Specijalni prilog7 ARSENAL Odbrana.pdfsa nama, posebno zemaqa Natoa... O~ekujem da kona~no re{ewe statusa Kosova i Metohije ni na koji na~in ne dovede do anga`ova-wa bilo koje vojne

Godi

na III

Broj

44

15.

jul

200

7.ce

na 1

00 d

inar

a 1,

20ev

raww

w.od

bran

a.mod

.gov.yu

APSOLUTNOVOJNIK

I n t e r v j uI n t e r v j u

Vuk Kosti}, glumacVuk Kosti}, glumac

APSOLUTNOVOJNIK

BUXET ZAPRE@IVQAVAWE

Aleksandar Mi{~evi}dràvni sekretar MO za finansijeAleksandar Mi{~evi}dràvni sekretar MO za finansije


77Specijalni prilog

Specijalni prilog

ARSENALARSENAL

NC „ODBRANA”, Bra}e Jugovi}a 19, 11000 Beograd tel: 011/3241-026,

telefaks: 011/3241-363. ìro-ra~un: 840-49849-58

NARUXBENICA

Naru~ujem ..................... primeraka kwige: „ZEMQA @IVIH”

po ukupnoj ceni od 7.560,00 dinara.

Kwige }u platiti (zaokruìti broj): 1) odjednom (pla}awe unapred) 2) na kredit u .................. mese~nih rata (najvi{e 6)

po .................... dinara, uz overenu administrativnu zabranu.

Kod pla}awa unapred uz naruxbenicu poslati dokaz o uplati celokupnog iznosauve}anog za po{tarinu u iznosu 200 dinara. Kupci na kredit dostavqaju

administrativnu zabranu (obarazac se dobija od NC „ODBRANA”) overenuu Vojnoj po{ti ili preduze}u u kome su zaposleni.

Reklamacije u slu~aju neuru~ivawa kwiga primamo u roku od 30 dana.

Kupac..........................................................................................................................(ime, o~evo ime, prezime)

Mati~ni broj gra|ana ...................................... Broj li~ne karte ........................

izdate u MUP ........................................

Ulica i broj ..............................................................................................................

Mesto i broj po{te ............................................................ Telefon ....................

Datum ......................................... Potpis naru~ioca

Imenovani je stalno zaposlen u ..........................................................................(naziv VP ili preduze}a)

Ulica i broj .............................................................................................................

telefon ............................. Mesto i broj po{te ...................................................

MP Overa ovla{}enog lica

Autori: Vladimir Stojan~evi}, Qubodrag Dini} i \or|e Borozan

ZEMQA@IVIH

Ugledni autori Vladimir Stojan~evi}, Qubodrag Dini} i \or|e Borozan napisali su

tekst za reprezentativno izdawe „ZEMQA@IVIH" koji je dat u dvojezi~nom slogu na

srpskom i engleskom jeziku. Pisan je na temequpotvr|enih ~iwenica i potkrepqen do sada

neobjavqivanim istorijskim dokumentima kojipoja{wavaju sloènost teme. Re~ je o genezi

srpsko-albanskih odnosa u 19. i 20. veku.Koreni sada{wih (ne)prilika duboki su vi{e od

dve stotine godina i neophodno je dobro ihizu~iti kako bi neke aktuelne pojave bile mnogo

jasnije. Precizan nau~ni pristup temi, jasnametodologija istraìvawa i svima razumqivapisana re~ jesu dodatne vrednosti kwige koja

sadrì pouke i za naredne generacije. Blagoslov za {tampawe kwige dao je

Patrijarh srpski gospodin Pavle. Kwiga je vrhunski opremqena, u tvrdom povezu,sme{tena u kutiju, obima 372 strane, formata28,3 h 29 cm. Cena kwige je 7.560,00 dinara.

Naruxbenicu i primerak uplatnice poslati na adresu: NC „ODBRANA", Bra}e Jugovi}a 19,

11000 Beograd.Kwiga se moè nabaviti i u na{oj kwiàri

– u Beogradu, Vasina 22

NOVINSKI CENTAR

PREPORUÛJE

KAPITALNO

IZDAWE

310116

4

I N T E R V J U

Dràvni sekretar za finansije Aleksandar Mi{~evi}BUXET ZA PRE@IVQAVAWE 8

Per asperaZAMAK ZA SAMCA 11

T E M A

Reorganizacija Vojske Srbije OSTVARIVAWE VIZIJE 12

O D B R A N A

250. raketna brigada PVOPOUZDAN OSLONAC U ODBRANI NEBA 18

Provera kandidata za Vojnu akademiju ZATEZAWE OPASAÂ 24

Delegacija Vojne akademije u AnkariRASADNIK VOJNE ELITE 28

P R I L O G

ARSENAL - 7 31

D R U [ T V O

Iskustva u prekvalifikaciji vi{ka vojnog kadraDRUGI @IVOT 56

SA

DR

@A

J

”Odbrana” nastavqa tradicije ”Ratnika”,~iji je prvi broj iza{ao 24. januara 1879.

Izdava~Novinski centar ”ODBRANA”Beograd, Bra}e Jugovi}a 19

Direktor i glavni i odgovorni urednikSlavoqub M. Markovi}, potpukovnikZamenik glavnog urednika Radenko Mutavxi}

UredniciDu{an Marinovi} (desk) Dragana Markovi} (specijalni prilozi)REDAKCIJA:Aleksandar Anti}, poru~nik fregate,Du{an Gli{i} (internet), Sneàna \oki} (svet),Branko Kopunovi} (dru{tvo), mr Zoran Miladinovi}, potpukovnik (dopisnik iz Ni{a), Aleksandar Petrovi}, potporu~nik,Vladimir Po~u~, kapetan I klase (odbrana), Sawa Savi}, Mira [vedi} (tehnika)Stalni saradniciBo{ko Anti}, Stanislav Arsi}, Sebastian Balo{, Igor Vasiqevi},Jugoslav Vlahovi}, mr Slavi{a Vla~i},Milosav \or|evi}, Aleksandar Lijakovi}, dr Milan Mijalkovski, Predrag Mili}evi}, Miqan Milki}, Krsman Milo{evi},dr Milan Milo{evi}, dr Aleksandar Mutavxi}, Blagoje Ni~i}, Nikola Ostoji}, Nikola Ota{,Budimir M. Popadi}, Vlada Risti}, dr Dragan Simeunovi}

Dizajn i prelomEnes Me|edovi} (likovni urednik), Stanislava Struwa{, Branko Siqevski (tehni~ki urednici), Vesna Jovanovi}FotografijaGoran Stankovi} (urednik) Zvonko Perge, Darimir Banda (fotoreporteri)Jezi~ki redaktoriMira Popadi}, Sla|ana Mir~evskiKorektorSla|ana GrbaSekretar redakcijeVera Denkovski DokumentacijaRadovan Popovi} (foto-centar)

TELEFONIDirektor i glavni i odgovorni urednik 3241-104; 3241-258; 23-809Zamenik glavnog urednika 3241- 257; 23-808Sekretar redakcije 3241-363; 23-078Redakcija 2682-937; 23-810; 3201-576; 23-576Prelom 3240-019; 23-583Dopisni{tvo Ni{ 018 /509-481; 21-481Marketing 3241-026; 3201-765; 23-765Pretplata 3241-009; 3201-995; 23-995TELEFAKS 3241-363ADRESA11000 Beograd, Bra}e Jugovi}a [email protected]@odbrana.mod.gov.yuInternetwww.odbrana.mod.gov.yu@iro-ra~un840-49849-58 za NC ”Odbrana”PretplataZa pripadnike MO i Vojske Srbije preko RC mese~no 160 dinara.Za pretplatnike preko Po{tanske {tedionicemese~no 180 dinara. [tampa ”POLITIKA” AD, Beograd, Makedonska 29CIP – Katalogizacija u publikacijiNarodne biblioteke SrbijeODBRANA ISSN 1452-2160Magazin izlazi svakog 1. i 15. u mesecu

Magazin Ministarstva odbrane Srbije

Snim

io Go

ran

STAN

KOVI

]

15. jul 2007.

"Odbrana" je ~lan Evropskog udruèwa vojnih novinara

18

Jubilej Vojne ustanove „Tara”TRI DECENIJE VERNOSTI 58

S V E T

Pukovnik dr Majkl Bel, sa Univerziteta za nacionalnu odbranu SAD u Va{ingtonuODGOVOR NA NOVE PRETWE 60

T E H N I K A

Le Burè 2007.SALON MO]NIH VAZDUHOPLOVA 63

K U L T U R A

Vuk Kosti}, glumacAPSOLUTNO VOJNIK 68

F E Q T O N

Jugoslovenski deta{man te{kih bombarderaVLADA NA BESPU]U 72

Pedeset godina od smrti Paje Jovanovi}a (1859-1957)PATRIOTSKI SLIKAR 76

S P O R T

Dragana Rajblovi}, prva èna iz Srbije na krovu svetaNA KORAK DO SUNCA 80

72

RE^ UREDNIKA

5

63

REORGANIZACIJA

Formirawem êtvrte brigade KoV krajem pro{log mesecazavr{ena je prva faza reorganizacije Vojske Srbije. Do-bili smo novu, mawu, boqe opremqenu i efikasniju vojsku,koja je u skladu sa na{im mogu}nostima. Zaustavqen

je pad wene borbene mo}i i ona je u potpunosti osposobqenaza svoje misije i zadatke.

Vojska je, dakle, odradila svoj posao za ne{to vi{e od go-dinu dana, i to bez dodatnih tro{kova. Sada je teì{te na obu-ci i podizawu nivoa wene operativne sposobnosti, a dràvatreba da stvori okvir za nastavak reformskog procesa u dru-goj fazi reorganizacije koja, kako je to definisano Planomrazvoja sistema odbrane, obuhvata profesionalizaciju i mo-dernizaciju Vojske Srbije do 2010. godine.

Dinamiku promena u Vojsci Srbije posle 2010. godine jo{nije mogu}e precizno odrediti, jer su uslovqene stavovima dr-àvnih institucija o sistemu odbrane, rastom dru{tvenog bru-to proizvoda, a zavise i od ukqu~ivawa na{e zemqe u evrop-ske i bezbednosne integracije.

U vrh prioriteta sada svakako spadaju socijalna refor-ma, politika stambenog obezbe|ewa, plate i beneficije zapo-slenih u Vojsci i sistemu odbrane u celini. Preduslovi za wi-hovo re{avawe su usvajawe neophodnih zakona i drugih strate-gijsko-doktrinarnih dokumenata koje se o~ekuje na jesen, i, na-ravno, potrebna finansijska sredstva.

Ukupna vrednost vojnog buxeta za 2007. godinu jeste 63,67milijardi dinara. Iz dràvne kase izdvaja se 57,5 milijardidinara, a ra~una se i na 2,95 milijardi iz Nacionalnog inve-sticionog plana, te na 3,2 milijarde iz sopstvenih prihoda{to je dovoqno tek za puko preìvqavawe jer samo za plate ivojne penzije odlazi vi{e od 50 odsto ukupnih buxetskih sred-stava.

Kada se podmire ostali tro{kovi za investicije ostaje tekoko pet i po milijardi. Istina, to je mnogo vi{e nego ranijihgodina, ali je jo{ uvek daleko mawe nego {to su potrebe zemqekoja nastoji da uhvati korak sa svetom, i vojske u koju se ve} du-go godina nije zna~ajnije ulagalo.

Prema re~ima ~elnih qudi Ministarstva odbrane i Voj-ske, reforma moè uspe{no da se nastavi samo ako se za tro-{kove odbrane obezbede redovna godi{wa izdvajawa u visini2,4 odsto bruto dru{tvenog proizvoda i ukoliko se vojni pen-zioni fond odvoji iz buxeta Ministarstva odbrane. Pored to-ga, u sistem odbrane treba da se vrati novac od prodaje vi{kavojne imovine, a sredstva iz Nacionalnog investicionog planane bi trebalo ra~unati u buxet odbrane. Tu jedna~inu mora}eda re{e nadle`ni dràvni organi.

15. jul 2007.6

AKTUELNO

SASTANAK GRUPE SRBIJA-NATO ZAREFORMU ODBRANE U Domu Narodne skup{tine Republike Srbije u Beogradu, 11.

jula, odràn je deseti sastanak Grupe Srbija–Nato za reformuodbrane.

U uvodnom izlagawu ministar odbrane Dragan [utanovacizrazio je opredeqewe za nastavak reformi sistema odbrane iza evroatlantsku integraciju Srbije. On je rekao da o~ekuje da }ePrezentacioni dokument o saradwi sa Natoom uskoro biti pred-stavqen u Briselu i da }e biti potpisan Sporazum o razmeni bez-bednosnih informacijama.

– Ube|en sam da Vojska Srbije moè i mora da bude most zarazvijawe poverewa svih zemaqa koje su zainteresovane da radesa nama, posebno zemaqa Natoa... O~ekujem da kona~no re{ewestatusa Kosova i Metohije ni na koji na~in ne dovede do angaòva-wa bilo koje vojne sile sa bilo koje strane. To je vrhunski interesovog ministarstva i ove dràve – istakao je ministar odbrane.

Govore}i o reformi sistema odbrane ministar [utanovacje istakao da je formirawem êtvrte brigade Kopnene vojske na-pravqen „veliki iskorak” u reformi Vojske, ali da ima jo{ mnogoposla. Bitan deo u nastavku reforme je i vojno {kolstvo, va`no i

zbog „budu}e inte-gracije u velike si-steme kao {to jeNato”.

Ministar [uta-novac je najavio da}e oja~ati saradwaMinistarstva od-brane i Skup{tineSrbije. Podsetiv{ida je Vojska u pret-hodnom periodu bi-la van nadle`nostisrpskog parlamen-ta, [utanovac jenaveo da su zakono-davne aktivnosti

jedna od oblasti u kojima je oruànim snagama potrebna pomo}parlamenta. Reformski procesi sprovode se na osnovu Nacrtastrategijskog pregleda odbrane pa je neophodno usvajawe tog doku-menta, kako bi se nastavilo s tim aktivnostima. Po razdruìva-wu dràvne zajednice SCG i uspostavqawa Srbije kao samostal-ne dràve, potrebno je usvojiti i niz zakona vezanih za kompletansistem odbrane. Tu spadaju zakoni o vojsci i odbrani, slu`bamabezbednosti, te niz prate}ih pravnih akata zna~ajnih za funkcio-nisawe oruànih snaga Srbije.

Na sastanku Grupe Srbija–Nato pomo}nik ministra za poli-tiku odbrane mr Du{an Spasojevi} istakao je, izme|u ostalog, daSrbija ima puno razloga da unapredi saradwu sa Natoom, presvega preko Partnerstva za mir. On je podsetio na potrebu {tohitnijeg usvajawa odgovaraju}ih strategijskih dokumenata.

Direktor direkcije za planirawe snaga Natoa Frenk Bo-land je tako|e ocenio da ima napretka u reformi Vojske Srbije,ali i jo{ mnogo posla za {ta }e biti potrebno vreme. Boland jeizrazio spremnost Grupe da i daqe nastavi da podràva reformusistema odbrane Srbije.

Pored predstavnika Ministarstva odbrane, sastanku su pri-sustvovali i predstavnici drugih ministarstava, te izaslaniciodbrane akreditovani u Beogradu.

S. \.

F O R M I R A N A ^ E T V R T A B R

UU vrawskoj kasarni „Prvi pe{adijski puk kwaza Milo{a velikog”,30. juna, odràna je sve~anost povodom formirawa ̂ etvrte brigadeKopnene vojske i dodeqivawa vojne zastave pripadnicima ove jedi-nice. Sve~anosti su prisustvovali izaslanik predsednika Republi-

ke Srbije i ministar odbrane Dragan [utanovac sa saradnicima, na~el-nik General{taba VS general-potpukovnik Zdravko Pono{ sa ~lanovimakolegijuma, komandanti operativnih sastava VS, predstavnici P~iwskogokruga, op{tina Vrawe, Surdulica i Vladi~in Han, MUP-a, @andarmeri-je, BIA, inostrani vojnodiplomatski predstavnici i drugi gosti.

Primaju}i vojnu zastavu pukovnik Milosav Simovi} naglasio je davojnici i stare{ine 78. motorizovane brigade godinama uspe{no izvr-{avaju postavqene zadatke, a to su obezbe|ewe administrativne linije ikontrola Kopnene zone bezbednosti, ~ime su stvoreni uslovi za miran ibezbedan ìvot svih gra|ana P~iwskog okruga bez obzira na nacionalnu,versku i politi~ku pripadnost.

– Pripadnici êtvrte brigade }e vojnu zastavu, simbol najve}e voj-ni~ke ~asti i dostojanstva, svojom stru~no{}u, hrabro{}u i prisebno-{}u, proneti ka slavi, na dobrobit naroda i otaxbine – rekao je pukov-nik Simovi}.

êtvrtu brigadu VS ~ine dosada{wa 78. motorizovana brigada idelovi 549. motorizovane brigade i 52. me{ovite artiqerijske brigade,a 11 jedinica ranga bataqona razme{teno je u garnizone Vrawe, Lesko-vac i Bujanovac.

ZA MIRAN @IVOTMinistar odbrane Dragan [utanovac uru~io jekomandantu êtvrte brigade KoV pukovniku Milosavu Simovi}u vojnu zastavu uz èqe da je pripadnici vrawske jedinice ponosno nose,slede tradicije Prvog pe{adijskog puka, budu spremni da brane otaxbinu i podiù ugled na{e zemqe u svetu

MINISTAR [UTANOVAC U SOFIJI Ministri odbrane Srbije i Bugarske, Dragan [utanovac i

Veselin Bliznakov, potpisali su 9. jula u Sofiji sporazum osaradwi u oblasti odbrane, koji otvara mogu}nost razmene iskus-tava, zajedni~ke obuke i {kolovawa.

Ministar [utanovac je na konferenciji za novinare istakaoda je jedan od najve}ih problema Srbije, koji se ti~e i vojske, „[en-genska lista”, te da je zamolio bugarskog kolegu za podr{ku vladewegove zemqe oko stavqawa Srbije na „belu listu”. Interes Vo-jske Srbije je i da {kolu-je svoje oficire u inos-transtvu, pa }e zato in-sistirati da budu}asaradwa sa bugarskimministarstvom odbraneobuhavata i {kolovawepripadnika obe vojske.

– Potpisivawesporazuma je samo poli-ti~ka pretpostavka davojske mogu da sara|uju– ocenio je [utanovaci poru~io da je u inostranstvu prvo posetio Bugarsku kao pri-jateqsku dràvu.

Bugarski ministar Bliznakov je istakao da saradwa dvezemqe ima vrlo velike perspektive, jer doprinosi stabilnostiregiona i ukqu~ewu Srbije u evroatlantske integracije.

Delegacija Ministarstva odbrane i Vojske Srbije imala je uSofiji niz bilateralnih susreta, a ministar [utanovac se sas-tao i sa bugarskim premijerom Sergejom Stani{evom. (Fonet)

PREDAVAWE GENERALAPONO[A U OEBSU Na~elnik General-

{taba Vojske Srbije ge-neral-potpukovnikZdravko Pono{ odràoje, 11. jula, u sedi{tuOrganizacije za evrop-sku bezbednost i sarad-wu (Oebs) u Be~u, preda-vawe o reorganizacijiVojske Srbije.

U govoru na zajed-ni~kom sastanku Stalnogsaveta i Foruma Oebsaza bezbednosnu saradwuon je ukazao da je reor-ganizacija Vojske Srbije zapo~eta juna pro{le godine, a zavr{e-na 30. juna ove godine. Ciq reorganizacije bio je uspostavqaweracionalnije i efikasnije vojske.

Tokom prethodnih 13 meseci uspostavqena je nova strukturavojske, sa mawim brojem jedinica. Umesto dosada{wih sedam ko-mandi, formirane su tri – Kopnene vojske, Vazduhoplovstva i pro-tivvazduhoplovne odbrane i Komanda za obuku. Unutar tih koman-di, smawen je broj direktno pot~iwenih jedinica.

Pove}an je operativni deo vojske, a smawen komandni i lo-gisti~ki, naglasio je Pono{. Rezultat toga je i promena strukturetro{kova. Procentualno, vi{e novca }e se izdvajati za operativ-ne tro{kove i investicije, a mawe za administrativne i perso-nalne potrebe.

Nakon zavr{ene reorganizacije, prioriteti Vojske Srbije unarednom periodu bi}e obuka, modernizacija i profesionaliza-cija, istakao je Pono{ u izlagawu pred diplomatskim i vojnimpredstavnicima 56 zemaqa ~lanica Oebsa.

I G A D A K O P N E N E V O J S K E

BOQI STATUS VOJSKE – Te{ko je na}i ijednu zemqu ili vojsku u okruèwu koja je za tri-

naest meseci uspe{no izvr{ila organizacione promene – naglasio jeministar odbrane Dragan [utanovac na sve~anosti u Vrawu. – To jesamo deo reforme, a drugi deo posla odnosi se na Ministarstvo od-brane i sve one koji u Vladi i Skup{tini treba da brinu o bezbedno-sti na{e zemqe. Nedavno smo u~estvovali na zajedni~koj ve`bi sa voj-skama Bugarske i Rumunije i ne samo da se nismo obrukali, ve} smo bi-li podjednako dobri, a u mnogim segmentima i boqi. Na{a ideja je dazajedno sa drugim zemqama u~estvujemo u stvarawu bezbednosnog {tita{irom sveta, i to u~e{}em u mirovnim operacijama. Zato u budu}no-sti moramo da nastavimo sa reformama koje }e se odnositi na ne{to{to je jako bitno, a malo vidqivo. Re~ je o dono{ewu novih zakona oodbrani, vojsci i slu`bama bezbednosti, ali i o poboq{awu materi-jalno-tehni~ke opremqenosti na{e vojske i statusu wenih pripadnika,jer smatram da on mora biti znatno boqi.

NA JUGU SRBIJE

U svom izlagawu general-potpukovnik Zdravko Pono{ je podvukao dasu formirawem êtvrte brigade KoV zavr{ene organizacijsko-mobili-zacijske promene Vojske Srbije zapo~ete pre trinaest meseci.

– Pripadnici ove jedinice – podsetio je general Pono{ – profe-sionalno{}u i kooperativno{}u velikim delom su zaslu`ni za to {toje saradwa na{e vojske sa Kforom sve boqa i boqa. Oni su zaslu`ni iza ugled koji Vojska Srbije ima me|u lokalnim stanovni{tvom. VojskaSrbije }e u~initi sve da profesionalnim odnosom i spremno{}u poma-è stanovni{tvu u nevoqi i reprezentuje dràvu Srbiju na najboqi mo-gu}i na~in.

Na kraju sve~anosti odràn je sve~ani defile, takti~ko-tehni~kizbor i prikaz obuke Kopnene vojske.

Z. MILADINOVI]

7

Sni

mio

D. B

AN

DA

DR@AVNI SEKRETAR ZA FINANSIJE

ALEKSANDARMI[ÊVI]

U prvom planu je da se nagomilani problemi koji

sistem najvi{e ti{te: materijalni, stambeni i

obnavqawe samog sistema, re{e u realnom

vremenu. Ako to uspemo, smatra}u da smo

uradili mnogo.


9

mnogo izdvaja za svoje oruàne snage – u 2006. godinibilo je to 8,8 milijardi dolara. Pored redovnog buxeta,Turci raspolaù i sa oko 2,5 milijarde dolara dobije-nih od akcize, izdavawa nepokretnosti i drugih usluga,kao i dela prenetih sredstava iz prethodnih godina. Re~je o ukupnoj sumi koja se pribliàva 11 milijardi dola-ra. Kako je na{ buxet oko jedne milijarde dolara, pore-|ewa se samo name}u.

Dono{ewe buxeta za ovu godinu obeleìlo je ka{we-we od nekoliko meseci. Kako se to ka{wewe odrazi-lo na ìvot i rad u okviru sistema odbrane?– Ka{wewe je proizvelo velike probleme na nivou

cele Vlade, odnosno dràve. Prenet je deo dugova izprethodnog perioda. U ovom trenutku, dugovi Ministar-stva odbrane iznose pribli`no dve milijarde dinara.Do septembra, oktobra, nastoja}emo da sve te dugove re-{imo i u novi buxetski period u|emo bez dugova. Taj plan,naàlost, ne zavisi samo od nas, ve} i od izvr{ewa sa-mog buxeta, odnosno Trezora Republike Srbije, odnosnona~ina i brzine kojom }e se sam Trezor puniti.

îji je sve du`nik Ministarstvo odbrane? – MO duguje pre svega dobavqa~ima, odnosno, dugovi

su ve}inom vezani za operativne tro{kove Vojske.Vi ste poznavalac ekonomije koji dolazi van sistemaodbrane i imate uvid u finansijski deo sistema. Kakoon izgleda u o~ima nekog ko moè da ga sagleda sa ~i-sto stru~ne strane?– Uo~qiv je pomak u okviru buxeta za 2007. godinu,

ali to jo{ uvek nije dovoqno. Imamo velike problemes tim {to gotovo 30 odsto buxeta odlazi na vojne pen-zije, {to se ne de{ava ni u jednoj zemqi u okruèwu. Uwima se za vojsku izdvaja 1,9 do 2,2 posto bruto naci-onalnog dohotka, ali, podvla~im, samo za vojsku, bezikakvih drugih optere}ewa, kao {to to mi imamo. Kadaod doma}eg vojnog buxeta oduzmete izdvajawa za vojnepenzije, dobi}ete ostatak od 39 milijardi dinara. Na-{e realne potrebe jesu 57 milijardi dinara bez odva-jawa na penzije.

Pretpostavqam da to zna~i da }e se, kao {to je bilonajavqeno, vojne penzije izdvojiti iz vojnog buxeta.Dokle se stiglo u ostvarivawu tih planova?– Izdvajawe vojnih penzija nije samo pitawe Mini-

starstva odbrane. Ta je tematika vezana za Ministarst-vo rada i socijalnih pitawa. Svi penzioni fondovi, ci-vilni i privatni, a sada i vojni penzioni fond, po novimzakonskim propisima, treba da budu pod jurisdikcijomtog ministarstva. Dakle, nije samo re~ o na{im èqamai planovima ve} i o strategiji Vlade.

Na koji na~in }e se odre|ivati visina vojnih penzi-ja kada one jednom pre|u u civilni fond? – Postoje odre|ene specifi~nosti predvi|ene u Za-

konu o Vojsci, zbog izvesnih beneficija koje su vojni pen-zioneri imali. Ideja je da pove}awe svih penzija pratipove}awe plata u civilnom sektoru. Trenutno se radi napredlogu zakona, pa nisam u mogu}nosti da budem preci-zniji.

Da li se u oblasti finansirawa sistema odbranera~una na jo{ neke prihode, pored samog buxeta?– Postoji Master plan koji je vezan za prodaju ne-

finansijske vojne imovine. On predvi|a da se 50 postosredstava izdvoji za re{avawe stambenih pitawa, 30posto za opremu i dvadesetak posto za ostale namene,pre svega za obnavqawe sistema odbrane.

Funkcija dràvnog sekretara za finansije – nedavnouspostavqena prvi put – navodi na pomisao da se pi-tawu finansija pristupa druga~ije nego do sada. Dali je uistinu tako, poku{ali samo da saznamo u in-tervjuu sa prvim dràvnim sekretarom za finansijegospodinom Aleksandrom Mi{~evi}em, sa kojim smo

razgovarali o visini i podeli vojnog buxeta, pove}awuplata, re{avawu stambenih problema, modernizacijivojnog naoruàwa i opreme i drugim finansijskim pita-wima zna~ajnim za sistem odbrane. Razgovor smo po~eli,naravno, buxetom za 2007. godinu.

– Ukupna vrednost vojnog buxeta za 2007. godinu je-ste 63,67 milijardi dinara. Iz sredstava buxeta za tusvrhu ove godine izdvojeno je 57,5 milijardi; iz Nacio-nalnog investicionog plana stiè 2,95 milijardi, dok jeostatak novca vezan za sopstvene izvore prihoda. Budu}ida iz tih izvora treba da dobijemo oko 3,2 milijarde,uvek se postavqa pitawe da li }emo uspeti da ostvarimoono {to je isplanirano. U svakom slu~aju, sigurno je 57,5milijardi koje dobijamo iz buxeta, jer za wih garantujedràva.

[ta se finansira iz vojnog buxeta, odnosno, na kojeje stavke prvenstveno usmeren?– Na plate odlazi 15,15 milijardi (24%) ukupnog bu-

xeta; vojne penzije odnose 18,2 milijarde (28,6%); tro-{kovi – 15 milijardi (23,7%), a na investicije }e se po-tro{iti 5,5 milijardi dinara (8,5% ukupnog buxeta).

Zanimqivo je da se u investirawe ulaè drasti~nomawe nego {to je to potrebno za oruàne snage ze-mqe koja nastoji da u|e u evroatlantske integracije.Jasno je da su promene u toj oblasti neminovne. Alinije jasno – kada }e se i kako ostvariti? – Prema najsavremenijim standardima, za plate se

izdvaja 50% buxeta, 30% za tro{kove, i 20% za investi-cije. Na{ bruto nacionalni dohodak niì je nego u ze-mqama okruèwa. Kako se prethodnih godina nije mnogoulagalo u Vojsku, potrebno je mnogo sredstava da bi voj-ska raspolagala i novom opremom.

Pretpostavqam da se u tim planovima ra~unalo narealne izvore sredstava koji }e „pokriti” te pla-nove.– Da, ra~unali smo na izvore iz buxeta, jer je dr-

àvno pitawe da li èli vojsku po najsavremenijim stan-dardima koje primewuje Nato – organizacija koja u svimdràvama ~lanicama {titi investicije. Sa ekonomskoggledi{ta, oblast u kojoj je prisutan Nato jeste zona si-gurna za investitore, u kojoj postoje jasna pravila igre iu ekonomiji i u svim drugim delovima dru{tva. Zato kru-pan kapital ulazi lak{e i brè u zemqe u kojima je Natonego u zemqe koje nisu ~lanice Natoa. Po mom mi{qewu,taj ekonomski aspekt se premalo pomiwe u javnosti, iakoje veoma bitan za Srbiju.

S ulaskom u Nato sve zemqe su potom ulazile i uEvropsku uniju. Primera radi, kada je Bugarska u{la uNato, znatno je porasla cena nepokretnosti u toj zemqi.U interesu gra|ana je da wihova imovina bude vi{e vred-novana na svetskom trì{tu, odnosno da budu bogatiji.

Dotakli ste se zemaqa u okruèwu. Moète li pore-diti wihova izdvajawa za vojsku sa onim u Srbiji?– Prose~na plata u Ministarstvu odbrane Srbije

iznosi 27.000 dinara (325 evra), dok je u Ma|arskoj vi-{a od 700 evra, u Turskoj oko 750 evra, itd. U Ma|ar-skoj se za plate izdvaja oko 47% vojnog buxeta – oni sublizu standarda Natoa od 50% – dok Turska izuzetno

Ali postoje i stvari koje daju svetlost tako sivojslici?– Usvajawe ve}eg buxeta nego do sada uticalo je na

stvarawe dobre energije koja se usmerava prema jed-nom ciqu, koji }e kona~no doneti vaqane rezultate. Uprvom planu je da se nagomilani problemi koji sistemnajvi{e ti{te: materijalni, stambeni, kao i obnavqa-we samog sistema, re{e u realnom vremenu. Ako touspemo, smatra}u da smo uradili mnogo.

Sneàna \OKI]Snimio D. BANDA

INTERVJU

10

Ho}ete da kaète da ima nade za vojne besku}nike?Ozbiqne nade, po{to je do sada bilo mnogo obe}a-wa?– Postoji 22.000 zahteva za re{avawe stambenih

pitawa u okviru MO. Me|u wima su zahtevi lica koja ne-maju nikakav sme{taj, onih koji ìve u nu`nom sme{taju ionih koji imaju re{eno stambeno pitawe, ali potraùjupro{irewe.

Ve} je formirana radna grupa koja se bavi re{ava-wem tih problema. Ne}e biti dodele stanova na na~inkao u prethodnom periodu, koji su u otkupu veoma jeftiniu odnosu na trì{nu cenu. Kada bi tako radili trebalobi nam 30 do 40 godina, ako imamo u vidu tempo kojim seto re{avalo proteklih nekoliko godina.

Postoji jo{ jedan, uslovno re~eno, izvor frustraci-je u MO i Vojsci, kada je re~ o finansijama. To jeimovina dràve kojom raspolaè Vojska, a koja jeprogla{ena za vi{ak. Spiskovi te imovine su ve}napravqeni. Koji je slede}i korak?– To je vezano za Master plan. Sva prodaja ide pre-

ko republi~ke Direkcije za imovinu. Mi }emo dati sveod sebe da ubrzamo proces. Nemamo drugu mogu}nost, jernismo neposredno oni koji uti~u na proces prodaje.

Ali tu ima jo{ dosta pitawa za pravnike, budu}i daznatan deo vlasni{tva Vojske nije upisan u katastar, nepostoje vlasni~ki listovi za velike povr{ine, mnogaimovina je u sudskom postupku, i sli~no.

Najzad, sve nas zanimaju plate. One su odavno ispodnivoa odre|enog zakonom.– Na{a je namera da se plate pove}aju. Me|utim, s

obzirom na posledwe najave ministra finansija o zamr-zavawu plata ~inovnika, i na kritike MMF-a i Skup{ti-ne, prema kojima se veliki deo buxeta odvaja za plate, tone}e biti lako. Trudi}emo se da pove}amo plate najmaweza 30 do 40 posto, da uh uskladimo sa platama ostalihdràvnih ~inovnika. Poku{a}emo, dakle, makar da ih do-stignemo, {to bi u svakom slu~aju bio veliki korak.

Kada?– Pre kraja godine. Ali to zavisi od brzine kojom }e

se Skup{tina sastajati i kada }e na dnevni red stavitito pitawe. Ukoliko bi se odgovaraju}i zakoni usvojilipred kraj godine, tada bismo mogli pove}awe da o~ekuje-mo od januara 2008. godine. Ali bi u svakom slu~aju onobilo predvi|eno novim buxetom.

Kona~no, kakva je Va{a slika celokupnog ekonomskogstawa Vojske? Koje ~inioce prepoznajete kao oteà-vaju}e?– U posledwih deset, petnaest godina nije se ulagalo

u ovu oblast dru{tva. Buxeti nisu bili dovoqni za nor-malan razvoj vojske. Dodu{e, ni za jedan segment dru{tvanije bilo dovoqno, ali Vojsci se najvi{e zakidalo. Dru-gi problem odnosi se na prelazak sa saveznog na repu-bli~ki nivo, u kome administracija mora da se upodobisa republi~kom. îni mi se da postoji mawi optimizamkod zaposlenih u sistemu odbrane nego u drugim mini-starstvima Republike.

Mo`da kao posledica svih ovih de{avawa...?– Verovatno.

15. jul 2007.

Prose~na plata u Ministarstvu odbrane Srbije iz-nosi 27.000 dinara (325 evra), dok je u Ma|arskoj vi{aod 700 evra, u Turskoj oko 750 evra, itd. U Ma|arskoj seza plate izdvaja oko 47 % vojnog buxeta – oni su blizustandarda Natoa od 50%.

Gotovo 30 odsto buxeta odlazi na vojne penzije, {tose ne de{ava ni u jednoj zemqi u okruèwu. U wima se zavojsku izdvaja 1,9 do 2,2 posto bruto nacionalnog dohot-ka, bez ikakvih drugih optere}ewa, kao {to to mi imamo.Kada se od doma}eg vojnog buxeta oduzmu izdvajawa za voj-ne penzije ostaje 39 milijardi dinara, a na{e realne po-trebe jesu 57 milijardi dinara bez odvajawa na penzije.

Trudi}emo se da pove}amo plate najmawe za 30 do 40posto, da uh uskladimo sa platama ostalih dràvnih ~inovni-ka. Poku{a}emo, dakle, makar da ih dostignemo, {to bi u sva-kom slu~aju bio veliki korak.

P E R A S P E R A

Pi{eQubodragSTOJADINOVI]

Modernaistorija vojske„na ovimprostorima“uglavnom je me{avinaraspada, op{tegrasula, porazai li~nihprivilegija.To ~udo, ina~eneobja{wivo nadrugim mestima,ovde sepodrazumeva.

K

11

ZAMAK ZA SAMCA

O

Autor je komentator lista „Politika“

M

ad saberem ne{to vremena – a ina~e ga imamna pretek, mislim ponekad o i velikim ku}a-ma. Evo, neki Rumun je objavio prodaju mra~ne

gra|evine u kojoj je ìveo (i mo`da jo{ ìvi) grofDrakula. To je wegovo ~asno vampirsko ime, ina~eje u mati~nu kwigu upisan kao Vlad Cepe{!

Moja misao nije o tome je li vampir Drakulaìv, ili je Cepe{ mrtav. Nego {ta qudi uop{te ra-de u tolikim sobama? I koja }e zamlata izbrojati32 miliona evra, koliko je odrezao vampirov po-tomak!

Ali qudi imaju para pa kupuju. Dvorci, vile,ogromni stanovi, bazeni ba{te, lanci privatnihhotela. To je samo proizvod mo}i. Pa su se tako nekive} javili, ̀ ele da budu suvlasnici Drakulinog zam-ka. Ima dosta ludaka u bogatom svetu.Velike filmske zvezde, fudbaleri, toreadori, gol-feri – kupuju vile gde god im se svidi. I svaka odwih ima bar petnaest soba, sedam-osam kupatila inepoznat broj ulaznih vrata. Gazde ~esto ne znajukoliko gostiju trenutno imaju u ku}i. A to ih mnogo ine zanima, va`na je samo igra i zabava.

Ovi na{i skupqa~i stanova i soba izgleda dasu ~isti amateri u odnosu na svetske trendove. Alimo`da ~ak i nisu, vide}ete. Na{e glasilo je ve}imalo okapawa sa zaslu`nim qudima iz vojne sfe-re koji su imali savr{en hobi: zama{nu zbirku ve-likih stanova, koji su mogli da se ra~unaju kao kru-na karijere.

Takvi, u osnovi skromni i ~asni qudi, uglav-nom su poticali iz siroma{nih ku}a sa mnogo ~eqa-di. Morali su da budu nau~eni na strpqewe i od-ricawe, po{tovawe reda u porodi~noj gu`vi i hije-rarhiji. Idealan materijal za vojnika: onaj koji tr-pi i ~eka da se izvu~e, a kad poleti, nema mu kraja.

vo je, naravno, samo literarni prototip zapromene u kojima se ~ovek ne moè prepozna-ti. Vojska je idealno poqe za takmi~ewe u ko-

me retko pobe|uju najboqi. „Komandna voqa samo jezabluda nad haosom!“ (Napoleon, posle pada). Za razliku od cara, mnogi ne razumeju da su pali,ili da se nikada nisu ni uzdigli. Moderna istorijavojske „na ovim prostorima“ uglavnom je me{avinaraspada, op{teg rasula, poraza i li~nih privilegi-ja. To ~udo ina~e neobja{wivo na drugim mestima,ovde se podrazumeva.

Nikada se nisam zalagao za linearnu jedna-kost, jer ona vodi poznatoj „jednakosti u siroma-{tvu“. To jeste dijalekti~ka relikvija, ali ona u su-{tini glorifikuje sposobnost, kao prvi uslov raz-li~itosti.

Tako sam pisao o raznim cve}arama, pa izgu-bio nekoliko prijateqa, koji su pred kvadratimalako zaturili svoja tvrda eti~ka merila. Zbog toggubitka (nekada{wih prijateqa) nije mi ào. Na-protiv, svako je tamo gde pripada.

Bez stana nema ni adrese. Jedan od najstarijih kla-snih aforizama glasi: „ôvek bez stana je ~ovek bezsvoje psihologije!“.

U ovoj olakoj izreci, naravno, ima mnogo ne-preciznosti, pa i neta~nosti. „Svoja psihologija“ne sti~e se brojem kvadrata, kao {to se ne gubi (akone{to takvo uop{te postoji) u depresivnom besku}-ni{tvu.

Evo, u vezi sa Dragoqubom Ojdani}em izbilaje nova afera. U stvari, ona nikada nije ni zavr{e-na, samo je na ovoj vrelini jo{ podgrejana. Generalsa ~etiri zvezdice, koji stiè na vanredno odsustvoiz Haga, nema svoju adresu u Srbiji. On je prijavqenu rezidenciji NG[, u kojoj je bespravno vi{e od se-dam godina.

I sada je surova dràva dovela Ojdani}a ukrajwu nedoumicu: gde da se dene kad je ministar od-brane zabranio da ha{ki optuènici prilaze voj-nim objektima? A rezidencija je vojni objekat, u kojije Ojdani} u{ao, ama ne}e da iza|e!

o`da bi nadle`na op{tina mogla da ga iseli,kao uzurpatora tu|eg prostora, ali to bi ve}bio skandal. Ojdani} je ~ovek koji ima svoju

biografiju. Uz to je jedini general armije kogaimamo.

U stvari, izgleda da vojna rezidencija, ipak,nije generalov „nu`ni sme{taj“, jer je ~ovek davnootkupio veliki stan, kako i dolikuje wegovom ugledui zaslugama. Ali se zbog nekih razloga tamo jo{ ni-je uselio. I to nije sve {to ima. „Objekat“ na Zla-tiboru sagra|en je uz dodatne generalove napore,kako bi imao gde da se odmori posle izuzetnih preg-nu}a. Li~no mi je objasnio {ta sve tamo ima, ni iz-bliza ono {to se pri~a. Nije hotel, nikakav luksuz,samo apartmani i stanovi.

Da li je to na Zlatiboru puno u sezoni, pa ge-neral ne bi bio rad da rasteruje goste radi sebe,ne zna se. Tek, ipak }e se neko pobrinuti da ~oveknegde bude pod krovom.

Za{to se ina~e srpska javnost toliko bavi Oj-dani}em i wegovim kvadratima? Prosto da se ~ovekza~udi, kao da u ovoj dràvi nema drugih senzacija.

Jedan moj prijateq (na{e prijateqstvo je pre-ìvelo sva moja pisawa), misli da je narodu tek sa-da jasna razlika izme|u vojske i wene nekada{weoperetske elite.

„Oni nisu razumeli, niti }e razumeti da sudeo sunovrata iz koga se ovako te{ko ~upamo. Veru-ju da wihove zasluge nikada ne}e biti dovoqno do-bro podmirene! A narod je razumeo, i zato je takoogor~en.“

A to bi zna~ilo da godinama ìvimo u velikomnesporazumu. Kod grofa Drakule se bar zna: to sa-vest Vlada Cepe{a ne da sopstvenoj ve~itoj verzijida se smiri. I zato mu je potrebno toliko soba.

15. jul 2007.

Kako, zapravo, izgleda srpskavojska danas? Za{to se mewawena unutra{wa struktura?Na kojim zakonskim okvirimai finansijskim konstrukcijamapo~iva transformacija?Koliko smo se pribliìlivaè}im evropskimstandardima u sistemuodbrane? Moè li Vojskaodgovoriti razli~itimbezbednosnim izazovima? [tajo{ treba u~initi da bi senastavile zapo~ete promene?Kakva je vizija Vojske Srbije ubudu}nosti?

12

Reorganizacija Vojske Srbije zapo~ela je formirawem Prve brigadeKopnene vojske u Novom Sadu, u junu pro{le godine. Prva faza prome-na prakti~no se zavr{ila krajem proteklog meseca, formirawem ê-tvrte brigade Kopnene vojske u Vrawu.Osnovni ciq organizacionih promena bio je stvarawe efikasnije i

racionalnije Vojske Srbije. Promene su finansirane iz redovnog vojnog buxeta. Uz brojna nov~ana

ograni~ewa, definisanim planovima nedostajao je odgovaraju}i zakonskiokvir. Skroman nivo integrisanosti Republike Srbije u evroatlantske bez-bednosne institucije Vojsci je dodatno oteàvao poslove.

Danas srpska Vojska ima brigade koje i broj~ano i tehni~ki odgovarajusvom nazivu. Wima komanduju najperspektivniji pukovnici – budu}i brigadnigenerali. Svi novoformirani sastavi popuweni su dovoqnim brojem stare-{ina odgovaraju}e struke, pogotovo oficirima niìh ~inova, i najispravni-jim sredstvima ratne tehnike kojom Vojska raspolaè.

U narednih {est meseci dogradi}e se organizaciona struktura Vojske iotkloniti problemi koji optere}uju svakodnevni rad wenih sastava. Vi{aknaoruàwa i vojne opreme iz rasformiranih jedinica rasporedi}e se namawi broj mesta. Potom sledi modernizacija borbene obuke i opremawe sa-vremenim tehni~kim kapacitetima. Do 2010. godine planira se i potpunaprofesionalizacija Vojske Srbije.

OSTVARIVAWE R E O R G A N I Z A C I J A V O J S K E S R B I J E

Posledwa dimenzija zapo~ete reorganizacije jesu socijalnereforme, izmene politike pribavqawa stanova i odre|ivawaplata, te sistema internih beneficija, {to je u nadle`nosti Mi-nistarstva odbrane.

Ovaj kratak raport o promenama koje su obeleìle protekliperiod u Vojsci Srbije, ali i najave zadataka u budu}nosti, samoneodmerenim kriti~arima i kritizerima zvu~i nestvarno, na mo-mente jednostavno i lako, ili – suvi{e pretenciozno.

Nastoje}i da predo~imo domete reformskih poteza u siste-mu odbrane, pukovnika dr Boìdara Forcu, na~elnika Upraveza planirawe i razvoj General{taba, pitali smo kako izgleda i~emu stremi Vojska Srbije danas.

ZAKONSKI OKVIR

Promene u organizaciji Vojske zapo~ele su posle 2000. go-dine. Poku{aji da se unapredi wena unutra{wa struktura traja-li su do rasformirawa dràvne zajednice Srbija i Crna Gora.Posle toga je Republika Srbija imala pravni osnov da reorga-nizuje sopstvenu vojsku.

– Organizacijsko-mobilizacijske promene Vojske utemeqenesu na osnovu odluka predsednika Republike Srbije 7. jula i 12.decembra 2006, a projektovane su Ministarskim uputstvom za2006. i 2007. godinu. Ministar odbrane doneo je u tom periodu26 dokumenata kojima je definisao plan reorganizacije Vojske.Uprava za planirawe i razvoj General{taba izradila je Planorganizacionih promena u Vojsci Srbije. Wime su preciziranekomande i jedinice na koje se promene odnose, organizacijskipostupci i vremenski rokovi za wihovu realizaciju. Na~elnikGeneral{taba je pojedina~nim nare|ewima i dinami~kim plano-vima izdao konkretne zadatke operativnim komandama i sastavi-ma – obja{wava na{ sagovornik pukovnik Boìdar Forca.

Pojedine strategijsko-doktrinarne dokumente, u formi na-crta, predloìli su nadle`ni na nivou Ministarstva odbrane iGeneral{taba Vojske Srbije – Strategiju nacionalne bezbedno-sti i Strategiju odbrane.

– ^lan 99, ta~ka 9. Ustava Republike Srbije precizira daNarodna skup{tina usvaja Strategiju odbrane. Radna verzija Za-kona o odbrani predvi|a i ostale strate{ke dokumente – Strate-giju nacionalne bezbednosti, Strategijski pregled odbrane i Dok-trinu Vojske. Uz to, wime se defini{u i nadle`nosti pojedinih dr-àvnih organa za wihovo usvajawe. Bilo bi zna~ajno da Skup{tinaRepublike Srbije prihvati Strategiju nacionalne bezbednosti iStrategiju odbrane, a potom i Zakon o odbrani i Zakon o Vojsci..

13

VIZIJE

Odeqeweza finansije

J-8

ZDRU@ENAOPERATIVNA

KOMANDA

KOPNENA VOJSKA VAZDUHOPLOVSTVOI PVOKOMANDA ZA OBUKU

Uprava zaqudskeresurse

J-1

Uprava zaizvi|a~ko-obave{tajne

posloveJ-2

Uprava zaoperativne

posloveJ-3

Uprava zalogistiku

J-4

Uprava zaplanirawe

i razvojJ-5

Uprava zatelekomuni.iinformatiku

J-6

Uprava zaobuku i

doktrinuJ-7

Odeqewe zacivilno-

vojnu sarad-wuJ-9

UPRAVAVOJNE

POLICIJE

Sni

mio

D. B

ANDA

NAÊLNIKGENERAL[TABA

ZAMENIKNAÊLNIKA G[

TEMA

14

Reorganizacija Vojske Srbije osmi{qena je u dve faze – pr-va od juna 2006. do juna 2007, a druga do 2010. godine. Mini-starstvo odbrane definisalo je u prethodnom periodu Plan raz-voja sistema odbrane do 2010. godine. Plan ~ini dvadeset pro-grama razvoja, koji se odnose na razli~ite oblasti sistema od-brane. Kada dràvne institucije usvoje novu strategijsko-dok-trinarnu regulativu, i Strategijski pregled odbrane i Plan raz-voja sistema, koji su projektovani u vreme postojawa dràvne za-jednice, prilagodi}e se potrebama Republike Srbije.

Prema re~ima pukovnika Force, sve organizacijske novineu operativnim sastavima i jedinicama Vojske po~ivaju na posto-je}im zakonima i propisima. U vreme dràvne zajednice one subile zasnovane na Ustavnoj poveqi, Strategiji odbrane Srbije iCrne Gore i Beloj kwizi. Nacrt strategijskog pregleda odbranenije tada verifikovan na nivou Republike Srbije, ali je usvojenna kolegijumima ministra odbrane i na~elnika General{taba.Danas su wegove osnovne odredbe prilago|ene zahtevima Repu-blike Srbije.

Pukovnik dr Boìdar Forca, na~elnikUprave za planirawe i razvoj

General{taba Vojske Srbije

U toku prve faze reorganizacije, vojni~ki re~eno, optimizovana je organi-zacija Vojske, preformiran General{tab, rasformirane su ili preformirane~etiri operativne komande. Smawen je broj komandi i jedinica na takti~kom ni-vou, broj garnizona i pripadnika Vojske Srbije. Preciziran je i vi{ak naoru-àwa i vojne opreme.

Novoformiranoj Komandi za obuku pot~iweno je sedam teritorijalnihcentara za obuku pojedinaca i oba vida Vojske, Centar za obuku slu`bi logisti-ke, Centar za vezu, informatiku i elektronska dejstva, te Centar za usavr{a-vawe kadrova ABHO. U sastavu wegove komande su poligoni i streli{ta VojskeSrbije.

Organizacijske promene u Vojsci Srbije jesu formirawe, preformirawe,preimenovawe, prepot~iwavawe, rasformirawe i likvidacija materijalno-finansijskog poslovawa jedinica.

U DUHU EVROPSKIH STANDARDATokom organizacijskih promena 2006. i 2007. godi-

ne, u Vojsci Srbije ukinuta su dva operativna sastava,vi{e od 30 jedinica ranga brigade i dvadesetak samostal-nih bataqona – diviziona i eskadrila. Na osnovu vaè-}ih propisa definisana je ne{to vi{e od 27.000 forma-cijskih mesta, {to je za oko 55 odsto mawe u odnosu na junpro{le godine.

