M. - GrkavciGruba~, A}im Pajin - 1877, Orahovac zemqoradnikGruba~, Dragoje Trifkov - 1888, Orahovac zemqoradnikGruba~, Lazar Trifkov - 1896, Orahovac zemqoradnikGruba~, Nikola Obrenov - 1899, Orahovac zemqoradnikGruba~, Petar - 1887, Orahovac - 1982, Nik{i} *3 spasen Gr~e, Risto Jovin - 1892, Dra~evo zemqoradnik


Gubaq(?), Todor Gavrilov - 1893, Mijoni}i zemqoradnikGudeq, Milo{ Pajin - 1888, Rapti mesarGurovi}, Luka Todorov - 1889, Zasad zemqoradnikGurovi}, Uro{ Todorov - 1892, Zasad zemqoradnikDabovi}, Luka Andrijin - 1888, Tuli pekarDabovi}, Tomo Boìn - 1897, Tuli zemqoradnikDanilovi}, Nikola Markov - 1883, î~evo novinarDa{i}, Vule Stjepanov - 1866, Lokvice zemqoradnikDo{lovi}, Gojko Obrenov - 1883, Zupci kuvarDeli}, Vule [}epanov - LokviceDereti}, Du{an Vasiqev - 1888, Orahovac zemqoradnikDereti}, Du{an Todorov - 1898, Orahovac zemqoradnikDereti}, Igwat Lukin - 1860, Orahovac (do{ao iz Francuske)Dereti}, Ilija Vidakov - 1888, Orahovac zemqoradnikDereti}, Mato Radov - Orahovac *3 spasenDereti}, Todor Vukov - 1880, Orahovac zemqoradnikDereti}, Todor Matov - Orahovac (do{ao iz Francuske)Dereti}, Tomo Perov - Orahovac *3 spasenDereti}, [}epan Vasiqev - 1879, OrahovacDragi}, Luka - 1878, Popovo PoqeDu~i}, Jovan I. - 1872, Poglivqa diplomata (EncJu)\aji}, Duka - Orahovac (do{ao iz Francuske)\aji}, Du{an \. - Orahovac\aji}, Jovan - Orahovac\aji}, Maksim Jokov - 1891, Klobuk zemqoradnik\aji}, Milan - Orahovac *3 spasen\eri}, Obren - Pridvorci\ura{evi}, Krsto - Uskopqe\ura{evi}, Niko - Trebiwe\uri}, Anto - Carevo Selo\uri}, Milo{ Tomin - 1869, Zupci zemqoradnikElakovi}, \urica - UskopqeElakovi}, Risto - 1880, Uskopqe@ivan(ov)i}, Jo{o Savin - 1892, Kremeni DoZotovi}, Tripo - MoskoJela~i}, Jole - 1875, î~evoJeli}, Jovo - Ora{je *3 spasenJokanovi}, Luka - TrebijoviJokanovi}, Mi}o - 1871, TrebijoviJokanovi}, Stevan - TrebijoviJokovi}, Niko - Dikli}i(?) *3 potopqenKijac, Ga{o Simanov - 1890, Doma{evoKijac, Qubomir Jovanov - Doma{evo

68 I. Petrovi}

Kijac, Qubomir Ostojin - Doma{evoKijac, Ostoja Gajov - 1888, Doma{evoKisin, Andrija - 1889, Zupci *3 potopqenKisin, Lazo - TuliKisin, Lako - ZupciKisin Todor Spasov - TuliKlimovi}, \uro - ZupciKneèvi}, \oko \. - Glavska *3 potopqenKneèvi}, Luka - 1882, Popovo PoqeKneèvi}, Risto Mi}in - 1893, Glavska zemqoradnikKova~ina, Jovo - 1871, SedlariKoki}, \or|o - Grbe{/Trebiwska BrdaKolak, Vaso - Trebiwska [umaKolakovi}, Simo Todorov - 1883, Kova~inaKruq, Bogdan - Zavala *4Kruq, \or|o - Zavala *3 potopqenKruq, Mrdan - Zavala *3 potopqenKruni}, Marko - JasenKujunxi}, \or|o Ilijin - 1892, Bobovi{ta zemqoradnikKukuri}, \or|e Savin - 1895, Poqice kelnerKukuri}, Risto - Poqice (do{ao iz Francuske)Kurili}, Jovo Perov - 1897, Krajkovi} *4Kurili}, Aleksa - Dra~evo *3 potopqenKurtovi}, Simo - Za~ulaLali}, Gavrilo Perin - 1895, Ora{je trgova~ki pomo}nikLali}, Du{an - ZupciLali}, Milo{ Jeftin - 1889, Ora{je kova~Lali}, Nikola Boìn - 1894, Ora{je zemqoradnikLali}, Stevan \urin - 1879, Ora{je mehani~arLe~i}, Blagoje Pajin - 1888, @drijelovi}i zemqoradnikLe~i}, Spasoje - 1883, Qubomir *3 potopqenLe~i}, [piro Ja{in - 1889, Qubomir zemqoradnikLon~ar, Boò Jovin - 1890, î~evo zemqoradnikLu~i}, Boò Perov - Lu~i}iLu~i}, Vlado Bo{kov - Mrkowi}iLu~i}, Milan - Mrkowi}iLu~i}, Mirko \urov - Lu~i}iQubenko, Du{an Jokov - 1890, Trnovac/Trebiwska BrdaQubibrati}, Ilija Ristov - 1887, Qubovo (1912, do{ao“sa dve ~ete”)Maksimovi}, Stojan - Vu~ijeMaksi}, Savo Manojlov - 1884, Ora{je zemqoradnikMari}, Blagoje Tomin - 1891, Zasad zemqoradnikMari}, Jovo - 1884, Gomiqani *3 potopqen


