Specijalno izdanje 2010

1

Dr Risti} 365 dana uz Vas

2

Dr Risti}Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764, www.dr-ristic.com

3

•••Sadràj Specijalno izdanje 2010.

Zdravi stilovi ìvota kao na~in 3regulisanja {e}erne bolesti

Medicinski parametri za pra}enje 4-5{e}erne bolesti

[ta treba da jedete ukoliko imate 6-7-8dijabetes

Kada treba da jedete ukoliko 9imate dijabetes

Koliko treba da jedete ukoliko 10-11imate dijabetes

Higijena vida rane 12

Kad oko zatreperi 13

Neprijatelj iz senke 14-15

Impressum• Osniva~: Fond za javno zdravlje „Dr Milutin Risti}“

Narodnih heroja 38, Novi Beograd• Glavni i odgovorni urednik: dr Slobodanka Risti}• Redakcija: Sanja Mr|anov, Olga Hadì}• Saradnici u ovom broju: dr Olga Hadì} / dr Sla|ana

Drobnjak / dr Borisav Mandi} / dr Miodrag Manigoda / dr Ana Georgijevi}-Nenadi}

• Dizajn i prelom: AvantGuarde desing• [tampa: Politika A.D.• Kontakt: zcentarªdr-ristic.com / www.dr-ristic.com

tel +381 11 2693 287 lok 122fax +381 11 2693 287 lok 133

• Tira`: 10.000 primeraka

CIP - Каталогизација у публикацијиНародна Библиотека Србије, Београд613/614DOM zdravlja „Dr Ristić“ : interničasopis / glavni i odgovorni urednikSlobodanka Ristić. 2006, br. 1 -Beograd : Dom zdravlja „Dr Ristić“, 2006 - (Beograd : Politika). - 30 cmCOBISS.SR - ID 223194631

Ako vam je postavljena dijagnoza dijabetesa, verovatno ste zabrinuti i imate mnogo pitanja na koje ne znate odgovor.Prirodno je da se ose}ate zabrinuto, ali nemojte zaboraviti da mili-oni ljudi sa {e}ernom bole{}u {irom sveta, ̀ ive normalno i vode vrlo aktivan ìvot.[e}ernu bolest treba ozbiljno shvatiti, ali to i dalje zna~i da moète imati normalan ìvot. Pacijenti sa duìm trajanjem {e}erne bolesti }e vam potvrditi da vas bolest ne}e spre~iti da postignete èljene ciljeve.Sve {to treba da uradite jeste da vi kontroli{ete dijabetes, a da ne dozvolite da dijabetes kontroli{e vas.

O DIJABETESU• [e}erna bolest je hroni~no oboljenje koje se ispoljava povi{enim nivoom

{e}era u krvi. • Insulin, hormon koji lu~i gu{tera~a, je vrlo vaàn za nastanak {e}erne

bolesti jer su njegov nedostatak ili smanjeno delovanje u osnovi ovog oboljenja.

• Porast nivoa {e}era u krvi na{te, pre doru~ka, izmeren u dva razli~ita dana, preko 7 mmol/l je dovoljan za postavljanje dijagnoze {e}erne bolesti, a u nedovoljno jasnim situacijama se radi test optere}enja {e}erom.

• Ukupan broj obolelih od {e}erne bolesti je svuda u velikom porastu pa je tako danas u svetu 250 miliona obolelih, a u narednih 20 godina taj broj }e porasti na 350 miliona.

• U Srbiji od {e}erne bolesti boluje oko 500 000 ljudi, odnosno 6,7% stanovni{tva, a godi{nje od ove bolesti u Srbiji umre oko 2500 osoba.

• [e}erna bolest je tihi ubica. • Svakih 10 sekundi jedna osoba umre zbog uzroka povezanih sa dijabe-

tesom. • Svakih 30 sekundi negde u svetu izgubi se jedna noga kao posledica {e}erne

bolesti.• Svakih 10 sekundi, kod dve osobe se razvije dijabetes • Tip 1 {e}erne bolesti: organizam uop{te ne stvara insulin, obi~no se javlja

kod dece i kod mladih, ali se moè javiti i u kasnijim godinama ìvota. • Tip 2 {e}erne bolesti: organizam stvara insulin, ali u nedovoljnim

koli~inama. Ovaj tip dijabetesa je ~esto udruèn sa gojazno{}u. • Gestacijski dijabetes: oblik {e}erne bolesti koji se ispoljava samo u toku

trudno}e. • [e}erna bolest moè dati slede}e komplikacije: poreme}aj vida do

slepila, popu{tanje i prestanak rada bubrega, sr~ani udar, mo`dani udar, promene na stopalu do gangrene, o{te}enje nerava i dr.

• [e}erna bolest je vode}i uzrok sr~anog udara, mo`danog udara, slepila, amputacije i popu{tanja funkcije bubrega.

• Usvajanjem zdravog na~ina ishrane i pove}anjem fizi~ke aktivnosti {e}erna bolest se moè uspe{no kontrolisati i zna~ajno smanjiti rizik za nastanak komplikacija.

• Tip 2 {e}erne bolesti se moè spre~iti pravilnim navikama i pona{anjima.

Iako uzimate lekove i dalje vaì formula:PRAVILNA ISHRANA + FIZI^KA AKTIVNOST = KONTROLA DIJABETESA

Dr Olga Hadì}, specijalista higijene Dr Sla|ana Drobnjak, specijalista interne medicine, endokrinolog

Vi moète doprineti kontroli {e}era u krvi, tj. kontrolisanju svog dijabetesa, tako {to }ete jesti zdravo, dovoljno fizi~ki ve`bati i odràvati svoju telesnu teìnu u zoni normalne uhranjenosti. Zdrava telesna teìna koja je u zoni normalne uhranjenosti (indeks telesne mase, BMI: 18,5 – 24,9) je neophodan uslov i kada je u pita-nju regulacija serumskih masno}a (holesterol i trigliceridi) i sniènje krvnog pritiska kod ljudi koji boluju od hipertenzije. Zamolite svog lekara da izra~una va{ BMI.Ljudi koji imaju dijabetes moraju da uzimaju lekove da bi kontro-lisali nivo {e}era u krvi, ali i uz medikamentnu terapiju vaì formu-la: pravilna ishrana + fizi~ka aktivnost = kontrola dijabetesa

Za{to je va`no da se nivo {e}era u krvi odràva na stabilnom nivou?Nivo {e}era u krvi koji se jo{ naziva i glukoza u krvi ili glikemija, treba da odràvate na zdravom nivou da biste spre~ili ili usporili probleme koji mogu nastati zbog dijabetesa. Pitajte svog lekara koji je va{ optimalan nivo {e}era u krvi. Za odràvanje optimalnog nivoa {e}era u krvi, va`no je da jedete optimalnu koli~inu hrane, da jedete pravilno izabrane vrste hrane, da jedete u odre|eno vreme i da uzimate lekove na propisan na~in. Za kontrolu dijabetesa i spre~avanje neèljenih posledica, va`no je da budete fizi~ki aktivni i da je va{a telesna masa u okviru zone normalne uhranjenosti.

Nekoliko saveta: • Jedite iste koli~ine hrane svakog dana. • Jedite i glavne obroke i uìne u isto vreme tokom dana. • Ne preska~ite obroke. • Uzimajte lekove u isto vreme svakog dana. • Ve`bajte u isto vreme tokom dana.

Da bi saznali da li treba ne{to da menjate u vezi sa va{om telesnom teìnom i nivoom fizi~ke aktivnosti, odgovorite na slede}a pitanja:

Priredila dr Olga Hadì}, specijalista higijene

ZDRAVI STILOVI @IVOTA KAO NAÎN

REGULISANJA [E]ERNE BOLESTI

1. Koliko kilograma imate?

2. Koliko bi kilograma trebalo da imate da bi to bila zdrava tele-sna teìna (pitajte svog lekara u slu~aju da jo{ ne znate)?