– Trenutno Vojska ima 17,24 odsto oficira, 26,87podoficira i 21,16 odsto vojnika po ugovoru. Broj vojni-ka iznosi 21,54, a civilnih lica 13,19 odsto. Premaevropskim standardima vojske mogu imati do 15 odsto ofi-cira, 25 podoficira, 45 odsto vojnika i vojnika po ugovo-ru, te 15 odsto civilnih lica – isti~e na~elnik Uprave zaplanirawe i razvoj General{taba.

I nepovoqna kadrovska piramida s po~etka pro{legodine – struktura oficira po ~inovima, umnogome je po-pravqena. Broj stare{ina ~ina potporu~nik – kapetan pr-ve klase, u aprilu 2007. godine, iznosio je vi{e od 60 od-sto, {to je za oko {est odsto boqe. S

nimi

o Z.

PER

GE

Organizacijske promene koje su u Vojsci izvedene do 30. ju-na 2007. godine zahtevaju nadgradwu. One su, zapravo, zamajacostalim promenama koje slede. Do sada je realizovana svojevr-sna orijentacija – definisana je vizija Vojske Srbije do 2015.godine i pripremqeni su strate{ki dokumenti. Zatim je usledilastabilizacija – wihova prakti~na primena. U narednom periodureorganizacije Vojske zapo~e}e faza razvoja – kreirawe novogsistema obuke, doktrine i pravila upotrebe jedinica.

– Nadaqe je neophodno dograditi pojedina formacijska re-{ewa u jedinicama i ustanovama Vojske kako bi se uskladila sawihovim realnim potrebama. Tako|e je neophodno zavr{iti for-mirawe ratnih jedinica Vojske Srbije, sa teì{tem na teritori-jalnim brigadama. Promene u Vojsci Srbije posle 2010. godinenije mogu}e precizno odrediti, jer su uslovqene stavovima dr-àvnih institucija o sistemu odbrane, rastom dru{tvenog brutoproizvoda, a zavise i od ukqu~ivawa na{e zemqe u evropske ibezbednosne integracije – isti~e pukovnik dr Boìdar Forca.

IZAZOV RAZVOJA

Op{ti ciqevi reorganizacije jesu izgradwa efikasnije iracionalnije Vojske, koja moè uspe{no odgovoriti projektova-nim misijama i zadacima, u raspoloìvim finansijskim okviri-ma Republike Srbije. Za dostizawe takvih ciqeva definisani surealni principi, a promene konkretizovane po fazama. Od juna

2006. do juna 2007. godine optimizovana je vojna organizacijaprema zahtevima iz Strategije odbrane – izvedene su sve plani-rane organizacijsko-mobilizacijske promene u jedinicama Voj-ske, ukinuti neperspektivni garnizoni i kasarne, te sastavi ras-tere}eni od vi{ka naoruàwa i vojne opreme.

Brojno stawe Vojske definisano je na osnovu procewenihbezbednosnih izazova, rizika i pretwi sa kojima se moè suo~i-ti Srbija, wenih finansijskih mogu}nosti, povr{ine zemqe iodluke da se ukqu~i u kolektivne sisteme bezbednosti.

– Vaè}i svetski standardi, vojni~ka tradicija i planiranimodeli popune jedinica – potpuna profesionalizacija ili slu-èwe vojnog roka, dodatno su uticali na wenu brojnu veli~inu.

VI[AK RATNE TEHNIKE Vojska Srbije odredila je perspektivne kapacitete rat-

ne tehnike. Vi{ak naoruàwa i vojne opreme predvidela jeza prodaju. Na taj na~in omogu}eno je da jedinice rasteretepostoje}i skladi{ni prostor, a Vojska dobije dodatni novacza finansirawe reorganizacije. Neperspektivna sredstva~uvaju se na nekoliko namenskih odre|enih lokacija.

- Konverzija neperspektivnih kapaciteta, wihovo po-vla~ewe iz upotrebe, rashodovawe i skladi{tewe oteàva-ju reorganizaciju Vojske – navodi pukovnik Boìdar Forca.

Va`no je znati da se svaka vojska usvetu prvenstveno projektuje za od-branu zemqe, a ne samo za pomo} ci-vilnim strukturama tokom elemen-tarnih nepogoda ili u~e{}e u mirov-nim misijama. Wena veli~ina i iz-gled ne zavise samo od sada{wihbezbednosnih izazova ve} i od rizi-ka ili pretwi koji se mogu o~ekivatiu budu}nosti – napomiwe na~elnikUprave za planirawe i razvoj pukov-nik Forca.

Umesto dosada{wih sedam for-mirane su tri komande Vojske Srbi-je na operativnom nivou, sa mawimbrojem jedinica – Komanda Kopnenevojske, Komanda Vazduhoplovstva iprotivvazduhoplovne odbrane i Ko-manda za obuku. Pove}an je opera-tivni deo Vojske, a smawen komandnii logisti~ki. Rezultat toga jeste pro-mena u strukturi tro{kova – vi{e }ese novca izdvajati za operativne za-datke i investicije, a znatno maweza administrativne i personalnepotrebe.

General{tab Vojske organizo-van je po ugledu na vojske iz okruè-wa – ranija sektorska organizacijazamewena je funkcionalnom. Ukinu-ti su zamenici na~elnika General-{taba za vidove Vojske, a formira-na Zdru`na operativna komanda iodeqewa za civilno-vojnu saradwu.Odeqewe za vojnopolicijske poslo-ve preformirano je u Upravu vojnepolicije.

– Danas General{tab, uz Upra-vu vojne policije, ima devet organi-zacijskih jedinica. Nekada{wa Ko-manda logistike je rasformirana,jer je bila prevelika, kao i sastaviKopnene vojske, koji su brojali ve}ibroj jedinica – Operativne snage,Kopnene snage, Novosadski korpus.Dogra|ena je organizacija Vazduho-plovstva i protivvazduhoplovne od-brane. Da bi obuka vojni~kih sasta-va bila efikasnija formirana je iKomanda za obuku. Smawen je brojkomandi, jedinica i ustanova nepo-sredno pot~iwenih General{tabuVojske. U 2007. godini propisano jeblizu 70 formacija komandi i jedi-nica Vojske – kaè pukovnik Forca.

Nekada{wa Kopnena vojska, naprimer, bila je predimenzionirana– sa ~etiri operativna sastava i375 takti~kih komandi, jedinica iustanova, a opremqena tehnikom izsedamdesetih godina pro{log veka.Operativni nivo imao je sedam sa-stava i prevelik broj jedinica tak-ti~kog nivoa, sa zastarelim linij-sko-{tabnim modelom komandovawa.

Nije postojao ni jedinstven komand-no-informacioni sistem. Lova~kaavijacija Vojske bila je tre}e gene-racije, a lova~ko-bombarderskauspe{na samo do 490 kilometara.Artiqerijsko-raketne jedinice PVOimale su ograni~enu zonu dejstva, is-tro{ene materijalne resurse, a ra-darski sistemi bili su zasnovani nazastarelim tehnologijama.

Takvu Vojsku bilo je potrebnoreformisati kako bi uspe{no odgo-vorila misijama i zadacima koji sepred wu postavqaju – odbrana zemqe,u~e{}e u mirovnim misijama i pomo}civilnim strukturama u elementar-nim nepogodama. Otvoreno pitawe,podse}a pukovnik Boìdar Forca,bilo je moè li dràva platiti takvuVojsku. Vlada je odredila odgovaraju-}a izdvajawa iz buxeta za zadatkeodbrane. Moè li se dodeqenimnov~anim sredstvima razviti Vojskasposobna da ispuni sve planiranezadatke?

– Zato su ciqevi reorganizaci-je formirawe potpuno profesional-ne, fleksibilne i realno logisti~kipodràne Vojske. Wene borbene ka-pacitete treba razvijati, a pove}atisposobnost snaga za reagovawe. Uzprimenu savremenog modela upra-vqawa i obuke, poboq{awe materi-jalnog poloàja pripadnika Vojske iuravnoteènu raspodelu vojnog buxe-ta, te stvarawe sastava za nove bez-bednosne izazove, koji koriste sa-vremene odbrambene tehnologije, to}e biti mogu}e – veruje pukovnikForca.

Kada se analiziraju okolnostiu kojima se odvijala reorganizacijaVojske ne moè se zanemariti ~iwe-nica da se Ministarstvo odbrane, u~ijem je sastavu General{tab, u tomperiodu nalazilo ni na nebu ni nazemqi. Ono nije bilo u sastavu Vla-de Republike Srbije. Menaxment iMinistarstva i General{taba, me|u-tim, krenuo je promenama u susret.Preuzeo je rizik. Iako organizacio-ne promene u strukturi Vojske Srbijenisu bile logi~an sled doga|aja, onesu se odvijale u skladu sa projekcija-ma. Tada{wi nivo razvoja Vojske uka-zivao je na potrebu korenitih prome-na organizacije. Jedinice su bilebez vojnika, katedre bez nastavnika,borbeni sastavi bez odgovaraju}eratne tehnike. Vojska je izgledala kaoorah bez srì.

– Do sada su promene u organi-zaciji i unutra{woj strukturi VojskeSrbije finansirane iskqu~ivo izvojnog buxeta. Smawewem broja jedi-

TEMA

15. jul 2007.16

Broj garnizona, kasarni i objekata kojekoristi Vojska, posebno onih sa malim broj-nim stawem, smawen je za 47 odsto. Na taj na-~in rastere}ena je logistika, a pojeftinilo jeodràvawe postoje}e infrastrukture. Uskla-|ena je, tako|e, teritorijalna organizacijaVojske sa wenom namenom i zadacima.

Reforma i reorganizacija jesu pojmovirazli~itog sadràja. Teorijski je reforma {i-ri i sveobuhvatniji proces. Odnosi se na pro-mene u sistemu odbrane Republike Srbije, azasnovana je na korenitoj izmeni koncepcijebezbednosnog sektora. Reorganizacija Vojskeobuhvata promene u ve} postoje}oj strukturi –strate{ko-doktrinarne, normativno-pravne iorganizacijske.

Danas Vojska Srbije na operativnom ni-vou ima dva vida – Kopnenu vojsku i Vazduho-plovstvo i protivvazduhoplovnu odbranu. Natakti~kom nivou su jedinice ranga brigade. Na-~elniku General{taba direktno je pot~iwenaGarda, a na~elnicima wegovih organizacijskihcelina deo jedinica i centara ranga brigade ibataqona.

Kopnenu vojsku ~ine ~etiri brigade Kop-nene vojske, Specijalna i Me{ovita atriqe-rijska brigada, Re~na flotila, bataqoni AB-HO i veze, te dva bataqona vojne policije.

Promenama u strukturi Vojske Srbijeprethodila je zamisao kakva ona treba da budeu budu}nosti. Osmi{qena su na~ela na kojima}e po~ivati – profesionalizam, trokompo-nentnost sastava i namene, standard veli~inesnaga, modularnost organizacije, interopera-bilnost, prioriteti wene modernizacije i fi-nansijska odrìvost sistema.

Ciq reorganizacije jeste da se formiramawe brojna, moderno opremqena i efikasni-ja Vojska, sposobna da odgovori dodeqenim mi-sijama i zadacima definisanim Strategijomodbrane, ukqu~ena u evroatlantske bezbedno-sne integracije, profesionalizovana, a uz tomaterijalno i finansijski odrìva.

Vazduhoplovstvo i protivvazduhoplovnaodbrana Vojske Srbije u svom sastavu imaju dveavijacijske baze, raketnu brigadu PVO, Cen-tar VOJIN, inìwerijski bataqon i bataqonveze.

nica i napu{tawem neperspektivnih garnizona i kasarni Vojskaje ostvarila i znatne nov~ane u{tede, a ta sredstva koristila jeda realizuje nove organizacione promene – obja{wava na~elnikUprave za planirawe i razvoj General{taba.

Tokom dosada{we reorganizacije Vojske Srbije kori{tenisu inostrana iskustva. Pojedina organizaciona, ali i strategij-sko-doktrinarna re{ewa, koja primewuju zemqe iz okruèwa iEvrope, nisu jednostrano primewivana, ve} su prilago|avanana{im specifi~nostima. Vizija razvoja na{e vojske projektova-na je sli~no kao u zemqama ~lanicama evroatlantskih bezbedno-snih integracija.

– Prioriteti reorganizacije Vojske Srbije u periodu od2007. do 2010. godine bi}e daqa optimizacija organizacije ilogisti~ke podr{ke, prelazak na profesionalnu Vojsku, {iripristup bezbednosnim integracijama, smawewe broja te moder-nizacija i opremawe u skladu sa mogu}nostima zemqe – nabrajapukovnik Forca.

U drugom periodu reorganizacije Vojske, koji po~iwe odmahposle organizacijsko-mobilizacijskih promena, planirana je we-na modernizacija. Osnovni zahtev bio je da se Vojska najpre do-vede u projektovane organizacijske i strukturne okvire, a potomosavremeni.

Kako isti~e na{ sagovornik, najpre su planirani uvo|ewenovih sistema PVO, kupovina transportnih vozila, uniforme isredstava li~ne za{tite. Zatim sledi izgradwa odgovaraju}e in-frastrukture za potrebe jedinica Vojske. Nabavka savremenihvazduhoplova, oklopnih vozila i sredstava za elektronska dej-stva o~ekuje se u slede}oj fazi modernizacije sistema. Novasredstava veze, komandno-informacioni sistemi, te municija iminsko-eksplozivna sredstva tako|e su zahtevi koje Vojska posta-vqa pred nadle`ne organe.

– I kreirawe odgovaraju}ih socijalnih programa za pri-padnike Vojske Srbije odvija}e se u drugoj fazi reorganizacije.Do 2010. godine predvi|ena je profesionalizacija Vojske. Ona}e umnogome zavisiti od ukqu~ivawa Srbije u bezbednosne inte-gracije – nagla{ava pukovnik Boìdar Forca.

Usvajawe novog sistema vrednosti, koji se ne temeqi kao dosada samo na patriotizmu, ve} i na obrazovawu, obuci i usavr-{avawu, takmi~arskom duhu i profesionalizmu, jeste model kojitreba da prihvate pripadnici Vojske Srbije ako u woj èle danastave karijeru.

Vladimir POÛ^

PROJEKTOVAWE PROMENAUprava za planirawe i razvoj General{taba nadle-

`na je za organizacijsko-mobilizacijske promene u VojsciSrbije, odnosno wenu unutra{wu strukturu. Dugoro~no pla-nirawe, izrada planova za prevenciju kriza i definisawesposobnosti koje treba da razvije Vojska, kako bi odgovo-rila predvi|enim misijama i zadacima, poslovi su Uprave.Tako|e se bavi opremawem sastava naoruàwem i vojnomopremom, ali i projektovawem nau~ne delatnosti za potre-be Vojske.

– Promene u organizaciji Vojske Srbije, u vremenu od2006. do 2007. godine, kreirali su i vodili timovi Mini-starstva odbrane i General{taba, koje su ~inili rukovodi-oci wihovih organizacijskih celina. Zamenik na~elnika Ge-neral{taba rukovodilac je Tima za reformu Vojske – ka-è pukovnik Forca.

Sni

mio

I. S

ALI

NGE

R

15. jul 2007.18

POUZDAN OSLONASada, kada je u okviru

procesa reformi VS,

formirana nova 250.

raketna brigada PVO,

kao struktura u kojoj su

koncentrisani potencijali

PVO celokupne VS,

i od novonastale jedinice

se o~ekuje da nastavi

da bude podjednako pouzdan

oslonac odbrane neba,

kao {to je to u prethodnom

periodu bila jedinica

koja je nosila isto ime.

Preformirana 250. raketna brigada PVO je zdruèna takti~-ka jedinica PVO. U ~iju organizacionu strukturu ulaze raket-ni divizioni raketnog sistema „Neva” i samohodni raketnidivizioni raketnog sistema „Kub”. Jedinice koje ~ine novubrigadu nisu raznorodne, ve} su to sastavi koji su ve} odra-

nije bili ukqu~eni u zajedni~ki sistem PVO. Novost je {to se sadasvima wima komanduje iz iste komande, jer su oni i organizacijskistopqeni u jednu jedinicu.

Ve} godinama, na analizi borbene gotovosti jedinica ViP-VO, 250. raketna brigada PVO dobijala je pohvalu za najboqe re-zultate od strane komandi tog vida. Danas, kada su u okviru proce-sa reformi VS u 250. raketnoj brigadi PVO koncentrisani po-tencijali PVO celokupne VS, od we se o~ekuje da nastavi da budepodjednako pouzdan oslonac vida ViPVO, kao {to je to do sada bi-la jedinica koja je nosila isto ime.

NATPROSE^NI U STROJUCiq koji je postavqen uspostavqawem nove organizacije bri-

gade bila je integracija razli~itih sistema naoruàwa kojima na-{a vojska raspolaè, radi racionalnijeg tro{ewa raspoloìvihresursa. Kako isti~e komandant 250. raketne brigade PVO, pukov-nik Miodrag Gordi}, pripadnici te jedinice dobili su organizaci-oni okvir unutar kojeg je mogu}e podizawe stepena osposobqenostii pripravnosti za izvr{ewe misija i zadataka koji se pred wihpostavqaju.

Ima mnogo specifi~nosti koje obeleàvaju postojawe i radjedine brigade PVO u VS. Brigada pokriva teritoriju cele Srbije,

OD

BR

AN

A2 5 0 . R A K E T N A B R I G A D A P V O

19

kome teìmo. Nije nam dovoqno da napredujemo prose~nim tem-pom, i zato bi voleli da u stroju jedinice, uz sada{we pripadnike,vidimo i natprose~ne mlade qude. – kaè pukovnik Gordi}.

Jedinica se moè posmatrati kao tim sastavqen od vrsnihpojedinaca, u kom svako ima svoje mesto. Taj tim mora da bude ospo-sobqen da, na teritoriji ~itave dràve, u svakom trenutku, izvr{izadatak, odnosno da za{titi vojne i civilne resurse. U takvom ti-mu nema nikoga ko je nevaàn, jer i svaki redovni vojnik i vojnikpo ugovoru izvr{avaju veoma odgovorne zadatke. Unutar tima serazvija zdrav takmi~arski duh, koji svima daje podstreka da iskaùsvoju ume{nost.

Brigada pruà stare{inama artiqerijsko raketnih jedinica{ansu da u~e i napreduju. Kako isti~u raketa{i, postoji spremnostda se u sastav wihove brigade ukqu~e i oni koji su slu`bovali u je-dinicama naoruànim lakim artiqerijskim i raketnim sistemi-ma. Te stare{ine, ~ija sredstva su postala neperspektivna za sa-vremenu PVO, mogu dati itekako vredan doprinos odbrani zemqeako se angaùju u radu novoformirane brigade.

MLADI ALI ISKUSNIJedinica je specifi~na i po tome {to je odre|eni broj pri-

padnika 1999. godine, pri izvr{avawu borbenih zadataka, izgu-bio svoje ìvote.

– Dokle god postoje raketne jedinice, sa ponosom }emo se se-}ati pripadnika koji su stradali tokom ratnih dejstava. Biti pri-padnik 250. raketne brigade je ponos, ali i velika obaveza. Nada-mo se da na{i pripadnici ne}e ponovo morati da ̀ rtvuju svoje ̀ i-

pruàju}i odbranu od ugroàvawa iz vazduha u {irim rejonimaBeograda, Novog Sada, Ni{a i Kragujevca.

– Aktivnosti u brigadi odvijaju se 24 sata neprekidno, jer onau~estvuje u deùrnom sistemu PVO. Zbog toga su postavqeni zahte-vi visoki, te smatram da te zahteve ne mogu ispuniti prose~ni, ve}qudi koji imaju ̀ equ za stalnim usavr{avawem, a u brigadi posto-je programi koji to omogu}avaju. Uz wih se moè posti}i napredak

AC U ODBRANI NEBAPROFESIONALIZACIJA

– U svakoj prilici odaje-mo priznawe vojnicima kojikod nas dolaze na odsluèwevojnog roka, jer nam oni pru-àju dragocenu pomo} da uspe-{no realizujemo svoje zadat-ke. Smatramo ipak da }e na{abrigada biti jedna od prvih je-dinica koje }e se u potpunostiprofesionalizovati. Rad nasloènim tehni~kim sredstvi-ma, zahtevna obuka i, pre sve-ga, potreba da se nivo borbe-

ne gotovosti odrì visokim bez ikakvih prekida, nalaè dase, {to pre, teì{te obuke premesti na obu~avawe vojnikapo ugovoru, stare{ina i jedinica. – isti~e pukovnik Gordi}.

Sni

mio

I. S

AL

IN

GER

JEDINICE

20

vote, ali su oni ve} samim izborom svoje profesije pokazalispremnost da sebe, ako se to ne moè izbe}i, izloè i najve}imopasnostima – nagla{avaju raketa{i.

Namera koja se moè sagledati uvidom u formaciju nove bri-gade, jeste da se vojnici ro~nog sastava postepeno zamewuju vojni-cima po ugovoru. Kako isti~e dosada{wi komandant 250. raketnebrigade, pukovnik Stanko Vasiqevi}, raketa{ima bi bilo najdra-è da se to u~ini {to pre. Uslov za ve}e prijavqivawe vojnika pougovoru za rad u jedinici sigurno je ve}a materijalna naknada kojabi im se ponudila za wihov rad. Kao preduslov da se postane do-bar vojnik po ugovoru u raketnim jedinicama pretpostavqa se sred-wa stru~na sprema elektro i ma{inske struke. Kroz odre|enu doo-buku oni se pripremaju za rad u jedinici, a ako je ulazni kvalitetwihovog znawa dobar, uz selekciju, tu doobuku je lako izvr{iti.

Raketa{i su uglavnom mladi. Prosek starosti pripadnikabrigade je oko trideset godina. Splet okolnosti doveo je do toga dakomandni kadar brigade, koji je tako|e dosta mlad, ima dosta isku-stva u radu, u koje je ukqu~eno i ratno. Kako kaè pukovnik Vasiqe-vi}, te{ko da neka jedinica ~ak i u svetskim okvirima ima qudstvosa tolikim iskustvom. Teorijska znawa ste~ena u {koli skoriji do-ga|aji su, silom prilika, nadogradili u praksi, tako da je to sadastru~an kadar kakvog bi svaka vojska poèlela.

MODIFIKACIJEPomo}nik komandanta za operacije, potpukovnik Vitomir

Stani}, govore}i o kapacitetima jedinice za izvo|ewe borbenihdejstava, obja{wava da starost tehnike raketnih jedinica nije pre-preka efikasnoj upotrebi, ali kada se vr{i procena, toj ~iwenicitreba pridodati kvalitet qudi, koji je nemerqiv, i to je ono {to bivolele da imaju i one vojske koje raspolaù savremenijom tehni-kom. Posete vode}ih qudi na{e PVO razvijenim evropskim zemqa-ma pokazuju da se ni tamo sredstva starijeg godi{ta ne odbacuju.Raketni sistemi kojima brigada raspolaè, uz odre|enu modifika-ciju, mogu jo{ uvek da se koriste na zadovoqavaju}i na~in.

Modifikacija raketnih sistema je izvr{ena doma}om pame-}u, ali jedan broj komponenti morao je da bude uvezen iz inostran-stva. Da bi se PVO sistemi druge generacije, kakvi su „Kub” i „Ne-va”, i daqe koristili uz punu primenu wihovih mogu}nosti, oni mo-raju biti modifikovani, ugradwom poboq{anih elemenata, kao{to su termovizijske kamere, laserski daqinomeri i ostali ure-|aji koji omogu|avaju boqi rad sistema, naro~ito no}u i u oteà-nim vremenskim uslovima.

– Oblast podr{ke obuhvata oko 60 odsto sadràja rada pri-padnika brigade, a realizacija tih sadràja je u najve}oj meri ufunkciji komandovawa. – nadovezuje se pomo}nik komandanta zapodr{ku, potpukovnik \or|e Zatezalo.

Prema Strategijskom pregledu odbrane, teì{te aktivnostiPVO u predstoje}em periodu bi}e upravo na modernizaciji, a tak-ti~ko tehni~ki zahtevi za to bi}e postavqeni na nivou G[ VS. Po-stoje}i sistemi bi se, prema mi{qewu raketa{a, morali integri-sati u jedinstveni sistem PVO koji bi obuhvatio sada{we sistemei novi sistem koji bi sve wihove kapacitete objedinio.

LOGISTIKAU me|uvremenu, pre postizawa takve organizacije PVO, mo-

difikacije koje se sprovode na postoje}im sistemima, ne bi mogleda se upore|uju sa modifikacijama koje su na sli~nim sistemimaizvedene u drugim zemqama. Originalne su, jer su ra|ene na osno-vu iskustava iz 1999. godine, u ciqu poboq{awa karakteristikaoba raketna sistema, radi pove}awa wihove vatrene mogu}nosti iìlavosti. Ciq modifikacija bio je da se boqe za{titi posada,maksimalno iskoriste borbene mogu}nosti i da se poprave usloviza rad i komandovawe.

SVESTRANI OFICIRI[ta zna~i biti raketa{, koliku odgovornost nosi taj

poziv, moè se jasno videti po tome {to je 250. raketna bri-gada PVO jedina jedinica u VS u kojoj komandant ima svojemesto u borbenom radu, kao prvi ~ovek u realizaciji borbe-nih dejstava na raketnom sistemu. Oficiri raketa{i odr-àvaju tehniku, izvode borbenu obuku, rade u borbenom ra-du, ali wihove du`nosti su i planirawe i komandovawe. Onivoze, montiraju ure|aje i razvla~e kablove, ukqu~uju osci-loskop i proveravaju sve va`ne parametre da bi raketni si-stem dobro radio, sedaju u kabinu i zapo~iwu borbeni rad.Kada se zavr{i uve`bavawe, vra}aju se u kancelariju, gdekao {tabni oficiri izra|uju potrebne izve{taje i analize.

15. jul 2007.

21

koliko godina, i ta piramida je postepeno svo|ena na oblik kojiodgovara potrebama jedinice.

Stare{ine koje su raspore|ene van sastava brigade posta-vqene su na du`nosti koje tako|e imaju veze sa funkcionisawembrigade. Do tih pomerawa bi i ina~e do{lo prirodnim putem, jerstare{ine vremenom prerastaju odre|ene du`nosti, te karijerunastavqaju na mestima u vi{im komandama i ustanovama koje sebave unapre|ewem struke. [to se ti~e studenata koji se {koluju naVojnoj akademiji, u brigadu }e se primati planski, saobrazno po-trebama.

TRANSFER ZNAWAU brigadi postoje iskusni qudi koji su spremni i sposobni da

to svoje iskustvo prenesu ostalim pripadnicima jedinice. Tran-sfer znawa velika je prednost koja omogu}ava efikasno kori{}e-we sistema. âk i oni koji eventualno u|u u jedinicu sa mawe zna-wa, èqe i htewa za izvr{avawe zadataka, moraju da se, pod dej-stvom sistema koji je u~vr{}en dugogodi{wom tradicijom, vrlo br-zo uklope u sredinu.

– Od dana preformirawa brigade {to bi se pesni~ki reklo„vratili smo se na po~etak stiha”. Naime, raketne jedinice PVOna ovim prostorima zaìvele su formirawem 250. raketnog puka,

– Sistem logistike je do-nekle transformisan, i obu-hvatio je vi{e segmenata ra-da jedinice, samim tim po-stignut je ciq, i ve}i deo qud-stva angaòvan je na odrà-vawu sredstava. – nagla{avana~elnik logistike u brigadi,potpukovnik Joèf Vidali.

U brigadi nema jedinicelogisti~kog tipa koja bi bilazajedni~ka za sve sastave, ve}je svaki divizion samosta-lan. Ciq je da divizion PVO,zahvaquju}i svojoj samostal-nosti, moè da se prikqu~isrodnim sastavima.

Zbog vreme{nosti bor-benih sistema, rastu potrebeza popravkama i zamenom re-zervnih delova. Postojesredstva koja su ostala u vi-{ku nakon organizacijsihpromena, tako da je u mawembroju jedinica koncentrisa-no vi{e ratne tehnike. To je

primoralo raketa{e da urade procenu {ta je u datom trenutku ren-tabilno popravqati, {ta treba zameniti drugim sredstvima, a {tarashodovati. Prema re~ima potpukovnika Vidalija, to je komplek-sna i svakim danom sve sloènija materija.

Kada je brigada, pre 45 godina, formirana, dobila je na upo-trebu sasvim nova sredstva, a qudi su tada sme{teni u nove objek-te na ure|enim lokacijama. Bilo kakvo upore|ivawe sada{wegpreformirawa brigade sa tim vremenom je neprimereno kada jere~ o logistici, odnosno vrstama i stawu ratne tehnike.

Posle 1999. godine nastala je drasti~na prekretnica u sta-wu logisti~ke podr{ke raketnih jedinica. Uni{ten je najve}i deopoloàja, skladi{ta i radionica. Ono {to je preostalo dovedenoje u stawe ispravnosti tako da jedinica moè nesmetano da funk-cioni{e.

– Sva borbena sredstva su danas stopostotno ispravna, tosmatramo svojim dostignu}em i teìmo da se takvo stawe odrì.Mi uspevamo sve funkcionalne neispravnosti da otklonimo u naj-kra}em roku. – apostrofira potpukovnik Vidali.

BEZ OBRNUTE PIRAMIDESa formirawem nove brigade neizbe`no su se morala

re{avati i brojna kadrovska pitawa. Izrada kriterijuma za po-stavqewe po novoj formaciji bila je kqu~ za pravilan odgovortom zadatku.

– Kriterijumi za kompletan sastav jedinica koje su u{le u sa-stav sada{we brigade primeweni su tako da ne bude qudi koji suzanemareni, i uspeli smo da se pobrinemo za sav kadar. – kaèna~elnik odseka za qudske resurse u komandi brigade, potpukovnikIlija Milivojevi}.

Odabrani su oni qudi koji na najkvalitetniji na~in mogu daobavqaju zahtevane du`nosti u jedinici. Pritom je preuzet i jedandeo qudstva koji je do{ao sa strane i uvr{ten u sastav brigade.Stare{ine Mornarice koje su pristigle iz Crne Gore, na primer,postavqene su na mesta koja najboqe mogu obavqati, a to su uglav-nom du`nosti koje su u wihovom vidu bile srodne sa du`nostimakoje }e ubudu}e obavqati u PVO brigadi. To su mahom poslovi izdomena podr{ke i logistike. Oni su po postavqewu odmah pro{lii fazu osposobqavawa u jedinici.

Prilikom postavqewa stare{ina u brigadi nije bilo ve-}ih problema koji se ti~u tzv. obrnute piramide, odnosno nepo-voqne razmere broja stare{ina sa vi{im ~inovima i onih na po-~etnim du`nostima. O tome se razmi{qalo tokom prethodnih ne-

ZA DU@I VEK TRAJAWA RAKETA– Bitno je da na{i qudi odu sa PVO raketnim siste-

mom na ga|awe u ciqu produèwa resursa raketa. U labo-ratorijskim uslovima se mogu izvr{iti neka ispitivawaraketama, ali se ne moè snimiti trajektorija lansiranerakete, i sva dodatna snimawa kojima se utvr|uje realnostawe wihove ispravnosti. Tako bi se, za odre|eni peri-od, mogao produìti vek trajawa raketa. – kaè potpukov-nik Zatezalo.

Sni

mio

I. S

AL

IN

GER

kao rasadnika za formirawe no-vih PVO sastava, a sada se celo-kupan PVO objediwava u okviru250. raketne brigade. Izvr{enaje svojevrsna „hladna fuzija” kojaje, svi se nadamo, sprovedenahladne glave – kaè na~elnik od-seka za civilno vojnu saradwu,potpukovnik Ivan Uki}.

Jedinice iz sastava brigadeoduvek su bile predmet intereso-vawa javnosti. Strani vojni iza-slanici su veoma zainteresovaniza weno funkcionisawe, {to seo~ituje i wihovim ~estim poseta-ma. Raketna brigada po svemu {toje postigla i ~emu teì, ima pri-liku da postane prepoznatqivbrend Vojske Srbije.

„Stara èqa” raketa{a jenova tehnika, a weno ispuwewezavisi od dràvnih para. Do ta-da, potrudi}e se da dovr{e modi-fikacije na sredstvima kojimaraspolaù, jer taj proces ne ko-{ta mnogo, a znatno popravqaborbene mogu}nosti sistema. Bo-jevo ga|awe na poligonu u inostran-stvu jedna je od najva`nijih potre-ba raketa{a, pre svega onih naj-mla|ih koji nisu na taj na~inoprobali svoje znawe i ve{tinu.Adekvatan vojni poligon, kakvogina~e u Srbiji nema, postoji u Bu-garskoj, i mogu}e je da se jednogdana, u okviru bilateralne vojnesaradwe, tamo izvedu bojeva ga-|awa PVO.

[ta mla|e stare{ine u bri-gadi misle o organizacionimpromenama koje su skorije izvr-{ene u jedinici?

Kapetan Viktor Pavlovi},referent u komandi brigade u od-seku za operativne poslove i obu-ku, kaè da se u radu na novim du`nostima mlade stare{ine trudei u hodu prilago|avaju zadacima. Rade}i po novim standardima,daju svoj maksimum, i nadaju se da }e u tome uspeti. Novi na~in or-ganizacije brigade, sa ve}im brojem profesionalnih pripadnikaolak{ao im je rad.

– Vojnik po ugovoru, kada se jednom obu~i, nastavqa da uve-`bava svoje ve{tine tokom celog perioda trajawa ugovora. Vreme-nom, on sve boqe radi na sredstvima. Na raketnom sistemu „Kub”je ne{to smawen dosada{wi broj formacijskih mesta, ali to neuti~e bitno na borbeni rad. Ostalo je dovoqno mesta za stare{i-ne, koje moraju {to boqe poznavati tehniku u jedinici, i u {to ve-}oj meri poznavati ra~unare, da bi odgovorili zadacima koji sle-de. – tvrdi kapetan Pavlovi}.

Kapetan prve klase Dragan Jankovi}, komandir jedne od ra-ketnih baterija na „Kub”-u, kaè da se nije mnogo toga promenilo usvakodnevnoj obuci i osnovnim principima rada. Me|utim, wegovomi{qewe je da su sada osnovne jedinice osposobqenije, jer je uwima okupqen profesionalni sastav koji je ve} dobro obu~en i

ima dovoqno iskustva u svako-dnevnom radu i radu na tehnici,kao i u izvo|ewu obuke.

– Dejstva tokom 1999. godi-ne nisu mi bila te{ka, jer sam zato bio spreman, zahvaquju}i do-brom sistemu obuke u brigadi, po-{tovawu propisanih uputstava, ivoqi starijih kolega da mi prene-su svoje iskustvo sa ga|awa na ko-jima su pre toga bili. Mislim dai sada u jedinici imamo takve qu-de koji }e prenositi svoja znawana mla|e kolege. – iznosi svojeiskustvo kapetan Jankovi}.

Kapetan prve klase Aleksan-dar Blagojevi} ranije je obavqao

du`nost komandira baterije za vo|ewe raketa na sistemu „Neva”,a sada je na du`nosti komandira komandne baterije. I on isti~eda bi bojevo ga|awe umnogome pomoglo mla|em kadru da stekne pra-vo borbeno iskustvo.

– [to se ti~e organizacijskih promena, siguran sam da su po-zitivne, i kao {to su moje kolege rekle, dobra je tendencija da segrupi{u qudi, profesionalizuje sastav jedinica i da akcenat obu-ci. To su pravi vojni~ki zadaci i kada se tako radi rezultati ne}eizostati. – kaè kapetan Blagojevi}.

Kapetan prve klase Sla|an Tubi}, dosada{wi komandant pr-vog diviziona u brigadi, smatra da su od trenutka preformirawadiviziona unutar brigade, iz wihovog sastava izdvojeni neki ele-menti koji su optere}ivali wihov rad, tako da i qudstvo u osnov-nim vatrenim jedinicama sada moè aktivnije da se bavi svojomstrukom. Sve {to je preduzeto omogu}ilo je raketa{ima da se u naj-ve}oj meri okrenu vlastitom osposobqavawu.

Aleksandar ANTI]Snimio Darimir BANDA

15. jul 2007.22

JEDINICE

BEZ PREPISIVAWA PRAVILADono{ewe normativnih dokumenata, va`nih za upotre-

bu i funkcionisawe jedinice, posao je koji se permanentnoobavqa. [ta o tom procesu misle qudi koji svoje zadatketreba da izvr{avaju u skladu s tim pravilima?

– Mi ne moèmo nekriti~ki da prepisujemo bilo ~ijapravila. Moramo da izu~avamo i na{a i strana, i da ih pri-lagodimo u odnosu na tehni~ko tehnolo{ko stawe na{ih si-stema. Na tome rade svi koji su za to nadle`ni. Mi u briga-di imamo stav da ni{ta ni od koga ne}emo preuzimati bezopse`ne analize. Primeni}emo ukr{teno na{e i stranoznawe i iskustva, i dobi}emo normativne dokumente po koji-ma brigada treba da ìvi tokom duèg perioda koji je prednama. – smatra pukovnik Gordi}.

23

M

MINISTRI [UTANOVAC I JOÎ] U KOPNENOJ ZONI BEZBEDNOSTI

SARADWA U INTERESU BEZBEDNOSTI

inistri odbrane i unutra{wih poslo-va Dragan [utanovac i Dragan Jo~i}obi{li su, u pratwi na~elnika Gene-

ral{taba VS general-potpukovnika Zdrav-ka Pono{a, direktora policije MiloradaVeqovi}a, komandanta Kopnene vojske gene-ral-potpukovnika Mladena ]irkovi}a, ko-mandanta @andarmerije generala BorivojaTe{i}a i drugih saradnika, gradili{te voj-no-policijskog kompleksa „Cepotina”, bazu@andarmerije „Dervi{“ i bazu Tre}e bri-gade VS „Pe~eno brdo”.

– Na{e zajedni~ko prisustvo u Kop-nenoj zoni – istakao je ministar odbraneDragan [utanovac – va`no je kako bi qu-di ovde videli da nema nikakve razlikeizme|u Ministarstva odbrane i MUP-a uodnosu prema bezbednosti. Budite sigur-ni da }emo i u budu}nosti zajedno raditi,

jer je to jedini i pravi interes gra|anaSrbije.

Dobru saradwu jedinica Vojske Srbijei policije potencirao je i ministar unutra-{wih poslova Dragan Jo~i} i tom prilikomrekao:

– Tako }e biti i daqe, kako bismo ~u-vali bezbednost na{e zemqe, teritorijal-ni integritet i miran san gra|ana Srbije.

Na kompleksu „Cepotina” i bazi „Pe-~eno brdo” komandant êtvrte brigade KoVpukovnik Milosav Simovi} informisao jegoste o stawu na terenu, zajedni~kim akcija-ma sa drugim bezbednosnim strukturama idobroj saradwi sa multinacionalnim sna-gama „Istok” iz sastava Kfora.

Pukovnik Simovi} je izneo razlogezbog kojih je potrebno izgraditi vojno-poli-cijski kompleks na Cepotini, a to su pove-}awe bezbednosti svih gra|ana bez obzirana nacionalnu, versku i politi~ku pripad-nost, protivteroristi~ka za{tita korido-ra 10 i spre~avawe iseqavawa srpskogstanovni{tva sa juga Srbije.

– Baza „Cepotina” je od vitalnog zna-~aja – istakao je ministar odbrane Dragan[utanovac – i siguran sam da }emo u okvi-ru Ministarstva odbrane izna}i sredstvada ove godine nastavimo rad, a u slede}ojzavr{imo kapacitete koji su neophodni.

Pripadnici Vojske i @andarmerijespremni su da spre~e svaki akt nasiqa uko-liko se to dogodi, {to su na bazi „Dervi{“potvrdili komandant @andarmerije gene-ral Borivoje Te{i} i komandant odreda@andarmerije u Ni{u potpukovnik Brati-slav Diki}.

Z. MILADINOVI]

GENERAL PONO[ U GARNIZONU KRU[EVAC

Na~elnik General{taba Vojske Srbi-je general-potpukovnik Zdravko Pono{ po-setio je, 5. jula, jedinice u garnizonu Kru-{evac.

General Pono{ je obi{ao 6. centarza obuku, 246. bataqon ABHO i centre zaobuku logistike i za usavr{avawe kadro-va ABHO. Tokom posete, komandanti u gar-nizonu Kru{evac predstavili su na~elni-ku General{taba VS uslove za obuku, sme-{taj vojnika i trenutno stawe i perspekti-ve roda ABHO.

U VRAWU OTVORENAKANCELARIJAZA CIVILNO-VOJNU SARADWU

Prva Kancelarija za civilno-vojnusaradwu Vojske Srbije otvorena je 12. ju-la u Vrawu. Sve~anosti otvarawa prisu-stvovali su dràvni sekretar Zoran Jef-ti}, zamenik na~elnika General{taba VSgeneral-potpukovnik Miloje Mileti}, ko-mandant Kopnene vojske general-potpukov-nik Mladen ]irkovi}, izaslanik odbraneKraqevine Norve{ke potpukovnik TerjeHaverstad i drugi gosti.

U svom obra}awu dràvni sekretarZoran Jefti} je naglasio da Kancelarijatreba da pomogne jedinicama Vojske Srbi-je u poboq{awu komunikacije sa civilnimstrukturama na jugu Srbije.

U narednim danima osobqe Kancela-rije upozna}e predstavnike op{tina Vra-we, Bujanovac i Pre{evo i dru{tvenih or-ganizacija sa aktivnostima koje su plani-rane u narednom periodu. Z. M.

RAZLIKE U PLATAMAOdgovaraju}i na pitawe novinara o

razlikama plata u MO i MUP-u ministarodbrane Dragan [utanovac je rekao:

– ̂ iwenica je da postoji razlika iz-me|u plata pripadnika MUP-a i VojskeSrbije, ali mi nijednog trenutka nemamonameru da se zbog toga ̀ alimo. Naprotiv,mislimo da plate ni u MUP-u ni u MO ni-su adekvatne za poslove koje obavqaju. Dokraja godine obavi}emo deo reformi uMO, koje }e se pre svega odnositi naFond za penzionere, koji je trenutno u bu-xetu Ministarstva. Nakon toga otvori}ese mogu}nosti da lak{e i sistemati~nijeprilazimo problemima koji se odnose nali~na primawa pripadnika vojske.

Sni

mio

D. B

AN

DA

Snimio V. PE[I]

15. jul 2007.24

Kandidati su, prema re~ima inspektora u Odseku za leta~ku obuku VApotpukovnika Roberta Kalocija, ispunili sve op{te i posebneuslove, poloìli prijemne ispite, pro{li lekarske preglede i sadaje pred wima teàk zadatak da uspe{no savladaju sadràje poputishrane u prirodi, padobranske obuke i selektivnog letewa na

avionima utva-75. Letewe }e se izvoditi na aerodromu Batajnica, a pr-va dva sadràja obuke vode instruktori 63. padobranskog bataqona izNi{a, dok logisti~ku podr{ku pruàju pripadnici 161. bataqona zaobezbe|ewe avijacije.

Poligon za izvo|ewe obuke u ishrani u prirodi nalazi se na obronci-ma Suve planine u rejonu prevoja Plo~e i karakteri{e ga brdsko-planin-sko zemqi{te sa gustom {umom i bogatom florom i faunom. Kandidati zapilote su na poligon pristigli iz Apatina, Novog Sada, Leskovca, Ni{a,Krupwa, Kragujevca i drugih gradova, a zanimqivo je da se me|u wima nalazii pet devojaka. ̂ etiri instruktora iz 63. padobranskog bataqona su od pr-vog dana nametnuli èstok ritam rada koji se zasnivao na jednostavnojporuci: „Ono {to prona|ete u prirodi, to }ete jesti”.

Padobranac diverzant vodnik prve klase Sa{a Stankovi} zadovo-qan je predznawima koje su kandidati poneli od ku}e, mada je o~iglednoda su mnogi sadràji ishrane u prirodi za wih bili potpuna novina. Pr-vo je trebalo sagraditi odgovaraju}u „{umsku infrastrukturu” u viduloì{ta, pekare, jame za korwa~e ili mesta za odvajawe artikala, a po-tom se krenulo u pronalaèwe zmija, korwa~a, gu{tera, rakova, puhova,skakavaca, àba i prikupqawe kopriva, gqiva, medve|ih {apa, kamil-ice, {umskih jagoda, malina, borovih iglica, divqih {qiva, deteline...Sedam dana priroda je bila jedini izvor hrane i pi}a za mladi}e i devo-jke koji èle da postanu piloti.

– Ako uzmemo u obzir da se kandidati iz civilstva prvi put sre}u savojnom obukom – govori vodnik prve klase Sa{a Stankovi} – i da su prviput oku{ali ~ari duèg boravka u prirodi i ishrane u woj, moè se re}i dasu, uz mnogo truda i napora, uspeli da savladaju osnovne sadràje obuke.

POLIGON

Z AT E Z AW E

Treba nase}i i drva – Awa Krneta

Sedam dana priroda je bilajedini izvor hrane i pi}a zamladi}e i devojke koji èleda postanu piloti u 132.klasi Vojne akademije – Smeravijacija. Instruktori iz 63.padobranskog bataqona su odprvog dana nametnuli èstokritam rada koji se zasnivaona jednostavnoj poruci: „Ono{to prona|ete u prirodi, to}ete jesti”. P R O V E R A K A N D I D A T A

25

I zaista, mnogi iz generacije devetnaestogodi{waka koji sede zakompjuterima i u kafi}ima mogu samo da zavide mladi}ima i devojkamana znawima i sposobnostima koje su stekli na Suvoj planini. Sve naporedobro su podneli, {to potvr|uje i doktor poru~nik Ivan Kosti}:

– Prvi susret sa uniformom, prilago|avawe na vojni~ku sredinu iishranu u prirodi nisu kod kandidata proizveli nijedan ozbiqnijizdravstveni problem, osim standardnih muka sa ùqevima i blagimalergijskim reakcijama. ^vr{}i su oni nego {to je to izgledalo na prvipogled.

Za Awu Krnetu iz Novog Sada instruktori tvrde da joj ni{ta nijete{ko i da je pravi biser me|u kandidatima, a ona o svojoj èqi dapostane pilot skromno pri~a:

– Moj otac je pilot i celog ìvota ìvim sa tim, tako da sam od mal-ih nogu zavolela vazduhoplovstvo. Na obuci u ishrani u prirodi sve jebilo tako zanimqivo, da je pro{lo neverovatno brzo.

Wenoj koleginici Ani Tadi} iz Uba san o pilotirawu avionom }e semo`da i ostvariti, ali na tom putu morala je da prebrodi i te{ko}e pop-ut ishrane rakovima, zmijama i àbama.

– Rekla sam sebi – kaè Ana – proba}u i ta~ka. Za Nevenu Mari~i} iz Kraqeva najteè je bilo ustajati u cik zore,

a u vezi ishrane samo kaè: „Sve vi{e zateèm opasa~e”. Ni mladi}ima nije bilo lako, mada Milo{ Milutinovi} iz

Para}ina tvrdi da je sve pro{lo boqe nego {to je o~ekivao. „Dosta smope{a~ili i mnogo toga nau~ili”– kaè Milo{. Me|u onima koji supostigli najboqe rezultate nalazi se Dragan Lazi} iz Krupwa. On jeodu{evqen prilikom da boravi u prirodi i prvi put u ̀ ivotu samostalnopronalazi artikle ishrane u {umskom ambijentu. Kandidati za pilote sujednoglasni u tome da jedva o~ekuju padobranske skokove i letewe.

Kona~nu odluku o izboru kandidata done}e, 30. avgusta, komisija oddesetak ~lanova.

Zoran MILADINOVI]

O PA S A ^ A

Pored loì{ta – Marija Milosavqevi} i Dragan Lazi}

Sa primercima {umske faune – Marija Milosavqevi} i Nenad Kosti}

Jama s korwa~ama – Ana Tadi} i Marko Raji}

Z A V O J N U A K A D E M I J U

15. jul 2007.26

DOGA\AJI

DU[AN SPASOJEVI] U POSETI RIMU Pomo}nik ministra odbrane za politiku odbrane Du{an

Spasojevi} boravio je 5. jula u poseti Italiji, gde je razgovaraosa visokim dràvnim predstavnicima Italije o situaciji u regio-nu, bilateralnoj vojnoj saradwi i perspektivama ubrzawa evroa-tlantskih integracija Srbije.

Spasojevi} se sastao sa diplomatskim savetnikom italijan-skog premijera Romana Prodija, Stefanom Saninom i sa politi~-kim direktorom Ministarstva spoqnih poslova Italije \ulijomTercijem. Sagovornici su razmenili mi{qewa o aktuelnoj poli-ti~ko-bezbednosnoj situaciji u regionu.

Tokom sastanka sa predsednikom Parlamentarnog odbora zabezbednost i implementaciju [engenskog sporazuma Sandrom Go-cijem obe}ana je pomo} i podr{ka u ubrzawu procesa stavqawaSrbije na „Belu {engensku listu”.

Prilikom razgovora sa zamenikom na~elnika General{tabaOruànih snaga Italije, viceadmiralom \inom Bizarijem, Spa-sojevi} je izrazio zahvalnost na pomo}i koju italijanski vojnici,

angaòvani u okviru Kfora, pruàju srpskom stanovni{tvu na Ko-sovu i Metohiji. On je ponovio stav Srbije da se jedino pregovo-rima, uz po{tovawe Poveqe UN i me|unarodnog prava, moè pro-na}i kompromisno re{ewe za budu}i status Kosova i Metohije,prihvatqivo za obe strane. Tokom sastanka sa delegacijom Gene-ral{taba Oruànih snaga Italije, potpisan je Plan bilateralnevojne saradwe za 2008. godinu.

NORVE[KA DONACIJAINSTITUTU ZA STRATEGIJSKAISTRA@IVAWAProtokol o donaciji izme|u Ministarstva odbrane Republike

Srbije i Kraqevine Norve{ke, vrednosti 600.000 evra, koja je na-mewena za opremawe Instituta za strategijska istraìvawa, pot-pisan je krajem juna u Centralnom klubu Vojske Srbije u Beogradu.

Potpise na protokol o ovoj vrednoj donaciji stavili su po-mo}nik ministra odbrane za politiku odbrane Du{an Spasojevi}i na~elnik Uprave za dugoro~no planirawe Ministarstva odbra-ne Kraqevine Norve{ke admiral Jorgen Bergrav. Sve~anosti pot-pisivawa protokola prisustvovao je i na~elnik General{tabanorve{ke vojske general Svere Disen.

Donacija Kraqevine Norve{ke, prema projektu Instituta„Xeferson”, namewena je izgradwi kapaciteta strategijskog is-traìvawa za Ministarstvo odbrane, odnosno za opremawe In-stituta za strategijska istraìvawa informati~kom opremom iza razmenu i edukaciju kadra. Protokol o donaciji potpisan je naosnovu Memoranduma o razumevawu i saradwi u oblasti odbraneizme|u vlada Srbije i Norve{ke.

Posle sve~anog potpisivawa protokola, admiral Jorgen Ber-grav odrào je predavawe o planirawu odbrane u Norve{koj.

P O Q S K A B O L N I C A V O J N O M

Vojnomedicinskoj akademiji krajem juna predata je vredna donacijaKraqevine Norve{ke – dve poqske bolnice. Sve~anoj primopreda-ji, u kasarni na Bawici, prisustvovali su ministar odbrane Dragan[utanovac i na~elnici general{tabova Vojske Srbije i Kraqevine

Norve{ke general-potpukovnik Zdravko Pono{ i general Sveren Diesen,sa saradnicima.