Mari}, Jovo Simin - 1891, Struji}i zidarMari}, Mitar - Gomiqani *3 potopqenMasle{a, Ilija Jevtov - 1894, TuliMasle{a, Krsto - 1885, Mrkowi}iMasle{a, Stevan Savin - 1892, TuliMati}, Lazar Savin - 1877, Grmqani zemqoradnikMatovi}, Vidak - Bogojevi} SeloMedar, Mijo - TrebiweMedar, Mihajlo Jovin - 1887, Dra~evo zemqoradnikMijanovi}, Vaso Gavrilov - 1893, Vrpoqe zemqoradnikMijanovi}, Lazar Gavrilov - 1889, Vrpoqe zemqoradnikMijanovi}, Nikola - QubomirMijanovi}, Nikola Stevin - 1888, Uk{i}i zemqoradnikMijanovi}, Savo - 1885, î~evo *3 potopqenMijanovi}, Todor - QubomirMijovi}, Branko - Kowsko(?) *3 potopqenMiladinovi}, Krsto - Zupci Miladinovi}, Marko - TurmentiMiladinovi}, Nikola - TurmentiMilanovi}, \uro - Drenovi DoMileti}, Lazar - VlakaMileti}, Petar - 1886, BobaniMilivojevi}, \uro Dragov - 1895, Drenovi DoMilini}, Krsto - Trebiwska [umaMili}evi}, Luka - Nenovi}iMili}evi}, ]etko Ristov - 1888, Nenovi}i zemqoradnikMili{a, Milo{ Jovanov - 1880, TuliMili{i}, Savo - GlavskaMilojevi}, \uro Dragov - 1895, Drenovi Do zemqoradnikMilojevi}, Ilija Gajov - 1886, Grbe{i vrtarMilojevi}, Joko Radev - 1888, Kuwa Glavica kuvarMilojevi}, Savo - Grbe{iMilo{evi}, Risto Petrov - Turani (do{ao iz Francuske)Miqanovi}, [piro Vulev - 1885, Podvori zemqoradnikMiqkovi}, Igwat - KrupjelaMiqkovi}, Qubo - ZasadMisita, @ivko Jevtov - 1885, Zavala zemqoradnikMiskin, Savo - Mosta}/Ora{jeMi}anovi}, Stevan - ZupciMi}evi}, Gavrilo Stevanov - 1896, Bogojevi} Selo zemqoradnikMi}evi}, Jovan Stevanov - 1892, Bogojevi} Selo zemqoradnikMi{, Jovo Ristov - 1866, Bobani zemqoradnikMi{, Risto - 1886, Bobani *3 potopqen

70 I. Petrovi}

Mrdi}, Mihajlo ]etkov - 1898, @upa zemqoradnikMulina, Petar Manojlov - 1893, Uk{i}i zemqoradnikMuni{i}, Mitar Tomov - Dra~evoNaran~i}, \uro Nikolin - 1895, Grbe{i zemqoradnikNenadi}, Pavo - Grkavci *3 potopqenNinkovi}, Jovan Tripkov - 1880, Gorwe Vrbno *3 spasenNinkovi}, Qubo - 1871, Necvije}e *4Ninkovi}, Milan Milutinov - 1888, Dowe Vrbno zemqoradnikNinkovi}, Milovan Milutinov - 1883, Dowe VrbnoNinkovi}, Novak Stojanov - 1893, Necvije}e zemqoradnikNinkovi}, Spasoje Tripkov - 1891, Gorwe Vrbno zemqoradnikNinkovi}, Tomo - 1888, Necvije}e *3 potopqenNoguli}, Du{an Bosin - 1896, Tvrdo{ zemqoradnikObradovi}, Savo - SedlariObradovi}, Cvetko Savin - 1893, SedlariOdavi}, Mitar - 1889, Trebiwska [umaPaìn, Jefto - Zupci *4Paìn, Lazar Jovin - 1892, Zupci zemqoradnikPaìn, Stojan - Zupci *4Paliku}a, Vlado - ZasadPantovi}, Lazar - 1889, Zupci *3 potopqenPapi}, Jovan Jeftov - 1890, Doma{evo trgova~ki pomo}nikPezirep, Tripko - TrebiwePejanovi}, Ilija Pejov - OrahovacPendo, Du{an Petrov - 1883, ^vaqina zemqoradnikPendo, Nikola - ^vaqinaPetrovi}, Lazo Ristov - 1894, Zagora travarPetrovi}, Radovan - ZagoraPetrovi}, Savo - 1884, ZagoraPe{ko, Obren Ristov - DubqaniPi~eta, \or|e Vasin - 1889, Dikli}i zemqoradnikPi~eta, Krsto - Dikli}i *3 potopqenPi{tiwat, Milo{ Lazarev - 1871, Ograda *4Pjani}, Milo{ R. - GrmqaniPopovi}, Milan Petrov - 1897, Vlasa~e kasapinPopovi}, Obren Ristov - 1895, Mesari mesarski pomo}nikPorobi}, Jovo - Goroga{aPravica, Simo Petrov - 1882, Bjela~Pravica, Simo S. - Bjela~Pribi{i}, Jova{ Savin - 1891, Dra~evo zemqoradnikPribi{i}, Jovo Ilijin - 1889, Dra~evo *3 spasenPribi{i}, Mihajlo Ilijin - 1886, Dra~evo zemqoradnikPribi{i}, Sava Mi}in - 1898, Dra~evo zemqoradnik