3. Da li treba da smr{ate?

4. Navedite dve navike u ishrani koje moète da promenite da biste odràli zdravu telesnu teìnu ili da biste postigli zdravu telesnu teìnu?

5. Da li ve`bate?

6. Ukoliko ve`bate, navedite kojom vrstom fizi~ke aktivnosti se bavite?

7. Ukoliko ve`bate, koliko ~esto ve`bate?

8. Ukoliko ve`bate, koliko minuta ve`bate?

9. Da li bi trebalo da ve`bate vi{e?

10. Koje su dve stvari koje moète da uradite da bi ste vi{e ve`bali?

Da Ne

Da Ne

Da Ne


5


4

dobijenih rezultata, le~enje se moè korigovati svakodnevno, {to se zove samokontrola.

• Obuka za samokotrolu podrazumeva program neophodnih mera za osamostaljivanje pacijenta u kontroli svoje bolesti izme|u dva kontrolna pregleda kod lekara kod koga se le~i.

Program samokontrole {e}erne bolesti standardno obuhvata:• Kontrolu telesne teìne - veliki broj osoba sa dijabetesom,

naro~ito sa dijabetesom tip 2, ima pove}anu telesnu masu. Gubitak nekoliko kilograma telesne mase moè zna~ajno da smanji sadràj {e}era u krvi.

• Poseban reìm ishrane. • Fizi~ku aktivnost - osobe sa dijabetesom su veoma podlo`ne

promenama u sistemu cirkulacije krvi, pogotovu nogu. Re-dovne fizi~ke aktivnosti (moè i samo {etnja), pomaù da do njih ne do|e.

• Davanje insulina ili uzimanje lekova.• Redovno merenje visine {e}era u krvi. • Pregled mokra}e ili krvi putem tra~ica za odre|ivanje visine

ketona (acetona). • Evidenciju rezultata dobijenih kontrolnim pregledima. • Kori{}enje odgovaraju}ih minerala, vitamina i antioksidanasa.

Osim standardnog programa kontrole :• Neophodno je da imate redovne kontrole vida kod o~nog

lekara - dijabetes moè da ugrozi vid! Prve promene se javljaju na o~nom dnu. Re|e se javlja katarakta.

• Osobe sa {e}ernom bole{}u tip 2, ~esto imaju naru{en metabo-lizam masti, {to ubrzava aterosklerozu i o{te}enje krvnih sudova.

• Morate pravilno negovati svoju koù, koja je zbog slabe prokrvljenosti osetljivija i sklona infekcijama. I najmanja po-vreda na stopalu zahteva posebnu pa`nju! U slu~aju teè in-fekcije, osoba sa dijabetesom moè da izgubi deo stopala ili noge. Zbog toga je potrebno da svakodnevno negujete noge, redovno pregledate stopala i nosite primerenu obu}u.

• Ne pu{ite! Dijabetes i nikotin o{te}uju krvne sudove, a lo{ krvotok moè da izazove te{ke komplikacije. Va`na je i nega zuba, jer usna duplja ~esto moè da bude izvor infekcije koja se lako {iri po organizmu.

• Vi{egodi{nji dijabetes moè da ugrozi bubrege. Rizik je mnogo manji ukoliko je dijabetes regulisan.

• Veoma va`nu ulogu ima i regulisan krvni pritisak.

Odre|ivanje sadràja {e}era u krvi:Za merenje je potrebna kap krvi, zbog ~ega morate da se ubo-dete, obi~no u jagodicu prsta.

SAVET Kada merite {e}er, bocnite jagodicu prsta ne u centar, ve} sa strane, kako bi se izbegli nervni zavr{eci i smanjio bol.Kap krvi se nanosi na posebnu traku za merenje {e}era u krvi. Merenje se vr{i pomo}u posebnog aparata. Rezultat se o~itava sa ekrana aparata, a savremeni aparati imaju mogu}nost “pam}enja” velikog broja rezultata merenja. Ipak, trebalo bi da beleìte rezultate u posebnu svesku - dnevnik samokontrole, sa naznakom u koje doba dana je merenje na~injeno i u koje vreme u odnosu na obrok.Neophodno je da vodite dnevnik samokontrole u koji se pored doza insulina upisuju vrednosti nivoa {e}era u krvi (bez obzira na to {to savremeni glukometri ~uvaju u memoriji veliki broj rezulta-

ta testiranja), vreme merenja {e}era u krvi, znake hipoglikemije, podatke o intenzivnijoj fizi~koj aktivnosti ili stresnim doga|ajima. Dnevnik samokontrole treba obavezno da ponesete sa sobom prilikom redovnih ili vanrednih pregleda kod lekara.

Naj~e{}e gre{ke koje se prave kod merenja {e}era:• ruke nisu oprane• kodiranje nove serije traka je zaboravljeno• znoj na dlanovima razblaùje kap krvi• alkohol, kojim je obrisan prst, razblaùje kap krvi• isuvi{e hladne ili tople ruke• isuvi{e velika ili mala kap krvi na traci• merenje iz prve kapi krvi, a ne iz druge (prva se uvek obri{e)• ce|enje kapi iz prsta• trake ili aparat su ostavljeni u hladnoj prostoriji ili na direktnom

suncu

Profil glikemije podrazumeva merenje visine {e}era u krvi u slede}im terminima u toku 24 ~asa:• nakon bu|enja (na{te) • pre doru~ka (npr. u 8.00 h)• 2 sata posle doru~ka (npr. u 10.00 h)• pre ru~ka (npr. u 12.00 h)• 2 sata posle ru~ka (npr. u 14.00 h)• pre ve~ere (npr. u 18.00 h)• 2 sata posle ve~ere (npr. u 20.00 h)• u 24.00 h (u pono})• u 03.00 h Dr Sla|ana Drobnjak, specijalista interne medicine, endokrinolog

Pra}enjem navedenih parametara ima}ete uvid u kontro-lu svog dijabetesa:• nivo {e}era u krvi na{te, pre glavnih obroka i 1.5-2 sata posle

obroka (dnevni profil {e}era u krvi) i nivo glikoziliranog hemoglobina (HbA1c)

• nivo masno}a (lipida) u krvi (ukupni holesterol, HDL, LDL, trigliceridi)

• nivo krvnog pritiskaDnevni profil {e}era u krvi obuhvata merenja u slede}a vremena: • nakon bu|enja (na{te)• pre glavnih obroka • 1.5 - 2 h posle glavnih obroka• u 24 h (u pono})• 03 h Pokazano je da vo|enje dnevnika samokontrole sa vrednostima {e}era moè pomo}i da sagledate koliko je va{ dijabetes kon-trolisan i da ga uspe{nije le~ite.

Kako se meri nivo {e}era u krvi:• Aparati za odre|ivanje nivoa {e}era u krvi su pouzdan metod

za procenu kontrole {e}erne bolesti i obezbe|uju redovnu kontrolu nivoa {e}era u krvi u ambulantnim uslovima.

• Odre|ivanje nivoa {e}era u krvi je veoma va`no, s obzirom da nije mogu}e odrediti nivo {e}era u krvi prema tome kako se ose}ate.

• Samokontrolom i beleènjem izmerenih vrednosti nivoa {e}era u krvi ima}ete uvid u kontrolu {e}erne bolesti.

Na osnovu dnevnika samokontrole moète proceniti neopho-dnost uskla|enosti dijetetskog reìma ishrane, fizi~ke aktivnosti i primenjene terapije {e}erne bolesti.

KONTROLA [E]ERNE BOLESTI Jedini na~in da se spre~i ili za dugi niz godina odloì pojava kas-nih komplikacija {e}erne bolesti, jeste striktna kontrola konce-ntracije {e}era u krvi. Dobro je poznato da se uspe{na kontrola {e}era moè ostvariti samo uz po{tovanje celokupnog terapijskog postupka koji obuhvata odgo-varaju}u ishranu, redovnu fizi~ku aktivnost, svakodnevno pra}enje koncentracija {e}era u krvi, kao i dobru saradnju pacijenta i lekara.