Poqske bolnice je primio na~elnik Vojnomedicinske akademije ge-neral-major prof. dr Miodrag Jevti}, koji je izjavio da }e vojnozdrav-stvena slu`ba na{e zemqe iskoristiti tu donaciju na najboqi na~in, za-rad promocije Srbije i wenog ukqu~ivawa u evroatlantske integracije.

Na~elnik General{taba VS general-potpukovnik Zdravko Pono{podsetio je da donacija Kraqevine Norve{ke predstavqa jo{ jedan poka-zateq uspe{ne bilateralne i multilateralne vojne saradwe Norve{ke iSrbije.

– Na multilateralnom planu, imali smo punu podr{ku Norve{ke,gotovo lobirawe za ulazak Srbije u Partnerstvo za mir, a imamo i we-nu konstantnu podr{ku u svim forumima Natoa u Briselu. Norve{ka jebila jedan od inicijatora i nosilaca ustanovqavawa grupe za reformuSrbija–Nato, a pokrenula je i formirawe Povereni~kog fonda za pre-kvalifikaciju vi{ka kadra u sistemu odbrane Srbije – istakao je gene-ral Pono{.

ZAJEDNI^KI RADPredaju}i dve najmodernije poqske bolnice Vojnomedicinskoj

akademiji, na~elnik General{taba Kraqevine Norve{ke general Sve-ren Diesen istakao je da u saradwi dve zemqe na poqu medicine, do-bijaju i Srbija i Norve{ka.

– Jako sam ponosan na to {to smo tokom pro{logodi{we zim-ske ve`be imali i tim stru~waka iz Srbije, koji su radili u na{imbolnicama. Ovo je vreme za saradwu u pravim operacijama. Zatobih jako èleo da na{i timovi u~estvuju u mirovnim operacijama, naprimer u Avganistanu, koji je trenutno aktuelan. Posle onoga {tosam video na na{oj zimskoj ve`bi, mogu da kaèm da imam potpunopoverewe u ve{tinu i iskustvo srpskih medicinara i da uop{te nebih imao problem da ìvot vojnika poverim wima u ruke, budu}i dasu pokazali veoma veliko znawe u oblasti vojne medicine.

NAGRADAZA VRHUNSKUSTRU^NOST

Vojnozdravstvena slu`ba Srbije je takvog potencijala da moè relativno brzo da se ukqu~i u sve evroatlantske procese, a dobijawe poqske bolnice je nova mogu}nost za iskazivawe stru~nostilekara i tehni~ara Vojnomedicinske akademije

DELEGACIJA BUGARSKE ARMIJE UVOJNOGEOGRAFSKOM INSTITUTUTro~lana delegacija Vojnogeografske slu`be General{taba

Bugarske armije posetila je po~etkom jula Vojnogeografski insti-tut u Beogradu. Bugarsku delegaciju predvodio je pukovnik GeorgiTon~ev Gladkov, na~elnik Vojnogeografske slu`be u bugarskoj voj-sci, a sa wim su u posetu kolegama iz Srbije do{li wegov zamenikpukovnik Rumen Rangelov Dimitrov i na~elnik Centralne vojno-kartografske baze bugarske vojske, pukovnik Ivan Stefanov Ruse-nov.

êlni oficiri Vojnogeografske slu`be u Bugarskoj ispoqilisu veliko interesovawe za organizaciju i funkcionisawe geodet-ske slu`be u VS. Istakli su da postoji mnogo mogu}nosti za sarad-wu srodnih institucija dveju susednih dràva.

Na sastanku sa vode}im oficirima geodetske slu`be u VS,pukovnik Gladkov predstavio je na~in pruàwa geoinformati~kepodr{ke ne samo jedinicama bugarske armije, nego i svim osta-lim segmentima dru{tva, zainteresovanim za usluge te slu`be,dok je na~elnik Vojnogeografskog Instituta iz Beograda pukov-nik Mirko Borisov bugarskim kolegama izloìo pregled trenut-nog stawa vojnogeodetske slu`be u Srbiji, te mesto i ulogu VGIunutar Uprave za sistem logistike u Sektoru za materijalne re-surse MO Srbije.

A. A.

BRODOVI RUMUNSKE MORNARICE U NOVOM SADU

Dva broda rumunske mornarice, monitor „Jon KonstantinBrakianu-46” i oklopni brod „Opanez-177”, pod zapovedni{tvomkapetana korvete Florina Teodorua i poru~nika bojnog brodaLaurenciju Leoadatua, predvo|ene kapetanom bojnog broda Pe-trikom Komanom, komandantom diviziona monitora, boravili su udvodnevnoj poseti Re~noj flotili Vojske Srbije u Novom Sadu.

Sa svojim doma}inom, kapetanom fregate Neboj{om Joksi-movi}em, komandantom Re~ne flotile Vojske Srbije, gosti iz Rumu-nije posetili su komandu i spomen-sobu Flotile sme{tene u novo-sadskoj kasarni „Du{an Vukasovi} Diogen”.

Nakon obilaska grada, Muzeja Novog Sada i Petrovaradin-ske tvr|ave, delegaciju rumunskih mornara i Re~ne flotile VS pri-mio je Zoran Vu~evi}, predsednik Skup{tine grada Novog Sada.

Rumunski mornari~ki oficiri, koji su u~estvovali na nedav-no izvedenoj trilateralnoj ve`bi Srbije, Bugarske i Rumunije „Du-navska straà”, bili su gosti i na brodu Re~ne flotile posebnenamene „Kozara”, a videli su i vi{enamenske borbene brodoveusidrene, za tu priliku, na Beogradskom keju.

B. M. P.

M E D I C I N S K O J A K A D E M I J I

On je podsetio da postoji i izuzetna bilateralna saradwa izme|udve zemqe, koja se u sanitetu ogleda u obuci, zajedni~kim ve`bama i nakraju u ovoj donaciji, koja, zajedno sa donacijom za Institut za strategij-sko istraìvawe, prema{uje milion i po evra.

General Pono{ je zahvalio na spremnosti Norve{ke za daqe una-pre|ewe saradwe, a jedan od zna~ajnih koraka u tom pravcu je i otvarawenorve{kog vojnog izaslanstva u Beogradu.

Ugledni gosti su potom obi{li vojnu poqsku bolnicu najnovije genera-cije, razvijenu u kasarni na Bawici. Norveàni su, tako|e, na{em sanitetupoklonili i drugu, trena`nu bolnicu, za obuku medicinskog osobqa. Poobilasku wenih odeqewa na~elnik VMA je u izjavi za medije rekao:

– Ova bolnica }e omogu}iti da ono {to su na{i stru~waci, godi-nama unazad, sticajem raznih nepovoqnih okolnosti po na{u zemqu,dobro nau~ili, primewujemo u situaciji kada je potrebno iskazati zna-we, organizaciju, rutinu i sve ono {to je neophodno da bi se ~ovekuspasao ìvot.

General Jefti} je istakao da bi ta druga poqska bolnica, sem zaobuku i uve`bavawe na{ih stru~waka, trebalo da dobije i kvalitet vi{e– da nam omogu}i da postanemo regionalni centar za obuku sanitetskogosobqa na ovim prostorima.

– U ovom momentu vojnozdravstvena slu`ba Republike Srbije je ta-kvog potencijala da, uz mawa usagla{avawa i odre|eni trening, koji}emo dogovoriti sa na{im prijateqima, moèmo relativno brzo da seukqu~imo u sve evroatlantske procese, u kojima }e na{a dràva u~e-stvovati.

Na~elnik norve{kog saniteta general Lejt Svere Rosen istakao jeda ciq wegovog dolaska u na{u zemqu nije samo primopredaja donacije,ve} i da se uspostavi bolnica koju }e mo}i da koristi vi{e zemaqa Na-toa, jer postoji mawak kvalifikovanog medicinskog osobqa. Na taj na~inmogu da se uspostave i multinacionalne medicinske jedinice.

– Za mene, ova donacija donosi obostranu korist. Nije nam potre-ban vrhunski materijal, ako nemamo vrhunsko osobqe, koje }e ga koristi-ti. Radujem se budu}oj saradwi. Ovaj proces jo{ nije gotov i moramo da gastalno unapre|ujemo – rekao je general Rosen.

U okviru posete delegacije Norve{ke sa na~elnikom General{tabageneralom Sverenom Diesenom, u odvojenim susretima, razgovarali suministar odbrane Dragan [utanovac i na~elnik General{taba VS gene-ral-potpukovnik Zdravko Pono{.

M. [VEDI]

Sni

mio

D. B

AN

DA

27

28

Turska vojska, koja

raspolaè godi{wim

buxetom od devet

milijardi dolara

i {koluje oficire

iz mnogih okolnih zemaqa,

spremna je da po{aqe

svoje studente na Bawicu.

Vojska Srbije i wene

vojne {kole nisu mogli

dobiti boqe priznawe

– smatra pukovnik prof.

dr Vladimir Gruji},

prodekan za nastavu

Vojne akademije.

15. jul 2007.

^

R A S A D N I K V OJ N EE L I T E

D E L E G A C I J A V O J N E A K A D E M I J E U A N K A R I

uveni ameri~ki geopoliti~ar Zbigwev Bèìnski je, krajem pro{loga veka, ana-liziraju}i raspored figura na velikoj {ahovskoj tabli globusa, prepoznao sna-gu Turske, evroazijskog stoèra i nezaobilaznog igra~a u ve~noj igri svetske do-minacije. Nekada{wi savetnik ameri~kih predsednika Ri~arda Niksona i Ro-nalda Regana, tada se, ipak, vi{e bavio ishodom hladnoratovske, ideolo{ko-poli-

ti~ke partije izme|u Rusa i Amerikanaca, prognoziraju}i unipolarni svet hegemonijezapadnog pobednika. Pokazalo se da je Bèìnski u velikoj meri bio u pravu, ali danije bio u stawu da predvidi koliko brzo takav rezultat moè biti kompromitovan.

Dok su „veliki” igrali svoje igre, nekada{wi „bolesnik na Bosforu”, na krili-ma ideja Mustafe Kemala Ataturka, izrastao je u respektabilnu ekonomsku i pre sve-ga – vojnu silu. Iza parlamenta, sudstva i vlade, kao siva eminencija unutra{we ispoqne politike, decenijama traje uticaj turskih oruànih snaga, ve~itih ~uvara ce-lovitosti i sekularizma u toj dràvi. Savremena istorija te zemqe u posledwih ~etr-deset godina beleì ~ak tri vojna udara, posle kojih je, za razliku od drugih dràva,Turska izlazila ja~a i stabilnija. Ustavom iz 1980. ovla{}ewa data vojnim vlastimapostala su ve}a sa mogu}no{}u „{irokog” tuma~ewa.

U KARA HARP OGLUDanas, prema zvani~nim podacima, godi{wi buxet turske vojske iznosi oko devet

milijardi dolara, ne ra~unaju}i prihode od hotela, industrije i banaka, koji su, uzna~ajnom procentu, vlasni{tvo tamo{wih oruànih snaga. Brojno stawe u sistemuodbrane zvani~no je ne{to ispod 600.000 qudi, mada se spekuli{e da turska armijaima vi{estruko ve}i broj vojnika. Oficiri predstavqaju krem dru{tva, a po obu~e-nosti i opremqenosti ne zaostaju ni za jednom savremenom vojskom sveta.

Delegacija Vojne akademije Vojske Srbije, koju su ~inili na~elnik Akademije gene-ral-major mr Vidosav Kova~evi}, pukovnik prof. dr Vladimir Gruji}, prodekan za na-stavu i potpukovnik Vladimir Risti}, koordinator za me|unarodnu saradwu, posetilaje Akademiju kopnene vojske u Ankari. U toku nedavne ~etvorodnevne posete, oni su

SARADWA

imali priliku da sagledaju sa kolikompa`wom se u Turskoj pristupa {kolova-wu oficira i razmene iskustva sa ko-legama koji ve} godinama participira-ju u Natou.

Pukovnik dr Vladimir Gruji} i pot-pukovnik Vladimir Risti}, po povratkuiz Ankare, govorili su za na{ magazin odetaqima posete. Oni se slaù u ocenida je Vojna akademija kopnene vojske uTurskoj jedna od najorganizovanijih in-stitucija te vrste u svetu.

Na{a delegacija bila je sme{te-na u jednom od vojnih objekata u samomcentru Ankare koji Turci skromno na-zivaju „dom vojske”. U stvari, re~ je oluksuznom hotelu koji je namewen zasme{taj visokih oficira i zvanica, akoji bi, u ovda{woj kategorizaciji,prema re~ima sagovornika, imao petzvezdica. U centru turske prestonice,nadomak najzna~ajnijih dràvnih zda-wa, sme{tena je i Vojna akademijakopnene vojske „Kara harp oglu”.

– Vojna akademija KoV {kolujetrenutno oko 4.000 studenata me|u ko-jima je veliki broj wih iz zemaqa uokruèwu, a {to je odre|uje kao jedin-stveni regionalni centar vojnog obra-zovawa – kaè pukovnik Gruji}. On is-ti~e da je sistem {kolovawa na toj aka-demiji, u pogledu sadràja nastave iobuke, te organizacijske strukture, ve-oma blizak srpskom modelu.

– Svaki od vidova turske vojskeposeduje sopstvenu akademiju na kojojse, za vreme ~etvorogodi{weg {kolo-vawa, izu~ava veliki broj op{tihpredmeta kao i kod nas – obja{wavaGruji} i podse}a da se za razliku od na-{e, turska VA KoV, gotovo u potpunosti,popuwava svr{enim maturantima voj-nih gimnazija koje se nalaze u Istam-bulu, Izmiru i Bursi.

Potpukovnik Risti} dodaje da seselekcija u vojnim gimnazijama sprovo-di tako da na akademije dolaze sprem-ni, dobro obrazovani i motivisani studenti, {to obja{wava iwihovu veoma visoku prolaznost, vi{u od 90 odsto.

– Najve}i broj studenata gubi pravo na {kolovawe zbog zdrav-stvene nesposobnosti, disciplinskih prestupa, a tek na kraju zbognesavladanog gradiva i to naj~e{}e iz elektronike i srodnih nau-ka. Zanimqivo je da studenti VA, koji izgube pravo na {kolovawe,nisu obavezni da dràvi nadoknade tro{kove {kolovawa. Najve}akazna za wih je {to moraju da napuste akademiju – isti~e Risti}.

Prema wegovim re~ima, od 1992. za zvawe oficira {kolujese i 150 èna godi{we koje imaju jednake obaveze i prava kao mu-{karci, s tim {to se na Akademiju primaju iz civilstva.

SEKULARNO VASPITAWEOsnovni ciqevi kojima se rukovodi Akademija „Kara harp

oglu” jesu obrazovawe i osposobqavawe perspektivnih oficirakoji poseduju kvalifikacije u skladu sa vojnim kodeksom i wihovoposlediplomsko usavr{avawe na osnovu potreba Komande KoV.Puno pa`we se pridaje i moralnom vaspitawu studenata, koje jestrogo sekularno i u skladu sa idejama Kemala Ataturka.

Naravno, tradicija je jedan od segmenata koji se vrlo pa`qi-vo neguje u turskoj vojsci. Mo`da je najslikovitiji primer za to pro-gram obuke u jahawu kowa i rukovawu sabqom. Za tu svrhu, Vojna

akademija poseduje ergelu od 250 grla.Pukovnik Gruji} zapazio je da na

tamo{woj akademiji vlada izuzetna di-sciplina, kako me|u stare{inama, ta-ko i me|u studentima.

– Prva godina studentima sluìda bi stekli uvid u vojni~ke du`nosti. Udrugoj godini studija oni se postavqajuza komandire timova od tri do ~etiripitomca prve godine. Kada pre|u u tre-}u godinu postaju komandiri odeqewa,a u ~etvrtoj ve} komanduju studentskimvodom – kaè Gruji}.

SRBIJA – PRVA U REGIONUU okviru posete Turskoj general

-major Vidosav Kova~evi} susreo sesa komandantom Akademije „Karaharp oglu” general-majorom TefikomOzgulikom i dekanom general-majo-rom Erguderom Topta{em gde je, sa~lanovima na{e delegacije, obi{aostudentske bataqone Anafartalar iSakaraja koji su imena dobili po ~u-venim bitkama iz Prvog svetskog ra-ta. Generalu Kova~evi}u predstavqe-

ni su kapaciteti za obuku koje poseduje Akademija KoV Turske inajzna~ajniji kulturno-istorijski spomenici i muzeji u Ankari.

Tokom razgovora u Ankari obostrano je izraèna spremnostda, ~im se stvore neophodni uslovi, do|e do razmene studenata.îwenica da je turska vojska, koja {koluje stotine stranih pitoma-ca, spremna da po{aqe svoj kadar na Vojnu akademiju u Beograd,dovoqno govori o visokom ugledu najvi{e obrazovne institucije usistemu odbrane Srbije.

Na~elnik Vojne akademije VS susreo se i sa ambasadorom Sr-bije u Turskoj gospodinom Vladimirom ]urguzom i pukovnikom Dra-ganom Vladisavqevi}em ~iji napori su umnogome doprineli uspe-{nosti posete.

Slika koju su na{i sagovornici poneli iz Ankare ostavila jeutisak vrhunske organizacije oplemewene voqom i samodiscipli-nom. Ako se zna da se slu`ba u vojsci u Turskoj smatra ~a{}u i pri-vilegijom, a da su plate oficira prili~no visoke, lako je razume-ti po`rtvovanost sa kojom studenti na Vojnoj akademiji KoV preva-zilaze te{ko}e {kolovawa. Samo najboqi me|u wima dva puta utoku nedeqe mogu napustiti Akademiju i iza}i u grad. Ako neki tur-ski pitomac u bliòj budu}nosti bude studirao u Beogradu, ima}evi{e vremena za izlazak.

Aleksandar PETROVI]

29

MODEL [KOLOVAWAOp{ta organizacija vojnog {kolstva turskih

oruànih snaga obuhvata dve celine: obrazovawei obuku zakqu~no sa nivoom vojnih akademija, kojesu u nadle`nosti vidova, te visoko vojno i posle-diplomsko usavr{avawe koje je u nadle`nosti Ge-neral{taba preko Komande turskih visokih vojnih{kola.

Sredwe vojne {kole u Turskoj traju ~etiri go-dine, koliko i akademije, dok {kolovawe na Medi-cinskoj akademiji traje {est godina. Za diplomuRatnog kolexa neophodno je poha|ati dvogodi{wunastavu, a u Kolexu oruànih snaga i Kolexu naci-onalne bezbednosti – pet meseci. Komandno-{tab-no usavr{avawe traje 40 nedeqa, a {kolovawe uinstitutima VA jednu i po do dve godine.

Na vojnim akademijama kopnene vojske, vazdu-hoplovstva i mornarice postoje i smerovi: inè-weringa, aeronautike, elektrotehnike, informati-ke i pomorske tehnike. Po zavr{etku {kolovawaporu~nici druge klase i poru~nici korvete, koji suekvivalentni potporu~ni~kim ~inovima, odlaze nadesetomese~nu specijalizaciju za rukovo|ewe ro-dovima vojske.

RAZMENA STUDENATAU razgovorima sa ~elnim qu-

dima vojnog obrazovnog sistemaTurske, generalu Vidosavu Kova~e-vi}u predo~ena je spremnost na sa-radwu, budu}i da turske oruànesnage veoma cene tradiciju {kolo-vawa oficirskog kadra u Srbiji,kome, prema wihovom mi{qewu,nema konkurencije u ovom deluEvrope. General Kova~evi} je, uime na{e akademije, pozvao dese-tak tamo{wih pitomaca da, zajed-no sa srpskim studentima, pro|uobuku u skijawu na Kopaoniku, doksu turske kolege ponudile da stu-denti VAVS budu wihovi gosti u jed-nom od letovali{ta na primorju.

Pred spomenikom turskim vojnicima

15. jul 2007.

DOGA\AJI

Sporazum izme|u predstavnika Mi-nistarstva odbrane i Grada Beograda orekonstrukciji fasade zgrade starog Ge-neral{taba u ulici Kneza Milo{a 33potpisali su 3. jula ministar odbraneDragan [utanovac i zamenica gradona-~elnika Beograda Radmila Hrustanovi}.

Potpisivawu sporazuma prethodio jeugovor koji su gradona~elnik BeogradaNenad Bogdanovi} i tada{wi ministarodbrane potpisali u decembru pro{le go-dine. Wime je predvi|eno da Ministar-stvo odbrane Gradu Beogradu ustupi obje-kat u Resavskoj 40b, koji ima oko 8.500kvadrata, za sme{taj Muzeja grada Beo-grada, dok je zauzvrat Ministarstvu ustu-

R E K O N S T R U K C I J A F A S A D E S TA R O G G E N E R A L [ TA B A

30

MILORAD PERI] NAZASEDAWU PARLAMENTARNESKUP[TINE NATOANa~elnik Uprave za me|unarodnu voj-

nu saradwu Milorad Peri} u~estvovao je,u okviru srpske delegacije, na 66. zaseda-wu parlamentarne skup{tine Natoa, kojeje nedavno odràno u Dubrovniku. On jeodrào predavawe o reformi sistema od-brane u srpskoj vojsci, u okviru panel ras-prave na temu: Bosna i Hercegovina, CrnaGora i Srbija – izazovi i mogu}nosti.

Peri} je u~estvovao i na 17. sastankuMe|unarodne savetodavne grupe (MAG), ko-ji je odràn 27. juna u Zagrebu. Tema sastan-ka bila je budu}nost Centra RACVIAC. Zanovog direktora Centra izabran je amba-sador Nexad Haximusi} iz Bosne i Herce-govine, koji }e du`nost preuzeti u oktobruove godine.

POLAZNICI [KOLE NACIONALNE ODBRANE U BELGIJISlu{aoci 50. klase General{tabnog

usavr{avawa [kole nacionalne odbraneboravili su krajem juna u trodnevnoj studij-skoj poseti Odeqewu za javnu diplomatiju izemqe partnere u sedi{tu Natoa u Brise-lu. Tom prilikom oni su posetili i Glavnukomandu Natoa u Monsu.

Studijsku posetu sedi{tu Natoa orga-nizovalo je, povodom zavr{etka {kolova-wa 50. klase General{tabnog usavr{ava-wa [kole nacionalne odbrane, Ministar-stvo odbrane Republike Srbije, uz podr{kuAmbasade Kraqevine Norve{ke i Atlant-skog saveta. Ciq je razmena znawa i isku-stava, te rad na zajedni~kim projektima.

SEMINAR O OPERACIJAMABORBENOG TRAGAWAI SPASAVAWA

U organizaciji Ministarstva odbra-ne Srbije i Evropske komande oruànihsnaga SAD, u prostorijama Centra za mi-rovne operacije u Beogradu, od 11. do 13.jula, odràn je trodnevni seminar o izvo-|ewu operacija borbenog tragawa i spasa-vawa u vazduhoplovnim snagama SAD.

Prema re~ima pukovnika Jovice Dra-gani}a, ViPVO u svom sastavu ima elemen-te slu`be tragawa i spasavawa, ali se ~i-ne napori da to postanu prepoznatqivesposobnosti kompatibilne sa zemqamaPartnerstva za mir i Natoa.

Iskustva ameri~kih kolega pomo}i }ena{im vazduhoplovcima da defini{u ma-terijalne kapacitete koji su im neophodni,te da usvoje i sprovedu kvalitetne procedu-re kojima }e dosti}i zahtevani nivo spo-sobnosti za delatnost tragawa i spasava-wa, naro~ito kada je re~ o borbenoj kom-ponenti te aktivnosti.

A. A.

pqena ku}a u Krunskoj 13, koja ima 2.200kvadrata, a Grad se obavezao i da obez-bedi sredstva neophodna za rekonstrukci-ju fasade starog General{taba, {to je iprecizirano potpisanim sporazumom.

Rekonstrukcija, koja treba da otpo~-ne u narednih ~etiri do {est meseci, ko-{ta}e oko 2.209.000 evra, a stru~ni nad-zor nad izvo|ewem radova obavqa}e Za-vod za za{titu spomenika kulture koji je iizradio projekat rekonstrukcije.

Tom prilikom ministar [utanovac jenajavio i da je Ministarstvo, u saradwisa Gradom Beogradom, zapo~elo pripremeza izgradwu spomenika vojnicima strada-lim kod bolnice „Dragi{a Mi{ovi}”.

S. S.

D O N A C I J A P R O G R A M A Z A R A Z V O J U N

P O S T A V Q E N P O N T O N S K I M O S T N A D U N A V U

Ministar odbrane Dragan [utanovaci zamenik stalnog predstavnika Programaza razvoj Ujediwenih nacija u Srbiji (UNDP)Rastislav Vrbenski potpisali su 2. jula Me-morandum o razumevawu izme|u Vlade Repu-blike Srbije i Programa za razvoj Ujediwe-nih nacija. Ciq potpisivawa je sprovo|eweProjekta „Razvoj kapaciteta za uni{tavaweminsko-eksplozivnih sredstava radi ~i{}e-wa mesta eksplozije u Para}inu”.

Program za razvoj UN donirao je Vla-di Srbije softver EOD FRONTLINE i pra-

te}u opremu koja }e se koristiti za pomo}timovima za uni{tavawe neeksplodiranihubojnih sredstava. Oprema je vrlo korisnaza brè i kvalitetnije ra{~i{}avawe me-sta eksplozije u Para}inu.

Donacija UNDP realizovana je prekoCentra UN za kontrolu malog oru`ja i la-kog naoruàwa za region Jugoisto~ne Evro-pe (SEESAC). Ukupna vrednost projekta izno-si 114.945 dolara. Deo sredstava doniraoje SEESAC, a deo u iznosu od 50.000 funtiobezbedila je Velika Britanija.

Pripadnici inìwerijskih jedini-ca Vojske Srbije postavili su pontonskimost kojim je Zemun spojen sa plaòm Li-do na Velikom ratnom ostrvu.

Mesto prelaza uspostavili su pri-padnici 110. pontonirskog bataqona izsastava Prve brigade KoV, uz asistenciju

pripadnika 111. pontonirskog i 18. in-ìwerijskog bataqona iste brigade.Pontonski most dug je 240 metara i sa-stavqen je od 37 pontonskih ~lanaka. No-sivost je 20 tona. Planira se da most bu-de otvoren do po~etka septembra, odno-sno do kraja kupali{ne sezone. A. A.

S p e c i j a l n i p r i l o g

7DOMA]I VISOKOTEHNI^KI

BORBENI SISTEM – ALAS

RAKETNISNAJPER

31

AMERI^KI TRANSPORTNI AVION C-17

GOSPODARGLOBUSA

JU@NOKOREJSKI TENK K2

CRNI PANTER

ARSENAL

32 15. jul 2007.

Urednik prilogaMira [VEDI]

Prema koncepciji ovaj sistem je avangardan, a po takti~ko-tehni~kimkarakteristikama ide u red sa re{ewimatehnolo{ki najrazvijenijihzemaqa kao {to su SAD,Nema~ka, Francuska. U wemu su integrisanabrojna nova re{ewa koja se zasnivaju naprimeni savremenihelektronskih komponenti i doma}e softverskepodr{ke. Ujedno, toisokotehnolo{ko borbenosredstvo predstavqaodgovor srpske odbrambeneindustrije na zahtevesavremenog boji{ta.

NNa sajmu naoruàwe i vojne opremeIDEX, odrànom po~etkom godine uAbu Dabiju, jedan od najzna~ajnijiheksponata na {tandu Jugoimporta –SDPR (koji je objedinio nastup srpske

odbrambene industrije) bila je raketaALAS. Ona je pobudila zna~ajnu pa`wusvetske stru~ne javnosti. U natpisima kojisu se pojavili u priznatim stru~nim ~aso-pisima nakon tog sajma, povoqno je ocewenusvojeni koncept tog raketnog sistema, uznapomenu da bi u budu}nosti to mogao dabude jedan od najzna~ajnijih proizvodasrpske odbrambene industrije.

Raketni sistem ALAS po svojoj koncep-ciji zaista predstavqa avangardu, i potakti~ko-tehni~kim karakteristikama svr-stava se rame uz rame sa re{ewima teh-nolo{ki najrazvijenijih zemaqa kao {tosu SAD, Nema~ka, Francuska. U wemu suintegrisana brojna nova re{ewa, koja sezasnivaju na primeni savremenih elek-tronskih komponenti i doma}e softverskepodr{ke. Ujedno, to visokotehnolo{koborbeno sredstvo predstavqa odgovorsrpske odbrambene industrije na zahtevesavremenog boji{ta. I u doktrinarnomsmislu ALAS ne odstupa od aktuelnih pred-vi|awa stratega koji insistiraju na mo-bilnim snagama za brzo reagovawe – spo-sobnih da brzo do|u u zonu dejstva, izvr{e

Doma}i visokotehni~ki borbeni sistem – ALASRAKETNI SNAJPER 32

Najskupqi pi{toqi na svetuMETE KOLEKCIONARA 35

Belgijska juri{na pu{ka FN F2000ORU@JE FUTURISTI^KOG IZGLEDA 38

Ju`nokorejski tenk K2CRNI PANTER 41

Ameri~ki transportni avion C-17GOSPODAR GLOBUSA 46

Krstarica koje vi{e nema – „General Belgrano” @RTVA FOKLANDSKOGRATA 52

SADR@AJ

RAKETNI SND O M A ] I V I S O K O T E H N I ^ K I B O R B E

joj je 25 km, sa mogu}no{}u daqeg pove}a-wa do 60 kilometara. Vo|ewe je kombino-vano – na sredwem delu trajektorije vo|e-we se ostvaruje pomo}u inercijalne plat-forme koja raketu vodi u o~ekivanu zonu ukojoj se nalazi ciq (prora~unatu na osno-vu podataka dobijenih od izvi|a~kih plat-formi), a nakon dolaska u zonu ciqa, pri-marni akvizicioni senzor postaje glavaza samonavo|ewe i {aqe sliku ciqa dokomandnog mesta posredstvom opti~kog ka-bla, koji se odmotava sa zadweg dela ra-kete. Slika se prenosi do komandnog me-sta, gde se nakon adekvatne obrade prika-zuje na specijalizovanim prikaziva~ima,omogu}avaju}i na taj na~in operatorimada izaberu optimalnu udarnu ta~ku, ili daraketu preusmere na drugi ciq, odnosnosamouni{tewe, ukoliko takti~ka situacijato nalaè.

Isti medijum, tj. opti~ki kabl, kori-sti se i za prenos komandi na raketu. Ovore{ewe nudi nekoliko zna~ajnih predno-sti, me|u kojim izdvajamo slede}e – opera-tor se stalno nalazi u petqi vo|ewa, od-nosno, ~ovek je a ne ma{ina finalna in-stanca koja odlu~uje o napadu na ciq iliodustajawu od napada. Na taj na~in ne sa-mo da je pove}ana pouzdanost funkcioni-sawa sistema ve} je i znatno smawenaopasnost od „kolateralne {tete“, koja udana{wim, informaciono dobro pokri-venim ratovima, sa sobom nosi zna~ajanpoliti~ki i medijski poraz.

Primewena hardverska i soft-verska re{ewe omogu}avajuoperatoru da na komand-nom mestu analizira

33

sliku ciqu, sa reìmima uve}awa i pome-rawa (pan, tilt, zoom), radi izbora opti-malne ta~ke udara. Takva analiza je izu-zetno opravdana, pre svega u sklopu rela-cije vrsta ciqa – tip bojne glave. Naime,konstruktori rakete ALAS opredelili su seza modularni koncept bojne glave, pa je ra-keta kompatibilna sa ~ak tri tipa: kumula-tivnom, tandem-kumulativnom i razornombojnom glavom par~adnog dejstva. Proboj-nost tandem kumulativne bojne glave pre-lazi 800 mm vaqanog homogenog oklopaiza kutije eksplozivnog reaktivnog oklopa,{to raketi ALAS omogu}ava ravnopravnuborbu sa velikom ve}inom modernih ten-kova i drugih oklopnih vozila. Vo|ewe ra-kete po opti~kom kablu tako|e omogu}avaga|awe ciqeva sa kojima ne postoji direkt-

na linija vizirawa, dakle ga|awe ci-qeva iz zaklowenog poloàja, ~ime

je znatno pove}ana borbena ìla-vost lansera i komandnog mesta,odnosno operatora, zahvaquju}i

nemogu}nosti neprijateqa da ukratkom periodu odredi poloàj raket-

nog lansera.

TURBOMLAZNIMOTOR Raketa se lansira pod elevacionim

uglom ne mawim od 60 stepeni, uz pomo}dva raketna motora na ~vrsto gorivo, kojijoj obezbe|uju dovoqan potisak da savladavisinu ne mawu od 300 m, nakon ~ega ra-keta prelazi u horizontalni let na komeje pogowena turbomlaznim motorom mun-gos, potiska 40 daN. Taj motor, ina~e re-zultat doma}e pameti, sme{ten je u sred-wem delu trupa rakete i napaja se vazdu-hom iz dva usisnika sme{tana simetri~nou odnosu na osu. Motor je konvencional-nog tipa, sa aksijalnim kompresorom, ko-morom za sagorevawe i jednostepenom ak-sijalnom turbinom. Na mar{evskom delutrajektorije, turbomlazni motor mungosobezbe|uje maksimalnu brzinu do 180 m/suz maksimalni domet od 25 kilometara.

Prednost rakete ALAS ogleda se i u~iwenici da u mar{evskoj fazi raketa le-

@ILAVI CIQPrednost rakete ALAS ogleda se

i u ~iwenici da u mar{evskoj fazi ra-keta leti na visini izme|u 150 i 500m, ~ime je znatno za{ti}ena od otkri-vawa neprijateqskim radarima, dok jewen relativno mali IC odraz, zahva-quju}i upotrebi turbomlaznog, a neraketnog motora, ~ini ìlavim ciqemi za otkrivawe televizijskim ili ter-movizijskim osmatra~kim sistemimaPVO jedinica.

udar po zahtevanim ciqevima i isto takobrzo napuste zonu dejstva, a sve kako bismawili sopstvene gubitke.

MODULARNIKONCEPTPo svojoj prirodi taj raketni sistem

je vi{enamenski, odnosno namewen je zadejstvo po {irokom spektru neprijateq-skih ciqeva, kao {to su tenkovi, borbenavozila pe{adije, poqska utvr|ewa, ko-mandna mesta, infrastrukturni objekti,brodovi na moru i u priobaqu, indu-strijski objekti, niskolete}i heli-kopteri i dr. Me|utim, ono {toga izdvaja je izuzetan nivopreciznosti, ostvaren zahva-quju}i ugradwi TV ili IC gla-ve za samonavo|ewe, koja ra-ketu ALAS, slobodno moèmore}i, pretvara u neku vrstu „ra-ketnog snajpera“.

Planerima misije zna~ajnu slobodupruà i ~iwenica da raketni sistem ALASnije ~vrsto vezan samo za jednu vrstu plat-forme. Naime, on se moè lansirati sabrodova, razli~itih vrsta guseni~nih ito~ka{kih platformi (me|u kojima izdva-jamo laka vozila velike prohodnosti), tesa stacionarnih lansera, pa ~ak i sa he-likoptera.

Novi raketni sistem sastoji se od vo-|ene rakete, lansera i komandnog mesta.Raketa je izvedena u aerodinami~koj {emi„patka“, pogowena turbomlaznim motorompotiska 40 daN, sa TV (opciono IC) gla-vom za samonavo|ewe. Maksimalni domet

AJPERN I S I S T E M – A L A S

VI[ESTRUKA NAMENAPo svojoj prirodi raketni sistem

ALAS je vi{enamenski, odnosno name-wen je za dejstvo po {irokom spektruneprijateqskih ciqeva, kao {to su ten-kovi, borbena vozila pe{adije, poqskautvr|ewa, komandna mesta, infrastruk-turni objekti, brodovi na moru i u pri-obaqu, industrijski objekti, niskolete-}i helikopteri i dr. Me|utim, ono {toga izdvaja je izuzetan nivo preciznosti,ostvaren zahvaquju}i ugradwi TV iliIC glave za samonavo|ewe, koja raketuALAS, slobodno moèmo re}i, pretvarau neku vrstu „raketnog snajpera“.

Sklop mar{evskogmotora

ti na visini izme|u 150 i 500 m, ~ime jeznatno za{ti}ena od otkrivawa neprija-teqskim radarima, dok je wen relativnomali IC odraz, zahvaquju}i upotrebi tur-bomlaznog, a ne raketnog motora, ~ini ̀ i-lavim ciqem i za otkrivawe televizijskimili termovizijskim osmatra~kim sistemi-ma PVO jedinica.

Raketa se moè programirati da le-ti po unapred zadatoj trajektoriji, sa de-finisanim koordinatama kontrolnih ta-~aka, uz mogu}nost ukqu~ivawa glave zasamonavo|ewe radi otkrivawa potenci-jalnih ciqeva. U takvim misijama, raketnisistem ALAS se transformi{e u izvi|a~-ko-raketni sistem koji ima izuzetnu spo-sobnost brzog reagovawa radi uni{tewaprioritetnog ciqa.

Kao {to je ranije navedeno, po dola-sku u zonu o~ekivanog rasporeda ciqa, ak-tivira se glava za samonavo|ewe koja jesme{tena na dvoosno ìrostabilisanojplatformi ~ime je osiguran visok nivokvaliteta slike koju operator vidi nasvom prikaziva~u. Za upravqawe plat-formom koriste se DC motori (motorijednosmerne struje) upravqani PWM sig-nalima koje generi{e mikrokontroler.Kada operator izabere ciq, raketa pre-lazi u fazu napada, obru{avaju}i se naizabranu ta~ku. Nakon realizovanog na-pada, ukoliko nije kompromitovan polo-àj lansera, posada moè zapo~eti napadna novi ciq, dok u slu~aju o~ekivanog pro-tivudara neprijateqa posada prelazi narezervni borbeni poloàj.

Zemaqska komponenta raketnog si-stema ALAS, koju opsluùju dvojica vojnika,obuhvata komandno mesto i lanser rake-ta, a oni, mogu biti postavqeni sa razli-~itim platformama. Radi neometane in-tegracije u {iru komandno-komunikacionustrukturu, od komandnog mesta i lanserase zahteva da budu opremqeni odgovaraju-}om navigacionom i komunikacionomopremom, koja }e osigurati pouzdano od-re|ivawe sopstvenog poloàja, a i sigur-nu vezu sa vi{im nivoom ko-mandovawa. Komandno mestose oprema ra~unarom (kojitreba da primi i obradi sli-ke sa rakete), sa odgovaraju-}im softverskim paketom kojioperatoru omogu}ava dina-mi~ku analizu primqene sli-ke radi dono{ewa odluke odaqoj realizaciji misije.

PLANIRAWEMISIJEOpcija planirawa misi-

je name}e potrebu pohrawiva-wa digitalizovanih mapa sapreciznim koordinatama po-stoje}ih ciqeva, uz mogu}nostprikaza poloàja rakete nadigitalnoj mapi terena tokomleta u diskretnim vremenskimtrenucima. Raketa se ~uva ulansirnim kanisterima, izkojih se ispaquje pomo}u ra-ketnih motora na ~vrsto gori-vo, a u kojima moè ostati do 10 godinabez naru{avawa nominalnih karakteri-stika.

Trì{na atraktivnost rakete ALASogleda se i u mogu}nosti da integri{e sapostoje}im platformama u okviru wihovoggeneralnog remonta ili modernizacije. Ta-ko bi se ALAS mogao integrisati sa korve-tama, patrolnim ~amcima pa ~ak i frega-tama, i isto~nog i zapadnog porekla (gra-

|enih tokom sedamdesetih i osamdesetihgodina), koji predstavqaju okosnicu mnogihmornarica {irom sveta. Ugradwom raketeALAS ne samo da bi se pove}ala preciznostofanzivnih akcija, odnosno uvela mogu}-nost „preciznog, hirur{kog udara sa dis-tance“, ve} bi se ti brodovi, prvenstvenopatrolni ~amci, prilagodili modernimuslovima ratovawa na moru, koje sve mawefavorizuje sukobe na otvorenom moru ve}borbu prenosi u priobaqe, uzane tesna-

ce, moreuze za {ta su ti bro-dovi neadekvatno naoruàni.Naime, wihovo raketno nao-ruàwe uglavnom ~ine pro-tivbrodske rakete sa aktiv-nom radarskom ili pasivnomIC glavom za samonavo|ewe,nastale prema takti~ko-teh-ni~kim zahtevima validnimpre tri ili ~etiri decenije,~ija je okosnica bila borbaprotiv brodova na velikimdometima. Iako su u me|uvre-menu u~iwenu izvesni koracina poqu prilago|avawa tihraketa, one ne zadovoqavajuu potpunosti moderne zahteve.

Pored ve}e precizno-sti, uvo|ewa operatora u pe-tqu vo|ewa, u prednosti ra-kete ALAS svrstavaju se i mo-dularni koncept bojnih glavai mawa masa koja omogu}avasme{taj ve}eg broja raketnihlansera. Pomenuti brodovi

ve} u svom sastavu imaju sisteme za akvi-ziciju ciqeva zadovoqavaju}ih karakteri-stike, ~ime se ovim platformama daje ve-}i nivo autonomije u pogledu samostalnogobavqawa zadataka. Pored patrolnih ~a-maca, na kojima bi rakete ALAS bile pri-marno raketno naoruàwe, mogu}a je wi-hova ugradwa na brodove ve}eg deplsama-na, kakvi su korvete ili fregate, na koji-ma bi ALAS bio sekundarni raketni sistemkoji bi se koristio u onim misijama u koji-ma primarni protivbrodski raketni si-stem ne bi imao zadovoqavaju}u efika-snost. Postoji mogu}nost ugradwe raketaALAS, uz izvesne modifikacije, i na heli-koptere (protivpodmorni~ke, desantne, ju-ri{ne) ~ime bi se znatno pove}ala wiho-va vatrena mo}, pre svega u borbi sa ne-prijateqskim brodovima.

Nesumwivo je da raketni sistem ALASima veliki potencijal, prvenstveno zahva-quju}i svojim naprednim karakteristika-ma i velikom stepenu prilagodqivostitakti~koj situaciji i razli~itim platfor-mama, {to ga ~ini mogu}im „force multiplier“elementom na boji{tu budu}nosti.

Predrag MILI]EVI]

34

BRZO REAGOVAWERaketa se moè programirati da

leti po unapred zadatoj trajektoriji,sa definisanim koordinatama kon-trolnih ta~aka, uz mogu}nost ukqu~i-vawa glave za samonavo|ewe u ciquotkrivawa potencijalnih ciqeva. Uovakvim misijama, raketni sistem ALAStransformi{e se u izvi|a~ko-raketnisistem koji ima izuzetnu sposobnostbrzog reagovawa radi uni{tewa pri-oritetnog ciqa.

15. jul 2007.

Boje

va gl

ava

kumu

lati

vno-

razo

rnog

tip

a

uhvataju cev, opruge, kompenzator, ni{a-ne, obara~, oroz i razdvaja~, a i mnogedruge delove) mogu dostizati i ~etvoroci-freni broj. Tako jedan primerak Clark Cu-stom Millenium Meltdown pi{toqa, kojih jeproizvedeno samo pedeset komada, stajeoko 3.900 dolara. Cena modela WilsonCombat po~iwe od 3.000 dolara, a tu je iLes Ber, ~ija je radionica u gradu Hil-sdejl, dràva Ilinois, i koji uz svaki pi-{toq daje garanciju da }e pogoci na od-stojawu od 50 jardi (45 m) biti grupisa-ni u krug pre~nika do 3 in~a (7,5 cm). Uzdoplatu se moè izvr{iti dodatna modi-fikacija kojom se obezbe|uje grupisaweod 1,5 in~a (3,75 cm) na istom odstojawu.

[VAJCARSKI DRAGUQOsim po bankama, satovima, sire-

vima i milka ~okoladi, [vajcarska jepoznata i po izuzetno kvalitetnom oru`-ju. U svetu je op{teprihva}eno mi{qeweda je pi{toq SIG P210, koji je bio slu-`beno oru`je {vajcarske armije od1949. do 1975. godine, najskupqi i naj-precizniji vojni pi{toq ikada proizve-den. Poznat kao Selbstladepistole SP49 ilisamo Pistole 49, zasnovan je na patentu

[arla Petera, tvorca predratnogfrancuskog vojnog pi{toqa Mle. 1935.[vajcarci su otkupili patent i sprove-li ~etvorogodi{wa ispitivawa (od1943. do 1947) da bi se na kraju opre-delili za verziju sa jednostrukim okvi-rom od osam metaka, jer je varijanta sadvoredim okvirom, mada ve}eg kapacite-ta, neudobno leàla u {aci i bila ma-we precizna. Osim {vajcarske vojske ipolicije, pi{toq su usvojili i danskaarmija i zapadnonema~ka pograni~na po-licija (Bundesgrenzschutz).

35

METEKOLEKCIONARA

Najpoznatije oru`je koje je stvorio ge-nijalni konstruktor Xon MouzesBrauning, kolt M1911 u kalibru .45ACP jeste, prema ameri~kim autori-ma, najboqi pi{toq svih vremena.

O tome se svaka ko moè raspravqati unedogled, ali je ~iwenica da se i danas,skoro celo stole}e od po~etka proizvod-we, taj pi{toq i wegove modifikacije iz-ra|uju i prodaju u nesmawenom broju.

Poznate ameri~ke pu{karske radio-nice me|u kojima predwa~e imena kao {tosu Vilson, Les Ber, Klark i Ed Braun, a isam proizvo|a~, fabrika Kolt, odavno supo~ele da unose izmene u prvobitnu kon-strukciju oru`ja, kako bi pove}ale preci-znost za takmi~ewa u streqa{tvu. U zavi-snosti od èqa i potreba vlasnika, vred-nost izmena na osnovnom modelu (koje ob-

Me|u pi{toqima i

revolverima postoje

rariteti i unikati

za koje su potencijalni

kupci spremni da izdvoje

nekoliko hiqada dolara

ili evra, a ~esto i mno-

go ve}u sumu.

Predstavqamo vam one,

koji po saznawu

autora, idu u red

najskupqih pi{toqa

na svetu.

N A J S K U P Q I P I [ T O Q I N A S V E T U

SIG P210, vojna varijanta

To oru`je ima duìnu od 215 mm,cev mu je duga 120 mm (streqa~ka vari-janta P-210-7 ima cev dugu 150 mm), amasa praznog oru`ja iznosi 900 grama.Proizvodi se u kalibrima 9h19 mm pa-ra, 7,65h21 mm i .22 LR (malokalibar-ski metak). Postoje i setovi za konverzi-ju ve}ih kalibara u MK. Funkcioni{e poprincipu jednostruke akcije, kratkim tr-zajem pri zabravqenom zatvara~u. Uskladu sa vremenom kada je proizveden,ceo je izra|en od ~elika, a navlaka sekre}e po {inama koje se ne nalaze saspoqne strane rama, kao kod ve}ine pi-{toqa, ve} sa unutra{we, sli~no zbro-jovki ^Z-75. Smatra se da ta osobinadonekle doprinosi preciznosti, ali nazadwoj strani zatvara~a su urezi mawepovr{ine, koji se hvataju prstima prirepetirawu pi{toqa {to u nepovoqnimokolnostima (oznojeni ili mokri prsti)moè imati neèqeni efekat. Osim na-vedenog, karakteristika P210 je da seoroz i mehanizam za okidawe mogu izva-diti iz rama, a to pojednostavquje ~i-{}ewe i odràvawe.

Nijedno oru`je nije bez mana, a uslu~aju P210 to je pre svega visoka cena.Naime, polovinom sedamdesetih godinapro{log veka, P210 je ko{tao oko 350dolara, za {ta su se tada mogla kupitidva pi{toqa Brauning HP35 i tri koltaM1911 serije 70, odnosno pet vrlo kva-litetnih oru`ja. Rezervni delovi se te-{ko nalaze i uz to su veoma skupi. Danasje cena rezervnog okvira za varijantu 9mm para oko 100 dolara, s tim da su zaMK varijantu jo{ skupqi! Utvr|iva~ okvi-ra se nalazi na dowoj strani dr{ke, os-im kod varijante P210-8, ~ime je uspore-na izmena okvira, a uz to se okvir, koji jesme{ten u dr{ci, mora „i{~upati“ iz pi-{toqa, {to moè predstavqati dodatni

problem. Nema sigurnosne ~ivije udarneigle, a poluga ko~nice, sme{tena na ra-mu, previ{e je pomerena unapred, te jeoteàna manipulacija.

Smatra se da je pi{toq najpreci-zniji sa {vajcarskom municijom pune me-talne ko{uqice kod koje teìne zrna iz-nosi 147 grejna, kada grupi{e pogotke ukrug od 5 cm na 50 metara odstojawa.Preciznosti svakako doprinosi to {toje teì{te pi{toqa ta~no na srediniobara~a. Sa druge strane, o wegovomkvalitetu dovoqno govori ~iwenica daje izrada unutra{wosti P210 na dalekovi{em nivou od spoqa{wosti mnogih da-na{wih pi{toqa, a i da su delovi svihproizvedenih primeraka me|usobno iz-mewivi! Model P210 je nesumwivo oru`-je vrlo visoke klase, i cena mu se, u skla-du sa tim, kre}e do 5.000 dolara.

KORT I KORIFILAPoznato je da su revolveri omiqe-

no oru`je Amerikanaca, a firme kao {tosu Smit i Veson, Kolt i Ruger stekle susvetsku slavu proizvodwom te vrste krat-kih cevi. Stoga moè iznena|uju}e zvu~a-ti podatak da se najskupqi i najkvalitet-niji revolveri dana{wice proizvode uNema~koj. Firmu Korth Waffen u gradu Ra-ceburg osnovao je Vili Kort, koji je sebijo{ krajem ~etrdesetih godina zacrtaozadatak da napravi najboqi revolver nasvetu. Ovo oru`je se proizvodi u {est ka-libara: .22LR, .22 magnum, .32 SiV, .38specijal, 9 mm para i .357 magnum, te u~etiri duìne cevi sa ventilacionom {i-nom: 3 in~a (7,62 cm), 4 in~a (10,2 cm), 5in~a (13,3 cm) i 6 in~a (15,2 cm). Posto-je tri modela revolvera kort: osnovni,koji je obi~no u kal. 38 specijal/.357magnum, uz dodatni dobo{ za metke 9 mmpara i cev duìne tri ili ~etiri in~a;sportski (sli~an osnovnom, ali uz duùcev i kalibar .22LR/ .22 magnum) i stre-qa~ki (sa ergonomskom dr{kom i podesi-vim ni{anima).

15. jul 2007.36

JEDNAKOSTPO ORU@JU Semjuel Kolt je prvi uspeo da

usavr{i konstrukciju revolvera natakav na~in koji je omogu}io masovnuproizvodwu ovog oru`ja. To je pak,dovelo do pada cene, ~ime je oru`jepostalo dostupan obi~nim qudima.Do tada su revolveri izra|ivani umalim serijama i bili privilegijaimu}nih. Zato je u SAD nastala izre-ka: „Bog je stvorio qude, ali ih jeSemjuel Kolt u~inio jednakima.”