Pribi{i}, Todor Ilijin - 1887, Dra~evo *3 potopqenPrwat, Boò Nikolin - 1894, Kutina pekarPrwat, Jo{o - KutinaPrwat(ovi}), Simo - KutinaPrcovi}, Drago - Pridvorci *3 spasenPrcovi}, Pero - Pridvorci *3 spasenPuji}, Jovo Nikolin - 1892, Pridvorci zemqoradnikPupi}, Tomo L. - ZaplanikPutica, \or|o - OrahPutica, Stevan Nikolin - 1886, Volujac hotelijerPutica, [}epo - OrahRadanovi}, Vidak - TurmentiRadanovi}, Du{an - ZupciRadovi}, Petar Andrijin - 1882, Zagora zemqoradnikRadoji~i}, Luka S. - VolujacRadoji~i}, Milan Lukin - 1889, VolujacRadoji~i}, [piro Simin - VolujacRadowa, Milan Jovin - 1873, Poqice rudarRadulovi}, Marko M. - Bobani *3 potpopqenRadulovi}, Petar - Bobani *3 potopqenRadulovi}, Petar - 1892, [}enicaRatkovi}, Du{an [}epanov - 1882, Baqevac (do{ao iz Italije)Ratkovi}, Petar - 1869, Ora{jeRatkovi}, Risto - 1889, Zupci *3 potopqenRatkovi}, Tomo [}epanov - BaqevacRi|e{i}, Marko Trifkov - TuliRikalo, Risto - 1885, Popovo PoqeRikalo, Savo Ilijin - 1884, Dodanovi}i zemqoradnikRikalo, Petar Simov - Dodanovi}iRoganovi}, Milo{ - TrebiweRosandi}, Risto Trifkov - Grbe{i zemqoradnikRuwavac, Luka Jovov - 1891, ZgowevoRute{i}, Nikola Markov - 1884, Klobuk *3 potopqenSavovi}, Vladimir Nikolin - 1892, Zagora ma{inistSelani}, Vaso Lukin - 1891, Dra~evo zemqoradnik Seten~i}, Lazo Vasin - Dra~evoSeten~i} Savo Jovin - 1882, Dra~evoSimanovi}, Ja{o Bogdanov - 1873, Vojkovi} zemqoradnikSimovi}, Vidak Petrov - 1895, Bogojevi} Selo zemqoradnikSimovi}, Marko - 1885, Zupci *3 potopqenSkender, Savo - QubomirSkuli}, Petar - î~evo/Xivar(?) *3 potopqenSpaji}, Vule V. - 1885, Zupci *3 potopqen

72 I. Petrovi}

Spaji}, Krsto V. - 1890, Zupci *3 potopqenSpaji}, Andrija - ZupciSpaji}, Krsto M. - 1871, ZupciSpaji}, Milo{ - ZupciSpaji}, Mitar - ZupciSpaji}, Rade - ZupciSpaji}, Stevan [}epanov - 1865, Zupci elektri~arSparavalo, Du{an - \edi}iSredanovi}, Vidak Savov - 1867, Vu~ijeSredanovi}, Du{an Milutinov - 1899, Vu~ijeSredanovi}, Du{an Vasov - Vu~ije (do{ao iz Francuske)Sredanovi}, Obren Mitrov - LastvaSredanovi}, Radovan Petrov - 1897, Vu~ije (do{ao iz Francuske)Stani}, Simo [. - Za~ula *3 potopqenStija~i}, Akim Obrenov - 1887, Dobri Dub *3 potopqenStija~i}, Du{an @ivkov - 1888, Dobri DubStija~i}, Ivan Vidakov - 1880, KlobukStija~i}, Maksim Stojanov-Serdarov - 1878, Dobri Dub zemqoradnikStija~i}, Manojlo Obrenov - 1885, Dobri Dub *3 potopqenStija~i}, Matija Vidakov - 1888, Klobuk - 1941, JadovnoStija~i}, Nikola Obrenov - 1888, Dobri DubStija~i}, Spasoje - Dobri DubStija~i}, Tripko Stojanov-Serdarov - 1891, Dobri DubSu{i}, Jakov - 1879, QubomirSu{i}, Simo - QubomirTarana, Luka - ZasadTarana, Savo - Staro SlanoTasovac, Bo{ko Jo{ov - 1891, Trijebovi zemqoradnikTasovac, Krsto - TrijeboviTomi}-Ruwevac, Du{an \urin - 1894, ZgowevoTripi}, Petar - 1890, [}enicaTrkqa, Vaso T. - TrebiweTrkqa, Danilo Petrov - 1891, QubomirTrkqa, Joksim - PodosojeTrkqa, Stevo Tripkov - 1888, Zasad stolarTrkqa, Todor Ga{ov - Borilovi} zemqoradnikTubi}, Risto - 1894, Ora{jeTurni}(?), Obren Mitrov - 1889, Doma{evo zemqoradnik]etkovi}, \uro Mi}in - 1882, Bawevac]uk, Jovan Simin - 1895, [}enica trgova~ki pomo}nik]uk, Jovo - Qubomir *3 spasen]uk, Milan - Qubomir]uri}, Anto P. - Kowsko