Samokontrola • Ako imate dijabetes, 2-4 puta godi{nje odlazite kod svog di-

jabetologa.• Veoma je va`no da nau~ite kako da sami odre|ujete sadràj

{e}era u krvi pomo}u aparata za samokontrolu. Na osnovu

Dermatologija Preporuka za pacijente, u zavisnosti od vrste terapije dijabetesa: na terapiji tabletama: dnevni profil {e}era 1 x mese~no, u me|uvremenu odre|ivati nivo {e}era na{te najmanje jo{ 1 x nedeljno kombinovana terapija tablete + insulin ili samo terapija insulinom (2 doze dnevno): dnevni profil {e}era 1 x nedeljno, u me|uvremenu odre|ivati nivo {e}era na{te najmanje jo{ 1 x nedeljno intenzivirana insulinska terapija (3-4 dnevne doze insulina): dnevni profil {e}era najmanje 2 x nedeljno, u me|uvremenu odre|ivati nivo {e}era na{te naj-manje jo{ 1 x nedeljno

•••MEDICINSKI PARAMETRI

ZA PRA]ENJE [E]ERNE BOLESTI

Preporu~ene, ciljne vrednosti nivoa {e}era kod pacijenata sa tipom 1 {e}erne bolesti pre doru~ka, na{te su <6.5 mmol/l, a 1.5-2 h nakon obroka <9 mmol/l.Preporu~ene, ciljne vrednosti nivoa {e}era kod pacijenata sa tipom 2 {e}erne bolesti pre doru~ka, na{te su ≤5.5 mmol/l, a 1.5-2 h nakon obroka do 7.5 mmol/l.HbA1c je pokazatelj kontrole {e}erne bolesti za poslednja 3 meseca. Preporu~ena ciljna vrednost HbA1c u tipu 1 {e}erne bolesti je < 7%, a u tipu 2 {e}erne bolesti< 6,5% uz izbegavanje epizoda niskog nivoa {e}era u krvi.Preporu~ene vrednosti nivoa masno}a u krvi su: ukupni holesterol < 4,8 mmol/l, HDL > 1,2 mmol/l, LDL < 2,6 mmol/l trigliceridi < 1,7 mmol/l.Preporu~ena vrednost arterijskog pritiska je < 130/80 mmHg.

•••


6


7

@itarice[ta spada u grupu namirnica koje pripadaju bazi pira-mide? To su namirnice koje spadaju u grupu ugljenih hidrata i koje sadrè skrob: ìtarice (p{enica, kukuruz, pirina~, je~am, ovas, heljda...), hleb, testenina, pahuljice (musli, kornfleks) i povr}e koje sadrì skrob (krompir). Jedite namirnice iz ove grupe u svakom obroku. Neki lju-di }e vam re}i da ne jedete ugljene hidrate i namirnice bo-gate skrobom. To nije ispravan stav, a poti~e od toga {to se nekada verovalo da dijabeti~ari ne treba da jedu ove namirnice. Me|utim, istraìvanja su pokazala da je konzumiranje ove hrane zdravo za sve ljude, pa i za dijabeti~are. Ove namirnice daju orga-nizmu energiju, vitamine, minerale i neophodna dijetna vlakna koja su veoma va`na za pravilnan rad sistema za varenje. Hrana sa~injena od celog zrna ìtarica (ìtne ka{e, hleb od celog zrna, integralna testeni-na...) spada u zdravu hranu jer sadrì vi{e vitamina, minerala i vlakana. U zavisnosti od potreba organizma, broj porcija iz ove grupe namirnica, koju u toku dana treba da jedete je 6 do 11. Da li }ete jesti 6, 8 ili 11 porcija iz ove grupe namirnica iz piramide ishrane, zavisi od koli~ine ka-lorija koje treba da unesete u organizam i od plana tretmana za kontrolu va{eg dijabetesa.

[ta predstavlja jednu porciju? • 1 par~e hleba• pola kifle• 1 manji krompir• pola {olje kuvanih ìtarica • 30 g suvih pahuljica• 1 mala tortilja• pola kuvanog kukuruza• pola {olje kuvanog pirin~a• pola {olje kuvane testenine

Nekoliko saveta: • Kupujte hleb od celog zrna ìtarica i integralnu testeninu. • Smanjite na najmanju meru ili potpuno prestanite da jedete

prèna testa: pala~inke, krofne, u{tipke, kao i prèn krompir: ~ips, ponfrit.

• Pecite krompir, a uz pe~eni krompir jedite nisko-masne mle~ne proizvode (jogurt, kiselo mleko, sir).

• Radije u sendvi~ima kao namaz koristite niskomasnu pavlaku ili senf, umesto putera, margarina ili majoneza.

Povr}eU zavisnosti od potreba organizma, broj porcija iz grupe povr}a, koju u toku dana treba da jedete je 3 do 5. Da li }ete jesti 3, 4 ili 5 porcija iz ove grupe namirnica iz piramide ishrane, zavisi od koli~ine kalorija koje treba da unesete u organizam i od plana tretmana za kontrolu va{eg dijabetesa. Jedite sirovo (kao salatu) i kuvano povr}e svakoga dana. Povr}e nema puno kalorija, a obezbedi}e vitamine, minerale i dijetna vlakna.

[ta predstavlja jednu porciju povr}a?• pola {olje kuvanog ili iseckanog sirovog povr}a

• 1 {olja salate ili drugog lisnatog povr}a (spana}, blitva, zelje)

• pola {olje soka od povr}a (npr. paradajza ili cvekle)

Nekoliko saveta: • Jedite sirovo i kuvano povr}e sa malo ili bez imalo masti. • Umesto ulja, za~inite salatu sir}etom ili limunovim sokom. • Kuvajte povr}e na malo vode, pa za~inite belim lukom i biljnim za~inima.• Ako koristite ulje u salati, nemojte sipati ulje, ve} koristite ulje u sprej bo~ici.• U salatu moète dodati iseckano malo par~e pe~ene }uretine ili piletine i biljne za~ine. Ovi ukusni dodaci prakti~no da nemaju masti i “nose” vrlo mali broj kalorija. • Ukoliko koristite masti, onda koristite biljna ulja:

suncokretovo, maslinovo, susamovo, ulje od semenki gro`|a ili laneno ulje.

• Ukoliko je potrebno da jedete vi{e od jedne porcije povr}a u jednom obroku, jedite duplu koli~inu jedne

vrste povr}a ili po jednu porciju od dve vrste povr}a. • Ukoliko kupujete sveè povr}e, kupujte one vrste koje

volite i u koli~inama koje odgovaraju porcijama koje su vam preporu~ene. Npr, kupujte manje komade paradajza ili

ise~ene komade bundeve. Ukoliko kupujete povr}e koje je ve}e od onoga koliko vam je preporu~eno kao porcija, moè

se desiti da }ete jesti mnogo vi{e nego {to je preporu~ljivo za va{e potrebe.

Vo}eU zavisnosti od potreba organizma, broj porcija iz grupe vo}a, koju u toku dana treba da jedete je 2 do 4. Da li }ete jesti 2, 3 ili 4 porcije iz ove grupe namirnica iz piramide ishrane, zavisi od koli~ine kalorija koje treba da unesete u organizam i od plana tretmana za kontrolu va{eg dijabetesa. Vo}e je zdravo za sve ljude, uklju~uju}i i dijabeti~are. Obezbe|uje energiju, vitamine, minerale i dijetna vlakna.