Les Bear Target Master

Korifila u kalibru .45Rasklopqen SIG P210

Kort revolver

Kort pi{toq

Kort, takmi~arska varijanta

Les Bear Thunder Ranch

Cilindar sadrì {est metaka. Dr{kesu izra|ene od orahovog drveta i na wimase nudi izrada motiva hrastovog lista,arabeske, prizora iz lova ili inicijalavlasnika. Revolveri su brunirani ili ni-klovani, a uz doplatu i pozla}eni. Izra|u-ju se u vrlo malim serijama od najkvalitet-nijih materijala. Nakon ma{inske obrade,sve komponente se podvrgavaju postupku ko-ji predstavqa poslovnu tajnu, a ~iji je ciqda se ostvari povr{inska tvrdo}a materi-jala od 60 Rokvela. Za izradu oru`ja je po-trebno oko 600 zasebnih radwi, od kojihsamo 30 odsto vr{e ma{ine, a 70 odsto jedelo vrhunskih majstora pu{kara, s tim davlasnik na kraju li~no proverava svakiprimerak.

Kortovi revolveri imaju nekolikoneobi~nih osobina, kao {to su podesivaudarna igla i hod obara~a, automatskoizbacivawe ~aura i sme{taj poluge zaotvarawe cilindra, koja se nalazi sabo~ne strane oroza.

Po~etna cena revolvera iznosi4.700 dolara, a moè dosti}i i 10.000.

Po~ev{i od 1982. godine, Kort pro-izvodi i pi{toqe. Oni se tako|e izra|ujuod ~elika, istim postupkom kao i revolve-ri. Funkcioni{u po principu kratkog tr-zaja pri zabravqenom zatvara~u, koji jeVili Kort patentirao 1986. godine. Oba-ra~ je dvostruke akcije za prvi hitac, apotom jednostruke, ili, po posebnoj po-ruxbini, iskqu~ivo jednostruke akcije.Oru`je ima sigurnosnu ~iviju udarne igle,a poluga ko~nice se nudi kao dodatna op-cija. Izra|uje se u ~etiri kalibra: 7,65mm parabelum (7,65h21 mm), 9 mm para,.38 super i .45 ACP. Duìna cevi je 100mm ili 127 mm, kapacitet okvira iznosidevet metaka u 7,65/9 mm, odnosno sedammetaka u .45 ACP, a masa oru`ja je 1.000grama sa cevi od 100 milimetara.

Pi{toqi korifila su proizvod ne-ma~ke firme Intratech. Funkcioni{u poprincipu usporenog povratnog hoda zatva-ra~a, koji je patentirao Edgar Budi{ov-ski 1979. godine. Ovaj princip rada je

donekle sli~an sistemu Vorgrimler, raz-vijenom tokom Drugog svetskog rata, a kojije firma Hekler i Koh kasnije koristila usvojim oru`jima kao {to su pi{toq P9S iautomat MP5. Obara~ radi po principudvostruke akcije, a oru`je se izra|uje ukalibru .45 ACP i to mawe od 50 pi{to-qa godi{we. Materijal koji se koristi zaizradu rama i navlake je iskqu~ivo vrlokvalitetni damascenski ~elik. Duìna iz-nosi 182 mm (cev 101 mm), a masa 990grama. Najskupqi model, Odinovo oko –Odin`s Eye (Odin je bio vrhovni bog u nor-dijskoj mitologiji), dostiè cenu od11.000 do 12.000 dolara.

LUGER OD MILION DOLARAPo~etkom 20. veka, vojska SAD je, u

skladu sa tada{wim trendom, odlu~ila daraspi{e tender za nabavku poluautomat-skog pi{toqa u kalibru .45 ACP. êtiriproizvo|a~a su ponudila svoje pi{toqe:Kolt i Sevix iz SAD, Vebli iz VelikeBritanije i DVM (Deutsche Waffen und Mu-nitionsfabriken) iz Nema~ke. Potowe oru`-je je bila varijanta poznatog pi{toqa lu-ger, ali proporcionalno uve}ana radimnogo ja~eg metka koji je zahtevala ame-ri~ka vojska. Rad na ovom modelu je otpo-~eo polovinom 1906. godine, kada je pro-izvo|a~u pristigla po{iqka od 5.000 me-taka pune metalne ko{uqice, teìne zr-

na od 230 grejna, poslata iz SAD. Pi-{toq je zavr{en krajem februara 1907.godine. Ukupno, izra|eno je {est prime-raka, od kojih su dva na vreme isporu~e-na Springfild arsenalu, pre 28. martaza kada je zakazan po~etak testova. Pi-{toq br. 1 je kori{}en za testirawe iwegova kona~na sudbina je nepoznata, dokje br. 2 samo rasklapan i sa~uvan do da-nas. Luger nije usvojen kao slu`beni pi-{toq vojske SAD, mada su ga oficiri izkomisije za sprovo|ewe testova visokoocenili.

U memorandumu koji je upu}en mini-stru odbrane, navodi se slede}e – „madapi{toq luger poseduje zna~ajne predno-sti sa mnogo aspekata, ne preporu~uje seza usvajawe u naoruàwe, po{to krajwisme{taj metka nije posledica dejstvaopruge, kao i zbog toga {to se barut, kojig. Luger zahteva za izradu municije neop-hodne za zadovoqavaju}e funkcionisawe(pi{toqa) u ovom trenutku ne moè obez-bediti u ovoj zemqi“.

Danas postoje samo tri sa~uvanaprimerka lugera .45 i to su br. 2 i br. 4koji je prona|en u Nema~koj 1945. godi-ne, dok se tre}i nalazi u privatnom mu-zeju u dràvi Luizijana. Iz broja 2 je1960. godine ispaqeno 150 metaka bezijednog zastoja, {to govori u prilog ~i-wenici da municija iz 1907. godine nijebila dovoqno pouzdana, ili kvalitet ikoli~ina baruta nisu bili dovoqni daobezbede pouzdano funkcionisawe luge-rovog zatvara~a.

Prema ameri~kim autorima, isto-rijski zna~aj i raritet ovih pi{toqa ~i-ni ih bukvalno neprocewivim. Stoga ne~udi {to je vrednost ~etvrtog lugera ka-libra .45, ali uz to i jedinog na svetu uvarijanti karabina sa duòm cevi iodvojivim kundakom, procewena na ta~nomilion ameri~kih dolara.

Dr Aleksandar MUTAVXI]

37

ZAKON JAÊGU vreme osvajawa Divqeg Zapa-

da, red i zakon su sporo pratili kre-tawe doseqenika i karavana u neis-traène predele. Na snazi je bio za-kon ja~eg, a kada se iscrpi snaga ar-gumenata, oru`je se potezalo kao ar-gument snage. Bilo je va`no preìve-ti, a o posledicama vatrenih obra-~una se naknadno razmi{qalo. Iz togdoba datira i dobro poznata izreka:„Boqe da mi posle sude dvanaestori-ca, nego da me nose {estorica.”

DELO VRHUNSKIH MAJSTORAZa izradu revolvera kort po-

trebno je oko 600 zasebnih radwi, odkojih samo 30 odsto obavqaju ma{ine,a 70 odsto je delo vrhunskih majstorapu{kara, s tim da vlasnik na krajuli~no proverava svaki primerak.

Luger .45

15. jul 2007.38

B E L G I J S K A J U R I [ N A P U [ K A F N F 2 0 0 0

ORU@JEFUTURISTI^KOG

IZGLEDA

PPo zavr{etku Drugog svetskog rata,kako je rasla napetost i trka u nao-ruàvawu izme|u istoka i zapada,pored nuklearnog usavr{ava se ikonvencionalno oru`je, naro~ito

streqa~ko, preciznije automatske pu{ke.âk je Amerika raspisala me|unarodnikonkurs za izbor nove automatske pu{kejer je za vreme Drugog svetskog rata kodwenih vojnika vladala {arolikost u kali-brima, a to je oteàvalo rad logistikeprilikom dotura i dopune municije stre-qa~kim delovima.

Za velikim silama ne zaostaju ni ma-we dràve, naro~ito evropske koje nasta-vqaju tradiciju proizvodwe i kratke i du-ge cevi. Takva je i Belgija. U fabricioru`ja Fabrique Nacionale tradicionalnose od Drugog svetskog rata razvija juri{napu{ka. Prvi projekat te vrste je poslerat-ni FAL, pu{ka koja je na teritoriji Evrope uto vreme izbila na prvo mesto. Belgijancisu se oprobali i na konkursu za automatsku

pu{ku ameri~ke vojske. Ipak, i pored od-li~nih rezultata na testirawima i opito-vawima, usvojena je doma}a pu{ka na kojojsu primewena najboqa re{ewa ostalihkonkurenata na konkursu.

Kako bi sa~uvali reputaciju stare do-bre fabrike za proizvodwu naoruàwa,Belgijanci su se krajem 20. veka upustili ueksperiment na poqu modernog kompleksnogoru`ja u „Bullpup” konfiguraciji. Tako je po-~etkom ovog veka Fabrique Nationale, iz Her-stala, na svetsko trì{te naoruàwa lan-sirala modularni sistem oru`ja – F2000.On odgovara na zahteve potraìva~a novihpu{aka jer, izme|u ostalog, ima kalibarNatoa 5,56h45 i opremqen je potcevnimbaca~em granata. To oru`je je, u stvari,uspe{no modernizovani belgijski automatFN MP90, a modernizacija je preuzeta odglavnih konkurenata – austrijskog AUG-a ifrancuskog FAMAS.

BEZ IJEDNE O[TRE IVICEZa razliku od klasi~nih juri{nih pu-

{aka, F2000 je zadràla jednu od karak-teristika MP90 modela – nema nijedneo{tre ivice ve} je svuda zaobqena i nasamoj pu{ci nema nikakvih suvi{nih ispu-sta koje naru{avaju gabarit oru`ja. Od-likuje se kompaktno{}u i „nabijenom” ko-nfiguracijom.

Primeri novog dizajna su modularnanadogradwa sanduka i dekliniraju}i pi-{toqski rukohvat, koji je veoma skladno ilepo ukomponovan u celinu. Taj detaq je pre-uzet od starijeg „brata“ FN MP90, kod kojegsu ura|ena dva bitna poboq{awa i to: lu~-

Za razliku od klasi~nihjuri{nih pu{aka, F2000 je zadràla jednu od karakteristikaMP90 modela – nemanijedne o{tre ivice ve} je svuda zaobqena i na samoj pu{ci nemanikakvih suvi{nih ispusta koje naru{avajugabarit oru`ja. Odlikuje se kompaktno{}ui „nabijenom” konfiguracijom.

ni deo rukohvata konstruisan sa pravim de-lom nagnut je pod uglom od 45o, uz dodatakza oslonac sredweg prsta „komande” {ake.Malo neobi~no ali samo na prvi pogled jerje takva ergonomija doprinela ugodnijem ru-kovawu sa oru`jem. Tako se naizgled izgu-bio klasi~an oblik pu{ke, ali se dobilo ueksploataciji. Drugom novinom kundak, od-nosno oslonac za rame, pove}an je u odnosuna veli~inu na MP90, ~ime je uve}ana povr-{ina oslawawa na rame, a samim tim istabilnost oru`ja. Pored toga, pu{ka je do-bila i gumeni oslonac koji ima ulogu kom-penzatora (ublaìvawe impulsa).

Jedinstveno je re{ena i ru~ica za-tvara~a. Da bi spre~ili da delovi pu{keiska~u iz gabarita, na ru~ici zatvara~apostavqena je opruga koja drì ru~icu upreklopqenom poloàju, kada nije u„funkciji”.

Uvodnik okvira nalazi se odmah izarukohvata i veoma je dobro ukomponovanu model oru`ja. Utvr|iva~ okvira je u gor-wem delu, {to olak{ava brzu promenupraznog okvira ali iskqu~uje mogu}nostneèqenog, slu~ajnog pritiskivawa utvr-|iva~a okvira.

Cev oru`ja „viri” samo 100 mm izusadnika i to olak{ava dejstvo u sku~e-nim, zatvorenim prostorima ili na po{u-mqenom terenu. Na ustima cevi montiranje kompenzator – skriva~ plamena, koji jesa ~ela zako{en i doprinosi stabilnostijuri{ne pu{ke prilikom otvarawa ra-falne paqbe.

Model F2000 se zasniva na Bullpupkoncepciji, kod koje je okvir plasiran izapi{toqskog rukohvata, dok se zatvara~kre}e po {upqem delu kundaka. Me|utim,kod ovog modela, kundak deli zatvara~ saizvorom napajawa (baterijom) koja se ko-risti za balisti~ki ra~unar sme{ten od-mah iznad cevi u dela sanduka.

Iako su tokom proizvodwe ove juri-{ne pu{ke, najpoznatija oru`ja toga vre-mena – M16 i AK47 – bila u klasi~nojkoncepciji, Belgijanci su ipak odlu~ili daeksperimenti{u sa Bullpup koncepcijom.Ve} je tada kod konstruktora i proizvo|a-

~a bilo podeqeno mi{qewe o konceptimaoru`ja. Svaki ima svoje prednosti i ma-ne. Belgijanci se nisu mnogo oslawali narazli~ita mi{qewa ve} su uradili sa-vremenu juri{nu pu{ku koja zadovoqavaskoro sve kriterijume za takvo oru`je.Sabili su delove u jednu kompaktnu celi-nu ~ime su dobili mnogo mawe oru`je nego{to je FN FAL ili M16, a teìna ne pre-lazi granice savremene juri{ne pu{ke.

Zbog svoje veli~ine F2000 je ideal-na za no{ewe prilikom ukrcavawa i pre-voza qudstva u oklopnim borbenim vozi-lima, za upotrebu u urbanim sredinama,na po{umqenom zemqi{tu a naro~ito uxungli.

Kao celina, pu{ka veoma li~i na au-strijski AUG i na francuski FAMAS („tru-bu”), ali ne i kada se rasklopi. Od AUG-aje uzeto re{ewe zatvara~a dok je konstruk-cija kundaka pozajmqena od FAMAS-a i sta-rijeg „brata“ MP90. Sanduk se sastoji oddva dela i oni su izra|eni od termootpor-ne i mehani~ke rezonantne plastike kojaje pod pritiskom izlivena u obliku sandu-ka. Da se ne bi desio „izdajni~ki odraz”,refleksija nekog dela oru`ja, ona je pre-svu~ena antracit crnom mat boje. U sandu-ku postoji i deset zavrtwa koji ga spajaju ucelinu. Oni su uliveni u plasti~nu masuzajedno sa maticom i dovoqno je imati sa-mo krstasti odvija~ da bi se lako odvilizavrtwi po{to imaju samo {est koraka.

ORIGINALNOIZBACIVAWE ÂURABelgijanci su na svome novom oru`ju

primenili i nekoliko originalnih ideja.Me|u wima je najzna~ajnija ona o izbaciva-wu ~aura koja se sada kre}e napred i navi-{e u zonu gorweg predweg dela cevi. Tako jeizbegnuta opasnost od prevremenog aktivi-rawa metka u leì{tu pri nezapetom polo-

39

àju. Naime, doga|alo se, naro~ito kod Bull-pup koncepta oru`ja, da zrno od slede}egmetka kojeg donosi zatvara~ aktivira pret-hodni metak, pri ~emu je dolazilo do ozbiq-nih povreda strelaca jer se eksplozija de-{ava u predwem delu sanduka, koji se nala-zi blizu samog lica. Kod F2000 ta mogu}-nost je iskqu~ena. Pokretna poluga zahvataispaqenu ~auru i podiè je navi{e. Prili-kom pokretawa zatvara~a u predwi polo-àj, izbaca~ sme{ta ~auru u specijalni ka-nal za ekspediciju, plasiran udesno i iz-nad leì{ta metka. To prakti~no zna~i daako ne do|e do opaqewa metka u leì{tu ipoluga zahvati i izvu~e neispaqeni metak,wegovo pomerawe van ose cevi onemogu}ujeaktivirawe sa slede}im zrnom od metka ko-jeg nosi zatvara~ u leì{te cevi.

Tako re{ewe izbacivawa ~aure doka-zuje da su konstruktori vodili ra~una i olevorukim vojnicima kojima je sa ovim na-~inom izbacivawa ~aure omogu}eno uspe-{no rukovawe oru`jem isto kao i de{wa-cima. Ujedno, to je bila rak-rana kod Bull-pup konstrukcije, jer se otvor za izbaciva-we ~aura nalazio na spoju kundaka i sandu-ka, ta~no u visina o~iju kod levorukih voj-nika. Zbog ovog nedostatka mnoge poznatejuri{ne pu{ke u Bullpup konstrukciji ne mo-gu da konkuri{u na trì{tu naoruàwaklasi~nim konstrukcijama.

Na ovaj problem prvi put je nai{ao~uveni konstruktor i otac mitraqeza Hira-ma Maksima davne 1884. godine. Tada je po-znati konstruktor pored navlake cevi saspoqne strane ugradio jo{ jednu kra}u cevkoja je bila malo ve}eg obima nego sama ~a-ura, a ne{to kra}a od cevi mitraqeza iimala je nekoliko otvora. Nazvao ju je cevza izbacivawe (ejection tube). Nakon opaqe-wa, ~aura se izvla~i iz leì{ta metka alise odmah ne izbacuje iz sanduka ve} se pre-me{ta na desnu stranu gde ~eka zatvara~koji se vra}a sa novim metkom za cev. Pri-

POGODNAI ZA LEVORUKENovim re{ewem izbacivawa ~a-

ure koje su konstruktori primeniliomogu}eno je da pu{kom uspe{no rukujui levoruki vojnici. A upravo je to bilarak-rana kod Bullpup konstrukcije, jerse otvor za izbacivawe ~aura nala-zio na spoju kundaka i sanduka, ta~no uvisina o~iju kod levorukih vojnika.Zbog tog nedostatka mnoge poznate ju-ri{ne pu{ke u Bullpup konstrukciji ni-su mogle da konkuri{u na trì{tu na-oruàwa klasi~nim konstrukcijama.

likom svog kretawa napred, zatvara~ za-hvata i ~auru i ubacuje je u cev za izbaci-vawe. Kapacitet te cevi su bile ~etiri ~a-ure, {to zna~i da je prva ~aura koja je is-pala iz cevi bila za izbacivawe tek nakonpetog metka. Do tada bi se ~aure donekle iohladila.

Pri povla~ewu zatvara~a u zadwi po-loàj, pritiskom prstiju na samu ru~icu (kojase nalazi priqubqena uz telo) iskqu~uje seopruga i ru~ica se tada osloba|a, te se mo-è povu}i u zadwi poloàj. Me|utim, sadase pojavquje novi problem – kako proveritida li ima metka u cevi. Naime, ne postoji naspoju kundaka i sanduka oru j̀a otvor za iz-bacivawe ~aura kroz koji se moè videti dali ima metak u leì{tu cevi. Da bi se tajproblem re{io primewena je jo{ jedna ori-ginalna ideja – postavqawe „{ibera” izaobloge opti~kog ni{ana. Pomerawem „{i-

bera” i delimi~no povla~ewem ru~ice za-tvara~a u zadwi poloàj uspe{no se vizuel-no kontroli{e leì{te metka.

Sistem barutnih gasova kod ove pu{kesli~an je re{ewu kao kod M16 i juri{neAUG. Gasna komora je sme{tena blièustima cevi i ima mogu}nost regulisawakoli~ine protoka barutnih gasova. Sistemje re{en na taj na~in da bi se spre~iloprodirawe gasova u sklop zatvara~a, a sa-mim tim je olak{ano wegovo odràvawe.Ina~e, ovaj princip rada poznat je i pokonstruktoru M16 i jo{ ga nazivaju i „Sto-nerov” zatvara~ sa vi{e zabravquju}ih po-vr{ina. Nosa~ zatvara~a i sam zatvara~kre}u se po principu „lastinog repa” du`~eli~nih vo|ica koji su uliveni u plasti~notelo sanduka.

Oru`je je predvi|eno da primi kom-paktni integralni baca~ granate 40 mmili da se ukloni cev kalibra Natoa 5,56 h45 mm i postavi baca~ granata (modularniprincip). Osim toga, F2000 moè da har-monizuje nekoliko razli~itih sistema ba-ca~a granata. Sam baca~ funkcioni{e nakliznom (pump-action) principu. Kada se cevpovu~e unapred pozadi se otvara leì{teu koji se ubacuje granata, a kad se povu~ecev unazad aktivira se udarni mehanizam isistem se zabravquje pomo}u bradavica zazatvara~u. Mehanizam za okidawe je sme-{ten u neposrednoj blizini standardne pu-

{~ane obara~e, {to omogu}ava da se istomrukom veoma lako komanduje sa oba sistemaoru`ja. Dok se drì rukohvat, kaìprst senalazi na obara~i za kalibar 5,56 mm, asredwi prst je istovremeno na obara~i ba-ca~a granate. Jedini problem je ni{awe-we, jer je nemogu}e istovremeno ni{awewesa juri{nom pu{kom i sa baca~em granate.Za baca~ granate koristi se preklopni ni-{an koji je integralni deo pu{ke.

INTEGRALNI SISTEM ZA KONTROLU VATRENa sanduku sa gorwe strane lazi se

„Pikatinijeva” ili „Viverova” {ina nakoju se montira integralni deo poklopcasanduka koji se nalazi u specijalnoj oblo-zi. Unutar tog dela je standardni opti~kini{an sa uve}awem od 1,6 puta. Modular-no re{ewe, me|utim, omogu}ava brzu ugra-dwu druge optike – no}nog ni{ana, laser-skog obeleìva~a ciqa i drugih pomo}nihkomponenata.

Posle uspe{ne prezentacije pu{ke nasvetskom trì{tu naoruàwa, nakon neko-liko godina uspe{no se razvija integralnisistemom za kontrolu vatre (IFCS-integratedfire control sustem). Na „Pikatinijevoj” {iniugra|en je integralni sistem za kontroluvatre (IFCS – integrated fire control sustem) ko-jeg su razvili inèweri iz finske firme„Noptel”. Re~ je o elektronskom sistemu na-vo|ewa i kontrole kojeg ~ine opti~ki ni{an(uve}ava 2,6 puta) i balisti~ki ra~unar na-mewen za odre|ivawe elemenata za ni{a-wewe, kako sa sistemom oru`ja 5,56 h 45mm, tako i sa sistemom potcevnog baca~agranate 40 h 48 milimetara. Balisti~kira~unar, sme{ten u kundaku, otporan je navlagu i udarce, a posle merewa daqine dociqa prora~unava parametar i preko in-klinometra omogu}ava zauzimawe nagibakoji projektil vodi do ciqa (i kod baca~agranate). Taj sistem radi u dnevnim i no}-nim uslovima. Pu{ka raspolaè i sa ter-movizijskim ni{anom, a ako sve otkaè tuje mehani~ki ni{an.

I{tvan POQANAC

15. jul 2007.40

DETEKCIJAKAO U AVIONUKod pu{ke FN F2000 primeweno je

jo{ jedno zanimqivo re{ewe koje se dosada nije koristilo kod pu{aka, ve} uavijaciji – sistem prepoznavawa detek-cijom svoj-tu|. Naime, belgijski stru~-waci su u balisti~ki ra~unar ubacilimogu}nost da se na odre|enoj daqini,putem opti~kog ni{ana, mogu razliko-vati saborci od protivnika. Taj sistem}e funkcionisati i kada ga na bojnompoqu zarobi neprijateq, samo je pita-we ko }e onda biti svoj, a ko tu|.

Op{te smawewe vojnih buxeta {iromsveta uslovqeno krajem hladnog rataujedno je ozna~ilo i kraj za mnoge vrloambiciozne projekte vojne opreme.Kada je re~ o tenkovima, treba re}i

da je na pomolu bila prava mala revoluci-ja, jer se o~ekivalo masovnije uvo|ewe au-tomatskih puwa~a, pove}awe kalibra topo-va sa 120 na 140 mm, pa ~ak i ugradwa pot-puno novog tipa kupola druga~ije konfigu-racije i daleko mawe siluete. Sve je to ga-rantovalo burne devedesete godine i po~e-tak 21. veka.

Me|utim, raspadom SSSR-a gotovo sveje stalo. Zaustavqeni su, ili se od wih odu-stalo, projekti kao {to su ameri~ki tenk bu-du}nosti iz programa Block 3, nema~ki leo-pard 3, {vajcarski NpKz, {vedski Strv2000i sovjetski tenk na zapadu nazvan FST-3. Ume-sto toga, svedoci smo naizgled „beskona~-nog” poboq{avawa i razli~itih paketa mo-dernizacija postoje}ih tenkova, ~ije su seprve varijante pojavile tokom sedamdesetihi osamdesetih godina pro{log veka. Tako jeameri~ki abrams pro{ao genezu od osnov-nog M1, pa IPM1, M1A1, M1A1HA, M1A2,M1A1HC, sve do M1A2 SEP i M1A2 TUSK, ne-ma~ki leopard 2 je od verzije A1 „dogurao”do A6 i PSO, a sovjetski T-72 od T-72A i B,preko T-72BV i BM sve do T-90 i T-90S (tu subile i licencne i eksportne verzije T-72M,M1, M1M, M2, itd.). [tavi{e, i planovi za

budu}nost su jo{ vezani za poznata vozila:Amerikanci i Nemci razmi{qaju kako dapoboq{aju abramse i leoparde 2, dok Rusitragaju za sredstvima kojima bi se kona~nozavr{ili projekti kao {to su crni orao itenk „iz Ni`weg Tagila”.

Pojava francuskog leklerka i japan-skog Type-90 unela je ne{to sveìne, ali sei to desilo pre vi{e od 15 godina. Kona~-no, na scenu stupaju dve dalekoisto~ne sileu usponu – Kina i Ju`na Koreja. Ako se odKineza i o~ekivalo da izbace nove tenko-ve, pre svega zbog prili~ne zastarelostive}ine koji su bili u upotrebi, nije od Ju-`nokorejanaca. Me|utim, ako se poblièanalizira nau~ni i industrijski potencijalove zemqe, vode}e u mnogim tehnologijama,pre svega u elektronici i ma{inogradwi,uz osvrt na razvoj wihovih doma}ih tenkovai potencijalno „vrelu” politi~ku situacijuu regionu, dobija se potpuno druga slika.

NOVOVOZILOPrve ju`nokorejske tenkove K1 (ozna-

~eni i kao Type 88) razvio je 1988. godinedoma}i gigant Hyundai, u tesnoj saradwi sakolegama iz kompanije Chrysler Defence, da-nas deo General Dynamics Land Systems, pro-izvo|a~a abramsa. Tako je nastao tenk vi-zuelno vrlo sli~an ameri~kom, ali sa ne-

41

J U @ N O K O R E J S K I T E N K K 2

Izmewena me|unarodnasituacija nakonprestanka hladnog ratauslovila je korenitepromene i u na~inurazmi{qawa vojnihplanera. Umestoizbacivawa sve novijih i skupqih tenkova, gotovo sve oruàne snage u svetu radije seopredequju zamodernizaciju.Me|utim, ima iizuzetaka.

CRNI PANTER

Sni

mio

Gyu

You

ng C

ho

15. jul 2007.42

koliko va`nih izmena: nema~kim motorom itransmisijom, ~ime je jo{ jednom dokazanoda gasna turbina ipak za ve}inu korisnikatro{i previ{e goriva predstavqaju}i mo-`da i glavni razlog gubitka nekoliko me|u-narodnih tendera, kao i ~iwenicom da nijekori{}en osiroma{eni uranijum u sklopusistema oklopne za{tite (Amerikanci ga neugra|uju na izvozne abramse osim kuvaj-tskih), ve} „samo“ Chobham oklop proizve-den u SAD. To me|utim ne zna~i da je korej-ski tenk slabije oklopqen od ranih vari-janti tenka M1, jer je masa pribli`no jed-naka, a ukupna oklopqena zapremina ma-wa, zbog, kako se na zapadu obi~no tvrdi,maweg rasta korejskih vojnika.

Poboq{ana varijanta oznake K1A1iz 1996. imala je umesto topa 105, top 120mm, a i odgovaraju}e izmene na sistemu zaupravqawe vatrom (SUV), sa druga~ijim ko-mandirovim panoramskim ni{anom, novimbalisti~kim kompjuterom i jo{ nekim izme-nama, vezanim za sistem veze. Iako su mno-gi o~ekivali da }e K1A1 biti kona~no re-{ewe za potrebe ju`nokorejskih oruà-nih snaga, jer je ~ak i sa prethodni-kom, modelom K1 ostvarena ve-lika prednost u apsolutnosvakom pogledu nad najbo-qim rivalskim severno-korejskim tenkovima(odavno zastarelim so-vjetskim T-62), pokazalose da je ovo vozilo tekprivremeno re{ewe dopojave jo{ savremenijegK2 Black Panther (crni pan-ter), sposobnog da stanerame uz rame sa bilo ko-jim tenkom danas i od ko-jeg Ju`nokorejanci ozbiq-no o~ekuju izvozni uspeh.

}e zapo~eti isporuke ju`nokorejskoj armi-ji, koja }e, prema planovima, dobiti 680ovih vrhunskih tenkova. Treba tako|e zna-ti da su tokom razvoja K2 u obzir uzeta iiskustva sa ruskim tenkovima T-80U (ispo-ru~eno 35 tenkova na ime ruskog duga), ko-ji su dobro posluìli naro~ito pri odlu-ci da se testiraju mogu}nosti i zaista is-koriste aktivni sistemi za{tite i ometa-wa. Me|utim, iako se vi{e od 90 odstokomponenti novog tenka proizvodi u Ju`nojKoreji, mnoge su razvijene na stranojosnovi, ili su nema~kog i francuskog po-rekla. To se sigurno ne moè smatrati sla-bo{}u jer je sam izbor re{ewa i wihovaukomponovanost zaista impresivna.

ZA[TITAPrema spoqa{wem izgledu K2 podse-

}a na prethodnike, a od inostranih tenko-va, najvi{e na francuski leklerk i japan-ski Type-90 sa kojima deli i vrlo sli~nukoncepciju, {to je za svaku pohvalu. Unutra-{wi raspored sedewa i podsistema je naj-pribli`niji japanskom tenku: voza~ sedi na-pred levo, desno od wega je rezervna muni-cija, kupola je u sredini (komandir desnood topa, ni{anxija levo – kod leklerka jeobrnuto, a u ni{i je automatski puwa~), dokje u zadwem delu trupa pogonski blok. Bor-bena masa tenka je 55 tona, {to je vi{e odjapanskog i na nivou je francuskog tenka.Kao takav je, u odnosu na najteè zapadnetenkove najnovije generacije kao {to su le-opard 2A6, abrams M1A2SEP i ~elinxer 2,prili~no kompaktan i za sedam-osam tona

lak{i. Me|utim, zahvaquju}i ne{tomawoj unutra{woj zapremini, trebao~ekivati da je oklopna za{tita nanivou tih tenkova, {to se uostalommoè re}i i za spomenute francuskei japanske konkurente. Sli~an nivoza{tite imaju i sovjetski, odnosno ru-ski tenkovi, koji su jo{ za desetak to-na mawe mase, zahvaquju}i mawoj unu-tra{woj oklopqenoj zapremini i upo-trebi vrlo efikasnog eksplozivno-reaktivnog oklopa (ERO), koji istina,ne pokriva u potpunosti osnovni ok-lop, naro~ito na kupoli, tako da su

tzv. balisti~ki prozori iz-raèniji.

Sama za{tita tenkaK2 sastoji se od pasivne za-{tite, koja podrazumeva ok-lop, sistem za identifika-ciju i ga{ewe poàra, si-stem NHB i aktivne za{ti-te. Oklopna za{tita pred-

stavqa kombinaciju pancirnog~elika i vi{eslojnog oklopa koji je

najverovatnije baziran na iskustvimasa Chobham oklopom (upotreba aluminijum-oksidne keramike u metalnoj osnovi) na ten-kovima K1 i K1A1. Taj oklop je modularnog

Ako je K1A1 zaista samo poboq{anavarijanta K1, tenk K2 je potpuno novo vo-zilo, koje ima zna~ajne prednosti u svimaspektima tzv. tenkovskog trougla: vatre-noj mo}i, za{titi i pokretqivosti. Razvojtenka K2 zapo~eo je jo{ 1995. godine, aprvi prototip prikazan je 2003. Drugogmarta 2007. zavr{ena su ispitivawa,unete pojedine izmene u konstrukciji i pr-va tri tenka K2 si{la su sa proizvodnelinije kompanije Rotem (u sastavu HyundaiMotor Group) u pogonu u gradu Changwon.Puna serijska proizvodwa o~ekuje se tekod 2011. godine, kada

Detaq kupole: iznad {tita topa je laserski referentni sistem cevi topa i IFF sistem, levo i desno od topa je milimetarski radarski sistem detekcije nadolaze}ih projektila, pored wega su dimne kutije, a iznad se nalazi sistem detekcije laserskog ozra~ewa

Crteì kupole i trupa tenka

Sni

mio

Min

Ki K

im M

inki

Ilustrovao Gyu Young Cho

pri vi{em broju obrtaja u odnosu nafrancuski Hyperbar dizel, {to je na nekina~in cena za mawu radnu i instalisanuzapreminu motora.

Me|utim, brzina na lo{em terenu je~esto va`nija od brzine na putu, a ona i tekako zavisi ne samo od karakteristika po-gonskog bloka, ve} i sistema ve{awa. Ve-{awe je poboq{ana varijanta sa tenkovaK1 i K1A1, odnosno kombinacija hidrop-neumatskog sistema na predwim i zadwimi konvencionalnog torzionog na sredwimhodnim to~kovima. Hidropneumatski cilin-dri nalaze se u polugama to~kova, i daje imodli~nu kompaktnost. Obezbe|ena je pot-puno nezavisna kontrola, tako da tenk imasposobnost podizawa i spu{tawa predwegili zadweg kraja, leve ili desne strane ilinekog od uglova trupa. To omogu}ava tenkuotvarawa vatre nizbrdo, u defanzivnimdejstvima ili prema gore, kada se dejstvujeprema ciqevima u vazduhu pove}avaju}ielevacione uglove topa. Ovaj sistem jesteskup, ali je i veoma pogodan posebno ubrdsko-planinskim uslovima kakvi su u Ju-`noj Koreji. Maksimalna brzina na lo{emterenu pri kojem se moè otvarati preci-zna vatra iz tenkovskog topa iznosi 48km/h, {to je u samom svetskom vrhu (do sa-da je u ovom pogledu bio vode}i leklerk sa46 km/h).

Tenk K2 ima i veoma dobre karakte-ristike pri savladavawu vodenih prepre-ka. Primewen je sistem kretawa po dnu sa

vile i proizvele kompanije Doosan Infra-core Corporation i STX Engine Corporation,veoma sli~an najnovijem nema~kom motoruMTU 890, izuzetne kompaktnosti. Ovau{teda u zapremini omogu}ila je da se utenk ugradi i vrlo korisni pomo}ni motor,odnosno gasna turbina kompanije SamsungTechwin, koja se koristi za napajawe mno-gobrojnih elektri~nih i elektronskih ure-|aja dok tenk miruje, dok glavni motor nijeu funkciji, uz mawu potro{wu goriva, to-plotni i akusti~ni odraz. Pogonski blokomogu}ava postizawe maksimalne brzineod 70 km/h i ubrzawa do 32 km/h od se-dam sekundi, {to je ne{to mawe nego koddrugih savremenih tenkova (francuski le-klerk za 5,5 sekundi pri ne{to mawoj spe-cifi~noj snazi zahvaquju}i masi od 56 to-na pri istoj snazi, dok M1A2 za 7,2 sekun-de, pri istoj snazi, ali ima masu 63 tone).Takvo ubrzawe posledica je kori{}ewamotora koji razvija mawi obrtni moment

tipa, kao na francuskom leklerku i izrael-skom merkava 4, tako da se u kasnijoj fazimoè poboq{ati novijim tipovima modula.Me|utim, u konturu predwe kose plo~e, nacentralni deo krova iza masivnog {tita to-pa i na krovne otvore ni{anxije i komandi-ra, ugra|ene su i kutije ERO nepoznatog ti-pa, {to je odgovor na sve {iroku upotrebuprojektila koji dejstvuju na krov vozila.

Ova tendencija je primetna i na dru-gim tenkovima, pre svega ruskim T-80U i T-90, te na leklerku, leopardu 2A6 i merka-vi 4. Tako|e, vrlo zapaèna je i upotrebaaktivnih sistema za{tite, {to je uticaj ru-skih tenkova. Serijski primerci ima}e si-stem detekcije nadolaze}ih projektila po-mo}u milimetarskog radara (dva senzorana ~elu kupole) i sistem detekcije laser-skog zraka (~etiri senzora za za{titu u pu-nom krugu). U slu~aju detekcije odre|enepretwe, na primer protivoklopne vo|enerakete, sistem za{tite automatski ispa-quje IC ili radarske mamce i aktiviradimnu zavesu, sli~no kao na ruskom siste-mu {tora.

POKRETQIVOSTIako masa K2 nije na nivou posled-

wih varijanti pojedinih zapadnih tenkova,odlu~eno je da se upotrebi veoma sna`napogonska grupa, ~ija snaga je postala stan-dard, 1.103 kW (1.500 KS). Motor i tran-smisija su spojeni u jedinstvenu kinemati~-ku celinu radi brè zamene u poqskimuslovima. Kori{}en je motor koji su raz-

LAK[I OD NAJTE@IHBorbena masa tenka je 55 tona,

{to je vi{e od japanskog i na nivou jefrancuskog tenka. U odnosu na najteèzapadne tenkove najnovije generacijekao {to su leopard 2A6, abramsM1A2SEP i ~elinxer 2, prili~no je kom-paktan i za sedam-osam tona lak{i.

Na krovu tenka je lanser za mamce

Sni

mio

Min

Ki K

im M

inki

takvi se uz ameri~ku municiju sa osiroma-{enim uranijumom nalaze u samom svet-skom vrhu (probojnost se procewuje na oko800 mm na 2.000 m). Izbor legure vol-frama u odnosu na osiroma{eni uranijumpovezan je sa problemima vezanim za o~u-vawe ìvotne okoline, {to je naro~itoaktuelizovano nakon ispitivawa izvr{e-nih na Kosovu i Metohiji na 11 pozicijagde je Nato tokom bombardovawa 1999.koristio takav tip municije. Smatra se daje upravo ovo zaga|ewe prouzrokovalo tzv.balkanski sindrom me|u pripadnicimaKfora. Osim toga, Ju`na Koreja predsta-vqa svetskog lidera na poqu tehnologijelegura volframa, za ~ija dostignu}a je za-interesovana i Amerika. Pored toga, uupotrebi je i vi{enamenska municija sli~-na ameri~koj M830A1 HEAT-MP-T, koja imakumulativno-par~adni projektil opre-

mqen vi{enamenskim upaqa~em. Sa ovommunicijom, dejstvuje se po ciqevima tipaoklopnog vozila (do nivoa oklopa danaszastarelih tenkova – potpuno pokrivaju}isevernokorejski arsenal) i pe{adije naotvorenom (trenutno dejstvo upaqa~a), pe-{adije u bunkeru, ku}i ili zgradi (odloè-no dejstvo) ili helikoptera (blizinsko dej-stvo).

Projektil je potkalibarni i ima pre~-nik 90 mm, tako da se visoka po~etna br-zina od oko 1.400 m/s sporije gubi i omo-gu}ava kratko vreme leta i uspe{no dejst-vo po ciqevima u vazduhu. Izbor izrael-skih termalnih kamera naveo je neke daspekuli{u o upotrebi izraelskih raketaLahat iz cevi topa, ali su se te glasine po-kazale kao neosnovane. Umesto toga, kori-sti se inteligentna municija sa senzorskimupaqa~em KSTAM (Korean Smart Top AttackMunition), razvijena u saradwi nema~kog Di-ehl-a i ju`nokorejskih stru~waka.

Projektil se ispaquje indirektno, sanajve}om elevacijom topa, nakon ~ega se nanajvi{em delu trajektorije aktivira pado-bran. Projektil se orijenti{e prema do-le, kada po~iwe skenirawe terena pomo}ukombinovanog milimetarskog radarskog iIC senzora. Kada se ciq otkrije, ispaqujese projektil tipa probojnog diska koji dej-stvuje na krov ciqa. Na taj na~in se posti-è domet od dva do osam kilometar, a tenk,pri tome, uop{te ne izlaè svoju siluetuprotivniku, ali je potrebno znati barempribliàn poloàj neprijateqa.

Sa topom je spregnut mitraqez kali-bra 7,62 mm sa ogromnim borbenim kom-pletom od 12.000 metaka (najvi{e od svihtenkova – slede}i je abrams sa 11.400 me-taka). To je rezultat iskustava iz Korejskog

15. jul 2007.

ugra|enom cevi velikog pre~nika, kojasluì za napajawe motora vazduhom, zaosmatrawe (komandir se u tom slu~ajupopne uz unutra{wost cevi) i eventualnuevakuaciju ~lanova posade. To je novinana ju`nokorejskim tenkovima, jer su K1 iK1A1 bili ograni~eni na savladavawevodenih prepreka dubine do ne{to maweod visine krova kupole. Primenom ovogsistema, koji je prvobitno kori{}en nanema~kim tenkovima leopard 1 i 2, kao ina francuskim AMX30 i leklerk, najve}adubina koja se moè savladati iznosi 4,1metar. Me|utim, treba re}i da i svi sa-vremeniji sovjetski, odnosno ruski tenko-vi imaju mogu}nost savladavawa vodenihprepreka i to do dubine 5,5 m, ali se topostiè kori{}ewem znatno tawe cevi,koja sluì samo za napajawe motora va-zduhom. U oba slu~aja, potrebno je detaq-no ispitivawe dna vodene prepreke, {tomoè iziskivati velike napore, tako dase neke zemqe poput SAD i Velike Brita-nije oslawaju na savladavawe pomo}u po-kretnih mostova.

VATRENA MO]Sli~no za{titi i pokretqivosti, i

vatrena mo} tenka obiluje interesantnimre{ewima. Osnovno naoruàwe je top120 mm, ali za razliku od tenka K1A1, du-`na cevi mu je umesto 44, 55 kalibra. Ovajtop je zapravo balisti~ki jednak nema~komtopu Rheinmetall sa tenka leopard 2A6, alipredstavqa doma}u konstrukciju i proiz-vod. Hrawewe topa je preko automatskogpuwa~a lan~astog tipa u ni{i kupole, ka-paciteta 16 metaka, dok je ostalih 24 met-ka postavqeno pored voza~a, kao i kod ja-panskog tenka Type-90.

Pri konstrukciji automatskog puwa~apomno je prou~en francuski sa tenka le-klerk, na kojem su unete neke mawe izmene.Iako pove}ava dimenzije kupole, ovaj tipautomatskog puwa~a se trenutno smatranajpogodnijim re{ewem jer kombinuje ve-liku brzinu ga|awa od 15 met/min sa pot-punim odvajawem municije od posade vozi-la. Jedini problem predstavqa rezervnamunicija u trupu, koja bi tako|e morala bi-ti odvojena oklopnim pregradama i vrati-ma, ali o tome nema pouzdanih podataka.âk su i Rusi na najnovijem tenku crni oraoprimenili sli~an tip automatskog puwa~ai napustili puwa~ tipa karusel ispod ku-pole. Kapacitet automatskog puwa~a je me-|utim, uz japanski Type-90, najmawi od svihtenkova (T-72 – 22 metka, T-80 – 28, le-klerk – 22, crni orao – 30).

Kada je o municije re~, tenk K2 ras-polaè potkalibarnim projektilima tipaAPFSDS sa penetratorom od legure vol-frama, ~ije su performanse na nivou naj-boqe nema~ke municije tipa DM-63 i kao

44

ODLIKEPosada...... 3 ~lana (komandir, ni-

{anxija i voza~)Borbena masa...........................55 tDuìna sa topom napred........10 mDuìna trupa........................ 7,5 m[irina................................ 3,6 mVisina.................................. 2,4 mSnaga motora...................1103 kWMaksimalna brzina..........70 km/hVertikalna prepreka............1,3 mDubina vodene prepreke.......4,1 mNaoruàwe ......... top 120 mm (40

metaka), spregnuti mitraqez 7,62 mm(12.000 metaka) i krovni mitraqez 12,7mm (3.200 metaka)

Detaq predweg dela tela sa digitalnom kamerom pored levog svetla. Ista takva kamera se nalazi na zadwem delu. S

nimi

oM

in K

i Kim

Min

ki

rata, kada su ameri~ke snage imale veli-kih problema da odbiju masovne juri{e se-vernokorejske i kineske pe{adije. Na kro-vu tenka je te{ki mitraqez K-6 (baziranna Browning M2HB QCB) kalibra 12,7 mmsa isto tako vrlo velikim borbenim kom-pletom od 3.200 metaka (abrams 1000, T-64/72/80 svega 300). Iako se krovni mi-traqez obi~no naziva protivavionskim, toje bilo aktuelno tokom Drugog svetskog ra-ta, kada se zaista moglo o~ekivati uspe-{no vatreno dejstvo po protivni~kim avi-onima, me|utim, danas, razvojem vazduho-plovstva, to vi{e nije slu~aj, ali su te{kimitraqezi i daqe veoma korisni, pre sve-ga zbog dvostruko ve}eg dometa i probojno-sti u odnosu na mitraqez kalibra 7,62mm. Oni su idealni za dejstvo po ciqevi-ma za koje bi bilo nerentabilno potro{i-ti topovski projektil.

Sistem za upravqawe vatrom (SUV) uosnovi podrazumeva termalni ni{an ni-{anxije, termalni panoramski ni{an ko-mandira, laserski daqinomer, balisti~kikompjuter, meteo-senzor i stabilizator to-pa u obe ose. Termalne kamere su proizvodizraelske kompanije Elbit, dok je kompanijaodgovorna za integrisawe i isporuku kom-pletnih ni{anskih i osmatra~kih ure|ajadoma}a Samsung Thales (podru`nica fran-cuske multinacionalne kompanije Thales).Me|utim, ono ~ime se izdvaja, jeste vrlokoristan i jednostavan sistem koji onemo-gu}ava ispaqivawe projektila ukoliko jetenk nai{ao na malu neravninu i privre-meno izbacio top sa ni{anske linije. Ovajproblem je re{en ugradwom malog laserai prijemnika – kada oni nisu „u vezi”, topne moè da dejstvuje.

SUV ima mogu}nost automatskog pra-}ewa ciqa i otvarawa vatre kao i japan-ski Type 90 i merkava 4. Sa wim je integri-san i sistem IVIS (Inter-Vehicular InformationSystem), koji obezbe|uje koordinaciju dej-stava izme|u vozila, kako bi se, izme|uostalog spre~ilo ga|awe istog ciqa iz dvaili vi{e tenkova. Tako|e, K2 poseduje i si-stem za otkrivawe svoj-tu| (IFF-IdentificationFriend or Foe) postavqen iznad {tita topa.

Model K2 je kao i svi savremeni tenkoviopremqen tzv. hunter-killer sistemom upra-vqawa kupolom i topom, prema kome i ko-mandir ima mogu}nost da ga|a iz topa ipreuzme kontrolu od ni{anxije, ukoliko seukaè prioritetan ciq. Navigacioni si-stem je naravno, tipa GPS.

NAJNOVIJA VERZIJA– K2 PIPUprkos ~iwenici da se K2 ve} moè

smatrati najnaprednijim tenkom danas, za-hvaquju}i izuzetno savremenom i kvalitet-nom skupu kori{}enih komponenti, Ju`no-korejanci nameravaju u narednih nekolikogodina da izbace verziju K2 PIP. U odnosuna K2, K2 PIP }e imati dva osnovna poboq-{awa – postavqawe jo{ jednog aktivnog si-stema za{tite i ugradwu aktivnog sistemave{awa.

Aktivni sistem za{tite koji se pred-vi|a za ugradwu je tzv. hard kill tipa, koji jenamewen za vatreno dejstvo po nadolaze-}im projektilima (nasuprot soft kill aktiv-nim sistemima za{tite koji podrazumevajuzadimqavawe ili izbacivawe mamaca),prema koncepciji sli~nog ruskoj areni,ali nema~kog tipa, Diehl BGT AWiSS. Ovajsistem, koji je pro{le godine uspe{nopro{ao prvi test, sastoji se od sistemadetekcije na bazi radara i IC senzora,koji daju komandu trocevnom ili ~etvoro-cevnom lanseru na krovu vozila za usme-ravawe na pravi azimut i elevaciju i is-paqivawe fragmentacionih ili fugasnih

projektila prema ciqu. Ciq se detektujena 75, a uni{tava na 10 metara, bez ob-zira na to sa koje strane tenka dolazi.Ovaj sistem ima ukupnu masu od svega 400kilograma, {to je tri puta mawe od siste-ma arena.

Ako ve} postoje sistemi aktivne za-{tite koji imaju sposobnost uni{tavawaprojektila, onda treba re}i da do sada ni-jedan sistem aktivnog sistema ve{awa ko-ji funkcioni{e jo{ nije konstruisan, upr-kos ~iwenici da se na zapadu o wima go-vori ve} vi{e od dvadeset godina. Taj si-stem aktivnog ve{awa ima pridodat ure-|aj za skenirawe terena na udaqenosti od10 do 50 metara u svim pravcima oko ten-ka, kako bi se izra~unao optimalni polo-àj koji bi svaki to~ak hodnog dela treba-lo da zauzme radi smawewa quqawa i vi-bracija vozila. Na taj na~in se obezbe|u-je najstabilnija platforma za otvarawevatre, a i ve}a brzina kretawa po nerav-nom terenu.

Za sada nije poznato da li }e ova va-rijanta imati i mogu}nost upotrebe to~ka-{kog izvi|a~kog vozila bez posade tipaXAV (eXperimental Autonomous Vehicle), kojeje jo{ u razvoju, i omogu}ava}e izvi|awebez izlagawa opasnosti samog tenka.

PERSPEKTIVAJu`nokorejska kopnena vojska o~ekuje

isporuku 680 tenkova K2. Radi ispitivawa,prve serije bi}e poslate u mirovne misijegde je ju`nokorejska armija angaòvana(Irak i Avganistan), ali treba znati da jeta odluka doneta i zbog èqe da se ovi vr-hunski tenkovi prikaù {to je mogu}e ve}embroju potencijalnih kupaca. Do sada je ju-`nokorejska namenska industrija bila vr-lo hendikepirana u pogledu izvoza, jer jeuglavnom bila ograni~ena licencnim ugo-vorima sa kompanijama iz Amerike. Me|u-tim, uprkos ~iwenici da je upotrebqen od-re|en broj inostranih komponenti, one sumodifikovane i proizvedene u doma}im po-gonima, tako da je izvozna regulativa u tomslu~aju „labavija”. Prva zainteresovanadràva je Turska, koja razmatra dva tenka –K2 i leklerk. Kako sada stvari stoje, Turcipreferiraju K2, vi{e iz politi~kih razlo-ga, jer je poznato da se Francuska protiviprijemu Turske u Evropsku uniju. [tavi{e,oni ve} koriste ju`nokorejske samohodnehaubice 155 mm K9 (isporu~eno 72, naba-vqa}e se do 300 vozila).

Ukoliko se Turska odlu~i za nabavkutenkova K2, wihova rekordna cena }e odsada{wih 8,3 milijarde vona, tj. 8,5 mili-ona ameri~kih dolara (K1A1 4,9, M1A2abrams 4,5, a Type-90 osam miliona), si-gurno da se smawi.

Sebastian BALO[

45

BORBENI KOMPLETSa topom 120 mm spregnut je mi-

traqez kalibra 7,62 mm sa ogromnimborbenim kompletom od 12.000 metaka(najvi{e od svih tenkova – slede}i jeabrams sa 11.400 metaka). To je rezultatiskustava iz Korejskog rata, kada su ame-ri~ke snage imale velikih problema daodbiju masovne juri{e severnokorejskei kineske pe{adije.