]uri}, Milo{ - Kowsko (do{ao iz Francuske)]uri}, Risto - Kowsko (do{ao iz Francuske)î~kovi}, \uro - Bobaniôlovi}, Jovo Trifkov - 1893, Turmentiû~kovi}, Anto Ilijin - 1882, Dubo~aniû~kovi}, Luka Milo{ev - 1894, Dubo~ani zemqoradnikXomba, **Nikola Lazarev - 1887, [}enica zemqoradnikXomba, Petar Manojlov - 1881, QubomirXoxo, A}im Lazarev - \edi}i (do{ao iz Francuske)Xoxo, \uro Jovi~in - 1892, Draìn Do rudarXoxo, Jovan-Joko \. - \edi}i *3 spasenXoxo, Anto - Draìn DoXoxo, Milan - \edi}i *3 potopqen[akoti}, \or|o Perkov - Orahovac[akoti}, Kosta Gavrilov - 1878, Orahovac (do{ao iz Francuske)[akoti}, Rade Igwatov - 1898, Orahovac zemqoradnik[akoti}, Rade Tomi~in - 1868, Orahovac - zidar[araba, Milo{ - Zupci [ari}, Savo Ristov - 1875, Popovo Poqe[egrt, Trifko ]etkov - 1870, Korjeni} zemqoradnik[erovi}, Risto Mi}in - 1888, Taleà zidar[erovi}, Savo Mi}in - 1879, Taleà (do{ao iz Francuske)[i{i}, \uro Jovanov - 1863, Orahov Do zemqoradnik[i{i}, Mitar Vukanov - 1871, Orahov Do zemqoradnik[i{i}, Todor \urin - 1897, Orahov Do zemqoradnik[kero, Milo{ - Trebiwe[quka, Obren Milo{ev - 1892, Vrpoqe zemqoradnik[o{o, Veqko - Dra~evo[o{o, Mihajlo Ilijin - 1892, Dra~evo zemqoradnik[}epanovi}, Luka Tomin - Kova~ina[upqeglav Savo Perkov - Uvje}a (do{ao iz Italije)...

TrnovoSokolovi}, Simo - Trnovo...

TuzlaGavrovi}, Duman Vasin - 1898, Dowa Tuzla kelner...

CazinAnu{i}, Marko Jovin - 1896, Bojna

74 I. Petrovi}

Bogunovi}, Ilija Jovanov - 1879, Vrelo zemqoradnikBogunovi}, Jovan \urin - 1891, Vrelo zemqoradnikBogunovi}, Mile \urin - 1888, Vrelo zemqoradnikBoì}, Mile Petrov - 1894, Crnaja zemqoradnikVajagi}, Bo{ko Petrov - 1897, Bojna radnikVajagi}, \ura| Lazin - 1896, Bojna gvo`|arVajagi}, Jovo \ur|ev - 1893, Bojna obu}arVajagi}, Obrad \ur|ev - BojnaVajagi}, Sava Obradov - 1885, Bojna zemqoradnikVajagi}, Simo \ur|ev - 1889, Bojna radnikVuka{inovi}, Gojko Davidov - 1894, Vrelo zemqoradnikVuka{inovi}, Trivun Petrov - 1891, Vrelo zemqoradnikVukovi}, Mitar Krstov - 1891, âmov Do zemqoradnikVukovi}, Simo \urin - 1888, Osredak zemqoradnikGluvani}, Jovan Milin - 1887, Jata zemqoradnikGrbi}, Simo Stevanov - 1877, Osredak zemqoradnikDevi}, Jovo Mihailov - 1892, Drenovac zemqoradnikDo{en, Stanko Radev - 1890, Bojna\uki}, \uro Milin - 1885, Vrelo zemqoradnik\uki}, Jovo Ilijin - 1887, Ilitovina zemqoradnik\uki}, Luka Trivin - 1887, Miostrah zemqoradnik@iga, \uro Stevanov - 1886, Rujnica zemqoradnik@iga, Manojlo Stevanov - 1883, Rujnica zemqoradnik Zeqkovi}, Pero Andrijin - 1881, Cazin zemqoradnikZec, Lazo Nikolin - 1893, Jata tramvajski radnikZec, Mile Simeunov - 1890, M. Most(?) zemqoradnikZori}, \uro Jovin - 1893, Jata zemqoradnikZori}, Mile Trivunov - 1884, Jata zemqoradnikIli}, Mitar Vajin - RujnicaJak{i}, Mihajlo Markov - 1893, Jata zemqoradnikKaranovi}, Obrad Vidov - 1878, Gorwa Barska zemqoradnikKesi}, Rade Petrov - 1892, Seli{teKneèvi}, \uro A}imov - 1885, Vidovska zemqoradnikKneèvi}, Petar Jovin - 1895, Jata zemqoradnikKneèvi}, Todor Boìn - 1889, Vrelo zemqoradnikKon~ar, Milovan Savin - 1875, Rujnica zemqoradnikLatinovi}, @arko Perin - 1892, Gradina zemqoradnikLatinovi}, Nikola Milin - 1889, Gradina zemqoradnikLatinovi}, Petar Ilijin - 1889, Gradina zemqoradnikLeti}, Pavle Perin - 1880, BojnaMajstorovi}, Drago Nikolin - 1889, Vrelo pekarMandi}, Du{an Mikanov - 1880, Vrelo zemqoradnikMandi}, Jovo Milin - 1889, Vrelo zemqoradnik