[TA TREBA DA JEDETE UKOLIKO IMATE DIJABETES

Kako da se hranite zdravo?Raznosvrsnost u ishrani je va`na jer na taj na~in u svoj organizam uno-site sve potrebne hranljive materije (ugljene hidrate, belan~evine, masti) i sve vitamine i minerale koji su neophodni za zdravo funkcionisanje organizma. Najlak{i i najbolji na~in da se hrani-te pravilno i raznovrsno je da koristite piramidu ishrane kao vodi~.

Sedam grupa namirnica ~ine piramidu ishrane. Piramida ishrane pomaè vam da odredite koliko obroka iz svake grupe namirnica moète jesti. Ona prikazuje da najvi{e obroka moète jesti iz grupe sa baze i drugog nivoa piramide (ìtarice, proizvodi od ìtarica (hleb, testenina, pahuljice), krompir... vo}e, povr}e).

• Baza piramide: namirnice koje treba da budu osnova ishrane: ìtarice, proizvodi od ̀ itarica (hleb, testenina, pahuljice), krompir... (6-11 porcija/dan).

• Drugi nivo piramide: vo}e (2-4 porcija/dan) i povr}e (3-5 porcija/dan).

• Tre}i nivo piramide: mle~ni proizvodi (2-3 porcije/dan), meso, riba, jaja, mahunasto povr}e (2-3 porcije/dan)

• Vrh piramide: hrana koju bi trebalo koristiti u skromnim koli~inama ili koju bi trebalo potpuno isklju~iti iz ishrane: masti i slatki{i.

•••


88


9

KADA TREBA DA JEDETE UKOLIKO IMATE DIJABETES

Zbog ~ega je va`no da jedete iste koli~ine hrane u isto vreme tokom dana?Hrana koju pojedete u toku dana se u procesu metabolizma pretvara se u {e}er (glukozu) koji dospeva u va{u krv. To se na-ziva nivom {e}erom u krvi. Najbolji na~in da se nivo {e}era u krvi odràva stabilnim, je da jedete iste koli~ine hrane u isto doba dana. Nivo {e}era u va{oj krvi ne}e biti na zdravom nivou ako jednog dana pojedete mnogo hrane za ru~ak, a slede}eg dana pojedete bitno manje hrane za taj isti obrok. Uvek jedite iste koli~ine hrane da bi nivo {e}era u va{oj krvi bio ujedna~en, tj. na zdravom ni-vou. Drugim re~ima: ukoliko unosite odgovaraju}e i izbalansirane koli~ine hrane, nivo {e}era u krvi }e se odràvati na stabilnom i op-timalnom nivou; ukoliko unosite prevelike koli~ine i lo{e izabrane vrste hrane, nivo {e}era u krvi }e biti previsok i suprotno, ukoliko unosite malo hrane, nivo {e}era u krvi }e biti prenizak.Uzimanje hrane u isto vreme svakoga dana, omogu}ava da nivo {e}era nikada ne ide ni previsoko ni prenisko. To je istovremeno i uslov da va{i lekovi, propisani za le~enje dijabetesa, optimalno deluju.

U koje vreme treba uzimati obroke i lekove?Razgovarajte sa va{im lekarom o tome koliko glavnih obroka i koliko uìna je potrebno da uzimate tokom dana, i obavezno, upi{ite ta~no vreme kada treba da ih uzimate.Tako|e, razgovarajte sa svojim lekarom u koje vreme treba da uzimate svoje lekove propisane za dijabetes. Obavezno upi{ite nazive lekova, vreme kada treba da ih uzimate (ta~no vreme u odnosu na obroke) i preporu~ene doze.

Evo kako treba da izgleda va{ podsetnik:

[ta je najva`nije da zapamtite: • Hrana koju unosite u organizam podiè nivo {e}era u va{oj krvi. • Lekovi propisani za dijabetes spu{taju nivo {e}era u krvi.

I jedno i drugo odràvaju nivo {e}era u krvi na optimalnom i zdravom nivou!

Iz tog razloga treba da: • Jedete iste koli~ine hrane svakoga dana. • Jedete i glavne obroke i uìne u isto vreme svakog dana. • Ne preska~ete ni obroke, ni uìne. • Uzimate propisane lekove za dijabetes u isto vreme svakog

dana. • Ve`bate u isto vreme svakog dana.

Odràvanje nivoa {e}era u krvi na optimalnom i zdravom nivou, svakoga dana, pomaè vam da dugoro~no spre~ite probleme koje dijabetes moè da izazove.


KADA TREBA DA JEDETE UKOLIKO IMATE DIJABETES

Naziv leka

Vreme uzimanja leka

Doza leka

Vrsta obroka

Vreme obroka

[ta predstavlja jednu porciju vo}a?• 1 manja jabuka, pomorandà, breskva, kru{ka...• pola {olje soka • pola grejpfruta• pola banane • pola {olje bobi~avog vo}a ili gro`|a• pola {olje kompota ili konzervisanog vo}a• ~etvrtina {olje suvog vo}a• pola {olje soka od pomorandè • 1 {olja celih jagoda

Nekoliko saveta: • Jedite vo}e u sirovom stanju, kao sokove bez dodatka {e}era,

su{eno vo}e ili vo}e konzervirano u sopstvenom soku. • Kupujte manje komade vo}a. • Uvek je bolje da jedete vo}e nego da pijete sok, jer vo}e daje

ve}i ose}aj sitosti nego sok.• Ako èlite da pijete vo}ne sokove, najbolje je da sami cedite

vo}e. U tako pripremljene sokove, nemojte dodavati {e}er i koristite ih u malim koli~inama.

• Vo}ne deserte koji sadrè visok nivo {e}era i masti, kao {to su pita od vi{anja ili jabuka, konzumirajte samo u zaista posebnim prilikama.

Mle~ni proizvodiMle~ni proizvodi obezbe|uju telu energiju, proteine, kalcijum, vitamin A i ostale vitamine i minerale. U zavisnosti od potreba organizma, broj porcija iz grupe mle~nih proizvoda, koje u toku dana treba da jedete je 2 ili 3. Da li }ete jesti 2 ili 3 porcije iz ove grupe namirnica iz piramide ishrane, zavisi od koli~ine kalorija koje treba da unesete u organizam i od plana tretmana za kon-trolu va{eg dijabetesa. Va`na napomena: ukoliko ste u drugom stanju ili dojite, uzimajte 4 do 5 porcija mle~nih proizvoda/dan.

[ta predstavlja jednu porciju?• [olja obranog mleka • [olja jogurta sa niskim sadràjem mle~ne masti (1 – 1,6%

m.m.)• [olja kiselog mleka• 40 g mladog sira

Meso, riba, jaja, mahunasto povr}e (proteinska hrana)Ovaj deo piramide ishrane sadrì proteinsku hranu: meso, ìvin-sko meso, jaja, riba, mahunarke i tofu. Male koli~ine ove vrste hrane svakodnevno treba da su na jelovniku. U zavisnosti od potreba organizma, broj porcija iz ove grupe, koje u toku dana treba da jedete je 2 ili 3. Da li }ete jesti 2 ili 3 porcije iz ove grupe namirnica iz piramide ishrane, zavisi od koli~ine kalorija koje treba da unesete u organizam i od plana tretmana za kontrolu va{eg dijabetesa. [ta predstavlja jednu porciju?• 60 g mesa (termi~ki obra|enog: pe~enog, kuvanog, din-

stanog)• 60 g ribe (termi~ki obra|ene: pe~ene, kuvane)• 60 g ribe iz konzerve oce|ene od ulja• celo jaje• {olja kuvanog pasulja• pola {olje tofuaNekoliko saveta:• Kupujte meso (junetinu, teletinu, piletinu...) “na par~e”, tj. on-

oliko koliko ste planirali za obrok. Ukoliko se na par~etu mesa na|e vidljiva masno}a, uklonite je.