Municija tipa KSTAM Sni

mio

Koh

Ji H

yun

46

A M E R I ^ K I T R A N S P O R T N I A V I O N C - 1 7

GOSPODAR GLOBUSATip C-17 gospodarglobusa (C-17Globemaster III) jestetre}i po redu ameri~kitransportni avion kojinosi taj naziv.Prethodnici u nizu bilisu klipni avioni C-74globemaster I i C-124globemaster II.Svaki od wih je u vremepojavqivawa predwa~iopo svojoj nosivosti ipripadali su kategorijistrategijskihtransportnih aviona.Tre}i i posledwi izserije gospodaraglobusa, C-17, danas sesmatra tipi~nimpredstavnikom te klase,a ve}ina stru~wakadodala bi da je re~ i o najmodernijoj leteliciove vrste koja se nalaziu operativnoj upotrebi.

AF) nameravale da kupe – sa inicijalnih210 na 120 aviona.

Me|utim, od leta prvog prototipaaviona C-17, koji je poleteo 15. septembra1991, stvari su se odvijale brè. Prviskvadron opremqen ovim avionima ve} jejanuara 1995. godine bio na raspolagawuza izvr{ewe namenskih zadataka. Razloziza takvo, relativno brzo uvo|ewe u naoru-àwe nalazili su se, pre svega, u nedostat-ku kapaciteta za strategijski transport.

ODGOVOR NA PRETWEPromene u formaciji i na~inu angaò-

vawa ameri~kih snaga, nastale kao odgovorna nove pretwe ameri~kim interesima, bilesu pra}ene sve ve}om projekcijom ameri~kevojne mo}i {irom sveta. To je prakti~no zna-~ilo i ve}u potrebu za strategijskim tran-sportom. Sa druge strane, USAF, koji je de-klarativno raspolagao impresivnom flotomtransportera C-141 Starlifter i C-5 Galaxy, su-sretao se sa nizom problema (strukturnao{te}ewa, niì stepen ispravnosti itd.) ko-ji su bili posledica intenzivne eksploata-cije tih aviona. Gospodari globusa su zbogtoga, silom prilika, odmah ba~eni u vatru.

Program razvoja C-17 seè u 1979. go-dinu kada je ameri~ko ministarstvoodbrane raspisalo konkurs za razvojmlaznog transportnog aviona velikenosivosti (radni naziv bio je C-X, od-

nosno Cargo Experimental). Novi avion tre-balo je da poseduje teretni prostor veli-kih dimenzija i to sa rampom na zadwem de-lu trupa. Zatim, morao je biti sposoban da,osim pukog prevoèwa vazdu{nim putem,desantira sve vrste naoruàwa i opremekoju prevozi, ukqu~uju}i i oklopna vozila.Tako|e, bilo je neophodno da taj avion kon-struktivno bude prilago|en za poletawe isletawe sa izuzetno malih i slabije ure|e-nih poletno-sletnih staza.

Dve godine kasnije, na osnovu rezul-tata konkursa, potpisan je ugovor sa kom-panijom McDonell Douglas (u me|uvremenuje postala deo Boinga) koja po~iwe razvojaviona pod oznakom C-17 gospodar globu-sa (C-17 Globemaster III). Brojna konstruk-tivna re{ewa koja su primewena u novomprogramu ve} su bila ste~ena pri razvojutransportnog aviona YC-15 kreiranog uprogramu AMST (Advanced Medium Short Ta-keoff and Landing Transport). Ipak, projekatrealizacije novog transportnog avionanije se odvijao preterano brzo i bez od-lagawa. Tako|e, smawen je i broj avionakoje su Ameri~ke vazduhoplovne snage (US-

Od tada do danas imali su vi{e od mi-lion ~asova naleta (milioniti ~as zabele-èn je marta 2006. na nebu iznad Iraka) ito bez ve}ih incidenata ili borbenih gubi-taka, {to je zaista impresivan rezultat.

REKORDIAvion C-17 je visokokrilac sa repnim

povr{inama u obliku slova „T“. Krilo jestrelastog oblika sa uglom strele od 25 ste-peni. Na wemu je primewen superkriti~niaeroprofil optimiziran za postizawe ve-}ih krstare}ih brzina i ve}eg doleta. Nakrajevima krila ugra|eni su vingleti kojismawuju indukovani otpor. Kao ure|aj za po-ve}awe uzgonske sile koristi se „duvano”zakrilce. To zna~i da se deo toplog vazduhaiz motora dovodi na dowu stranu zakrilacakoja imaju procep. Na taj na~in dodatnostvorena sila uzgona na zakrilcima omogu-}ava da se ostvari strmija i kra}a putawaprilaza prilikom sletawa. Tako|e, smawe-na je i brzina prilaza na sletawe {to, os-im na preciznije sletawe, uti~e i na duìnuprotr~avawa aviona nakon pristajawa.

Gospodar globusa je pogowen sa ~etiriturboventilatorska motora, tipa F117-PW-100, koji su vojna verzija motora Pratt &Whitney PW2040 ugra|enih na putni~kom avi-onu boing 757. Snaga svakog motora iznosi180 kN. Motori su opremqeni ure|ajem zastvarawe obratnog potiska tzv. „riversom“koji osim {to ko~i na sletawu, omogu}avapilotima, tokom manevrisawa na zemqi, darulaju i idu u „rikverc”. Riversi imaju ulogui prilikom utovara i istovara tereta dokmotor radi jer pomaù da se izduvni gasovimotora (koji rade na malom gasu) usmera-vaju ka napred i na gore ne ometa-ju}i rad na rampi. Koliki jeefekat riversa sve-

do~i i podatak da je je-dan C-17 optere}en sa20 tona korisnog tere-ta uspeo da se po dodi-ru piste zaustavi na-kon 427 metara! Na-ravno, to je samo jedanod tridesetak rekordakoje drì taj avion.

U teretnom pro-storu C-17 (koji je du-plo ve}i od onog na C-141) mogu da se smeste102 potpuno opremqe-na vojnika ili pado-branca. Ima dovoqnoprostora za sme{tajtri helikoptera tipaAH-64 apa~ ili jednogtenka M1 abrams, te-{kog 70 tona. êstavarijanta prevoèwaje i ona sa tri borbe-na vozila tipa bredliili 13 lendrover vo-zila (Britanci). Teretse moè kombinovatitako da se istovremeno prevoze i vozila istandardne palete/kontejneri u dva reda.Maksimalan korisni teret aviona C-17 je77.519 kg a maksimalna poletna teìnaaviona je 265.352 kilograma. Sa teretomod 72.600 kilograma C-17 zahteva pistu od2.360 m da bi nakon {to se popne na visi-nu krstarewa od 8.500 metara mogao dapreleti 4.400 kilometra, bez dopune gori-vom u vazduhu.

Od 71. serijskog primerka svi avionisu opremqeni jo{ jednim

centralnim rezervoa-rom koji pove}ava

dolet na 5.200

kilometara. U nekim izvorima ovi avioniozna~avaju se i kao C-17 ER (Extended Ran-ge). Ina~e, maksimalna brzina kojom Glo-bemaster leti je 830 km/h, a uobi~ajena br-zina krstarewa je 720 km/h. Za avione oveveli~ine, sa sredwim optere}ewima, po-trebna je poletno-sletnih staza dimenzija900h27 metara. S obzirom na robusnukonstrukciju stajnog trapa eksploatacija,mogu}a je i sa slabije ure|enih leteli{ta.

BUDU]NOSTKokpit aviona C-17 je veoma mode-

ran i koncipiran je za dva ~lana posade.Digitalna avionika povezana magistra-lom podataka MIL-STD-1553B ukqu~uje, iz-me|u ostalog, nekoliko ra~unara razli~i-

47

Posada dva pilota i jedan rukovalac teretaPogonska grupa 4 x F117-PW-100 sa potiskom od 180 kN svakiRazmah krila 51,75 mPovr{ina krila 353 m2

Duìna 53 mVisina 16,79 mDimenzije teretnog prostora (d/{/v) 26,82/5,48/3,76 mZapremina teretnog prostora 591,8 m3

Teìna praznog aviona 122.016 kgMaksimalna poletna teìna 265.352 kgUnutra{we gorivo 134.556 lMaks. koristan teret 77.519 kgKapacitet teretnog prostora 102 opremqena vojnika ili 54 nosilaMaksimalna brzina 720 km/hBrzina prilaza na sletawe sa maks. teretom 213 km/hDuìna poletawa sa maks. teretom 2.360 mDuìna sletawa sa maks. teretom 915 mPlafon leta 13.716 mDolet – 4.445 km sa 72.600 kg tereta

– globalni sa dopunom goriva u vazduhu

Cena aviona 236 mil. ameri~kih dolara

O D L I K E A V I O N A

te namene, dva gorwa prikaziva~a (HUD),~etiri dowa vi{efunkcijska prikaziva~a(HDD), a i sisteme za upravqawe teretom.Koliko je u slu~aju C-17 pojednostavqenorukovawe teretom govori i podatak da sa-mo jedno lice (tre}i ~lan posade) manipu-li{e wime. Komande leta su elektri~ne(fly by wire) ali je rezervni sistem za upra-vqawe u nu`di hidromehani~kog tipa.

Radi samoza{tite C-17 je opremqensistemom za upozorewe na opasnost odlansiranih PVO raketa tipa AN/AAR-47 idispenzerom IC i radarskih mamaca, tipaAN-ALE-47. Deo aviona naknadno je opre-mqen sistemom LAIRCM koji sluì za aktiv-nu za{titu od IC raketa. Decembra 2003.godine jedan C-17 je iznad Bagdada pogo|enprenosnim PVO projektilom ali je posadauspe{no prizemqila o{te}eni avion.

Kako proizvo|a~ navodi, predvi|eniupotrebni vek aviona C-17 iznosi 30.000~asova naleta. Broj radnih ~asova ekipe zaodràvawe koji su potrebni da bi C-17proveo jedan sat u vazduhu u proseku iznosi20 sati. Ovaj podatak upu}uje nas na zakqu-~ak da je uprkos kompleksnosti taj avion re-lativno lagan za odràvawe, pre svega za-hvaquju}i ugra|enim sistemima za kontro-lu. U prilog tome govori i procenat isprav-nosti flote koji se navodno kre}e iznad 80odsto. Primera radi, tokom angaòvawa uoperaciji Ira~ka sloboda (Iraqi Freedom)taj se procenat kretao oko 88 odsto.

USAF trenutno raspolaè sa oko 150aviona C-17, a do 2009. godine trebalobi da bude isporu~en i posledwi od 180naru~enih aviona. Strani kupci su Austra-lija (~etiri aviona) i Velika Britanija(pet), a od februara ove godine i Kanada(~etiri aviona). Britansko kraqevsko va-zduhoplovstvo od 2001. godine na ime li-zinga koristi ~etiri aviona, a uskoro seo~ekuje i peti. S obzirom na veoma dobraiskustva trebalo bi da, po isteku ugovorao lizingu, Britanci kupe ove avione, a po-miwu se i dodatne tri letelice.

U i{~ekivawu evropskog strategijskogtransportera A400M, koji bi trebalo dase pojavi posle 2009. godine, mogu}e je dase na ovakav korak odlu~i i Nema~ka. Jo{je za vreme biv{eg nema~kog ministra ino-stranih poslova Jo{ke Fi{era, premawegovim re~ima, nema~ka vlada razma-trala nabavku dva do ~etiri aviona klaseC-17. Razlog je raspolagawe kapaciteti-ma za strategijski transport kako bi sepravovremeno reagovalo na prirodne ka-tastrofe. Primera radi, u periodu nakoncunamija 2004. godine, kada je dotur huma-nitarne pomo}i bio preko potreban, po-javio se problem sa mawkom transportnihsredstava koja bi je isporu~ila. Praksada se u takvim slu~ajevima putem privat-nih kompanija iznajmquju ruski An-124 ni-je se pokazala pouzdanom jer u tom momen-tu ti avioni nisu bili dostupni.

Osim Nema~ke, kao potencijalni kup-ci C-17 pomiwu se [vedska, Danska i Ja-pan, a i Nato koji namerava da oformizajedni~ku jedinicu za strategijski tran-sport koja }e funkcionisati na sli~nimprincipima kao i flota AWACS aviona.

NAJAVQENANOVA VERZIJANovembra 2005. godine Boing je zva-

ni~no najavio po~etak radova na novojverziji gospodara globusa koja nosi radnu oznaku C-17A+. Tom prilikom nisu de-

taqno precizirana poboq{awa ali seokvirno zna da }e nova verzija C-17 po-sedovati izdrqìviji stajni trap, redi-zajnirana zakrilca i sna`nije motore.Ovo bi, generalno, trebalo da omogu}ieksploataciju C-17 sa jo{ kra}ih i lo-{ijih poletno-sletnih staza. Ova verzi-ja }e, ukoliko bude prihva}ena, biti uve-dena u naoruàwe 2012. godine. Kako jeu samom startu avion koncipiran tako dakroz eksploataciju moè da se moderni-zuje savremenijom elektronskom opremomza navigaciju, komunikaciju i samoza{ti-tu koja }e se pojavqivati tokom upo-trebnog veka aviona, logi~no je o~e-kivati da }e se razvoj C-17A+ od-vijati i u tom pravcu.

Me|utim, Boing je svoje brojne koo-perante ve} upozorio da je 2009. godine,nakon ispuwewa ugovornih obaveza, mo-gu}e zatvarawe proizvodnih linija C-17.Po{to bi to zna~ilo gubitak posla za ne-koliko desetina hiqada qudi i to u situ-aciji kada ameri~ka vojska ima realnepotrebe za nabavkom jo{ ovakvih aviona,pretpostavqa se da }e ovaj „detaq“ omek-{ati politi~are kada budu odlu~ivali obuxetu.

Mr Slavi{a VLAÎ]

PADOBRANSKI DESANTISa avionom C-17 izvedeni su i re-

kordni padobranski desanti od kojih }eneki u}i ne samo u vazduhoplovnu nego i uvojnu istoriju. Tako je 1998. godine osamC-17 izvelo najduì padobranski desantu istoriji. Nakon leta na relacijiSAD–Centralna Azija duìne oko 15.000km i u trajawu od 19 sati, na ve`bovnudesantnu prostoriju izba~eni su pado-branci i wihova oprema. Iako su pojedi-ni stru~waci smatrali da je vreme takvihdesanta u realnim uslovima pro{lost,kasniji doga|aji su ih demantovali.

Dvadeset {estog marta 2003. tokominvazije na Irak, 15 aviona C-17 je u jed-nom naletu, u no}nim uslovima desanti-ralo 73. vazdu{nodesantnu brigadu ame-ri~ke armije u rejon grada Ba{ur na se-veru Iraka. Ovi padobranci osiguralisu rejon lokalnog aerodroma nakon ~egasu isti avioni koji su ih desantirali na-stavili da dovoze sveè trupe i wihovuopremu i naoruàwe. Sa 1.000 izba~e-nih padobranaca ovo se smatra najve}imratnim desantom od perioda Vijetnam-skog rata. Drugi izvori tvrde i da je ovonajve}e formacijsko desantirawe od D-dana u Normandiji 1944. godine.

NADIMCIPiloti vole da lete ovim avionom

zbog ~ega mu od miqa daju razne nadim-ke: npr. mo}ni mi{, buda, muz (vrsta se-vernoameri~kog jelena) itd. Jedan odrazloga je i taj {to kokpit aviona C-17izgledom donekle podse}a na borbeneavione a ne na klasi~ne transportere.Taj efekat je postignut ugradwom dvagorwa prikaziva~a podatka (HUD i ko-mandne palice koja se koristi za upra-vqawe umesto uobi~ajenog poluvolana.

Maksimalankorisni teret

aviona C-17 je 77.519 kga maksimalna poletna

teìna aviona je 265.352 kilograma

49

Karakteristike novog borbenog avio-na dobrim delom su pokrivene velom tajne.Me|utim, zna se da }e novi avion mo}i daleti u reìmu superkrstarewa (let nad-zvu~nim brzinama bez upotrebe naknadnogsagorevawa). Okvirna teìna aviona bi-}e oko 30 tona, {to je vi{e od Su-27. Pre-ma re~ima konstruktora, T-50 }e biti vi-{enamenski borbeni avion visoke mane-varbilnosti, a posedova}e i stelt karak-teristike. Koliko }e konstruktori zaistainsistirati na stelt karakteristikama, ai kakvi materijali }e biti primeweni ukonstrukciji (materijali za apsorbovawesignala, plazma itd), i daqe je nepoznani-ca. Nepoznanica je i odgovor na pitawe dali }e ubojna sredstva novog aviona bitisme{tena na podvesnim ta~kama ili unu-tar trupa kao {to je to, recimo, slu~aj saavionima F-35 i F/A-22. Tako|e, postavqase pitawe koliko }e biti rigorozni zahte-vi koji se odnose na integraciju opreme zaaktivno elektronsko ometawe.

Kona~an izgled budu}eg aviona jo{ sene zna ali se pretpostavqa da }e on bitiveoma sli~an umetni~koj viziji koja je ob-javqena na zvani~nom sajtu kompanijeNPO Saturn (na slici). Ova slika prika-zuje avion koji ima izvesne sli~nosti saSu-27, ali, u odnosu na wega poseduje ve-}a krila i mawe vertikalne stabilizato-re. Gorwa projekcija krila aviona podse-}a na ono koje je primeweno na ameri~komF/A-22. Avion na slici opremqen je sa dva

RUSKI AVION PETE GENERACIJE

Rusko ratno vazduhoplovstvo potvrdi-lo je da najve}i odbrambeni projekatte zemqe ponovo dobija na zamahu. Upitawu je novi vi{enamenski borbe-ni avion pete generacije. Vojni vrh

odobrio je dizajn novog borbenog avionakoji je nezvani~no ozna~en kao suhoj T-50,a tako|e je poznat i pod oznakom PAK-FA(Perspektivni avijacijski kompleks fron-tovske avijacije). Prvi let ovog avionao~ekuje se tokom 2009. godine, a ulazak uoperativnu upotrebu 2015. godine. PAK-FA trebalo bi da zameni avione MiG-29 iSu-27 koji se nalaze u naoruàwu ruskogvazduhoplovstva.

Ukoliko rokovi budu ispo{tovani, T-50 bi}e savremenik sa ameri~kim F-35JSF. Prvi let serijskog F-35A o~ekuje se uprvoj polovini 2009. godine, a po~etakoperativne upotrebe predvi|en je za2013. godinu. Pretpostavqa se da }e T-50biti ve}i i brì od JSF, a karakteri{u gai neke osobine koje odlikuju drugi ameri~-ki avion pete generacije – F/A-22 Raptor.

Budu}i avion }e se proizvoditi na dvelokacije. Finalizacija }e biti u pogonimaKnAAPO u mestu Habarovski kraj, dok }e ufilijali NAPO u Novosibirsku biti skla-pana predwa sekcija trupa. Predstavniciproizvo|a~a naveli su da }e u proizvodwiu~estvovati vi{e kooperanata, posebno onikoji imaju osvojenu tehnologiju kompozitnihmaterijala, koji su u velikoj meri primewe-ni u konstrukciji novog aviona. Pogonskugrupu isporu~iva}e kompanija NPO Saturn.

SUHOJ T-50

RAF MODERNIZUJE HELIKOPTEREBritansko ministarstvo odbrane, su-

o~eno sa nedostatkom buxetskih sredstava,razmatra mogu}nost da odloì nabavke no-vih helikoptera programom modernizacijepuma HC1 i si king HC4. „Eurokopter” je an-gaòvan da napravi procenu da li je ispla-tivo produìti radni vek puma do 2022,dvanaest godina posle 2010. kada je plani-rano povla~ewe iz upotrebe. Ukoliko mo-dernizacija bude odobrena, pume }e dobitinove motore, navigaciono-komunikacionuopremu, mere za{tite i druga unapre|ewaukupne vrednosti oko 700 miliona evra zacelokupnu flotu. Sli~nu procenu moderni-zacije radi i „Agusta-Vestland” za helikop-tere si king HC4. I. S.

NEMA^KI IZVI\A^KISATELITRaketa „Cosmos 3M” lansirana krajem

2006. nosila je u sebi i izbacila u orbituprvi nema~ki satelit za izvi|awe radara„SAR-Lupe“ (SAR – synthetic aperture radar).Lansirawe je obavqeno sa ruskog kosmo-droma „Ple{eck“, ju`no od grada Arhangel-ska. Projekat predvi|a lansirawe ukupnopet radarskih satelita u niòj orbiti navisini od oko 500 kilometara. G. K.

15. jul 2007.50

motora koji imaju izduvnike kru`nog obli-ka. Konstruktori suhoja odbili su da ko-mentari{u ovu sliku.

Tako|e, NPO Saturn je objavio slikubudu}eg motora koji }e pokretati T-50.Odnos mase ovog motora i wegovog poti-ska bi}e 10:1. Motor ima i novo jezgrokoje odlikuje stepen sabijawa kompresoraod 6,7 i temperatura ispred turbine odoko 1.700° Celzijusa.

Takve karakteristike pretpostavqajuprimenu materijala otpornih na visoketemperature, naro~ito u konstrukciji tur-bine. Novi motor se ne o~ekuje na proto-tipu T-50. Za potrebe prototipa kompani-ja }e, kao prelazno re{ewe, ponuditi mo-tor poznat kao 117S koji }e biti upotre-bqavan i na avionima Su-35. Model117S kombinuje karakteristike motoraAL-31F, koji pogone Su-27, sa tehnologi-jama motora AL-41, razvijanog za budu}eruske borbene avione. Sa novim kompre-sorom niskog pritiska, poboq{anim lo-paticama turbine, sistemom hla|ewa i di-gitalnim upravqawem, 117S trebalo bida ima potisak od oko 140 kN (15 odstovi{e od osnovnog AL-31) i ìvotni vek od4.000 ~asova.

Tekst pripremio: S. VLAÎ](Originalni tekst je objavqen u junskom bro-ju ~asopisa „Defense technology international“)

Prema navodima lista Daily Tele-graph, 13. maja 2007, jedan britanskitenk tipa ~elinxer 2 probijen je projek-tilom koji je komandir tenka navodnoidentifikovao kao RPG-29. Pri tome jevoza~ tenka izgubio pola levog stopala.Ova vest je {okirala britansku javnost,ube|enu u superiornost oklopa britan-skih tenkova, koja se vi{e puta dokaza-la u praksi. Drugi, me|utim, smatraju daje ovo sasvim o~ekivano, iz dva razlo-ga: kao prvo, projektil RPG-29 je danasjedan od najefikasnijih projektila saru~nih raketnih baca~a sa tandem kumu-lativnom bojnom glavom probojnosti750 mm vaqanog homogenog pancirnog~elika, a drugo, projektil je pogodio do-wu ~eonu plo~u, koja ima daleko slabiji

oklop od gorwe ~eone plo~e i predwegdela kupole. Iako se danas za{tita ten-kovskog oklopa smatra strogo ~uvanomtajnom, dokaz da je dowa ~eona plo~aslabije oklopqena predstavqa i na-knadno dodati eksplozivni-reaktivnioklop (ERO) koji se tu postavqa. Me|u-tim, ERO je relativno lako „savladan“kumulativnim pretpuwewem, nakon ~egaje glavno puwewe probilo osnovni ok-lop. Kao dodatni argument mogu poslu-ìti i ruski testovi iz 20. oktobra1999. kada je ovim projektilom probi-jan i oklop kupole i gorwe ~eone plo~enajboqih ruskih tenkova T-90 i T-80U. Usvakom slu~aju, odli~na reklama za ru-ske raketne baca~e.

S. B.

P R O B I J E N O K L O P T E N K A ^ E L I N X E R 2

METEORZA BRITANCERatno vazduhoplovstvo Velike Bri-

tanije objavilo je da }e i u narednom pe-riodu svoje juri{ne avione opremati saprojektilima sredweg dometa AIM-120tipa AMRAAM (Advanced Medium RangeAir-to-Air Missile), kompanije Raytheon. Ta-ko|e, Ministarstvo odbrane te zemqe

kupilo je dodatnu koli~inu originalneverzije AIM-120A i naru~ilo nabavkuAIM-120C-5 verzije. Takvo opremaweborbenih letelica privremeno je re{e-we do isporuke projektila v-v dugog do-meta tipa meteor BVRAAM (Beyond VisualRange Air-to-Air Missile).

G. K.

Projektil RPG-29

51

Na zajedni~kom konkursu ameri~ke armije i vazduho-plovstva kojim je traèn novi takti~ki transportni avion po-bedio je italijansko-ameri~ki tip C-27J. Ovaj program, po-znat i kao JCA (Joint Cargo Aircraft) inicijalno predvi|a na-bavku 78 aviona C-27J u ukupnoj vrednosti od oko dve mili-jarde ameri~kih dolara. U ameri~koj armiji, avioni C-27J }ezameniti letelice tipa C-12, C-23 i C-26. U vazduhoplovstvu}e C-27J uglavnom sluìti za transportne zadatke unutar vo-ji{ta ~ime }e biti rastere}ena flota ve}ih transporteratipa C-17 i C-130.

Avion C-27J poseduje visok nivo kompatibilnosti sa C-130J (motori i avionika) {to je bio presudan faktor pobedena konkursu. Trenutni planovi ukazuju da }e ukupan broj ku-pqenih aviona C-27J tokom narednih deset godina iznositi207. Po svojoj vrednosti, ovaj program ide u red najskupqihkada je re~ o takti~koj transportnoj avijaciji. S. V.

OJAÂNA AMERI^KATAKTI^KO-TRANSPORTNAAVIJACIJA

BOINGOVHIPERSONI^NI MOTOR„Boing“ je nedavno objavio nameru da

planira razvoj novog mo}nog motora, kojimoè da obezbedi let odre|ene letelicepri hipersoni~nim brzinama od 5.0 maha ive}im.

Taj projekat je deo zajedni~kog dogovo-ra ameri~kih i australijskih kompanija.Predstavnici kompanija obe zemqe najavi-li su da planiraju da preuzmu odgovornostza izvr{ewe tri prva eksperimentalna le-ta i na taj na~in doprinesu partnerstvu usferi odbrambene tehnologije obeju zema-qa. Projekat je planiran da bude realizo-van u narednih {est godina i vredan je dvamiliona dolara.

G. K.

KINESKA MUNICIJAZA PRECIZNONAVO\EWENa kineskom aeromitingu odrànom u

krajem pro{le godine u Zuhaiju, kinesko RVje prvi put javno pokazalo da poseduje avio-municiju za precizno navo|ewe ili „precisi-on-guided munition (PGMs)’’. Razvoj PGMs jedugo vremena ~uvan u strogoj tajnosti. Iakoje, zapravo, jo{ u razvoju, ono }e predsta-vqati okosnicu budu}ih kineskih vazdu{nihborbenih kapaciteta. U razvoj tog projektabilo je nezavisno angaòvano nekoliko ki-neskih centara vojne industrije, sa teì-{tem na postizawu ve}eg dometa municije,a to je imalo za kona~an ciq postizawe iizbor najefikasnije varijante.

G. K.

strategijska pokretqivost u velikoj meripove}avaju. Pancir S1 }e biti naoruànsa dva topa 30 mm 2A72, brzina ga|awa750 met/min svaki, i dvanaest raketa ze-mqa-vazduh 57E6 mase 65 kg, maksimalnebrzine oko 3 maha, najve}eg dometa 12 kmi visine 8 km. Sistem za upravqawe va-trom ima}e radar za pretraìvawe do-meta 30 km i ni{anski radar dometa 24km. Za prodaju ovog sistema ve} su potpi-sani ugovori sa Jordanom, Sirijom i Uje-diwenim Arapskim Emiratima, a vode sepregovori i sa Alìrom.

S. B.

TESTIRAWE SISTEMAPANCIR S1Ruska agencija RIA-Novosti objavi-

la je da Ratno vazduhoplovstvo i protiv-vazdu{na odbrana te zemqe intenzivnotestiraju dugo o~ekivani samohodni ra-ketno-artiqerijski raketni sistem pan-cir S1. O~ekuje se da }e ovaj sistem za-meniti u slu`bi poznate sisteme tungu-ska, a za razliku od prethodnika, koji jepostavqen na modifikovanu tenkovsku{asiju, koristi}e {asiju kamiona ural5323, ~ime se tro{kovi odràvawa i

stvo, dok Englezi tvrde da se radi o legi-timnom ratnom ~inu.

Nesporno je da su Englezi argentinskiratni brod potopili daleko izvan zone od200 miqa oko Foklanda koju su prethodno,izbijawem rata u prole}e 1982. godine,proglasili zabrawenom za bilo koje plo-vilo te dràve. A ~iwenica je i to da „Gene-ral Belgrano“, u momentu kada su ga pogodi-la torpeda sa podmornice „Conqueror“, ni-je plovio ka Foklandima ve} je drào kursnazad ka argentinskoj obali. Iz toga je u Bu-enos Ajresu izveden zakqu~ak o nelegitim-nosti britanskog postupka u ratu, sa ~imese, smatraju}i „Belgranovo“ uni{tewe ne-potrebnim gubitkom ìvota, sloìo i do-bar deo svetske politi~ke javnosti.

(NE)LEGITIMAN ÎNBritanci su me|utim i do danas nepo-

kolebqivo ostali na stanovi{tu svoje ta-da{we premijerke Margaret Ta~er da jepotapawe drugog po veli~ini argentinskogratnog broda izvan „zabrawene zone“ biolegitimni ratni ~in jer je „General Belgra-no“ predstavqao direktnu pretwu za bri-tanske pomorske snage koje su se borile daoslobode Foklande.

Sudbina krstarice „General Belgra-no“ je izvanredna pri~a u istoriji podmor-skih ratovawa o, za sada, posledwem pri-meru u istoriji podmorskih ratovawa u ko-me je podmornica torpedovala jedan ratnibrod. Naime, od zavr{etka Drugog svetskograta do po~etka sukoba oko Foklanda, de-sio se samo jedan sli~an slu~aj. Bilo je to1971. godine kada je u indo-pakistanskom

15. jul 2007.52

K R S T A R I C A K O J E V I [ E N E M A – „ G E N E R A L B E L G R A N O ”

VNi posle 25 godinanije jasna pravapozadina potapawaargentinske krstarice„General Belgrano“ u Foklandskom ratu.Taj slu~aj jeizvanredna pri~a o,za sada, posledwemprimeru u istorijipodmorskih ratovawau kome je podmornicatorpedovala jedanratni brod. Zlosre}naargentinska krstaricado sada je i jedinibrod na svetu koga jeuni{tila jednapodmornica nanuklearni pogon.

elika Britanija i Argentina su ovihdana nizom manifestacija, svaka izsvog ugla, obeleìle dvadeset petu go-di{wicu Foklandskog rata koji su tedve dràve vodile u prole}e 1982.

godine oko kontrole nad istoimenim stra-te{ki va`nim arhipelagom u Ju`nomAtlantiku. Foklandi su grupa ostrva ukup-ne povr{ine ne{to ve}e od 12.000 kva-dratnih kilometara a nalaze se na 300nauti~kih miqa isto~no od ju`ne obale Ar-gentine. Britanija i Argentina spore seoko toga kome Foklandi pripadaju jo{ od1833. kada su Englezi zauzeli arhipelag isa wega uklonili tada{wu zajednicu ar-gentinskih ribara i lovaca na foke. Odtada su Islas Malvinas, kako Ju`noame-rikanci nazivaju Foklande, bili, kao sa-moupravna prekomorska teritorija, for-malno deo Ujediwenog Kraqevstva sa kojimse Argentina tim povodom i dan-danas spo-ri. Nakon {to su ih Argentinci desantom2. aprila 1982. zauzeli, lako savladav{islabi britanski garnizon na Foklandima,izbio je rat koji je trajao 74 dana i nakraju se zavr{io pobedom Velike Britani-je i osloba|awem zauzetih ostrva.

Jedna od najkontroverznijih epizodatog kratkog ratnog sukoba odigrala se 2.maja 1982. kada je potopqena argentinskakrstarica „General Belgrano“ i kada supoginula 323 pripadnika argentinske rat-ne mornarice. Detaqnija pozadina i mo-tivi tog slu~aja ni do danas nisu do krajarazja{weni jer Argentinci uni{tewe„Belgrana“, koga je potopila britanskapodmornica „Conqueror“, doìvqavaju kaoratni zlo~in i nepotrebno masovno ubi-

@RTVAFOKLANDSKOG RATA

ratu, pakistanska podmornica Hangor tor-pedovala indijsku fregatu Khukri. Zlosre}-na argentinska krstarica do sada je i jedi-ni brod na svetu koga je uni{tila jednapodmornica na nuklearni pogon.

Sve je po~elo 26. aprila 1982. kadaje „General Belgrano“, pra}en razara~ima„Piedra Buena“ i „Hipolto Bouchard“, isplo-vio iz baze Ushuaija u Ogwenoj zemqi na ju-gu Argentine ka Foklandima. Ova tri ar-gentinska ratna broda, pod zvani~nim na-zivom Plovni sastav 79.3, patrolirali suJu`nim Atlantikom u podru~ju grebena Bur-dvud na oko 220 miqa ju`no od Foklandakada ih je 30. aprila otkrila britanska nu-klearna napadna podmornica „Conqueror“.Zadatak tog broda, koji je 3. aprila napu-stio Englesku, bio je da u vodama oko Fo-klanda prona|e i uni{ti jedini argentin-ski nosa~ aviona „Veinticinco de Mayo“ kojisu Britanci smatrali najopasnijom pret-wom za svoj nadolaze}i ekspedicioni plov-ni sastav, ~iji je osnovni zadatak bio da po-novno zauzme Foklande.

Patroliraju}i hladnim vodama Ju`nogAtlantika, „Conqueror“ je nabasao na Plov-ni sastav 79.3 o ~emu je odmah izvestiopretpostavqenu komandu. Narednih 36 sati,neotkrivena od Argentinaca, britanskapodmornica u stopu je pratila „GeneralaBelgrana“ i razara~e stalno odràvaju}isonar, ali i vizuelni kontakt sa protivni-kom i o~ekuju}i dozvolu sa najvi{eg mesta u

Londonu da napadne neprijateqa. Za to vre-me u britanskoj vladi trajale su konsulta-cije {to u~initi, jer su „Belgrano“ i wegovapratwa bili van „zabrawene zone“ i ~ak suse polako od we udaqavali voze}i brzinomod 10 ~vorova zapadno ka Argentini. Nakraju je proceweno da stara krstarica izDrugog svjetskog rata i dva isto tako stararazara~a predstavqaju pretwu za modernebritanske pomorske snage koje su hitale kaFoklandima, pa se premijerka Margaret Ta-~er sloìla da je potrebno uni{titi argen-tinski plovni sastav. Komandant podmorni-ce „Conqueror“, kapetan fregate Kris Vre-ford-Braun dobio je zeleno svetlo za na-pad pa se i daqe od Argentinaca neopaènapodmornica, polako prikrala „Belgranu“ i2. maja u 15.57 ~asova ispalila na krsta-ricu tri torpeda tipa Mark 8 mod. 4 sa kon-vencionalnim bojnim glavama od po 363 ki-lograma eksploziva.

DVE EKSPLOZIJEUsledile su dve strahovite eksplozije

– prvi torpedo pogodio je „Generala Bel-grana“ 10 do 15 metara iza pram~ane sta-tve. Iako je time krstarici prakti~no otki-nuo celi pramac, to za „Belgrana“ nije bi-lo kobno jer su pregrade u trupu broda za-dràle prodor vode. U delu broda koji jeuni{tio prvi torpedo nije bilo nikoga, audarni val nije detonirao municiju u pram-~anom skladi{tu granata kalibra 40 mm.Fatalan je, me|utim, bio pogodak drugogbritanskog torpeda koje je stari argentin-ski ratni brod udario tamo gde je bio naj-rawiviji – na oko dve tre}ine wegove du-

ìne prema krmi, ta~no na mestu gde se za-vr{ava pojas bo~ne oklopne za{tite. Tor-pedo je probio oplatu broda pre nego {toje eksplodirao u krmenoj ma{inskoj sali.Pored toga {to je detonacija uni{tila po-lovinu pogonskog kompleksa krstarice, ra-zorila je i dve prostorije za ru~avawe po-sade na gorwim palubama, te deo namewenodmoru slobodnih ~lanova posade nazva-nom „Soda fontana“. Kasniji izve{taji supokazali da je eksplozija torpeda u tim de-lovima broda na mestu ubila 275 morna-ra, podoficira i oficira sa „Belgrana“.

Brod je momentalno ostao i bez napa-jawa elektri~nom energijom, jer je detona-cija uni{tila i agregate, tako da nije mo-gao poslati radio poziv za pomo}, niti jekomandant krstarice, kapetan bojnog brodaHektor Bonzo, uop{te mogao da komunicirasa svojom posadom jer vi{e nije funkcioni-sao ni brodski interkom. „Belgrano“ se po-~eo nagiwati na levi bok, a zbog nestankaelektri~ne energije, pumpe nisu mogle daizbacuju vodu koja je prodirala kroz ogrom-nu rupu na boku, pre~nika oko 20 metara.Unutra{wost krstarice ispunila se dimomjer su planuli i mawi poàri. Dok se posa-da hrabro i po`rtvovano borila da spasibrod, podupiru}i nepropusne pregrade utrupu, gase}i vatru i koriste}i prenosnepumpe, rawenici su izneti na glavnu palu-bu, a poku{alo se pomo}i i preìvelimakoji su bili zarobqeni pod krhotinama uutrobi krstarice. Svi su napori, me|utim,bili uzaludni pa je komandant „Belgrana“,kapetan bojnog broda Bonzo, videv{i da sevi{e ni{ta ne moè uraditi, u 16.24 ~aso-

53

„SRE]NI BROD“„General Belgrano“ C-4 sagra|en

je 1938. godine u Wu Xerziju pod ime-nom „Phoenix“, kao {esta laka krstari-ca klase „Brooklyn“. „Phoenix“ je bezo{te}ewa preìvio napad Japanaca naPerl Harbur 7. decembra 1941. zbog~ega je u Pacifi~koj floti RM SAD do-bio nadimak „sre}ni brod“. Nakonuspe{ne slu`be tokom Drugog svetskograta, rashodovan je 1946, a Amerikan-ci ga zajedno sa blizancem, krstaricom„Boise“, 1951. prodaju RM Argentine za7,8 miliona dolara. U toj zemqi „Phoe-nix“ dobija novo ime „17. de Octuebre“,da bi 1956. bio preimenovan u „Gene-ral Belgrano“ – po Manuelu Belgranu,borcu za nezavisnost Argentine iz1816. godine.

„Belgrano“ je bio brod punog de-plasmana 12.242 tone, duìne 185 i{irine 18,9 metra, a maksimalna br-zina mu je iznosila 32,5 ~vorova. Bioje naoruàn sa 15 topova kalibra 152mm i osam topova kalibra 127 mm, ve-}im brojem topova kalibra 40 mm,protivavionskim raketama „Sea cat“ idva helikoptera.

15. jul 2007.54

va izdao naredbu posadi na napusti smrt-no pogo|eni brod.

Mornari i oficiri po~eli su da spu-{taju u more pneumatske splavove za spa-savawe. Neretko je u wih ukrcavan ve}ibroj qudi od dozvoqenog jer je eksplozijatorpeda uni{tila i jedan broj sredstavaza spasavawe na brodu. Mrak koji je pola-ko padao, jak vjetar, vrlo hladno vreme to-kom kasne jeseni na ju`noj polulopti i ta-lasi visoki i do sedam metara, u~inili sukrajwe te{kim spasavawe preìvelih sa„Belgrana“.

POBESNELO MOREUzburkano more i jak vetar ubrzo su

lagane pneumatske splavove za spasavawerazneli na sve strane, a sam „Belgrano“potonuo je u 16.45 sati nose}i sa sobomna dno Atlantika 323 ~oveka. Sat vreme-na nakon {to je brod potonuo, pala je no},vetar se poja~avao i ve} je duvao brzinomod 45 miqa, a preìveli u splavovima te-{ko su patili od konstantnog vaqawa poogromnim talasima i niske temperaturekoja je bila ispod ta~ke smrzavawa.

Dva razara~a koja su pratila krsta-ricu uop{te nisu primetila da je „Belgra-no“ u nevoqi jer im on zbog nestanka strujenije ni mogao uputiti SOS poziv. Stoga su„Bouchard“ i „Piedra Nueva“ nastavili daidu jo{ neko vreme pre|a{wim kursem, aposumwali su da ne{to nije u redu sa „Gene-ralom Belgranom“ tek kada je krstarica bi-la potonula. Wihovi zastareli pasivni so-nari registrovali su, me|utim, zvuk eksplo-zije „Belgranovih“ kotlova dok je brod to-nuo, ali je tada ve} pao mrak i bilo je ka-sno za pruàwe najhitnije pomo}i brodo-lomcima. Isti taj zvuk su Britanci na „Con-queroru“ pogre{no protuma~ili kao lo{eusmeren i udaqen poku{aj argentinskih ra-zara~a da dubinskim bombama napadnu pod-

mornicu koja je uni{tila „Belgrana“. Nedu-go po{to su torpeda pogodila „Belgrana“, iposada sa razara~a „Bouchard“ osetila jejedan udar u sopstveni brod. Wega je u pram-~ani deo pogodio tre}i britanski torpedo,koji pri tom, sre}om nije eksplodirao...

Istovremeno, u Argentini se podiglavelika oluja koja je spre~ila da te no}i uz-lete spasila~ki avioni kako bi lociralipreìvele, pa se u prvi mah pretpostavqa-lo da je „Belgrano“ izgubqen sa svom posa-dom koja je te{ko mogla preìveti takvo ne-vreme na okeanu u malim splavovima.

Promrzli mornari u splavovima nisusmeli da zaspu jer je prestanak kretawaekstremiteta zna~io i sigurnu smrt od za-le|ivawa. Bore}i se da odrè ravnoteùkako valovi ne bi prevrnuli splavove, bro-dolomci su se okupqali u grupe da bi segrejali, predaju}i jedan drugom telesnu to-plotu. Do dolaska prvih spasila~kih bro-dova, ve}ina mornara koji su se na{li usplavovima gde je bilo mawe qudi pomrlaje od smrzavawa. A spasioci su stigli tekoko 30 sati nakon potonu}a broda. U me|u-vremenu, brodolomce su nadletali i prviavioni koji su za wima tragali, ali su ihopazili tek nakon nekoliko preleta jer usplavovima osim starih signalnih bakqi –bengalki iz Drugog svetskog rata, nije bilodrugih sredstava za signalizaciju, a mor-nari su bili lo{e obu~eni da ih koristejer su uputstva na bakqama bila na engle-skom jeziku.

Spasioci su na kraju iz okeana izvu-kli 770 preìvelih. U nekoliko splavovana|eni su samo mrtvi koji su se u me|uvre-menu smrzli, dok neki splavovi sa preì-velima nikad nisu prona|eni.

Nakon gubitka „Belgrana“, argentin-ska flota se do kraja rata vi{e nije usudi-la da napusti svoje baze, pa je najve}i deopredstoje}ih borbi na svojim ple}ima iz-

nelo vazduhoplovstvo koje je En-glezima nanelo ozbiqne gubitke.Me|utim, to je bilo nedovoqno daArgentinci zadrè Foklande.

TI[INA JE SMRTPovodom 25–godi{wice tog

doga|aja, ovih dana u medijima suprogovorili mnogobrojni akteri,me|u kojima i komandant poto-pqene krstarice, sada 73-godi-{wi kapetan bojnog broda u pen-ziji Hektor Bonzo. On je britan-skom listu „Dejli Telegraf“ re-kao da je kapetan fregate KrisVreford-Braun mogao da mu po-mogne da spasi {to ve}i broj ~la-nova posade „Belgrana“.

– Vozili smo lagano, 10 ~vo-rova, nismo znali da nas vrebabritanska podmornica niti smo to

uop{te i o~ekivali jer smo plovili ka Ar-gentini i bili van „zabrawene zone“. Kaotakvi za wih smo bili vrlo laka meta. Ko-mandanta broda „Conqueror“ jedino bih pi-tao za{to me pre nego {to je torpedovao mojbrod, nije upozorio. Ne pola sata ranije,ve} samo minut-dva, tek toliko da stigneminterkomom da naredim posadi da iza|e napalubu ~ime bih spre~io gubitke mnogih qud-skih ìvota. Ja znam ko je zapovednik „Con-queror”-a, ali tu osobu nikada u ìvotu neèlim da sretnem. – rekao je Bonzo, dodaju-}i da nikako iz se}awa ne moè da izbri{eose}aj bespomo}nosti koji ga je obuzeo na-kon {to je wegov brod dobio fatalni pogo-dak torpeda, kada je struja nestala, a sawom i svaka mogu}nost da na pravi na~inorganizuje akciju napu{tawa krstarice.

– Jedino sam mogao vikati, a moj prvioficir koristio je megafon. To je me|utim,malo pomoglo jer je ve}ina od 1.093 ~lanaposade bila ispod palube. Nakon eksplo-zije na brodu zavladala je jeziva ti{ina.Za pomorca i komandanta, zvuk brodskihma{ina i ure|aja zna~i ìvot. Ti{ina jesmrt... Bila je to uàsavaju}a ti{ina i jasam znao da je sve gotovo – se}a se najte-èg trenutka svoje karijere kapetan bojnogbroda Bonzo. On i danas smatra da je po-tapawe „Generala Belgrana“ u datim okol-nostima bio potez koji izlazi iz pravilaprihvatqivog vo|ewa rata.

Sa druge strane, Bil Bading (62), pen-zionisani biv{i oficir za naoruàwe napodmornici „Conqueror“ i osoba koja jepre 25 godina potegla ru~icu za ispaqiva-we torpeda koji su potopili „Belgrano“,nema dileme da je to bilo ispravno.

– Bili smo tamo da radimo svoj posao,i tako mi Boga, uradili smo ga. Vrlo samponosan na to {to smo postigli jer smo po-stali deo istorije – kaè Bading.

Nikola BO[KOVI]

SUDBINAPODMORNICE„Conqueror“ je kao tre}a po redu

nuklearna napadna podmornica tipa„Churchil“ izgra|ena 1969. godine, a uoperativnu upotrebu britanske RMuvedena je 1971. godine. Podmornicaje bila duga 86,9, {iroka 10,1 metar,a deplasman u podvodnoj vo`wi izno-sio je 4.900 tona. Postizala je maksi-malnu brzinu od 28 ~vorova, opsluì-vala su je 103 ~lana posade, a naoru-àna je bila sa {est torpednih cevi ka-libra 533 milimetara. „Conqueror“ jeiz operativne upotrebe povu~en 1990.godine i ise~en u staro gvo`|e, ali seu spomen na ono {to je ta podmornicauradila u Foklandskom ratu, wen pe-riskop i danas ~uva u Muzeju britan-skog podmorni~arstva u Gosportu.

55

”ODBRANA”Bra}e Jugovi}a 1911000 Beograde-mail: [email protected]

Pisma~italaca

Prvog dana rata lovci su obavili nekoliko patrola nad Zagre-bom, ali bez kontakta sa neprijateqem. Prelomni momenat je do{aosutradan, 7. aprila. Tri eskadrile nema~kih lovaca (po nekim izvo-rima 27 aviona) meser{mit Bf-109, iz tre}e grupe, 54. lova~keeskadre Luftvafe, doletele su, oko dva ~asa posle podne, sa name-rom da mitraqiraju jugoslovenske bombardere. Devet jugoslovenskihpilota lovaca uspelo je na vreme da poleti na svojim ve} zastarelimlovcima tipa IK-2 i hariken. Hrabro su zametnuli borbu sa isku-snim nema~kim pilotima na maloj visini. Mada je broj~ana i kvali-tativna prednost bila na strani protivnika, na{i piloti su uspelida odvuku pa`wu napada~a od osnovnog zadatka. U uzbudqivoj borbi,pred o~ima velikog broja posmatra~a sa zemqe, oborena su tri jugo-slovenska lovca, dok je jedan o{te}en jedva uspeo da se spusti. Nanema~koj strani oboren je jedan meser{mit.

Na jednom od dva oborena harikena leteo je narednik Miti}. Uo{troj borbi iznad Rovina uspeo je da uputi rafal na nema~kog lov-ca, ali je sa vi{e pogodaka i sam pogo|en. Ma{ina se zapalila iplamen se brzo probio do kabine. Sa ispe~enim licem i desnim ra-menom, Miti} se odlu~io za iskakawe iz aviona. Dok se rawen bes-pomo}no spu{tao, vise}i na konopcima padobrana, nema~ki lovacse vratio i izvr{io dva napada na Miti}a vatrom iz mitraqeza.

Sre}om, oba puta je proma{io. Va-zdu{nu pobedu nad Miti}em je pri-javio nema~ki as, potporu~nik Er-vin Leikaf (Erwin Leykauf), kome jeta pobeda priznata kao {esta nawegovom „kontu”.

Posle spu{tawa Miti}a suprihvatili drugovi. Povre|en io{amu}en jo{ je drào svoj slu`be-ni pi{toq u ruci, kojim se o~ajni~-ki branio od podivqalog Nemca ko-ji je pucao po wemu na padobranu.Odvezen je u gradsku bolnicu u Ba-waluci, odakle se, posle lekarskeintervencije, na svoj zahtev, vratiou jedinicu.

SMELO BEKSTVO IZ NEMA^KOG LOGORAKapitulacija Jugoslavije zatekla ga je u Sarajevu, odakle je upu-

}en za Nema~ku, u zarobqeni{tvo. Deportovan je u logor isto~no odMinhena, blizu mesta Gultlingen (Gultlingen). U zarobqeni{tvu, 7. ju-la 1941, Miti} je sa svojim drugom iz lova~ke {kole narednikom Vu-kadinom Jeli}em organizovao smelo bekstvo iz logora. Sa wima supobegla jo{ dva zemqaka i ~etiri Francuza, ali su se do vi{ijevskeFrancuske i Marseja probila samo dva pilota lovca. Odatle su,kao diplomatski slu`benici jugoslovenskog konzulata, pro{vercova-ni preko [panije za Portugal i daqe brodom za Englesku.

Wihovo uspe{no bekstvo je u krugovima jugoslovenske emigrant-ske Vlade u Londonu do~ekano sa odu{evqewem. Mladi Kraq Petarje li~no èleo da se upozna sa tim junacima. Za nagradu, januara1942, obojica su prikqu~ena specijalnoj jugoslovenskoj Vojnoj misijikoja je putovala za Kanadu i Sjediwene Ameri~ke Dràve.

U SAD je Miti} zavr{io obuku za pilota velikih ~etvoromo-tornih aviona tipa B-24 liberator. Posle duge obuke na front sevratio oktobra 1943, zajedno sa ostalim jugoslovenskim posadama{kolovanim u Americi. O {kolovawu i borbenim dejstvima tih bom-bardera sa na{im posadama, pod savezni~kim zastavama, nekom dru-gom prilikom, a sada, ipak, zaokruìmo pri~u.