Mare{, Vladimir \urin - 1895, Miostrah zemqoradnikMari}, Boò \urin - 1896, Osredak zemqoradnikMari}, Milan Vitin - 1897, Bojna zemqoradnikMedi}, Mile Ilijin - 1894, Rujnica zemqoradnikMedi}, Stevan Perin - 1874, Rujnica zemqoradnikMijatovi}, Lazar \urin - 1888, Rujnica zemqoradnikMiqevi}, Marko Jovin - 1891, Vrelo zemqoradnikPilipovi}, Nikola Stankov - 1889, Bojna zemqoradnikPjevac, Milan Jovanov - 1886, Cazin zemqoradnikPjevac, Nikola Jovanov - 1891, Trà~ka Ra{tela zemqoradnikPobunovi}, Petar Gavrin - 1885, Bukovica zemqoradnikPotkowak, Luka Novakov - 1884, Rujnica zemqoradnikPu|a, \uro Maletin - 1889, Rujnica zemqoradnikRajak, Jovo Spasin - 1895, Jata zemqoradnikRebi}, Jovan Boìn - 1870, Drenovac zemqoradnikSavi}, Petar Stani{in - 1877, Rujnica zemqoradnikSavi}, Trifun Milin - 1890, Rujnica zemqoradnikSkuhar(?), Aleksa Stojanov - 1894, Rujnica ko~ija{Smiqani}, Jovo Markov - 1868, Osredak trgovacXoli}, Lazar Stojanov - 1889, Osredak zemqoradnik[evi}, Nikola Markov - 1878, Bojna zemqoradnik[krbi}, Rade Simin - 1896, Rujnica zemqoradnik[tikovac, Luka Jovanov - 1891, Pivnice zemqoradnik[u{ilovi}, Petar Petrov - 1894, Vrelo zemqoradnik

âjni~eKaraxi}, Milan - ...

êlinac@igi}, Petar Radev - 1889, BalteStojanovi}, Ostoja Petrov - 1895, Balte/Jaruge zemqoradnik...

Neodre|eno otkudBuha, Blagoje -Buha, Marko -Gavrilovi}, Jovan -Grahovac, Budimir - publicistDedijer, Anto -Deli}, Kosta -Dutina, Rade -

76 I. Petrovi}

Kqaji}, \or|e -Kolakovi}, Risto -Kuqi}, Krsto -Kuqi}, Petar -Milo{evi}, Stojan -Nenadi}, \uro -Nenadi}, Kosta - *4Nenadi}, Mitar - *4Nenadi}, Simo -Peceq, Du{an - *4 Popovi}, Pero - (?) *3 spasenPudar, Vladimir - *4Samarxi}, Du{an Mitrov -Spaji}, Jovo -Supi}, Obrad -]uk, Trifko - *4Xelet(ovi}), Tripo -Damjanovi}, Vu~en N. - (?) *3 potopqen.

Napomene:*1 - lekar u balkanskim ratovima;*2 - lekar u Velikom ratu;*3 potopqen - u brodolomu “Brindizija”, na Badwi dan 1916;*3 spasen - iz brodoloma “Brindizija”, na Badwi dan 1916;*3 ostao na le~ewu - iz bataqona stradalog na “Brindiziju”;*4 - pripadnik Pivkovog bataqona;** - vitez Kara|or|eve zvezde.

***Osnovni tekst i spiskovi dati su 24. decembra 2008. godine pro -fe soru Radu Mihaq~i}u iz Bawe Luke, koji namerava da uredi Enciklo -pe diju Republike Srpske; on }e spiskove razdeliti po op{tinama, ne bili tamo prepoznali svoje pretke i, mo`da, ako ima gre{aka, pone kom ime -nu, pre zi menu ili mestu ro|ewa “vratili” pravi oblik.

Kako posle skoro godinu i po dana nije stigla bilo kakva is pravka,~ak ni poruka da li vaqa il’ ne vaqa, ovaj rad {tampa se kao kwiìca.


Izvori i literatura1. Zastava Novi Sad, broj 123 od 15/27. avgusta 1876;2. Srbski narod Novi Sad, broj 73 od 16/28. oktobra 1876.3. Veliki rat za oslobo|ewe i ujediwewe Srba, Hrvata i Slovena -

ca, Beograd 1927;4. Jugoslovenski dobrovoqci 1914-1918 - Srbija, Ju`na Amerika,

Severna Amerika, Australija, Francuska, Italija, Solunski front,Zbornik dokumenata, priredio Nikola B. Popovi}, Beograd 1980;