• Jedite piletinu i }uretinu bez koìce. • Pripremajte hranu tako {to }ete je termi~ki obradjivati: na

ro{tilju, na àru, pe~enjem, kuvanjem na pari, dinstanjem. • Da bi pripremljena hrana bila ukusnija, koristite kao dodatak

sir}e, sok od limuna, soja sos, ke~ap, sosove za ro{tilj i biljne za~ine.

• Jaja pripremajte bez ili sa vrlo malo masti ili ulja.• Jedite vrlo male koli~ine oraha, kikirikija, kikiriki putera, prène

ribe, prène piletine i {koljki jer sadrè visok procenat masti.

Masti i uljaMasti i ulja se nalaze na vrhu piramide ishrane, a to nam govori da ovu vrstu hrane treba jesti u {to manjim koli~inama jer sadrè mnogo kalorija. Neki proizvodi iz ove grupe namirnica (puter, margarin...) sadrè zasi}ene masne kiseline i obilje holesterola. Meso i mle~ni proizvodi tako|e sadrè jednu koli~inu masti. Hrana sa visokim procentom masti je obi~no hrana koju rado jedemo i koju jedemo vi{e nego {to nam je potrebno i vi{e nego {to je zdravo. Zbog toga ovu hranu treba svesti na minimum, ~ime }e se smanjiti i preterana telesna masa, a nivo {e}era i masno}a u krvi }e biti pod kontrolom, smanjuju}i i opasnost od visokog krvnog pritiska

Slatki{iI slatki{i se nalaze u vrhu piramide ishrane i to nam govori da ovu hranu treba izbegavati ili unositi u vrlo malim koli~inama. Slatki{i sadrè obilje kalorija a nemaju veliku hranljivu vrednost. Neki slatki{i sadrè i mnogo masti (torte, pite, kola~i, sladoled, milk{ejk...). Slatki{i tako|e sadrè veliku koli~inu zasi}enih masti i holesterola. Iako su slatki{i vrlo primamljiva hrana, ako vam uspe da jedete male koli~ine slatki{a, mo}i }ete da odràvate optimalnu telesnu teìnu, i nivo {e}era i serumskih masti u okviru normalnih vred-nosti. Slatki{e jedite retko. Ako ne moète da odolite, posavetujte se sa svojim lekarom kako da u svoj plan obroka ubacite i po neki slatki{. Priredila dr Olga Hadì}, specijalista higijene

Koliko bi trebalo da jedete zavisi od toga:• Da li ste mu{karac ili èna. • Kolika vam je telesna teìna. • Koliko ste visoki. • Koliko godina imate. • Koliko fizi~ki ve`bate. • Koji tip posla i ostalih aktivnosti obavljate svakodnevno. • Da li ste u drugom stanju ili dojite.

Nekoliko saveta kako da se pravilno i zdravo hranite? • Jedite zdravu hranu kao {to je vo}e, povr}e, ìtarice, mle~ne

proizvode sa niskim procentom masti i posnije vrste mesa. • Jedite hranu u koli~inama koje su odgovaraju}e za vas. • Upamtite da ~ak i zdrava i pravilna ishrana moè uzroko-

vati probleme ukoliko je uzimate u previ{e velikim ili malim koli~inama.

• Va{ lekar vam moè pomo}i da odredite koja je to koli~ina hrane koju treba da unosite.

• Uvek jedite onu koli~inu hrane koja odgovara va{im potebama i konstituciji.

Koji je najbolji na~in i {ta vam je potrebno da bi mo-gli da izmerite odgovaraju}e koli~ine hrane za svoje potrebe i konstituciju? • [olje ili ~a{e kao merice. • Ka{ike i ka{i~ice kao merice. • Spisak namirnica. • Obavezno nutricionisti~ko obave{tenje koje se nalazi na sva-

koj deklaraciji, a koje vam govori o sadràju hranljivih materija u nekom prehrambenom proizvodu. Ovo obave{tenje vam moè biti od pomo}i da saznate koli~ine hranljivih materija i kalorijsku vrednost hrane koju servirate u jednoj porciji.

• Merite pomo}u merica ({olje, ka{ike...) ili vagajte hranu da biste bili sigurni u to koliko hrane unosite u organizam, tj. da li je to prava mera unosa hrane.

Da bi mogli da odredite koliko hrane treba da unesete u toku dana, odgovorite na slede}a pitanja:

Ukoliko je va{ odgovor na svako od ovih pitanja NE, popunite slede}i upitnik. Ukoliko ste na neko od ovih pitanja odgovorili sa DA, jedite izme|u 1200 i 1600 kalorija dnevno.

Da bi u toku dana unosili 1200 do 1600 kalorija, treba da iz svake grupe namirnica jedete slede}i broj porcija: • 6 – 7 porcija iz grupe namirnica sa baze piramide (ìtarice,

proizvodi od ìtarica, krompir) • 3 – 4 porcije povr}a • 2 porcije vo}a • 2 porcije iz grupe mle~nih proizvoda • 2 porcije iz grupe proteinske hrane (meso, riba, jaja) • Minimalno koristite ili uop{te nemojte uzimati hranu iz grupe

masti i slatki{i.

Ukoliko je va{ odgovor na svako od ovih pitanja NE, popunite slede}i upitnik. Ukoliko je va{ odgovor DA na bilo koje od ovih pitanja, unosite izmedju 1600 i 2000 kalorija na dan.

Da bi u toku dana unosili 1600 do 2000 kalorija, treba da iz svake grupe namirnica jedete slede}i broj porcija: • 8 – 9 porcija iz grupe namirnica sa baze piramide (ìtarice,

proizvodi od ìtarica, krompir) • 3 – 4 porcije povr}a • 3 porcije vo}a • 2 porcije iz grupe mle~nih proizvoda • 2 porcije iz grupe proteinske hrane (meso, riba, jaja) • Minimalno koristite ili uop{te nemojte uzimati hranu iz grupe

masti i slatki{i.

Ukoliko je va{ odgovor DA na bilo koje od ovih pitanja, unosite od 2000 do 2400 kalorija na dan.

Da bi u toku dana unosili 2000 do 2400 kalorija, treba da iz svake grupe namirnica jedete slede}i broj porcija: • 10 porcija iz grupe namirnica sa baze piramide (ìtarice, proi-

zvodi od ìtarica, krompir) • 4 – 5 porcija povr}a • 3 – 4 porcije vo}a • 2 porcije iz grupe mle~nih proizvoda • 2 porcije iz grupe proteinske hrane (meso, riba, jaja) • Minimalno koristite ili uop{te nemojte uzimati hranu iz grupe

masti i slatki{i.

KAKO DA PAMETNO JEDETEPogledajte ponovo piramidu ishrane i {ta predstavlja jedna por-cija odre|enih grupa namirnica. Pitajte svog lekara koliko hrane i koliko ~esto treba da jedete. Tako|e se raspitajte koji je naj-zdraviji na~in pripreme ovih namirnica. Upamtite, mo`da }e vam trebati vi{e od jedne porcije namirnica u jednom obroku. Ukoliko je to slu~aj, kada vam je potrebno da unesete dve porcije, udvostru~ite koli~inu iste namirnice ili pojedite po jednu porciju razli~ite namirnice iz iste grupe iz pi-ramide ishrane (npr: moète pojesti dva par~eta hleba ili jedno

par~e hleba i jedan mali krompir) Svaki put kada merite hranu koristite iste ~inije, {olje ili ka{ike i ka{i~ice kojima merite hranu ili izmerite hranu na vagi. Posle nekog vremena, mo}i }ete da odredite optimalnu koli~inu hrane i bez merenja. Ipak, povremeno, koristite merice ponovo, da biste bili sigurni da su koli~ine hrane koje unosite pravilno izmerene. Da biste kontrolisali nivo {e}era u krvi, rasporedite porcije i obroke tokom celog dana. Va{ lekar vam moè pomo}i da napravite plan dnevnih obroka. Zamolite svog lekara da sa vama popuni slede}e tabele:

Broj porcija iz grupe namirnica - ìtarice (p{enica, kukuruz, pirina~, je~am, ovas, heljda...), hleb, testenina, pahuljice (musli, kornfleks...) i povr}a koje sadrì skrob (krompir) - treba da jedete svakoga dana:

Doru~ak Prepodnevna uìna Ru~ak Poslepodnevna uìna Ve~era Ve~ernja uìna

Broj porcija povr}a i vo}a koje treba da jedete svakoga dana:

POVR]EDoru~ak Prepodnevna uìna Ru~ak Poslepodnevna uìna Ve~era Ve~ernja uìna

VO]EDoru~ak Prepodnevna uìna Ru~ak Poslepodnevna uìna Ve~era Ve~ernja uìna

Broj porcija proteinske hrane koje treba da jedete svakoga dana:

MLE^NI PROIZVODI Doru~ak Prepodnevna uìna Ru~ak Poslepodnevna uìna Ve~era Ve~ernja uìna

MESO, RIBA ILI JAJADoru~ak Prepodnevna uìna Ru~ak Poslepodnevna uìna Ve~era Ve~ernja uìna



10


11

KOLIKO TREBA DA JEDETE UKOLIKO IMATE DIJABETES

Da li sam vitka èna koja fizi~ki ve`ba? Da Ne Da li sam vitka èna koja ho}e jo{ da smr{a? Da Ne Da li sam èna prose~ne teìne koja èli da smr{a? Da Ne Da li sam èna prose~ne teìne koja ne ve`ba mnogo? Da Ne

(zaokruìte jedan odgovor)

Da li sam krupna èna koja treba da smr{a? Da Ne Da li sam vitak mu{karac koji ima zdravu telesnu teìnu? Da Ne Da li sam prose~no teàk mu{karac koji treba da smr{a? Da Ne Da li sam prose~no teàk mu{karac koji ne ve`ba? Da Ne


Da li sam krupan mu{karac koji bi morao da smr{a? Da Ne Da li sam krupan mu{karac koji treba da smr{a? Da Ne Da li sam prose~no krupan mu{karac koji mnogo ve`ba ili radi fizi~ki teàk posao? Da Ne Da li sam krupna èna koja mnogo ve`ba ili radi fizi~ki teàk posao? Da Ne



12


13

O DIJABETESU kao bolesti, koja je u naglom porastu u svetu, u poslednje vreme se mnogo govori, ali se malo ili nedovoljno zna o nezi stopala dijabeti~ara. Zabrinjavaju}e veliki broj ljudi obo-lelih od dijabetesa nije dovoljno upoznat sa ovim, za njih, ìvo-tno va`nim problemom. Da bi se naglasio zna~aj nege stopala kod dijabeti~ara uvek se kaè da „veliki problemi dijabeti~ara po~inju malim ranicama na stopalu“. Ovim je izre~ena brutalna i surova istina, ali i nepobitna ~injenica, jer zvani~ni podaci Svetske zdravstvene organizacije govore da se svakih 30 sekundi, negde u svetu, nekom amputira noga zbog dijabetesa. âk preko 70 odsto svih amputacija nogu se de{ava osobama sa dijabetesom. Problemi sa ranama na stopalima su naj~e{}i uzrok prijema u bolnicu osoba sa dijabetesom, a ve}ini amputacija prethodi ul-ceracija na stopalu. Veliki broj amputacija (~ak preko 80 odsto) moè se izbe}i pravilnom negom stopala kod dijabeti~ara.Za{to nastaju rane na stopalu? Glavni uzrok je o{te}enje nerava u dijabetesu, {to dovodi do smanjenja ili potpunog gubitka senzibiliteta (ose}aja) na stopalima, ~ine}i ih osetljivim na o{te}enje, jer nema ose}aja bola i rane prolaze neopaèno. Na to se na-dovezuje i bolest krvnih sudova (i velikih arterijskih i sasvim ma-lih) zbog ~ega rane te{ko zarastaju. Na nastanak uti~e i duìna trajanja bolesti, stepen regulisanosti oboljenja, deformiteti sto-pala, neudobna obu}a i dr. Tako nastaje dijabetesno stopalo, koje predstavlja vrlo kompleksan klini~ki problem i vrlo ozbiljno naru{ava zdravlje obolelog, direktno mu ugroàvaju}i ìvot.Oboleli od dijabetesa bi trebali da znaju da je prevencija prvi i najva`niji korak u re{avanju (spre~avanju) problema dijabe-tesnog stopala i da zbog toga zahtevaju detaljna uputstva o nezi stopala od svog lekara ili medicinske sestre. Ako od njih ne do-biju odgovaraju}a uputstva, mogu da se obrate u dijabetolo{kom savetovali{tu lekaru ili sestri, koji tu rade. Preventivna edukacija pacijenata obolelih od dijabetesa je neophodna kroz pojedina~ne razgovore, postere, bro{ure, predavanja.

Pravilna nega stopala je va`na i za zdrave osobe, a posebne mere opreza su zna~ajne za one, koji su ve} oboleli od dijabetesa te je nekoliko jednostavnih saveta uvek dobrodo{lo. Svakodnevno perite stopala mlakom vodom i blagim sapunom, prosu{ite ih pa`ljivo, naro~ito izme|u prstiju (vla`na koà pogoduje nastanku gljivi~nih infekcija). Namaìte stopala hranljivom kremom ili lanolinom. Nokte secite nakon kupanja i pa`ljivo turpijajte. Nosite bele pamu~ne ~arape, koje }ete menjati svakodnevno (svake ve~eri izvrnite ih i pogledajte pri dobrom svetlu da li postoji kap krvi ili gnoja, jer }e vam to ukazati na ranicu koju niste osetili). Preko njih moète nositi ~arape u boji, ali bez lasti{a ili podvezice. Zaduìte nekog iz porodice u koga imate poverenja da vam makar jednom sedmi~no detaljno pregleda koù stopala pri dobrom svetlu – bolje }e to uraditi nego vi sami, i u slu~aju bilo kakve ranice, plika, uraslog nokta ili ùlja odmah se javite lekaru. Budite oprezni sa novom obu}om - nosite je, u po~etku, jedan do dva sata dnevno. Ne`no sastruìte zadebljanja na koì kamenom za pete. Kontroli{ite redovno nivo {e}era i masno}a u krvi. Ve`bajte svakodnevno! Utoplite noge, ali bez kori{}enja termofora ili drugog sli~nog izvora toplote.Ako ste osoba koja boluje od dijabetesa i pridràvate se svega navedenog i nemate nikakvu promenu na koì stopala dovo-ljno je da se detaljan pregled stopala obavi jednom godi{nje kod lekara (hirurga, vaskularnog hirurga, ortopeda, obu~enog lekara op{te prakse). Za sve ostale obolele od dijabetesa lekarske ko-ntrole i pregledi stopala se zakazuju u intervalu od jedan do {est meseci, a za najugroènije na jedan do sedam dana (IV grupa - sa najvi{im rizikom po engleskoj klasifikaciji). Le~enje dijabetesnog stopala uvek zahteva multidisciplinarni tim (endokrinolog, vasku-larni hirurg, hirurg, ortoped, neurolog) i vrlo je kompleksno.

Dr Borisav Mandi}, specijalista op{te hirurgije

U svetu se svakih 30 sekundi nekome amputira noga zbog dijabetesa. Pravilnom negom stopala ~ak 80 odsto amputacija se moè izbe}i.

Tre}ina dijabeti~ara ima problema sa vidom. Ukoliko se ne le~i, dijabeti~na retinopatija moè da dovede i do potpunog gubitka vida.