Tokom leta 1944, ve} unapre|eni potporu~nik Milan Miti} le-teo je kao pilot u sastavu Britanskog kraqevskog vazduhoplovstva(RAF). Me|utim, ratna sre}a ga je izdala 26. avgusta, kada je na we-govom liberatoru, u delikatnoj fazi leta, odmah posle poletawa, ot-kazao motor. Veliki avion se sru{io nedaleko od aerodroma, kodmesta Mezon Blan{ u Alìru. Pored Miti}a, tom prilikom poginulisu jedan poqski pilot i dva Britanca. Svi su sahraweni na vojni~komgrobqu Deli Ibrahim, gde i danas po~ivaju.

U toku svoje karijere Milan Miti} je vi{e puta unapre|ivan.Tokom rata je dva puta odlikovan zlatnom medaqom za hrabrost, apre rata srebrnom medaqom za revnosnu slu`bu.

Aleksandar KOLO

U

SRPSKI KRAQEVSKIPILOT MILAN MITI](„Odbrana”, broj 40, „Zaboravqeni heroj”)

vek je neobi~no ~itati, pa i pisati o ne~emu {to je godinamabilo prepu{teno zaboravu. U tom smisli vredan je pohvale tekstmr Vladimira Vu~kovi}a, koji je u „Odbrani” objavqen sredi-

nom maja ove godine, o srpskom kraqevskom pilotu Milanu Miti}u.Naime, i sam godinama istraùju}i doga|aje i sudbine na{ih srpskihpilota tokom Drugog svetskog rata, koje sam zaokruìo svojom nedav-no objavqenom kwigom „Nebeska odiseja“, do{ao sam do zakqu~ka daje i sama storija o pilotu Milanu Miti}u deo jedne veliki pri~e, ko-ja je, naàlost, dugo skrivana od na{e javnosti. Te pri~e se, jedno-stavno, nisu „uklapale” u tekovine partizanske Narodnooslobodi-la~ke borbe i, potom, revolucionarne stereotipe socijalisti~ke Ju-goslavije, pa je, posle 1945, se}awe na patriote i heroje uvek propu-{tano kroz stroge partijske filtere; samo su retki uspevali da do-pru do jugoslovenske i srpske javnosti.

Uostalom, kakvo jednoumqe je vladalo tada na na{im prostori-ma vidi se najboqe ba{ na ovom primeru: ni najblià rodbina pi-lota Milana Miti}a nije imala odgovaraju}u satisfakciju za svogizgubqenog ~lana. Zato se ne moè uputiti nijedna zamerka familijidavno poginulog pilota {to je, u nedostatku ~iwenica, umesto istine– odabrala mitove.

Sre}om, ovakve pri~e, ipak, nisu izgubqene. Pre svega zahva-quju}i pojedincima koji su zaronili svojski u istorijske arhive, alii ustanovama koje su bile odlu~ne da sa~uvaju se}awe na te junake.Ovom prilikom, kao prilog biografiji zaboravqenog junaka MilanaMiti}a, navodimo samo osnovne ~iwenice iz wegovog uzbudqivog ̀ i-vota i neke va`ne detaqe o hrabrom srpskom pilotu.

NA KONOPCIMA PADOBRANAMilan Miti} je ro|en 25. decembra 1915. godine u Ni{u. Va-

zduhoplovnu karijeru je zapo~eo 1934, kao i ve}ina podoficira {ko-lovanih za vojno vazduhoplovstvo izme|u dva svetska rata u Kraqe-vini Jugoslaviji. Posle zavr{etka trogodi{we {kole na Petrova-radinu i kra}eg perioda rada na du`nostima vazduhoplovnog meha-ni~ara, Milan je primqen u pilotsku {kolu. Dobijawem zvawa di-plomiranog pilota proveo je obavezan period u operativnim jedini-cama radi sticawa trenaà. Odatle je, kao odli~an pilot, primqenu lova~ku {kolu, koju je sa uspehom zavr{io 1940. godine.

U ~inu narednika raspore|en je u 106. eskadrilu, 33. grupe, 4.lova~kog puka u Zagrebu. Do rata je stekao solidno leta~ko iskustvood 500 ~asova naleta, uglavnom na jednomotornim lova~kim ma{ina-ma tipa hoker fjuri, IK-2 i hoker hariken. Wegova jedinica je, prednapad sila Osovina, preme{tena na leteli{te kod Bosanskog Alek-sandrovca, sa zadatkom vazdu{ne odbrane Zagreba, Bosanske Gradi-{ke i Bawaluke, ali i da obezbedi za{titu osmom bombarderskompuku, sme{tenom na obli`wem leteli{tu u Rovinama.

15. jul 2007.56

DRUGI@IVOTDelegacija zemaqa „Nordijskeinicijative” boravila je od 25. do 29. juna u Beogradu. Tom prilikom obi{li su klijente kojisu uz finansijsku podr{kuPoverila~kog fonda Natoa zapo~eliposao i prisustvovali dodelisertifikata polaznicima prvogkursa za prekvalifikaciju podoficira i civilnih lica

UI S K U S T V A U P R E K V A L I F I K A C I J I V I [ K A V O J N O G K A D R A

Tehni~koj {koli „Novi Beograd“ nedavno su dodeqeni sertifikatipodoficirima i civilnim licima {kolovanim za vojna zanimawa,koji su uspe{no zavr{ili prvi kurs za prekvalifikaciju i time for-malno stekli nova zvawa. Uslov za sticawe sertifikata, nakon tromese~nog kursa, bio je da po-

laznici samostalno i prakti~no potvrde svoja zvawa i to u oblasti posta-vqawa i servisirawa rashladnih i klima ure|aja, montaè, odràvawa iservisa auto-gasnih instalacija, instalacije vodovoda i grejawa plasti~-nim i bakarnim cevima, postavqawa instalacija video-nadzora, obezbe|e-wa imovine i lica, te programirawa i upravqawa fleksibilnom proiz-vodnom }elijom, {to je wih 60 (56 podoficira i ~etiri civilna lica) i u~i-nilo u Tehni~koj {koli „Novi Beograd“ i Ma{inskoj {koli „Radoje Daki}“.

Sredstva za finansirawe kurseva obezbedile su zemqe „Nordijskeinicijative“, ta~nije ministarstava odbrane Kraqevine Danske i Kraqe-vine Norve{ke, te Vlada Kraqevine [vedske. Oni su se ugovorom sa Mi-nistarstvom odbrane Republike Srbije i Privrednom komorom Beogradaobavezali da do 2010. godine uloè oko tri i po miliona evra u projekatzbriwavawa vi{ka vojnog kadra. Tim povodom, u petodnevnoj poseti na{ojzemqi bila je delegacija zemaqa „Nordijske inicijative“. U bogatom ras-poredu koji su weni ~lanovi imali tokom boravka u Beogradu, bio je idvodnevni seminar na kome su gosti sa predstavnicima Ministarstva od-brane, Me|unarodne organizacije za migracije (IOM) i Regionalnog cen-tra za prekvalifikaciju, razmenili iskustva o dosada{wem radu. Zatimsu obi{li klijente koji su imali uspeha u implementaciji sredstava izPoverila~kog fonda, odràli odvojene sastanke sa predstavnicima Mi-nistarstva odbrane i Privredne komore Beograda i prisustvovali pome-nutoj dodeli sertifikata.

Boravak u Srbiji za Jane Larsen iz Danske, zemqe koja trenutnopredsedava „Nordijskom inicijativom”, predstavqao je veliko zadovoq-stvo:

– Ova poseta Beogradu razlikovala se od dosada{wih zbog toga {tosmo, osim u~e{}a na seminaru gde smo se svi koji radimo na ovom projektuboqe upoznali, a kada se boqe upoznate s nekim onda }ete i boqe sara|i-vati s wim, obi{li i qude na terenu gde smo videli da su, posle rada uVojsci, uspeli da se prilagode „civilnom ìvotu”. Odlasci na teren su ve-oma va`ni, jer se samo sagledavawe brojki na papiru, koje kaù da smo da-li pomo} za vi{e od dvesta qudi, mnogo razlikuje od posete nekom od wihna radnom mestu, kada slika postaje mnogo jasnija – rekla je Jane Larsenza na{ list i dodala da bi volela da te iste qude poseti i za godinu dana,kada }e se ste}i prava slika o tome koliko su se sna{li u „novom ìvotu”.

SARADWA

Penzionisani kapetan prve klase Zoran ôvi} sada je vlasnik firme za prodaju de~ije garderobe

57

Podoficirima i civilnim licima koji su zavr{ili kurs zaprekvalifikaciju ona je poru~ila da uvek mogu da se obrate za po-mo} Centru za prekvalifikaciju, Poverila~kom fondu Natoa i Pri-vrednoj komori Beograda, te da je za wih same najva`nije da, kadaosete da im je te{ko, poku{aju pozitivno da razmi{qaju. Jer, ukoli-ko vide samo probleme, te{ko da }e mo}i da napreduju.

Nakon podele sertifikata u Tehni~koj {koli „Novi Beograd“odràna je i berza kadrova na kojoj su biv{i podoficiri i civilnalica bili u prilici da se susretnu sa poslodavcima i da neki odwih, vrlo brzo po sticawu sertifikata, pokaù {ta su nau~ili i nanovom radnom mestu.

– Moduli koje su zavr{ili polaznici kurseva odabrani su naosnovu istraìvawa trì{ta rada koje je uradila specijalizovanaagencija iz Danske „New insajt“ u saradwi sa Ministarstvom za rad izapo{qavawe i drugim institucijama koje se bave istraìvawemtrì{ta rada. Drugim re~ima, kandidati su zavr{ili atraktivnesmerove tako da verujemo da }e u veoma kratkom roku svi na}i zapo-slewe. Nameravamo i da nastavimo istraìvawe trì{ta rada, ko-liko to bude mogu}e u narednom periodu, kako bismo pravilno oda-brali smerove za budu}e polaznike kurseva – kaè na~elnik Direk-cije za prekvalifikaciju Uprave za kadrove Ministarstva odbranepukovnik Milan Mi}anovi}. On je dodao i da je u ovom trenutku oko50 posto qudi koji su zavr{ili kurseve na Fakultetu organizacio-nih nauka i na Ma{inskom fakultetu zaposleno i izrazio nadu da}e se posle {kolovawa koje poha|aju podoficiri i civilna lica tajprocenat pove}ati.

Drugi kurs za podoficire po~e}e 3. septembra a u toku su pri-preme za motivacione kurseve koji }e biti odràni u julu.

Delegacija zemaqa „Nordijske inicijative“ tokom boravka una{oj zemqi obi{la je ~etiri klijenta koji su uz finansijsku podr-{ku Poverila~kog fonda Natoa zapo~eli razli~ite poslove. Sva~etvorica su dobila bespovratnu pomo} od 1.500 evra i, kao {to seto uslovima za dobijawe pomo}i name}e, sami su jo{ uloìli, ba-rem toliku sumu. Penzionisani kapetan prve klase Zoran ôvi} jepo zavr{etku tromese~nog kursa na FON-u do{ao na ideju da bi is-kustvo koje je ranije stekao u prodaji, mogao iskoristiti za zapo~i-wawe novog posla. U januaru ove godine registrovao je svoju firmu„STR 4D“ i, zajedno sa suprugom, prodaje de~iju garderobu. O~ekujuda }e posao tek da krene od jeseni, kada roditeqi budu spremali de-cu za {kole i vrti}e. Namera im je da se, kako se posao bude razvi-jao, presele u tr`ni centar u Sur~inu.

Borislav ]ui} je pre nego {to je osnovao svoju firmu „DQEKO BORA d. o. o.“ u aprilu ove godine bezuspe{no poku{avao dana|e posao da bi, na kraju, odlu~io da svoj dugogodi{wi hobi pre-tvori u biznis koji }e mu donositi zaradu. Uz pomo} IOM-a i Pove-rila~kog fonda Natoa dobio je alate u vrednosti od 1.500 evra ko-ji su mu bili neophodni za po~etak posla. Sam je uloìo jo{ 3.000evra tako da danas, sa sinom, uspe{no renovira prostore, garaèpretvara u igrali{ta za peintbol, sale za stoni tenis, bilijar isli~no.

Penzionisani potpukovnik Novica Prvulovi} znawe i iskustvoiz svoje vojni~ke pro{losti iskoristio je u sada{wem poslu mena-xera prodaje u kompaniji „MB Presting“ koja se bavi proizvodwom,prodajom i servisom rashladnih ure|aja i ventilacione opreme.Wegov poslodavac, direktorka kompanije Gordana Batas toliko jezadovoqna Novi~inim radom da je izrazila èqu da u predstoje}emperiodu zaposli jo{ wegovih kolega.

Tromese~no {kolovawe na FON-u podstaklo je penzionisanogpotpukovnika Brana \uri}a da se odlu~i na bavqewe prodajom re-zane gra|e fizi~kim licima i u martu osnuje „\uka grupu BM d. o.o.“. Kaè da je slu`buju}i u Makedoniji do 1992. godine i posle ugarnizonima Para}in, Kru{evac, â~ak, Ra{ka, Obrenovac i Beo-grad upoznao mnogo qudi, {to mu danas pomaè u lak{em pronala-èwu kupaca.

– Iako sam bio aktivni oficir 25 godina nemam svoj stan, ve}sa suprugom i troje dece ìvim kao podstanar. To je bio jedan odglavnih razloga zbog kojih sam posle penzionisawa morao da po~-nem da se bavim nekim drugim poslom – kaè \uri} koji na pitaweda li mu nedostaje vojni~ki ìvot odgovara:

– Vrlo brzo sam se uklopio u civilni na~in ìvota i rada, jerje on mnogo lak{i nego vojni~ki.

Sawa SAVI]

PROMOCIJA ENGLESKO-SRPSKOG PRIRU^NIKA VOJNO-POLITI^KIH IZRAZAU Vojnoj akademiji u Beogradu, 11. jula, odràna je promocija

englesko-srpskog priru~nika naj~e{}e kori{}enih vojno-politi~-kih izraza. Priru~nik je objavqen u broju 43 magazina „Odbra-na“, kao specijalni prilog.

Publikaciju su sa~inile profesorke engleskog jezika iz Cen-tra za izu~avawe stranih jezika Ministarstva odbrane, BrankaDimitrov i Valentina Mikluc, uz stru~nu redakciju menaxera pro-grama za u~ewe engleskog jezika u VS, Xejmsa Saterlenda Smita.Kako je istakla profesorka Dimitrov, priru~nik je ra|en na osno-vu iskustva iz izvo|ewa tromese~nih kurseva engleskog jezika kojise redovno odràvaju u Centru i iskustva iz nastave sa studenti-ma Vojne akademije. Prema re~ima profesorke Valentine Mikluc,jedan od va`nijih kriterijuma za izbor termina bile su sugestijeslu{alaca i studenata koji su imali problema sa wihovim razu-mevawem.

Prodekan za nastavu na Vojnoj akademiji, pukovnik dr Vladi-mir Gruji}, naglasio je da je u dana{we vreme poznavawe engle-skog jezika postalo alat savremenog oficira bez kojeg se vi{e nemoè i}i u korak sa svetom. Na~elnik Centra za izu~avawe stra-nih jezika VA, potpukovnik Ilija Kajtez, rekao je da postoji inici-jativa da se uskoro pripremi i sli~an priru~nik za izraze izfrancuskog jezika, koji kao drugi zvani~ni jezik u Natou, ima veli-ki zna~aj.

Direktor Novinskog centra „Odbrana“ potpukovnik Slavo-qub Markovi} apostrofirao je va`nost prepoznavawa potreba~italaca, kojima se izdavawem priru~nika na pravi na~in iza-{lo u susret. Time je ispuwena jedna od va`nih misija magazina„Odbrana“ da svojim ~itaocima, profesionalnim pripadnicimaVS, pruì kvalitetne i aktuelne informacije koje }e im pomo}i uobavqawu wihovih du`nosti u sistemu odbrane.

A. A.

PRVI SERTIFIKATI TEST CENTRAKOPNENE VOJSKEU Odseku za in-

formatiku komandeKopnene vojske u Ni-{u formiran je TestCentar KoV koji imazadatak da kontinu-irano testira pri-padnike Vojske Sr-bije u znawima poECDL standardu.

Test Centar KoVpo~eo je da radi 18.aprila ove godine, awegov kapacitet jeosam radnih mesta.

Po re~ima pukovnika mr Neboj{e \or|evi}a do sada je 59kandidata iz garnizona Ni{, Kraqevo, Ra{ka, Vrawe, Poàre-vac, Kru{evac i Leskovac poloìlo test. Prve sertifikateuru~io je komandant Kopnene vojske general-potpukovnik Mladen]irkovi}.

Z. M.

V

15. jul 2007.

ojna ustanova „Tara” obeleìla je, 7. jula, 30 godina postoja-wa i uspe{nog rada. Bila je to prilika za okupqawe velikogbroja poslovnih partnera i prijateqa, predstavnika Mini-starstva odbrane i Vojske Srbije, lokalne samouprave Baji-ne Ba{te i Uìca, vernih go-

stiju hotela „Omorika“,„Beli bor“ i „Javor“ i nekada{wih i sa-da{wih radnika ovog kolektiva koji ve} tri decenije uspeva daodrì visok nivo turisti~ke usluge za {ta je dobio najvi{a pri-znawa u ovoj oblasti privre|ivawa.

Na sve~anosti u hotelu „Beli bor” goste je pozdravio direk-tor Vojne ustanove „Tara“ potpukovnik Jovan Mijatovi} i podsetiona najva`nije etape u stvarawu jednog od najprepoznatqivijih ime-na u turisti~koj privredi Srbije.

Vojna ustanova „Tara“ osnovana je 7. jula 1977, odlukom ta-da{weg saveznog sekretara za narodnu odbranu. Pored hotelsko-turisti~kih usluga, dugo se bavila i poqoprivrednom proizvod-wom na vojnoj ekonomiji Ponikve, a posebno je bila poznata poproizvodwi semenskog krompira. Od 1999. godine ta delatnost jesvedena na proizvodwu za sopstvene potrebe. Od 1996. pa sve dopo~etka ove godine ustanova je pruàla restoransko-ugostiteqskei kantinske usluge u garnizonima â~ak, Poèga, Uìce i na aero-dromu Ponikve.

Hotelsko-turisti~ke usluge bile su i ostale osnovna delatnosti u tome je tokom svih decenija rada, pa i onda kada u ovoj zemqi ni-je bilo lako biti uspe{an, Vojna ustanova nalazila na~ine da raz-vija svoje kapacitete, osmi{qava ponudu i boravak na Tari u~ininezaboravnim. Takav trud nagra|ivan je verno{}u gostiju i ostvari-vawem visokog procenta popuwenosti kapaciteta, {to je osnov zanova ulagawa i nove razvojne planove.

Direktor Mijatovi} je na sve~anosti istakao da je za ove tridecenije ostvareno preko 5.500.000 pansion dana u hotelima „Omo-rika“,„Beli bor“ i „Javor“, koji raspolaù sa 623 leàja u modernoopremqenim sobama i apartmanima i brojnim sadràjima za odmor

Vojna ustanova „Tara” jetokom svih minulih godinanalazila na~ine da razvijasvoje kapacitete, osmi{qavaponudu i boravak na Tariu~ini nezaboravnim. Takavtrud nagra|ivan je verno{}ugostiju i ostvarivawemvisokog procentapopuwenosti kapaciteta, {toje osnov za nova ulagawa inove razvojne planove.

JUBILEJ VOJNEUSTANOVE „TARA”

TRI DECENIJEVERNOSTI

PRIZNAWA ZA KVALITET

Za svoj rad Vojna ustanova „Tara” dobila je brojnapriznawa, kako od osniva~a – Ministarstva odbrane, takoi od turisti~kih organizacija, agencija i poslovnih part-nera.

Prvo takvo priznawe, Srebrna pahuqica dobijeno je1980. godine, zatim 1984. stiè Turisti~ki cvet, a 2001.godine i Zlatno srce. Ove nagrade dodeqene su za organi-zaciju zimskog turizma, a Prizma 2004 potvrdila jekvalitet kao sveobuhvatnu kategoriju za vrednovaweraznovrsnosti i nivoa ponu|enih turisti~kih usluga.

Najnovije priznawe dodeqeno je direktoru Jovanu Mi-jatovi}u, koji je progla{en za menaxera godine u hotelijer-stvu i turizmu.

58

DR

U[

TV

O

i rekreaciju gostiju i kongresniturizam. Ovog leta o~ekuje se imilioniti gost. Najavquju}i no-ve razvojne planove on je rekaoda su za sve dosada{we uspehesvakako najzaslu`niji zaposle-ni, koji svoj rad treba i daqeda oplemewuju i dogra|uju radio~uvawa dosada{weg nivoasvih usluga koje pruàju gosti-ma. Tom prilikom direktor jeporu~io da oni ne}e juriti zve-zdice, nego }e one same do}ikao proizvod kvaliteta svih ni-voa usluga i sadràja koji su unarednom periodu planirani.

Re~i pohvale i èqa zajo{ boqi rad izre~ene su i nasve~anosti. U ime Ministar-stva odbrane ~estitke povodomjubileja uputili su pukovnik Perica Pavlovi}, na~elnik Uprave zaop{tu logistiku Sektora za materijalne resurse, Mla|an \or|e-vi}, savetnik ministra za Nacionalni investicioni plan VladeSrbije, predstavnik humanitarne organizacije „Na{a Srbija”,zatim predstavnici Turisti~ke organizacije Srbije i Internacio-nalnog centra za razvoj turizma i ugostiteqstva, predstavnici lo-kalnih samouprava Bajine Ba{te i Uìca i vi{e turisti~kih orga-nizacija, agencija i dobavqa~a...

Vojna ustanova „Tara” dodelila je plakete jednom broju orga-nizacija i pojedinaca koji su posebno zaslu`ni za razvoj ustano-ve. Me|u nagra|enima su i prvi gosti hotela „Omorika” – dr Dra-gan Joksovi} i „Belog bora” – Slobodan Kqaji} iz Beograda.

R. MUTAVXI]

59

Potpukovnik Jovan Mijatovi}direktor VU „Tara”

PRIPADNICI GENERAL[TABAVS DOBROVOQNO DALI KRV Akciji dobrovoqnog davawa krvi Ulep{ajte dan sebi i

drugima, koju na Trgu Republike u Beogradu od 28. maja organizujuInstitut za transfuziju krvi Republike Srbije i Televizija B92,prikqu~ili su se i pripadnici General{taba Vojske Srbije.

Krv su dobrovoqno dale stare{ine iz Odeqewa za civil-no-vojnu saradwu General{taba i organa civilno-vojne saradweostalih jedinica Vojske Srbije sa teritorije Garnizona Beograd.

– Ovo je jedan od oblika saradwe sa civilnim institucija-ma, a to je upravo posao nas koji radimo u odeqewima za civil-no-vojnu saradwu Vojske Srbije. Namera nam je da ovim humanimgestom damo doprinos ovoj akciji i na taj na~in pomognemo na{imgra|anima – rekao je, tom prilikom, potpukovnik Igor Avdi} izOdeqewa za civilno-vojnu saradwu General{taba.

Prema re~ima direktorke Instituta za transfuziju krvi Re-publike Srbije dr Sneàne Dra{kovi}, izuzetan je gest oficirai podoficira Vojske Srbije da se ukqu~e u akciju dobrovoqnogdavawa krvi. To jeste najboqa poruka gra|anima da smo kolek-tivno odgovorni za zdravqe nacije.

Prvi put u istoriji Instituta, koji obeleàva 63 godinepostojawa, rezerve krvi su na potrebnom nivou.

V. P.

POLA VEKA STREQA^KOG KLUBA„AKADEMAC”Na Vojnoj akademiji, 5. jula, obeleèno je pola veka posto-

jawa i rada Streqa~kog kluba „Akademac”. Od 1957. godine kadaje osnovan taj klub je ostavio zapaène tragove u istoriji stre-qa{tva na ovim prostorima, bio klupski prvak SFRJ, a me|uprvim trenerima koji su radili sa vojnim strelcima bili su Vla-da Jevti} i Slobodan Gavri}.

Pored vojnih reprezentativaca u streqa{tvu, u prostorija-ma Streqa~kog kluba „Akademac” pripremaju se i reprezentativ-ci Srbije za u~e{}e na najve}im svetskim takmi~ewima.

Pedeset godina postojawa „Akademca” obeleèno je revi-jalnim takmi~ewem jedanaest ekipa ~iji su se strelci nadmetali udisciplini vojni~ki pi{toq, preciznom i brzom paqbom.

S. S.

„MARATONA MIRA” ZA ZAJEDNI[TVO NA BALKANUUz moto Tr~imo za mir na Balkanu, za radostan osmeh dece,

svakog leta, po~ev od 1999. godine, u organizaciji Atletskog klu-ba „Maraton mira – Vidovdan 99”, odvija se humanitarni memo-rijalni maraton od Novog Sada do Soluna. U~esniciovogodi{weg, devetog po redu, okupili su se 29. juna ispred Ko-mande Vazduhoplovstva i PVO u Zemunu da bi, svi zajedno, ukaza-li na ciq koji organizatori trke ̀ ele da postignu, a to je {ireweideje zajedni~kog ìvota i napretka na balkanskim prostorima.

Generalni pokroviteq trke „Maraton mira – Vidovdan 99”je Ministarstvo sporta i omladine Republike Srbije, a svoj do-prinos naporima organizatora dala je i Komanda Vazduhoplovst-va i PVO Vojske Srbije. Na prigodnoj sve~anosti, ispred zgradeKomande u Zemunu, predsednik kluba Milija A}imovi} je u imemaratonaca poloìo venac na spomen-obele`je podignuto u znakse}awa na poginule pripadnike ViPVO.

U kulturno-umetni~kom programu pred start prve etape trke,od Zemuna do Smedereva, nastupili su KUD „Radi~evi}” iz Boqe-vaca i ~lanovi klubova borila~kih ve{tina iz Beograda iPan~eva.

A. A.

DOGA\AJI

15. jul 2007.60

Oruàne snagetreba daodgovarajuokolnostima skojima se dràvasuo~ava. Svet seubrzano mewa, iosnovno je dasistem odbranerazvije sposobnostza prilago|avawenovim uslovima.Pojavi}e se novepretwe, noveopasnosti, kojetreba u potpunostianticipirati.

Pukovnik dr Majkl Bel, vi{i vojni saradnik na Institutu za nacionalne strate{kestudije Univerziteta za nacionalnu odbranu u Va{ingtonu, nedavno je boravio ne-koliko dana u Beogradu kao gostuju}i predava~. Za to vreme je, u okviru vojno-vojnogprograma Ministarstva odbrane Srbije i Evropske komande SAD – Kancelarije zabilateralne odnose u Beogradu, odrào seminar o evaluaciji programa odbrane. Diplomac Vest Pointa i doktor istorije, a|utant komandanta divizije za vreme

operacija Pustiwski {tit i Pustiwska oluja i vode}i autor Nacionalnog vojnog strate-{kog plana za rat protiv terorizma iz 2005. godine, trenutno u~estvuje u projektimarazvoja budu}ih strate{kih koncepata, asistencije Zdruènom general{tabu u oblastiizrade budu}e nacionalne vojne strategije i istraìvawa napora za strate{ko plani-rawe u Vojsci SAD u prethodnom veku.

Na predavawu o „evaluaciji programa odbrane” poku{ali ste slu{aocima izMinistarstva odbrane i Vojske Srbije da prenesete nekoliko poruka. Koje subile kqu~ne?– Prva poruka jeste da svaka zemqa treba strategijski da planira buxet. Proces

strategijskog planirawa buxeta mora da zadovoqi wene posebne potrebe, istoriju,tradiciju, politi~ki sistem i zakon. Ponekad postoji èqa da se kopira ameri~ki ilineki drugi sistem, ali boqe je da se iz tu|ih na~ina re{avawa buxeta izvu~e ono {to jeprimewivo i dobro za pojedinu zemqu. Od drugih treba uzeti samo dobre ideje, razvi-jati ih i prilago|avati sebi.

Druga poruka predavawa koje sam odrào na Top~ideru jeste da proces razvijawastrategijskih mogu}nosti i buxetirawa zahteva razli~ite poglede, ne samo vlade, ve} irazli~itih delova vojske i ministarstva odbrane. Sve wih potrebno je ujediniti. Morase utvrditi {ta se pojavquje kao bezbednosna pretwa, {ta se zahteva od konkretnestrategije, kojim nivoom resursa raspolaèmo, koje su nove tehnologije. Najve}i je iza-zov povezati sve te procese.

Uz to, postoji velika potreba da se sagledaju nove promene i da im se prilagodistrategija. Va`no je da se razume da oruàne snage treba da odgovaraju okolnostima s

ODGOVOR NANOVE PRETWE

Sni

mio

Dari

mir

BAN

DA

SV

ET PUKOVNIK DR MAJKL BEL,

SA UNIVERZITETAZA NACIONALNU ODBRANU SAD U VA[INGTONU

61

– Radim sa tri tima. Treba da izradimo nacrt na{e budu}evojne strategije. Izazov za sve qude koji rade na tom poslu jestekako da zainteresuju visoke rukovodioce za dugoro~na pitawa, ka-da je toliko mnogo privremenih izazova. To je dosta te{ko.

Neki od budu}ih strategijskih koncepata koje razmatram od-nose se na sposobnosti za netradicionalne oblike ratovawa, onekoji su nezgrapno nazvani stawem ni rata ni mira. Radim i na teo-riji upotrebe svemira, zajedno sa vazduhoplovnim oficirima.Oni na svemir gledaju drugim o~ima od mene, i to dovodi do razli-~itih pitawa i odgovora, i na neki na~in balansira rezultate.Oni imaju tezu, ja plasiram antitezu, i tako do|emo do sinteze.

Pomenuli ste sukobe niskog intenziteta. îni mi se da u voj-nim okvirima nije bilo lako prevazi}i uobi~ajeno mi{qeweda postoji ili rat ili mir. – Mislim da tipi~no mi{qewe jeste da postoji rat ili mir.

Potom se razvilo i shvatawe konvencionalnog rata i vojnih ope-racija van rata. Problem je utvrditi da operacije u Avganistanuili Iraku nisu rat. To izaziva zabunu u onom {to ̀ elite posti}i idovodi do pitawa kako razmi{qamo o lepezi sukoba koji nisu kon-vencionalni vojni sukobi. Karakter rata se mewa. Na primer, lek-cije iz posledwih 17 godina, od Golfskog rata, govore da bi pro-tivnici Amerike pristupili ratu sasvim druga~ije od onog kakosmo to zami{qali za vreme hladnog rata. Mislim da bi potenci-jalni protivnik koristio ~itav spektar neuobi~ajenih mera, kojebi sprovodili nedràvni subjekti, teroristi, ali i druge armijekoje se prilago|avaju nekonvencionalnim oblicima napada. Zatoverujem da treba da razvijamo snage koje }e mo}i tome da se su-protstave, koje }e biti sposobne da vode ratove budu}nosti.

Kako vidite ratove u budu}nosti, ako budu}nost ograni~imona slede}ih dekadu ili dve.– Kao istori~ar, mislim da }e ratovi nastaviti da budu iz-

bor za grupe koje }e na taj na~in nastojati da osiguraju svoje inte-rese. Ne mislim da }e ratovi nestati sa istorijske scene. Ako bihu~io iz nedavne istorije, verujem da bi oruàne snage ra~unale naameri~ke prednosti i traìle wene slabe ta~ke, uz nastojawe dau~ine svoje snage brzo pokretnim i naoruàne va`nim informaci-jama. Ne moèmo pretpostaviti da }emo uvek imati protok infor-macija ili sposobnost da koristimo satelite, ukoliko ih dobro neosiguramo od neprijateqa. Mislim da se ne moèmo fokusiratina svoje prednosti, ve} da treba da analiziramo svoje rawive ta~-ke. Jer, wih }e drugi nastojati da iskoriste kako bi postigli svojeciqeve.

Da li glavne ta~ke aktuelne strategije SAD otvaraju mogu}-nost razvijawa novih sposobnosti koje vi{e odgovaraju okru-èwu u budu}nosti?– Veliki deo na{e strategije odnosi se na to kako, u na{em

najboqem interesu, {titimo SAD. Potom, kako spre~avamo sukobei promovi{emo sigurnost i kako razvijamo i ~uvamo na{e sposob-nosti za spre~avawe unutra{wih sukoba. To zahteva dugoro~ne na-pore, regionalno razumevawe, sposobnost za rekonstrukciju na-kon sukoba, ili ~ak i za vreme wegovog trajawa, van konvencio-nalne vojne perspektive „sila na silu”. Vidim strategiju kao na~inda se pomogne u promeni i razvijawu novih sposobnosti koje vi{eodgovaraju budu}em okruèwu.

Po~etkom devedesetih godina pro{log veka bili ste ukqu~enii u izradu nacionalne bezbednosne strategije Kuvajta. Kakodanas gledate na to iskustvo?– Nakon oslobo|ewa 1992. godine, za Kuvajt je do{lo vreme

da napravi novi strategijski pregled, kako bi se restrukturisaleoruàne snage, istraìli novi bezbednosni izazovi, rizici ipretwe, i sagledale mogu}nosti za unapre|ewe kuvajtskih intere-sa. Mi smo im pomagali, i ja sam bio u tom timu, nastoje}i da do-prinesem svojim znawem, kako bismo utvrdili razli~ite na~ine nakoje mogu posti}i svoje ciqeve. Bila je to korisno za wih, ali i zamene, jer mi je omogu}ila da razumem svet iz wihove perspektive,ne samo iz ameri~ke, kao do tada.

Sneàna \OKI]

kojima se dràva suo~ava. To je ponekad veoma te{ko, jer zahtevamnogo napornog rada. Svet se ubrzano mewa, i osnovno je da si-stem odbrane razvije sposobnost za brzo prilago|avawe novimuslovima. Pojavi}e se nove pretwe, nove opasnosti, koje treba upotpunosti anticipirati.

Moète li anticipirati ulogu Natoa na po~etku 21 veka?– Da bi ostala svrsishodna, svaka organizacija mora da se

prilago|ava promenama. To vaì i za Nato. Jedan od izazova zaAlijansu jeste i prilago|avawe ekspedicionim operacijama vanEvrope. Druga prilago|avawa odnose se na provincijske timoveza rekonstrukciju, koji rade u novom okruèwu. Nacije koje dopri-nose izvr{avawu zadataka Natoa tako|e mewaju svoje mogu}nostii me|usobnu kontemplarnost.

Kao ~lan tima za analizu reforme sistema odbrane u okvi-ru izrade ~etvorogodi{weg pregleda odbrane MO SAD,suo~ili ste se sa novim bezbednosnim izazovima u okviruvlastitog sistema. To je sigurno dovelo do niza novih pita-wa i potrebe da se na wih na|u odgovori?– Jedan od izazova u na{em sistemu su mo`da nove odgovorno-

sti koje se pojavquju. Primera radi, sa mewawem sveta, pojavquju seimplikacije koje misije treba da se izvr{e. Sa pojavom Interneta isajberspejsa, postalo je va`no utvrditi kako zemqe osiguravaju In-ternet, naro~ito zato {to se preko wega odvijaju i finansijske tran-sakcije vlade. Mi moramo da odgovorimo na pitawe da li oruànesnage treba da obezbe|uju i kompjuterske mreè. Da li se razvijaju idruge misije i uloge van tradicionalnih vojnih, kao {to su odbranazemqe?

Sigurno, negde u vladi treba da se razume da postoje opasnostii da treba da se sprovedu sigurnosne mere kako bi se i te nove obla-sti obezbedile i za{titile, te da neko treba za wih da preduzme od-govornost. Mislim da je to dobar na~in da se vidi kako se stvarajunove okolnosti koje izazivaju nove odgovornosti. Ko je odgovoran zate nove oblasti? Koja sredstva treba i mogu da se upotrebe? Trebasprovesti istraìvawa kako bismo odgovorili na ta pitawa, alipre toga treba da se odlu~i da li }e se ona uop{te i razmatrati. Po-red toga, treba li te nove oblasti da budu deo vojnih misija, misijapolicije koja }e suzbijati kriminal, ili zadatak nekog drugog?

Aako ne kaèmo da su pred nama novi izazovi, i ako se ne zapi-tamo kako }emo im pri}i, bavi}emo se starim misijama, i razmi{qa-ti kako da ih sprovodimo efikasno, sa {to mawim tro{kovima.

Nesporno, uloga vojske se u posledwih 17 godina znatno prome-nila. Izlazi iz okvira tradicionalnog, nastoje}i da odgovorinovim bezbednosnim izazovima, rizicima i pretwama.– Istina je, pojavio se ~itav niz novih izazova i vojska im se

prilago|ava. Ali ona i daqe ima i tradicionalnu ulogu. I daqese èli da se u formacijskom, broj~anom smislu i u opremqenostioruàne snage dovedu do potrebne mere da budu upotrebqive zaborbena dejstva u konvencionalnim oruànim sukobima. I to nas,prema mom mi{qewu, ~ini rawivim u odnosu na terorizam, orga-nizovani kriminal, prirodne katastrofe, sajber napade i sli~nenetradicionalne izazove.

Projekti u kojima trenutno u~estvujete, kao {to su razvoj budu-}eg strategijskog koncepta i vojna strategija, podjednako su za-nimqivi i zahtevni kao i oni o kojima smo upravo govorili.

RAZUMEVAWE SISTEMAPukovnik Bel veruje da su vojnici ponekad „naivni”. Evo

kako to obja{wava:– Vojnici ponekad misle da je dovoqno da samo izvr{a-

vaju {ta im je re~eno. Budu}i da ne ̀ ele da armija bude poli-tizovana, ili da politi~ki deluje, ne obra}aju pa`wu na od-re|ene okolnosti. Takvi vojnici ne uvi|aju kako sistem delu-je. Potrebno je upoznati sistem, kako bi se lak{e obavileneke stvari, kao {to su odre|ivawe buxeta, logistika, dobi-li potrebna sredstva za medicinsku za{titu, itd.

15. jul 2007.62

VOJNA POLICIJA NATOA

„NOVI JUG EVROPE” U DUBROVNIKU

PODMORNICE AKULA U SASTAVU INDIJSKE MORNARICE

MERIDIJANI

U kasarni Glavnog {taba Poqske àndar-merije u Var{avi odràna je sve~ana ceremo-nija formirawa prve multinacionalne jedini-ce vojne policije Natoa (Multi National MilitaryPolice Battalion). Jedinica je ja~ine bataqona ipredstavqa zavr{etak procesa zapo~etog jo{2002. godine, kada je na pra{kom samitu Natoadoneta odluka o odobravawu ve}eg broja multi-nacionalnih projekata, pod nazivom „Prague Ca-pabilities Commitment”, a radi poboq{awa irazvoja novih vojnih mogu}nosti za moderno ra-tovawe u visokorizi~nom okruèwu.

Nova multinacionalna jedinica vojne policije, ja~ine 280 pripadnika, sastavqenaje od vojnih policajaca iz Poqske (~eta od 150 policajaca), ê{ke (33), Slova~ke (31) iHrvatske (31 policajac i 12 u komandi bataqona u Poqskoj). Bataqon je formiran po uzo-ru na Evropske snage za brzo reagovawe koje su prisutne u BiH i moè biti angaòvan umisijama izvan Evrope. Sporazumom, koji je tom prilikom potpisan, precizirani su zada-ci, sastav bataqona, rotacija snaga i komandnog sastava i mogu}nosti i namena bataqona.

Vojni policajci }e prema Sporazumu biti angaòvani u kontroli evropskih vojnihsnaga, a izvr{ava}e i zadatke pomo}i civilnoj policiji, kontroli granica EU i ostale za-datke koje pred wih postavi Nato ili Evropska unija.

Priprema Blagoje NIÎ]

U Dubrovniku je odràn dvodnevni skup pod rad-nim nazivom „Novi jug Evrope” kome su prisustvova-li, osim predsednika dràva i vlada osam zemaqajugoisto~ne Evrope, ministri spoqnih poslova, gene-ralni sekretar Natoa Jap de Hop Shefer, generalnisekretar Saveta Evrope Teri Dejvis, pomo}nik dr-àvnog sekretara SAD Danijel Frid, visoki pred-stavnici dràvnih institucija regiona JIE, EU, Na-toa i me|unarodnih organizacija i institucija.

Skup je organizovala vlada Hrvatske radi defi-nisawa strate{kih izazova u jugoisto~noj Evropi i

perspektiva budu}e saradwe izme|u zemaqa tog regiona u procesima kreirawa i vo|ewabezbednosne politike i wenog uticaja na ekonomski razvoj i proces evropskih integraci-ja. Na samitu su dominirale slede}e teme: Globalni zna~aj juga Evrope, Stabilnost i eko-nomski razvoj, Unapre|ewe bezbednosne politike i prosperitet, Pogled u budu}nost:2008. i nakon we i Sigurnost i napredak: novi izazovi, nove uloge, novi igra~i.

U~e{}e na samitu je predstavqalo dodatni podsticaj afirmaciji politi~kih i raz-vojnih interesa zemaqa regiona u budu}im integracionim procesima i unapre|ewa regi-onalne saradwe i dobrosusedskih odnosa.

Indijski izvori iz Ministarstva odbrane objavili su da je nakon nekoliko godinapregovarawa izme|u Indije i Rusije postignut dogovor o petogodi{wem najmu dve ruske ju-ri{ne nuklearne podmornice klase Akula II. Indija je tako postala {esta zemqa u svetukoja }e u operativnoj upotrebi imati nuklearne podmornice.

Juri{ne podmornice na nuklearni pogon klase Akula II postiù najve}u podvodnu br-zinu od 33 ~vora i dubinu rowewa od 600 metra. Rusija }e isporu~iti i jo{ nepoznat brojvarijanti krstare}ih projektila Club dometa 300 km, namewenih upotrebi na podmorni-cama Akula. Indija trenutno ima na fregatama klase Talwar projektile Club-N, dok su pod-mornice klase Kilo naoruàne projektilima Club-S 3M54E. Posledwe dve godine u morna-ri~koj bazi Sosnovi Boru, zapadno od Petrograda, obu~avana je indijska posada koja }eupravqati podmornicama.

Procewuje se da }e najam podmornica klase Akula i kupovina projektila Club oja~a-ti pomorsku prisutnost i nuklearne podmorni~ke kapacitete Indije koji sada ukqu~uju 16konvencionalnih podmornica uglavnom ruske proizvodwe.

PRIMOPREDAJA BAZEORAO U TUZLI

Sve~anom ceremonijom i postavqa-wem zastave Bosne i Hercegovine umestozastave SAD na jarbolu u vojnoj bazi Du-brave kod Tuzle, Nato je posle punih 12 go-dina predao vojnu bazu Orao kod Tuzle unadle`nost Ministarstvu odbrane i Oru-ànim snagama BiH. Memorandum o razu-mevawu kojim je baza i zvani~no pre{la unadle`nost Bosne i Hercegovine potpisa-li su ministar odbrane BiH Selmo Ciko-ti} i ameri~ki ambasador u BiH DaglasMek Elhani.

Predaju}i upravqawe bazom doma}i-nima ambasador SAD naglasio je da }e spu-{tawe ameri~ke zastave ozna~iti kraj jed-nog te{kog razdobqa koje je nastupilo na-kon nekoliko godina sukoba u BiH, da je tokraj jednog, a po~etak drugog razdobqa, u ko-jem }e stanovnici BiH pokazati da su pod-jednako spremni da grade novu dràvu i no-vu naciju i te`we usmeriti na stvaraweradnih mesta, boqeg obrazovawa i pristoj-nog ìvotnog standarda.

PRVI KONTINGENTALBANSKE VOJSKE U AVGANISTANU

U okviru pribliàvawa atlantskimintegracijama, Albanija je preduzela jo{jedan prakti~an korak. Iz sastava 3. bata-qona snaga za brzo reagovawe iz Herata,obu~eno je, opremqeno i upu}eno 113 ofi-cira i profesionalnih vojnika u prvu mi-siju albanske vojske u operaciji u Avgani-stanu. Ova jedinica }e slede}ih {est mese-ci provesti izvr{avaju}i svoje obaveze usastavu italijanskog kontingenta u Kabulu.

Sve~anoj ceremoniji upu}ivawa prvogkontingenta u Avganistanu prisustvovali sunajvi{i dràvni i vojni predstavnici Al-banije i pripadnici vojnog i civilnog korau Tirani.

63

SALON

MO]NIH LETELICA

LE BUR@E 2007

TE

HN

IK

A

Na aerodromu Le Burè od 18. do 24. juna odràn je47. avio-salon. Bila je toprilika da se sagleda staweu svetskoj vazduhoplovnojindustriji, a na stranicama „Odbrane” predstavqamosamo letelice vojne namene.

Koriste}i prednosti doma}egterena Francuzi su se na LeBurèu potrudili da u {to boqem sve-tlu prikaù svog favorita – avion rafal. Zawega su rezervisali udarni po~etni termin u leta~kom progra-

mu. A posle nastupa su, nakratko, mogli da odahnu i da se pohvale timeda }e barem jedno strano ratno vazduhoplovstvo nabaviti wihovu lete-

licu. Kupac je Maroko, i pregovori o isporuci su u zavr{noj fazi. Ma koliko da se pilot rafala trudio da pokaè {to vi{e, istinska zve-

zda programa bio je ruski avion MiG-29OVT. To je tehnolo{ki demonstratorsa promewivim vektorom potiska.

RUSKE ZVEZDE – MIG I SUHOJ Trenutno su u ponudi tri mogu}nosti modernizacije na bazi aviona MiG-

29. Prva, ujedno i najjeftinija, sa oznakom MiG-29SD, predstavqa samo pri-lago|avawe avionike standardnih MiG-29, sa fabri~ki oznakama „izdelije 9-12 i 9-13”, standardima Natoa i ICAO. Takva ponuda usmerena je na dràvekoje su dugo na listi korisnika popularne „dvadesetdevetke”, ali su tokom tran-zicije postale deo Alijanse ili to tek nameravaju da u~ine. Osim promena uavionici, iz MiG-a su novim ~lanicama Natoa ponudili prelazak na model

SAJMOVI

15. jul 2007.64

odràvawa aviona prema stawu, ~ime se, kako u procewuju u firmi, {tedi40 odsto novca. To su ve} prihvatili u ratnim vazduhoplovstvima Slova~kei Ma|arske, a u toku je uvo|ewe odràvawa po stawu i u RV Poqske.

Druga mogu}nost modernizacije aviona MiG-29 predstavqa ve}i finan-sijski i tehnolo{ki zalogaj, jer se sufiksi SM i SMT dodaju uz osnovu oznakukada se u avion ugradi nova instrumentalna tabla, avionika otvorene arhi-tekture i vi{enamenski radar sa aktivnim elektronskim skanirawem „@uk-ME”. Dakle, MiG-29SM/SMT jesu vi{enamenske borbene platforme, koje osimraketa vazduh–vazduh mogu da koriste {irok izbor ruskih laserski i TV vo|enihbombi i raketa. Varijanta SMT, za razliku od SM, obuhvata zamenu radara, ugrad-wu dva ekrana u boji na instrumentalnoj tabli i otvorenu arhitekturu avionike.

Tre}a mogu}nost iz ponude MiG-a jeste nabavka novoizra|enih aviona MiG-35sa radarom sa elektronskim skanirawem, novim elektroopti~kim senzo-rom i avionikom pete generacije razvijene u Rusiji. U MiG-u pro-cewuju da }e do 2020. godine na trì{tu mo}i plasi-rati 300 novih aviona, u vrednosti od 10 do 12milijardi dolara. Ra~una se na naruxbine RV Ru-ske Federacije i na strane korisnike, pre svegana potencijalni ugovor sa Indijom o kupovini 126aviona. Avioni u varijantama MiG-29SMT prodatisu Alìru i Jemenu.

Novi ugovori MiG-a nisu ugrozili dominantan poloàj „Su-hoja”. Na Le Burèu su predstavnici te firme najavili da}e tokom 2007. godine proizvesti oko 300 aviona uvrednosti od 1,5 milijardi dolara. U toku suisporuke Su-30 za Maleziju, Alìr i Venecue-lu i izrada elemenata aviona za indijsku li-niju, odnosno za finalizaciju Su-30MKI.

Ruska firma ovla{tena za promet robe poseb-ne namene „Rosoboroneksport” najavila je da }e „Suhoj” dovestiborbeni avion pete generacije do faze ispitivawa u letu 2009. go-dine, a da }e izvozna varijanta biti ponu|ena 2015. godine. U me-|uvremenu „Suhoj” namerava da prodaje vi{enamenski avion Su-35,u varijanti koja }e biti javno prikazana u avgustu na izlo`bi MAKS-07 na aerodromu @ukovski kod Moskve. Su-35 ima}e novi radarirbis i nove motore AL-41F-1AS, sa promewivim vektorom poti-ska. U „Rosoboroneksportu” o~ekuju da }e Su-35 biti privla~an zaVenecuelu, Kinu, Brazil i „neke dràve iz jugoisto~ne Azije”. Ugoâvez ve} ozbiqno pregovara o nabavkama Su-35 koje treba dauslede posle prijema 24 ve} naru~ena Su-30MK2.

SUPERHORNET – PRELAZNO RE[EWEAmeri~ki proizvo|a~i procenili su da ove godine na Le Bur-

èu nema potrebe za visokim pritiskom na kupce. Novi lovci F-22raptor pogodni su samo za ameri~ke potrebe i za te avione se i netraè strani korisnici. Zanimawe za F-16 polako zamire i zato seu leta~kom programu Le Burèa pojavio samo avion iz operativnejedinice iz Avijana. Za prikaz F-35 „lajtning II” prerano je, jer seavion nalazi u po~etnoj fazi letnih ispitivawa. Samo se na sta-ti~kom delu izlo`be nalazila maketa u prirodnoj razmeri avionakoji }e tokom naredne dve dekade verovatno postati najbrojnijaborbena letelica u razvijenim dràvama. Na Le Burèu je saop-{teno da su se ameri~ka i italijanska vlada dogovorile da }e F-35biti sklapan u gradu Kamera u severnoj Italiji. Za taj posao bi}eodgovorna „Alenia”, ali linija }e biti vlasni{tvo dràve.

U prelaznom periodu izme|u zalaska porodice F-16 i dolaskaF-35 marketin{ki stru~waci „Boinga” cene da }e se prodavati F/A-18 E/F „superhornet”. Primerak tog aviona iz operativne jediniceu leta~kom programu na Le Burèu prikazao je visoku agilnost u le-tu, sa maketama naoruàwa na spoqa{wim nosa~ima. F/A-18E/Fima vi{enamenske mogu}nosti i recentni izbor naoruàwa koji nezaostaje za F-35, ali ve} sada se nalazi u punoj serijskoj proizvod-wi. Iako je re~ o sofisticiranoj i vrlo sloènoj borbenoj plat-formi, zahvaquju}i velikim naruxbinama RM SAD i Korpusa mor-nari~ke pe{adije cena je upola mawa u odnosu na tajfun – konku-

JEDINI [KOLSKI AVIONJedini {kolski avion sa mlaznom pogonskom grupom

prikazan na 47. salonu jeste M346, koji proizvodi italijan-ska „Alenia Aeromaki”. U osnovi, re~ je o vesternizovanomderivatu ruskog aviona jakovqev Jak-130. Italijani su sepovukli iz zajedni~kog projekta kada su do{li do potrebnihinformacija iz izvornog ruskog projekta i odlu~ili su se zanezavisan prodor na trì{te sa trenutno najsavremenijim{kolskim avionom. On se na svetskom trì{tu vrlo agresiv-no nudi kao avion pogodan za {kolovawe pilota za savreme-ne vi{enamenske borbene avione, kao {to su rafal, tajfun,gripen i u skoroj budu}nosti F-35.