5. Jugoslovenski dobrovoqci u Rusiji 1914-1918, Zbornik dokume -na ta, priredio Nikola B. Popovi}, Beograd 1977;

6. Vaso ̂ ubrilovi}, Dobrovoljci u srpsko-turskom ratu 1876 godine, Pregled knjiga V sveska 78, Sarajevo 1930;

7. Vojislav \uri}, O narodnim epskim pesmama, Predgovor Anto lo -giji narodnih epskih pesama I, Novi Sad/Beograd 1969;

8. Borislav Ratkovi}, Mitar \uri{i}, Petar Skoko, Srbija i Cr na Gora u balkanskim ratovima 1912-1913, Beograd 1972;

9. Radovan Samarxi}, Ideje za srpsku istoriju, Beograd 1989;10. Ilija Petrovi}, Pomenik svetih srpskih ratnika : a. Preko -

mo r ske zemqe, Novi Sad 2005;11. Ilija Petrovi}, Srpski dobrovoq~ki pokret 1912-1918, Novi

Sad 2008;12. Ilija Petrovi}, Brodolomnici pod Medovo, Novi Sad 2007;13. Nikola Radoj~i}, Oìvela Vojvodina, Zbornik Matice srpske

za istoriju broj 51, Novi Sad 1995.

Bele{ka o prire|iva~uIlija Petrovi} (1938, Kosor, kod Pod go rice), isto ri ~ar i publi -

ci sta. Ceo radni vek proveo u PTT saobra}aju. Posledwih petnaestakgodina bavi se srpskom istorijom novijega vremena.

Objavqene kwige: 1. Me|unarodna po{tanska slu`ba, Novi Sad 1966, str. 157; 2. Me|unarodni po{tanski promet, Zagreb 1968; 3. Zmajevo 1973, Zmajevo 1974, str. 65-85; 4. Zmajevo - Prilozi za monografiju , Zmajevo 1979, str. 9-15, 48-66.

i 77-136; 5. Planinari o planinarewu - Od Fru{ke gore do Monblana (u koau -

tor stvu sa Borivojem Veqkovi}em), Novi Sad 1990, str. 286;6. Prisajediwewe Srema Srbiji 1918. godine, Ruma 1994, str. 80; 7. Srpsko nacionalno vije}e Slavonije, Barawe i Zapadnog Srema,

No vi Sad 1994, str. 264; 8. Slavonija, Barawa i Zapadni Srem - Od Vije}a do Republike, Novi

Sad 1996, str. 373;9. Vojvodina Srpska 1918, Novi Sad 1996, str. 374; 10. Srpska Zemqa - Prilozi za odgovor na srpsko pitawe, Novi

Sad 1997, str. 309;11. Vernici Otaxbine - Srpski dobrovoqci iz prekomorskih zemaqa

1912 - 1918, Novi Sad 1998, str. 436; 12. .Levica i Srpstvo 1848-1919, Novi Sad 1999, str. 397; 13. Sveti srpski ratnici i pro~i, Novi Sad 1999, str. 214; 14. Srem 1918 - Od Sirma do Srbije, Novi Sad 1999, str. 192;15. Dobrovoqa~ka kolonija Stepanovi}evo (u koautorstvu sa Vasom

Ko lakom), Novi Sad 1999, str. 126;16. Starinci i novci, Novi Sad 2000, str. 175; 17. Stepanovi}evo - Prilog za monografiju, Novi Sad 2000, str. 310; 18. Srpski dobrovoqci 1912-1918 - Brojke i sudbina, Novi Sad 2001,

str. 151; 19. Vremenik Telekijeve vlade - 16. februar 1939-3. april 1941, Novi

Sad 2001, str. 120;20. Kerci u Pa{i}evu - Prilog za monografiju, Novi Sad 2002,

str. 556;21. Lastari somborskog u~iteqi{ta, Novi Sad 2003, str. 133;22. Srpska Krajina - Mart-jun 1992, Novi Sad 2003, str. 427;23. Kerski imenoslov, Novi Sad 2003, str. 169;24. Nepoznati 27. mart (u koautorstvu sa Vasilijem Mati}em), No -

vi Sad 2004, str. 5-172;25. Spomenica novosadske PTT {kole, Novi Sad 2004, str. 248;26. Brodolomnici pod Medovo, Novi Sad 2004, str. 95;27. Obzorja - Spomenica Planinarskog dru{tva “Po{tar” Novi

Sad, Novi Sad 2005, str. 544;28. Pomenik svetih srpskih ratnika 1912-1918, str. 308;29. Sa svih strana srpski dobrovoqci 1912-1918, str. 298;30. Novosadska gimnazija Zmaj-Jovina - Nara{taj 1951-1956; Na -

stav nici, Novi Sad 2006, str. 224;31. Prilozi za Enciklopediju Novog Sada, Novi Sad 2006, str. 331;

32. Demokratija s nali~ja (u koautorstvu sa Dragoqubom Petro vi -}em), Vaqevo/Beograd/Srbiwe 2006, str. 348;

33. Srpska Krajina - Jul-oktobar 1992, Novi Sad 2007, str. 429;34. Brodolomnici pod Medovo (drugo pro{ireno i popravqeno iz -

da we), Novi Sad 2007, str. 142;35. Stranputice srpskoga pitawa, Novi Sad 2007, str. 370;36. Srpski dobrovoqa~ki pokret 1912-1918, Beograd 2007, str. 501;37. Medicinske misije na srpskim rati{tima 1912-1918, No vi Sad

2008, str. 138;38. Ka poreklu Drekalovu : Po kwigama starostavnim, Novi Sad 2009,

str. 301; 39. Stepanovi}evo 1919-1945 (Drugo poprav qe no izdawe), Novi Sad

2009, str. 318;40. Nastavnici novosadske gimnazije 1731-1960, Novi Sad 2010, str. 382;41. Crnogorska pohara Ku~a, Podgorica 2010, str. 296;42. [kotske ène uza Srbe 1914-1918, Novi Sad 2010, str. 123;43. Dobrovoqci iz Rusije u Srpsko-turskom ratu 1876, Novi Sad

2010, str. 137;44. Srpski dobrovoqci iz Hercegovine i Bosne 1912-1918 : a. Preko -

mo r ske zemqe, Novi Sad 2010, str. 82.