HIGIJENA VIDA RANE KAD OKO ZATREPERI Nega stopala kod dijabeti~ara Dijabeti~na retinopatija

NIKAD BOSONOGIO ~emu bi posebno trebalo voditi ra~una ako bolujete od dijabetesa? Ne hodajte bosonogi, ~ak ni u ku}i. Ne obuvajte nikada cipele ili patike na bosu nogu. Ne secite nokte suvi{e duboko. Ne dozvolite da vam koà stopala bude suvi{e suva i ispucala. Ne secite noì}ima ùljeve i zadebljanja na koì i ne koristite sredstva za uklanjanje ùljeva. Ne ko-ristite suvi{e toplu vodu. Ne dopustite da vam noge budu hladne i vla`ne. Prestanite sa pu{enjem odmah.

•••PREMA podacima Svetske zdravstvene organizacije do 2030. godine broj obolelih od {e}erne bolesti (diabetes mellitus) pora{}e sa sada{njih 250 miliona na 350 miliona. Ako se zna da se kod oko tre}ine dijabeti~ara javljaju promene na oku, ta~nije o~nom dnu, onda dolazimo do broja od oko 80 miliona ljudi u svetu koji imaju o~ne probleme uzrokovane {e}ernom bole{}u. Na ispoljavanje promena na oku kod dijabeti~ara uti~u duìna trajanja {e}erne bolesti, lo{e regulisana {e}erna bolest, trudno}a, povi{en krvni pritisak, pu{enje, gojaznost, povi{ene „masno}e“ u krvi (holesterol i trigliceridi), oboljenje bubrega i anemija. Ove ~inioce jednim imenom nazivamo faktori rizika.Kada se ispolje, promene na oku kod dijabeti~ara dovode do promena na krvnim sudovima, pojave otoka i krvarenja na o~nom dnu i nazivaju se dijabeti~na retinopatija. Zahvatanje ta~ke jasnog vida (makule) naj~e{}i je uzrok sla-bljenja vida i tada govorimo o dijabeti~noj makulopatiji. êsto se dijabeti~na retinopatija i dijabeti~na makulopatija javljaju za-jedno.

Zavisno od stadijuma dijabeti~ne retinopatije preduzimaju se i odre|eni na~ini le~enja. Po~etni stadijumi dijabeti~ne retinopatije ne zahtevaju le~enje. Ukoliko je dijabeti~na retinopatija uznapre-dovala, pristupa se tretiranju o~nog dna laserom. To je takozvana argon laser fotokoagulacija o~nog dna. U slu~aju da argon laser fotokoagulacija o~nog dna nije ura|ena ili je ura|ena u nedo-voljnom obimu, a faktori rizika su prisutni, promene na o~nom dnu }e nastaviti da napreduju i mogu se razviti druge, ozbiljnije komplikacije, kao na primer ve}a krvarenja u oku i/ili odvajanje mre`nja~e (ablacija retine). Ove komplikacije zahtevaju opera-tivni na~in le~enja (vitrektomija). Efekti le~enja dijabeti~ne reti-nopatije su bolji ukoliko su otklonjeni faktori rizika.Va`no je napomenuti da, ukoliko se ne le~i, dijabeti~na retino-patija moè da dovede do velikog pada ili ~ak potpunog gubitka vida i ubraja se u naj~e{}i uzrok slepila za starosnu grupu od 20 do 65 godina u razvijenim zemljama.Ono {to ljudi koji boluju od {e}erne bolesti treba da znaju, jeste da je jako va`no da {e}erna bolest bude dobro regulisana (pra-titi i vrednosti hemoglobina A1c – HbA1c, koje treba da budu <7.5%), zatim da treba da bude dobro regulisan i krvni pritisak, nivo „masno}a“ u krvi i telesna teìna, kao i da je potrebno prestati sa pu{enjem. Tako|e su va`ne redovne kontrole endokrinologa i o~nog lekara. O~ne kontrole se zakazuju na najvi{e 12 meseci, ali u zavisnosti od stadijuma dijabeti~ne retinopatije kontrole mogu biti i ~e{}e. Me|utim, ako pacijent primeti bilo kakve o~ne simptome, kao na primer: pad vida, mutan vid, mu{ice, ta~kice, mreìcu ili senku ispred oka, potrebno je da se javi o~nom lekaru odmah.

Dr Ana Georgijevi}-Nenadi}specijalista oftalmologije


14


15

DIJABETI^NA neuropatija je naj~e{}a komplikacija {e}erne bolesti, kako insulin nezavisne, tako i insulin zavisne forme ove bolesti. To je poreme}aj sa raznolikim simptomima, koji su posledica o{te}enja perifernih nerava u na{em organizmu, pod uticajem {e}erne bolesti.Dijabeti~na neuropatija je drugi naj~e{}i uzrok o{te}enja perifernih nerava u svetu. Naj~e{}i uzrok je lepra, u na{em narodu poznatija kao „guba“, bolest za koju je ve}ina od nas mislila da je davno isko-renjena. Smatra se da izme|u 7,5 i 10 odsto novodijagnostikovanih, obolelih od {e}erne bolesti, ima dijabeti~nu neuropatiju u trenutku postavljanja dijagnoze. Od ukupnog broja obolelih od {e}erne bolesti 30 odsto ima neuropatiju. Ovaj problem je ~e{}e prisutan kod insu-lin nezavisnog dijabetesa ili dijabetesa tipa 2, tzv. „stara~kog“ dijabetesa, u odnosu na dijebetes tipa 1, ili insulin zavisnog tipa, odnosno „mladala~kog“ dijabetesa. „GORKI“ [E]ERKoji su faktori rizika za pojavu dijabeti~ne neuropatije?

Sa duìnom trajanja bolesti raste procenat neuropatije. Lo{a kontrola nivoa {e}era u krvi je izrazito povezana sa u~estalo{}u ove komplikacije. Smatra se da ~ak osobe, koje imaju vrednosti {e}era izme|u 6 i 7 mmol/l, dakle koje nemaju definitivnu dijagnozu {e}erne bolesti, ve} se kod njih radi o tzv. „predijabetesu“ ili intole-ranciji {e}era, mogu da imaju dijabeti~nu neuropatiju. Oboleli od {e}erne bolesti ~esto su gojazni, imaju povi{en krvni pritisak i lo{u regulaciju masno}a u krvi. Sva tri stanja su istovremeno i faktori rizika za dijabeti~nu neuropatiju. Od ostalih faktora rizika treba izdvojiti: pu{enje, mu{ki pol, te visinu pacijenta, jer je kod vi{ih osoba u~estalost neuropatije ve}a.

Kako se manifestuje dijabeti~na neuropatija ?

Preko 80 odsto obolelih ima tzv. distalnu simetri~nu, preteèno sen-zitivnu neuropatiju . Pacijenti se ̀ ale na utrnulost, otupelost i pecka-nje u prstima nogu i stopalima. Postepeno i polako se ovi simptomi „penju“ uz noge i kad dosegnu kolena, po~inju da se javljaju prve tegobe na prstima {aka. Pacijenati imaju ose}aj kao da stalno hodaju u debelim ~arapama. U zavisnosti od debljine vlakana perifernih ne-rava, koja bivaju zahva}ena, javlja se i ose}aj poreme}aja ravnoteè. Sve moè biti pra}eno jakim bolovima, koji su o{tri, probodni, sli~ni udaru struje, zatim bolnom preosteljivo{}u na stimuluse, koji ina~e nisu neprijatni, ose}ajem jake hladno}e u stopalima ili suprotno, vre-

line u nogama. Pacijenti sa bolnim simptomima se lo{ije ose}aju no}u i tipi~no se àle da ne mogu ni najtanji prekriva~ da drè preko nogu. Jedna od vrlo ~estih manifestacija je i gubitak maljavosti u donjoj tre}ini potkolenica i na stopalima. Sve to u po~etku pred-stavlja samo laku neprijatnost za obolelog, ali vremenom, ukoliko proces napreduje, bolovi se {ire i na ruke, potom na trup, a vrlo retko zahvataju i koù glave i lica. Veoma te{ka komplikacija ove bolesti je pojava ulceracija ili ranica na stopalima. One se javljaju kod oko 25 odsto obolelih od dijabetesa, a kod 15 odsto pacijenata sa ulceracijama se mora amputirati zahva}eni ekstremitet. Procenjeno je da se svakih 30 sekundi u svetu amputira po jedna noga usled

komplikacija {e}erne bolesti. Interesantno je da kod ove forme dijabeti~ne neuropatije

nema slabosti mi{i}a, odnosno ona se u manjem stepenu javlja tek u kasni-jim stadijumima bolesti.