Na M-346 integrisana su ruska aerodinami~ka i kon-struktivna re{ewa, sa dva ameri~ka turboventilatorska mo-tora F124-200. Odnos potiska i mase iznosi gotovo 1:1, pazato M-346 u pogledu manevrabilnosti ne zaostaje za bor-benim avionima nove generacije.

„Alenia Aeromaki” ima do sada naruxbinu za po~etnih12 aviona za RV Italije, koji }e biti izra|eni po~ev{i od2009. godine. Ozbiqno se ra~una sa prodajom UAE u konku-renciji sa britanskim hokom128 i korejskim T-50. PotrebeRV UAE jesu 40 {kolskih aviona pogodnih za {kolovawe pi-lota koji }e tokom aktivne karijere leteti na F-16E/F i mi-ra` 2000-9. Ocewuje se da }e UAE nabaviti 40 aviona. Glav-na nada Italijana za prodaju M-346 jeste zajedni~ki pro-gram „Jurotraining”, u koji su ukqu~eni Austrija, Belgija,Finska, Francuska, Gr~ka, Italija, Portugal, [panija i[vedska. Sve te dràve nameravaju da se dogovore o iden-ti~nom programu obuke, avionima i simulatorima leta.Usvajawe M-346 za jedinstveni {kolski avion donelo bi na-ruxbinu za 200 aviona.

Ruska firma RSK MiG kao glavnuponudu na trì{u sada ima

MiG-35, u stvari modernizovanidvosed MiG-29 pretvoren

u savremenu vi{enamenskuborbenu platformu.

(foto - RSK MiG)

65

renta iz EU – pa RM SAD pla}a 49,9 miliona dolarapo avionu za seriju ugovorenu za period od 2010. do 2013.godine. Prvi inostrani korisnik superhorneta bi}e Australija,koja se odlu~ila za nabavku 24 komada 2008. i 2009. godine.

[ve|ani nisu bili agresivni u promociji svog favorita unadmetawu za trì{te vi{enamenskih borbenih aviona. Posleugovora za 28 primeraka za Ju`noafri~ku Republiku i po 14 avi-ona za ̂ e{ku i Ma|arsku, sada nisu u izgledu novi ~vrsti ugovori.SAAB ima problema sa optu`bama za korupciju, ali su nastavqenipregovori sa novim potencijalnim korisnicima. U vreme odrà-vawa 47. salona va`ni menaxeri bili su daleko od Le Burèa, napregovorima sa Rumunima.

SAAB se nada da }e privoleti dràve Skandinavije za odlukuo unifikaciji borbenog aviona. Norve{ka i Danska ve} su se pri-druìle grupi dràva koje sudeluju u razvoju F-35, ali to, navodno,ne}e uticati na kona~nu odluku o izboru aviona za zamenu F-16.Dokaz za to je odluka Norve{ke da osim tehnolo{kog partnerstva uF-35, potpi{e ugovor o saradwi i sa konzorcijumom „Jurofajter”.

Budu}im korisnicima SAAB }e ponuditi novu modernizovanuvarijantu gripen NG, za koju o~ekuju da }e ostati u slu`bi i nakon2040. godine. Modernizovani avion ima}e motor F414G sa 17odsto ve}im potiskom u odnosu na sada{wu pogonsku grupu. Sa pro-mewenim motorom gripen NG mo}i }e da leti nadzvu~nom brzi-nom, bez ukqu~ivawa dodatnog sagorevawa goriva. Glavni elementnove avionike bi}e radar sa aktivnim elektronskim skanirawem.Na nosa~ima gripena NG na}i }e se rakete vazduh–vazduh nove ge-neracije iris-T i meteor, zatim vo|ene bombe malih dimenzija,razvijene u SAD za konflikte u urbanim uslovima i u okruèwu ukojem se nalaze civili.

Siroma{nijim kupcima SAAB }e ponuditi gripene prve gene-racije JAS39A/B, koji su vi{ak u RV [vedske.

Radi neposredne vatrene podr{ke u borbi protiv gerile uIraku i sli~nim aktuelnim i budu}im ratnim scenarijima, u SAD

se traga za pogodnom borbenom platformom koja }e obezbediti efikasnu podr{ku, uzminimalni borbeni rizik. Re{ewe se traì u performansama koje su izme|u savreme-nih vi{enamenskih borbenih aviona nadzvu~nih brzina leta i borbenih helikoptera.

Turboelisni avioni ima}e dosta prilika da se dokaù na realnim borbenimzadacima. Za naoruàvawe RV Iraka, po zahtevu ameri~kih oruànih sna-

ga, bi}e izabran dvosed sa turboelisnim avionom. Kako se traì viso-ka borbena ìlavost, avion }e imati laku oklopnu za{titu pilotske ka-

bine i vitalnih delova, zatim signaliozator radarskog ozra~ewa, si-stem za ometawe raketa sa IC vo|ewem. U borbenom kompletu protiv ge-rilskog aviona bi}e laserski vo|ene bombe i {iroki izbor nevo|enih

sredstava. Avion }e imati elektroopti~ke i IC senzore. Ameri~ka firma „Rejteon” ponudila je borbeni derivat {kolskog avi-ona T-6 „Teksan II”. On se masovno izra|uje za potrebe obuke pilota uRV i RM SAD. Oba vida naru~ila su ukupno 769 aviona.

TRANSPORTNI AVIONIRazloga za radost na ovogodi{wem Le Burèu imali su proizvo|a~i

transportnog aviona C-27J, jer su pred po~etak Salona pobedili natenderu ameri~kih oruànih snaga za nabavku intervidovskog aviona zatakti~ki transport. Prvi ugovor odnosi se na 55 aviona koji }e biti pla-}eni 2,04 milijarde dolara. Iz RV SAD dali su proizvo|a~ima ~vrste ga-rancije da }e nabaviti 70 C-27J, a KoV 75 aviona za do pet milijardi do-

lara. Na duì rok bi}e naru~eno 207 aviona u iznosu oko 15 milijardi do-lara.

C-27J proizvodi italijanska firma „Alenia”, ali u ponudi Va{ing-tonu ona se morala udruìti sa ameri~kim partnerima – firmama „L-3

komjunikej{n” i „Boing”. Prema planovima proizvodwe prva dva pri-merka C-27J bi}e predata KoV SAD do juna 2008. godine. U fi-

skalnoj godini 2008. (ona po~iwe 1. oktobra 2007, a zavr{ava30. septembra 2008. godine) bi}e naru~ena ~etiri C-27J, u

narednoj fiskalnoj godini sedam komada, u 2010. petnaesti 2011. dvadeset {est komada. Svi primerci C-27J izra-

|eni u tim godinama bi}e finalizovani u halama firme„Alenia” u Torinu, a avionika i sistem za za{titu od

lakih prenosnih raketnih sistema PVO bi}e insta-lirani u pogonu „L-3 komjunikej{n”, u gradu Vako u

Teksasu. Proizvodwa C-27J preseli}e se od2012. godine u hale „Boinga” u Xeksonvilu, uFloridi.

Prvi ameri~ki korisnici C-27J bi}e avijacija KoV i RV. Uoba vida taj avion }e se koristiti za popunu me|uprostora u nosi-vosti i doletu izme|u transportnih helikoptera i aviona C-130J.

C-27J bi}e naknadno ponu|en RV SAD, kao alternativa C-130J, u ulozi aviona tankera za podr{ku u specijalnim operacija-ma i borbenom tragawu i spasavawu. Trenutno te zadatke obavqaflota aviona MC-130E/P i HC-130N/P, ali }e oni zbog istekaroka upotrebe morati da budu zameweni u narednoj dekadi.

Sa oruànim snagama SAD na listi korisnika, „Alenia” sa-da ima velike mogu}nosti za ugovore u drugim dràvama koje tektreba da nabave avion kategorije nosivosti od 11 do 12 tona. Je-dini relevantni konkurent jeste avion C-295M, koji se izra|uje u{panskom pogonu EADS CASA. Obe letelice su vrlo sli~ne po mo-gu}nostima, tako da takti~ko-tehni~ke karakteristike naj~e{}e ni-

JUROFAJTER ZA VISOKORAZVIJENEVisokorazvijene dràve su primarna meta marketinga

„Jurofajtera”, ~ija cena – vi{e od 100 miliona dolara –drasti~no suàva listu plate`no sposobnih korisnika. Zasada je naru~eno 638 letelica za ~etiri dràve koje su or-ganizovale zajedni~ku proizvodwu – za Veliku Britaniju, Ne-ma~ku, Italiju i [paniju. Austrija je naru~ila 18 primera-ka. Zbog velike afere koja je pratila ugovor sa SaudijskomArabijom jo{ uvek se ne zna sigurno da li }e 72 aviona oti-}i na istok. Ugovor }e ostati u fazi pregovora narednih 18meseci.

za finalizaciju C-17A do kraja proizvodwe 2009. godine. U „Bo-ingu” su svoje razo~arawe krajem proizvodwe pokazali tako {tosu na Le Burèu, tokom prezentacije, unutar C-17A delili pli{a-nog losa sa prslukom na kome je bilo napisano – „Svetu treba vi-{e C-17A”. Jedna od {ansi za produètak proizvodwe jeste razvojcivilne verzije BC-17X, koja }e biti ponu|ena ameri~kim firma-ma, uz finansijsku podr{ku RV SAD. Naime, ti avioni mogu se an-gaòvati kao deo Civilne rezerve flote za oja~avawe transport-ne avijacije u krizama i ratovima.

Po~etkom 2008. godine o~ekuje se prvi let prvog „Aerbaso-vog” namenski izra|enog vojnog aviona – transportera A400M.Unapred su naru~ena 195 komada za Nema~ku, Francusku, [pani-ju, Veliku Britaniju, Tursku, Belgiju, Luksemburg, Ju`noafri~ku Re-publiku, île i Maleziju. Proizvo|a~ ra~una sa prodajom 1.000primeraka.

HELIKOPTERIPredstavqawe helikoptera na Le Burèu obeleìli su pro-

dori na svetskom vojnom trì{tu „Jurokoptera”, koji sada, osimtradicionalnih kupaca iz EU, ima velike poslove i sa ameri~komoruànim snagama. EC145 ulazi u naoruàwe avijacije KoV SADpod oznakom UC-72.

Na velika vrata na trì{te ulazi i vi{enamenski helikop-ter korporacije NH Industries. Naru~ena su 445 komada, a najavqe-ni su ugovori za jo{ 100 za oruàne snage 14 dràva.

SAJMOVI

15. jul 2007.66

su odlu~uju}i faktor u izboru avi-ona. C-27J ima prostora za 46putnika na sedi{tima, a C-295Mima dva mesta vi{e. C-27J moèda prevozi 68 vojnika, koji sede naplatnenim sedi{tima, a C-295M71 vojnika. Kada je re~ o gabari-tima teretnog prostora C-27J, sakabinom visine 2,95 metara, imaprednost u odnosu konkurentsku od1,95 metara. Normalni teret u C-27J jesu dva terenskavozila hamvi ili tristandardne palete Na-to za teret.

C-27J vodi pore-klo od aviona G.222,koji leti od 1975. godi-ne. Italijani su ga1996. godine radikalnomodernizovali, uz teh-ni~ku podr{ku ameri~kefirme „Lokid Martin”. Na C-27Jprimeweni su motori i avionika identi~ni C-130J i na taj na~in su izbegnuti tehnolo{ki rizici.

Na listi korisnika C-27J od 2006. godine jesu RV Gr~ke, kojesada ima tri aviona, a naru~ilo je 12, zatim RV Italije, tako|esa 12 naru~enih aviona. Bugarska je naru~ila pet C-27J, a Litva-nija tri radi zamene letelica An-26. „Alenia” dugoro~no ra~unada }e jedno od va`nih trì{ta za C-27J biti korisnici porodicedvomotornih antonova – An-24, An-26, An-30 i An-32, koja je sadana zalasku karijere. Bitka }e biti èstoka, a to moè da potvrdislu~aj Rumunije. Naime, u decembru 2006. godine rumunska vladaje na tenderu za zamenu An-26 izabrala C-27J i naru~ila sedamaviona. Me|utim, ta odluka je, na prigovor iz firme EADS CASA,poni{tena u februaru ove godine. Sada se slu~aj nalazi na sudu io~ekuje se odluka u avgustu. U EADS CASA ocewuju da }e to biti{ansa za novi ugovor za C-295M, avion koji leti u RV [panije od2001. godine. Do sada su za doma}eg korisnika iz EADS CASA is-poru~ili 12 komada. [est C-295M naru~ili su Alìrci, dva Jor-danci, ~etiri Brazilci, a 2008. godine prvi od dva C-295M u}i}e u naoruàwe RV Finske i prvi od 12 u RV Portugala. RV Poq-ske ima osam C-295M i najavqena je mogu}nost nabavke dodatnadva aviona.

Za razliku od visoke tenzije na trì{tu izme|u C-27J i C-295M, u vi{oj kategoriji nosivosti jo{ dominira pet dekada starC-130 herkules, dodu{e u varijantama sa novom avionikom. Na LeBurèu 2007 su iz brazilskog „Embraera” najavili da }e u}i uborbu za naslednika herkulesa sa potpuno novim dvomotornimsredwim transportnim avionom C-390, koji }e u}i u naoruàwenakon 2011. godine. Kratak rok od po~etka rada na projektovawudo proizvodwe „Embraer” namerava da ostvari primenom ve} po-stoje}ih tehni~kih re{ewa sa putni~kih aviona embraer 190. Pre-ma takti~ko-tehni~kim zahtevima C-390 mo}i }e da prevozi jednovi{enamensko ~etvoroosovonski oklopno borbeno vozilo ili trihamera, ili maksimalno do 19 tona tereta.

U kategoriji aviona velike nosivosti najsavremeniji proiz-vod svetske industrije predstavqa „Boingov” C-17A, ali wegova seproizvodwa bliì kraju. Posle tvrdoglavih pritisaka firme naVa{ington, pro{irene su nabavke za RV SAD na 190 komada. U iz-voz odlazi osam komada – po ~etiri Britancima, Australijancimai Kana|anima. Nema nagove{taja novih naruxbina i zato su podu-govara~i ve} predali glavnoj „Boingovoj” liniji delove potrebne

Na trì{tu aviona za takti~ki transport vodi se bespo{tednautakmica izme|u C-295M koji proizvodi firma EADS CASAiz [panije i aviona C-27J „Spartan” (avion na snimku),proizvoda italijanske firme „Alenia”. (foto- EADS)

67

BITKA ZA C-17AU kategoriji aviona velike nosivosti najsavremeniji

proizvod svetske industrije predstavqa „Boingov” C-17A,ali wegova se proizvodwa bliì kraju. Posle tvrdoglavihpritisaka firme na Va{ington pri{irene su nabavke za RVSAD na 190 primeraka. U izvoz odlazi osam, a nema nagove-{taja o novim naruxbinama. Zato su podugovara~i ve} pre-dali glavnoj „Boingovoj” liniji delove potrebne za finali-zaciju C-17A do kraja proizvodwe 2009. godine. U „Boingu”su svoje razo~arawe krajem proizvodwe pokazali tako {tosu na Le Burèu, tokom prezentacije, unutar C-17A delilipli{anog losa sa prslukom na kome je bilo napisano – „Sve-tu treba vi{e C-17A”.

Ameri~ka firma „Sikorski” jedi-na ima u razvoju novi namenski zami-{qeni vojni helikopter CH-53K, zasno-van na prethodnim generacijama poro-dice helikoptera, za~ete jo{ sredinom{ezdesetih godina 20. veka.

Te`wa u razvoju helikoptera jesteusavr{avawe postoje}ih konstrukcija,sa teì{tem na borbenoj ìlavosti. UIraku i Avganistanu gerilci su previ-{e ~esto obarali helikoptere jedno-stavnim i jevtinim ru~nim raketnim ba-ca~ima i zato se sada traga za efika-snim re{ewima za samoza{titu heli-koptera.

Posle dugotrajnog razvoja i pro-blema sa udesima i niskom pouzdano{}ukonvertoplan MV-22 je kona~no na{aosvoje mesto u naoruàwu ameri~kih oruànih snaga. U toku je ispo-ruka prvih 167 naru~enih primeraka u varijantama MV-22 za ma-rince i CV-22 za RV SAD. Od septembra }e se MV-22 koristiti uborbenim dejstvima u Iraku. Sada se zavr{avaju radovi na pri-premi letelica za rat – ugra|uju se ure|aji za ometawe raketa sa

infracrvenim samonavo|ewem.Identi~ni ure|aji bi}e ugra|enina helikoptere CH-46 i CH-53iz marinskih eskadrila anga-òvanih u Iraku i Avganistanu.

BESPILOTNELETELICE

Za izlagawe na LeBurèu izraelske vojne vlasti su prvi put obelodanile postojawenove izvi|a~ke bespilotne letelice heron TP, alias eitan, name-wene za strate{ko-operativno izvi|awe. Ona moè da ostane uvazduhu 36 ~asova. Pokre}e je turboelisni motor snage 895 kW.

Firma „Elbit” je predstavila letelicu hermes 900 namewe-nu za takti~ko izvi|awe sa sredwih visina, sa dugim zadràvawemu vazduhu. Ona se, prema mogu}nostima, nalazi izme|u dve drugeve} poznate „Elbitove” letelice – malog hermesa 450 i znatno ve-}eg dvomotornog hermesa 1500. Proizvo|a~ tvrdi da hermes 900moè da ostane u vazduhu 40 ~asova.

Konzervativan od-nos prema letelicamabez posade iskazao se od-lukom RM SAD da kontro-lu akvatorija prepustiavionima, a ne ponu|enimbespilotnim letelicamaRLj-4N global houk. Odmahnakon otvarawa Le Bur-èa ameri~ka firma„Galfstrim” objavila jeda je dobila ugovor sa RMSAD za prodaju morna-ri~kog derivata poslov-nog aviona velikog dole-ta G550. Dodu{e, ponu|e-na je opcija za izraduG550 bez posade, ali RM

SAD èli svoje qude u kabini. Zato je odluka RM SAD za stru~nupubliku bila dvostruko iznena|ewe u vreme kada se ozbiqno radina razvoju borbenih platformi bez qudske posade.

Aleksandar RADI]

Militarizovani derivat civilnig vi{enamenskog helikoptera Bel 407 u}i }e unaoruàwe Avijacije KoV SAD kao naoruàni izvi|a~ki helikopter (engleska skr}anicaARH koristi se kao oznaka programa). Prema planovima proizvodwe od 2007. do 2013.godine bi}e isporu~eno 368 letelica. (foto- Bell)

Do maja ove godine oruàne snageSAD uvele su u naoruàwe 314primeraka vi{enamenskog borbenog aviona Super Hornet u jednosedoj i dvosedoj varijanti.Sada se radi na modernizacijiavionike koja }e biti primewena

na novoizra|enim primercimai razvoju EF-18G namewenog

za elektronsko ratovawe.(foto - „Boing”).

APSOLUTNO VVUK KOSTI], GLUMAC

Sebe smatram patriotom. Ne mrzim nikoga,ja samo volim. Prvo svoju porodicu, dom,onda svoju ulicu, grad, zemqu, a onda i svoj narod. Moj pokojni otac Mihajlo Kosti}Pqaka bio je rezervni kapetan, negde pedesetih i on je sluìo vojsku. Ponesen tom tradicijom, gde se u~ilo da je sluèwevojnog roka ~ast i sveta obaveza, krenuo sam i ja u vojsku.

APSOLUTNO V

69

OJNIK

A

OJNIK

u vojsci Vuk Kosti} je stekao „druga do groba“, iskustvo kojeoplemewuje ìvot, ali moè da pomogne i u gluma~koj kari-jeri. Stekao je uvid u to {ta vojska danas jeste, kakva je at-mosfera u kasarni, kakav je ose}aj ìveti jedno vreme u uni-formi, ukopavati se, buditi zorom – ali i zakliwati.Osnovnu pe{adijsku obuku zavr{io je u Jakovu, a tu negde i

po~iwe da se odmotava klupko wegovih vojni~kih dana.– Tek kada sam dao zakletvu u javnosti se ~ulo da sam u vojsci. Nije bilo nekog posebnog masovnijeg ispra}aja. Do{lo mi je

pet drugara iz detiwstva, iz kraja. Oni su svi sluìli vojskune{to ranije, ja sam malo okasnio, pa su me bodrili. Oni su preroka pozavr{avali fakultete i bilo je: sad }emo u vojsku, a ondaidemo daqe. U mom okruèwu su skoro svi odsluìli vojsku, {totako|e ne{to govori.

Za razliku od ranijih godina, sada postoji i mogu}nostcivilnog sluèwa vojnog roka. Niste je izabrali. Jeste liuop{te o tome razmi{qali?– Tradicija lova se dugo neguje u mojoj porodici. Moji prade-

dovi su svi bili lovci. Prigovor savesti nikako nije bio moj iz-bor. Mislim da bi to u mom slu~aju bilo nemoralno, jednostavnone bi bilo u mom fazonu. Naravno, nemam ni{ta protiv takvogizbora ukoliko neko ne voli oru`je, ne poznaje, ne èli da upoz-na... Ja nisam iz te pri~e. Mada moram da budem iskren do kraja ida priznam da meni li~no tu ne{to ne {tima: civilno sluèwevojske. To je nekako paradoks, to civilno i vojska u jednoj sentenci.Vojska je vojska, obeleàvaju je opasa~, ~izme i oru`je, a civilnoje ne{to sasvim drugo. Sli~an, do kraja neobja{wiv izraz postojii u lova~kom àrgonu – metak milosr|a. To je prili~no nemogu}e,rawenu ìvotiwu }ete ipak ustreliti tim metkom.

Kako su pro{li prvi dani obuke? Odluka je jedno, a ondase u|e u kasarnu i iza vas se zatvore vrata.– Ta 24 dana do zakletve nismo izlazili. Radio sam sve {to

i ostali vojnici: kopao zaklone, rovove, na 36 stepeni i ni re~nisam izustio. A {ta bih i rekao. @alio sam se samo, u {ali, {toje tvrda zemqa, a ja nikada nisam drào a{ov u rukama, sem kadasam i{ao na pecawe i kopao gliste, ali je to bilo mnogo mawenaporno. Bilo je drugara koji su se ukopali u roku od odmah. Tal-entovani za vojsku. Ja sam se ukopao za dva sata, kao i ve}ina~ete. Ti talentovani su, zavr{iv{i posao, seli u hlad i sve vremezbijali {ale na na{ ra~un. Tipi~na slika iz vojni~kog ìvota.

Kako Vam se ~ini vojska izbliza: atmosfera, organizacija?– Sve je to za mene novo iskustvo. Nije nikakav bauk, sada je

to znatno kra}e vreme, nije ko nekad 12 meseci. Ni{ta mi nije bi-lo te{ko, sem {to sam navikao da sam ~ist kao rakun, da se povru}ini kupam vi{e puta dnevno, a to ba{ nije izvodqivo. To nezna~i da kupawa nema dovoqno, ve} da su moje potrebe pre-nagla{ene. Sve se to da izdràti, bez ikakvih fama,preterivawa.

U svemu tome {to se dalo izdràti, {ta je bilo najteè?– Bu|ewe. Moj posao je vezan za no}, spavam do dva, tri

posle podne. Tu se vaqalo prilagoditi. Imao sam i odli~nestare{ine, poru~nika Gruji}a, u ~ijem sam vodu, dvojicu starijihvodnika, Andrejevi}a i Spasi}a, koji je iz „Kobri”. Oduvek sambrinuo o svojoj kondiciji, prili~no sam dobro fizi~ki spreman,mogu da uradim milion zgibova i sklekova. Da bi sve bilouzbudqivije, i ve`be tokom obuke doìvqavao sam kaotakmi~ewe. Malo odmeravawe snaga... Tako sam jedno ve~espo~itao starijem vodniku Spasi}u da mogu bar jedan zgib ilisklek vi{e od wega. ôvek je spreman kao zver. Usred spavaon-ice, izme|u kreveta, uradio je salto unazad iz mesta, drè}i ujednoj ruci priru~nik za stare{ine, a u drugoj mobilni telefon.Ostao sam bez teksta. Naravno, poziv za takmi~ewe vaì i daqe.

\or|e Bala{evi} u jednoj pesmi kaè: „U vojsci samstekao druga do groba i hroni~nu upalu zgloba“... Ho}e libiti suvenira u spomen na vojni~ke dane?

INTERVJU

70

– „Druga do groba“ sam stekao. Straù ne dajemo, tako da miza sada ta „hroni~na upala“ mawka... Upoznao sam nekoliko qudikoji su mi postali bliski. Dragan Prelec iz okoline Bele Crkve,lovac, od prvih dana smo se „skompali“. I{li smo na tri ga|awa,dobro se pokazali, a Dragan~e je otpucao 156 krugova. Najboqi ukasarni, a ne znam i da li u Vojsci trenutno ima nekog boqeg. Mo-mak me odu{evio. A kakao smo se dobro pokazali odmah su nasuzeli da pomaèmo oko municije, punimo okvire. To je zanimqivo.Sve su to doìvqaji koje nemate u civilnom ìvotu.

Kada o tome govorite ve} izgleda kao scena iz nekog filma.– Glumac sam. Volim da ~a~kam, zapitkujem, skeniram. Mnoge

stvari uspevam da reprodukujem iz sebe, iz sopstvenog iskustva.Mislim da }e mi i iskustvo vojni~kog ìvota pomo}i u glumi. Zato,osim {to sam sada ìvim taj vojni~ki ìvot, uporedo i zapitkujemdruge: kako im se ~ini to, a {ta se sa ovim radi... glumac mnogotoga proìvqava kroz tu|a iskustva.

Za sve budu}e uloge qudi u uniformi, to je sasvim sigurnokorisno iskustvo. Mada ste Vi uniformu za potrebe filmai pozori{te obla~ili i ranije.– Da, u Velikoj drami, gde igram pravog komunisti~kog majora,

u „Sinovcima“, kod Emira u filmu „@ivot je ~udo“. Tu sam ~akimao i ispra}aj, bio u ratu, bio zarobqen. Sada, dok sluìm vo-jsku, vidim da se sve pri~e svode uvek na isto: {ta }e da se radikada se iza|e iz vojske, obi~ni i neobi~ni planovi... A onda za-mislite da taj imaginarni film govori o vremenu rata, sve tepri~e se mnoè sa sto – u emociji. Svi ti momci èqni ìvota...Film Sini{e Kova~evi}a „Sinovci“ odli~no to pokazuje.

Odnos prema uniformi pokazali ste i pojavqivawem u wojna nedavno zavr{enom Festivalu doma}eg filma u NovomSadu. Da li je to bilo „pravilo slu`be“ ili Va{ izbor?– Izbora je bilo, i ja sam se odlu~io za uniformu. Pojaviti

se u uniformi na javnom mestu nije nikakva sramota. Mi smo uvekimali ozbiqnu vojsku. U me|uvremenu su nas malo okaqali. Sadaidemo daqe, stajemo na noge.

Saradwa sa Emirom Kusturicom je pretpostavqam bilazanimqivo iskustvo za mladog glumca.– Emir nije ro|en kao princ, kraqev sin. On je sve sam

postigao, sebe izgradio i sve oko sebe. Privatno, Emir je mangupu najpozitivnijem smislu. On je i privatno i poslovno mudar i ve-liki ~ovek.

Kako su glumci qudi sa prili~no izraènom percepcijom,zanima me i kakav je bio Va{ ose}aj kada ste u strojuizgovarali vojni~ku zakletvu?– Moja majka je to ba{ emotivno doìvela. Do{li su mi i

brat i nekoliko prijateqa. Pod Boè pravde polaè se zakletva,srpska vojska tako i treba. I nije svejedno. Ve`bali smo stotinakputa. Uve`bavao nas je potpukovnik Kojadinovi}, onako strog iotresit, a Boè pravde smo pu{tali svaki put. Da sve bude per-fektno. I tako, jedan dan dok smo ve`bali, neka stara vojska jesedela u blizini. Kad sko~i ~ovek sa govornice: kako to sedite nadràvnu himnu. Bogami nam je ì{ku dodao. Ba{ smo zalegli dauve`bamo. Ranije su pu{tali po tri tona Hej Sloveni. E, sad idecela himna, kako vaqa.

Sa {est godina igrate prvu ulogu u Ateqeu 212, u komaduDu{ana Kova~evi}a „Sveti Georgije ubistva a`dahu“, sledetelevizijske drame, studije glume, prvi igrani film„Apsolutnih sto“, a onda „Mala no}na muzika“, „@ivot je~udo“, „Stvar srca“, „Klopka“, „SOS“...– „Ivo Eva“, strani film, francuske produkcije, sniman je u

Luksemburgu, i „Qubav i drugi zlo~ini“, najnoviji, koji jo{ nijemontiran, Stefana Arsenijevi}a. Krimi-pri~a sa qubavnompotkom.

Naveli smo samo najva`nije odrednice Va{e karijere,da ne govorimo o nagradama koje su je pratile: najmla|idobitnik Sterijine nagrade, Gran pri u Ni{u, „ZlatniAleksandar“ u Solunu, nagrada na 17. filmskom festivaluu Parizu, „Mimoza“ u Herceg Novom... Karijera veomajasna i odre|uju}a, a {ta je to {to je odredilo Va{ ìvot,{to ga je u~inilo ba{ ovakvim kakav jeste? – Prvo porodica. Za oca sam bio veoma vezan. On nas je

„otrovao“ sportom, lovom, rowewem, jedrewem, mene i glumom.Moglo bi se re}i da je Mika Aleksi} tako|e „krivac“ za ovakvumoju biografiju. Na wih treba upirati prstom. Brat i ja smo kaomali provodili mesece na jedrilici, koju sada ja imam. Moj otacje pre Fakulteta dramskih umetnosti zavr{io brodarsku {kolu,tako da je bio profi mornar. Dodu{e, wega su vukla neka severnamora, a mog burazera vuku ne{to toplija, ju`na.

Ali je, u su{tini, negde u zavetu – da se ploviti mora.– Ba{ tako.

Tokom studija glume, u vreme bombardovawa, ~itava va{aklasa igrala je na Ve~erwoj sceni Pozori{ta „Du{koRadovi}”, a tokom dana besplatne predstave za decu naTa{majdanu...– Mika Aleksi} je tada bio upravnik pozori{ta. Spremali

smo „Srpsku dramu“. Sada je na osnovu we Sini{a Kova~evi} inapravio film „Sinovci“. Te 1999. godine brat i ja prijavilismo se kao dobrovoqci. To je bio na{ izbor. Onda su nas oniodrasli pokopali: niste ni vojsku sluìli, ùtokqunci, vi }ete dabranite zemqu... Pokuwili smo se, a ja sam ratni raspored dobiou Radovi}u... Bio sam deùrni no} pre nego {to je Televizijapogo|ena. Gordan Ki~i} je deùrao ba{ te no}i. Kako ni{ta drugonismo mogli da pomognemo, igrali smo besplatne predstave za de-cu. I to je bio odli~an ose}aj. Odjednom se i sama moja profesijapokazala od koristi. Nisam bio besposlen, pomogao sam...

Pomenuli ste „Sinovce“. Svako od nas ima svoj doìvqajfilma. Taj film govori ne samo o istoriji ve} i o sudbinisrpske vojske. Sam Sini{a Kova~evi} je na premijeri u

Rusiji rekao da iza ovog filma ostaju jedna suza, jedanosmeh i bezbroj pitawa. Kako ste ga Vi doìveli?– Ta drama je za mene jedna od najboqih u na{oj literaturi.

Ona govori o velikoj nepravdi. Da, ostaju mnoga pitawa.

Vek iza nas obeleìli su ratovi i destrukcije svakojakevrste. Borilo se za teritorije, ideale, istine, laì. [taje to za {ta se u novom milenijumu vredi boriti?– Za porodicu, bli`we i ~uvare svoje ku}e. Nije to te{ko os-

etiti. Od Du{ana mi nismo vodili nikakve osvaja~ke ratove. Vaz-da se branio prag, to {to ima{, a na ovim balkanskim vetrometi-nama, to je uvek bilo tako materijalno malo, a tako puno u du{i:deca, plot, dvori{te.

To u {ta verujemo nas prili~no odre|uje kao qude. [ta jeto u {ta Vi uspevate da verujete?– Tradicionalan sam, patrijarhalan. Verujem u qubav koju

vaqa sa~uvati. Dragana MARKOVI]

Snimio Goran STANKOVI]

15. jul 2007.72

Posle katastrofalnogishoda Aprilskog rata1941. godine ikapitulacijejugoslovenske vojske, na Sredwi istok uspelo je da se povu~esvega 450 pripadnikajugoslovenskihvojnih formacija.Gostoprimstvo na{imoficirima,podoficirima ivojnicima, ve}inompripadnicima ratnogvazduhoplovstva, ukazalaje tada jedina saveznica,Velika Britanija. Na ~elu te skromne vojnegrupacije nalazili su sekraq Petar Drugi ijugoslovenska vlada. Ali, plan angaòvawaovih qudi bio je sporanod samog po~etka.

Op{te nastojawe savremene istoriografije u svetu, a od skoro i me|u doma-}im istori~arima, moè se saèti u stavu da je pri~a o Drugom svetskom ra-tu uglavnom ispri~ana i da tu vi{e ne postoji prostor za velika nau~na do-stignu}a. Takva nau~na usmerewa, pre svega, diktiraju svetske fondacije kojefinansijska sredstva za istraìvawa usmeravaju u onim pravcima koje onesmatraju va`nim i interesantnim. Tako se teì{te nau~nih radova sve vi{e

prebacuje na period hladnog rata. Ova nastojawa su, u najmawu ruku, sumwiva po-gotovu ako se zna da je tek sada, 60 godina posle rata, po~eo proces ozbiqnijegotvarawa tajnih arhiva velikih sila i sada se stvaraju preduslovi za pronalaè-we potvrda nekih teza i hipoteza iz pro{losti.

Prou~avawe istorije prve polovine pro{log veka zato jo{ nije zavr{enojer u tom periodu ima previ{e praznina. Wihovo popuwavawe omogu}ilo bi bo-qe razumevawe najve}eg civilizacijskog sukoba i, mo`da, razbijawe odre|enihistorijskih stereotipa. Zbog takvog pristupa pro{losti i na{a istoriografija jeprepuna tema koje su decenijama namerno preskakane, obezvre|ivane i zaposta-vqane. Jedna od wih odnosila se i na nesre}nu sudbinu Kraqevine Jugoslavije,wene vlade i ratnog vazduhoplovstva u izgnanstvu za vreme Drugog svetskog rata.Vaàn segment te pri~e obra|en je u tek izdatoj kwizi „Nebeska Odiseja“, po kojojje napisan i ovaj feqton.

KORENI NNESPORAZUMA

Posle katastrofalnog ishoda Aprilskog rata 1941. godine i kapitulacije ju-goslovenske vojske, na Sredwi istok uspelo je da se povu~e svega 450 pripadnikajugoslovenskih vojnih formacija. Gostoprimstvo na{im oficirima, podoficiri-ma i vojnicima, ve}inom pripadnicima ratnog vazduhoplovstva, ukazala je tada je-dina saveznica, Velika Britanija. Na ~elu te skromne vojne grupacije nalazili suse kraq Petar Drugi i jugoslovenska vlada. Ali, plan angaòvawa ovih qudi bioje sporan od samog po~etka.

Koreni nesporazuma izme|u jugoslovenske i britanske strane bili su u suko-bu interesa. Britanci su bili raspoloèni da, posle izvesnog perioda prilago-|avawa, ukqu~e jugoslovenske vazduhoplovce u sastav svojih jedinica. Ali, to senije uklapalo u planove jugoslovenske vlade, koja je èlela da sa~uva svoje malevojne efektive za odsudne borbe nad sopstvenom teritorijom.

FE

QT

ON

VLADANA BESPU]U

J U G O S L O V E N S K I D E T A [ M A N T E [ K I H B O M B A R D E R A

Pi{eAleksandar KOLO

Jugoslovenski vazduhoplovci na obuci u Fort Majersu na Floridi

Sa ulaskom SAD u rat jugoslovenska vlada je, preko svog po-slanika u Va{ingtonu dr Konstantina Foti}a, poja~ala svoj priti-sak da se pove}a vojna pomo} snagama u okupiranoj zemqi. Ponovoje pokrenuto staro obe}awe ameri~kog predsednika o slawu dva-naest bombardera. Odgovori su bili negativni, ali je ostavqenanada za bar ~etiri aviona velikog doleta ~im popusti pritisak naDalekom istoku. Jugoslovenska vlada je, zbog hitnosti, insistiralana makar dva aviona velikog radijusa dejstva. Predlagano je ~ak iangaòvawe ameri~kih posada uz izvesnu nov~anu nadoknadu. Tomprilikom je prvi put predloèno slawe na obuku jugoslovenskihavijati~ara iz misije pukovnika Dragutina Savi}a.

U me|uvremenu, jugoslovenska vazduhoplovna delegacija je 8.marta brodom stigla u Kanadu i odmah produìla za Va{ington.

Pregovori sa ameri~kim pred-stavnicima za {kolovawe jugoslo-venskih pilota bili su te{ki io~igledno optere}eni britanskimnegativnim uticajem. Posle vi{eli~nih kontakata, molbi i pisama,prvi pozitivni korak u~iwen je tekkrajem maja. Posle posredovawadràvnog sekretara Samnera Vel-sa i susreta pukovnika Savi}a ikomandanta ameri~kog vazduho-plovstva, generala Henrija Arnol-da, doneta je odluka da se jugoslo-venski piloti 1. juna jave na kurs uNaprednu {kolu letewa u Albu-kerkiju, dràva Novi Meksiko.

Prijem na{ih avijati~ara ujednu ameri~ku {kolu bio je, u tovreme, prili~an presedan ameri~-ke vlade. Jugoslovenski piloti su,posle mesec dana teoretske i de-limi~no leta~ke obuke, preba~eni

u bazu Smirna, dràva Tenesi, radi {kolovawa na ~etvoromotor-cima tipa B-24 liberator.

KAIRSKA AAFERA

Na osnovu stru~nog mi{qewa, formulisanog u izve{taju pu-kovnika Savi}a, i na bazi li~nih kontakata, poslanik Foti} je 13.juna izvestio jugoslovensko ministarstvo inostranih poslova da jetoliko èqene avione od Amerikanaca mogu}e dobiti samo u ono-likom broju koliko jugoslovenskih posada bude spremqeno i od-{kolovano. U tom smislu istaknuta je potreba slawa {to ve}egbroj leta~a za SAD. Optimisti~ke procene su govorile da bi se,osloncem na ameri~ko vazduhoplovstvo, mogle formirati krupnijejedinice te{kih bombardera. Naàlost, do tada su se prilike uEgiptu drasti~no promenile na {tetu jugoslovenske strane.

Politi~ko i nacionalno nejedinstvo, nasle|eno iz predratneJugoslavije, potresalo je i jugoslovensku vladu u Londonu. Zbog op-strukcije rada pojedinih wenih ~lanova, Vlada nije mogla da dono-si va`nije akte. Prvi na udaru na{ao se wen premijer, generalDu{an Simovi}, posle ~ijeg je smewivawa (11. januara 1942) do-{lo do potresa u vojnim krugovima. Kona~ni rezultat vi{e nepri-merenih kadrovskih poteza nove jugoslovenske vlade prema vojnomvrhu na Sredwem istoku doveo je do krize poznatije pod imenom„Kairska afera”.

Pobuna ve}ine vazduhoplovaca protiv serije brzopletih ibeskopromisnih odluka Vlade iz Londona, na ~ijem se ~elu nala-zio profesor univerziteta Slobodan Jovanovi}, dovela je do blo-kade celokupne strukture komandovawa. Britanci su pokazali iz-vesne simpatije prema pobuwenim oficirima, okupqenim oko od-lu~nog brigadnog generala Borivoja Mirkovi}a, ali ipak nisu mo-gli da toleri{u tu situaciju u pozadini tako va`nog fronta. Re{e-we je na|eno u zamrzavawu postoje}e pat pozicije, tako {to su jugo-slovenski oficiri, koji su otkazali poslu{nost Vladi, aprila me-seca internirani u logor Abasija, kraj Kaira.

73

Premijer jugoslovenske vlade, general Du{an Simovi}, prvo-bitno je planirao da te snage upotrebi kao nukleus u stvarawu bu-du}ih invazionih snaga, za oslobo|ewe okupirane zemqe. Ve}inuvazduhoplovaca planirao je da angaùje u stvarawu novog vazduho-plovstva. Da bi ih sa~uvao od neminovnog tro{ewa u intenzivnimvojnim operacijama, on nije bio raspoloèn da ih prepusti Bri-tancima, ve} je insistirao na autonomnosti jugoslovenskih vazdu-hoplovnih jedinica u okviru britanskih vazduhoplovnih formacija.

Jugoslovenska vlada u Londonu od po~etka je preduzimala ko-rake kod Britanaca traè}i avione velikog doleta. U nedostatkuinformacija iz zemqe, te avione Vlada je èlela da upotrebi zastupawe u kontakt sa stanovni{tvom na okupiranoj teritoriji ipotpomogne wegovo organizovawe u gerilske formacije. Kasnijebi se, istim kanalom, doturala ivojna pomo}. Novi momenti u tomsmeru javili su se u drugoj polovi-ni 1941, kada su sa teritorijeokupirane Jugoslavije stigle prveinformacije o delovawu pokretaotpora na ~elu sa general{tab-nim pukovnikom Dragoqubom –Draòm Mihailovi}em. Jugoslo-venska vlada u Londonu „zaigra-la” je tada u potpunosti na tu kar-tu. Svi dotada{wi planovi po~e-li su da se mewaju, a teì{te voj-nog angaòvawa Jugoslavije nastrani saveznika po~elo je da seprebacuje na borbu gerilaca u ze-mqi. Na{e vazduhoplovstvo i voj-ne jedinice u Africi dobile su ta-da drugorazrednu ulogu.

Dopremawe vojne pomo}iborcima na terenu pokazalo se,me|utim, prili~no problemati~-nim. ̂ etiri britanska bombardera tipa vitli, namewena iskqu~i-vo za te zadatke, upu}ena su iz Engleske na Maltu. Naàlost, u tovreme ovo ostrvo je bilo pod sna`nim pritiskom vazduhoplovstvasila Osovine. U jednom od svakodnevnih napada izgubqena su dvaaviona, dok su preostala dva povu~ena za Egipat. Zbog nedovoqnogradijusa leta ti avioni su morali, pre svake misije, da se prethod-no prebace na Maltu i tek naredne no}i polete na zadatak. Kad setim problemima dodaju i objektivne prepreke, kao {to su bile ne-povoqne meteorolo{ke prilike te zime i ~esto neuspelo usposta-vqawe veze sa jedinicama u stalnom pokretu na terenu, nije ~udno{to je ta pomo} bila vi{e nego simboli~na.

Jugoslovenski predstavnici su zato sa rezignacijom i neve-ricom pratili tu nemo} saveznika, jer su dramati~ne depe{e iz{taba generala Mihailovi}a bile prepune razo~arawa i zahte-va za pomo}. Ose}aju}i se obaveznim da svim silama pomognu pre-rano podignuti ustanak, jugoslovenske vlasti su traìle da se we-nim pilotima daju avioni i omogu}i da sami obavqaju te zadatke.Britanci, suo~eni sa nedostatkom aviona i za svoje potrebe, nisumogli da im iza|u u susret. Osim toga, britanska strana je bilaveoma rezervisana po tom pitawu, jer je èlela da ima punu kon-trolu nad ovakvim inicijativama. Takvi stavovi su kod Jugoslove-na budili opravdano nepoverewe u iskrenost britanskog save-zni{tva.

U to vreme jugoslovenska vlada jo{ nije gubila nadu u mogu}-nost prikupqawa dobrovoqaca po slobodnom svetu. Da bi podsta-kao regrutaciju Ministarski savet je na sednici od 18. oktobradoneo odluku da se formiraju specijalne vojne misije u Palestini,Ju`noj Africi, Kanadi, SAD i Ju`noj Americi. Za predvodnika Voj-ne misije u severnoj Americi odre|en je general{tabni pukovnikDragutin Savi}. Na dugom putu do Amerike pukovnik je stigao u En-glesku brodom 24. januara 1942. u pratwi jo{ sedam pilota ofi-cira. U Londonu je lista pilota pro{irena za jo{ tri podoficirapilota koji su uspeli da pobegnu iz nema~kog zarobqeni{tva.

Kraq Petar Drugi sa ameri~kim predsednikom FrenklinomRuzveltom

FEQTON

74

Ovi doga|aji su imali da-lekose`ne posledice. Politi-zacija vojske dodatno je sroza-la moral jugoslovenskih trupavan zemqe. Planovi, koji sudelimi~no po~eli da se reali-zuju, jo{ jednom su prekinuti.Jugoslovenski vazduhoplovnikadar, u ~ije sposobnosti subritanski vojni organi po~elida sti~u poverewe, internaci-jom je postao nekoristan vi{eod {est meseci. To je neminov-no prouzrokovalo novo zahla-|ivawe odnosa izme|u jugoslovenske vlade i Britanaca.

Na pozitivne vesti iz Va{ingtona o dobijawu aviona, jugo-slovenska vlada, s obzirom na prilike, vi{e nije mogla da odgovo-ri. Konstatovano je da se vernih zakletvi na Sredwem istoku na-lazi samo 35 oficira, 22 podoficira, ~etiri majstora i 19 re-dova. Po{to je prema ranije postignutom sporazumu sa Britancimaovo qudstvo bilo predvi|eno za vojnu obuku u Rodeziji, poslanikuFoti}u je odgovoreno da nastavi zapo~eta nastojawa za dobijaweaviona sa ameri~kim posadama.

ODLAZAK UU AAMERIKU

Pre nego {to je re{ewe te neprijatne situacije bilo na po-molu preduzete su nove inicijative na planu podr{ke pokretu ot-pora u zemqi. U toku juna i jula kraq Petar Drugi je, za vreme zva-ni~ne posete SAD i Kanadi, bio u prilici da ubrza realizacijunekih obe}awa vojne pomo}i jugoslovenskoj borbi. Za vreme nepo-srednog susreta, 24. juna, kraqa Petra i ameri~kog predsednikaFrenklina Ruzvelta ponovo je pokrenuto pitawe davawa bombar-dera velikog doleta, koji bi sluìli za snabdevawe oru`jem i hra-nom jugoslovenskih gerilaca pod komandom generala Mihailovi}a.

U okviru svoje velike turneje kraq je, u pratwi jugoslovenskogposlanika Konstantina Foti}a, 23. jula, obi{ao jugoslovenske pi-lote, koji su se ve} tri nedeqe nalazili u {koli za borbene posa-de armijskog ratnog vazduhoplovstva u vazduhoplovnoj bazi Smir-na. Sutradan se kraq vratio u Va{ington gde se oprostio sa ame-ri~kim predsednikom. Ministar inostranih poslova dr Mom~iloNin~i} je u isto vreme posetio potpredsednika Samnera Velsa idràvnog sekretara za spoqne poslove Kordela Hala i tom prili-kom potpisao Osnovni ugovor o zajmu i najmu, Lend-liz. Tim povo-dom kraq Petar Drugi i predsednik Ruzvelt dali su izjavu o uza-jamnoj saradwi i pomo}i.

Zbog zdravstvenih razloga dva pilota su morala da prekinuobuku, pa je preostalih pet Jugoslovena nastavilo {kolovawe pozacrtanom programu. Po~etkom septembra 1942. piloti su preba-~eni na operativnu obuku u bazu Tison, dràva Arizona. Taj deoobuke podrazumevao je dodatne ~asova teorije i brojne ve`be le-tewa, a naro~ita pa`wa posve}ena je obuci letewa bez spoqne vi-dqivosti i no}u.

U duhu sve ve}eg okretawa ka Amerikancima, jugoslovenskavlada je u avgustu definitivno prihvatila ideju slawa vazduhoplo-vaca sa Sredweg istoka na obuku u Ameriku. Senka nere{enog pro-blema pobuwenih vazduhoplovaca u Egiptu i daqe je sputavalaozbiqniji napredak u tom pravcu. Pod pritiskom saveznika krizase postepeno privodila zavr{nici. Naàlost, okupqawe i izborvazduhoplovaca radi slawa na obuku u Ameriku zapo~et je pre ko-na~ne likvidacije „Kairske afere”. S obzirom na postoje}u situa-ciju izbor qudi je pravqen na brzinu, ve}inom od kadra koji nijeotkazao poslu{nost Vladi u Londonu. Izbor kandidata za {kolo-vawe u Americi bio je vi{e zasnovan na politi~kim procenama,

nego na realnim potrebama,{to se kasnije pokazalo kao ve-liki propust.

Ameri~ko vazduhoplovstvobilo je prvobitno zaintereso-vano da od{koluje {est posadasa po devet leta~a po avionu,ali 40 izabranih kandidatanije bilo dovoqno za to. Jugo-slovenski vojni izaslanik u Va-{ingtonu potpukovnik @ivojinRadoji~i} zato je konstatovaoda od ponu|enih vazduhoplova-ca moè da se formira samopet posada. Kona~no, izabranoje 39 leta~a. Lekarski pregledkandidata obavqen je u jednojengleskoj bolnici u Kairu.

Prebacivawe qudi prvo-bitno je planirano brodom, ali zauzimawem jugoslovenskog amba-sadora Foti}a obezbe|en je vazdu{ni transport. Odabrani va-zduhoplovci su, po grupama od osam qudi, etapno, avionima iz Ka-ira, preko centralne Afrike, Atlantika i Ju`ne Amerike preba~e-ni u Ameriku. Prva grupa po{la je 19. oktobra linijom Pan Ame-rikena. Svi vazduhoplovci su se okupili u Majamiju (Florida) 31.oktobra 1942. godine.

Sva heterogenost upu}ene jugoslovenske grupe vazduhoplovacajasno se videla 2. novembra za vreme okupqawa u {koli za obukuborbenih posada na aerodromu Henderson. Posle intervjua i ana-lize Amerikanci su ustanovili da je na obuku upu}eno 18 ve}inomiskusnih pilota (od kojih 15 oficira), ~etiri navigatora i 18strelaca (me|u kojima i pet radio-telegrafista).

Cela grupa Jugoslovena preba~ena je 9. decembra autobusomu {kolu pokretnog ga|awa u bazi Fort Majers na Floridi. [kolaje podrazumevala potpunu obuku u ga|awu iz pokretnih mitraqeza iupravqivih turela. Poha|ali su je svi polaznici, bez obzira nadu`nosti u daqem toku obuke. Prvi deo {kolovawa bio je uporedousmeren i na u~ewe engleskog jezika. Sem retkih izuzetaka ve}inanije vladala engleskim jezikom, a na kom je trebalo da se izvodiobuka. Radi lak{eg sporazumevawa Amerikanci su angaòvali svo-je dràvqane slovenskog porekla, ali se ubrzo pokazalo da komu-nikacija nije bitno popravqena.

SELEKCIJA PPILOTA

Za vreme boravka u Fort Majersu jugoslovenske uniformezamewene su ameri~kim. Jugosloveni su zadràli svoja obele`jana kapama i ozna~avawe ~inova na ramenima. Pojedinci, posebnopodoficiri, pokazali su izvestan otpor prema toj naredbi, takoda je neko vreme bilo {arenila u obla~ewu.