Pripremqeno za {tampu:45. Srpska Krajina - Novembar 1992-februar 1993.

Sitniji prilozi:1. Barawa i Zapadni Srem na putu ka Srpskoj Zemqi, Prisaje di we -

we Voj vo dine Kraqe vi ni Srbiji 1918, Zbornik radova sa nau~nog skupaodrà nog 25. novembra 1992. godine u Novom Sadu povodom sedamde set~etvrte godi{wice prisajediwewa Vojvodine Kra qe vini Srbi ji 1918,Novi Sad 1993, 141-158.

2. Izbegli{tvo bez povratka, Godi{wak Istorijskog muzeja Voj -vo dine, Novi Sad 1993, 29-39.

3. O autorstvu kwige “Hrvati u svetlosti istoriske istine”,Rad Muzeja Vojvodine broj 36, Novi Sad 1994, 159-171.

4. ^vor srpsko-italijanskih odnosa, beseda na osniva~koj skup -{ti ni Dru {tva srpsko -italijanskog dru{tva u Novom Sadu 15. maja 1994(ob ja v qeno u autorovoj kwizi Srpska zemqa - Prilozi za odgovor nasrpsko pi tawe, Novi Sad 1997, 258-271).

5. Jedan zabraweni Zbornik Matice srpske, Zbornik za istorijuMa tice srpske broj 51/1995, Novi Sad 1995, 137-211.

6. Srpska Zemqa, prilog za Drugi kongres srpskih intelektualaca uBeo gradu 22-23. aprila 1994, Srpsko pitawe danas, Beograd 1995, 183- 188.

7. Srem - iskonska Srpska Zemqa, Zbornik Zavi~ajnog muzeja Rumabroj I/1997, Ruma 1997, 29-45.

8. Vojvodinu Srpsku i danas treba braniti, âsopis za kulturu, umet -nost i nauku “Lu~a” Subotica sveska 9/98, Subotica 1998, 112-117.

9. Srpski dobrovoqci u Prvom balkanskom ratu 1912-1913, saop -{te we na Me|unarod nom nau~nom skupu Prvi balkanski rat - iskustva i pouke, u Domu Vojske Jugoslavije, Beograd, 15. oktobar 1997 (zbornikradova nije objavqen).

80 I. Petrovi}

10. Dragutin J. Risti} - uzorni srpski ratni komandant, Zbor -nik Zavi ~aj nog muzeja Ruma broj II/1998, Ruma 1998, 141-171

11. Srpskim dobrovoqcima ne da se da u|u u istorijski okvir, sa -op{tewe na “okruglom sto lu” u Arhivu Srbije, Beograd, 5. novembar 1998(zbor nik radova nije objavqen).

12. Re~nik tu|ica i mawe poznatih rije~i, Milorad Predojevi}Moj Brs kut, Novi Sad 1998, 470-479.

13. Da li je umorstvo srpskog jezika ve} naru~eno, Glasilo Maticesrpske za kulturu usmene i pisane re~i “Jezik danas” br. 7, Novi Sad1998, 14-16.

14. Sremski dobrovoqci u Prvom svetskom ratu, Zbornik Zavi ~a j -nog mu ze ja Ruma broj III-IV, Ruma 2001, 159-206.

15. Srbi su stariji no {to smo mislili, Jozef [afarik, O pore -klu Slovena, Arhiv Vojvodine i Slovenski institut, Novi Sad 1998, ob -javqeno u ~asopisu Srpski Sion, godina 110, sveska 1, Sremski Karlov -ci 2001, strane 52-54.

16. Biv{i Srbi crnogorski (predato za Letopis Matice srpske u No -vom Sadu i za suboti~ku “Lu~u”, ali je pre}utano; objavqeno u au to ro vi m kwigama Starinci i nov ci, Novi Sad 2000, 81-107. i Stran pu ti ce srp -sko ga pitawa, Novi Sad 2007, 341-367).

17. Srpski dobrovoqci 1912-1918. iz Sremskih Karlovaca, Karlo -va ~ ke no vi ne, broj 10, Sremski Karlovci januar 2002, 11-12.

18. Hram i sve{tenici u Zmajevu, Glasnik Srpske pra vo slav ne crk -ve Beograd, broj 4/2002, 96-108.

19. Ni pismo, ni polemika, Pogovor za spis Milorada Predojevi}aBrskutski inkvizi tori, Novi Sad 2002, 81-84.

20. Tri veka srpske {kole, Norma, ~asopis U~iteqskog fakulteta u Somboru, posve}en 225. godi{wici osnivawa U~iteqske {kole u Som -bo ru, broj 10/2003, 45-60).