Koje probleme jo{ moè da izazove {e}erna bolest?

Za razliku od distalne simetri~ne, prete`no senzitivne neuropatije, koja

nastaje postepeno i sporo napreduje, akutna bolna neuropatija bez slabosti na-

staje vrlo naglo i tipi~no kod obolelih od tipa 2 {e}erne bolesti, kod kojih je zapo~eta

terapija. Simptomi su vrlo jaki pale}i bolovi, naj~e{}e no}u, u stopalima, ali su mogu}i i na

trupu. Bolovi su naj~e{}e simetri~ni, ali mogu biti i asimetri~ni, bez slabosti mi{i}a. Uz dobru kontrolu

{e}era tokom 10 do 12 meseci tegobe obi~no prolaze, odnosno zna~ajno se smanjuju. Druga forma akutne bolne neuro-patije je povezana sa slabo{}u mi{i}a, koja se javlja kod pacijenata kod kojih je dijabetes tek dija-gnostikovan i kod kojih je zapo~eta terapija, ili kod pacijenata kod kojih je do tada lo{e regulisan {e}er stavljen pod terapijsku kontrolu. Dominantan simptom je bol sa jedne strane, u predelu butine i kuka. Ubrzo posle bola, tako|e na-glo, javlja se slabost zahva}ene noge, sa topljenjem mi{i}a, {to vre-menom postaje dominatan problem, jer bol prestaje posle nekoliko nedelja. Razvoj bolesti moè da bude veoma izraèn i da pacijenta onesposobi do potpune nepokretnosti. Uz preduzete mere le~enja i rehabilitacije prirodni tok ove bolesti je takav, da posle nekoliko meseci, prestaje progresija tegoba i dolazi do oporavka. Zna~ajne probleme kod obolelih od dijabetesa, koji ~esto veoma remete kvalitet ìvota, a bivaju neprepoznati, izaziva o{te}enje tzv. autonomnih perifernih nerava. Radi se o perifernim nervima, koji inervi{u unutra{nje organe i krvne sudove. Kao posledica autonomne

Dijabeti~na neuropatija – posledica {e}erne bolesti Najradosniji trenutak za porodicu

Gojaznost, povi{en krvni pritisak, masno}e u krvi – faktori rizika. Usled posledica komplikacija {e}erne bolesti, svakih 30 sekundi se u svetu amputira po jedna noga. Redovna kontrola nivoa {e}era u krvi. Pravovremeno le~enje moè usporiti i ~ak zaustaviti dalje napredovanje bolesti.

N E P R I J A T E L J I Z S E N K E

dijabeti~ne neuropatije javlja se veliki broj simptoma, kao {to su: ortostatska hipotenzija, odnosno ose}aj omaglice ili nesvestice pri naglom ustajanju iz leè}eg poloàja, bezbolni infarkt srca, odnosno pojava infarkta bez pojave klasi~nog bola u grudima, jer su nervna vlakna, koja inervi{u srce i ~ija iritacija prouzorkuje bol, kao za{titni mehanizam, u ovom slu~aju o{te}ena i ne obavljaju funkciju, zatim poreme}aj pokretljivosti jednjaka i ̀ eluca, zbog ~ega se javlja pojava goru{ice i nadimanja, zatvor ili problem nekontrolisanja defekacije, lo{a kontrola mokrenja, poreme}aj erekcije i ejakulacije, itd.Kod oboljenja jednog nerva ili mononeuropatije naj~e{}e se ja-vlja o{te}enje jednog nerva ruke, u sklopu sindroma tzv. karpalnog tunela, koji se manifestuje bolom i trnjenjem u {aci i prva tri prsta, a u krajenjm stadijumu i propadanjem pojedinih mi{i}a {ake {to u zna~ajnoj meri remeti funkcionalnost zahva}enog ekstremiteta. Od ostalih mononeuropatija treba izdvojiti oboljenje nerava, koji inervi{u mi{i}e pokreta~e o~ne jabu~ice, pa se kao posledica toga javlja tzv. dijabeti~na oftalmoplegija, odnosno oslabljena pokretlji-vost jedne o~ne jabu~ice i posledi~no pojava duplih slika i padanja o~nog kapka.

NIJE TE[KO BITI ZDRAV

Kako se dijagnostikuje dijabeti~na polineuropatija?

Neurolog posle pregleda pacijenta sa novodijagnostikovanim di-jabetesom postavlja indikaciju za sprovo|enje dodatanih procedura za potvrdu dijagnoze. Osnovna dodatna procedura je elektromio-neurografija (EMNG), kojom se proverava funkcija perifernih ne-rava i mi{i}a i postavlja definitivna dijagnoza neuropatije, utvr|uje njen tip, stepen zahva}enosti i osnovni prognosti~ki faktori. Ovom metodom se, tako|e, prati i efekat terapije. U poslednje vreme, na raspologanju su nam i brzi testovi, kao {to je NEUROPAD test, kojim se procenjuje rizik za pojavu ulceracije na stopalu, kao po-sledice postojanja dijabeti~ne neuropatije.

Kakav je tretman i prognoza dijabeti~ne neuropatije?

Dijabeti~na neuropatija je vrlo ~esta, neprijatna i opasna komplikaci-ja {e}erne bolesti, koja remeti i dodatno komplikuje kvalitet ìvota obolelih, a doprinosi i porastu invaliditeta. Za o~ekivati je da }e u budu}nosti broj obolelih od dijabeti~ne neuropatije rasti, jer pro-gresivno raste i broj obolelih od {e}erne bolesti, ~emu zana~ajno doprinosi i tzv. „sede}i“ stil ìvota. Veoma je va`no da oboleli od {e}erne bolesti budu obu~eni da prepoznaju simptome neuro-patije i da se odmah jave na pregled neurologu. Ukoliko na vreme uo~imo postojanje neuropatije, primenom navedenih mera moè se zna~ajno usporiti njeno napredovanje, pa ~ak i zaustaviti.

Nezamenjivu ulogu u uspe{nom tretiranju ovog zdravstvenog pro-blema ima adekvatna saradanja pacijenata sa timom stru~njaka, koji sa razli~itih aspekata tretiraju problem dijabetesa, kao bolesti ~itavog organizma.

Dr Miodrag Manigoda, specijalista neurologije

DISCIPLINA

[ta moèmo sami da preduzmemo?Osnovna mera od koje sve zavisi je striktna kontrola nivoa {e}era. Cilj je da nivo {e}era bude {to bliì normalnom i da ne postoje velike dnevne vari-jacije vrednosti glikemije. Neophodni su i: striktno pridràvanje reìma ishrane, redukcija telesne mase i redovna fizi~ka aktivnost. Bolni simptomi se mogu ublaìti, pa i potpuno ukloniti primenom savremenih lekova protiv neuropatskog bola. Nikako ne treba pribegavati samole~enju bola uobi~ajenim analget-icima, jer nisu dovoljno efikasni, a mogu da {tete ukoliko se preterano koriste. Kod slabosti mi{i}a potreban je dug i intenzivan fizikalni tretman po savetu fizijatra. Veoma je va`no voditi ra~una o higi-jeni stopala i nositi komotnu i udobnu ode}u.

•••

16

Documents

Specijalno izdanje 2010