Me|utim, prvi pravi problem nastao je posle 16. januara1943, kada je zavr{ena {kola ga|awa. Tada je izabrano osobqeza daqu obuku po razli~itim specijalnostima. Qudi su se biraliprema posebnom uputstvu u kome se prvenstveno vodilo ra~una oleta~kom iskustvu, pokazanoj sposobnosti savladavawa obuke, sta-rosti, fizi~koj kondiciji i znawu jezika. Selekcija prema tim kri-terijumima dovela je do pretumbacija u odnosu na prvobitne pla-nove i o~ekivawa pojedinaca.

U pogledu izbora pilota bilo je najvi{e nezadovoqstva i na-tezawa. Prednost su dobili oni koji su do tada imali ve}i naletna vi{emotornim avionima, {to je u prvi plan izbacilo civilnepilote predratne jugoslovenske vazduhoplovne kompanije „Aero-put”. Odabrano je pet pilota, koji su upu}eni u vazduhoplovnu bazuu Smirni, gde je izvr{ena kona~na (leta~ka) provera za obuku na~etvoromotorcima. Kona~ni izbor pao je na kapetane Blagoja Ra-dosavqevi}a, Du{ana Milojevi}a, Vojislava Skaki}a i poru~nikaSavu Milovanovi}a. Oni su u istoj bazi ostali do 29. marta gdesu zavr{ili prelaznu obuku za ~etvoromotorce.

(Nastavak u slede}em broju)

15. jul 2007.

Te{ki bombarder B-24D „liberator” na obuci Jugoslovena

Srbiji za podstreka~ima sarajevskog atentata. Srpska vlada je potoj ta~ki ponudila arbitraù me|unarodnog suda u Hagu.23. jul 1951. U zatvoru je umro francuski mar{al Anri Filip Peten, ta~no {estgodina po{to je izveden na sud pod optu`bom da je u Drugom svet-skom ratu izdao Francusku. 23. jul 1957.Umro je srpski inèwer Nikola Mirkov, idejni tvorac kanala Du-nav–Tisa–Dunav. Godinama je prou~avao sloèni problem voda uVojvodini i zakqu~io da je jedino re{ewe izgradwa velikog kanala.23. jul 1974.Gr~ka vojna vlada je saop{tila da }e vlast predati civilima i po-zvala Konstantina Karamanlisa da se vrati iz izbegli{tva i for-mira vladu. Time je okon~ana sedmogodi{wa vladavina vojne hunte. 23. jul 1995. Na podru~je Sarajeva stigle su prve jedinice Snaga za brzo reago-vawe, formalno pod komandom UN. 24. jul 1906. Umro je Stevan Sremac, ~lan Srpske kraqevske akademije, jedanod najistaknutijih realista u srpskoj kwièvnosti. 28. jul 1914.Objavom rata Austrougarske Srbiji 28. jula 1914. po~eo Prvisvetski rat. U ratu su u~estvovale 24 dràve sa vi{e od milijardui po stanovnika. 28. jul 1941.U Beogradu nema~ke okupacione vlasti streqale 122 taoca kaoodmazdu za paqewe nema~kih garaà.29. jul 1883. Ro|en italijanski diktator Benito Musoli-ni. Vladao je Italijom od 1922. do 1943.Osnovao je fa{isti~ku partiju 1919, a okto-bra 1922. organizovao pohod 60.000 prista-lica na Rim i do{ao na vlast. Pod wegovimvo|stvom Italija je napala Etiopiju i poma-gala fa{iste u [paniji. Napao je Albaniju1939, Francusku i Gr~ku 1940, Jugoslaviju iSSSR 1941. Primoran, podneo je ostavku ju-la 1943. i bio interniran na Gran Saso, odakle su ga 12. septem-bra 1943. oslobodili Nemci i prebacili u severnu Italiju. Pri-likom bega uhvatili su ga italijanski partizani i ubili 28. apri-la 1945.30. jul 1898.Umro je nema~ki dràvnik Oto fon Bizmark-[enhauzen, nazvan „gvozdeni kancelar“, kojije „krvqu i gvo`|em“ ujedinio nema~ke drà-ve. Postao je 1862. kancelar Pruske, 1864.u savezu sa Austrijom napao je Dansku i osvo-jio [lezvig, a onda se okrenuo protiv Be~a i1866. porazio Austriju, {to mu je omogu}iloda sa Pruskom ujedini severne nema~ke dr-àve u Severnonema~ki savez. Isprovociraoje nema~ko-francuski rat i posle pobede nad Francuskom progla-sio je 1871. Nema~ku carevinom, a Vilhelma Prvog carem. Zbogsve ve}e nepopularnosti i neslagawa sa novim carem, 1890. pre-dao je vlast posle 28 godina gotovo neograni~ene vladavine. 30. jul 1974.Turska, Gr~ka i Velika Britanija potpisale su posle invazije tur-ske armije sporazum o prekidu vatre na Kipru. 30. jul 1999.Ameri~ka vojska zvani~no je okon~ala operacije u Panami, poslebezmalo stogodi{weg prisustva u toj zemqi centralne Amerike,koju su SAD i osnovale radi efikasnije kontrole nad Panamskimkanalom.

Pripremio Miqan MILKI]

16. jul 1858. Ro|en je srpski vojvoda Petar Bojovi}. U Pr-vom balkanskom ratu bio je na~elnik [tabaPrve armije, a u Drugom balkanskom ratuodlu~io ishod Bregalni~ke bitke i rata. UPrvom svetskom ratu komandovao Prvom ar-mijom, a umesto obolelog vojvode Putnika,postao na~elnik [taba Vrhovne komande.Posle proboja Solunskog fronta 1918. kodKumanova razoruào Bugare i produìo go-wewe broj~ano ja~e nema~ke Druge armije i razbio je kod Ni{abez pomo}i saveznika. Oslobodio Beograd 1. novembra 1918.17. jul 1945. U Potsdamu po~ela konferencija velikih sila pobednica u Drugomsvetskom ratu. Josif Visarionovi~ Staqin, Frenklin Ruzvelt iVinston êr~il, kojeg je 28. jula zamenio Klement Atli, odlu~ilida Nema~ka bude potpuno demilitarizovana i da Nemaci plateratnu {tetu.18. jul 1992. Ratni brodovi Natoa uplovili u Jadransko more radi kontrolesprovo|ewa sankcija UN protiv Savezne Republike Jugoslavije.19. jul 1937. U Beogradu odràne velike demonstracije povodom podno{ewaskup{tini na ratifikaciju konkordata Vatikana i Jugoslavije. Udoga|aju nazvanom „Krvava litija”, ̀ andarmi su se brutalno obra-~unali sa sve{tenicima SPC i narodom koji je protestovao pro-tiv konkordata. Sporazum nije ratifikovan zbog ogromnog priti-ska javnog mwewa. 19. jul 1956. Lideri Jugoslavije, Indije i Egipta, Josip Broz, Xavaharlal Nehrui Gamal Abdel Naser potpisali su Brionsku deklaraciju kojom suosudili blokovsku podelu sveta i time zapo~eli stvarawe pokretanesvrstanih zemaqa.20. jul 1954. U @enevi je zakqu~eno primirje u Indokini, kojim je Vijetnam po-deqen na dva dela. Francuska se obavezala da se povu~e iz Se-vernog Vijetnama i da po{tuje nezavisnost Laosa, Vijetnama i Kam-boxe.21. jul 1816. Ro|en je osniva~ britanske i najstarije no-vinske agencije na svetu Rojters, nema~ki Je-vrejin Izrael Bir Josafat, poznat kao PaulJulijus fon Rojter.21. jul 1948.U Beogradu po~eo Peti kongres KPJ koji je po-drào otpor rukovodstva partije diktatu Mo-skve, odnosno napadu Informbiroa, {to jeodjeknulo kao prvo „ne“ u komunisti~kom sve-tu dotad neprikosnovenom Staqinu. 22. jul 1933. Ameri~ki pilot Vili Post okon~ao je prvi samostalni let oko Ze-mqe, koju je preleteo za sedam dana, 18 ~asova i 49 minuta.23. jul 1885. Umro je je ameri~ki general i dràv-nik Julisiz Simpson Grant, vrhovnikomandant armije Severa u gra|an-skom ratu od 1861. do 1865. 23. jul 1914.Austrougarska vlada uputila ultima-tum srpskoj vladi i ostavila joj rokod 48 sati da, bez mogu}nosti pregovora i diskusije, prihvati de-set ta~aka. Srpska vlada je 25. jula prihvatila devet ta~aka, upr-kos ponièwu koje to nosi, ali je odbila {estu ta~ku koja je podra-zumevala da pripadnici austrougarske policije mogu da tragaju po

DOGODILO SE...VREMEPLOV

75

P A J E J O V A N O V I ] A ( 1 8 5 9 – 1 9 5 7 )

P E D E S E T G O D I N A O D S M R T I

15. jul 2007.76

P

L I ^ N O S T I

Nacionalnu pripadnost i zaslugePaje Jovanovi}a zapazila je i srpska dràva, pa je 1884.

postao ~lan Srpskog u~enogdru{tva, a ~etiri godine kasnije

i Srpske kraqevske akademije.On je svoja patriotska ose}awa

potvrdio zave{tav{i legatMuzeju grada Beograda i na mnoge

druge na~ine se ~asno oduìonarodu iz koga je ponikao,

mada je ve}i deo svog ìvotaproveo u Be~u. Uz Uro{a Predi}a,

Paja Jovanovi} je shva}en kaonajve}i srpski patriotski slikarakademskog realisti~kog pravca

u na{em slikarstvu.

PATRIOTSKISLIKAR

avle – Paja Jovanovi}, jedan od najizrazitijih predstavnika akademskog slikarskog rea-lizma kod Ju`nih Slovena, rodio se u Vr{cu 4. juna 1859. godine. Ocu, fotografu Ste-vanu, uspelo je da trojici svojih sinova razvije ose}awe za lepotu umetni~kog stvarala-{tva i da ih pripremi za daleka putovawa i uspehe. Svetislav je krenuo na slikarskestudije u Budimpe{tu i Pariz, Milan na studije ateqejskog fotografa u Be~ i Pariz, aPavle – Paja u Be~ i Minhen.Na Paju je, kako je sam kasnije govorio, „najdubqe tragove ostavilo be~ko {kolovawe”

kod profesora Kristijana Gripenkerla, specijaliste za istorijsko slikarstvo, i LeopoldaKarla Milera, slikara orijentalnih motiva. Na{av{i se potom u Minhenu, sredinom osam-desetih godina 19. veka, okruèn kolonijama studenata iz svih krajeva sveta, ponajvi{e sedruìo sa Rusima. Sa jednim od wih, Ruboom, izvo|a~em ~uvene panorame Borodinske bitke,krenuo je na Kavkaz, na jedno od svojih prvih dalekih putovawa.

PUTOVAWA PO SVETUNo, jo{ kao student be~ke akademije, putovao je i kra}e boravio na obalama Jadrana,

prostoru Crne Gore i Bosne i Hercegovine. Kao dvadesetogodi{wak (1879), zadrào se duè uUlciwu, Podgorici i Skadru, a pet godina kasnije (1884) na pomenutom Kavkazu i u Maroku.Put ga je daqe vodio u Gr~ku, [paniju, Egipat i Carigrad (1887). Radi pripremawa skice za~uvenu sliku „Krunisawe cara Du{ana”, boravio je na Kosovu i Metohiji i Makedoniji (1899).

Iako mlad, Paja je u Minhenu osetio pretvarawe Nema~ke u objediweno i mo}no car-stvo. Na iskustvima belgijskog i francuskog slikarstva, izrasli su „kraqevi nema~kog sli-

77

karskog istorizma”, Kaulbah i Piloti, koji su dobro osetili zahte-ve vremena i potrebu da svojim slikarstvom potvrde veliku poli-ti~ku i ekonomsku mo} Nema~ke tog vremena.

Udruìv{i znawe i dar, radoznalost i mogu}nosti, „srpskiPiloti”, kako su Paju mnogi nazivali, krenuo je putevima prizna-wa i slave. Slike i motivi su se umnoàvali. Posle pomenutih idrugih putovawa, nastajale su wegove slike sa tematikom na kojojsu se vaspitavale generacije {kolaraca, ispuwavale stranice ~i-tanki i listovi oleografski umnoènih kopija sa prikazima „Ma-~evawa”, „Ki}ewa neveste”, „Borbe petlova”, „Izdajice”, „Krvnogumira”, „Arnautske mlade”, „Krvne osvete iz Ku~a”, „Hercegova~ke{vaqe”, „Guslara”, „Povratka Crnogorca iz ~ete”, „Arnautskogdvoboja”, „Pri~a o boju na Kosovu” i druge. Slikama „Raweni Cr-nogorac” (1878) i „Guslari”, ra|enom ne{to ranije, „heroiziraoje na{ dotada{wi ànr”, koji je u srpskom slikarstvu, kao samo-stalna umetni~ka tema, jedva postojao.

U bosansko-her-cegova~kom ustanku(1875) i srpsko-tur-skim ratovima(1876–1878), narodisu krvarili u bitkamaza slobodu, ali svetuje bila potrebna fol-klorna i egzoti~nastrana takvih motiva.Traìli su je galeri-sti {irom Evrope, paje i Paja radio za lon-donskog galeristuFren~a (1883), od1884. je u Minhenu, aod 1891. ponovo uLondonu. Dabome, ta-kve slike su {irileugled mladog slikara.Teme iz istorije, po-sebno one nameweneme|unarodnim i svet-skim izlo`bama, do-nosile su priznawa i nagrade. Prvu zlatnu medaqu Paja Jovanovi}je dobio 1898. za sliku „Borba petlova”, ali mu je jo{ 1883. „Ra-weni Crnogorac”, sem nagrade u Be~u, doneo i carsku stipendiju.

ME\UNARODNA PRIZNAWAZa visoko slikarsko ume}e, nizale su se zlatne medaqe i od-

li~ja. U Salonu u Parizu za „Krunisawe cara Du{ana” i izlagawena Svetskoj izlo`bi (1900) dobio je odlikovawe francuske vlade,a u Be~u, za sliku „@enidba hercega Ferija êtvrtog sa Jelisave-tom Habzbur{kom”, dobio je dràvnu zlatnu medaqu u Salcburgu.Sledila je srebrna medaqa u Sent Luisu (1904) za „Bitku u Teuto-bur{koj {umi”, prva nagrada u Buenos Ajresu za „Portret gospo|eKaufman” i mnoge druge.

Postupak izvo|ewa wegovih slika bio je u duhu nau~nog reali-sti~kog akademskog verizma, prepun slikarskih bravura i tanano-sti, a koji je vladao u zvani~noj umetnosti skoro svih kontinenatana prelazu u 20. vek. A onda – brak, ve} {ezdesetogodi{weg slika-ra sa lepom i mladom Be~lijkom Herminom-Muni Dauber, u~inio jePaju sre}nijim i uspe{nijim ~ovekom, izvan tipologije melanholi~-nih Bana}ana.

U vreme velikog uspona, kada su „naruxbine tema iz istorije”po~ele da grade deo wegove popularnosti koja traje do danas, na-stalo je nekoliko slika koje su nagove{tavale nove slikarske iza-zove. Za Milenijumsku izlo`bu u Budimpe{ti, povodom hiqadu go-dina ma|arske dràve, Paja je pripremio dva platna. Naime, pa-trijarh Georgije Brankovi} ga je zamolio da uradi sliku „SeobaSrba” pod Arsenijem ârnojevi}em (1690). No, nezadovoqan re-{ewem kompozicije slike, u koju je uneo stado ovaca, patrijarh je

traìo drugu varijantu bez stada. Za izmene je bilo kasno. Paja jeposlao „Vr{a~ki triptihon”, trodelnu pri~u o ̀ etvi, berbi i pija-ci. Te, 1896. godine, Paja je shvatio kuda ide avangardno slikar-stvo. Vr{a~ki vinogradi, p{eni~na poqa i uli~ni va{ari, „kupa-ju” se na sve tri slike u „radosnom doìvqaju sun~eve svetlosti”.Bila je to najvi{a ta~ka do koje se uspeo, zaustaviv{i se potom,kroz mnoge decenije dugog ìvota, na oprobanim i traènim efek-tima naturalizma, odràvaju}i reputaciju umetnika poznatog {i-rom Evrope i sveta.

PORTRETI CAREVA I KRAQEVAOd 1906, Paja se odlu~nije bavi slikawem portreta. U elit-

nom be~kom ateqeu, pred Pajom su strpqivo „mirovali” carevi,kraqevi, umetnici, nau~nici, prijateqi, lepa supruga. Bili su tucar Frawa Josif, belgijska kraqica Jelizabeta, rumunski kraqFerdinand, baronica Erlanger, crnogorska princeza Milica,

kraqica Marija ikraq Aleksandar Ka-ra|or|evi}, MihailoPupin i drugi. Odsvih, kao najboqi, bi-}e ozna~en portretslikara Simingtona.

Za Svetsku izlo-`bu u Parizu 1900,Paja je pripremio ve-liki format slike„Krunisawe cara Du-{ana 14. aprila1346. godine”. Kao{to su mu pri pripre-mawu slike o velikojseobi Srba bili ko-risni saveti istori-~ara Ilariona Ru-varca, tako je Jovano-vi} rado prihvatiosugestije i StojanaNovakovi}a, koji jepredloìo da se, ume-

sto ~ina krunisawa u crkvi, predstavi „... proklamacija Du{ano-vog zakonika na otvorenom poqu pred crkvom, pokazuju}i vojnu ipoliti~ku snagu mladog carstva”. Naravno, ta slika je ostalaipak upam}ena kao prikaz vladarskog krunisawa. Obave{tenostistori~ara pokazao je Paja slikaju}i i druge teme iz nacionalneistorije, kao {to su „@enidba cara Du{ana”, „Osveta Kosova” i„Takovski ustanak”.

Paja je trebalo da uradi i splet tema za nadgrobnu crkvu naOplencu, zadu`binu kraqa Petra Prvog Kara|or|evi}a. Do izvo-|ewa nije do{lo, pa se Pajine uqane varijante nalaze u Sabornojcrkvi u Sremskim Karlovcima („Sveti Sava kruni{e Stevana Pr-voven~anog”, „Sveti Sava miri bra}u” i druge).

Nacionalnu pripadnost i zasluge Paje Jovanovi}a rano je za-pazila i srpska dràva, pa je on 1884. postao ~lan Srpskog u~enogdru{tva, a ~etiri godine kasnije i Srpske kraqevske akademije.Svoja patriotska ose}awa Paja je potvrdio zave{tav{i legat Mu-zeju grada Beograda. Iako je samo izme|u 1939. i 1950. ìveo uBeogradu, dobio je ponovo visoka dràvna priznawa i postao po-~asni gra|anin Vr{ca. Po{to je najvi{e boravio u Be~u, dobio jezasluèno mesto i u istoriji austrijskog slikarstva. Ipak, Paja jebio, pre svega, srpski umetnik. âsno se oduìo narodu iz koga jeponikao. Uz Uro{a Predi}a, Paja Jovanovi} je shva}en kao najve-}i patriotski slikar. U srpskom slikarstvu akademskog realisti~-kog pravca, postigao je vrhunski domet.

Umro je u Be~u 30. septembra 1957. u devedeset devetoj godiniìvota.

Krsman MILO[EVI]

âs ma~evawa

15. jul 2007.78

DUHOVNOST

Dobre i zle vile pri{le su ~ovekovoj kolevci i donele musvoje darove. Najvi{e zla me|u wima poklonila mu je za-vist. Mo`da je to bila preru{ena furija.Dok qudi ìve na zemqi oni moraju povla|ivati, nalaziti

put jedan za drugoga, ujediwavati se, pomagati jedan drugome.Ina~e }e se zemqa otvoriti pod wima i nebo }e se nad wegovomglavom rasporiti. Ali, zavist je – najja~e sredstvo raskola: we-ga je odavno izmislio majstor ìvota „svako za sebe” i „jedanprotiv drugoga”.

Da bi se gradio ìvot u slozi, qudi treba da „pra{taju”jedan drugome svoju nesli~nost, svoje prednosti, svoje prven-stvo. Ne samo u pogledu imovine, nego u svemu; ti si pametan,darovit, obrazovan, lep, jak, bogat, ima{ visoku slu`bu – a jasve to nisam i nemam, ti si na vrhu, ja sam na repu; u redu, jato prihvatam, zadovoqavam se time... Moje „dno” meni zavr-{ava posao; ono je meni dovoqno „visoko”; ostani iznad me-ne, ako moè{, i ako ti se to dopada. Ja ti ne zavidim. Ako bu-dem postao nezadovoqan svojim „repom”, bori}u se za „vi{e”i „boqe”, ali ne èle}i da od tebe otmem ono {to je tvoje. Ja}u se starati; preme{ta}u se „nagore” – u jednom otvorenomtakmi~ewu, ali bez zavisti. Ti samo ostani „na vrhu”; podignu-}u se prema tebi.

Takmi~ewe, kao unutra{wi motivacioni razlog – zdrava jepojava, pojava stvarala~ka, bratska. Wegova formula je razum-na i prirodna. Ona glasi: „Ja, i ti, i on! Svi mi! Zajedno – upr-kos otporu! Zajedno jedan s drugim! @ivela vrlina!”

Zavist je kao unutra{wi motivacioni pokreta~, napro-tiv, bolesna, ru{iteqska, du{manska... Wena formula je –nerazumna i protivprirodna. Ona glasi: „Ja, a ne ti, i ne on!Samo ja! Svi ostali dovraga! Ono {to ne postane ja – mora dapropadne!” A budu}i da „mojim” moè da postane samo ne{tojako malo, u zavisti ~eka na bu|ewe instinkt ubistva i razru-{ewa.

Zavist je pre svega {krtost i pohlepnost. Ona je nezasita,kao radoznalost; ona, samim tim, ozna~ava – ve~no siroma{tvo,ve~nu brigu, ve~no r|avo raspoloèwe; svaki uspeh ona pretva-ra u neuspeh i ostavqa ~oveka da sirotuje u beznade`noj usa-mqenosti. Ostra{}en zavidnik je – priziva~ zla; on se na ~ove-ka quti zbog tu|e sre}e; wega svaki tu|i uspeh ogor~uje; svakaistinska vrlina u drugome mu~i ga kao rana na srcu; ispuwavaga gnev nemaoca protiv posednika; ose}a jarost nedovoqno po-{tenog ~oveka koji stalno ose}a svoju potcewenost, a zato, sdruge strane, strasno prime}uje svoje preimu}stvo. On ~ak i neradi svoj posao: on se iscrpquje u borbi izme|u „ja” i „ti”; i utoj ve~noj borbi iscrpquje i samoga sebe i svog protivnika. Akose wegova jarost ra{iri do socijalnog programa, tada se onaizliva i u klasnoj borbi; i zapo~iwe marksisti~ki gra|anskirat.

Gde su spasewe i uteha? U ve{tini da ne zavidi{, Onauop{te nije te{ka. Daj svakome ono {to on i tako ima; i nerop}i neprestano zbog sopstvene potcewenosti; odbaci tojadno „ra~unawe” – tvoje umi{qene „potcewenosti”, kao i tu-|ega „preimu}stva”. Znaj da ti sam vredi{ „promi{qawa”.Podigni se u vrh, ali ne guraju}i drugog dole. Ne zavidi! Nezavidi! I – najva`nije – nau~i da, u mnogo ~emu, zaboravqa{na sebe!

Ivan A. IQINIz kwige „Pred buktavim zagonetkama gospodwim”

Svetigora, Cetiwe, 2001.

RAZMI[QAWA O STVARIMAOBI^NIM

ZAVIST

SVETI ARHAN\EL GAVRILOMisli se da je praznovawe ovoga

dana ustanovqeno jo{ u Svetoj gori u 9.veku povodom javqawa ovoga arhan|ela ujednoj }eliji, gde je prstom u kamenu napi-sao pesmu Bogorodici. Pesma se zvala„Dostojno”; pa se ova }elija i danas takozove. U vezi sa ovim pomiwu se i ostalajavqawa arhan|ela Gavrila kao javqaweMojsiju kad je saop{teno ovom izabrani-ku Bo`jem kako je stvoren svet, a Mojsijeto zapisao u kwizi Postojawa. Javio sei proroku Danilu i javio tajne o budu}imcarstvima i dolasku Spasiteqa, a potomsvetoj Ani da }e roditi preblagoslovenui pre~istu Devu Mariju. Mnogo puta ja-vqao se Svetoj Devi dok je boravila uhramu jerusalimskom. Prvosve{tenikuZahariju javio je ro|ewe sina, svetog Jo-

vana Krstiteqa, a Svetoj Devi u Nazaretu saop{tio je blagove-sti o za~e}u i ro|ewu Gospoda Isusa Hrista. Javio se praved-nom Josifu, pastirima kod Vitlejema, ènama mironosicama i,najzad, samom Gospodu u vrtu Getsimanskom kada ga je, kao ~ove-ka, krepio pred wegovo stradawe.

LEJLETU LL’ REGAIB(NO] DAROVANIH @EQA)

Na po~etku svetog meseca Rexeba, meseca sedmog po redu ulunarnoj hixretskoj godini, meseca ~ije ime na arapskom jezikuzna~i strahopo{tivawe i konotira najlep{e smislove Bogobo-jaznosti i ugodnosti Uzvi{enom i Svemilosnom Stvoritequ,svesniji postajemo jer uvi|amo da smo no}u èqa darovanih za-kora~ili u period intenzivnije molitve i ispoqavawa svojeodanosti Bogu. Po{to hixeretski datumi zapo~iwu zalaskomSunca, ova no} je prva petkova no} u mesecu Rexebu. To je no} ukojoj je po mnogim predajama za~et blagoslovqeni poslanik Bo-ìji Muhamed. Voqa Boìja je bila da za~ne se u braku Abdula-ha (Boguodanika) i Amine (Verne).

Te no}i se u xamijama okupqa i govori o nastupaju}im da-nima svetoga meseca Rexeba {to spomenut je u predajama kaoBoìji mesec. Tako|e se govori o nastupaju}im danima meseca[a`bana. Poslanikovim mesecom po predajama istim, te Ra-mazana, koji je po toj tradiciji mesec ummeta (naroda) Muhame-dovog. Sve su to dani pokajawa i povratka Bogu Milosnome.

VE RSKI PP RAZNICI15-31. jul

Pravoslavni15. jul – Polagawe rize Presvete Bogorodice17. jul – Sveti sve{tenomu~enik Sava

Gorwekarlova~ki21. jul – Sveti velikomu~enik Prokopije22. jul - Sveti mu~enik Glamo~ki i Kulsnevakufski25. jul - Ikona presvete Bogorodice Trojeru~ice26. jul – Sabor svetog arhangela Gavrila28. jul – Sveti mu~enici Karik i Julata30. jul – Sveta velikomu~enica Marina Ogwena

Marija

Jevrejski24. jul – Ti{a beav

Islamski19. jul – Lejletu l` Regaib

79

M I N I S TA R S T V O O D B R A N E R E P U B L I K E S R B I J E

SEKTOR ZA QUDSKE RESURSEUPRAVA ZA KADROVE

DIREKCIJA ZA „PELT”Beograd

Ulica Nemawina 15Raspisuje

KONKURSZA PRIJEM CIVILNIH LICA U SLU@BU U VSza popunu radnih mesta u Direkciji za „PELT”u trajawu do 9 (devet) meseci

2 (dva) nastavnika engleskog jezika, VSS

OP[TI USLOVI KONKURSA:– da je kandidat dràvqanin Republike Srbije,– da nije osu|ivan za krivi~no delo na bezuslovnu kaznu odnajmawe {est meseci;– da se protiv kandidata ne void krivi~ni postupak za krivi~-no delo za koje se goni po slu`benoj du`nosti;– da je zdravstveno sposoban za rad u VS i MO;– da se nalazi u evidenciji nezaposlenih lica u Republi~komzavodu za trì{te rada

POSEBNI USLOVI KONKURSA:Prednost imaju lica koja su radial na me|unarodnim testovi-ma za engleski jezik i lica koja su osnovne studije zavr{ilasa op{tim uspehom najmawe osam.

Uz molbu se prilaù:– uverewe o dràvqanstvu;– izvod iz mati~ne kwige ro|enih;– uverewe da nije osu|ivan;– uverewe da se protiv wega ne void krivi~ni postupak;– lekarsko uverewe;– izvod iz evidencije nezaposlenih lica;– overena fotokopija diplome o zavr{enoj {koli;– kratka biografija.

Uverewa koja se prilaù uz molbu ne mogu biti starija od 6 meseci.

Molbu sa traènim prilozima dostaviti na adresu:

MINISTARSTVO ODBRANE REPUBLIKE SRBIJESEKTOR ZA QUDSKE RESURSE

UPRAVA ZA KADROVEDIREKCIJA ZA „PELT”

BeogradUlica Nemawina 15

Sa naznakom „za oglas” ili li~no delovodstvu Uprave za ka-drove – 3. sprat.Neblagovremene molbe ne}e biti razmatrane. Odluku o izbo-ru kandidata done}e nadle`ni stare{ina, a o izboru }e svikandidati biti pisanim putem obave{teni u zakonskom roku.

Oglas ostaje otvoren 15 (petnaest) dana od dana objavqivawa.

FAKULTET ZA MENAXMENT MALIH I SREDWIH PREDUZE]A

Venizelosova 31 Beograd, raspisuje

KONKURSZa pripadnike Vojske Srbije

za upis u {kolsku 2007/2008. godinu

Na osnovne akademske studije radi sticawa civilne fakul-tetske diplome u oblasti menaxmenta upis na I godinu:

– podoficira, vojnika po ugovoru i civilnih lica sa sred-wom stru~nom spremom studenata I godine Vojne akademije;

Upis na III godinu:– oficira sa zavr{enom Vojnom akademijom– studenata koji su zavr{ili najmawe dve godine Vojne akade-

mije– lica sa zavr{enom vi{om spremom (vojnom ili civilnom);Na poslediplomske (master studije):– lica sa visokom stru~nom spremom (ste~enom u vojnim ili

civilnim {kolama)– oficira sa zavr{enom komandno{tabnom {kolom (uz pri-

znavawe odre|enog broja ispita sa K[[-e);Na doktorske studije za odbranu doktorske disertacije: – lica koja su stekla akademski naziv magistra nauka (vojna

ili civilna).Na sve oblike prekvalifikacije (organizovawem kurseva i

seminara u skladu sa ugovorom koji je zakqu~en sa Nacionalnomslu`bom za zapo{qavawe) i osposobqavawa.

Od pripadnika Vojske koji ne mogu poha|ati redovnu nastavuformira}e se posebne grupe (klase) i odrediti mentor.

Zainteresovana lica mogu popuniti predupisni obrazac i takoosigurati mesto u okviru upisne kvote.

Informacije na telefon: 3392 456 i 3392 460.

CENTAR ZA CIVILNO-VOJNE ODNOSE

uz podr{ku Ambasade SAD u Beograduotvara besplatno

PRAVNO SAVETOVALI[TEZA PRIPADNIKE VOJSKE I POLICIJE REPUBLIKE

SRBIJE, KAO I GRA\ANE KOJI IMAJU ZAHTEVE PREMAOVIM USTANOVAMA

Savetovali{te radi utorkom i ~etvrtkom od 16.00 do 18.00

Gunduli}ev venac 48, 11000 Beograd

Obavezna najava i zakazivawe

Informacije:www.ccmr-bg.org/pravnapomoc

Tel: 011 3287 334e-mail: [email protected]

Marketing 3241-026

80

Everest je san svakog pravog i iskrenog planinara alpiniste. Vi{e od deset godinabavim se pewawem koje je postalo sastavni deo mog ìvota. Na koju god planinu da odem, ose}am se divno, bilo to u na{oj zemqi ili negde daleko na Himalajima.Bitno je samo da sam tamo, a Everest mi do|e kao {lag na tortu, kaè na{asagovornica koja se, ostvariv{i svoje snove, na{la na korak do sunca...

15. jul 2007.

Pre ne{to vi{e od dva meseca deseto~lana ekspedicija izSrbije krenula je ka Himalajima sa namerom da se weni ~la-novi popnu na najvi{u ta~ku na svetu – Mont Everest. Me|uwih sedam koji su uspeli da ostvare taj dugogodi{wi san,bila je i Dragana Rajblovi} sa kojom smo razgovarali o

ìvotnom iskustvu koje joj je donela ekspedicija na Mont Everest,a koje retko koji ~ovek na svetu ima priliku da doìvi.

Œ Kada se sada osvrnete na dva meseca nedavno provedenana Himalajima, koje slike Vam prve naviru u se}awe i ka-kvom emocijom su obojene? – Ide mi se opet. Dva meseca sam ìvela sasvim druga~ijim

na~inom ìvota, kao i ostali ~lanovi ekspedicije, a sada sam sevratila u ovu gradsku gu`vu i ludnicu koje me zamaraju.

Œ Koliko se ova ekspedicija razlikovala, a koliko nalikova-la na Va{e prethodne doìvqaje planina i wihovih vrhova?– Everest je san svakog pravog i iskrenog planinara alpini-

ste. Vi{e od deset godina bavim se pewawem koje je postalo sa-stavni deo mog ìvota. Na koju god planinu da odem, ose}am sedivno, bilo to u na{oj zemqi ili negde daleko na Himalajima.Bitno je samo da sam tamo, a Everest mi do|e kao {lag na tortu.

Œ Alpinisti kaù da je na visinama iznad 8.000 metara,pored vrhunskih priprema, „sve u glavi”, dok Dragan Ja}i-

movi}, vo|a ekspedicije, za Vas kaè da ste „~ist Zen Budi-zam”. Kako ste uspeli da postignete takvo stawe duha?– To }ete morati, ipak, wega da pitate, a i ja }u! [to se ti-

~e toga da je sve u glavi, stvar je u tome da mi nismo i{li na Eve-rest da bismo ostvarili uspeh ili se nekome dokazivali, ve} nasje vodilo srce. Sama ~iwenica da se od planinarewa ne zara|u-je dokaz je da novac nije mogao da nam bude podstrek da jurimo ne-ke rezultate.

Œ Da li je neobi~no da toliki broj (sedam) ~lanova jedneekspedicije stigne do Krova sveta?– To je ogroman uspeh po{to je prosek za Everest 25 posto

izlaznosti od ukupnog broja ~lanova ekspedicije. Ba{ zbog toga,najboqi svetski alpinisti i vo|e stranih ekspedicija odali supriznawe, prvenstveno na{em vo|i Draganu Ja}imovi}u, za takavpoduhvat. I prethodna ekspedicija koju je organizovao na {estipo visini vrhu u svetu ô-Oju (8.201 m) imala je 90 posto izla-

SP

OR

TD R A G A N A R A J B L O V I ] , P R VA @ E N A I Z S R B I J E N A K R O V U S V E TA

NA KORAK DO SUNCA

znosti, tako da je Srbija sada vode}a sila u regionu {to se ti~e himalaj-skog alpinizma.

Osim toga, jako sam ponosna na ~iwenicu da se sada na svetskoj alpi-nisti~koj listi, gde se upisuju samo imena onih koji su se popeli na vrhoveiznad 8.000 metara, nalazi i jedno ènsko ime iz Srbije i Jugoisto~neEvrope. ûla sam da je ta vest objavqena ~ak i na holandskoj televiziji.

Œ Na putu do vrha vi|ali ste qude koji su zauvek ostali u snegu. O~emu ste u tim trenucima razmi{qali i da li ste zbog takvih prizo-ra pomi{qali da odustanete?– To je Everest sa svim svojim surovostima i u svojoj veli~anstveno-

sti. I pre polaska strahovala sam od toga kako }e takvi prizori psihi~-ki uticati na mene jer sam znala da }emo nailaziti na wih. Na velikimvisinama tela ne mogu da se raspadnu, jer nema bakterija i vlada ve~itiminus. Po{to je u takvim uslovima fizi~ki napor sagnuti se da popravi-te dereze na cipelama, a kamoli da telo od 70 i vi{e kilograma spusti-te sa rizi~nih vertikala, qudi koji stradaju ostavqaju se u planini zau-vek. Takve prizore doìvqavala sam kao opomene i upozorewa da se dovrha ne stiè po svaku cenu i da „Himalaji ne opra{taju gre{ke”.

Œ Qudima koji se ne bave alpinizmom nezamisliv je specifi~anna~in ìvota u planini, bez tu{a, toaleta, kuvane hrane i jo{ mno-go toga {to podrazumevamo da imamo u svakodnevnom ìvotu. Kakose u takvim uslovima snalazi èna okruèna mu{karcima?

– U baznim kampovima postoje neke improvizovane tu{-kabine,dok je u visinskim kampovima druga~ija pri~a jer tamo nema ni~ega. Tamosami sebi topimo sneg, kuvamo ~aj, supu, gotova jela. Hladno je pa se goto-vo ni ne znojimo, a vazduh je ~ist i prqamo se mnogo sporije. U visinskimlogorima provedemo svega dan ili dva pa opet silazimo u bazne kampo-ve. To je proces aklimatizacije u kome organizam prilago|avamo eks-tremnim visinama. Zbog toga ekspedicije i traju tako dugo.

Œ Kada Vam je bilo najteè?– Najteì su mi bili fizi~ki napori po{to sam sa svojih 48 kilo-

grama na le|ima nosila jednaku teìnu kao i oni koji imaju 70 i vi{e ki-lograma. Opremu koja teì otprilike 15 kilograma prenosili smo iz jed-nog visinskog kampa u drugi i dok smo, ilustracije radi, u po~etku visin-sku razliku od 850 metara prelazili za jedan sat, na velikim visinama

bilo nam je potrebno osam do deset sati jer smo posle jednog koraka mo-rali da udahnemo bar pet puta. Zbog toga nam je bilo veoma naporno, svedo momenta kada smo po~eli da koristimo kiseonik iz boca. Tada je po-stalo malo lak{e. Kako nam je buxet za ekspediciju bio ograni~en, {tose odrazilo i na broj boca koje smo nosili, po~eli smo da ih koristimotek na visini od 7.900 metara. Zbog toga sam i vi{e ponosna na na{uspeh jer smo se pewali u teìm uslovima nego ve}ina drugih ekspedicija.

Osim toga, bilo mi je lak{e jer sam imala iskustvo iz prethodnihekspedicija i znala sam {ta me ~eka. A i {ta je osam sati napora naspramcelog ̀ ivota prièqkivawa i naspram uìtka koji donosi vrh. Bitno je bi-lo da nisam imala zdravstvenih problema zbog kojih bih morala da se vra-tim. Ovako, malo se istrpi pa se posle uìva.

Œ O ~emu ste razmi{qali tokom dva meseca u planini, a kada ni-ste mislili na vrh?– Poseban uìtak za ~oveka jeste kada se na|e negde gde nije primo-

ran da razgovara o temama koje u gradu ne moè da izbegne. Dva druga izekspedicije, Milo{ i Marko, bili su nam glavni zabavqa~i, sa wimanikada nije bilo dosadno. Po{to su u Himalajima proslavqali ro|en-dan, za poklon su od mene dobili {arene perike koje su odmah stavili naglave i odràli koncert na 6.400 metara visine lupaju}i {tapovima uplasti~ne kante. Izvukli su tada iz {atora ceo bazni kamp. Nije ba{lako vikati iz sveg glasa na toj visini ali wihov kapacitet plu}a je zai-sta zadivquju}i. Smi{qali smo razne stvari i snimali se kamerom pra-ve}i filmove za na{u du{u. Za razliku od Beograda, tamo sam mogla ida na miru ~itam ne gledaju}i u sat. Sve u svemu, da smo ostali jo{ godi-nu dana, mislim da nam ne bi dosadilo.

Œ Italijanski alpinista Rejnold Mesner ja na pitawe zbog ~ega sebavi alpinizmom, odgovorio „Radim to zato {to sam ja sebi domo-vina, a maramica mi je zastava”. Kako bi glasio Va{ odgovor na topitawe?– Pewem se zato {to uìvam u tome, zato {to se u planini ose}am

slobodno, zato {to mi tamo prija, zato {to tamo ne slu{am qude koji sesva|aju i vi~u, àle na nedostatak novca, politi~are… i zato {to je la-godan ìvot jako dosadan.

Za mene su qudi koji se dosa|uju, koji se ne odvajaju od TV ekrana, ko-ji ~itaju ùtu {tampu, rade dnevno po 15 sati ili razmi{qaju samo gde }edobro da jedu, ~udaci i ja ih ne razumem. To je meni ekstremno. Ako mi uplanini rizikujemo na{e ìvote, oni, vode}i takav na~in ìvota, rizikujusvoje zdravqe. A ko nema zdravqa, nema ni ìvota.

Sawa SAVI]

81

82 15. jul 2007.

UK

R[

TE

NE

RE

ÎA

O

B

A

V

G

[

M

T

S

X

R

R

S

R

A

O

N

\

A

Q

Lw

S

K

USPRAVNO:1. Sportsko dru{tvo iz Beograda, 2. Li~nost iz Geteovog dela, 3. Biv{i{ahist, Braslav, 4. Pripadnik neke organizacije, 5. Praskozorje, 6. Pred-log, 7. Tursko parno kupatilo, hamam, 8. Nu{i}eva komedija, 9. Alkoholnopi}e mornara, 10. Jadransko ostrvo, 11. @ivotiwski trag, 12. Uzvik ne-doumice, 13. Grubo seqa~ko sukno, 14. Engleski pesnik, Edvard, 15. Trgo-vac drvima, 16. Udar, 17. More oko Kariba, 19. Slatkovodna riba, 20.Uvo|ewe, introdukcija, 22. Hirurg, 23. Mala strela, 25. Skup{tina u ne-kim dràvama, 26. Arhitekta (skr.), 27. Osim, izuzev, 28. Deo glave, ispodbrade, 30. Sportsko dru{tvo iz Beograda, 31. Ekipa, 32. ûveni indijan-ski poglavica, 34. Biv{i sistem u fizici (centimetar-gram-sekunda), 35.Kiselina (lat. ), 36. Pe{~ani nanos, dina, 37. Mutav, 40. Inicijali nau~-nika Wutna, 41. Dva ista slova, 43. Po~etak trke, 44. Strana sveta, 45.Sin odmila, 46. Gor~ina, 48. Skra}eni naziv za Aralsko jezero, 49. Visi-na vode, stepen ne~ega, 50. Me|unarodni ugovor o carinama, 52. Turskaplemi}ka titula, 55. Engleski {ahist, Xonatan, 57. Upi{ite: ~,i, 58. Enig-matski klub (skr.), 59. Narodna republika (skr.), 60. Dva ista slova.

VODORAVNO:18. Vrsta insekata, 19. Ime vaterpoliste Prlainovi}a, 20. ^lan hajdu~kedruìne, 21. Pravac u umetnosti, 22. Karmin za usne, 23. Mesto na Kor-~uli, 24. Vrbova {uma, 25. Kinesko mu{ko ime, 27. Pepeqast, sur, 28.Ime biv{eg egipatskog dràvnika el Sadata, 29. Zasi}eni ugqovodonik,30. Crpka, 31. Gorwi deo ku}e, tavanica, 32. Ime {ahiste Kasparova, 33.Holandski slikar, Art van der, 34. Dvoje, 35. Biv{i ameri~ki atleti~ar,Al, 36. Brend ameri~kih automobila, 37. Rezervni alat i pribor (skr.),38. Stoti deo hektara, 39. Imperator, 40. Starogr~ki filosof i matema-ti~ar, 41. Mu{ko ime, Denis odmila, 42. Simbol cezijuma, 43. Nakit kojise nosi oko vrata, 45. Mesto u Hrvatskoj, 47. Tre}e i 21. slovo azbuke,48. Smawiti debqinu, 49. Skup simptoma neke bolesti, 50. Upi{ite: ~o,51. Slovo gr~kog alfabeta, 52. Imenica (skr.), 53. Desna ruka, 54. Upi-{ite: an, 55. Deo teniske igre, 56. Infekcije, 58. Veliki rt, 60. Sportskiklub iz Moskve, 61. Mu{ko ime, Dragan odmila, 62. Pokazna zamenica,ta, 63. Profesionalac, 64. Atlantski okean, 65. Bakterija okruglog obli-ka, 64. Pojam iz preferansa (mn.).

[AH

PripremioRade MILOSAVQEVI]

majstor Fide

Pripremio @arko \OKI]

RE[

EWE

IZ

PRO

[LO

G BR

OJA

- VO

DORA

VNO

: Sve

}e

to n

arod

poz

lati

ti,

luta

lica

, Ero

ika,

rav

an, o

kami

na, D

ansk

a, D

amas

k, b

olid

i, p

alet

e, k

ulin

ar,

Oso

la, k

amil

a, k

obil

a, u

, Dan

a, te

rasa

, pov

ici,

ZS

, avi

, ner

ast,

bari

ca, d

at,

Ra, g

aran

t, pi

rana

, Rav

a, s

, Pam

ela,

mal

ina,

Deb

rc, t

rati

na, s

onat

a, n

esit

i,ve

~era

, Val

one,

dom

a{aj

, ope

raci

ono

istr

aìv

awe.

Beli: Ke1, Db3, Td1, Th1, Lc3, Lf3,a3, b4, c6, e3, f2, h2Crni: Kg8, Dg5, Ta8, Te8, Lc8, Ld6,a6, b5, c7, f7, g7, h620…Te3!Hrabra `rtva, za koju je trebalo

prora~unati sve varijante do kraja.21.fe3 De3 22.Le2 Lg4 23.Td2

Le5 24.Le5 Db3 25.Lg4 Te8 26.0-0De3

Beli: Kh1, Dd2, Td1, Tf1, Le3, Lf3,Sc3, a3, b2, c2, e4, f4, g2, h2Crni: Kg8, Da5, Tc8, Tf8, Ld7,Le7, Se8, a6, b5, d6, e6, f7, g7, h7Beli na potezu.1.Sd5! Ld8Na 1…Dd8 2.Lb6 Sc7 3.Se7De7 4.Dd6 +-2.Se7!1:0

ZANIMQIVOSTINAJMLA]I SEKUNDANT

U me~u za titulu svetskog pr-vaka protiv Vasilija Ivan~u-ka u Moskvi, jedan od sekunda-nata budu}eg svetskog {ampio-na Ruslana Ponomarjova bioje Sergej Karjakin. Ruslan jepobedio u me~u, a zasluge supripale i Sergeju, koji je tadaimao samo 12 godina. Istori-ja {aha ne pamti da je neko an-gaòvao mla|eg sekundanta.

NOBELOVACAustralijanac Xon Kro-

fort postavio je u svojoj 18.godini rekord svoje zemqe uigri na slepo, odigrav{i zasvega tri sata 12 partija, odkojih je 7 dobio, a 5 remizi-rao. Me|utim, nije nastavioda se bavi {ahom. Uo~i Drugogsvetskog rata oti{ao je u En-glesku, gde je 1975. dobio No-belovu nagradu za hemiju.

REKLI SU

Mo`da sam posledwa osobakoja ima {ansu da pobedi ma-{inu.

Vladimir Kramnik uo~i me~a sa Fricom 10

KOMBINACIJAEliskazes – MoriBirmingem, 1937.

brana u Daminom gambitu, koja neuìva lo{u reputaciju.

4…Sc6 5.Sf3 Sf6 6.e3 0-07.Ld2 a6 8.Td1 Te8 9.a3 Ld6 10.Dc2h6 11.b4 dc4 12.Lc4 e5 13.Db3 De714.d5 e4 15.dc6 ef3 16.Sd5 Sd517.Ld5 fg2 18.Lg2 b5 19.Lc3 Dg520.Lf3

IZABRANA PARTIJADEVOJÎCE

IZ KINEMonika So}ko - @ao SuJekaterininburg 2007.

1.d4 d5 2.c4 e6 3.Sc3 Lb4 4.Da4îni se da Kinezi napreduju „sva-

koga dana i u svakom pogledu“, pa iu {ahu. To se posebno odnosi na wi-hove devoj~ice, koje ve} desetak go-dina dominiraju svetskim {ahom, ana nedavnom prvenstvu su zbrisalenekada neprikosnovene Ruskiwe sa4:0. Iza wihovih rezultata, ocewu-ju stru~waci, stoji fanati~an radsa mnogobrojnim talentima. @ao Suje samo jedna, nama mawe poznatamlada dama, a kako igra vidi se i izove partije protiv Poqakiwe So}-ko. Primewena je Ragozinova od-

Uskoro }e beli predate.27.Tdf2 Te5 28.Kh1 Dd4 29.Lf3

Te10:1

PRODAVNICA "VOJNA KWIGA"u c e n t r u B e o g r a d a , u l i c a V a s e ^ a r a p i } a b r o j 2 2

n u d i :

magazin "Odbrana"vojnostru~ne ~asopise "Novi glasnik", "Vojno delo" i "Vojnotehni~ki glasnik"kwige u izdawu Novinskog centra"Odbrana", "Vojnoizdava~kog zavoda", ostalih vojnih i drugihizdava~a sa temama iz vojnenauke i tehnike, istoriografije,geopolitike, medicine, ishranei druga stru~na i popularna izdawakurseve stranih jezika na audio-kasetama i kompakt-diskovimakompjutersku literaturuizdawa na kompakt-diskovimageografske mape i planovepostere i kalendaresklapaju}e makete aviona,brodova, vozila, vojnika i pribor za wihautorizovane replike naoruàwasabqe i bodeèposlovnu galanteriju i promotivne artikle sa oznakamaVojske Srbije - priveske, zna~ke,futrole za olovke i vizitkarte,peroreze, hemijske olovke i upaqa~e

Radno vreme je od 9 do 20 ~asova, subotom od 9 do 15 ~asova.

Deo izdawa se moè kupiti i u Novom Sadu, u agenciji"Kara|or|evo", u @elezni~koj ulici broj 44.

Autorioficirske sabqe preko 10 godina u kontinuitetupo{tovaocimatradicijeobezbe|ujuobele`je~asnogoficirskog poziva

Standard i kvalitet oficirskesabqe garantuje „Status Stil”11080 Zemun, ul. Gradski park 2/ÁÁÁ-102Tel: +381 (0)11 377-15-22, +381 (0)11 377-15-13Mob.: +381 (0)63 876-88-01E-mail: [email protected]: www.statusstil.com

NARUXBENICANaru~ujem :

* pozla}enu oficirsku sabqu po ceni od 39.000,00 + PDV kom._______________* posrebrenu oficirsku sabqu po ceni od 36.000,00 + PDV kom._______________* standardnu oficirsku sabqu po ceni od 33.000,00 + PDV kom._______________

u 15 jednakih rataIme i prezime: _____________________________________________________în __________________ V. P. i mesto ________________________________Adresa stanovawa naru~ioca: ___________________________________________________________________________________________________________________JMBG_________________________________ Broj l.k. ______________________________________Kontakt telefon: ______________________________________________________________________

Datum________________________

Potpis naru~ioca________________________

Popunite poruxbenicu i po{aqite na slede}u adresu:„Status Stil”, Ul. Gradski park 2, 11080 Zemun

Sa tradicionalnom sabqom postanite

OFICIR SA STILOM

Sa tradicionalnom sabqom postanite

OFICIR SA STILOM

SabquM. 1895/1995

moète kupiti za33.000 dinara + PDV

15 jednakih rata• isporuka odmah

po potpisivawu ugovora

Documents

Specijalni prilog7 ARSENAL Odbrana.pdfsa nama, posebno zemaqa Natoa... O~ekujem da kona~no re{ewe statusa Kosova i Metohije ni na koji na~in ne dovede do anga`ova-wa bilo koje vojne