21. Pripovest o Aleksiju Vezili}u, Sveske Matice srpske broj 40,Novi Sad 2003, 55-72.

22. Re~nik nepoznatih i mawe poznatih rije~i, M. Predo je vi}, Pi -le ôndola, Beo grad 2003, 117-127.

23. Povijest o Brskutu i Brsku}anima, predgovor za kwigu M.Predoje vi}a Moj Brskut, drugo izdawe, Novi Sad 2004, 7-14.

24. Re~nik tu|ica i mawe poznatih rije~i, M. Predojevi} Moj Brs -kut, drugo iz dawe, Novi Sad 2004, 301-310.

25. Kerski imenoslov 18. veka, Onomatolo{ki prilozi Srpske aka -demije nauka i umetnosti, Odeqewe za jezik i kwièvnost - Odbor za ono -ma stiku, broj 17, Beograd 2004, 421-455.

26. Strano medicinsko osobqe u srpskim oslobodila~kim rato vi -ma 1912-1918, Dobrovoqa~ki glasnik broj 25, Beograd 2005, 80-86.

27. Srpski dobrovoqci iz iseqeni{tva u oslobodila~kim rato -vi ma 1912-1918, Dobrovoqa~ki glasnik broj 5, Beograd 2005, 193-201.

28. Pomenik medovskih stradalnika (Dato za Dobrovoqa~ki glas -nik u Beogradu; jo{ nije objavqeno, a da li }e, ne zna se).

29. Srpski dobrovoqci iz rumunskog Banata 1914-1918, Temi { var -ski zbornik Matice srpske broj 4, Novi Sad 2006, 211-219.

30. Srpski dobrovoqci iz sredi{we Ba~ke 1912-1918 (Dato za Zbor -nik Mu zejske zbirke u Vrbasu; jo{ nije objavqeno).


31. Srpski dobrovoqci iz novosadske op{tine 1912-1918 (Dato zaZbor nik Muzeja grada Novog Sada; jo{ nije objavqeno).

32. Koreni srpskog dobrovoqa{tva (Dato za suboti~ku “Lu~u”, jo{ nije objavqeno).

33. Novo doba (u koautorstvu sa Dragoqubom Petrovi}em), “Slo -vo”, ~a sopis za srpski jezik, kwièvnost i kulturu broj 12, Nik{i}2007, 168-221.

34. \or|e Nato{evi} i obrazovawe mladih Srpkiwica, Zbornikra dova sa nau~no-stru~ne konferencije s me|unarodnim u~e{}em “Zdrav -stveno vaspitawe u sa vr e menim osnovnim {kolama”, Sombor 2007, 153- 162; objavqe no u autorovoj kwizi Stranputice srpskoga pitawa, Novi Sad 2007, 313 -332).

35. Pomenik brodolomnika sa Brindizija, pod Medovo, Prilog u knjizi: MarijanMilji} - Ilir âpuni, Medova 1916-2008 - U spomen potopljenim crnogorskim do b -rovoljcima, Podgorica 2008, 41-57;

36. Nije dobro pisati hvalospeve francuskim generalima, Srpskeinternetske novine “Istina”, broj 228, Be~ 21. septembar 2008.

37. Vladika Rade i Ku~i (Septembra 2008. dato za nau~ni skup o Pet -ru II Petrovi}u Wego{u, odràn sredinom marta 2009. godine u Maticisrpskoj u Novom Sadu, u okviru Wego{evog odbora; rad nije uzet u obzir, po{to se wegov sa stavqa~ prijavio ne znaju}i da je to pozivni skup. Po -tom je tekst dat za Mati~in Zbornik za istoriju, ali do kraja 2009. go -dine nije objavqen niti je nagove{teno {ta }e se dogoditi s wim. Kakoje autor na samom po~etku 2010. godine pripremio za {tampu svoju kwigu Crnogorska pohara Ku~a, ovaj je rad, neznatno izmewen, u wu uk qu ~enkao posebno poglavqe pod naslovom Ku~i i vladika Rade).

38. Za istinu o srpskoj pro{losti od po~etka. (Dato za nau~niskup “Faktori odnosa snaga u srp sko hrvatskom sukobu”, u organizacijiUdruèwa rezervnih vojnih stare{ina Srpske Krajine u Srbiji, BawaJunakovi}, kod Apatina, 28-29. novembar 2009).

82 I. Petrovi}

CIP - Katalogizacija u publikacijiBiblioteka Matice srpske, Novi Sad

94(4970:355.087.2(=163-41)”1912/1918”94(4):355.087.2(=163.41”1912/1918”

PETROVI], IlijaSrpski dobrovoqci iz Hercegovine i Bosne 1912-1918 : Preko mo r -

ske zemqe / Ilija Petrovi}. - Novi Sad : I. Petrovi}, 2010 (Novi Sad :“Piperi”). - 82 str. ; 21 cm

Tira` 100. - Bibliografija.

ISBN 978-86-87845-02-2

a) Balkanski ratovi 1912-1913 - Srpski dobrovoqci - Bosna iHercegovina

b) Prvi svetski rat 1914-1918 - Srpski dobrovoqci

COBISS.SR-ID 251312391

Documents

Ilija Petrovi} SRPSKI DOBROVOQCI IZ HERCEGOVINE I · PDF filefronta - 19; Poreklo i nacionalni sastav srpskih dobrovoqaca - 19; Nepo - sredno posle dobijenog rata ... u~estvovao je